IBI-AGA

Glava prva
Da je po samome Ibi-agi, nikada on ne bi ostavio Ni, gde mu se jo prapraded naselio odnekud od akovice, i odakle
su, to jest iz Nia, i on, i njegov otac, i ded, i praded, i prapraded ili na abu u Meku i vraali se odande, i ni jedno im se
mesto od daleke Meke i Medine pa sve do Nia nije toliko dopalo kao ba isti taj Ni. Ibi-aga je iao na hadiluk i onom
ul-Babi u Budim, pa ni Budim mu se nije dopao, niti bi dao deset Budima za jedan njegov Ni. Znao je on da je Budim
nekad bio turski, pa ga Turci izgubili. alio je i Budim i zamerao to ga izgubie nekad, ali otkad izgubie Ni, on nema
rei vie da zameri padiahu, nego samo mahne rukom kao kad ovek teslimi neto i rekne: "Bee mu vee; Alah,
belkim, takoj naredija, a ovek, to da praji!" - pa zauti, zagleda se negde na stranu i dugo puta guste dimove iz duge
jasminove mutikle svoje.
Ali gde se ne sudi po Koranu, tamo muhamedanac nerado ostaje. Nee evropsku pravicu, nee da mu brujanje zvona
zagluuje tanki i jasni glas mujezina, ne trpi da mu evropski agor naruava orijentalski njegov dreme i tiinu, nee da
se iz svoga skrovitog i dremljivog kutka preseli na trotoar - i on se listom seli, i uklanja se jednako, a i sam ne vidi kraja
tome uklanjanju.
Sa takvim se mislima i Ibi-aga spremao da se seli. Nije rad bio, teko mu je bilo, ali je ipak morao, jer ga je neto ipak
gonilo. Dok je zadravao druge - zadravao, a posle, bogme, i sam stade pomiljati na seobu. "Kud svi, tud i goli Hasan",
pa tako i on. Jednako se iseljavaju njegovi u Skoplje, u Veles, u Serez, u Solun, a oni najbogatiji to su, ak i u Stambol!
Samo se on jo jednako neto ustee i odugovlai, i odvraa ih, a njih, kako koji mesec, sve manje. Proreuju se i u
kafani, i na teferiu na bairu Niave, i u damiji.
- More, kud potegliste - govori im i zaustavlja ih Ibi-aga; - to napustiste tatkov toprak? to iskate, bre? Doklen e da
smo kako onija engenegurbeti? Ne li u baba-zeman drasmo Budim; hej, hej, tam u Maaristan! Pa, ta je? to se
naini! Koj si ostanu tam sagaj? Sal ul-Baba to si ostade tam sam da mije, pa da kazuje na oveci i na hadije to
besmo i mi gazije. Pa to si bi odi tag? Iz Budim ne ispudie u Beligrad, iz Beligrad u Ni, iz Ni pa u Iskib! Moskov i
Srb iskaruju, a Iniliz pa ubavo ne doekuje - pa vee se posmeismo kako onija zajci kad gi pogone zagari a doekuju
avdije u tesno mesto!... More, da si ostanemo tuj pri batino tulbe i mezar! Kud e si krimo vrat po beli svet bez kraj i
pa bez red!... Ovoj si tee poe da se osnura!
Tako ih odvraa Ibi-aga, ali ga oni ne sluaju nego prodaju, esto budzato, imanja i sele se u svet. Sve ih manje i
manje. Nema mu ve tolikih njegovih jarana i dostova... Salih-aga ode u Skoplje! Imer-aga u Veles, Jusuf-aga u Bitolj, i
gde ih ve nema! Svi otili, ostade samo fukara i ludi Mehmet, kome je ba, vala, svejedno ma kako se etnografska i
politika karta Evrope menjala.

Glava druga
I Ibi-aga ve stao prodavati svoje njive i livade, vinograde i zabrane, kue i duane, vodenice i magaze. Ostade mu
samo jo jedna kua u Sagir-Kiptijan-mahali do kue u kojoj sedi Stavrija Prizetko, urija. Lepa kua. U njoj se rodio i
odrastao Ibi-aga i lepo proiveo u njoj sa svoje tri ene, tako lepo i mirno kao da ni jedne nije imao. Mnogo lepe i
mirnije nego njegov komija Stavrija Prizetko, koji je imao jednu enu, ali mu ova vie glavobolje i kalabaluka pravila u
kui nego sultanu svih njegovih trista ezdeset i pet ena. Sve mu prebacuje to za tolike godine nije kadar bio da kupi
sebi kuu, nego sedi kod tasta, i zato i nosi to malo laskavo ime "Prizetko", kao svaki koji ue u eninu kuu; pa hajd' to
njega zovu tako, nego ak i nju ne zovu ni po mahali ni ak po ariji drukije nego Gica Prizetkovica, na njenu veliku
muku i alost. Zato je jednako i bilo kavge izmeu Gice i Stavrije, iako je isti Stavrija bio ovek krotak i bogobojaljiv i
sa svakim lepo iveo, a naroito sa svojim prvim komijom Ibi-agom, koji je odavno znao za muke i nevolje Stavrijine, i
zato ga sad pred polazak svoj na nekoliko dana zaustavi pred mahalskom mehanom i oslovi.
- Stavri be, kako si, komijo, to praji be?
- Ispolaj na Gospoda, ubavo! - odgovara mu Stavrija. - Ete, rabotim si, pa si teram vek takoj!... Ti pa to praji, Ibiaga?
- to e mu ini... k'smet mu takav...
- E, istin' ree, Ibi-aga; to da prajim! Na jedne ree i dade Gospod, ta stanue pae i binbae i age, kako ti sag to si,
Ibi-aga; a na druge ree da bidnu urije i kondurdije, poljaci i seljaci, kako, demek, mi sag to smo. Eh, Gospodnja
volja! - tei se Stavrija. - Tee, vikam: sal zdravljice, da ni dade Gospod, a za drugo - kolaj rabota!
- Eh, akols'n za taj re! - odobrava mu Ibi-aga, nudi ga da sedne i poruuje za nj kafu. - Pri pau mga da sedi ete sas
taj pamet i tija reovi, kuzun-Stavrija!... Kako pazar?... Kako ali-veri? Stiza li ti od-i zanajat?

- Pa, e stiza, e stiza - veli Stavrija tarui zadovoljno ruke.

- Da da Gospod!
- Tee drugi adet nastupi od kako Srbija zastupi; a ja sam si ovek urija, pa teko, aga, zato nema vee staro vreme i
staro ubara-nosenje... Sag iskoie eiri. Pa berem da gi nose sal onija na koji prilega, demek, inovnici i gospoda to
su, pa beriat-versun. Ama, vide li udo, Ibi-aga, to prave ovija selski zveri i kuiki? I onija vrljie ubare, pa si kupuju
eiri! Pa na glavu eir, a na noge op'nci; pogleda na gorke: gospodin i uovnjak, a pogleda na dolke: zver i kue!
- E, to da ti inim, kuzun-Stavrijo; ete, tvoja te vera bije! U tursko vreme, panti ubavo, ne bee takoj!
- A, be, Ibi-aga - spori mu Stavrija.- Jote ponapred - predi tursko vreme - pa onoj si jote polepo i pobolje bee!
Doklen se gradie i nosie ubare i samur-kalpaci, Kraljevia Marka imasmo, carstvo si drasmo, manastiri toliki
pogradismo; more, povie bee u dravu kubii na crkve nego odaci na kue! Konji ivuvae tag po sto i ese' godini, a
oveci jote povie, po tri stotin' godine; hej, hej, dor do "Bakarno gumno" dravski plot ni bese, i tam ni sedie carski
srpski ovek i umruk naplaivae, a sag do Ristovac - pa, da si reknemo: beriat-versun i za tol'ko - sas ovija saganji
eir i cilindri!
- More, ti ga pa daleko iskara! - prekide ga Ibi-aga. - Izgubimo put!... Za drugu rabotu a neto da te pitujem... More,
doklen e oveci po mahalu da te zovu "Prizetko"?
- Ajde pa i ti sag, Ibi-ago, kako pa si sag zbori toj? Prismelje se na sirotinju! Ako je sirotinja - rezilak i nema!
- Da ne dava Gospod, komijo Stavrijo; rezilak nema! Zborimo si sag, a rezilak nema, de!
- Eh, Ibi-aga! Pamti li to zboree u tursko jote vreme Amet-aga Koloferlija. - "I men' mi, ree, dua iska baklavu i
kadaif, ama to e prajim, kada i leb pa po neki dan ne stiza da ruam!" Ta sag i sas men' alis taj si je, ete, rabota... Da
sam si od-i Krajnalisku, eli od-i Pre-metarsku familiju, i sas njin kemer - kupija bi celu Sagur-Kiptijan-mahalu! Ama to
da prajim, kad si nemam ni za pudarsku eli poljaku kolibu!... to da inim?... Ela, naui me ti, Ibi-ago!
- to da te uim! ovek si u godine kao i ja to sam! to e ti reem...; znaje to se zbori: "Siroto dete samo si sebi
pupak vrzuje!"
- Eh, Ibi-aga, kako ti pa to zbori? Prismelje se na siromasi oveci. "Tenbelak je golema sramota, a fukarlak - jok!"
-Be, Stavrijo! Da ne dava Gospod da ti se prismeljem! Na siroma oveka da naini neto al, i sramota i grehota je;
zato panti li kako se ono zbori: "Na sokak po-za fukaru i prosljaci, sal pceta to laju, a oveci - jok!"
- K'smet mu zar takav! - veli Stavrija. - Bee vae carstvo, pa ti Ibi-aga, a ja Stavrija urija; zastupi Srbija i nae
carstvo, pa ti pa si ostade aga, a ja - pa urija! Spahija si!... Izgubija si, demek, carstvo i gospodstvo, ama bogastvo ti pa
ostade, a bogat ovek to si miluje onoj si moe da ini...
- Eh - smeje se Ibi-aga - ti ga pa mnogo iskara! A i toj, bogastvo, demek, ne moe pa da bidne bez red; i bogat ovek
pa si ne moe kako saka, vee kako mora; zato "da pljune gore - e pljune na mustai, a dol da pljune - e mu padne na
bradu"... Ama ne tejaem toj da si zborim, ete, sas teb', vee za drugo te prizva!... - ree Ibi-aga i mai se za tabakeru, i
stade praviti cigaru, a zinuo malo kao ovek koji smilja neto i oevidno je da ne zna kako da otpone.
- De, be, Stavrijo, kafa ti se oladila, uzni, de, za teb' je poruena... a sag e druge da stizaju...
Iskam - ree Ibi-aga posle podue poivke, za vreme koje se ulo samo slono srkanje kafe iz oba fildana - iskam,
komijo Stavrijo, da te naprajim, ete, da se ne vika vee "Prizetko", razbira li? - ree i povue silno dim iz mutikle.
- Ne razbiram, komijo... - odgovori mu Stavrija.
A Ibi-aga stade brzo vui i putati guste dimove jedan za drugim, porui jos dve kafe, stade istiti pepeo od cigare sa
stola, pa posle male pauze zaturi malo fes, pa zapita:
- Eli si, komijo, muterija za jednu kuu... demek, ovuj moju saganju to mi ostade? Eli ti je, demek, za kupuvanje,
de?
- Za kupuvanje mi je, to da neje... - veli Stavrija - ama teb' ti nee bidne za davanje.
- Eh, za toj e lasno bidne! Tol'ko teb' ti e'li treba kua, toj si ja pitujem?... Ja si, Stavrijo, u, ete, da se preselim u
Tursko, a ovek sam, pu nesam, ta da si ponesem kuu si na grbinu - ta iskam, ete, da gu dadnem nekomu dobrom i
ubavom oveku... A svo mi drutvo iskoi, ete, vee, ta biva li ja sam da si ostanem ovden u Ni kako rahmetli ul-Baba
u Budim!?
- E, neje, istin' neje red! - tvrdi Stavrija.
- E, e, akol'sn! Pa vikam, red je da te pitujem, teb' najprvo, za ovuj kuu. Komije smo!... Iskam da gu prodam, pa mi
keif ti da gu kupi; zato znaje za onaj arapski re: "Koj se s komiju slae, a seb'ke i komiju pomae!"
- Istin' zbori - povlauje Stavrija.
- A imam si vee jednog muteriju... gazda Nastas, od-i Beligrad, poznava ga...
- Poznavam ga.
- ...dava mi, ete, dvesti i petnaes' dukata; ama, men' mi ete, keif - ti da gu bude sahibija!...
- He - uzdahnu Stavrija - komu nije keif za toj to je ubavo, ama, ete...
- ovek si krotak, a od vreme si u ovuj mahalu, pa nee da bidne loo ni za teb' od-i mahalu, ni za mahalu od-i teb', a
"od looga komije i na mahalu zarar bidne", ima re.
- Takoj si je! Najprvo dobroga komiju, pa tagaj kuu si; ama vide li, komijo, to sam ovek baksuz: dobroga komiju
(demek teb', Ibi-aga) izgubi, a kuu si ne steko'!... Ne moga da gu spealim...
- A pare ima li?
- Eh, to imam?... Sproti gazda Nastasa - nito!
-E, kol'ko si ima?
- Sramujem se i da ti kaem kol'ko si pare imam.

- Jok, jok! Da kae, da kae!... to, bre? Ako je sirotinja, rezilak neje, a mi e se lasno pogodimo i cenimo! Jedan iska
kamilu, a drugi mu dava eeku samaricu - pa se oveci pogode i pazar napraje! Ta i za nas je lasno! Ete, imaem si
jednoga zagara - apu mojega, znava ga - ta mi davae oveci za njega petnaes' dukata, a ja ne teja da si uznem dukate,
vee ga dado', apu mojega, za dabe ga dado' na mojega pobratima, Kalu kujundiju!... Ete toj napraji! Dukate u
poarim, ama Kala e me spominje do smrt za taj peke, pa ta mi vee treba! Drutvo Kalino i dostluk Kalin
Stambul vredi! Kala si je ubav i krotak ovek, sas altani i almazi ne moe da ga kupi i isplati, sal, mnogo to lae da
je potepaja zajci, u lov - ama avdija je istin' dobar!... Ete, alis takoj milo mi sag i za teb' da si ima kuu... Kol'ko ima
pari? to se sramuje, zbori, de!
- Imam si sto i petnaes' dukata i jednu nisku od trideset dukata... imaem joste jednu od etrdese' i pet, ama gu, ete,
poari spremaei devoje, zna, udavam gu... A sag iskoija neki lo adet, pa iskaju pare sas devojku (miraz vikaju), a ja
si jote u onoj vreme uzedo' domaicu, sal devoje... bez pare. Ni belak mi, bre, ne donese, sal to donese: bundu, libade,
ift fustani, teste orape, crpac i magare. Tol'ko mu bee! Ja moju domaicu uzedo', a bee gu, jote gu ne bee petnaest
godine, a kerku sag udavam ima gu povie od-i sedamnaest godine. A komijske devojke, njojne drugarice, jote si
sede... nemaju miraz... Lo adet iskoija, Ibi-aga.
- Lo, Stavrijo, mnogo lo adet. Poubavo tejae da bidne, da si ostade onaj stari adet. - Eli si aik na devoje, uzni si
devoje; a pare to ti trebaju, saraf nee da si. - Ubavo li zborim, komijo?
- Toj si, Ibi-aga, ja i ti zborimo, ama saganji svet, demek, inovnici to su, druke si pribiraju i esape u svoj pamet i
zbore... Ama, i njinu si muku ubavo vido'! - veli Stavrija. - Uzne si, ete, enu sas pare, sas miraz, vikaju oni - ama dua
mu znaje kakoj mu je. - Donese mu ena, demek... eh, pa kol'ko e mu donese!... Sto dukata e mu, da rekne, donese, a
hiljadu e, bre, muke da vidi, od-i toj. Sag, na priliku, mu gu je atib-efendija, pisarin to se vika sag - a u gospou
naelnikovicu, eli prisednikovicu, tepelak od biser! Naelnikovica je, bre brate, pa i prilega na njuma tepelak! Ama
enski pamet, to razbira! - "Tepelak iskam, vika atib-efendijinica, hi da mi se nesi vrnuja dom na veeru iz arsiju bez
tepelak!" - "More, kakav tepelak ti pa sag spominje pri ovaj moj mali ajlak!" vika pa mu pisarin. "Nemam pare!" - "Od
moje pare, zbori si ona; od tvoje ne traim! Moje pare arim, a tvoje nek si sede!" - "Ama kakve tvoje pare?" - "Od moj
miraz! Sto dukata ti doneso', zar e na komar da gi da!? U sto godine jedan tepelak, vika, mnogo li je?!"... - Ta danas, ta
sutre - teke mu ivot nema dor gu ne kupi tepelak za triese' altani. I dor da si rekne: "Ispolaj na Gospoda!" a ona si pa
iskoi sas nov peke. - "Da mi kupi, vika, nemacki eir, kako to ga ima gospoa prisednikovica u Sud okruni to je."
- "E, pa to je sag ovoj?!" zbori gu ovek i krsti se sas levu ruku. - "Ama ne li ti kupi njekna tepelak srpski, to ti sag pa
treba nemacki eir?!" - "Da mi kupi, da kupi! Ako sam si pisarnica, vika, nee da sam, vika, poloa od-i
prisednikovicu!" - "Ame od kude u pare da naem?!" zbori gu ovek. - "Od-i moje pare, bre, to gi od tatka mi dobi,
iskam; ne iskam od-i tvoj ajlak!" - uti si ovek, ee se po glavi. - "Istin' vika, zbori; od-i njojne pare trai!"... Kupi si
nemacki prokleti eir; pet dukata, tri stotin', bre, groa - em bele pare - dade za neki omut sena i neke peruine od-i
aplje i otke neke! - "Ajde i toj nek si ide, i toj e si kabulim, vika ovek, sal da promine bez belaj u kuu!" Ama ta si
vera ne miruje! - "Iskam, vika, da si na leto iskoim do Banju, u Kiselu vodu; faa me, vika, neka muka. Ide si i gospoa
garnizonarka, pa i ja si sakam! Da promenim vozduh, luft da promenim, vika! to je, vika, ona pobolja, eli pozdrava od-i
mene?" - "Ama, koj e da nae tol'ke pare?" zbori si ovek, pa si skube kosu od-i muku. - "Pa koj ti ree, keleu, da
trai? Tatko mi ne li ti dade sto dukata... mal'ko li je? Od-i moje pare si iskam, a od-i tvoj ajlak, jok!" - "O, Bog da
uva!" zbori si ovek pa uzima pare na zajam pod golem intiriz, te gi praa eni u banju, a ona iz banju pisuje pismo:
"Jote sam bolna, praaj jote pare!"... Ta daj za fustan, ta za tiflete, ta za parasol, i za sijasvet nemacke bagatele - a sve
"od moje pare!" Sve se, bre, poari, a njojno sto dukata si sedi! More do kijamet ne sme i nee se poari! Vide li, more,
jedno udo, dek se njojne pare hi ne mogu da potroe! Ete takav si adet iskoi sag, Ibi-aga!
- Lo adet! - veli Ibi-aga, i maje glavom, i puta i tera guste dimove nadaleko.
- Lo adet, Ibi-aga, te za toj sag si zborim za onoj moje devojence... spremi gu i haljine i pare malko, ta si okrnji
pare... a za kuu ti znajem, kako komijsku... ubava kua.
- Dua me boli, kuzun-Stavrijo - ree i uzdahnu duboko Ibi-aga - to, ete, moram da gu prodam. to je japija, pa bina,
pa doksat, pa osmanlak to je! Pa voda iz bunar studena to je, biljur je, neje voda; kako bulbul iz ruinu aku to vee
ne znaje to mu je dosta i stiga, vee pije, pije - takoj i ti nee moe da se napije... posle erek sata, ako si ruaja, pa
iska da rua; kol'ko vie da gu pije, sve e povie da rua!... A pa baku to si imado'; sve sas jorgovan, eboj, ul,
zambak, karamfil i fesligen, i sijasvet cvee. Pa bulbuli to poju i sabajle i k noi. al ti da legne da spije, a milo ti da
porani, sal da gi uje!
- Ama, ti mi pria, komijo, a ja si i sam ubavo znajem... ama to da inim spored gazda-Nastasa; orbadija je, a ja
to sam! On dava dvesti i petnaest...
- A ti kol'ko moe da dade?
- A ja si imam dukata sto i petnaest, demek, est hiljade i devet stotine groa, i jednu nisku od-i tatu mi, od-i trideset
dukata, demek, hiljadu i osam stotina groa - tol'ko.
Nastade poivka. Ibi-aga samo puta guste dimove i sre treu kafu, a Stavrija se tiho iskaljuje, i ne skida oiju s
njega. Posle krae poivke, Ibi-aga e prosloviti.
- Lepe pare! A ubavo znajem dek si gi sas zanajat i muku i halal spealija - veli Ibi-aga, pa opet zauti, pa e malo
posle. - A svadba na kerku ti, onoj devoje, kad rekoste da bidne?
- Pa trebae na naoga Svetoga oriju - ama e gu premestimo, oturimo u jesen, po grojze-branje moe da bidne.
- Jok - veli Ibi-aga -na urovden da bidne svadba! U tvoju kuu da bidne, iz tvoje kue sakam da se povede nevesta,
razbira li?

- Ama nee da stiza za pare! - ree tankim glasom Stavrija.

- Hi te ne pitam, Stavrijo, hi brigu da ne bere. Toj si je moje znanje! Jutros iskoi do sud; ti da iskoi sas pare - a ja
s tapiju!...
- Ibi-aga - utanjio glasom Stavrija - u li ja ubavo? - pita Stavrija iznenaen i potresen.
- Tol'ko ti zborim - ree Ibi-aga, i die se od stola i zadenu mutiklu za pas - ti sag sal da plati onija sedam mastiki to
gi od jutros popi, a ja ovija es' kafe; ja kafe a ti mastike - halvaluk da plati!
- Da platim, da platim! - usitnio zbunjeni Stavrija. - Da ponesem sto i etrdese' i pet dukata... ako li?
- Ti sto i etrdese' i pet dukata, a ja tapiju... U sud... Jutre... Razbira li? - pita ga Ibi-aga pruajui mu ruku.
- Razbiram! - veli sreni Stavrija i prihvati mu ruku sa obe svoje.

Glava trea
Sutradan je u sudu stvar bila svrena na veliko iznenaenje gazda-Nastasa Beograanina, a na jo veu radost Stavrije
urije. On dade sto i petnaest dukata i nisku od trideset, i dobi ispravnu, potvrenu tapiju da je kua njegova, Boja pa
njegova. Radostan pozva kui Ibi-agu koji mu rado primi poziv.
Kad izioe iz suda, uputie se Stavrijinoj kui, Ibi-aga puei, a Stavrija pipajui se jednako po depu, iznutra od
ureta, gde mu je stajala tapija umotana u Gicinu pembe-amiju.
Stigoe u kuu, pozdravie se i posedae. Nastade razgovor. Razgovarae se o svemu i svaemu, a najvie o Niu. To
rastui Ibi-agu, i on izli itavu tugovanku.
- Ah, Ni, Ni - uzdisae jednako Ibi-aga. - Ni - paraumi!
- Pa kako e mi bez teb' sag, Ibi-ago? - pita Stavrija... - Nauimo se u komilak od vreme jote... pa sag, teb'-te nee
bidne!
- Nee, Stavrijo - ree setno Ibi-aga i odmahnu rukom - ama e ostane, ete, ubav spomen i re i spominjanje i od men'
za teb' i od teb' pa za men'! Nito ne vidomo loo za tol'ke godine i tol'ko ivenje ni ti od men' u sultansko, moje, ni ja pa
od teb' sag u kraljsko, tvoje vreme!
- Ba! Da ne da Gospod! - veli Stavrija.
- E, e, za toj mi keif! - veli Ibi-aga.
- Pa ne ostavi, Ibi-aga! E, a zato, aga? - pita ga Gica Stavrinica.
-Takoj mu red... Bog rekaja! Vide li, komike, u jesen kad je, pa kad se zberu hadi-babe leleci, da se sele preko more,
u Misir i am, i na tam jote podalje? Milo gi i ubavo i ovden, ama krv gi tegli tam; al gi da se sele, ama nijedna nee da
si ostane!... Ete i s men' si je alis takva rabota. Dua mi plae, ama druke ne biva!... Svi si ot'oe!... e stanem i ja
muhadir!... Bog ree i naredi, Stavrijo; nito ne biva na ovaj svet bez njegovu volju! - zavri Ibi-aga druim glasom, a
dubok uzdah mu se ote.
Utom ue i prekide razgovor Stavrina erka, mlada Kalina. Lepa, bela, vitka, i mlada kao rosa, devojica u crvenom
jeleetu i plavim alvarama i zelenom svilenom fermeniu preko jeleia; zato su je valjda mahalski momci meu
sobom i zvali: "Kalino, upe zeleno!" Pustila one puste duge kurjuke daleko ispod pasa, a trepavicama bacila senku
daleko ispod oka, kojim smerno i plaljivo pogleda. Kad ue, pokloni se smerno i prie Ibi-agi i poljubi ga u ruku, i
metnu kraj njega na minderluk arene pletene arape, kao to je ve red da isproena daruje oeve prijatelje koji im dou
u kuu.
-Aa, Kalino, ejvala! E pa da priekne malko, da si ne ostanem ni ja pa postidan - veli zadovoljno dirnut Ibi-aga, pa se
mai za silav i izvadi onu istu nisku dukata koju mu pre pola sahata dade u sudu Stavrija s ostalim parama za prodatu
kuu. - Eve ti od men' peke. Majka ti ovuj istu nisku donese u onoj vreme tatku ti; - a ti da gu sag odnese na oveka ti!
- to, to... to, to zbori, Ibi-aga? - veli mu zbunjeno Stavrija, a Kalina se povukla stidljivo, pa gleda u zemlju, a ne
sme da primi nisku.
- Kako: to zborim? - zapita malo ljutito Ibi-aga. - Loo li prajim ja, eli vija pa loo zborite? Zar ako sam si druga vera,
zar zato da ne smem, demek, da si po va adet inim?!... Sas alal, more, i sas keif prajim!
- A, da ne da Gospod - pravda se Stavrinica - kako zbori ti pa to, Ibi-aga?... teke... vikam...
- Ajde, uzni si, kuzum-Kalino - hrabri je Ibi-aga. - Uzni si, uzni, to se tol'ko sramuje?... Sas alal ti davam! Od men'
nek ti je toj peke, i od Kumriju kerku mi, a drugaricu ti...
Posle dueg navaljivanja najpre Ibi-age na roditelje, a zatim sviju njih na Kalinu, privoli se najzad Kalina i uze nisku
dukata i obesi je o svoje belo grlo pred zadovoljnim Ibi-agom. Svi mu zahvaljuju.
- Kad e da nas ostavi, da putuje, demek, Ibi-aga? - zapita ga Stavrija.
- Jutre - veli on diui se i uzimajui darovane arape. - Ajd' sa zdravlje! Da se alalimo, komijo. Ti si ima sag poslu, a
i ja si imam jote neke rabote da si posvrujem.
- Pa e se, ako dadne Bog, jote koji put da vidimo u na vek? - veli mu Gica Stavrinica ispraajui ga. - e doe, aga,
neki put u Ni, u star komilak?
- Ee - mahnu setno rukom Ibi-aga. - U na vek, vee muno da e da se vidimo i zborimo, komike... Tee - dodade
osmehnuvi se sumorno - moe i toj da bidne. Srbija je... kako si zapoe... koj znaje! A ja e si putujem kud vi je
Bakarno gumno - pa jote tri dana daleko odande e se naselim!
Alalie se zatim najsrdanije; Stavrini ga ispratie do kapije i vratie se veseli, a Ibi-aga ode setan i zamiljen.

*
Jo istoga dana useli se Stavrija u svoju novu kuu, i odmah nahrani gugutke i golubove koje mu u amanet ostavio bee
Ibi-aga, s molbom da ih ne rasteruje, i da nikom iz komiluka ne uskrauje vodu iz svoga nadaleko uvenog bunara. A
Ibi-aga je posle zaredio po svojim poznanicima Srbima i uzeo od sviju "zbogom": hteo je da ga svi zadre u dobroj i
lepoj uspomeni. Mnogima je jo ranije razdao mnoge fidane, mnogima iskalemio silne rue i silne voke, sirotinji po
mahali razdao mnogo brana i masla, mnoge sahane i tepsije, a gospodi ispoklanjao mnoge raskone filigran stvari;
kaznaeju je dao svoju ogromnu i skupocenu srmali-ilibarsku mutiklu sa velikom okruglom plehanom futrolom, koja
pukne kao top kad god se otvori.
Sva je mahala alila odlazak Ibi-agin, a prijateljstvo njegovo prema Stavriji uriji ulo se odmah po celom gradu, i
svak je priao i dalje hvalu raznosio. I sam Jevo Miovi - koji je u svojim dopisima po novinama na sve napadao,
piui s bolom u dui, s najeenom koom i druom rukom (a kao pisaim materijalom) "krvlju srca svoga i sokom
ivaca svojijeh" o mnogim i mnogim stvarima "koje ozbiljno mogu zabrinuti jednog iskrenog sina ove zemlje" - i on
sam, isti Jevo Miovi Mokrogorac, bio je, uvi od svog dobrog prijatelja i zemljaka Mia Jevovia Ariljca, bio je,
velim, frapiran ovim doista divnim i u dananje doba retkim primerom prijateljstva i dobroinstva. I uzviknuvi:
"Kiljadili se takvi!", doepa ajkau i navue brzo kaljae na arape, zakljua svoju kancelariju - na kojoj je stajala velika
plehana tabla, firma, s terazijama pravde i ispod njih s poduim natpisom: "Jevo Miovi Mokrogorac, znalac pravniki,
daje pravnike savjete potrebitijem i ugnjetenijem licima u svijem sluajevima, a naroito je specijalist u
brakorazvodnijem parnicama, po umjerenoj cijeni, a sirotinji zabadava" - metnu divit, pero i tabak-dva pisae hartije u
dep, preporui kancelariju komiji Trajetu piljaru, i krenu se preko Niave u Beograd-mahalu da nae Ibi-agu.

*
Kad je Ibi-aga svratio u Jakubovu kafanu "Budim-grad", Jevo je ve sedeo za stolom i stajala aa piva pred njim, a
bila mu je to valjda ve esta aa piva. Ova ga je ve raspoloila, i on je, oekujui i pogledajui as-po kroz prozor i
vrata, polako, onako vie za sebe, pevuio kroz zube, i nosom imitovao gusle - i tako pratio narodnu pesmu Stari
Vujadin; pevuio je ba zavretak pesme:
Gledajui s najvie planine,
gledajui dolje na drumove,
kud prolaze Turci i trgovci,
kad se pojavi na vratima kafane Ibi-aga.
- ok selam, Ibi-aga! - pozdravi ga Jevo po vojniki.
- Da da Gospod! - otpozdravi ga Ibi-aga nemarno i seda za drugi sto.
- Aa... ja ovo... gospodin Ibi-aga, vala, na tvoj raun pijem - ree Jevo i uze au s pivom, pa se preseli za Ibi-agin
sto...
- Ako, ako, gospodin Jevo, proavaj, ja si zab'ravi... ako... pohodnja je!
- Jok, more! Nije zato, nije - veli Jevo i bira iz podnete kotarice jednu kiflu. - Ibi-aga e ti plati - veli pekaru i uze dve
kifle. - Jok, Ibi-aga, nije zato. Izvinite za taj izraz.
- Kako ree?
- Velim nije i ne dao Bog zato da je, to jest, za pohodnju. Nee mi vjerovati, Ibi-aga, a nema ovjeka koji vie mrzi
na muftaluk nego isti ja! Jok, jok! Nego za neto drugo... ulo se, more, bruji po ariji... egoder sam sio, u kafani, u
mijani, po kuama, u ariji i po malama - sve o tebi, vala, rije; samo o naem Ibi-agi i o njegovom kumanom djelu!...
E, ne zna kako mi je to milo bilo kad sam uo! Zdrav si! Kiljadili se takvi!...
- Pa svaki da ti plati po est aa piva! Nije zgoreg! - prekide ga neko od drugog stola.
- Kest bre, ti! - obrecnu se Jevo na onoga... - He, he, ne sluaj ga, Ibi-aga! Imamo alu jedan s drugim!... Nego,
odnosno, to se tebe tie, gazda-Ibi: Bravost! Bravost, Boga mi! Alal ti vjera! E, jesi ti jedan lord... pravi lord... Alal ti
kaamak!
- ujem? - pita ga Ibi-aga zaueno.
- Jesi ti jedan, jedan... Hej, Sotire, daj jo jedno pivce... E, e, jesi ti jedna, jedan... galant ovek, isti, vala masaro, i
jedan, kasti, iz glavne arije iz sred Biograda galanterist. - Ono to si uinio sa Stavrijom urijom, e, ono ti jes' jedna
lijepa stvar! Divota, bolan brate - ree obraajui se jednom sasvim nepoznatom za treim stolom. - ikam, vala, svakoga
kristijanina...
- Ostavi, de! - prekide ga namrgoeno Ibi-aga.
- ... Pa sam doao, Ibi-aga, da mi ti to ukratko ispripovijeda, u pojedinostima, to jest... kako je sve to bilo... Sotire,
zovni onog ekmekiju, pekara, kako li se vabi, po vapski... Dede, vjere ti, Ibi-aga, de!
- to ree! Kako da ti priam? to imam da ti kaem? - ree ozbiljno Ibi-aga. - Ne l' ree da se vee znaje? Ta to si

sag trebe pa toprv prianje moje? Stavrija zar ree nekomu da si ide re po mahalu, a ja nesam do sag re prozborija, ni
u ga po sag da zborim hi!
- Ama, zna se, brate, sve to; znam i ja sve kako je to bilo, nego i jopet - veli Jevo, vadei iz depa pero, divit i hartiju, i
reajui sve po stolu - nego ti lepo spremi jednu banku za mene, a ja u ti to jote ljepe, vala, odraditi, i baka, platie
mi jo ovijeh osam aa piva popijenijeh, pa...
- Da platim, de! - veli Ibi-aga.
- ...Pa ja lijepo da "gepim jednu utavicu", to rekli oni, a ti da se jo ljepe, vala, proslavi u javnosti... Ej, drue i
roae, daj jote jedno pivance na gazda-Ibiev raun!... Jer, ja bi' stio, rad sam, to da opiem u novine, pa da se ita po
svijetu, a da zamolimo sve srpske i jo suvie hrvatske...
- to... to, to... to, bre, ree... to, bre? - skoi Ibi-aga kao oparen gledajui na pisai pribor pred Jevom. - to da se
pisuje?! to da se eti?!
- Ama, Ibi-aga...
- Jok, jok, jok!... to koj treba da znaje za moje rabote! Jok, jok! - zavri ljutito Ibi-aga, plaajui Jevov raun, osam
piva i tri kifle.
- Ama treba i lijepo je radi primjera ovom svijetu! Da se, na primjer, i drugi svijet na tebe, Ibi-aga, ugleda... Da uje
cijela Srbija i Jevropa...
- Eh! - odbija dostojanstveno Ibi-aga. - to si koj miluje, nek si ini. Ama za toj pisuvanje - hi da nesi pisaja ni jedan
re, tol'ko ti kazujem! - ree pretei Ibi-aga.
- More, daj tu jednu banku, jedno kajme, pa ja da ti napiem, a ti samo uivaj...
- More, tri banke da ti dam, sal da ga ne pisuje! - ree Ibi-aga, i baci preda nj tri banke.
- Eh - ljuti se Jevo meui banke u belenicu. - Nita od vas orijentalista! Nikada, vala, neete biti Jevropejci!... Ama
ondar, na taj nain, nee niko da zna za tako plemenito i kumano djelo!
- Jok, jok! - brani se Ibi-aga diui se da ide, i plaajui za Jeva jo osam piva i tri kifle sutra kad doe. - to mi treba
pisuvanje jevropejsko! - Ima jedan na re, da ga ne zapie, ama da ga zapanti ubavo: "Sevap uini, frli u more; ako
riba ne zna - Alah e da zna!"
1898.