Parvovirusna infekcija pasa

Parvovirusna infekcija pasa je visokokontagiozna zarazna bolest najee mladih pasa

koja se manifestuje povraanjem, profuznim hemoraginim prolivom ili miokarditisom
neonatalne tenadi. Oboljenje je poznato i pod nazivom maja kuga iako ovo oboljenje
nama veze sa makama i nije zajedniko za make i pse. Oboljenje dovodi do teke
dehidracije organizma i zavrava letalno ako se na vreme ne preduzme leenje.
Etiologija Uzronik bolesti je psei parvo-virus 2 (engl. Canine Parvovirus 2, CPV 2),
mali DNK virus, ikozaedralne simetrije, iz familije Parvoviridae i roda Parvovirus.Ovaj virus
ima izrazitu antigensku srodnost sa parvo-virusom koji izaziva maju panleukopeniju.
Postoje tri antigenka tipa ovog virusa koji uzrokuju parvovirozu pasa, a to su : CPV-2a, CPV-2b i CPV-2c. Tip CPV-2c prvenstveno
se nazivao GLU426 mutant i bio je otkriven u Italiji 2000 godine. Kasnije je ovaj tip virusa prijavljen i u Vijetnamu, Japanu, SAD-u,
Junoj Americi i nekim Evropskim zemljama. U jednoj studiji na Univerzitetu u Bariju u kojoj su ispitivani uzorci izmeta pasa iz
nekih Evropskih zemalja , zabeleeno je da su CPV-2b i CPV-2c tipovi najzastupljeniji u Italiji dok je CPV-2a u opadanju, CPV-2b
provlauje u Nemakoj i Portugaliji, a CPV-2c je takoe prisutan u ovim zemljama. CPV-2a i CPV-2b preovlauju u Velikoj
Britaniji, a detektovan je i CPV-2c tip. U Belgiji, vajcarskoj i ekoj je najei CPV-2a tip virusa. Molekularne metode pokazuju
da je tip CPV-2c iroko rasprostranjen u Evropskim zemljama i da su virusi distribuirani u razliite zemlje. Razvijena su
monoklonska antitela koja mogu da identifikuju tip CPV-2c. Za sada nema izvetaja o prisustvu tipa CPV-2c u Africi i Australiji.
Neka istraivanja su pokazala da vakcina koja titi protiv parvoviroze izazvane tipovima CPV-2a i CPV-2b takoe titi i od virusa
tipa
CPV-2c
mada
oko
toga
postoje
podeljena
miljenja.
Virus je vrlo stabilan u spoljanjoj sredini, moe da izdri razne promene ph sredine i visoke temperature. Otporan je na dosta
dezificijenasa i moe preiveti 3 do 6 meseci u sredini gde je boravila bolesna ivotinja.
Epizootiologija Parvovirusni enteritis pasa je prvi put opisan u Evropi, a kao samostalni kliniki entitet parvoviroza je utvrena u
Americi 1978 godine i danas se javlja irom sveta. Bolest je prepoznata zbog toga to su makroskopske i mikroskopske promene
kod parvoviroze pasa bile iste kao kod maaka obolelih od panleukopenije uzrokovane majim parvovirusom. Kod nas je virus
prvi put izolovan 1980 godine.
Pored pasa na infekciju su prijemivi i divlji kanidi (vuk, lisica i dr.) koji predstavljaju rezervoar oboljenja za pse. Izvor zaraze su
obolele ivotinje i kliconoe. Virus moe da se izluuje fecesom ve trei dan nakon infekcije iako nema simptoma bolesti. Virus
se takoe izluuje mokraom, pljuvakom i povraenim sadrajem iz eluca. Zdravi psi se zaraze direktnim kontaktom sa
obolelom ivotinjom jer je bolest veoma kontagiozna, a takoe se mogu zaraziti i indirektnim kontaktom sa virusom u sredinama
koje su kontaminirane virusom, zatim preko odee, obue i opreme jer je virus veoma otporan u spoljanjoj sredini. Psi koji su
oboleli od parvoviroze su veoma zarazni pa ih treba odvojeno drati od zdravih pasa, naroito od mlaih i nevakcinisanih pasa.
Ljudi koji dolaze u dodir sa obolelim psima kao i veterinari koji lee obolele pse treba da izvre sve preventivne mere pre nego to
dou u kontakt sa zdravim psima. Psi koji su prezdravili treba da se dre u izolaciji jo 7 dana. Uzronik se u organizam unosi
ingestijom i feko-oralni put je glavni put prenosa infekcije. Neke rase pasa su osetljivije na pojavu ove infekcije npr. Ameriki pit
bul terijer, doberman, piner, Nemaki ovar, labradori i dr. Kod rotvajlera i doga je rizik za oboljevanje povean i kada su
vakcinisani. Bolest se naroito javlja kod pasa koji nisu vakcinisani ili nisu zatieni maternalnim antitelima. Pojava klinikih
znakova oboljenja zavisi i od doze unetog uzronika. Dugotrajan kontakt sa psima koji izluuju virus poveava rizik za pojavu
klinikih simptoma bolesti. Kliniki se bolest najee javlja kod pasa mlaih od godinu dana ali mogu oboleti sve kategorije. U
najveem procentu bolest se javlja kod pasa starosti 4 do 8 nedelja dok kasnije morbiditet opada, a kod pasa starijih od 10
meseci morbiditet je minimalan. Mortalitet varira i iznosi 16 do 48%, a kod mlade tenadi moe iznositi i preko 80%, a u nekim
sluajevima moe doi do uginua itavog legla. Mortalitet kod starijih pasa iznosi 2 do 3%.Ukoliko se ne preduzme leenje
bolest esto zavri uginuem. Uginua se mogu javiti i nakon godinu dana posle preleanog miokardiopatinog oblika bolesti
zbog tkz. idiopatske srane dilatacije to se naroito deava kod pasa rase doberman. Danas je zahvaljujui vakcinaciji
smrtnost znaajno smanjena.
Patogeneza
Nakon ulaska u organizam virus se replikuje u limfnom tkivu orofarinksa, tonzilama, retrofaringealnim i
mezenterijalnim limfnim vorovima, a nakon 24 asa ulazi u krvotok i dolazi do viremije koja traje 3 do 5 dana ,a viremija se
zavrava humoralnim imunim odgovorom. Virus ima tropizam prema elijama koje se ubrzano dele ( radiomimetiki tropizam )
tako da virus napada timus, kotanu sr i druga limfatina tkiva , crevne kripte jejunuma i ileuma idr.tkiva . Kao posledica tropizma
virusa prema limfnom tkivu dolazi do limfopenije i neutropenije to znaci da virus ima imunosupresivni efekat. Zbog dejstva virusa
na epitelne elije crevnih kripti dolazi do njihove atrofije i nekroze. Replikacija virusa u crevnim kriptama poinje trei dan od
infekcije i virus se moe ve trei dan izluivati preko fecesa, a najvea koliina virusa se izluuje za vreme klinikih simptoma
bolesti dok je nakon 10 do 14 dana od infekcije virus teko detektovati u izmetu ili ga uopte nema u izmetu. to viremija due
traje patoloke promene u crevima su izraenije. Zbog imunosupresivnog dejstva virusa nastaju sekundarne bakterijske infekcije
koje mogu dovesti do endotoksemije sa endotoksinim okom. Kod neonatalne tenadi virus se takoe razmnoava u tkivima u
kojima se odvija brzo deljenje elija ( srce, jetra, bubrezi, krvni sudovi, kotana sr, creva, plua itd. ), a kao posledica toga
nastaje miokarditis koji moe zavriti naglim uginuem ivotinje. Uginua kao posledica dejstva virusa na miokard mogu se javiti i

nakon nekoliko meseci zbog poremeaja provoenja impulsa usled prisustva miokardijalnih oiljaka.
Klinika slika Inkubacija bolesti je 3 do 8 dana. ivotinje mogu inficirati, a da nemaju klinike znakove bolesti. Klinika slika
bolesti zavisi od koliine virusa koji se unese u organizam, od starosti ivotinje, stresa, razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija
itd. Klinika slika moe da varira od blage infekcije koja se manifestuje pojavom proliva pa do perakutnog toka koji zavri
uginuem za 24 asa.
Bolest moe da se ispolji u 3 oblika : crevni, miokardiopatini i crevno-miokardiopatini. Bolest se manifestuje znacima letargije,
apatije, anoreksije, povraanjem, dijarejom i dehidracijom. Puls je ubrzan, a telesna temperatura u poetku bolesti moe biti
poviena i iznositi 40 do 41C , a posle dva dana bolesti opada i moe biti normalna ili subnormalna. Ukoliko telesna temperatura
padne na 35C to je lo prognostiki znak jer predstavlja poetak vazomotornog kolapsa. Ovi simptomi se uglavnom razviju za 5
do 7 dana nakon infekcije, a smrt u veini sluajeva nastaje za 48 do 72 asa.
Crevni oblik bolesti se manifestuje se povraanjem koje moe trajati i do 10 dana, a pas moe da povraa vie puta u toku
dana, naroito nakon uzimanja tenosti. Povraeni sadraj je kaast, sa primesama sluzi, a moe biti i vodenasi i penuav, sivoukaste boje. Povraeni sadraj moe da sadri ugruke krvi nakon 2 dana od infekcije. Proliv se javi 12 do 24 asa nakon
prvog povraanja i u poetku bolesti je sivkaste ili uto-sive boje, a kasnije je crvene ili braonkaste boje zbog prisustva krvi i
veoma je neprijatnog kiselkastog mirisa. Proliv moe da traje 2 do 12 dana , a nakon prestanka proliva pas obino ne defecira
naredna dva dana. Proliv se javlja vie puta u toku dana tako da ivotinja brzo dehidrira. Zbog jake dehidracije oni bulbusi su
upali u one duplje , sluzokoe mogu biti blede ili cijanotine, a elastinost koe je smanjena.
Gastroenteritis je najee zapaen kod pasa starosti 6 do 20 nedelja jer psi u tom periodu prestaju da budu zatieni
maternalnim antitelima, dok vie od 80% odraslih pasa nema simptome bolesti. Klinika slika bolesti moe da se pogora
istovremenom infekcijom sa enterinim oportunistikim patogenima kao to su Sallmonela, E.coli, Cl.perfigens, Campylobacter,
Coronavirus i dr. Smrt nastaje kao posledica gubitka tenosti i elektrolita, ekstrarenalne uremije ili zbog komplikacija bolesti
izazvane sekundarnim infekcijama.
Miokardiopatini oblik se najee javlja kod tenadi starosti 4 do 8 nedelja. Kod ovog oblika bolesti javljaju se nagla uginua
pre vidljivih klinikih simptoma naroito kod sasvim mlade tenadi starosti 2 do 3 nedelje dok tenad stara 4 do 6 nedelja mogu
uginuti sa simptomima oteanog disanja zbog edema plua koji se brzo razvija. Kod ovog oblika bolesti dolazi do degenerativnih i
zapaljenjskih promena na miokardu, a smrt nastaje usled akutne kardiopulmonalne disfunkcije ( edem plua, cijanoza, kolaps).
Usled oteenja miokarda moe doi do stvaranja oiljka na njemu to prouzrokuje progresivnu sranu insuficijenciju i moe
izazvati smrt za nekoliko meseci. U poslednjih godina se zbog vakcinacije teko mogu zapaziti sluajevi miokarditisa uzrokovani
parvovirusom. Letalitet kod ovog oblika bolesti je visok i iznosi 40 do 80%. Pored lezija na miokardu, pavovirus kod neonatalne
tenadi moe izazvati i lezije na mozgu, jetri, pluima kori nadbubrene lezde, krvnim sudovima itd.
Ukoliko se inficira skotna kuja ona moe da razvije imunitet i da ne oboli sa klinikim znacima bolesti, a kao posledica infekcije
mogu se raati slaba, mrtvoroena ili mumificirana tenad.
Patomorfoloke promene Kod crevnog oblika bolesti primeuje se jaka dehidracija, oi su upale u onu duplju, a turgor koe
je smanjen. Zapaa se kataralni ili hemoragini gastroenteritis, tanka creva su dilatirana, mlohava sa takastim krvarenjima po
sluzokoi i ispunjena tenim sadrajem koji je crveno-smee boje i sa fibroznim eksudatom. Seroza creva je sa znacima
serozitisa, purpurne boje sa takastim krvarenjima. Mezenterijalni limfni vorovi su nateeni i ponekad sa krvarenjima , a moe se
zapaziti i koagulaciona nekroza limfnih vorova u sluajevima jake infekcije limfoidnog tkiva. Jetra i slezina su uveane sa
hemoraginim infarktima, a na bubrezima, pluima i jetri se zapaa kongestija. Na patohistolokom nalazu zapaa se nekroza
epitelnih elija kripti sa skraenjem i atrofijom crevnih resica.
Kod miokardiopatinog oblika bolesti zapaa se miokarditis sa prisustvom velike koliine transudata u grudnoj i trbunoj duplji,
srce je bledo i dilatirano sa sivo belim prugama. Patohistoloki se zapaa degeneracija i nekroza miinih vlakana i difuzna
infiltracija miokarda limfocitima i plazma elijama. Na pluima se zapaa edem, a jetra i slezina su uveane.
Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, klinikih simptoma i laboratorijske dijagnoze. Na osnovu analize krvne
slike mogu se iskljuiti druga oboljenja sa slinom klinikom slikom. Na krvnoj slici i biohemijskom nalazu zapaa se se
limfopenija, neutropenija, hipohromna anemija sa znatnim padom hemoglobina , hipoalbuminemija, hiponatremija, hipokalemija,
hipohloremija, poveanje serumske ALT i dr. Drastian pad leukocita je veoma znaajan podatak za dijagnozu parvoviroze.
Otkrivanje parvovirusnih estica u izmetu pasa imunofluorescencijom, imunoperoksidazom i elektronskom mikroskopijom i dokaz
virusa u izmetu metodom hemaglutinacije su takoe od znaaja u dijagnostici oboljenja. Nalaz bazofilnih intranuklearnih inkluzija
u crevnom epitelu, miofibrilima, pluima, jetri bubrezima i endotelu krvnih sudova takoe ima dijagnostiki znaaj. Seroloke
pretrage daju sigurnu dijagnozu. etvorostruki porast titra IgG tokom 7 do 14 dana potvruje dijagnozu.Otkrivanje IgM na
parvovirus pasa koji nisu vakcinisani poslednje 3 do 4 nedelje takoe potvruje dijagnozu. Savremenije metode kao to je PCR
takoe daju sigurnu dijagnozu bolesti. Uzorak izmeta je najbolje uzeti u prvih 72 asa bolesti.

Diferencijalna dijagnoza Sline simptome bolesti moe pokazati infekcija izazvana rota i corona virusima ali ovi virusi izazivaju
infekcije sa blaim tokom i nisu kontagiozni. Diferencijalno dijagnostiki treba iskljuiti i gastroenteritise izazvane bakterijama,
parazitima, trovanjem kao i alimentarne gastroenteritise.
Terapija Terapija je simptomatska, a u stadijumu viremije se moe dati hiperimuni serum. Zbog brze i jake dehidracije
organizma do koje dolazi usled povraanja i proliva, neophodno je to pre nadoknaditi izgubljenu tenost i elektrolite. Ako je pas
blago dehidriran i ne povraa moe se vriti oralna rehidracija, dok je u teim sluajevima potrebna intravenska nadoknada
tenosti. Za nadoknadu tenosti i elektrolita najbolje je koristiti Hartmanov rastor koji sadri NaCl, KCl, CaCl i Na-laktat. Pored
toga se daje 5% rastvor glukoze takoe intravenski, a daju se i vitamini naroito B kompleksa. Ukoliko ivotinja esto povraa
daju se antiemetici npr. metoklopramid 0.2 0.5 mg/kg telesne mase peroralno ili supkutano ili 1-2 mg/kg na dan polako
intravenski. Peroralno se mogu dati probiotici i medicinski ugalj. Na osnovu iskustva veterinar e odluiti da li treba dati
antibiotike. U teim sluajevima bolesti ( krvavi izmet, poviena telesna temperatura, vei gubitak epitela creva ) potrebno je dati
antibiotike da ne bi dolo do bakterijemije i septikemije. Kombinacija ampicilina ili cefalosporina II generacije sa aminoglikozidnim
antibioticima se pokazala dobra u praksi mada se mogu koristiti i neki drugi antibiotici irokog spektra. Tokom bolesti i nekoliko
dana nakon prestanka bolesti potrebno je voditi rauna o ishrani koja treba da bude blaga i sa dosta tenosti ( topla i slana supa
sa malo mesa i dr.). Ako ivotinja povraa nakon hranjenja, hranu treba ukinuti naredna 24 asa. Ukoliko se ivotinja ne lei moe
uginuti za 48 do 72 asa, a nekada i za krae vreme. U veini sluajeva psi koji preive 2 do 3 dana bolesti nee uginuti.
Profilaksa U cilju spreavanja oboljenja, inficirane pse drati dalje od pasa mlaih od godinu dana i nevakcinisanih pasa.
Imunoprofilaksa se sprovodi viekratnom vakcinacijom mladih pasa istovremenom vakcinacijom protiv ostalih zaraznih bolesti
pasa ( teneak, zarazni hepatitis, parainfluenca I leptospiroza ). Prva vakcina protiv parvoviroze daje se u 7.nedelji starosti
zajedno sa vakcinom protiv teneaka ( vakcina Nobivac Puppy DP ). Buster doza ( druga vakcinacija ) protiv parvoviroze i
teneaka vri se u 10. nedelji starosti istovremeno sa vakcinom protiv zaraznog hepatitisa, parainfluence i leptospiroze
( polivalentna vakcina Vanguard plus 5), a zatim je potrebna jos jedna vakcinacija sa 14 nedelja starosti ( takoe polivalentnom
vakcinom Vanguard plus 5) kako bi se postigla to bolja zatita.
Prva vakcina obino ne titi pse od parvoviroze pa mlade pse treba odvojeno drati od starijih ili obolelih. Posle tree vakcinacije
potrebno je svake godine jedanput vakcinisati pse protiv parvoviroze i ostalih zaraznih bolesti pasa u cilju odravanja imuniteta.
Pre vakcinacije potrebno je izvriti dehelmintizaciju pasa. Gravidne kuje se vakciniu mrtvim vakcinama u cilju zatite tenaca u
prvih 6 nedelja ivota. Kod mladih pasa prisustvo kolostralnih antitela moe da ometa imunoloki odgovor na aplikovanu vakcinu
pa se serije vakcina moraju dati u pravilnim vremenskim razmacima. tenci koji nisu uzimali kolostrum od majke trebalo bi
vakcinisati sa 2 do 3 nedelje starosti, a oni koji su uzimali kolostrum treba vakcinisati sa 6 do 9 nedelja starosti. Vanguard plus 5
je atenuisana vakcina protiv virusa teneaka, parvoviroze, zaraznog hepatitisa i parainfluence.Vanguar plus 5 je suva
komponenta vakcine koja se rastvara pomou rastvaraa Leptofermom c-i. koji sadri modifikovane ive bakterine Leptospire
canicole i Leptospire icterohaemorrhagiae, tako da Venguard plus 5 stvara zatitu i protiv leptospiroze pasa.
Program vakcinacije pasa koji se esto primenjuje u praksi je sledei:
Prva vakcina u 7. nedelji starosti protiv teneaka i parvoviroze pasa ( vakcina Nobivac Puppy DP ).
Druga vakcina u 10.nedelji starosti protiv DHPP+L ( teneak, zarazni hepatitis, parvoviroza , parainfluenca i leptospiroza),
vakcina Vanguard plus 5.
Trea vakcina u 14. nedelji starosti i to je buster doza protiv DHPP+L ( teneak, zarazni hepatitis, parvoviroza , parainfluenca i
leptospiroza), vakcina Vanguard plus 5. Pored toga daje se i vakcina protiv Corona virusne infekcije pasa.
Vakcina protiv besnila se prvi put daje u starosti 4 meseca i uz nju se vri obeleavanje ( ipovanje ) pasa mikroipovima koji se
aplikuju supkutano.
U cilju odravanja imuniteta protiv virusnih bolesti pasa i leptospiroze potrebno je jedanput godinje vakcinisati pse protiv
DHPP+L.
Pored vakcinacije potrebno je izvriti dehelmintizaciju pasa ( ienje od parazita ) i to u treoj, estoj, devetoj i dvanestoj nedelji
ivota.
Pie : dr vet. med Miroslav Radi
Literatura
uki B., Aleksi.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane ivotinja,Beograd,2001.
M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarevi ., specijalna veterinarska patologija, prema etvrtom amerikom izdanju,
Varadin, 2008.