Sadraj

Uvod............................................................................................................................................2
Flokulacija / koagulacija.............................................................................................................3
Flotacija.......................................................................................................................................7
Taloenje.....................................................................................................................................9
Kosi ploasti separatori.........................................................................................................10
Centrifugalni separatori........................................................................................................10
Hidrocikloni..........................................................................................................................11
Filtracija................................................................................................................................11
Zakljuak...................................................................................................................................12
Literatura...................................................................................................................................13

Proces flotacije pri pripremi vode

Uvod
Voda je neophodna sirovina u industrijskoj proizvodnji, energetici, prehrambenoj industriji,
za komunalne potrebe i drugo. Najvie zahteve za istou vode postavljaju prehrambena
industriju (proizvodnja piva, sokova) kao i komunalni sistemi za snabdevanje graana
pijaom vodom. Zato su od velikog znaaja svi procesi obrade sirove vode kojim se uklanjaju,
vrste suspendovane, organske i neorganske hemijske komponente, bakterije i hemikalije koje
daju lo ukus i miris.
Zbog visoke cene obrade sirove vode, pogodne tehnologije se moraju kombinovati na najbolji
nain kako bi se uspostavila ravnotea izmeu cene i dobijenog kvaliteta vode.
Slika 1.1 prikazuje prisustvo tipinih neistoa, od krupnih estica, kakav je pesak do rastvorenih
soli. Metode koje se koriste za uklanjanje su uslovljene fizikim veliinama neistoa.

Slika 1.1 Prikaz veliine estica i metode obrade

Zamuenje vode:
posledica je prisustva manjih ili veih koliina suspendovanih materija i pojedinih
koloidno dispergovanih estica

moe javiti i usled obrade bistrih voda u cilju korigovanja vrednosti nekog od
parametara kvaliteta vode (omekavanje vode talonim reakcijama, bioloko
preiavanje otpadnih voda).

Proces flotacije pri pripremi vode

Smanjenje mutnoe vode-bistrenje vode mogue je obaviti na neki od sledeih naina:
prirodno taloenje (sedimentacija),
flokulacija tj. koagulacija i naknadno izbistravanje (najee taloenjem ili
filtracijom ili flotacijom),
centrifugalno taloenje,
flotacija,
filtracija.
Flotacija predstavlja proces tokom koga estice mutnoe isplivavaju na povrinu vode noene
mehuriima gasa (najee vazduha), odakle se na odgovarajui nain uklanjaju.
U smislu kvaliteta izbistrene vode, flotacija bitno zaostaje u odnosu na ostale postupke
bistrenja vode, pa se stoga retko i koristi u tehnologiji vode (prethodno bistrenje jako mutnih
povrinskih voda i bistrenje voda u pojedinim recirkulacionim sistemima. Meutim, znatno je
bra od sedimentacije, obezbeuje veoma visok stepen uklanjanja suspendovanih estica,
znatno smanjuje koncentraciju PAM u otpadnoj vodi i poveava sadraj kiseonika. U
tehnologiji vode i otpadnih voda primenjuje se za:

uklanjanje suspendovanih i emulgovanih sastojaka i

koncentrisanje biolokih muljeva (aerobno bioloko preiavanje).

Flotacione postupke je mogue podeliti na:

prirodnu flotaciju, koja se javlja i u prirodnim vodotokovima, posebno u prisustvu

PAM (obrada sanitarnih otpadnih voda)
stimulisanu flotaciju koja se u zavisnosti od naina uvodjenja gasne faze u tenu, dalje
deli na:
flotaciju rastvorenim vazduhom (flotacija pod pritiskom, vakuum i erlift flotacija),

flotacija dispergovanim vazduhom (mehanika i pneumatska),

elektroflotacija,

bioloka i hemijska flotacija.

Proces flotacije pri pripremi vode

Flokulacija / koagulacija
Sirova voda koja ulazi u postrojenje za preradu vode moe sadravati vrsti materijal u
koloidnom obliku.
Koloidi su stabilne suspenzije veoma finih estica u vodi, a njihova veliina je u opsegu 0,1
0,001 m. Zbog tako male veliine pojedinanih estica koloidne suspenzije su praktino
stabilne i pojavljuju se kao "oblak" ili "maglica" u vodi. Koloidne suspendovane materije nije
mogue ukloniti upotrbom samo tehnika filtracije. Odvajanje se bazira na procesima
koagulacije i flokulacije estica odnosno taloenju.
Dodatak hemijskih sredstava, "koagulanata", destabilie koloide, odnosno dolazi do
koagulacije. Ova sredstva smanjuju repulsivne sile izmeu estica koloida. U sledeoj fazi
estice se spajaju obrazujui vee flokule izazvano dodatkom hemijskih sredstava poznatih
kao "flokulanti". Ova sredstva se vezuju ili se adsorbuju na koloidne estice koje se
meusobno privlae, stoga pospeuju stvaranje flokula. Flokule postaju mnogo vee od
poetnih koloidnih, tako da mogu biti uklonjene taloenjem i filtracijom. Na slici 2.1 prikazan
je primer procesa obrade sirove vode. Slika 2.2 prikazuje tipian pogon kombinovanja
procesa koagulacije i flokulacije.

Slika 2.1 Primer procesa obrade sirove vode

Proces flotacije pri pripremi vode

Slika 2.2 Pogon za koagulaciju i flokulaciju

Iz ekonomskih razloga najee korieni koagulant je Al2(SO4)3, koji se obino dodaje u

koliini od 10 do 150 g/m3, gvoe - Fe3+- hlorid se obino dodaje u koliini 5 150 g/m3 i
gvoe - Fe3+- sulfat se uobiajeno dodaje u koliini 10 250 g/m3. Ostale hemikalije su
AlCl3 i razliiti polimeri aluminijuma. Izbor koagulanta zavisi od sastava koloida.
U fazi koagulacije, koagulanti jonizuju, sa katjonima, primer su joni aluminijuma i gvoa
koji se adsorbuju na povrini koloida. Ovo je veoma brza reakcija koja zahteva veliku
energiju a odvija se za manje od 0,1 sekunde. Zato se koagulanti dodaju tokom brzog
meanja. Ovaj proces se odvija u tanku sa kratkim vremenom zadravanja. Nakon adsorbcije
katjona koloidi vie nisu stabilni ali privlae jedni druge OH - vezama koje se formiraju meu
njima.

Slika 2.3 Vezivanje koloidnih estica OH vezama

Proces flotacije pri pripremi vode

Da bi se poveao broj koagulisanih koloida esto je potrebno dodati flokulante. Kao flokulanti
se koriste aktivisani silika - gel ili polielektroliti. Polielektroliti su dugaki lanasti
ugljovodonici sa nekoliko katjonskih i anjonskih grupa. Ove grupe destabiliu koloide, koje
su adsorbovani od dva ili vie polielektrolita. Njihova uloga je predstavljena slikom 2.4.
Adsorpcija polielektrolita koloidima zahteva znatnu energiju. Zato se flokulanti dodaju vodi
uz energino meanje, mada se formirane flokule i unitavaju prekomernom brzinom. Stoga
se za fazu rasta koristi tank u kome je sporije meanje a tome sledi odvajanje sedimentacijom.

Slika 2.4 Adsorpcija polielektrolita koloidima

Proces flotacije pri pripremi vode

Flotacija
Flotacija kao i sedimentacija se zasniva na razlici u specifinoj masi vrstih komponenti i
vode. Flotacija se moe podeliti na "spontanu" i "izazvanu". Kod "spontane" flotacije
specifina masa estica je manja od specifine mase vode pa se estice bez pomoi podiu
prema povrini odakle mogu biti uklonjene. Kod "izazvane" ili "podstaknute" flotacije,
vazduh koji se dodaje u vodu prijanja na estice i stvara gasne tvorevine, koje imaju manju
gustinu nego voda pa se podiu na povrinu, odakle ih je mogue ukloniti.
Najee koriena tehnika proizvodnje zahtevane veliine mehuria vazduha je tehnika
"rastvorenog vazduha". Obino se zahteva prenik mehuria odnosno "mikromehuria"
izmeu 40 - 70 m. Vazduh se rastvara u vodi pod pritiskom. Kada se u vodi ubaenoj pod
pritiskom, smanji pritisak prouzrokuje se da vazduh u obliku mehuria naputa rastvor. Ti
mehurii i vrste materije formiraju gasne tvorevine koje se podiu prema povrini vode
odakle se mogu uklonjati. Slika 2.5 prikazuje porast rastvorljivosti vazduha u vodi sa
pritiskom na temperaturi 20C.
Druga tehnika za proizvodnju mehuria je elektro - flotacija. Tehnika je zasnovana na
proizvodnji gasova H2 i O2 elektrolizom vode. Aktuelna gustina je 80 do 90 /m2 (po
jedinici povrine u oblasti primenjene flotacije). Na ovaj naine se proizvodi 50 l gasa /h.
Veliina mehuria je istog reda veliine kao kod gore navedene tehnike.
Flotacija je postupak za odvajanje korisnih od nekorisnih komponenti kod vrstih materijala,
najee mineralnih sirovina, pomou zranih mehurova u vodi. Postupak flotacije se zasniva
na razliitoj sklonosti komponenti u pogledu intenziteta kvaenja - osobina prijanjanja neke
povrine za vodu (hidrofilija).
estice korisnih elemenata u mineralnoj sirovini su obino nekvaljive - hidrofobne, a estice
nekorisne komponente (jalovina) su kvaljive - hidrofilne. Ukoliko se u vodu, pomeanu sa
fino samljevenom mineralnom sirovinom ili nekim drugim dvokomponentnim vrstim
materijalom, uvede vazduh raspren u mehurove, hidrofobne estice e prionuti za njega i sa
njima isplivati (flotirati), a hidrofilne e ostati u suspenziji (pulpi). Na povrini pulpe obrazuje
se pena koja se u obliku preliva kao korisni koncentrat skida, a na dnu se formira tzv. otok,
koji se odbacuje kao nekorisni materijal ili materijal za dalju preradu.
Kontaktni ugao je merilo flotabilnosti neke sirovine. Kontaktni ugao (q) je u stvari ugao koga
zatvaraju povrina vrste estice minerala i tangenta na povrinu tenosti u taki njihovog
kontakta, tako to se ugao meri uvek preko tenosti.
Za flotaciju su potrebna dva uslova:
1. estica mora biti dovoljno sitna i
2. estica mora biti pripremljena za to.
Potrebna veliina vrste estice zavisi od gustine sirovine. Za gustinu manju od 3 g/cm3 (npr,
ugalj, sumporne rude, silikati) maksimalna veliina estice moe biti do 3 mm, a kod gustine
preko 3 g/cm3 (npr. metalni sulfidi) maksimalna veliina estice moe biti od 0,05 do 0,06
mm. estice manje od 5 mm ne flotiraju.
Drugi uslov - priprema estice za prijanjanje, sastoji se od: kolekcioniranja, kondiciranja,
mineralizacije vazdunog mehura - penjenje.
Kolekcioniranje je dodavanje kolektora, reagenta koji ima zadatak da esticu koja treba da
ispliva presvue hidrofobnom opnom, jer mora biti vodoodbojna
i jer e samo tada prionuti velikom povrinom za vazduni mehur.

Proces flotacije pri pripremi vode

Kondicioniranje se deli na: aktivaciju i depresiju.
Aktivacija obuhvaa grupu postupaka kojima se eli obrazovati i odrati delotvorna
kolektorska opna na odreenim esticama. Depresija obuhvata postupke kojima se eli
spreiti, privremeno ili trajno, ulazak nepoeljnih estica u penu - koncentrat.
Mineralizacija vazdunog mehura je akt prijanjanja kolekcionirane estice za vazduni mehur
i to je osnovni fenomen flotacije.
Pneumatske flotacijske maine nemaju nikakvog mehanikog ureaja za aerizaciju, ono se
vri jednostavnim ubacivanjem vazduha.
Flotacijska maina Callow
maina Forrester

Flotacijska

Flotacija se najee primenjuje u

kombinaciji sa flokulacijom. Flokule imaju
veliku povrinu to poboljava prijanjanje
mehuria i njihovo kretanje prema gore.

Slika 2.5 Rastvorljivost vazduha u vodi u ovisnosti od prititiska na 20 C

Taloenje
Taloenje je razdvajanje dve faze zbog njihove razlike u gustini. Na brzinu taloenja utiu
sledei faktori:
razlika u gustini izmeu dve faze,
viskozitet okolne tenosti,
prenika estica koje se odvajaju.

Proces flotacije pri pripremi vode

Brzina taloenja moe se raunati primenom Stokes - ove jednaine:
d2 g (r1-r2)
v = --------------------18 h
v = brina taloenja estica, m/s
d = prenik estice, m
g = ubrzanje usled gravitacije, m/s2
r1 = gustina estice, kg/m3
r2 = gustina tenosti, kg/m3
h = viskozitet tenosti, Pas
Najee podeena brzina u taloniku je 0,5 - 1 m/h.

Slika 2.6 Prikaz putanje estice u taloniku u kome se deava sedimentacija

Da bi dolo do taloenja estica neophodno je da se voda u taloniku zadrava dovoljno dugo.
Bre i efikasnije taloenje moe se postii poboljanjem svojstava odvajanja gravitacijom.
Primeri za to su:
ploasti separatori,
centrifugalni separatori,
hidrocikloni.

Kosi ploasti separatori

Kod kosih ploastih separatora, fluid prolazi izmeu niza kosih ploa (lamela), uzak prostor
izmeu ovih ploa skrauje put esticama. Ploasti separatori mogu biti korieni za
odvajanje lakih kontaminirajuih materija kao to su ulje iz vode. Vreme odvajanja kod
ploastih separatora je mnogo krae nego kod konvencionalnih tankova.
9

Proces flotacije pri pripremi vode

Princip rada je prikazan na slici 2.7. Izdvojene flokule i estice se sakupljaju u odvojene
sudove. Odvajanje u ploastim separatorima je pomognuto meraima protoka tenosti u
pravcu odvajanja faza. Odvajanju estica pomae protok nagore kroz separator.

Slika 2.7 Princip rada ploastog separatora

Centrifugalni separatori
U centrifugalnim separatorima procesi odvajanja se poboljavaju sa porastom sile gravitacije,
a to se deava usled rotacije velikom brzinom. Poveanje gravitacione sile uobiajeno je za
faktor 5000 odnosno "5000 g". Centrifuge za izbistravanje se sastoje od skupa konusa i
rotirajue kugle. Efekat konusa, sa razmakom oko 6 mm, sastoji se u tome da smanjuje
rastojanje koje vrste estice moraju prevaliti pre nego to se uhvate na vrstu povrinu unutar
ploastog separatora. vrste komponente se kree prema rubu kugle odakle je mogue
automatski uklanjati. Izbistrena voda zadrava se u centru kugle odakle se neprekidno
uklanja. Slika 2.8 prikazuje presek centrifuge za izbistravanje.
Centrifugalni separatori pokazuju relativno nizak stepen odvajanja to se kompenzuje visokim
kapacitetom obrade.

10

Proces flotacije pri pripremi vode

Slika 2.8 Deo centrifuge za izbistravanje

Da bi se spreilo oteenje centrifuge relatvno krupnim esticama, potrebna je predfiltracija.

Hidrocikloni
Hidrocikloni se mogu upoterbljavati za poboljanje odvajanja estica. Centrifugalna sila, kao i
kod centrifuga, se koristi za poboljanje gravitacionog polja ime se daje doprinos procesu
odvajanja. Mada u hidrociklonima nema pokretnih delova, rotirajui put fluida se stvara usled
protoka fluida kroz opremu. Kako fluid prati rotirajui put kroz ciklon, estice vee gustine
nego to je voda se kreu pod uticajem gravitacione sile prema spoljnim zidovima ciklona
odakle ih je mogue izdvojiti. Voda se zadrava u centranlom delu.

Filtracija
Filtracija se uglavnom koristi kao zavrni korak posle flotacije i sedimentacije. Filteri se
projektuju za jednostepene postupke u proizvodnji ili u kombinaciji sa procesima koagulacije
i flokulacije. U ovom delu se opisuju jedno i vieslojni filteri sa ulocima (kertridima) kao i
vreasti filteri.

11

Proces flotacije pri pripremi vode

Zakljuak
Flotacija je postupak za odvajanje korisnih od nekorisnih komponenti kod vrstih materijala,
najee mineralnih sirovina, pomou zranih mehurova u vodi. Postupak flotacije se zasniva
na razliitoj sklonosti komponenti u pogledu intenziteta kvaenja - osobina prijanjanja neke
povrine za vodu.

12

Proces flotacije pri pripremi vode

Literatura

http://www.chem.bg.ac.rs/~grzetic/predavanja/Hemija%20voda%20i%20otpadnih
%20voda/PROCESI%20PRERADE%20I%20DORADE%20VODE.pdf
https://www.google.rs/search?
q=prosec+flotacije+zakljuca&rlz=1C1CHMO_srRS539RS539&oq=prosec+flotacije+
zakljuca&aqs=chrome.0.69i57j0.11388j0&sourceid=chrome&ie=UTF8#rlz=1C1CHMO_srRS539RS539&sclient=psyab&q=proces+flotacije+pri+pripremi+vode&oq=proces&gs_l=serp.1.0.35i39l2j0l2.55
2211.554110.0.556178.6.6.0.0.0.0.313.991.0j5j0j1.6.0...0.0.0..1c.1.17.psyab.movBxJ0D_J0&pbx=1&bav=on.2,or.r_cp.r_qf.&fp=678f7013d79c2dfd&biw=136
6&bih=643

13