UNIVERZITET U TUZLI MAINSKI

FAKULTET

FIZIKALNA I HEMIJSKA SVOJSTVA VODE

Seminarski rad

Predmet:

Voda, gorivo, mazivo

Ime i prezime: Mehmedalija Bajrektarevi

Broj indeksa:

I-399/11

Odsjek:

Energetsko mainstvo

Tuzla, mart 2015.

Sadraj:
1. Uvod.........................................................................................................................4
2. Hemijska i fizika svojstva vode...............................................................................5
2.1 Gustina vode.....................................................................................................5
2.2 Toplotna svojstva vode......................................................................................6
2.3 Uticaj toplotnih svojstava i gustine vode na odravanje akvatinog ivota.......6
2.4 Napon pare vode...............................................................................................7
2.5 Povrinski napon vode......................................................................................7
2.6 Optka svojstva vode........................................................................................8
2.7 Elektrina svojstva vode....................................................................................8
3. Fiziki pokazatelj kvaliteta voda...............................................................................9
3.1 Temperatura vode.............................................................................................9
3.2 Ukus i miris vode...............................................................................................9
3.3 Boja...................................................................................................................9
3.4 Ukupna koliina vrstih estica.........................................................................9
3.5 Elektroprovodnost...........................................................................................10
4. Hemijski pokazatelji kvaliteta voda.........................................................................11
4.1 pH vrijednost vode...........................................................................................11
4.2 Tvrdoa vode...................................................................................................11
4.3 Alkalnost (baznost) vode.................................................................................12
4.4 Kiselost (aciditet) vode....................................................................................12
4.5 Biohemijska potronja kiseonika.....................................................................12
4.6 Hemijska potronja kiseonika..........................................................................12
4.7 Potronja kiseonika iz kalijum-permanganata.................................................12
4.8 Ukupni organski ugljenik..................................................................................13
5.Procesi u vodi..........................................................................................................14
5.1 Rastvaranje.....................................................................................................14
2

5.2 Adsorpcija i biakumulacija...............................................................................14

5.3 Isparavanje......................................................................................................14
5.4 Oksido-redukcioni procesi...............................................................................14
5.5 Hidroliza..........................................................................................................15
5.6 Fotohemijski procesi.......................................................................................15
6. Hemijski sastav prirodnih voda..............................................................................16
7. Obrada vode..........................................................................................................18
8. Zakljuak................................................................................................................20
Literatura....................................................................................................................21

1. UVOD
Voda je hemijski spoj dva atoma vodika i jednog atoma kisika i jedan od osnovnih
uvjeta ivota. Hemijska formula vode je H2O. Ima ledite na 0C (273K) i vrelite na
100C (373K). Takoer se javlja kao tekuina (izmeu 0 C i 100 C).
Na Zemlji tvori oceane, rijeke, oblake i polarne kape. Voda pokriva 71% zemljine
povrine i nuna je za ivot kakav poznajemo. Ona je po teini najobilnija sastavnica
stanica i organizama (75-85%), a veliki broj stanica ovisi o izvanstaninoj okolini koja
je takoer uglavnom vodena. Najvea gustoa vode je pri 4C (anomalija vode).

2. HEMIJSKA I FIZIKA SVOJSTVA VODE

U prirodi nema apsolutno iste vode, ve svaka prirodna voda predstavlja smeu
hemijski iste vode i niza primesa, ije vrste i koncentracija odreuju kvalitet vode, a
time i mogunost direktnog korienja za odreenu namenu.
Hemijski ista voda je supstanca koja, pod uslovom da se zanemari prisustvo
minimalnih koliina razliitih izotopa u njoj, ima potpuno odreen hemijski sastav i
tano definisana hemijska i fizika svojstava.
Hemijska formula vode, H2O, veoma je jednostavna, ali specifina struktura vode
uslovljava jedinstvene karakteristike vode u prirodi i ivotu ljudi. Molekul vode je
izgraen od jednog atoma kiseonika, koji je sp hibridizovan i dva atoma vodonika,
koji se vezuju za kiseonik preko njegovih sp hibridnih orbitala. Molekul vode je dipol.
Zahvaljujui ovakvoj strukturi i karakteristikama molekula vode, odnosno postojanju
vodonine veze, u tenom i vrstom stanju molekuli vode su asocirani i obrazuju
molekulske agregate.

2.1. Gustina vode

Postojanje vodoninih veza izmeu molekula vode doprinosi znatno jaim
meumolekulskim silama, a time i viim temperaturama kljuanja i topljenja. Kada je
voda u vrstom stanju, tj. u obliku leda, svaki molekul se okruujuim molekulima
obrazuje etiri vodonine veze. Pored temperature, gustina prirodnih voda zavisi i od
koliine i sastava u njoj rastvorenih i dispergovanih estica.

Tabela 1.
Zavisnost gustine vode od teperature

2.2. Toplotna svojstva vode

Specifini toplotni kapacitet vode, odnosno koliina toplote koja je potrebna da se 1
kg vode zagreje za 1 K (1 C) iznosi 4,186 kJ/kgK na 0 C.
Standardna entalpija (latemtna toplota) topljenja leda, odnosno koliina energije koja
je potrebna za raskidanje vodoninih veza u dovoljnoj meri da se led na 0 C prevede
u potpunosti u tenu vodu iste temperature, iznosi 320 kJ/kg.
Standardna entalpija isparavanja vode iznosi 2260 kJ/kg.
Toplotna provodljivost vode je samo 0,632 W/mK (na 40 C), pa je voda dobar
izolator.
Specifine toplotne karakteristike ine vodu najpogodnijim medijumom za
kontrolisanje teperaturnih promena i prenoenje toplote. Zahvaljujui velikom
specifinom toplotnom kapacitetu, vodene mase u prirodi deluju kao ogromni prirodni
regulator temperature tokom godine.

2.3. Uticaj toplotnih svojstava i gustine vode na odravanje akvatinog

ivota
Specifinosti vode u pogledu male toplotne provodljivosti i zavisnosti gustine od
promene temperature, kao i odnosa gustine leda i gustine vode na temperaturi
mrnjenja (topljenja), imaju izuzetan znaaj na odravanje akvatinog ivota tokom
itave godine.
Npr.: tokom leta, kada su temperature vazduha visokem uspostavlja se temperaturni
gradijent po dubini jezera, ime jezero biva raslojeno. Povrinski slojevi vode se
obogauju kiseonikom iz vazduha, ali zbog male brzine difuzije kiseonika kroz vodu i
navedene nemogunosti meanja, donji slojevi vode bivaju osiromaeni kiseonikom i
takva voda je loijeg kvaliteta. U jesen, snienjem temperature vazduha, dolazi do
hlaenja epilimniona i u jednom trenutku se temperatura vode po dubini jezera
izjednaava. Time se omoguava oksigenacija itave vode u jezeru. Kada
temperatura padne ispod 4 C, gustina povrinskih slojeva opet postaje manja od
gustine dubljih slojeva. Kada temperatura povrinske vode padne na 0 C, stvaraju
se uslovi za stvaranje ledene kore na povrini jezera.
U prolee raste temperatura vazduha, ledena kora se otapa, voda u epilimnionu se
postepeno zagreva i im se izjednai sa temperaturom vode u hipolimnionu, ponovo
se stvaraju uslovi za meanje sadrine jezera.

2.4. Napon pare vode

Napon pare vode je pritisak pare u dodiru sa vodom u tenom agregatnom stanju, pri
emu je brzina isparavanja vode sa povrine jednaka brzini kondenzacije pare na
povrini tenosti. Najvei uticaj na napon pare tenosti ima temperatura, dok je uticaj
pritiska znatno manji.

Tabela 2.
Zavisnost napona pare od temperature
Ovaj parametar je od izuzetnog znaaja za hidroloki ciklus, odnosno za neprekidno
kruenje vode u prirodi.

2.5. Povrinski napon vode

Pojava da se povrina tenosti ponaa kao zategnuta membrana, teei da zauzme
sferni oblik, tj. da smanji svoju povrinu, naziva se povrinski napon. Voda ima
veoma veliki povrinski napon.

Tabela 3.
Zavisnost povrinskog napona vode od temperature

2.6. Optika svojstva vode

Prozirnost vode, odnosno propustljivost svetlosti, zavisi od talasne duine svetlosti.
Voda dobro proputa ultraljubiaste zrake, dok je propustljivost infracrvenih zraka,
koji su znaajni sa fizikog i biolokog stanovita, veoma mala.

2.7. Elektrina svojstva vode

Zahvaljujui velikoj polarnosti molekula, vodu karakterie visoka vrednost dielektrine
konstate, to je ini univerzalnim rastvaraem. Voda je slab elektrini provodnik.

3. FIZIKI POKAZATELJ KVALITETA VODA

3.1. Temperatura vode
Temperatura prirodnih i otpadnih voda predstavlja veoma vaan pokazatelj kvaliteta
vode, zbog izraenog uticaja na brzinu hemijskih i biohemijskih reakcija i procesa.
Temperatura povrinskih voda se menja u zavisnosti od spoljanje temperature, a
temperatura podzemnih voda je relativno konstantna tokom cele godine i iznosi oko
10 C.
Temperatura vode se najee meri ivinim termometrom i to na mestu uzorkovanja
odmah nakon uzimanja uzorka.

3.2. Ukus i miris vode

Ukus i miris vode su mera fiziolokog odaziva odgovarajuih ula. Dok se miris
odreuje i za istu i za otpadnu vodu, ukus se odreuje samo za istu i preienu
vodu. Miris i ukus vode su od posebnog znaaja za vodu za pie, vodu koja slui za
pripremanje namirnica, pia i farmaceutskih proizvoda.
Ukus i miris se odreuju iskljuivo organoleptiki, pa je uticaj subjektivnog faktora
veoma veliki, imajui u vidu da se osetljivost ula ukusa i mirisa kod razliitih ljudi
razliita. Kvalitativni izrazi koji se koriste u opisu mirisa i ukusa najee su:
movarni, medicinski, septiki, fenolni, miris ribe, miris trave, itd.

3.3. Boja
Boja (obojenost) predstavlja pravu boju uzorka vode koja potie od rastvorenih
supstanci i odreuje se kada se odstrani mutnoa, dok se pod vidljivom bojom
podrazumeva boja orginalnog uzorka bez prethodnog uklanjanja mutnoe. Boja
prirodnih voda potie od jona metala, humusnog, tresetnog, biljnog materijala i
planktona.
Odreivanje boje se svodi na vizuelno poreenje uzoraka vode sa serijom obojenih
standardnih rastvora, poznate koncentracije ili sa staklenim diskovima koji su
kalibrisani prema standardnim obojenim rastvorima.
boja vode zavisi i od pH vrednosti i od mutnoe.

3.4. Ukupna koliina vrstih estica

Ukupna koliina vrstih estica predstavlja suvi ostatak nakon potpunog uparavanja
1 dm vode na 103-105 C. Ovaj pokazatelj kvaliteta obuhvata sve rastvorene,
koloidno dispergovane i suspendovane vrste estice u vodi

3.5. Elektroprovodnost
Elektroprovodnost predstavlja ukupne elektrolite, odnosno jone u vodi. Elektroliti u
vodi utiu na sve aspekte njene prerade i njene podobnosti za odreenu primenu.
Merenje elektroprovodnosti vri se ili merenjem otpora rastvora elektrolita u
niskofrekvetnom elektrinom polju ili merenjem kapacitivnosti rastvora u polju visoke
frekvencije,
Standardna jedinica elektroprovodnosti je simens (S).

10

4. HEMIJSKI POKAZATELJI KVALITETA VODA

4.1. pH vrednost vode
pH vrednost vode predstavlja koliinu H i zavisi od vrste i koliine prisutnih primesa.
Hemijski ista voda na 25 C ima pH vrednost 7, ali pH vrednost prirodnih voda lei u
intervalu od 4,5 do 8,3.
Zbog uticaja pH vrednosti na hemijska i bioloka svojstva vode, odreivanje pH je
veoma bitno, na primer, za suzbijanje korozije i kontrolisanje procesa i ureaja za
preiavanje otpadnih voda.

4.2. Tvrdoa vode

Tvrdoa vode potie od rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma. Ukupna tvrdoa
vode (UT) predstavlja ukupan broj klacijumovih i magnezijumovih jona rastvorenih u
1 dm vode, bez obzira na to sa kojim anjonima se nalazi u ravnotei.
Prema ukupnoj tvrdoi, vode se mogu klasifikovati u nekoliko grupa:

Kvalitet vode

Tvrdoa (njemaki stepeni)

Vrlo meka voda

<5

Meka voda

Od 5 do 10

Umereno tvrda voda

Od 10 do 15

Tvrda voda

Od 15 do 25

Vrlo tvrda voda

>25

Sa uvoenjem jonske izmene u procese prerade vode, definisane su jo dve vrste

vrdoe:
-

anjonska tvrdoa (AT)

bazna tvrdoa (BT).

11

4.3. Alkalnost (baznost) vode

Alkalitet vode predstavlja njenu sposobnost da neutralie jaku mineralnu kiselinu.
Osnovni oblik alkaliteta predstavljaju hidrogenkarbonatni joni hidrogenkarbonatni
alkalitet (HKA). Pri intenzivnoj fotosintentskoj aktivnosti koja moe rezultirati
porastom pH vrednosti vode i do 10, znaajan doprinos vrednosti alkaliteta mogu dati
i karbonatni i hidroksilni joni karbonatni alkalitet (KA) i hidroksilni alkalitet (HA).
Vrednosti alkaliteta izraavaju se u istim jedinicama kao i tvrdoa, odnosno u mg
CaCO/dm. U praksi se esto alkalitet izraava u cm sandardnog rastvora kiseline
koja je potrebna za titraciju 1 dm vode.

4.4 Kiselost (aciditet) vode

Kiselost vode predstavlja sposobnost vode da neutralie bazu. Kiselost prirodnih
voda uglavnom potie od prisustva ugljene kiseline, a ponekad i od huminskih
kiselina.
Aciditet vode se ispituje titracijom odreene koliine vode rastvorom NaOH,
koncentracije 0,1 mol/dm.

4.5. Biohemijska potronja kiseonika

Biohemijska potronja kiseonika BPK, je koliina kiseonika rastvorenog u 1 dm
vode potrebna za biohemijsku oksidaciju organskih supstanci, to slui kao hrana
prvenstveno bakterijama u vodi, a pod tano definisanim uslovima.
BPK predstavlja parametar kvaliteta koji se izraava koliina organskih supstanci u
vodi.
Biohemijska oksidacija organskih supstanci je vrlo spor proces i teorijski bi bilo
potrebno beskonano dugo vreme da se proces zavri. Meutim, za 20 dana biva
oksidisano 95-99 % prvobitno prisutnih organskih supstanci.

4.6. Hemijska potronja kiseonika

Hemijska potronja kiseonika HPK, su miligrami kiseonika iz KCrO utroenih na
hemijsku oksidaciju svih zagaenih supstanci, koje su prisutne u 1 dm vode.
Odreivanje HPK traje znatno krae od odreivanja BPK, oko 2-3 sata.

4.7. Potronja kiseonika iz kalijum-permanganata

Potronja kiseonika iz kalijum-permanganata jeste koliina kiseonika iz KMnO koja
se utroi za hemijsku oksidaciju organskih supstanci u 1 dm vode, pod odreenim
12

uslovima. Zbog formalne slinosti sa HPK parametrom vrlo esto se indetifikuje sa

HPK parametrom, to predstavlja greku.

4.8. Ukupni organski ugljenik

Ukupni organski ugljenik predstavlja objektivnije i tanije odreivanje ukupne koliine
organskih supstanci u vodi nego bilo koji drugi pokazatelj kvaliteta.
Ovako odreivanje omoguuje merenje i kontinuirano praenje koliine organskih
zagaujuih supstanci u vodi.
Za odreivanje ukupnog organskog ugljenika primenjuju se dve metode:
-

metoda oksidacija i infracrvena detekcija (koncentracija od 2 do 20 mg/dm)

metoda redukcije i plameno-jonizacione detekcije (koncentracija od 1 do 2000

mg/dm).

13

5. PROCESI U VODI
Voda je jedna od osnovnih supstanci neophodnih za odravanje ivota, ali i jedan od
osnovnih medijuma za odigravanje hemijskih procesa. U nekim hemijskim reakcijama
voda uestvuje i kao reaktant.

5.1. Rastvaranje
Rastvaranje je osnovni proces koji odreuje hemijski sastav prirodnih voda, jer
procesom rastvaranja razliite supstance dospevaju u vodu.
Rastvaranje gasova u vodi se odvija bez hemijske reakcije.
Rastvorljivost tenosti u vodi prvenstveno zavisi od polarnosti molekula.
Kada govorimo o rastvaranju vrstih supstanci u vodi, rastvorljivost se definie kao
masa vrste supstance koja se moe rastvoriti u odreenoj masi vode (100g) pri
odreenoj temperaturi.Sa aspekta prirodnih i tpadnih voda od izuzetnog je znaaja
veliina i naelektrisanje estica vrste faze koja se nalazi u vodi.

5.2. Adsorpcija i bioakumulacija

Adsorpcija u vodenoj sredini se odvija na povrini suspendovanih estica, koje su
najee estice sedimenta, ali esto i estice koje su u vodu dospele kao rezultat
antropogenog zagaivanja vode.
Procesi adsorpcije u vodenoj sredini doprinose promeni koncentracije zagaujuih
supstanci u vodi, jer se koncentrisanjem na graninoj povrini vrsto-teno
zagaujue supstance izdvajaju iz vode.
Pored procesa adsorpcije na suspendovanim esticama, u vodenoj sredini se
odigravaju i procesi akumulacije (usvajanja) zagaujuih supstanci od strane vodenih
organizamam (bioakumulacija).

5.3. Isparavanje
Koliina zagaujuih supstanci u vodi moe se menjati i usled isparavanja. Brzina
isparavanja zavisi od brojnih faktora, od kojih je naravno najvaniji faktor priroda
zagaujuih supstanci, odnosno njen napon pare.

5.4. Oksido-redukcioni procesi

Oksido-redukcione reakcije su karakteristine po tome to u njima dolazi do razmene
elektrona, pri emu je ksidacija otputanje elektrona, a redukcija primanje. U

14

prirodnim vodama se odigravaju brojne oksido-redukcione reakcije, koje odreuju

dominantan oblik u kome se nalaze primese vode.
Izuzetan znaaj za kvalitet vode imaju procesi biohemijske oksidacije organskih
supstanci, u kojima mikroorganizmi enzimima katalizuju reakcije razgradnje
organskog materijala.
Oksido-redukcioni procesi pod dejstvom mikroorganizama su takoe od velikog
znaaja za oblik u kome e se azot nalaziti u prirodnim vodama.

5.5. Hidroliza
Hidroliza je reakcija soli i vode, pri emu se dobijaju kiselina i baza. Reakcijama
hidrolize podleu soli koje su nastale reakcijom slabih kiselina i jakih baza, slabih
baza i jakih kiselina, kao i soli slabih kiselina i slabih baza.
Procesi hidrolize iamju velikog uticaja na karakteristike prirodnih vodam pre svega na
alkalitet i pH vrednost. Najznaajnija reakcija hidrolize u prirodnim vodama je
hidroliza hidrogenkarbonatnih jona, koji su u vodi prisutni kao soli klacijuma i
magnezijuma:
HCO + HO

HCO + OH

5.6. Fotohemijski procesi

Povrinske prirodne vode su tokom dana izloene dejstvu suneve svetlosti, koja
moe da izaazove brojne fotohemijske promene, prvenstveno na organskim
primesama u vodi.
Kontinualna izloenost prirodnih voda Sunevom UV zraenju dovodi do direktne
razgradnje odreenih organskih molekula ili, u nekim sluajevima, do potpune
mineralizacije, odnosno prevoenja u neorganske komponente.
Razgradnja organskih molekula pod dejstvom UV zraenja i oksidacionih sredstava
naziva se fotooksidacija.

15

6. HEMIJSKI SASTAV PRIRODNIH VODA

Hemijski sastav i kvalitet voda formira se u zavisnosti od procesa koji se odvijaju pri
neprekidnom uzajamnom dejstvu vode, zemljita, gasova i ivih bia. Kao rezultat tih
procesa prirodne vode imaju odreen hemijski sastav.
Sastav povrinskih voda jako varira. Naistije su vode brdskih potoka i reka, koje
sadre veoma malo organskog materijala, mikroorganizama i rastvorenih soli. Voda u
jezerima moe biti slatka ili slana. Sastav slatkovodnih jezera je slian sastavu renih
voda.
I podzemne vode imaju razliit hemijski sastav, to zavisi od hemijskog sastava
zemljita sa kojim su bile u dodiru. Podzemne vode sa velikom koliinom rastvorenih
minerala nazivaju se mineralne vode.

16

Slika 2. Uobiajni sastojci prirodnih voda

Suspendovane i koloidno dispergovane estice su skoro redovno prisutne u

povrinskim vodama, a u podzemnim vodama ih uglavnom nema.
Organske supstance u vodi mogu se svrstati u tri grupe:
-

Prirodna organska jedinjenja

Sintetska (vetaka) organska jedinjenja

Organska jedinjenja nastala u toku pripreme vode za pie.

17

7. OBRADA VODE
Obrada vode obuhvaa niz postupaka kako bi se voda mogla primjeniti za konanu
upotrebu, a to moe biti pitka voda, napojna voda za termoelektrane, rashladna ili
protupoarna voda za industrijska postrojenja, voda za medicinsku i ostalu upotrebu,
voda za domainstva, komunalna otpadna voda, industrijska otpadna voda ili
posebna otpadna voda. Cilj obrade vode je uklanjanje oneiivaa iz vode, ili
smanjivanje koncentracije oneiivaa kako bi bila primjenjiva za upotrebu.
Konano tako obraena voda se mora vratiti u prirodn okoli bez negativnih
ekolokih utjecaja.Obrada ili proiavanje vode se moe podijeliti na 3 glavne
skupine, i to: mehaniko proiavanje (taloenje, filtracija, povratna osmoza),
hemijsko proiavanje (dezinfekcija, flokulacija) i bioloko proiavanje

18

(ozraivanje vode, talonice za organske primjese, talonice za pijesak, prerada i

koritenje mulja).
Tehnologije proiavanje pitke vode najee se oslanjaju na postupke taloenja
(sedimentacije), filtracije (ukljuujui vapnene omekivae i ugljenu filtraciju),
dezinfekcije (kloriranje), koji ne mogu u potpunosti oistiti pitku vodu od svih
oneienja i tetnih tvari. Pitka voda je najosnovanija prehrambena namirnica, od
izuzetnog fiziolokog znaaja, koja ni sa ime ne moe biti zamijenjena (norma: EN
DIN 2000., europska smjernica za vodoopskrbu 80/778/EWG).
Svjetska zdravstvena organizacija donosi u svome standardu (engl. International
Standards for Drinking Water) minimalne zahtjeve u odnosu na hemijske i
bakterioloke karakteristike pitke vode. Ali danas niti jedna treina ovjeanstva
nema pitku vodu ija kvaliteta zadovoljava minimalne zahtjeve ovih standarda.

Slika 1. Tlocrt i presjek kroz tipino postrojenje za proiavanje pitke vode

1. sirova voda,
2. otapanje i doziranje flokulanata (doziranje),
3. mijeanje,
4. flokulacija ili pahuljienje,
5. taloenje ili sedimentacija,
6. procjeivanje ili filtracija,
7. dezinfekcija (kloriranje),
8. ista (pitka) voda.

19

8. ZAKLJUAK
Voda je najrasprostranjenija kapljevina (tekuina) na Zemlji (obujma ~1500 x 109
km ) i najvanije (polarno) otapalo koje otapa kapljevine, plinove i mnogobrojne
krutine. Voda zbog polarnosti posjeduje izvrstan kapacitet da otapa razliite
vrste tvari. Molekula vode (H2O) sastoji se od dvaju atoma vodika i atoma kisika.
U ovom seminarskom radu sam prouavao kkao hemijska, tako i fizika svojstva
vode kao to su gustina, napon pare, optika i elektrina svojstva vode,
temperatura,boja...
Osim toga vidjeli smo i koji se procesi deavaju u vodi (rastvaranje, isparavanje,
hidroliza), a dotakao sam se i hemijskog sastava prirodnih voda, kao i obrade vode.
3

20

LITERATURA
1. Tehnologija vode I
2. http://hr.wikipedia.org/wiki/Voda
3. https://www.scribd.com/doc/232251438/Osnovna-Fizi%C4%8Dka-i-KemijskaSvojstva-Vode-1

21