IVAN ILI

Izbor tekstova

RAD U SENCI (1980)

Iz NARCTA ZA ISTORIJU POTREBA (1978)
POTREBE (1990)
PAX OECONOMICA (1980)
ENERGETSKA KRIZA (1973)

Arhive na engleskom:
http://www.davidtinapple.com/illich/
http://ournature.org/~novembre/illich/
http://www.preservenet.com/theory/Illich.html

RAD U SENCI
Ivan Ili, 1980.

Kao profetsko pitanje u faizmu se oblikuje ono to je egzistencijalna osnova svakog

industrijskog sistema: onaj nuni drutveni rascep koji se u Junoj Africi zove, apartheid.
Arbeit macht frei (Rad ini oveka slobodnim), stajalo je ve iznad ulaza u Auvic.
Industrijski sistem ne moe bez ljudi nie rase ili nie vrednosti (Untermenschen): bez
njegovih Jevreja, ena ili crnaca. Ukoliko razmetljivije neka industrijska zemlja proklamuje la
da je dravna politika u slubi njenih sopstvenih ljudi nie vrednosti, utoliko e ta drava biti
samopouzdanija i stabilnija. Pozvali ste me da igoem aparthejd u Junoj Africi: od mene
oekujete da, zatien imunitetom, zagrmim protiv Soveta, jer tako i treba. Bez pakla kao to
su gulag ili Auvic i bez njihovog ritualnog pominjanja ne bismo mogli praktikovati onaj zlatom
opervaeni aparthejd od kojeg ivimo kao ljudi industrijskog drutva. Kao teolog znam da je
mrnja smrtonosna, nezavisno od pakla. Govoriu stoga o paklenoj mrnji koja lei u osnovi
industrijskog sistema. Iskoristiu priliku koju mi pruate ovim pozivom u Junu Afriku a koja
e vaa policija svakako pokuati da osujeti (Ili na kraju nije dobio vizu; prim. prev.) da
prekrim jedan tabu: govoriu ne o paklu u faizmu, ve o paklenoj osnovi industrijskog
sistema.
Kad sam poeo da skiciram ovo predavanje, na pisaem stolu leao je preda mnom roman
Nadinc Gordimer (Nadine Gordimers) Burger's Daughter. S retkom disciplinom ova
spisateljica prikazuje liberalnu aroganciju naega vremena u besramnom, sjajnom ogledalu
njene otadbine, u policijskoj dravi June Afrike. Njena junakinja pati od jedne bolesti,
izgubila je osnovne preduslove zdravog, obinog ivota, naime, sposobnost da previa patnje
drugih ljudi. Ta sposobnost na koju se ovde misli kvalitativno je nova uprkos kugi,
pljakanjima i zlostavljanju, ona je ranijim generacijama bila nepoznata. Nagovetaj te
novovekovne sposobnosti koja ide uz takozvano zdravlje industrijskog oveka, naao sam i
kod En Daglas (Ann Douglas). Ona govori o toj istoj bolesti kao gubitku sentimentalnosti, ije
nastajanje ona naziva feminizacijom Amerike. Ta sentimentalnost je ono to industrijskom
oveku omoguava da sazna da su upravo one vrednosti koje svako industnijsko drutvo
nemilosrdno razara, ujedno one vrednosti zbog kojih napredak, rast i proizvodnja oruja
moraju da idu dalje. Prema En Daglas, u industrijskom drutvu nema nikakve kompenzacije
za ovo nepotenje. O tom nepoten ju ne moe se u industrijskom drutvu otvoreno ni
govoriti, jer prekriti taj tabu znailo bi razgolititi zajedniku osnovu svih ideala industrijskog
vremena. Meutim, ko je izgubio svoju sentimentalnost, taj zna za optesvetsku prinudu na
aparthejd: onaj aparthejd koji lei u osnovi svakog privrednog sparivanja. ta to znai, o tome
emo ovde govoriti.
Govoriu vam o tome zato industrijski sistem ne moe egzistirati bez aparthejda; zato
politika ekonomija ne moe bez dijagnostike degradacije veine bez obzira na to da li se
ta degradacija izraava u rodoslovu, kolskom svedoanstvu, u istoriji bolesti ili u polu imena.
A da bih dopro do ko rena ove tipino novovekovne diskriminacije, govoriu vam o ljudskom
radu. Jer tek otkako se pojavio idologem o polno neutralnoj, znai istinski ljudskoj radnoj
snazi, postala je moguna i nuna sociobioloka podela rada, koja dolazi do izraaja u
seksizmu ili rasizmu.
Da bih govorio o ovoj tabuisanoj podeli rada, izabrao sam kao svoju temu senku ekonomije,
posebno deo rada pod senkom. Pod radom u senci ne podrazumevam ni slabo plaeni rad,
niti nezaposlenost; pod radom u senci podrazumevam novovekovnu neplaenu dopunu
najamnog rada. Toga ranije, prosto, nije bilo. Razume se, veina delatnosti bila je neplaena
najamni rad je bio izuzetak. Meutim, odsustvo odgovarajue naknade jo tu nevolju nije
inilo radom u senci. Mukarci i ene su u domainstvu zajedno stvarali ono na emu se
domainstvo dralo. Iz domainstva je ono to je tamo nastalo stiskano i ceeno, i tako
pretvarano u produkt. Ovo dovijanje i dirindenje za odranje ivota nije predmet moga
istraivanja. Moje interesovanje je usmereno onome to se danas u domainstvu i drugde
deava, mora da se deava a ne plaa se. Moja tema je onaj rad koji je nuan esto za
ivot neophodan da bi se gotova roba uopte uinila upotrebljivom u domainstvu. Te vrste
rada nije moglo ni biti pre nego to je domainstvo, mesto gde se ivot odrava, postalo dom
kao mesto potronje; pre nego to je, dakle, ivot uinjen zavisniim od potronje robe. Ovaj

3
novovekovni, neplaeni i ekonomski nuan doprinos robnoj privredi, hou jasno da razluim
od rada za golo odranje ivota, kao i od najamnog rada. Jer, ako dobro vidim, ivotni
aparthejd u doba robe zasniva se na ovoj dvojakoj prirodi rada koji stvara i revalorizuje robu.
Ova dopuna rada, koju nazivam rad u senci, obuhvata veinu kunog rada koji ene obavljaju
u svojim domovima i stanovima, aktivnosti koje su povezane s kupovinom, ispraanje dece do
kolskih vrata, ekanje s njima u ambulanti i na igralitu, bubanje s decom pred ispit, pa i
slubeno trkaranje oca. Uz to idu stres prinudne potronje, rezignirano samopredavanje
pedagozima i terapeutima, natezanje s birokratima ne manje nego dredanje pred
semaforima ukratko, veina svega to se uopteno i olako etiketira kao porodini i privatni
ivot.
U tradicionalnim kulturama rad u senci je isto tako marginalna pojava kao i najamni rad, i
esto ga je uopte teko identifikovati. U industrijskom drutvu on je ve toliko rutina da ostaje
bez imena. Eufemizmi ga bagatelizuju kao zanimanje u slobodnom vremenu, delatnost oko
potronje, volonterstvo ili shopping. Strogi tabui zabranjuju da se ovo neplaeno,
iznueno delanje u uskoj vezi s privreivanjem tretira kao celovita svakodnevna stvarnost.
Ono to tu mora da se uini, ideologije objanjavaju kao nuan deo reprodukcije radne snage
i produkcionih odnosa. A ono to se u industrijskom drutvu bilo to na Istoku ili Zapadu
iznuuje i ne plaa, ne sme se, izgleda, bez dodatnog atributa nazivati radom.
Da bismo razjasnili sutinu ovog rada u senci, moramo izbei dva zamenjivanja. Rad u senci
nije supsistencijalna delatnost njegov neplaeni uinak je pretpostavka za to da se
najamnine mogu platiti. Rad u senci ne obezbeuje izdravanje domainstva, ve valorizuje,
neplaeno, gotovu robu u upotrebno dobro. Prinuda da se on obavi jeste uslov pod kojim u
drutvu sa intenzivnom robnom proizvodnjom najamnine, za takozvanu proizvodnju robe
kojoj nedostaje vrednost, mogu uopte da budu plaene. Dok se ovek za najamni rad mora
boriti, na rad u senci ga guraju okolnosti nezavisne od njega. Za najamni rad on se kvalifikuje,
za rad u senci ga odreuje dijagnoza. Vreme i muka, i s tim povezan gubitak dostojanstva,
prihvataju se u slubi nune valorizacije robe bez ikakve novane naknade. Danas, kad
najamni rad ubrzano postaje izlian, mikroprocesori mogu stvoriti sve manje vrednu robu za
nezaposlene, koji su pod vidom moderne samopomoi sve vie prinueni na rad u senci.
Neplaeno samodisciplino van je radom u senci postaje tako za budui ekonomski rast
vanije od najamnog rada. U razvijenim industrijskim ekonomijama ovi neplaeni doprinosi
privrednom rastu postali su socijalno mesto najrairenije, naj nesporni je i veoma
poniavajue vrste diskriminacije. Rad u senci, ranije niti tako nazivan niti traen, predstavlja
onu sferu u kojoj danas veina stanovnitva u svakom industrijskom drutvu, a najvie ene,
trpi najmuniju diskriminaciju. Ovaj strukturni aparthejd u radu, na kojem se temelji svaka
industrijska egzistencija, ne srne se vie ignorisati. Relativni teret rada u senci koji se danas
tovari na lea odreenoj grupi stanovnitva, mnogo je tanija mera njene diskriminisanosti
nego slabija plaenost, relativna nezaposlenost ili prepreke za napredovanje kojima je
izloena. Prema tome, za rad u senci je karakteristina nevolja sa suvie niskim prihodom,
nevolja da se preivi u porodici, kao i da se omogui ivot koji odgovara njenim
predstavama. Da bih prikazao prirodu rada u senci, izloiu njegovu istoriju, jer ga samo tako
mogu opisati istovremeno kao nalije i kao izvor najamnog rada.
Rad i zaposlenje (Arbeit und Job) danas su kljune reci. Jo pre sto godina ni jedna niti druga
nisu imale svoje sadanje znaenje. I jedna i druga su jo i danas gotovo neprevodive na
veinu evropskih jezika. Istina, ovi imaju rei za delatnosti koje iziskuju plaanje; imaju izraze
za uinke i usluge kojima odgovaraju podmiivanje, baki, milostinja, porez ili plaanje
kamate. Ali jedva da ijedna od ovih rei pokriva ono to danas nazivamo ,,radom. Ve
trideset godina indoneansko ministarstvo rada nastoji da u malajskom jeziku pribavi rei
bekerdja monopol u oznaavanju proizvodnog rada. Sukarnu je izgledalo da je ovaj monopol
jednog pojma neizostavan korak pri stvaranju domae radnike klase. Meu mnogim
novinarima i sindikalnim voama o pripadnicima partijskog aparata da i ne govorimo
planeri jezika su nali revnosne saveznike. Meutim, narod se nije dao navesti na odricanje
od svog diferenciranog renika. U njemu i dalje postoji prava re za prijatnu ili poniavajuu,
tegobnu ili slubenu delatnost bila ona plaena ili ne. I u Latinskoj Americi postoji dubok
semantiki jaz izmeu onoga to inovnici, biskupi i partijski efovi hoe da poastvuju reju
trabajo i onog to neki Hoze misli kad upotrebi tu re. U Meksiku se pod desempleado jo
uvek podrazumeva badavadija i besposliar na dobro plaenom radnom mestu, a ne
nezaposleni, kako ga oznaava ekonomista.

4
Da proizvodni rad treba da ima dostojanstvo i da priinjava radost, bilo je nekad isto tako
nerazumljivo kao i pravo na rad i na sticanje obrazovanja koje kvalifikuje za rad. Za Grke i
Rimljane rad je bio ono to se inilo rukama po nareenju ili to je bilo povezano s trgovinom i
bilo preputeno robovima ili pripadnicima najnajniih drutvenih sjojeva. U Sredozemlju su
samo Jevreji razvili besklasni radni etos koji je iveo sve do ranog hrianstva: Ko ne radi, ne
treba ni da jede. Ova bodrilaka poruka egalitarnog pozivanja na rad nije nadivela
pokrtavanje elite pod Konstantinom: sveteniko i aristokratsko preziranje rada postalo je
pravilo u hrianstvu. Samo su zapadni kalueri, naroito iz reda benediktinaca, pokuali da
labor shvate kao slobodni poziv hriana na savrenstvo. Ali i u samostanima Zapada
kalueri su s izuzetkom kratkotrajnih talasa reforme zapovest svoga osnivaa, ord et
labora, tumaili kao poziv da se laika braa i seljaci nadziru pri radu, a boje delo obavlja u
molitvi. U svakom sluaju, ni Grci ni Rimljani, kao ni srednji vek, nisu imali re koja makar
priblino odgovara naim reima rad ili zaposlenje.
Ono to se danas naziva radom, naime najamni rad, bilo je tokom celog srednjeg veka
obeleje bede. Stajalo je u direktnoj suprotnosti s najmanje tri druga oblika svakodnevnog
dirindenja: s radom u kui, zanatskim radom i prosjaenjem. U principu, drutvo XII veka je
svakome odreivalo njegovo mesto: njegov strukturni model iskljuivao je nezaposlenost, kao
i totalnu zavisnost od najamnog rada. Ako je neko morao da ivi od najamnog rada ne
povremeno ili delimino, kao mnogi kalfa koji ivi s drugim lanovima domainstva, ve od
najamnog rada kao iskljuivog izvora izdravanja tada on nije bio samo siromaan, ve je
iveo u krajnjoj bedi. Slino kao naputena udovica ili siroe, bio je izvan zajednice i zavisan
od javne potpore.
U septembru 1330. umro je u Firenci jedan bogat trgovac suknom koji je svoje imanje ostavio
nevoljnima. O tom zavetanju trebalo je da se stara esnaf tkaa. Firenca je u to vreme bila
mnogo ispred ostale Evrope: bila je ne samo trgovinski centar ve i jedno od prvih mesta rane
industrijske proizvodnje tkanina. Naeno je sedamnaest hiljada ljudi dovoljno bednih da su
mogli polagati pravo na novanu pomo. Oko ponoi oni su bili zatvoreni u crkve, pa onda
jedan po jedan putani da bi primili svoj deo. Kako su ovi bednici izabrani? To znamo jer su
nam bili dostupni akti o dobrotvornoj delatnosti esnafa. Poznate su nam kategorije prema
kojima je beda merena: siroad, udovice i glave porodice koji su morali iveti iskljuivo od
najamnog rada i koji su plaali kiriju za krov nad glavom. Primoranost da se sve ivotne
potrebe pokrivaju sredstvima dobijenim za najamni rad, bila je znak krajnje bede do kraja
jednog razdoblja, u kojem je siromatvo u prvom redu znailo vrednosno dranje, a ne
ekonomski status. U razvijenom srednjem veku stajao je pauper, bednik, nasuprot potensu,
moniku, a ne divesu, bogatau. Do poznog XII veka re siromatvo je oznaavala
neposredno unutranji stav prema prolaznim stvarima, a ne oskudevanje u onome to je
nuno za opstanak. Prinuenost da se sopstveni ivot odrava najamnim radom bila je beleg
poraenih i izgubljenih, kao ionih koji nisu bili toliko bedni da bi bili uraunati u ogromnu masu
bogalja, hodoasnika, maoumnika, prosjaka, beskunika, prognanika i skitnica, koji su
nasuprot monicima i njihovim malobrojnim slugama sainjavali svet siromanih. Zavisnost
od najamnog rada bila je priznanje a radnik nije imao ni dom za ije bi izdravanje svojim
ivotom doprinosio, niti neko drugo mesto u tkivu drutva koje bi mu davalo pravo da prie
tuoj trpezi, da rauna na neije gostoprimstvo ili na milostinju.
Da bih objasnio pravo na prosjaenje, neka mi bude doputeno da navedem jedan govor
Ratgera iz Verone1, odran skoro pola milenijuma pre firentinskog primera. Govor je odran
834. godine i predstavlja opomenu na prava i dunosti prosjaka.
alite se na svoju slabost. Radije zahvalite bogu, ne alite se i molite se za one koji vas dre
u ivotu. A vi koji ste povrh toga jo i zdravi, alite se na teret vae velike svojte. Pa uzdrite
se od svoje ene, ali ne bez njenog pristanka, i mahnite malo rukama da biste mogli sebe i
druge izdravati. Kaete da ne moete to. A vi onda cmizdrite nad svojom sopstvenom
slabou koja vam je teret. Prosite bez navaljivanja za ono to je nuno, uzdrite se od svega
onog to je suvino Poseujte bolesne, naite se kraj umiruih i kupajte umrle.
Ratger ovde govori o pravu na pronju, koje hiljadu godina nikad nije napadano.

1 Radherius iz Verone (887974), teolog nemirna duha, propovedao hrianstvo, veoma

esto blisko jeresi. Prim. prev.

5
Zaziranja od najamnog rada ima jo i danas, samo to robnom jeziku novog veka nedostaju
rei da tom raspoloenju daju pravi izraz. U jednom pismu koje sam primio od Migela,
dvadeset trogodinjeg Meksikanca, dolazi do izraaja uenje ljudima koji su potpuno predati
najamnom radu. Migel je sin udovice koja je podigla ve etvoro dece. Stalno je ivela od
prodaje sopstvenog povra na trnici. Pored svoje dece uvek je hranila jo ponekog ko bi kod
nje naao utoite. Migel mi je pisao iz Nemake, gde je godinu dana bio gost jednog uitelja,
koji je svoju staru kuu proirio jednom gostinskom sobom. Migela je pozvao da bi mu
omoguio obrazovanje za tehnikog fotografa: Migel bi eleo da jednom dokumentira
tradicionalnu tehniku tkanja. Neometan kolskom nastavom jezika, Migel je brzo nauio
nemaki. Ali teko mu je bilo, kako je pisao, da ljude i razume. Istina, njegov domain, koga je
mogao da razume, ponaao se kao todo un serior (kao pravi gospodin). Meutim, veina
Nemaca s veoma mnogo novca, kako je rekao, ponaaju se kao ljudi koji trpe oskudicu.
Niko ne pomae. Niko nema mesta za druge u svom domainstvu. U najboljem sluaju,
pomo ovde znai osnivanje neke slube koja treba da se brine o nevoljnima. Migelov
komentar je nesumnjivo tipian odjek iz prolih milenijuma. Ljudi koji ive od nadnice nemoni
su u odnosu prema drugima; za odranje svog sopstvenog ivota oni mogu da uine isto tako
malo kao i za ivot drugih.
Za veinu ljudi u Evropi socijalni rang najamnog rada se preokrenuo u svoju suprotnost ve
izmeu XVII i XVIII veka. Tek postepeno najamnina se menjala iz znaka oskudice u pravo.
Jo sporije se kretala od nune dopune za obezbeenje opstanka ka sredstvu za podmirenje
svih ivotnih potreba. Ideja da bi totalna zavdsnost od najamnog rada mogla ukinuti bedu, ak
i obogatiti radnika, bila je pre francuske revolucije gotovo nezamiljiva.
Godine 1777. Akademija u alonu na Marni raspisala je nagradni konkurs u vezi s pitanjem
kako bi se prosjaenjem, koje je sve vie uzimalo maha, moglo ovladati tako da bude na
korist kruni, a ipak i u interesu siromanih. Nagrada je dodeljena jednom eseju ije su uvodne
reenice sadrale ovu tezu: Vekovima se tragalo za kamenom mudrosti. Mi smo ga pronali.
To je rad. Najamni rad je izvor bogaenja za siromane.
Ljudi koji su to tada pisali nisu, naravno, sami nikada iveli od rada svojih ruku bili su to
svetenici ili humanisti, dakle, pripadnici vrlo visokog prosjakog sloja. Svom sopstvenom
duhovnom radu oni nikada ne bi pripisali tako udesnu preobraajnu mo: oni su bili
duhovnici ili naunici, imali su, dakle, pravo da dou do visokih prihoda ili da ih iznude. Oni
jo nisu bili moderni akademici koji bi se smatrali duhovnim radnicima nagraenim zato to
su duhovno produktivni. Ali i za gospodu iz alonske Akademije, kao i za one koji danas piu
o najamnom radu vae rei: ko pie o radu, o njegovoj vrednosti, njegovom dostojanstvu, o
radu kao izvoru radosti pie uvek o radu koji obavlja neko drugi.
U stavu da rad poseduje snagu da bezvredno pretvori u vrednost, svakako se ogleda uticaj
hermetikih i alhemistikih ideja na predrevolucjonarne socijalne teorije. Rad nam se
preporuuje kao kamen mudrosti, kao lek za sve, magini eliksir; ega se on dotakne, to se
pretvara u zlato. Radom se priroda pretvara u plativu robu. Ova tajanstvena mo rada da
prirodu pretvara u vrednosti preuzima se, u principu neizmenjena, u politiku ekonomiju,
jedino se prenauna veza s alhemijom zamenjuje marksistikim koketiranjem sa naunim
renikom hemije.
Nagraeni sastav iz 1777. godine znaajan je i po tome to dokazuje da se politika
prinuivanja siromanih na rad, jo i tako pozno, u Francuskoj shvatala kao neto novo. Do
sredine XVIII veka osnovni princip organizacije francuskih domova za sirotinju bio je
srednjovekovno-hriansko shvatanje da je obavezni rad kazna za greh ili zloin.
U protestantskoj Evropi i u nekim gradovima severne Italije, koji su rano bili industrijalizovani,
ovo shvatanje je ve sto godina ranije bilo naputeno. To jasno pokazuju pionirske metode
holandskih sirotinjskih domova. Oni su bili leilita za isterivanje lenjosti, kao i za formiranje
disciplinovane volje za rad. Njihova namena je bila da od prosjaka, siroadi i bludnica naine
upotrebljive i produktivne radnike. Radni domovi ove vrste bili su direktna suprotnost
srednjovekovnih manastirskih konaita: to nisu vie azili ve mesta za prevaspitavanje onih
koje je policija tamo uputila. Decenija ma je glavni zadatak one novouspostavljene naoruane
birokratije, koja je kasnije nazvana policijom, bilo hvatanje prosjaka i njihovo smetanje u
ovakve ustanove. Nekoliko dana gladovanja i briljivo odmerena dnevna porcija batina bili su
prethodna priprema za obradu novopridolih. Zatim je sledilo navikavanje na okretanje dolapa
ili na turpijanje, na vezenje, kukianje ili predenje za ene, u principu sve dotle dok od

6
prosjaka ne postane radnik. U amsterdamskom sirotinjskom domu bio je predvien ak i
intenzivni tretman. Da bi se izleili i najokoreliji neradnici, oni su bacani u jamu u kojoj je nivo
vode stalno rastao, pa su se davljenja mogli spasiti samo ispumpavanjem vode od jutra do
mraka. Po postavljenom cilju i kunom redu, mada ne i po sadraju rada, ovi radni domovi su
zaeci obaveznih kola.
Alhemistiki projekt da se mukarci i ene pretvore u produktivne radnike nije nalazio odjeka
odozdo sve do duboko u XIX vek. Rat protiv narodne kulture i supsistencije razorio je, u ime
nove nacionalne drave, fino ispletenu mreu privreivanja za odranje ivota, zajedniki
panjaci i drugi oblici zajednikog korienja dobara brutalno su uniteni ali do
obrazovanja proletarijata nije dolo sve do XIX veka. Istoriari sve vie govore o jednoj
plebejskoj javnosti koja je karakteristina za prelaz od narodne kulture na anonimno masovno
drutvo. I ovi plebejci su pravili rusvaj. Dizali su bune da bi odbranili svoje pravo uestvovanja
u utvrivanju cena ita i kvaliteta hleba, pravi ustanak su digli protiv dunikog ropstva. Nemiri
u XVII i naroito u XVIII veku od Engleske do Pruske, bili su uglavnom vid otpora protiv
prinudnog rada. Po tome su se ti metei razlikovali od seljakih ustanaka, kao i od kasnijih
trajkova. Protoindustrijska plebejska rulja brani ono to je E. P. Tompson (E. P. Thompson)
nazvao njenom moralnom ekonomijom. Ona ustaje protiv napada na drutvene osnove te
ekonomije: protiv gubitka zemljinih zajednica saterivanjem ovaca u torove, kao i protiv
prinude na rad saterivanjem prosjaka u posebne domove.
Kako je iz ovog buntovnog puka nastao proletarijat koji trajkuje? Kako je najzad ostvareno
ono na emu su se slomili zakoni o sirotinji i radni domovi? ta je, etnoloki i antropoloki, bio
onaj dogaaj preko kojeg je najamni rad, iz nerazumljivog zahteva nove drave, postao pravo
graanina? U sutini, bila je to nova podela rada prema polu do koje je dolo u XIX veku,
podela na produktivnu i neproduktivnu delatnost i s tim povezano iseljavanje rada iz doma i
zatvaranje ene u kuu, u domen rada u senci. Jedno besprimerno ekonomsko odvajanje
polova, besprimerno ekonomiziranje porodice, kao sprege najamnog rada i rada u senci, kao i
besprimerna protivrenost izmeu domae i javne sfere, uinili su da aparthejd najamnog
rada i rada u senci postane osnov opstanka. Zatvaranjem domaice u neprivreivaki domen
rada u senci, postiglo se ono to se nije moglo postii zatvaranjem ovaca ili prosjaka.
Politika ekonomija je otkrila bespolnu radnu snagu svojstvenu uglavnom mukarcima, a
ginekologija otkriva enskost ene koja je po njenom glavnom pozivu opredeljuje da bude
materica drutva. Mukarac je izvuen iz domainstva, jer rad tamo nije bio dovoljno
produktivan, a enu je zatvorio tamo kao u kavez, jer je raniji nain odravanja ivota
razbijen. Radna teorija vrednosti prikazuje radnu snagu mukarca kao katalizatora novca i
degradira dom u ekonomski zavisnu i, kao nikad ranije, neproduktivnu domaicu. Ona je sad
postala lepa svojina i verna potpora mukarcu, koja je za svoj rad iz ljubavi bila upuivana na
zatitu doma.
Rat protiv supsistencije, mogao je raunati na masovnu podrku samo onda ako se plebejski
olo pretvori u radniku klasu koja je sklona urednom ivotu i koja se sastoji od ekonomski
odvojenih mukaraca i ena. Kao lan ove klase mukarac se ponovo naao u zaveri sa
svojim poslodavcem obojica su bili jednako zainteresovani za ekonomsku ekspanziju i za
potiskivanje supsistencije. Ipak je ova principijelna saglasnost izmeu kapitala i rada,
nasuprot supsistenoiji, mistifikovana ritualom klasne borbe. Istovremeno je mukarac kao
glava porodice postajao sve zavisniji od najamnine; on je bio prinuen da sebe vidi kao
optereena nosioca svega legitimnog rada u drutvu, pod stalnim pritiskom neproduktivne
ene. Sad su u porodici i posredstvom nje sastavljena dva komplementarna oblika
industrijskog rada: najamni rad i rad u senci. Mukarac i ena, oboje efektivno otueni od
neposrednog rada za izdravanje, postali su jedno drugom motiv za profitersko iskoriavanje
od preduzimaa i za investiranje u kapitalna dobra. Zatim se u XX veku viak vrednosti sve
vie ulagao ne samo u takozvana sredstva za proizvodnju. Sam rad u senci okretao se sve
vie krupnijem ulaganju. U investiranju u kuu, garau i kuhinju ogleda se iezavanje onog
oblika domainstva koji je usmeren na neposredno izdravanje; to je i znak sve veeg
monopola rada u senci. Meutim, taj rad u senci stalno se mistifikovao. etiri takve
mistifikacije su jo i danas na delu.
Prva se maskira pozivanjem na biologiju. Ona predstavlja ogranienost ene na ulogu majkedomaice, kao univerzalnih i nuan uslov koji mukarcu dozvoljava da na radnom mestu bere
plodove. etiri moderne nauke kao da potvruju ovu pretpostavku. Etnolozi opisuju enke
majmuna kao domaice koje uvaju gnezdo, dok mujaci na drveu idu u lov. Iz projekcije

7
ovekove porodine uloge na majmune oni izvlae zakljuak da je uvanje gnezda polno
specifina uloga enke, dok je pravi rad, to jest osvajanje oskudnih resursa, zadatak mujaka.
Mit o snanom lovcu definie se zatim kao transkulturna konstanta, kao fundament ponaanja
humanoida, izveden iz bilo kojeg biolokog supstrata viih sisara. Antropoloki istraivai
porodice ne mogu da odole iskuenju da kod divljaka ponovo otkrivaju svojstva sopstvenih
roditelja i da obeleja stanova, u kojima su sami odrasli, nalaze u atorima, kolibama i
peinama. Iz desetina i desetina kultura prikupljaju dokaze za to da su ene oduvek bile
hendikepirane u drutvu, da su podesnije za okopavanje vrta nego za lov, da su stalno bile
uvarice kue. Sociolozi, kao Talkot Parsons (Talcott Parsons), polaze od funkcija porodice,
kako je oni prouavaju i u svetlosti polnih uloga u porodici posmatraju sve ostale strukture
drutva. Najzad, sociolozi, na desnici kao i na levici, dodaju starom mitu prosveenosti nov
premaz i ponaanje ene kao prilagoavanje mukarcu.
Zajedniko svim ovim teorijama je principijelno nerazlikovanje polno specifine podele
zadataka, koja je karakteristina za svaku kulturu, od jednokratnog, modernog ekonomskog
razdora u ideologiji rada XIX veka koja postulira ranije nepoznat aparthejd meu teorijski
ravnopravnim ljudima: on, uglavnom proizvoa; ona, uglavnom ograniena na privatnu i
domau sferu. Ovo ekonomsko razlikovanje polnih uloga bilo je nemoguno pod uslovima
supsistencije. Ono iskoriava jednu mistifi-kovanu tradiciju da bi, definiui ono to ene
ine kao ne-rad, opravdalo sve veu razliku izmeu potronje i proizvodnje.
Druga maska rada u senci zamenjuje ovaj rad socijalnom reprodukcijom. Ova sintagma
predstavlja jedan nesrean pojam kojim se, poevi od Marksa, oznaava meavina
aktivnosti koje ne spadaju u radnu ideologiju, ali koje, ipak, neko mora da obavlja na
primer voenje kue za najamnog radnika. Ona se bez razmiljanja primenjivala na sve ono
to radi veina ljudi, u veini drutava najvei deo vremena to jest na supsistenci jalne
delatnosti. Zatim je oznaavala i aktivnosti koje su u poznom XIX veku, na primer kod
Marksa, jo vaile kao neproduktivan najamni rad, kao to je rad uitelja ili socijalnog radnika.
Socijalna reprodukcija obuhvata dalje veinu onoga to danas svi ljudi rade u svom stanu i
oko njega. Etiketa reprodukcija osujeuje svaki pokuaj da se shvati razlika izmeu
fundamentalnog, ivotno vanog doprinosa ene supsistencijalnoj ekonomiji i njenog
neplaenog angaovanja za reprodukciju industrijskog rada neproduktivne ene se, bez
daljega, upisuju u rubriku ,,reprodukcija.
Trei trik, kojim se rad u senci maskira, jeste pramena ekonomskih kriterij uma za odreivanje
naina ponaanja po strani od monetarnog trita. Sve neplaene delatnosti se stapaju u
takozvani neformalni sektor. Dok su stari ekonomisti svoju teoriju zasnivali na banalnoj istini
da svaka potronja robe implicira zadovoljenje neke potrebe, novi ekonomisti idu korak
dalje: za njih je svaka ljudska odluka dokaz jednog zadovoljavajueg izbora. Tako ovi ikaki
momci izrauju ekonomske modele za zloin, dokolicu, uenje, plodnost, diskriminaciju i
izborno ponaanje. Ni brak ne ostaje poteen od toga. Geri S. Beker (Gary S. Becker), na
primer, polazi od pretpostavke jednog trita polova koje se nalazi u ravnotei i iz toga izvodi
obrasce koji opisuju podelu outputa izmeu partnera. Drugi izraunavaju vrednost koju
domaica dodaje jednoj veeri uz televizijski program svojim nebrojenim delatnostima izbora,
podgrevanja i serviranja.
Ova trea maska doputa da se rad u senci prikae kao onaj oblik ekonomske produkcije koji
nije dovoljno racionalno i produktivno uoblien da bi mogao polagati pravo na novanu
naknadu. Ono to veina ena radi nije vredno naknade ak ni kada to ini mukarac.
etvrtu masku radu u senci navlae feministkinje. Znaju one da je to teak rad. One negoduju
i praskaju to je on neplaen. Drukije od veine ekonomista one procenjuju da je ukupan
iznos izgubljenih najamnina veoma visok, a ne beznaajan. Uz to, neke od njih veruju da je
rad ena neproduktivan, a ipak glavni izvor tajne prvobitne akumulacije protivrenost
koja je zapanjivala i Marksa. Na svoje marksistike naoare one dodaju feministike
naonjake. One su udale kunog cvrka za patrijarha koji zarauje najamninu i koji, po
njihovom miljenju, iskoriava svoju enu isto onako kao njegov poslodavac njega. Tako se
zavera klasnih neprijatelja nastala u. XIX veku u slubi rasta, pojaava ratom polova u svakoj
porodici. ini se, meutim, da one nisu primetile da nova definicija enske prirode, posle
francuske revolucije, ide ruku pod ruku sa odgovarajuom novom definicijom muke prirode.
U ovoj borbi sada vie nije re o jednakosti apstraktnih polova, niti o realnim hlaama. Mada
njihova enski orijentisana perspektiva prua novi uvid u dosad skrivene realitete, njihov
specifini angaman je podesan za zamagljivanje kljunog pitanja: naime, on zamagljuje

8
injenicu da se moderne ene osakauju time to su prinuene na rintanje koje ne samo to
je u ekonomskom pogledu nenagraeno ve je i u pogledu supsistencije besplodno.
Svoenje rada u senci na enski rad i rad u kui je etvrta maska kojom se on iskrivljuje i
prikriva, upravo na tetu ena. Trebalo bi, ipak, da je jasno sledee: u sadanjem stadijumu
industrijskog sistema, prinuivanje na rad u senci raste ve i stoga to volumen najamnog
rada opada. Rad u senci, koji je ve sredinom XX veka izgubio svoj polno specifian karakter,
sada postaje polno neutralan, kao i najamni rad. I kao to je polno specifina diskriminacija u
najamnom radu postajala utoliko vie poniavajua ukoliko su, u naelu, svaki najamni rad,
svako radno mesto postajali jednako dostupni mukarcima i enama, tako i istinska
diskriminacija u radu u senci od sredstva za izdvajanje ena postaje novo mesto
potinjavanja.
Meutim, nedavno su neke istoriarke enskog roda iskoraile iz okvira konvencionalnih
kategorija i metoda. One odbijaju da svoju temu vide odozgo kroz profesionalne naoare, ve
je radije posmatraju odozdo, ispod linije pojasa. One prouavaju pitanja kao to su raanje,
dojenje, ienje kue, prostitucija, silovanje, prljavo rublje i jezik, menopauza, materinska
ljubav, detinjstvo, abortus. One otkrivaju kako ginekolozi, arhitekte, farmaceuti i njihove kolege
na istorijskim katedrama izvlae korist iz ovog nereda fabrikujui simptome i iznosei na
trite nove terapije. Neke od njih istrauju kuni ivot ena treeg sveta i uporeuju ga sa
ivotom u campo ili kampung. Druge istrauju hobi koji je za ene pronaen u gradskim
etvrtima, klinikama i politikim partijama: volonterstvo.
Ove novotarke koje kre nove puteve i koje se usuuju da industrijsko drutvo posmatraju s
njegove tamne i prljave donje strane, osvetljavaju i seciraju oblike ugnjetavanja koji su dosad
bili prikriveni. Ono to one saoptavaju nije u skladu s pomodnim izmima i ologijama.
Poto one posledice industrijalizacije ne posmatraju odozgo, njihovi nalazi su neto sasvim
drukiji od vrhunaca napretka o kojima pesme pevaju menaderi, neto drukije i od nizina
koje odreuju proletersku perspektivu i neto drukije nego to je socijalna istorija ideologa.
Ovo nekonvencionalno ensko istraivanje razbija dvostruki, nauno-politiki tabu senku
koja prikriva sijamsko-blizanaku prirodu industrijskog rada, kao i zabranu traganja za novim
pojmovima da bi se taj rad opisao.
Drukije od sifraetkinja socijalnih nauka, koje su opsednute napretkom, za koji je njima na
nepravedan nain put zatvoren, istoriarke enske intimne sfere otkrivaju da je kuni rad sui
generis. One nalaze irenje jedne nove egzistencije u senci izmeu 1780. i 1860. godine u
raznim zemljama i u raznim ritmovima. One izvetavaju o novom ivotu ije frustracije nisu
manje bolne zato to se ponekad pokrivaju vetakom pozlatom. One opisuju kako je ovaj rad
sui generis izvoen van granica Evrope zajedno s najamnim radom. Tako dolaze do zakljuka
da se svuda gde su ene na tritu rada bile rangirane ispod mukaraca, njihov rad, ukoliko je
bio neplaen, iz osnova izmenio. Uporedo s najamnim radom druge klase, koji je za ene bio
organizovan najpre za ivaom, pa onda za pisaom mainom i najzad kraj telefona,
pojavljivalo se i zatvaranje u neplaenu radnu kuu.
Ovaj potpuni preobraaj kunog rada postaje jasan naroito u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, jer je tamo izvren tako neposredno. Oko 1810. godine, uobiajena proizvodna
jedinica u Novoj Engleskoj, jo uvek je bilo seosko domainstvo. Proizvodnja i konzerviranje
ivotnih namirnica, livenje svea, kuvanje sapuna, predenje, tkanje, izrada obue, ivenje
pokrivaa, izrada tepiha, gajenje ivine i povra sve se to radilo u sopstvenoj kui. ak i
kad je domainstvo prodajom poljoprivrednih proizvoda i dodatnom zaradom, koje su njegovi
lanovi, s vremena na vreme, zaraivali najamnim radom, moda i postizalo izvestan novani
prihod, tipino domainstvo u SAD je bilo preteno samostalno. Kupovina i prodaja su, ak i
ako bi tada novac prelazio iz ruke u ruku, obavljane na bazi proste razmene. ene su isto kao
i mukarci aktivno uestvovale u obezbeivanju kune samostalnosti. Kada se ilo na ,,rad,
ene su esto unosile u kuu isto koliko i mukarci. To ne znai da su najamnine ena bile
izjednaene s najamninama mukaraca: ene su samo izuzetno, ak i u najamnom radu,
obavljale iste poslove kao i mukarci. To samo znai da se naa dananja diskriminacija ena
u najamnom radu i u radu u senci tada jo nije mogla ni zamisliti. U celom svetu se razlika
izmeu najamnina za mukarce i ene u periodu od 18001880. uveala, da bi zatim za ceo
jedan vek, sve do danas, u sutini ostala nepromenjena. U ekonomskom pogledu, i u
poreenju s narednim vekom, ene su u SAD, neposredno posle rata za nezavisnost, jo
uvek bile izjednaene s mukarcima. Oko 1810. godine, u SAD su 24 od svakih 25 metara
vunene tkanine jo uvek dolazila iz kune proizvodnje. Ova slika se izmenila oko 1830, kad je

9
komercijalno farmerstvo poelo da potiskuje farmu supsistencije, homestead. ivot od
najamnine odjednom je postao norma, a rad od prilike do prilike postao je znak siromatva.
ena se, tokom samo jedne generacije, pretvorila iz voditeljice jednog pogona u uvarku
stana, gde se deca podiu dok ne odrastu toliko da mogu prihvatiti zaposlenje, gde se mu
odmara i gde se njegov zaraeni novac troi: ako ne ba i realnost, to je bio uzor. En Daglas
govori o politikom razvlaenju (disestablishment) amerike ene koje je teklo uporedo s
razvlaenjem kolonijalnog klera. ak je i pravo glasa enama oduzeto tek tada. One su
iezle iz tradicionalnih zanimanja; kao babice zamenjene su mukim ginekolozima, a
iskljuene su i iz novih zanimanja tipinih za srednje slojeve. U ovom istiskivanju ene iz
politike ekonomije ogleda se aparthejd na kojem se zasniva novi rad rad industrijske ere.
Kao to je novi ovek i graanin postao ekonomski neutrum oba pola, tako je i rad, u
teorijskom pogledu, postao polno neutralni hermafrodit.
Za otkrie hermafroditske prirode modernog ekonomskog rada zahvalnost dugujemo
istoriarkama enskog roda. One nam daju izvetaj iz prve ruke iz tabora onih koji su u ratu
protiv supsistencije pobeeni: izvetaj o onom besprimernom radu koji se obavlja u senci
moderne nacionalne privrede. Meutim, ova senka pokriva ne samo rad u kui nego mnogo
vie, ona od pogleda ne zaklanja samo ekonomsku egzistenciju ene. Ova senka je u toku
ekonomskog razvoja nezadrivo postajala sve dua i ira, i uz to pokrivala i sve vei deo
ivota mukaraca. Rad u kui je samo ona zona na koju je ova senka najpre pala. U
industrijskom drutvu u kojem je sa svakim danom nezaposlenih sve vie ova senka e
pokrivati sve vei deo egzistencije. Verovatno je da e domaica ostati ikona ove egzistencije
u senci, slino kao to e mukarac u radnom kombinezonu i u eri mikroprocesora jo dugo
biti ikona industrijskog radnika. Meutim, ako se ova senovita polovina industrijske
egzistencije proglasi, kratkoe radi, kao rad ena, bila bi to peta i poslednja mistifikacija
aparthejda industrijske ere. Ona bi linu realnost ene zauvek obeleila polnim karakterom
koji je pronaen samo radi ekonomske kontrole. Zato uporno insistiram na upotrebi pojma
,,rad u senci za drutvenu realnost iji je prototip moderni rad u kui. Prinuda na ovaj rad u
senci je sudbina nezaposlenih u poznoindustrijskoj epohi, bez obzira na to koji je bioloki pol
u pitanju. A diskriminacija unutar rada u senci (a ne vie prirodna odreenost za njega)
predstavlja budui oblik izdvajanja ena i drugih graana koji su nauno dijagnosticirani kao
ljudi nie vrste. Rad u senci i najamni rad nastali su zajedno. Oni jednako otuuju, mada na
sasvim razliite naine ograniavaju delatnosti za neposredno izdravanje. Gubitak obinih
upotrebnih vrednosti prisiljava izdravaoca porodice na najamni rad, a njegove najblie na
neplaeni rad u kui radi dopune i poboljanja sredstava za ivot dobijenih preko najamnine.
Mogunost ovog cepanja ljudske delatnosti na proizvodnju i potronju stvorena je prvobitno
ekonomskim odvajanjem polova i uvrena heteroseksualnim privrednim obrazovanjem
male (ue) porodice. Porodica radnika u realnom socijalizmu ak vie nego drugde
sastoji se od mua i ene, na ijoj saradnji zaptavo poiva celo drutvo. Ovim privrednim
sparivanjem, po jedna femina domestica spaja se s jednim vir laborans u nemoi koja se
dopunjuje porobljavanjem. Posmatran tako, homo oeconomicus je hermafrodit koji je veinom
bojom koe, polom ili psihikom niom vrednou odreen za rad u senci. Industrijska
ekonomija postaje iz decenije u deceniju sve zavisnija od sposobnosti svoje ideologije da sve
vei broj ljudi usmerava na rad u senci. U evropskim drutvima jednostavno nema dovoljno
ena i crnaca za rast kakav se eli. Ko e biti odreen za rad u senci, to danas odreuju
uglavnom one drutvene snage koje su ovlaene za dijagnozu. Dijagnoza doslovno znai
razaznati jedno od drugog, diskriminirati. Danas ta re slui veinom za oznaavanje onog
ina kojim jedna korporacija eksperata stvara klijente za one usluge nad kojima ima monopol.
A ono to takvoj korporaciji daje mogunost da stvara zavisnost od njenih usluga takoe je
pogodno i da klijentu nametne odgovarajui rad u senci. Lekari i pedagozi su tipini primeri
takvih paternalistikih, ekspertskih korporacija. Oni svojim klijentima nameu rad u senci u
obliku potronje usluga i zato su plaeni iz prihoda klijenata, bilo direktno, bilo posredno
preko poreza. Na taj nain moderni terapeuti pomeraju za korak dalje model moderne
porodice koja svoje pripadnike prisiljava na rad: stvaranje profesionalno kontrolisanog rada u
senci, u oblasti uenja i leenja, kao i samopomoi, sada je glavni posao preostalog
najamnog rada. Oni koji su plaeni da stvaraju rad u senci ine danas radniku elitu. Kao to
je rad u kui samo najvidljiviji istureni deo rada u senci, tako je ukljuivanje domaice u
ginekoloki plan samo najbesramniji izgovor za jednu modernu dijagnostiku koja obuhvata
celo drutvo. esnaest stupnjeva relativnog poniavanja, na primer, koji definiu kategorije
onih koji ispadaju iz sistema vaspitanja svaljuju na plea niih i viih kohorti drutva

10
nesrazmeran teret rada u senci i ine to uspenije nego to je ikad mogla da uini
diskriminacija prema polu ili prema rasi.
Otkrie rada u senci moglo bi se pokazati za istoriara isto toliko znaajnim kao i jednu
generaciju ranije uinjeno otkrie seljaka, plebsa i narodnih kultura kao subjekata
istoriografije. Tada su slavni francuski prosvetitelji u svojim godinjacima obrazloili potrebu
prouavanja ivotnih oblika, oseanja, shvatanja i materijalnih kultura siromanih, dece i
nepismenih. Oni su na nain izdravanja, svetkovine i proteste plebejaca usmerili reflektore
istorijske nauke, iji su svetlosni snopovi ranije bili okrenuti samo monima, slavnima,
njihovim podvizima i graevinama. Ali kao i ustaljena istorija dinastija, bitaka, trgovinskih
puteva i zakona, tako je i nova istorija mentaliteta ipak ostala bespolna: ona je ostala istorija
ljudi koju piu istoriari, nekritiki pretpostavljajui da je rad uvek bio ljudski rad.
Meutim, novija enska istorija nee vie utke prelaziti preko toga. Veinom samo
bojaljivo, esto plaljivo, pa onda opet sa suzdranom agresivnou, uju se glasovi koji
govore o socijalnoj stvarnosti koja se ne uklapa u sliku sveta dosadanje istoriografije. Te
nove tvrdnje mogu se shvatiti kao mostobrani ka istorijskoj niijoj zemlji. Ovde se polnost
otkriva kao najfundamentalnija istorijska kategorija uopte. Ova enska istorijaj, koja bi htela
da bude neto vie od istorije oveanstva s feministikim predznakom, otkriva da se uloga
ene ostvaruje tek ekonomskom podelom polova i da je rad u senci domaice postao
mogu tek kada je ena utvrena kao mogua uloga za oveka. Ova vrsta enske istorije
otvara mogunost da se pie istorija ekonomske polnosti a ona se podudara sa istorijom
novovekovne bioloke diskriminacije, sociobiolokog seksizma i rasizma. U ovoj perspektivi
istorija domaice postaje istorija sociolokog aparthejda.
Pokuaj da se ekonomsko izdvajanje ena ili crnaca shvati kao produetak tradicionalnih
oblika socijalne kontrole uzaludan je isto tako kao i pokuaj da se ono to mi danas nazivamo
radom pronae u drutvima supsistencije. Oba ova pokuaja slue istoj mistifikaciji. Ko hoe
da ono to se danas ini enama, preko ekonomije u kojoj se one treniraju kao manje vredne,
tumai kao produenje patrijarhata i potiskivanja ena, taj prikriva i ulepava nepravdu kao i
vlada Junoafrike Republike, koja veruje da o svom junoafrikom zaviaju moe govoriti po
analogiji s naseljavanjem iz ranijih epoha.
Kategorija izdvajanja koja pogaa kako ene tako i crnce, istorijski je nova. Pojam proizvodne
snage logiki iziskuje jednu neproduktivnu ili reproduktivnu dopunu. Biologija u industrijskom
sistemu slui za to da jednoj ili drugoj dopuni pridoda individue.
Svako ko na zeka iz nekog gulaga gleda prvenstveno kao na roba, slep je za moto koji je
samo jedan Hitler mogao ispisati nad ulazom u Auvic: Arbeit macht frei. On nikad nee
razumeti drutvo u kojem je neplaeni rad Jevrejina u logoru bio ceen iz njega kao obavezan
doprinos njegovom sopstvenom unitenju. Moderna ograda aparthejda, nikad nije samo
neovena ili poniavajua; ona uvek ima i jednu demonsku dimenziju. Ona se samo do
izvesnog stepena moe izraziti prozom. Da bismo je shvatili, moramo posluati pesnika, kao
to je Pol Selan (Paul Celan): ,,...i oni kopaju grob u nebeskim visinama, oni kopaju i kopaju,
tamo nee biti tesno. Suptilniji oblici aparthejda mogu zamutiti na pogled za mysterium
inequitatis. To se manifestuje u nemakom faizmu iz prolosti, kao i u ovom dananjem,
junoafrikom.
Industrijsko drutvo se ne moe odrei svojih rtava. ene XIX veka su zatvorene,
razvlaene, oteene. Neizbeno, imale su poguban (corrupting, kae En Daglas) uticaj na
drutvo u celini. One su ovom drutvu pruale predmet sentimentalnog saaljenja.
Ugnjetavanje uvek prisiljava svoje rtve na to da postanu kooperativni objekti ugnjetavanja
stradanjem. Njihov uslov za obinu sreu je sentimentalno interesovanje za druge kojima
treba pomoi, koji treba da budu spaeni ili osloboeni. To je pria koju mi je ispriala Nadina
Gordimer, ne o enama, ve o crncima. Priala mi je o varljivoj leernosti kojom se pred
neupuenima odlikuju ljudi naviknuti na uznemiravanje od strane policije, o dranju kojim je
opremila svoju glavnu junakinju, Burgerovu ker. Za nju nema obine sree, jer ona je
bolesna. Bolest koju ona opisuje jeste gubitak upravo one sentimentalnosti na kojoj se danas
zasniva obina srea.
Za Ameriku je tu sentimentalnost dobro prikazala En Daglas. To je kompleksan fenomen koji u
industrijskim drutvima ini supstrat ideologija i religija. To potvruje injenica da su vrednosti
koje se danas pripisuju supsistenciji supsistenciji koju ekonomski rast neminovno razara
upravo iste one zbog kojih rast mora ii dalje. Ona transformie supsistenciju u senku

11
ekonomije. Sentimentalnost izlazi na kraj s aparthejdom, koji se zasniva na suprotnosti
izmeu proizvodnje i potronje, tako to manipulie enjom za ivotom supsistencije.
Sentimentalno velianje rtava aparthejda ena, pacijenata, crnaca, analfabeta,
nerazvijenih, narkomana, autsajdera i proletera prua oveku mogunost da sveano
protestuje protiv sile pred kojom se ve kapituliralo. Takva sentimentalnost je nepotenje
kojeg se drutvo, koje je izvrilo nasilje nad sredinom koja mu prua supsistenciju, ne moe
odrei. Takvo drutvo je upueno na uvek novo dijagnosticiranje onih koje mora zbrinjavati. A
ovo pokroviteljsko nepotenje osposobljava predstavnike potlaenih da tee ka moi za novo
i dalje tlaenje.
1980.
Izvor: Pravo na zajednitvo (Vom Recht auf Gemeinheit, 1982), IRO Rad, edicija Peat,
Beograd, 1985. Prevod: Gligorije Ernjakovi (prevod je delimino korigovan; nap. A. G.).

12

Ivan Ili: iz Nacrta za Istoriju poteba (1978)

Modernizovano siromatvo javlja se kada intezitet ovisnosti o tritu dosegne odreeni prag.
Subjektivno, ono se doivljava kao iskustvo frustrirajueg obilja, kod osoba izoblienih
preteranim oslanjanjem na bogatsvo industrijske proizvodnje. To iskustvo liava ih slobode i
moi da deluju autonomno, da ive kreativno; ono ih osuuje na puko preivljavnaje tako to
ih dri stalno ukljuenim u trine odnose. I upravo zato to se ova nova vrsta impotencije
tako snano osea, ona se teko izraava. Svedoci smo jedva vidljive transformacije obinog
jezika u kojem glagole koji su nekada oznaavali zadovoljavajue akcije zamenjuju imenice
koje oznaavaju pakovanja dizajnirana za pasivnu potronju: na primer, uiti je postalo
sticanje ugleda. Re je o dubokoj promeni individualne i drutvene samosvesti. Laik nije
jedini koji osea tekou kada eli da verno opie neko svoje iksustvo. Profesionalni
ekonomisti takoe nisu u stanju da prepoznaju siromatvo koje njihovi konvencionalni
instrumenti ne mogu da detektuju. U isto vreme, novo, mutirano siromatvo nastavlja da se
iri. Specifino moderna nesposobnost da se lini potencijali, zajedniki ivot i ekoloki uslovi
koriste na autonoman nain, obeleava svaki aspekt ivota u kojem je profesionalno
oblikovana roba uspela da zameni kulturno oblikovanu upotrebnu vrednost. Tako je unitena
skoro svaka mogunost da se neko lino ili drutveno zadovoljstvo oseti van trita. Na
primer, sebe smatram siromanim, jer je upotrebna vrednost mojih stopala izgubljena time to
ivim u Los Anelesu na 34. spratu.
Ovu proizvodnja impotencije i novog oblika siromatva ne treba meati sa sve veim jazom u
potronji izmeu bogatih i siromanih, u svetu ije osnovne potrebe sve vie oblikuju
industrijski proizvedene robe. Taj jaz je oblik tradicionalnog siromatva, koga savim dobro
objanjavaju konvencionalni termini klasne borbe.
Pored toga, modernizovano siromatvo razlikujem od previsoke cene eksternalija koju je
poveani nivo produkcije svalio na okruenje. Jasno je da zagaenje, stres i oporezivanje
nisu ravnomerno nametnuti. To znai da ni sredstva za odbranu od tog pustoenja nisu
ravnomerno raspodeljena. Ali, te nove razlike u raspolaganju i nepravde u raspodeli
drutvene cene spadaju u aspekte industrijalozovanog siromatva za koje se mogu pronai
ekonomski indikatori i odgovarajui dokazi. To, meutim, nije sluaj sa ovom
industrijalizovanom bedom koja pogaa i bogate i siromane. Tamo gde vlada ta vrsta bede,
ivot bez ovisnikog pristupa robama smatra se nemoguim ili kriminalnim. iveti bez
potronje postaje nemogue, ne samo za prosenog potroaa nego i za siromanog. Sva
socijalna pomo, od afrimativnih akcija (razna prava) do zatite prirodnog okruenja, tu nije
od bilo kakve pomoi. Sloboda da sami osmislite i podignete svoj krov nad glavom ukinuta je
u korist birokratskih odredbi o standardizovanom stanovanju, ako u SAD, Kubi ili vedskoj.
Celokupna organizacija zaposlenja, umea, graevinskih resursa i kredita favorizuje sklonite
kao robu, a ne kao aktivnost. Bez obzira da li taj proizvod obezbeuje privatni preduzima ili
apartik, krajnji ishod je isti: impotencija graanina, nae izrazito moderno iskustvo bede.
Gde god se nad nama nadvija senka ekonomskog rasta, postajemo beskorisni osim ako
nismo zaposleni ili ukljueni u potronju. Pokuaj da se izgradi kua ili namesti iaen zglob,
mimo kontrole ovlaenog strunjaka, tretira se kao anarhistika zavera. Izgubili smo
predstavu o svojim resursima, kontrolu nad ekolokim uslovima koji te resurse ine
primenljivim, samopouzdanje potrebno da bi izali na kraj sa izazovima koji dolaze spolja i sa
strepnjom koja dolazi iznutra.

13
Pogledajmo samo kako stoji stvar sa raanjem danas u Meksiku: poroaj bez pomoi
profesionalnog osoblja je postao nezamisliv za ene iji muevi imaju stalan posao, pa tako i
pravo na zdravstvene usluge, ma koliko marginalne i oskudne. Vidimo ih kako zabrinute krue
oko mesta za proizvodnju beba, koja verno slede industrijski obrazac. U isto vreme, njihove
sestre iz siromanih pregraa i izolovanih sela jo uvek se oseaju sasvim kompetentnim da
same donesu na svet svoju decu, ne znajui da se tako izlau osudi modernog drutva zbog
nebrige prema potomstvu. Ali, profesionalno osmiljeni modeli raanja dospevaju i do ovih
nezavisnih ena; uporedo s napredovanjem tih modela, tenje, kompetencija i uslovi koji
podstiu autonomno ponaanje bivaju uniteni.
U naprednom, industrijskom drutvu modernizacija siromatva znai da ljudi postaju nemoni
da se sami uvere u bilo ta ukoliko to nije zvanino potvreno od strane ovlaenog
profesionalca, bio on televizijski meteorolog ili edukator; organska nelagodnost postaje
nepodnoljiva pretnja ako se ne medikalizuje, to jest pretvori u zavisnost od terapeuta; stare
komije i prijatelji se gube, ako nema vozila koja e premostiti udaljenost (koja je i nastala sa
pojavom vozila i saobraaja). Ukratko, najvei deo vremena provodimo bez dodira sa svojim
svetom, bez ikakve predstave o onima za koje radimo, u potpunom neskladu sa onim to
oseamo.
str. vii-ix
Navedeno u Agaist Civilization, ed. John Zerzan, Uncivilized Books, 1999; Mislim da se ovaj
tekst u celini neto duoj od ovog odlomka nalazi u Ivan Ili: Svetkovina svesnosti: poziv
na institucionalnu revoluciju; prevela Dragana R. Maovi; Gradina, Ni, 1989. Knjigu nisam
uspeo ponovo da nabavim i zato prilaem svoj prevod. (A. G.)

14

POTREBE
Ivan Ili, 1990.

Bez obzira gde putujete prizor je isti. Svet je pretrpan vodotornjevima i mestima za parkiranje,
agrobiznisom i ogromnim gradovima. Ali sada, poto je razvoj zavren, ispostavilo se da je
Zemlja bila pogreno mesto za takvu graevinu projekat rasta se ubrzano pretvara u
ruevine, starudiju, sa kojom moramo nauiti da ivimo. Jo pre dvadeset godina je uoeno
da su posledice oboavanja rasta protivne namerama. Magazin Time ih danas objavljuje u
apokaliptinim priama za naslovnu stranu. Niko ne zna kako iveti sa ovim novim,
zastraujuim jahaima apokalipse, kojih ima znatno vie nego etiri promenljiva klima,
genetska iscrpljenost, zagaenje, slom razliitih imuniteta, podizanje nivoa mora i milioni
izbeglih. ak i kada se pokrenu ta pitanja, naemo se u nemoguoj nedoumici da li da
pribegnemo panici ili cinizmu. Ali mnogo gori od opstajanja sa ovim promenama ivotne
sredine je uas ivljenja sa potrebama na koje smo navikli, koje je ustanovilo razdoblje
etvorodecenijskog razvoja. Potrebe koje je ples na kii razvoja potpalio nisu samo
opravdanja za pustoenje i trovanje zemlje; delovale su one i na dubljem nivou. One su
preobrazile ljudsku prirodu. Preoblikovale su um i razum homo sapiensa u um i razum homo
miserabilisa. Osnovne potrebe su moda najpodmuklije zavetanje razvoja.
Preobraaj je trajao nekoliko vekova. Izvorite pouzdanosti tokom tog vremena bila je
promena, neki je nazivaju progres, neki razvoj, a neki rast. Tokom ovog sekularnog procesa,
ljudi su tvrdili da su otkrili resurse u kulturi i prirodi to je bilo njihovo zajedniko dobro i
pretvorili ih u ekonomske vrednosti. Istoriar oskudice pripoveda priu. Kao penuavi krem
koji se iznenada pretvara u puter, homo miserabilis se iznenada pojavio, gotovo preko noi, iz
mutacije homo economicusa, glavnog junaka oskudice. Posleratna generacija bila je svedok
ove promene u ljudskoj prirodi od obinog oveka do oveka potreba. Polovina svih
pojedinaca roenih na zemlji kao homo pripadaju toj vrsti.
Arheoloka procena je da ukupan broj odraslih pojedinaca homo sapiensa koji su ikada iveli,
ne prelazi pet milijardi. Oni su iveli od vremena scena lova iz mlaeg kamenog doba u peini
Lasko do godine kada je Pikaso okirao svet uasom Gernike. To su desetine hiljada
generacija koje su ivele hiljadama razliitih ivotnih stilova i govorili nebrojeno mnogo
razliitih jezika. To su bili sneni ljudi i stoari, Romani i Mongoli, mornari i nomadi. Svaki
nain ivota odreivao je uslov da se bude ovean na razliit nain: pored motike, vretena,
drveta, bronze ili gvozdenih orua. Ali u svakom sluaju, biti ovek znailo je zajedniko
pokoravanje vladavini nunosti na odreenom mestu, u odreenom vremenu. Svaka kultura
je ovu vladavinu nunosti prevela u drugaiji idiom. A svako shvatanje nunosti izraeno je na
drugaiji nain bilo da se odnosilo na sahranjivanje mrtvih ili isterivanje strahova. Ova
ogromna raznolikost kultura svedoanstvo je plastinosti elje i enje koja je imala drugaiji
ukus u svakom pojedincu i svakom drutvu. Mata je navela Tongance da u kanuima preu
hiljade milja okeana. Ona je navela Tolteke iz Meksika da sagrade hramove u Viskonsinu,
muslimane iz Spoljne Mongolije da posete abu i kote da posete Svetu zemlju. Ali, uprkos
svim oblicima bola i strahopotovanja, strahovlade i oduevljenja, zbog nepoznatog to dolazi
posle smrti nita ne ukazuje na to daje praotaka polovina oveanstva iskusila bilo ta to
lii na ono to mi uzimamo zdravo za gotovo usled odreenosti potreba.
Drugi i vei deo oveanstva roenje u epohi koje se i ja seam, posle Gernike, 1936. Danas
je veina zrelih ljudi zavisna od elektrine energije, sintetike odee, nezdrave hrane i
putovanja. Oni zaista due ive; ali ukoliko verujemo osteopalentolozima koji eprkaju po
grobljima da bi prouavali kosti, kod drugog dela oveanstva proporcionalno vei deo ljudi su
pothranjeni i imaju smanjene fizike mogunosti. A veina od sada ivih pet milijardi bez
dvoumljenja prihvata svoje ljudsko stanje kao stanje zavisnosti od roba i usluga, zavisnosti
koju nazivaju potreba. U samo jednoj generaciji, ovek potreba homo miserabilis postao
je pravilo.
Istorijski pokret Zapada, pod zastavom evolucije/progresa/rasta/razvoja, otkrio je, a zatim i
propisao potrebe. U ovom procesu, moemo posmatrati prelaz od oveka, nevetog
trudbenika, ka oveku, zavisniku o potrebama. Podelio sam ovaj esej u dva dela. U prvom
sam sakupio neka zapaanja o fenomenologiji potreba, a u drugom ulazim u trag istoriji homo

15
miserabilisa u svetlosti termina potrebe u kontekstu zvaninog diskursa razvoja koji poinje
od predsednika Harija Trumana.
NITI NUNOSTI NITI ELJE
Teko je uverljivo govoriti o istorinosti potreba. Postojanje odredivih i izmerivih ljudskih
potreba postalo je toliko prirodno da smo spremni da odreenim bakterijama pripisujemo
potrebu za kiseonikom, dok istovremeno za Alberta Velikog, koji je govorio o elji velikog
kamena da pada dok ne dostigne centar zemljine kugle, uvamo snishodljiv osmeh.
Ljudsko stanje je poelo da se definie prema zajednikim potrebama lanova zajednice. Za
novu generaciju, potrebe koje su zajednike mukarcima i enama, utim i belim pre nego
zajedniko dostojanstvo ili zajedniko iskupljenje u Hristu ili nekom drugom Bogu znak su i
ispoljavanje zajednike ovenosti. Potrebe se sa bezobzirnom blagonaklonou pripisuju
drugima. Novi moral, zasnovan na pripisivanju osnovnih potreba daleko je uspenije
pridobijao opte poverenje nego njegov istorijski prethodnik, pripisivanje univerzalne potrebe
za venim spasenjem. Zahvaljujui tome potrebe su postale svetska osnova optih drutvenih
izvesnosti, koje potiskuju nasleene kulturne i religijske pretpostavke o ljudskom ogranienju
u oblast takozvanih linih vrednosti koje, u najboljem sluaju, zasluuju odreeno potovanje.
irenje potreba koji je moderan razvoj stvorio nee biti okonano sa krajem diskursa razvoja.
Lake je otarasiti se nedovoljno klimatizovanih viespratnica San Huana u Portoriku nego
ugasiti udnju za vetakom klimom. Od kada je ta udnja postala potreba, postizanje konfora
na ostrvu izloenom trgovakim vetrovima postalo je veoma oteano. Pravo na punu
zaposlenost dugo e se posmatrati kao neostvariva tenja, pre nego to e potreba ena za
zaposlenjem sa punim radnim vremenom biti dekonstruisana. Dvadeset godina posle javnog
priznanja da su medicinske usluge od marginalnog znaaja za zdravlje nacije, trokovi
nezdrave profesionalne medicine nastavljaju da premauju trokove zdravog naina ivota.
Mnogo je lake postii konsenzus u UN da je epoha razvoja okonana, da je vreme da se
tenje za mirom i pravdom vee za organizovano zadovoljavanje potreba, nego to e se
naii na opte prihvatanje ideje da su potrebe drutvena navika nastala u 20. veku i navika
koju je potrebno napustiti u sledeem.
Za ljude oblikovane moralnom klimom koja je vladala prethodnih pedeset godina, pitanja o
pojmovnom statusu potreba zvue uvredljivo za gladne, razorno za na zajedniki temelj
morala, a isto tako i besmisleno. Te je ljude potrebno podsetiti da je drutvena rekonstrukcija
homo sapiensa (mudrog ili oveka od ukusa) u oveka potreba preinaila status nunosti.
Nekada deo ljudskog stanja, nunost se pretvorila u neprijatelja ili zlo.
Decenije razvoja mogu se shvatiti kao epoha tokom koje se, uz ogromne trokove, irom
sveta odvijala sveanost obeleavanja kraja nunosti. kole, bolnice, aerodromi, kaznene
ustanove i instituti za mentalno zdravlje, kao i mediji, mogu se posmatrati kao mrea hramova
posveenih dekonstrukciji nunosti i obnavljanju elja za potrebama. Tokom industrijskog
doba, za veinu ljudi koji su iveli u tadanjim kulturama, ivot je jo uvek bio zasnovan na
priznavanju granica koje se jednostavno ne mogu prekoraiti. ivot je bio ogranien unutar
stvarnosti nepromenljivih nunosti. Tlo je raalo samo poznate useve; za putovanje do trita
bilo je potrebno tri dana; sin je mogao po ocu zakljuiti kakva ga sudbina oekuje. Zbog
potrebe koja je znaila nunost potreba kakve moraju biti. Takve potrebe, koje znae
nunost, morale su se trpeti.
Svaka kultura je bila drutveni getalt koji pretpostavlja prihvatanje potreba na jednom mestu,
u jednoj odreenoj generaciji. Svaka je bila istorijski izraz jedinstvenog slavljenja ivota u
okviru vetine patnje koja je uinila moguim da se slave nunosti. Ono to je posredovalo
izmeu elje i patnje razlikovalo se od kulture do kulture. To su mogle biti dobre ili loe zvezde
ili lina karma; vetiarenje i zli duhovi ili provienje. U moralnoj ekonomiji opstanka,
postojanje elja uzimalo se zdravo za gotovo, ba kao i uverenje da se one ne mogu umiriti.
Meutim, kada su se u modernom dikursu razvoja pojavile potrebe, one nisu bile ni nunosti
niti elje. Razvoj je re koja znai obeanje zajamenu mogunost da se prekri pravilo
nunosti uz pomo novih moi nauke, tehnologije i politike. Pod uticajem ovog obeanja,
dolo je takoe i do promene statusa elja. Nada za dostizanjem dobra, zamenjena je
oekivanjima da e potrebe biti odreene i zadovoljene. Naglaavamo da oekivanja upuuju

16
na ,jo nije drugaije od nadanja. Nada izvire iz nunosti koja hrani elju. Nada je usmerena
prema nepredvidljivom, neoekivanom, iznenaujuem. Oekivanja izviru iz potreba koje
pothranjuje obeanje razvoja. Ona su usmerena prema pretenzijama, pravima i zahtevima.
Nada se obraa posredovanju neke druge linosti, bilo ljudske ili boanske. Oekivanja su
zasnovana na funkcionisanju bezlinih sistema koji e obezbediti hranu, zdravstvenu zatitu,
obrazovanje, sigurnost i drugo. Nada se suoava sa nepredvidljivim, oekuje verovatno.
Nade su se pretvorile u oekivanja. Kada su nunosti poele da blede pod svetlou razvoja
elje su se preobrazile u zahteve. Kada se to dogodilo, nada i elja se pojavljuju kao
iracionalni ostatak mranog doba. Ljudski fenomen je prestao da se definie vetinom
trpljenja nunosti; sada se on shvata kao mera pripisanih nedostataka koji se pretvaraju u
potrebe.
Ovaj preobraaj se, za veinu ljudi na svetu, dogodio tokom poslednjih trideset godina.
Potrebe su tek nedavno postale univerzalno iskustvo, a ljudi su tek sada poeli da govore o
svojim potrebama za sklonitem, obrazovanjem, ljubavlju i linom intimom. Danas je postalo
gotovo nemogue poricati postojanje potreba. Pod preutnim pretpostavkama razvoja, srani
baj-pas vie se ne posmatra kao okrutna elja ili pomodni zahtev bogatih. U okviru konteksta
tvrdoglave pobune protiv nunosti, stranac je postao katalizator koji integrie elju i greh u
opipljivu stvarnost potrebe. Paradoksalno, ta stvarnost svoj puni legitimitet postie samo kada
se potrebe koje oseam pripisuju strancima, ak i onda kada je oigledno da veina te
potrebe jednostavno ne moe da zadovolji. Potreba, tada, simbolizuje normalno stanje homo
miserabilisa. Ona simbolizuje neto to je definitivno izvan domaaja veine. Da bi se
razumelo kako se zapalo u ovu lepu ulicu, pouno je pratiti etape kroz koje je, tokom
proteklih nekoliko decenija, predstava o potrebama bila povezivana sa ekonomskim i
drutvenim razvojem.
POTREBE U DISKURSU RAZVOJA
Politika tenja za razvojem uvela je potrebe u politiki diskurs Zapada. U svom pristupnom
govoru, ameriki predsednik Hari Truman zvuao je potpuno verodostojno kada je zastupao
potrebu za amerikom intervencijom radi postizanja industrijskog progresa drugih nacija u
cilju podizanja ivotnog standarda u nerazvijenim podrujima sveta. On nije pomenuo
revoluciju. Njegov cilj je bio da olaka teret siromanih, a to se moe postii proizvodnjom
vie hrane, vie odee, vie graevinskog materijala i vie maina. On i njegovi savetnici su
posmatrali veu proizvodnju kao klju prosperiteta i mira. 1 Govorio je o legitimnim tenjama,
a ne o potrebama. Truman je zaista bio veoma daleko od toga da pripisuje ljudima univerzalni
skup odreenih potreba koje iziskuju da budu zadovoljene pomou razvoja.
U doba Trumanovog govora, siromatvo u smislu trine ekonomije jo uvek je bilo
sudbina, zajednika velikoj veini u svetu. Iznenaujue je to je nekoliko nacija izbeglo ovoj
sudbini, pothranjujui zbog toga istovetnu elju kod drugih. Trumanov zdrav razum navodio
ga je da veruje daje univerzalno pravo progresa primenjivo, ne samo na izolovane pojedince
ili grupe, ve preko nacionalnih ekonomija i na veinu oveanstva. Stoga je koristio termin
nerazvijeni za kolektivne drutvene entitete, i govorio o potrebi da se stvori ekonomska
osnova sposobna da zadovolji oekivanja koja je moderni svet pokretao kod ljudi irom
planete.2
Dvanaest godina kasnije, Amerikanci su uli da Ljudi u kolibama i selima polovine zemljine
kugle bore se da raskinu okove masovne bede... Mi smo se zavetovali da im pomognemo
kako bi oni pomogli sami sebi... Na to smo se zavetovali ne zbog toga to su nam potrebni
njihovi glasovi, ve zato to je tako ispravno.3 Tako je govorio Don F. Kenedi 1961. u svom
pristupnom govoru. Tamo gde je Truman uoio buenje oekivanja, Kenedi je opazio
sekularnu borbu ljudi protiv zle stvarnosti. Osim zadovoljavanja novih oekivanja, razvoj je
samim tim morao unititi nasleene okove. Njegov govor simbolie sve veu saglasnost u
Sjedinjenim Dravama u tome da su ljudi veinom ljudi potreba, da im potrebe daju prava, da
se ta prava prevode u polaganje prava na brigu, a samim tim se postavljaju dunosti pred
bogate i mone.
Prema Kenediju, te potrebe nisu po svojoj prirodi samo ekonomske. Siromane nacije su
prepoznale potrebu za intenzivnim programom pomoi, potrebu za drutvenim progresom
koji je neizbean uslov za rast, a ne zamena za ekonomski razvoj... Bez drutvenog razvoja

17
velika veina ljudi ostaje u siromatvu, dok privilegovana manjina koristi pogodnosti rastueg
obilja.4
Godinu dana po Kastrovom dolasku na vlast, Kenedi je obeao vie od puke ekonomske ili
tehnike pomoi; sveano se obavezao na politiku intervenciju pomo mirnoj revoluciji
nade. Potom je u potpunosti usvojio preovlaujuu konvencionalnu retoriku politike
ekonomije. Morao se sloiti sa Hruovom koji mu je u Beu rekao Kontinuirani
revolucionarni proces u razliitim zemljama je status kvo, a svako ko pokuava da zaustavi taj
proces ne samo da prekraja status kvo, ve je i agresor. 5 Tada je Kenedi naglasio okantna i
hitna stanja i potrebu za savezom za drutveni progres. Za Trumana, moderni svet je bio taj
koji je pokrenuo nove tenje, i on se usredsreivao na potrebu da se olaka breme njihovog
siromatva. Kenedi je verovao da polovina sveta ivi u okovima bede sa oseajem
nepravde koja proizvodi politiki i drutveni nemir. Iz ugla Bele kue ezdesetih godina,
siromatvo je prestalo da bude sudbina; postalo je operacionalni koncept rezultat
nepravednih drutvenih i ekonomskih uslova, nedostatak modernog obrazovanja,
preovlaivanje neodgovarajue i zaostale tehnologije. Siromatvo se tada posmatralo kao
kuga, donekle podlona terapiji, problem koji se moe reiti.
Ujedinjene nacije su 1962. godine poele da operacionalizuju siromatvo. Generalni sekretar
je upuivao na ljude koji ive ispod prihvatljive donje granice standarda. Verovao je u dve
predstave: oveanstvo se moe sada razdvojiti na one iznad i one ispod merljivog
standarda; a nova birokratija je bila pozvana da uspostavi kriterijum za odreivanje toga ta je
prihvatljivo, a ta nije. Prvi instrument stvoren da ustanovi ovaj standard nazvan je NBP
(nacionalni bruto proizvod). Ovo pomagalo, prvi put javno upotrebljeno kasnih etrdesetih
godina 20. veka, predstavlja iznenaujui mentalni mikser koji mesa sve robe i sve usluge
proizvedene od strane svih ljudi i definie rezultirajui omlet kao bruto vrednost nacije. Ova
udna nacionalna bruto meavina cedi iz stvarnosti samo one karakteristike koje ekonomisti
mogu da svare. Ve kasnih sedamdesetih godina postalo je jasno da kako pod okriljem
razvoja NBP raste, veina ljudi postaje siromanija.
Predsednik Svetske banke je 1973. godine objavio da ,je progres meren jednim jedinim
mernim etalonom, NBP, znaajno doprineo pogoranju nejednakosti u raspodeli prihoda. Iz
tog razloga, Meknamara je objavio da centralni cilj politika razvoja treba da bude napad na
apsolutno siromatvo koje je posledica ekonomskog rasta i koje pogaa 40% od skoro dve
milijarde pojedinaca koji pripadaju nacijama u razvoju. Prema njemu, ova nuspojava razvoja
je tako ekstremna da degradira ivote pojedinaca ispod donje granice ljudskog
dostojanstva.6 On je u okviru Svetske banke ustanovio grupu strunjaka koja je zapoela da
prevodi te norme ljudskog dostojanstva u tehnike mere izdvojenih, specifinih potreba koje
se mogu izraziti monetarnim terminima. Upuivanje na potrebe postaje metod pomou
kojeg, odsada, naunici drutvenih nauka i birokrate mogu razlikovati puki rast od istinskog
razvoja.
Sve dok je siromatvo bilo sinonim za ljudsko stanje, bilo je posmatrano kao proimajua
osobina u drutvenom krajoliku svake kulture. Iznad svega, ono je upuivalo na nesigurne
uslove u kojima je veina ljudi, veim delom vremena opstajala. Siromatvo je bilo opti
koncept za specifino kulturno tumaenje neophodnosti ivljenja u veoma skuenim
granicama, razliitim na razliitim mestima i u razliitim razdobljima. To je bio naziv za
jedinstven i ekoloki odriv nain borbe sa istorijskim datostima, a ne tehniki konstruisana
nunost, potreba da se suoimo sa neizbenim, ne nedostatak. Siromatvo se, barem u
hrianskoj Evropi, posmatralo kao neizbena sudbina nemonih. Ono oznaava ontoloku
situaciju svih onih koji moraju umreti... ali ne jo. Zaista, niti mo, niti bogatstvo, a niti
siromatvo nije povezivano sa produktivnou skupina ili pojedinanih ljudi.
Ta neminovnost da se prihvati sudbina, kismet, provienje, Boja volja bila je podrivena
irenjem prosvetiteljstva. Tokom ranog 20. veka, ono je izgubilo veliki deo svoga legitimiteta
kada je progres poeo da oznaava tehnoloku i politiku pobunu protiv svih ideologija koje
priznaju pravilo nunosti. Ve u doba parne maine, inenjer je postao simbol oslobodioca,
mesije koji e povesti oveanstvo u osvajanje prirode. Poetkom 20. veka i samo drutvo je
postalo subjekt manipulativnog inenjerstva. Drutveno prevoenje progresa u profesionalno
voeni razvoj uinilo je pobunu protiv nunosti programiranom zarazom. To najbolje pokazuje
poistoveivanje milosra sa tehnikim pokroviteljstvom u doba progresa, izraeno u
socijalnim enciklikama pape Pavla VI. Taj papa je bio duboko posveen svetom Franji

18
Asikom koji se venao sa Gospom siromatva. Pa ipak, on je svoje vernike pouavao o
dunosti poveanja produktivnosti i pomaganju drugih u razvoju.
Pojedinane nacije moraju poveati nivo kvantiteta i kvaliteta proizvodnje da bi ivot svih
svojih graana uinile istinski ljudski dostojanstvenim, i pomogli sveukupnom razvoju ljudske
rase.7
Potpun razvoj pojedinca mora biti praen razvojem ljudske vrste i mora biti postignut
zajednikim naporom.8
U reenicama ove vrste, crkvene voe svih veroispovesti, nijansi i politikih opredeljenja
blagoslove pobunu protiv ljudskog stanja. Papa Pavle VI je znaajan jer je on namamio
ostale. U ovoj enciklici papa, meutim, jo uvek govori jezikom pedesetih godina. Kao i za
Trumana, siromatvo je za njega jo uvek predstavljalo neku vrstu zajednikog dna: stanje od
kojeg zapoinje progres.
Sedamdesetih godina siromatvo je u javnom govoru steklo novu konotaciju ekonomskog
praga. To je kod modernih ljudi promenilo njegovu prirodu. Siromatvo je postalo mera za
nedostatak koji neka osoba ima u smislu potrebne robe, a jo vie potrebnih usluga.
Definisanjem siromanih kao onih kojima nedostaje ono to bi mogli kupiti novcem kako bi
postali uistinu ljudi, siromatvo, u Njujorku ba kao i u Etiopiji, postaje apstraktna
univerzalna mera smanjene potronje.9 Oni koji opstanu i pored indeksa smanjene potronje
time se smetaju u novu, podljudsku kategoriju i posmatraju se kao rtve dvostruke nevolje.
Njihovo defacto postojanje postaje gotovo neobjanjivo ekonomskom terminologijom, dok se
njihovo stvarno delovanje radi postojanja oznaava kao podljudsko, ukoliko ih ve iskreno ne
posmatamo kao neljudske i nedoline.
Politiari su ukljuili siromatvo u svoje platforme, a ekonomisti su poeli da izuavaju teorijski
znaaj ovog neelastinog praga. U ekonomskoj teoriji se ne moe govoriti o (ekonomskim)
zahtevima ispod nivoa prihoda na kome potrebe postaju supstancijalno nemerljive. Ljudima
koji su izgubili svoje postojanje izvan ekonomije gotovog novca i koji pod tim uslovima imaju
samo povremeni i minimalni pristup gotovom novcu, nedostaje mo ponaanja prema
ekonomskoj racionalnosti; oni ne mogu, na primer, sebi priutiti da trguju hranom u zamenu
za sklonite ili za odeu ili orue. Niti su deo ekonomije, niti su sposobni da ive, oseaju ili
se ponaaju kao to su to inili pre gubitka podrke moralne ekonomije opstanka. Nova
kategorija ekonomskih bogalja, tako odreenih, moe, u stvari, opstati, ali oni ne uestvuju u
potpunosti u karakteristikama homo economicusa. Oni postoje svuda na svetu ali su
marginalci, ne samo u odnosu na nacionalnu ekonomiju, ve i na samo moderno
oveanstvo, od kada je potonje, od vremena Mandevila, definisano kao sposobnost
pravljenja izbora u okolnostima oskudice. Za razliku od svojih predaka, oni imaju hitne
ekonomske potrebe, a za razliku od legitimnih uesnika u modernoj ekonomiji bez obzira
koliko siromanih bilo kakav izbor izmeu alternativnih zadovoljenja, koji je sadran u
konceptu ekonomske potrebe, za njih ne vai.
Nije udno to su populacione karakteristike poele da se obraunavaju u razvojnoj raunici.
Populacije prestaju da budu egzogeni objekat prema kome treba planirati razvoj. Umesto toga
obraunavaju se kao rastue promenljive poput kapitala i prirodnih resursa. Dok je poetkom
pedesetih godina problem zemalja u razvoju posmatran kao u sutini problem proizvedenog
bogatstva, krajem iste decenije iroko je prihvaeno da kljuni faktor nije proizvodnja, ve pre
sposobnost da se proizvodi ono to je svojstveno ljudima. 10 Ljudi tako postaju legitimni
sastojak ekonomskog rasta, od kada razvoj razliit od rasta NBP mora automatski
ukljuivati i jedno i drugo. Neodgovarajue kvalifikovani ili iskorieni ljudi sve vie su se
spominjali kao breme ili konica razvoja. Ovaj trei evolutivni korak, koji u raunicu
ekonomskog rasta ukljuuje ljudski faktor, imao je istoriju koja osvetljava semantiku reci
potrebe.
Sredinom pedesetih godina ekonomisti su pod uticajem V. Artura Luisa poeli da tvrde da
odreene komponente medicinskih i obrazovnih usluga ne treba da se posmatraju kao lina
potronja, jer su nuan preduslov ekonomskog razvoja. 11 Velike razlike u rezultatima slinih
razvojnih politika u zemljama istih nivoa monetarnog prihoda ne mogu se objasniti bez
obraanja panje na investicije u ljude. Kvalitet i raspodela obuke, fiziko blagostanje,
drutvena disciplina i participacija poeli su da se nazivaju rezidualni faktor. Nezavisno od
koliine kapitala i raspoloive radne snage, izgledalo je da ekonomski razvoj zavisi od ovih
drutvenih kvalifikacija ljudi u smislu njihove relevantnosti za ekonomiju. Ekonomski progres

19
sredinom ezdesetih godina bio je uslovljen sposobnou da se u veliku populaciju ljudi usadi
potreba za kvalifikovanom radnom snagom. Obrazovanje, zdravstvena sluba, javno
informisanje i menadment ljudskih resursa bili su uveliko razmatrani u mnogim podrujima
planiranja radne snage. Voe popularnih pokreta koji su promovisali prosveivanje od
Trivandruma do Brazila su, u stvari, podravali istu ideju sve dok ljudi ne promene i ne
prepoznaju svoje potrebe, ne mogu doprinositi rastu produktivnih sila.
Ta euforija nije dugo trajala. Tokom sedamdesetih godina dva empirijska zapaanja uslovila
su koncept ljudskog kapitala12 razvijen ezdesetih godina. S jedne strane, pretpostavka da se
vrednost obrazovanja ili medicinskih usluga neposredno odraava na obuenost radne snage
izgubila je dosta na svom kredibilitetu. Ne moe se dokazati da su investicije u kole ili klinike
bile uzrono povezane sa pojavom produktivnijih ljudi. S druge strane, radna teorija vrednosti
je izgubila svoje znaenje, ak i u najirem smislu pomou koga je i ula u glavni tok
ekonomske misli. Postalo je oigledno da, poto nije pridavao znaaj raspoloivoj obuenosti
radne snage, modernizovani sektor ne moe obezbediti dovoljan intenzitet rada da bi
omoguio dovoljno radnih mesta u cilju opravdavanja ekonomski neophodne preraspodele
prihoda koju sadri troak za socijalne usluge. A ni jedna zamisliva razvojna strategija
usmerena na zapoljavanje ne moe stvoriti plaena radna mesta na kojima bi se zaposlila
treina stanovnitva sa najvie mana u bilo kojoj naciji, a posebno ne u onima u razvoju.
Posledica toga je da su planeri tokom osamdesetih godina melodiju razvoja prebacili u D mol.
Pod razliitim oznakama, preduzeli su ekonomsku kolonizaciju neformalnog sektora. Dozvolili
su ljudima koji su postali svesni svojih potreba da se brane zadovoljavajui ih.
Novi naglasak je stavljen na podsticanje delatnosti koje e zapoljavati ljude na crnom tritu,
u razmenskoj ekonomiji, ili u samodovoljnom tradicionalnom sektoru. Iznad svega, uenje
uz rad je postalo kvantitativno znaajnije ne samo u praksi, ve i u politici. Pod uenjem uz
rad podrazumevam obavljanje neplaene delatnosti koja je, u trino intenzivnom drutvu,
neophodna da bi se kupljena dobra preobrazila u potronu robu. Konano, delatnosti pomoi
u cilju samostalnog razvoja, koje su se ezdesetih godina smatrale drugorazrednim postale
su za planere i organizatore tokom osamdesetih godina omiljeni sektor rasta. To je kontekst u
kojem se oivljavanje diskursa potreba mora tumaiti.
POD MASKOM SAUEA
Razvoj se moe predstaviti kao proces liavanja ljudi njihovih tradicionalnih kulturnih naslea.
Tokom tog prelaznog razdoblja, kulturne spone se kidaju, mada na povran nain kultura
moe i dalje da nijansira razvoj potrebno je samo posmatrati ljude sa sela nedavno
presaene u ogromne gradove Treeg sveta. Razvoj moe biti zamiljen kao udar vetra koji
nosi ljude sa mesta na kojem se nalaze, iz njima bliskog okruenja, i smeta ih na vetaku
podlogu, u novu ivotnu strukturu. Kako bi opstali na ovim izloenim i uzdignutim temeljima,
ljudi su prisiljeni da dostignu novi minimalni nivo potronje, na primer, u formalnom
obrazovanju, merama zdravstvene zatite, uestalosti upotrebe transporta i iznajmljivanju
stambenog prostora. Ukupan proces je obino sadran u inenjerskom jeziku stvaranje
infrastruktura, izgradnja i koordinacija sistema, razliiti stadijumi rasta, drutvene stepenice
napredovanja. ak se i o ruralnom razvoju govori ovim urbanim jezikom.
Pod velikom teinom novih struktura, kulturni kamen temeljac siromatva ne moe ostati
netaknut; lomi se. Ljudi su prisiljeni da ive na krhkoj pokorici, ispod koje vreba neto potpuno
novo i nehumano. U tradicionalnom siromatvu, ljudi se mogu oslanjati na pronalaenje
kulturnih utoita. A uvek je postojao donji nivo zavisnosti, kao to su to bespravni naseljenik
ili prosjak. Sa ove strane groba niko nije mogao potonuti. Pakao je bio stvarna jama patnje
posle smrti, ali samo za one koji nisu delili sa siromanima u ovom ivotu. Tako neto vie ne
vai. Modernizovani otpadnici niti su prosjaci ni skitnice. Oni su rtve potreba koje im je
pripisao neki podvoda siromatva.13 Pali su ispod linije siromatva, a svaka godina koja
prolazi umanjuje njihove anse da se ikada ponovo uzdignu iznad te linije i zadovolje potrebe
koje sada sami sebi pripisuju.
Blagostanje nije kulturno utoite. Ono je novi tip posredovanja oskudnim resursima od strane
posrednika koji ne samo to odreuju ta je to potreba i ozvaniavaju njeno postojanje, ve
takoe paljivo nadziru njeno leenje sa ili bez odobrenja onoga ija je ta potreba.
Socijalno osiguranje nije oslanjanje na podrku zajednice u sluaju nesree. Ono je pre jedan
od krajnjih oblika politike kontrole u drutvu u kome je zatita od buduih rizika vie na ceni

20
od omoguavanja sadanjeg zadovoljenja ili sree. Jasno je da potrebe, tumaene kao kriterij
za razvojne strategije, nemaju nita zajedniko sa tradicionalnim nunostima ili eljama, kao
to sam ve napomenuo. Pa ipak, tokom druge i tree razvojne dekade, milioni ljudi su
nauili da svoje siromatvo doivljavaju kao nezadovoljene operacionalizovane potrebe.
Paradoksalno, potrebe su postale najmoniji simbol uprkos injenici to je, za glavni tok
ekonomske misli, potreba re bez znaenja. Ekonomska teorija ne priznaje postojanje
neega to bi liilo na potrebu. Ekonomija moe rei dosta toga korisnog o htenjima,
prioritetima i zahtevima. Ali potreba" je moralni, filozofski ili fiziki imperativ koji ne trpi
kompromis ili prilagoavanje ili (ekonomsku) analizu.
Veina ekonomista, sve do danas, deklarie se kao nekompetentna za ukljuivanje potreba u
analize, i skloniji su da filozofima ili politiarima prepuste raspravu o potrebama. S druge
strane, sve vei broj ekonomista, kritiara konvencionalne razvojne teorije i prakse, osnovne
potrebe" polae u temelje onoga to se naziva novi ekonomski poredak". 14 U potrebama
pronalaze termin za nesavladive, meusobno nemerljive zahteve ljudske prirode. Snano
ukorenjuju ekonomsku teoriju u ontoloki status ljudskog bia. Tvrde da, sve dok osnovne
potrebe nisu zadovoljene pomou ekonomije, ekonomski prioriteti, izbori i htenja na mogu biti
efikasno formulisani. Njihov novi svetski poredak je sagraen na temeljima oveanstva ije
su osnovne potrebe zadovoljene, zahvaljujui novoj vrsti ekonomije koja priznaje njihovo
postojanje.
Ali pre nego to bi se koncept potreba mogao ukljuiti u ekonomsku raspravu, on bi mora biti
definisan i klasifikovan. Za ovaj poduhvat, teorija hijerarhije potreba Abrahama Maslo va je
pomalo kasno postala veoma uticajna. Zaista, potrebe za fizikom sigurnou, naklonou,
potovanjem i, konano, za samoostvarenjem karakteriu tekuu raspravu kao kljune
kategorije. Za razliku od htenja koja su, od vremena Hobsa, smatrana za meusobno
istovetna poto su ona jednostavno ono to ljudi hoe" potrebe se kontinuirano
izuavaju kao neto to pripada hijerarhiji koja ima svoj cilj i normativni status. O njima se
obino govori kao o realitetima koje strunjaci za potrebe moraju bezinteresno prouavati.
Neki od novih ekonomista idu toliko daleko da od ove hijerarhije potreba prave kamen
temeljac nove etike. Na primer, Erih From je verovao da
duevno zdravo drutvo" znai ureenje koje odgovara potrebama oveka, ne obavezno
onome to on osea kao svoje potrebe (zato to se ak i najbolesniji ciljevi subjektivno mogu
doivljavati kao neto to se najvie eli), ve onome to su zaista njegove potrebe, koliko se
prouavanjem oveka one mogu dokuiti.15
Sve do danas, najpoptuniju kritiku studiju diskursa potreba i njegovih implikacija sainila je
Marijan Gronmejer.16 Tvrdila je da su potrebe, u sadanjem smislu, nov nain formulisanja
pretpostavke opte oskudice. Na osnovu njenih tvrdnji, postaje verovatno da javni kredibilitet
ekonomskih pretpostavki, koji je ve poljuljan, moe opstati jedino ako se nova ekonomija
obnovi na pretpostavci odredivih osnovnih potreba. Gronemajerova dalje pokazuje da
potrebe, odreene u smislu tobonjeg naunog kriterijuma, zahtevaju ponovno odreenje
ljudske prirode prema konvencijama i interesima profesionalaca koji rukovode i slue tim
potrebama. Ekonomija zasnovana na htenjima bilo za leenjem, obrazovanjem ili
prevozom sada neizbeno vodi do drutveno nepodnoljivih nivoa polarizacije. Suprotno
tome, ekonomija zasnovana na potrebama ukljuujui njihovu identifikaciju od strane
eksperata i dobro upravljanje u cilju njihovog zadovoljenja moe pruiti potpuno novu
legitimaciju korienju ove nauke u slubi drutvene kontrole oveka potreba.
Potrebe, kao izraz i kao ideja, zauzimaju mesto u okviru sadanje mentalne topologije koje
nije postojalo u konstelaciji miljenja prethodnih epoha. Tokom druge razvojne dekade,
predstava o potrebama je poela da sjaji kao zvezda koja se tek pojavila na semantikom
nebu. Kao to je Gronemajerova tvrdila, sadanje insistiranje na osnovnim potrebama
odreuje sam ljudski fenomen kao deljiv diskurs potreba podrazumeva da moete postati
manje ili vie ovek. To je isto toliko normativno i dvoseklo kao i neka snana droga.
Definiui nae zajedniko oveanstvo zajednikim potrebama, pojedinca svodimo na puki
profil njegovih potreba.
OD POTREBA DO ZAHTEVA

21
Upravo kao to je prosvetiteljska ideja progresa pripremila tlo za neto to bi se gotovo
sigurno ionako dogodilo, tako je i upravljanje drutvenim promenama u ime razvoja pripremilo
politiko okruenje za redefinisanje ljudskog stanja u kibernetikom smislu kao otvoren
sistem koji optimizira odravanje privremene otpornosti pojedinaca svedenih na podsisteme. I
poto su potrebe postale vaan simbol koji dozvoljava menaderima da obezbede
filantropsku logiku osnovu za unitavanje kultura, sada su potrebe zamenjene novim
simbolom osnovnih zahteva pod kojim se moe opravdati novi cilj, opstanak planete.
Tokom sedamdesetih godina eksperti su se prikazivali kao sluge koje su pomogle
siromanima da postanu svesni svojih istinskih potreba, kao velika braa koja im pomau da
formuliu svoje tenje. Taj san o dui koja krvari i o plavookim dobroiniteljima danas se moe
lako raspriti kao besmislica prolosti. Potrebe, u daleko vie meusobno zavisnom,
sloenom, zagaenom i prenapuenom svetu, ne mogu se vie ustanoviti i izmeriti, izuzev
mukotrpnim timskim radom i ispitivanjem sistemskih specijalista. U takvom novom svetu,
diskurs potreba postaje nadmono orue za svoenje ljudi na zasebne jedinice sa zahtevima
za ulaganje.
Kada se to dogodilo, naglo se uoilo da je homo economicus zastareo mit planeta vie ne
moe sebi da dozvoli takav rasipniki luksuz i zamenio gaje homo sistematicus. Potrebe
potonjeg dovele su do metamorfoze ekonomskih htenja u sistemske zahteve, koji su
determinisani ekskluzivistikom profesionalnom hegemonijom koja uopte ne trpi odstupanja.
injenica da danas mnogi ljudi ve prepoznaju svoje sistemske zahteve uglavnom ide u prilog
snazi profesionalnog prestia i pedagogije i konanom gubitku line autonomije. Proces je
zapoeo gubitkom zajednitva, a sada kada su ljudi gurnuti u apstraktne elemente
matematikog mirovanja pojavljuje se u punoj snazi. Poslednja konceptualizacija tih
apstraktnih elemenata postignuta je nedavno ponovnim tumaenjem obinog oveka, koji se
sada posmatra kao ranjivi i provizorni imuni sistem uvek na ivici sloma. Literatura o ovom
razvoju precizno odraava ezoterini karakter vlastite konceptualizacije. Stanje postmodernog
oveka i njegovog univerzuma postalo je, prema ovom shvatanju, tako sloeno da danas
samo usko specijalizovani eksperti mogu delovati kao svetenstvo sposobno da razume i
definie potrebe.
Ljudski fenomen tako vie nije odreen onim ta smo mi, sa ime se suoavamo, ta
moemo podneti, o emu sanjamo; pa ak ni modernim mitom po kojem se moemo
osloboditi oskudice, ve merom onoga to nam nedostaje i to stoga predstavlja nau
potrebu. A ta mera, odreena sistemskom teorijom miljenja, podrazumeva radikalno novu
koncepciju prirode i zakona, i nalae politiku ija je vea briga priprema profesionalno
definisanih zahteva (potreba) za opstanak, nego line pretenzije na slobodu koje bi iznedrile
autonoman nain borbe.
Na pragu smo jo uvek neopaenog prelaska od politike svesti zasnovane na progresu,
rastu i razvoju ukorenjene u snovima prosvetiteljstva ka novoj, jo uvek neimenovanoj
svesti definisanoj kontrolnim mehanizmima koji obezbeuju odrivi sistem zadovoljenja
potreba. Razvoj je zaista mrtav. Ali dobronamerni eksperti koji se zalau za potrebe sada su
zauzeti ponovnom konceptualizacijom vlastitog otkria i jo jednom su pokrenuli proces
redefinisanja oveanstva. Graanin se sada definie kao kiborg. Prethodna individua, koja je
kao lan stanovnitva postala sluaj, sada se podeava prema slici imunog sistema koji se
provizorno moe odrati u stanju funkcionisanja ako se odrava u ravnotei pomou
odgovarajueg upravljanja.
Trideset godina unazad potrebe su bile jedan od desetine koncepata iz kojih se razvio
globalni pogled na svet. Termini, kao to su stanovnitvo, razvoj, siromatvo ili
planiranje pripadaju jednoj kategoriji reci koje smatram skrivenim neologizmima stare reci
ije je sadanje preovlaujue znaenje novo, mada oni koji ih koriste jo uvek imaju utisak
da govore ono to se oduvek govorilo. U okviru diskursa razvoja, re i koncept potreba
postajali su sve privlaniji. Ona je postala najpogodniji termin za imenovanje moralnih odnosa
meu strancima u snu o svetu sainjenom od drava blagostanja. Takav svet je izgubio
kredibilitet u matrici novog sveta sada zamiljenog kao sistem. Kada se termin potrebe koristi
sada, u novom kontekstu, on funkcionie kao eufemizam za upravljanje graanima koji su
ponovo konceptualizovani kao podsistemi stanovnitva.
NAPOMENE

22
1

H. S. Truman, Inaugural Address, January 20, 1949.

H. S. Truman, Message to Congress on Point Four, June 24, 1949.

J. F. Kennedy, Inaugural Address, Januarv 20, 1961.

J. F. Kennedy, Special Message to Congress Requesting Appropriations for the InterAmerican Fund for Social Progress and for Reconstruction in Chile, March 14, 1961.
5

Citirano u R. Nixon, 1999: Vwtory Without War, London: Sidgwick, 1988, str. 48.

R. S. McNamara, Address to the Board of Governors, World Bank, Nairobi, September24,

1973.
7

Pope Paul VI, On Promoting the Development of Peoples, Encvclical Letter, Rome, March
26, 1967, str. 20.
8

Ibid., str. 18-19.

Prema New Oxford English Dictionary, koncept linije siromatva je iskovan 1901. od strane
proizvoaa okolade, Kvekerskog filantropa i prijatelja Lojda Dorda, B. S. Rovvntree.
Sinonim nivo siromatva usvojen je znatno kasnije,1976.
10

The United Nations Development Decade: Proposals for Action, New York: UN Department
of Economic and Social Affairs, 1962.
11

Vidi R. Findlav, On W. Arthur Levvis Contribution to Economics, u Journal of Economics,

1 (1982), str. 62-76.
12

Koncept je definisan u svojoj potpunoj brutalnosti od strane S. Rosen, Human Capital: A

Survev of Empirical Research, u R. Ehrenburg, Handbook ofLabor Economics, Tom 1,
Greenwich: Jai Press, 1972.
13

Izraz podvoda siromatva i osiromaitelj skovan je tokom Kampanje Edvarda Koha za

gradonaelnika Njujorka tokom 1988.
14

Na primer, M. Lutz i K. Lux, Humanistic Economics: The New Challenge, New York: The
Bootstrap Press, 1988.
15

E. Fromm, The Psychology of Normalcy, u Dissent, 1 (1954), str. 43.

16

M. Gronemeyer, Die Macht der Bediirfnisse, Reinbeck: Rovvohlt, 1988.

BIBLIOGRAFIJA
Marijev (Murry) originalni Oxford English Dictionary iz 1892. deli odrednicu o imenici potreba
samo na dva dela: (a) nunost da se neto uradi, i (b) zahtev vlasti da se neto uini. Tokom
vekova, imati potrebu znailo je biti u neizbenoj nunosti da se neto uradi ili postigne.
OED iz 1929. prua prvi dokaz treeg znaenja (c) stanje fizioloke ili psiholoke elje koje
motivie ponaanje ka njenom zadovoljenju. Tada se potreba prvi put odnosi na elju ili
pretenziju ka neemu. Slian zaokret u Nemakoj, dodue mnogo ranije, zabeleio je J. B.
Muller, Bedurfhis, u delu O. Brunner, W. Conze i R. Koselleck (eds.), Geschichtliche
Grundbegriffe, Stutgart: Klett, 1972, Tom 1, str. 440-89. Knjiga P. Springborga, The Problem
of Human Needs andthe Critigue of Civilization, London: Allen and Unwin, 1981, izgleda daje
jedini monografski pokuaj praenja razvoja shvatanja analognim potrebi u Zapadnoj misli
od starih Grka do dananjih dana.
Rasprave o istinskim ili lanim potrebama, osnovnim ili drutvenim potrebama za razliku od
individualnih potreba obino se ne bavi snanom obojenou drutva robama. One su stoga
irelevantne za gore navedene tvrdnje. W. Leiss, The Limits to Satisfaction: An Essay on the
Problem of Needs and Commodities, Toronto: Toronto Universitv Press, 1976, izuava
genezu potreba u transformaciji elje u zahtev za robama. Ubedljivu izjavu o silasku oveka iz
kraljevstva preferencija u ropstvo potreba napisao je D. Bavbrooke, Let Needs Deminish
That Preferences May Prosper, u N. Resher (ed.), Studies in Moral Philosophy, Oxford:
Blackwell, 1968. U slinom maniru, objavio sam odreeni broj eseja, posebno Towards a
Historj of Needs, New York: Pantheon, 1978.

23
Iznenadno oivljavanje rasprave o potrebama tokom ezdesetih godina 20. veka bilo je
odgovor na vrednosno neutralan pristup ortodoksne drutvene nauke. Prvi su je pokrenuli C.
W. Mills i G. Mvrdal u politikoj ekonomiji, a nastavili su je A. Maslovv i E. Fromm sa
stanovita psiholoke antropologije. Sva etiri autora centralni znaaj pridaju stavu mladog
Marksa, nasleu koje je podrobno analizirano u A. Heller, The Theory of Needs in Mane,
London: Allison and Busby, 1976. Zahvaljujui toj tradiciji, omogueno je da termin osnovne
potrebe, kada se koristi u diskursu razvoja, zvui humano. P. Streeten, Development
Perspectives, London: Macmillan, 1981., i J. Galtung, The Basic Needs Approach, u K.
Lederer et al. (eds.), Human Needs: A Contribution to the Current Debate, Konigstein:
Athenaeum, 1980., str. 55-128, bili su glasovi od autoriteta, a B. Wisner, Power andNeed in
Africa, London: Earthscan, 1988. pokazuje duboku podvojenost strategija koje su se pod tim
sloganom provodile. U svakom sluaju, ini se nemoguim govoriti o osnovnim potrebama
bez ukljuivanja robne orijentacije ljudske prirode. To je snano zastupala M. Gronemever,
Die Macht der Bedurfnisse, Reinbek: Rowohlt, 1988. M. Ignatieff, The Needs ofStrangers,
London: Chatto, 1984. briljantno je ukazao kako je potreba termin za oznaavanje moralnih
odnosa izmeu ljudi koji su stranci.
Da bi se razumelo kako se potrebe danas drugaije oblikuju kao zahtevi kako bi odgovarale
mentalnoj konstrukciji sistemskog miljenja, mogu se uzeti u obzir uvidi iz J. D. Bolter,
Turing's Man: IVestern Culture in the Computer Age, Chapel Hill: Universitv of North Carolina
Press, 1984., i M. Berman, Corning To Our Senses: Body and Spirit in the Hidden History of
the West, New York: Simon&Schuster, 1989. Isto tako u radovima W. R. Arney & B. Bergen,
Medicine and the Management of Living, Chicago: University of Chicago Press, 1984. i D.
Haraway, The Biopolitics of Post-modern Bodies: Determinations of Self in Immune System
Discourse, u Differences, 1 (1989), str. 3-43, daje sredstva koja mogu posluiti za analizu
medikalizacije planete.
Suptilne i asimetrine odnose moi koji se podrazumevaju u konceptu potreba jasno je
opazila S. de Beauvoir u The Second Sex, New York: Bentam Books, 1952. ,,U odnosu
gospodara i roba gospodar ne pridaje znaaj potrebi koju ima prema drugima; on ima u svom
posedu mo zadovoljavanja svojih potreba sopstvenim delovanjem. Dok je rob u svom
zavisnom poloaju, svojim nadama i strahovima, potpuno svestan potrebe koju ima prema
gospodaru. ak i ako je potreba bila, u svojoj osnovi, jednako vana za obojicu, ona uvek
deluje u prilog ugnjetaa, a protiv ugnjetenog.
1990.
Izvor: Renik razvoja, priredio Volfgang Zaks (Wolfgang Sachs), Svetovi, Novi Sad, 2001;
originalno izdanje: Zed Books, New York, 1999.

24

PAX OECONOMICA
Ivan Ili, 1980.

Premisa o oskudici, o ogranienosti resursa je temelj celokupne politike ekonomije. Politika

ekonomija je istraivanje vrednosti pod pretpostavkom oskudice. Ali, oskudica, a s njom i ono
to bi uz pomo formalne ekonomije trebalo prouavati, u ivotu veine ljudi u svim
vremenima bila je od sasvim marginalnog znaaja. To to se oskudica proirila na sve
aspekte ivota, takoe ima svoju istoriju; istorija oskudice je istorija evropske civilizacije od
srednjeg veka naovamo. Pod tom proirenom premisom oskudice mir je dobio svoje novo
znaenje znaenje za koje izvan Evrope nema primera: mir danas znai pax oeconomica,
ravnotea meu formalno ekonomskim silama.
Istorija ovog novog realiteta, tog pax oeconomica, zasluuje nau panju. Od naroitog
znaaja je trend da pax oeconomica potpuno monopolie mir. Pax oeconomica je prvo
znaenje mira koje je postiglo svetsko vaenje. Zbog ovog monopola trebalo bi da budemo
duboko uznemireni. Stoga bih pax oeconomica rado uporedio s njegovim antipodom, mirom
naroda, optim mirom.
Od osnivanja UN, mir se sve tenje vezivao s razvojem. Ta veza je pre toga bila
nezamisliva. Koliko je ona nova, to ljudi ispod etrdesete ne mogu razumeti. Drukije je s
onima koji su 10. januara 1949. ve bili odrasli; bio je to dan kada je predsednik Truman
objavio svoj program u etiri take. Toga dana je veina nas prvi put ula re razvoj u
njenom dananjem znaenju. Do tada smo govorili o razvoju kada smo na umu imali
ivotinjske vrste ili nekretnine ili poteze na ahovskoj tabli. Tek od tada razvoj se moe
odnositi na ljude, nacije i ekonomsku strategiju. Ali nije minula ni jedna generacija, a nas su
poplavile meusobno protivrene teorije razvoja. Veina teorija je za to vreme postala
kuriozitet za kolekcionare. Lako ete se, s izvesnom nelagodnou, setiti kako se olako
pokuavalo da se ljudi pridobiju na podnoenje rtava za raznorazne programe koji su ili na
to da se povea dohodak po glavi stanovnika, da se stignu razvijene zemlje, da se
oslobodi zavisnosti itd. Danas se udimo kako su tako mnoge stvari smatrane vrednim
izvoza: orijentacija na uinak, atomska energija za mir, radna mesta ili danas,
alternativni oblici ivota i samopomo pod nadzorom eksperata.
Svaki od ovih talasa dolazio je u etapama. Jedna je donela na scenu samozvane
pragmatiare koji su na svoje zastave ispisali slobodno preduzetnitvo, druga je dovela
,,treba-politiare koji su se trudili da ideologiju uine svesnom ili da probude savest. Ali
oba tabora su stalno bila saglasna o nunosti ekonomskog rasta. I jedan i drugi su se zalagali
za sve veu proizvodnju i pojaanu zavisnost od potronje. Svaki tabor, svaka sekta
eksperata, svaka grupa spasilaca vezivali su sopstveni razvojni plan za mir idui svako za
svojim ciljem. Tenja ka miru uz pomo razvoja postala je sveobuhvatni neprovereni aksiom.
Svako ko se suprotstavljao privrednom rastu ne ovom ili onom kralju rasta, ve privrednom
rastu kao takvom mogao je sad biti proglaen za neprijatelja mira. ak je i Gandiju lepljena
etiketa budale, romantiara, psihopate. Jo gore, njegove maksime su izvrtane u takozvanu
strategiju razvoja. Za rast su vezivani i njegov mir i njegov kolovrat. Khadi je postao
homespun, prekartiran u robu, a nenasilje je pretvoreno u ekonomsko oruje.
Premisa ekonomista da vrednosti nisu vredne zatite dok god nema oskudice u njima, uinila
je da pax oeconomica postane pretnja miru. Povezivanje mira s razvojem oteava da se
razvoj dovede u pitanje. A to je danas uslov za istraivanje mira. Naravno, svako pod
razvojem podrazumeva neto drugo. Za vodee nametenike jedne multinacionalne

25
kompanije on znai jedno, za ministre zemalja Varavskog pakta drugo, a za arhitekte novog
meunarodnog ekonomskog poretka neto tree. Ali u pogledu nunosti razvoja svi se oni
slau, i to razvoju obezbeuje novu mesnu vrednost. On time postaje nuna pretpostavka
jednakosti i demokratije, ideala XIX veka opet, naravno, ogranien premisom oskudice. U
sporovima o pitanjima ,,ko ta treba da dobije, neizbeni trokovi ekonomskog rasta ostali su
nepomenuti. Tokom 1970-ih jedan deo ovih trokova vie se nije mogao prevideti. Ono to je
ranije bilo po sebi razumljivo, najednom je postalo sporno. Pod etiketom naune ekologije
granice resursa i jo snoljivog optereenja otrovima i stresovima dignute su na nivo politikih
pitanja. Nasuprot tome, nasilnika agresija na ekonomsku vrednost sredine dosad nije
dovoljno istaknuta. Otkriti nasilje prema ivotnim uslovima supsistencije, budui da je ono
neizbeno povezano sa daljim rastom i stalno zaklonjeno onim to smo nazvali pax
oeconomica, to je zadatak radikalnog istraivanja mira.
U teoriji i praksi razvoj uvek znai promenu supsistencijalno orijentisanih kultura i njihovu
integraciju u neki ekonomski sistem. ta je razvoj, ako ne samo ekspanzija ekonomskog na
raun supsistencijalnog ivota? ta znai razvoj, ako ne pomeranje iz leita trine sfere u
kojoj se razmena vri pod pretpostavkom da niko ne dobija? A ova ekspanzija se vri na
raun svih ostalih tradicionalnih oblika razmene. Stoga razvoj implicira sve veu oskudnost:
zavisnost od ivotno vanih dobara i usluga za koje se smatra da ih nema dovoljno na
raspolaganju. Meutim, svaka nova nedovoljnost onoga to je za ivot nuno implicira novo
neprijateljstvo, novu borbu. Rast robnog intenziteta, koji mi nazivamo razvojem, uvek znai
novo nasilje. Prema tome, razvoj znai neizbeno nametanje pax oeconomica na raun svih
oblika narodnog mira.
Radi ilustracije suprotnosti izmeu obinog mira naroda i pax oeconomica okreem se sada
evropskom srednjem veku. Pri tom mi nije stalo do povratka u prolost. Ova mi slui samo za
to da dinamiku suprotnost izmeu oblika mira koji se uzajamno dopunjuju uinim to
oiglednijom. Za razliku od planova i ideala prolost nije neto to e tek doi. Za razliku od
teorija, prolost nije neto to bi trebalo da bude. Prolost je bila. Ona mi omoguava da
sadanjost posmatram u ogledalu onog to je bilo.
Pax u XII veku nije znaio odsustvo rata izmeu knezova. Pax koji su crkva ili car hteli da
garantuju nije bilo odsustvo oruanih sukoba meu vitezovima. Pax ili mir znaili su zatitu
siromanih i njihovih sredstava supsistencije od sile rata. Mir je hteo da zatiti seljaka i
kaluera od posledica neprijateljstava. To je bilo znaenje tregua di Dio, mira u zemlji. On je
titio specifina vremena i mesta. Ma koliko rat izmeu knezova bio krvav, mir je ipak titio
vola i zrno u klasu. titio je ambar, usev i etvu. Uopte reeno, mir u zemlji titio je korisnu
vrednost zemljita od nasilnikih ekscesa. On je titio prilaz vodi i panjaku, umi i njivi, prilaz
onima koji su svoj opstanak obezbeivali neposredno iz tih zajednica. Mir u zemlji znaio je,
dakle, neto drugo nego primirje meu zaraenim stranama. Ovo znaenje mira orijentisano
na supsistenciju izgubilo se s dolaskom renesanse.
Uspon nacionalne drave donosio je jedan sasvim nov svet. Doneo je novu vrstu mira i novu
vrstu sile. Umesto uvanja mira zajednike zemlje radi korienja poelo je ograivanje te
zemlje i njeno stavljanje u slubu proizvodnje. Dok je mir ranije znaio zatitu one minimalne
supsistencije od koje su se morali hraniti i ratovi meu knezovima, od sada je i sama
supsistencija padala kao rtva agresije, navodno ,,u korist mira. Zemljina zajednica postala
je rtva trita koja su se irila.
Novi mir je bio orijentisan na utopiju. Obini mir je titio konkretne zajednice kojima je stalno
pretila propast. Novi mir je teio jednom apstraktnom idealu. On je skrojen po meri homo
oeconomicusa, univerzalnog oveka koji je od prirode stvoren za to da svoj ivot odrava
potronjom robe koju je proizveo neko drugi, na nekom drugom mestu. Kao to je pax populi

26
titio zajednicu, pax oeconomica titi proizvodnju. Pax oeconomica znai rat protiv obiaja,
protiv zajednice i kune zadruge.
Prvo, pax oeconomica titi premisu da su ljudi nemoni i maloletni. Time on ovlauje jednu
novu ekitu da opstanak graana uini zavisnim od pristupa vaspitanju, leenju, od zatite
policije, stana i supermarketa. Pax oeconomica etiketira supsistencijalni ivot kao
neproduktivan, a autonomnog oveka kao nerazvijenog. On okree svoju silu protiv svih
lokalnih obiaja koji se opiru uvlaenju u igru nitica kojom upravljaju eksperti.
Drugo, pax oeconomica favorizuje silu okrenutu protiv sredine, i iskoriavanje. Novi mir
garantu je proizvoau robe pristup prirodnoj i ljudskoj sredini koju on moe da iskoriava
kao resurs u slubi proizvodnje i da zaposedne kao prostor za plasman robe. On vodi rat
protiv zemljine zajednice. Narodni mir titi zajedniku prirodnu i ljudsku sredinu. On
obezbeuje pristup siromanog panjacima i umama, garantuje zajendici slobodu reke,
udovici ostavlja pravo pabirenja, hodoasnicima pravo sklonita, prosjacima pravo na
milostinju. On stavlja okolni svet u slubu slabih. Pax oeconomica preputa okolni svet
proizvoau, dravi, akcionarskom drutvu. On gura okolni svet u oskudicu, pa je onda
podmiruje. To je ono to je razvoj uvek znaio: od zagraivanja ovaca u tor od strane
gospodara, preko betoniranja prostora za automobile, do zagraivanja eljenog rada.
Tako novi mir favorizuje i rat izmeu polova. Ko pantalone nosi i ko kesu dri, to je u Evropi
ve vrlo star spor. U njemu jedno naspram drugog stoje mukarac i ena oboje, ako ne i
drukije, upleteni u voenje istog domainstva. Novi rat je posledica aparthejda (razdvajanja)
koji osigurava novi mir. On je posledica monopola rada vezanog za robu nad svim drugim
delatnostima.
Monopol proizvodnje znai agresiju. Svim neindustrijskim drutvima, ma koliko bila razliita,
zajednika je jo jedna centralna karakteristika: svi zadaci koji se odnose na supsistenciju
dodeljuju se prema polu. Prema obiaju dodeljuju se mukarcima ili enama i svako od tih
drutava ini to prema sopstvenom jedinstvenom modelu. Nema ni dve kulture u kojima bi
podela zadataka bila jednaka. Tako odrasti u svakoj od ovih kultura znai ukljuiti se u
delatnosti koje su tamo, i samo tamo, karakteristine za mukarce ili ene. U nekom
preindustrijskom drutvu biti mukarac nije nekakvo sekundarno obeleje koje se inae
pridaje ljudima bez obzira na pol: to je fundamentalno obeleje svake pojedinane delatnosti.
Odrasti ne znai biti odgajen, podignut, ve ukljuiti se u ivot koji se shvata sa stanovita
uloge ene ili mukarca. Dinamiki mir izmeu mukaraca i ena sastoji se upravo u ovoj
podeli konkretnih zadataka. Ova podela ne znai jednakost, ali postavlja granice uzajamnom
ugnjetavanju. Tako narodni mir ak i u ovoj intimnoj sferi ograniava razmere neprijateljstva i
vladavine. Najamni rad razara ovu strukturu.
Industrijski rad, produktivni rad, vai kao neutralan i tako se i doivljava. On je definisan kao
polno neutralan. To vai, bez obzira na to da li je plaen ili nije plaen, da li je njegov ritam
odreen proizvodnjom ili potronjom. I kad se rad shvata kao polno neutralan, pristup ovoj
bespolnoj delatnosti nalazi se pod jakim uticajem predrasude. Mukarci imaju pristup
uglavnom onim plaenim zadacima koji su drutveno cenjeni, a ene onima ostalim. ene su
uglavnom prisiljene na neplaeni rad u senci, koji se sada s rastuom nezaposlenou
sve vie dodeljuje i mukarcima. Kao posledica ove neutralizacije rada, razvoj neizbeno
podstie jednu novu vrstu aparthejda meu polovima, konkurenciju meu teorijski jednakim,
od kojih je polovina hendikepirana svojim polom. To je konkurencija oko najamnog rada koga
vie nema dovoljno i borba sa ciljem da se izbegne rad u senci, koji niti je plaen, niti
podesan da doprinosi supsistenciji.
Pax oeconomica titi igru nitica. On osigurava njeno nesmetano produavanje. On
prisiljava sve uesnike da se upravljaju prema pravilima homo oeconomicusa. Oni koji

27
odbijaju da se prilagode tom modelu bivaju ili iskljueni iz igre ili tolerisani dok ne smetaju.
Prema pravilima igre nitica, i okolni svet i ljudski rad su ulozi u igru to jedan dobije,
drugi gubi. Mir je tako iluzija da bi, makar u ekonomiji, jednog dana dva i dva moglo da bude
pet, ili oruano primirje takmiara, neka vrsta pat-pozicije. Razvoj je naziv za ekspanziju ove
igre: za uvlaenje sve veeg broja uesnika i njihovih resursa. Pax oeconomica nije mir ljudi,
ve mir roba. Stoga monopol tog pax oeconomica mira bti poguban.
1980.
Odlomak iz teksta Obini mir, iz zbirke Pravo na zajednitvo; Rad, edicija Peat, prevod
Gligorije Ernjakovi, Beograd, 1985. Tekst se moe nai i na engleskom, u obliku govora, pod
naslovom The De-Linking of Peace and Development: Opening address on the occasion of
the first meeting of the Asian Peace Research Association, Yokohama, 1st. December 1980.
Ta verzija je neto drugaija od one objavljene u knjizi Pravo na zajednitvo. (A. G.)

28

ENERGETSKA KRIZA
Ivan Illich, 1973.

ENERGETSKA KRIZA
INDUSTRIJALIZACIJA PROMETA
MATA OPINJENA BRZINOM
CIJENA VREMENA
NEUINKOVITOST AKCELERACIJE
RADIKALNI MONOPOL INDUSTRIJE
GRANICA KOJA IZMIE
STUPNJEVI SAMOPOGONJENE MOBILNOSTI
DOMINANTNA NASUPROT DOPUNSKIM MOTORNIM VOZILIMA
NEDOVOLJNA OPREMLJENOST, PRERAZVIJENOST I ZRELA TEHNOLOGIJA

ENERGETSKA KRIZA
Socijalizam moe doi samo na biciklu. Jos Antonio Viera-Gallo, pomonik ministra
pravde u vladi Salvadora Aljendea
U posljednje je vrijeme postalo pomodno govoriti o prijeteoj energetskoj krizi. Ovaj
eufemistiki termin prikriva kontradikciju i blagoslivlja iluziju. Prikriva kontradikciju svojstvenu
tenji za istovremenim postizanjem jednakosti i industrijskog rasta. On odrava iluziju da
snaga stroja moe beskonano zamjenjivati ljudsku radnu snagu. Kako bi razrijeili ovu
kontradikciju i rasprili iluziju moramo hitno razjasniti realnost koju jezik krize pokuava
prikriti: velike koliine energije degradiraju drutvene odnose jednako neizbjeno kao to
unitavaju fiziki okoli.
Zagovornici koncepta energetske krize vjeruju i nastavljaju promicati udno vienje ovjeka.
Prema tom poimanju, ovjek se raa ovisan o robovima kojima na bolan nain mora nauiti
upravljati. Ako se ne slui ljudskim robovima, tada su mu potrebni strojevi koji e poslove
obavljati za njega. Prema ovoj doktrini, dobrobit drutva se moe mjeriti brojem godina koje
njegovi pripadnici provode u koli i brojem takvih "energetskih robova" kojima su pritom
nauili vladati. Ovo je vjerovanje zajedniko objema trenutano prevladavajuim, sukobljenim
ekonomskim ideologijama. Izazov tom vjerovanju predstavljaju oita nejednakost,
preoptereenost i nemo koje se javljaju kad god nezasitne horde energetskih robova
nadmae broj ljudi za odreeni faktor. Retorika energetske krize usredotoena je na
nedostatak hrane za te robove. Ja se, meutim, pitam da li ih slobodni ljudi uope trebaju?
Energetske politike koje se usvoje u ovom desetljeu odredit e karakter drutvenih odnosa
koji e prevladavati godine 2000. Niskoenergetska politika dozvoljava irok izbor ivotnih
stilova i kultura. Ukoliko se drutvo odlui za visoku potronju energije, drutvene odnose e
morati diktirati tehnokracija i djelovat e degradirajue, bez obzira nazivali ih mi
kapitalistikima ili socijalistikima.
U ovom je trenutku veina drutava, posebice onih siromanih, slobodna svoju energetsku
politiku odrediti prema bilo kojojoj od slijedee tri smjernice. Drutvena dobrobit se moe
poistovjetiti s visokom per capita potronjom energije, visokom uinkovitou transformacije
energije ili sa to manjom uporabom mehanike energije od strane najmonijih lanova
drutva. Kod prvog pristupa naglasak se stavlja na paljivo upravljanje oskudnim i tetnim
gorivima od strane industrije, a kod drugog na preoblikovanje industrije u skladu s potrebama

29
termodinamike tedljivosti. Ova prva dva pristupa nuno podrazumijevaju velika javna
izdavanja i poveanu socijalnu kontrolu. Oba opravdavaju potrebu za uvoenjem
kompjuteriziranog Levijatana i o oba se nairoko raspravlja.
Mogunost treeg pristupa jedva da se spominje. Iako su ljudi poeli prihvaati da je
ekolokim razlozima motivirano ogranienje maksimalne per capita potronje energije uvijet
njihovog fizikog opstanka, jo nisu poeli razmiljati o najmanjem moguem utroku energije
kao temelju moguih drutvenih poredaka koji bi bili koliko suvremeni toliko i poeljni. No,
jedino ogranienje potronje energije moe voditi k drutvenim odnosima koje obiljeava
visok stupanj jednakosti. Ova trenutano zanemarena opcija jedina je dostupna svim
nacijama. To je ujedno i jedina strategija kojom se moe politiki ograniiti mo ak i onih
birokrata najzainteresiranijih za daljnju motorizaciju. Participativna demokracija
podrazumijeva nisko-energetsku tehnologiju. I samo participativna demokracija prua uvjete
za racionalnu tehnologiju.
Rijetko se zapaa da jednakost i potronja energije mogu zajedno rasti samo do neke
granice. Ispod odreene granice strojne snage2 per capita, motorizacija stvara povoljne
uvijete za drutveni napredak. Iznad ove granice, potronja energije se poveava na raun
jednakosti. Energetsko obilje koje prelazi tu granicu znai smanjenu mogunost kontrole nad
tom energijom za veinu ljudi.
iroko rasprostranjeno vjerovanje da bi obilje iste energije znailo lijek za sve drutvene
bolesti posljedica je politike zablude prema kojoj jednakost i potronja energije mogu
beskonano rasti zajedno, barem u odreenim idealnim politikim uvjetima. Rukovodei se
tom iluzijom skloni smo obezvrijediti bilo kakvu mogunost drutvenog postavljanja granice
potronje energije. Ali ako su ekolozi u pravu kada tvrde da ne-metabolika energija
zagauje, jednako je tako neizbjeno da, iznad odreene granice, upotreba strojne snage
korumpira. Granica potronje energije koja dovodi do drutvene dezintegracije ne podudara
se nuno s granicom iznad koje energetska pretvorba proizvodi fiziko unitenje. Izrazimo li ih
u konjskim snagama, prva granica je nesumnjivo nia. To je injenica koju se mora priznati
prije nego li se odreivanje prihvatljive per capita strojne snage pone politiki tematizirati.
ak kada bi energija koja ne zagauje bila mogua, i kad bi bila obilato dostupna, velika
potronja energije i dalje bi djelovala na drutvo kao droga koja je fiziki bezopasna, ali
izaziva snanu psihiku ovisnost. Zajednica moe birati izmeu metadona i naglog skidanja s
igle - izmeu toga da odrava svoju ovisnost o vanjskoj energiji ili da je se otarasi u bolnim
grevima - no ni u jednoj zajednici ne mogu njezini lanovi biti zakaeni na sve vei broj
energetskih robova i istodobno biti autonomno aktivni.
U prethodnoj raspravi sam pokazao da nakon to se premai odreeni BDP per capita cijena
socijalne kontrole raste bre od cjelokupnog proizvoda i postaje glavna institucionalna
aktivnost odreene ekonomije. Terapija koju pruaju obrazovni radnici, psihijatri, i socijalni
radnici mora se preklapati s planovima razliitih planera, menadera i prodavaa te
nadopunjavati usluge sigurnosnih agencija, vojske i policije. Sada bih elio ukazati na razlog
zato vie materijalnog obilja zahtjeva vie kontrole nad ljudima. Tvrdim da se iznad
odreenog nivoa energije per capita politiki sustav i kulturni kontekst bilo kojeg drutva
poinju raspadati. Jednom kada je premaena odreena koliina energije per capita,
obrazovanje za apstraktne ciljeve birokracije mora istisnuti pravne garancije osobne i
konkretne inicijative. Ta koliina je granica drutvenog reda.
Obrazloit u tvrdnju kako tehnokracija mora prevladati im odnos izmeu metabolike snage
i snage strojeva prekorai krajnju, odredljivu granicu. Iako ta granina vrijednost nije
pretjerano ovisna o stupnju tehnolokog razvoja, ona ipak nije dio drutvene imaginacije kako
bogatih tako ni srednje bogatih zemalja. I Sjedinjene Drave i Meksiko prele su ovu kritinu
granicu. Iako Meksiko ima per capita dohodak od 500$, a SAD 5000$, postojei interesi za

2 Illich ovdje rabi izraz "wattage" to se moglo prevesti i kao "vataa". Kako, meutim, ovaj
kolokvijalni "strojarski" izraz preveden na hrvatski u zvui prilino nespretno, u daljnjem smo
tekstu konzekventno koristili izraz strojna snaga. Watt je, podsjetimo, SI jedinica za snagu.
Kada god u ovom tekstu koristi izraz "wattage" Illich misli na snagu strojeva. (op. prev.)

30
izgradnjom industrijske infrastrukture potiu obje zemlje na jo veu potronju energije.
Posljedica je toga da i meksiki i ameriki ideolozi na svoje frustracije stavljaju etiketu
energetske krize. Uz to, ni u jednoj od spomenutih zemalja se ne shvaa da prijetnja
drutvenog sloma ne proizlazi ni iz nestaice goriva niti iz rastrone, neracionalne ili
zagaujue upotrebe raspoloive strojne snage, nego iz nastojanja industrija da drutvu
nametnu koliine energije koje neizbjeno poniavaju, depriviraju i frustriraju veinu ljudi.
Pretjerana upotreba strojne snage moe biti podjednako opasna kao i pretjerana potronja
kalorija iz hrane, meutim, drutvu je mnogo tee priznati ovisnost o strojnoj snazi nego o
nezdravoj prehrani. Granica drutveno prihvatljive per capita strojne snage daleko je vea od
one kojom raspolae ak 4/5 svjetskog stanovnitva, ali istovremeno i daleko manja od one
kojom se koristi svaki voza Volkswagena. Ona izmie kako onima koji troe previe tako i
onima koji troe premalo. U nerazvijenim zemljama, ukidanje ropstva i tekog rada ovisi o
uvoenju odgovarajuih modernih tehnologija. Razvijeni pak, kako bi izbjegli jo goru
degradaciju, moraju pronai granicu potronje energije iznad koje tehniki procesi poinju
diktirati drutvene odnose. Kalorije doprinose kako biolokom, tako i drutvenom zdravlju
jedino kada ne prelaze tanku liniju koja razdvaja ono to je dovoljno od onog to je previe.
Takozvana energetska kriza je, dakle, politiki upitan koncept. Definiranje javnog interesa
vezanog uz koliinu snage i raspodjelu kontrole nad koritenjem energije moe voditi u dva
suprotna smjera. S jedne strane, mogu se postaviti pitanja koja e otvoriti put politikoj obnovi
kroz potragu za post-industrijskom, radno-intenzivnom, nisko-energetskom ekonomijom
obiljeenom visokim stupnjem drutvene jednakosti. S druge strane, naa histerina briga da
osiguramo hranu mainama moe nas bespovratno odvesti u hiperindustrijski armagedon.
Politika obnova pretpostavlja priznavanje injenice da postoji kritina koliina potronje
energije po glavi stanovnika iznad koje energiju vie nije mogue kontrolirati politikim
procesima. Univerzalna drutvena ogranienja bit e neizbjena posljedica ekolokih granica
potronje energije koju sada diktiraju industrijski planeri odluni da proizvodnju odre na
nekom hipotetskom maksimumu.
Bogate zemlje poput Sjedinjenih Drava, Japana ili Francuske moda nikada nee dosei
toku u kojoj bi se uguile u svom vlastitom otpadu, ali samo zato to e njihova drutva jo
prije toga zapasti u sociokulturnu energetsku komu. Zemlje poput Indije, Burme i, barem jo
neko kratko vrijeme, Kine nalaze se u obrnutom poloaju jer su jo uvijek u dovoljnoj mjeri
pokretane miiima da mogu izbjei energetski udar. Ove zemlje jo uvijek mogu odluiti da
ostanu u granicama na koje e se bogate zemlje morati vratiti tek nakon potpunog gubitka
svojih sloboda.
Izbor ekonomije zasnovane na minimalnoj potronji energije primorava siromane da napuste
svoja fantastina oekivanja, a bogate da prepoznaju svoje uvrijeene interese kao pogubno
optereenje. I jedni i drugi moraju odbaciti fatalnu sliku ovjeka-robovlasnika koju trenutano
promie ideoloki stimulirana glad za energijom. U drutvima koja su postala bogata
zahvaljujui industrijskoj revoluciji, energetska kriza slui kao izlika za nove poreze koji bi
trebali omoguiti uvoenje jo novijih, "racionalnijih" i drutveno ubojitijih industrijskih procesa
namjesto onih koji su, zahvaljujui neuinkovitom pretjeranom irenju, postali zastarjeli. Voe
zemalja kojima industrijalizacija jo nije u potpunosti ovladala koriste energetsku krizu kao
izliku za centralizaciju proizvodnje, zagaenja i vlastite kontrole u oajnikom pokuaju da
uhvate korak s onima koji raspolau veom strojnom snagom. Izvozei svoju krizu i
propovijedajui novo evanelje puritanskog oboavanja energije bogati su siromanima
nanijeli vie tete, nego prodajom proizvoda iz danas zastarjelih tvornica. im neka
siromana zemlja prihvati doktrinu po kojoj e dobro upravljanje sa to veim koliinama
energije uvijek uroditi s vie dobara za vei broj ljudi, ona upada u klopku robovanja
maksimalizaciji industrijske proizvodnje. Kada odlue modernizirati svoje siromatvo
poveanjem svoje ovisnosti o energiji, siromani neizbjeno gube mogunost koritenja
racionalne tehnologije. Jednako se neizbjeno liavaju mogunosti primjene osloboditeljskih
tehnologija i participativne politike kada, zajedno s najveom moguom potronjom energije,
prihvate i najveu moguu drutvenu kontrolu.
Energetska kriza ne moe se prevladati poveanim unosom energije. Moe je se, meutim,
rastoiti zajedno s iluzijom da blagostanje ovisi o broju energetskih robova kojima ovjek

31
upravlja. U tu svrhu, nuno je utvrditi granicu nakon koje energija kvari ljude i sustav, i uiniti
to kroz politiki proces koji udruuje zajednicu u potrazi za tom granicom. Kako ovakvo
istraivanje ide u smjeru suprotnom od onih koja strunjaci danas provode za potrebe
institucija, ja u ga ovdje nazivati protu-istraivanjem 3. Ono se sastoji od tri koraka. Prvo,
potreba za ogranienjem potronje energije per capita mora biti prepoznata i prihvaena kao
drutveni imperativ. Zatim, potrebno je utvrditi raspon unutar kojeg bi se mogla nalaziti kritina
vrijednost potronje. Naposlijetku, svaka bi zajednica trebala utvrditi razinu nejednakosti,
destrukcije i prihvatljivih liavanja sloboda koju su njeni lanovi voljni dozvoliti u zamjenu za
zadovoljstvo koje im prua oboavanje snanih naprava i sudjelovanje u ritualima reiranim
od strane profesionalaca koji kontroliraju njihovo funkcioniranje.
Potreba za politikim istraivanjem optimalne koliine energije u drutvu moe se kratko i
jasno ilustrirati na primjeru modernog prometa. U Sjedinjenim Dravama troi se na vozila
izmeu 25% i 40% ukupne energije (ovisno o tome kako raunamo): kako bi ih se proizvelo i
pokretalo, kako bi se raistio put pred njima kada voze, lete i parkiraju. Veina ove energije
troi se na pomicanje ljudi vrsto vezanih za svoja sjedala. Samo za transport ljudi, 250
milijuna Amerikanaca troi vie goriva nego 1,3 milijardi Kineza i Indijaca za sve svrhe.
Najvei dio tog goriva troi se na ubrzanje u koje se naivno vjeruje i koje oduzima mnogo
vremena. Siromane zemlje troe manje energije po osobi, ali postotak ukupne energije
utroen na promet u Mexicu ili Peruu vjerojatno je jo vei nego u SAD-u i na korist je jo
manjem postotku stanovnitva. Zbog same dimenzije ove djelatnosti jednostavno je koliko i
vano na primjeru osobne mobilnosti pokazati da postoji drutveno-kritina koliina energije.
U prometu, energija utroena tokom odreenog vremenskog perioda snaga pretvara se u
brzinu. U ovom sluaju kritina koliina energije moe se izraziti kao ogranienje brzine.
Svugdje gdje je ta granica prekoraena moemo uoiti temeljni obrazac drutvene
degradacije izazvane prevelikom koliinom energije. Kada se vozila ponu kretati brzinom
veom od 25 kilometar na sat jednakost se poinje gubiti, a oskudica, kako vremena tako i
prostora, poveavati. Motorizirani transport monopolizira promet i onemoguava promet
pogonjen ljudskom snagom (samopogonjeni promet). U svim zapadnim zemljama,
kilometraa koju prelazi prosjeni putnik poveala se za faktor 100 u razdoblju od 50 godina
nakon izgradnje prve eljeznice. Kada omjer snage koja pogoni ljude i snage koja pogoni
vozila prijee odreenu vrijednost, mehaniki transformatori mineralnih goriva
onemoguavaju ljudima da koriste svoju metaboliku energiju i prisiljavaju ih da postanu
ovisni o upotrebi potronji prijevoza. Na te posljedice koje brzina ima po autonomiju ljudi
tek neznatno utjeu tehnike karakteristike motornih vozila ili to koja je osoba, odnosno tijelo
vlasnik aviokompanija, autobusa, eljeznica i automobila. Velika brzina je kritini faktor koji
prijevoz ini drutveno destruktivnim. Istinski izbor politikih mjera i poeljnih drutvenih
odnosa mogu je jedino ondje gdje je brzina ograniena. Participativna demokracija zahtjeva
nisko-energetske tehnologije, a slobodni ljudi mogu putovati stazom k produktivnim
drutvenim odnosima jedino brzinom bicikla.
INDUSTRIJALIZACIJA PROMETA
Rasprava o tome kako se energija koristi za pomicanje ljudi zahtjeva uvoenje formalne
distinkcije izmeu transporta i tranzita kao dvije komponente prometa. Pod prometom mislim
na bilo koji oblik pomicanja ljudi s jednog mjesta na drugo kada se nalaze izvan svojih
domova. Pod tranzitom mislim na onoj oblik kretanja koji koristi ljudsku metaboliku
enenergiju, a pod transportom (prijevozom) na kretanje koje se oslanja na druge izvore
energije. Ovu drugu kategoriju uglavnom ine motorna vozila, poto u prenapuenom svijetu
ivotinje predstavljaju konkurenciju ovjeku u pogledu potronje hrane (ukoliko se, poput
magaraca i deva, ne hrane biljkama, koje ovjek, odnosno druge ivotinje koje uzgaja za
prehranu, ne mogu iskoristiti).
im ljudi postanu podanici prometa - ne samo kada su na viednevnim putovanjima, nego i
na njihovim svakodnevnim putevima - kontradikcije izmeu drutvene pravde i motorne

3 Prevedeno prema francuskom "contre-recherche". U engleskom izdanju stoji "counterfoil

research". (op.prev.)

32
snage, izmeu efikasnog kretanja i vee brzine, izmeu osobnih sloboda i ininjerski
usmjeravanog kretanja, postaju bolno jasne. Nametnuta ovisnost o samohodnim (automobile) mainama porie upravo one vrijednosti kojima bi poboljani transport trebao
doprinositi.
Ljudima dobro ide kretanje na njihovim vlastitim nogama. Analiziramo li poblie ovo primitivno
sredstvo kretanja, ustanovit emo da je prilino efikasno u usporedbi s pokretanjem velikog
broja ljudi u modernim gradovima ili na industrijskim farmama. Ono e se initi posebice
privlano znamo li da suvremeni Amerikanci prehodaju otprilike jednak broj kilometara kao i
njihovi preci, samo to se danas uglavnom kreu kroz hodnike, tunele, duane i parkiralita.
Pjeaci su uglavnom jednaki. Oslanjajui se iskljuivo na svoje vlastite noge, ljudi se kreu
slijedei svoje trenutane pobude, brzinom od 4 do 6 kilometara na sat, u bilo kojem smjeru i
svugdje gdje pristup nije ogranien kakvom zakonskom ili fizikom preprekom. Poboljanja
ovog uroenog stupnja mobilnosti trebala bi sauvati ove vrijednosti te im pridodati neke
nove, poput veeg raspona kretanja, boljeg gospodarenja vremenom, udobnosti i veih
mogunosti za osobe s invaliditetom. Ovo se dosad nije dogodilo. Umjesto toga, rast
industrije transporta svugdje je imao upravo suprotne efekte. Od trenutka kad su strojevi za
kretanje koji putniku stoje na raspolaganju premaili odreenu snagu, ova je industrija
smanjila jednakost meu ljudima, ograniila mobilnost na sustav industrijski odreenih
pravaca i izazvala jo nezabiljeenu nestaicu vremena. Kada brzina njihovih vozila pree
izvjesnu granicu, graani postaju potroai transporta, kreui se svaki dan u istom krugu koji
ih vraa natrag njihovim kuama - rije je o onome to ameriko Ministarstvo trgovine naziva
putem (trip) za razliku od putovanja (travel) na koje Amerikanci odlaze opremljeni svojom
etkicom za zube.
Vie energije utroene u sustavu transporta znai da svakog dana sve vei broj ljudi sve bre
prevaljuje sve vee udaljenosti. Svaiji se svakodnevni radijus kretanja poveava na raun
mogunosti da se s vremena na vrijeme posjeti prijatelje ili proeta parkom na putu od kue
na posao. Ekstremne privilegije ostvarene su na raun ope porobljenosti. Elita krajnje
udobno prelazi neviene razdaljine na svojim putovanjima, dok veina sve vei dio ivota
provodi na neeljenim putovima. Nekolicina na svojim leteim tepisima odlazi na daleka
mjesta koja zahvaljujui njihovim kratkotrajnim boravcima postaju sve rijea i sve zavodljivija,
dok je veina prinuena kretati se dalje i bre nego prije te troiti sve vie vremena na odmor i
pripreme za svoje svakodnevne pute.
U Sjedinjenim Dravama 4/5 vremena koje ljudi provedu na putu otpada na svakodnevne
odlaske na posao ili u kupovinu; istovremeno 4/5 kilometrae prijeene zrakoplovima u svrhu
putovanja na konferencije i turistike destinacije otpada na 1,5% populacije, najee na
dobrostojee i visoko obrazovane. to su vozila bra to su vee subvencije koje dobivaju iz
sustava regresivnog oporezivanja. Tek si 0,2% populacije Sjedinjenih Drava moe priutiti
putovanje avionom o svom vlastitom troku vie od jedanput na godinu; i samo jo nekoliko
zemalja moe se "pohvaliti" takvom brojkom.
I oni koji robuju svakodnevnim odlascima na posao i oni koji bezbrino putuju jednako su
ovisni o transportu. Onog koji se preputa putovanjima povremeni izleti na Accapulco ili na
partijski kongres zavode na pomisao da ivi u smanjenom svijetu iji su svi stanovnici, ba
poput njega, ubrzani snanim strojevima. Zbog mogunosti da provede nekoliko sati u sjedalu
monog transportnog stroja on postaje sudionikom u iskrivljavanju ljudskog prostora i pristaje
na takav dizajn geografije svoje zemlje koji e biti po mjeri vozila, a ne po mjeri ljudi. ovjek
se razvio, fiziki i kulturno, u harmoniji sa svojom kozmikom niom. Ono to je za ivotinje
tek okoli, ovjek je nauio pretvoriti u svoj dom. Njegova samosvijest zahtjeva kao svoj
dodatak ivotno vrijeme i ivotni prostor povezane tempom njegova kretanja. Ukoliko je taj
odnos odreen brzinom vozila, a ne kretanjem ljudi, ovjek-graditelj sveden je na putnika koji
se svaki dan kree od kue do posla.
Tipini ameriki mukarac posveti vie od 1600 sati godinje svome automobilu. On sjedi u
njemu kada se vozi i kada stoji na mjestu. On ga parkira i kasnije trai. Radi kako bi zaradio
novac kojim e ga otplatiti. Radi kako bi mogao platiti benzin, cestarine, osiguranje, poreze.
Od 16 budnih sati on 4 provodi u autu ili radei za auto, a ova brojka ne uzima u obzir vrijeme

33
utroeno na druge aktivnosti koje diktira transport: vrijeme provedeno u bolnicama, sudovima,
i garaama; vrijeme provedeno u gledanju reklama za automobile ili pohaanju sastanaka na
kojima se potroae educira kako to bolje odbrati svoje idue vozilo. Tipini Amerikanac
potroi 1.600 sati kako bi preao 10.000 kilometara, on, dakle, potroi sat svog ivotnog
vremena kako bi preao 6 kilometara. U zemljama bez transportne industrije ljudi uspjevaju
postii to isto, kreui se pjeice kamo god ele, a u prometu troe samo 3 do 8 posto
drutvenog vremenskog budeta, za razliku od 28% koliko troi ranije spomenuti tipini
Amerikanac. Ono to razlikuje promet u bogatim od prometa u siromanim zemljama nije
kilometraa prevaljena po satu ivotnog vremena, nego to to stanovnici bogatih zemalja vie
vremena provode u prisilnoj konzumaciji velikih koliina energije koju na trite stavlja i
nejednako raspodjeljuje transportna industrija.
MATA OPINJENA BRZINOM
Nakon to potronja energije prijee odreenu granicu, transportna industrija poinje diktirati
konfiguraciju drutvenog prostora: autoceste se mnoe i postaju prepreka komunikaciji meu
susjedima, polja se smjetaju na udaljenost koju farmer vie ne moe prehodati, ambulantna
kola odmiu bolnice van kruga od nekoliko kilometara unutar kojeg je bolesno dijete mogue
prenijeti na rukama. Doktor vie ne dolazi u kuu jer su, zahvaljujui vozilima, bolnice postale
pravo mjesto za oboljele. Jednom kada teki kamioni dou do sela visoko u Andama, dio
lokalnog trita nestaje. Kasnije, kada se srednja kola, zajedno s asfaltiranom cestom, pojavi
na gradskom trgu najblieg grada, sve vie mladih ljudi seli u grad, sve dok ne ostane niti
jedna obitelj koja ne udi za susretom s nekim tko se nalazi stotinama kilometara dalje, dolje
na obali.
Brzina podjednako iskrivljuje percepciju prostora, vremena i osobne snage u bogatim i
siromanim zemljama, iako se razlike povrno gledano mogu initi velikima. Posvuda
transportna industrija oblikuje novu vrstu ovjeka koji koji e se uklapati u novu geografiju i
novi ritam ivota koji zahtjeva njena izgradnja. Glavna razlika izmeu Kanzasa i Guatemale je
u tome to u sredinjoj Americi neke regije jo uvijek nemaju doticaja s motornim vozilima i
stoga jo nisu iskusile degradaciju koju ovisnost o njima izaziva.
Proizvod transportne industrije je kronini putnik4. On je izbaen iz svijeta u kojem se ljudi jo
pokreu sami i izgubio je osjeaj da stoji u sreditu svog svijeta. Svijestan je izluujue
nestaice vremena uzrokovane svakodnevnom vonjom u autima, tramvajima, autobusima,
podzemnim eljeznicama i lifotvima koji ga prisiljavaju da prevali u prosjeku 30 kilometara
dnevno, kreui se esto uzdu i poprijeko unutar radijusa manjeg od 10 kilometara. Bez
obzira kree li se podzemnom eljeznicom ili mlanjakom, osjea se sporijim i siromanijim
od drugih i zavidan je na preicama kojima se privilegirani mogu sluiti kako bi izbjegli
frustracije prometa. Kada je ogranien voznim redom vlaka kojim svakog dana putuje na
posao, sanja o autu. Kada je u autu, iscrpljen prometnom guvom, zavidi "kapitalistima
brzine" koji se mogu kretati mimo prometa. Kada sam pokriva trokove svog auta, vrlo dobro
zna da upraviteljima korporativnih voznih parkova raune za gorivo plaaju njihove
kompanije. Kronini putnik je rtva rastue nejednakosti, nestaice vremena i osobne nemoi,
ali ne vidi drugog izlaza iz ovog kripca osim da zahtjeva jo vie onog to ve ima: jo vie
transporta. On eka na tehnike promijene u dizajnu vozila, cesta i redova vonje ili pak
revoluciju koja bi omoguila masovni brzi transport pod javnom kontrolom. Niti u jednom
sluaju ne uzima u obzir cijenu koju e morati platiti da bi bio prevezen u bolju budunost.
Zaboravlja da je on taj koji plaa raun, bilo kroz poreze bilo kroz namete na koritenje
prometne infrastrukture. On previa skrivene trokove zamjene privatnih automobila jednako
brzim javnim prijevozom.
Kronini putnik ne moe shvatiti suludost prometa zasnovanog prvenstveno na transportu.
Percepcija prostora i vremena koju je naslijedio deformirala je industrija. Izgubio je
sposobnost da sebe zamisli izvan uloge putnika. Naviknut na to da ga se prevozi, izgubio je
kontrolu nad fizikom, drutvenom i psihikom snagom koja poiva u ljudskim nogama. Putnik
je teritorij poistovjetio s nedodirljivim krajolikom kojeg promatra kroz staklo jureeg vozila.

4 U originalu: "habbitual passenger" (op. prev.)

34
Izgubio je mo da uspostavi svoj teritorij, oznai ga svojim otiskom i potvrdi svoju suverenost
nad njim. Izgubio je povjerenje u svoju sposobnost da druge pripusti sebi i s njima svijesno
djeli prostor. On se vie ne moe sam suoiti s udaljenou. Preputen samome sebi, on se
osjea nepokretnim.
Kronini putnik mora prihvatiti novi skup vjerovanja i oekivanja eli li se osjeati sigurnim u
udnom svijetu u kom su i zajednitvo i osamljenost proizvod transporta. Okupiti se za njega
znai biti transportiran na mjesto okupljanja. On vjeruje da politika mo proizlazi iz kapaciteta
transportnog sustava, a, kada su transportna sredstva nedostupna, od mogunosti pristupa
televizijskom ekranu. Za njega je zahtjev za slobodom kretanja jednak zahtjevu za
osiguranjem sredstava prijevoza. On vjeruje da stupanj demokracije ovisi o snazi
transportnog i komunikacijskog sustava. On je izgubio vjeru u politiku mo svojih nogu i svog
jezika. Posljedica je toga da on vie ne eli vie sloboda kao graanin, nego bolju uslugu kao
klijent. On ne inzistira na slobodi da se kree i razgovara s ljudima, nego na zahtjevu da ga se
prevozi i da ga se informira putem medija. On eli bolje proizvode rae nego slobodu od
robovanja proizvodima. Za kroninog putnika od ivotne vanosti je da shvati da je ubrzanje
koje zahtjeva samoporaavajue i da nuno rezultira smanjenjem jednakosti, slobodnog
vremena i autonomije.
CIJENA VREMENA
Neograniavana brzina je skupa i sve je manji broj onih koji si ju mogu priutiti. Svaki porast
brzine vozila poveava trokove njegova pokretanja kao i izgradnje infrastrukture po kojoj se
kree. Najdramatinija posljedica poveanja brzine je, meutim, poveanje povrine potrebne
za kretanje vozila. Kada energija potrebna za pokretanje najbrih putnika prijee odreenu
granicu, nastaje svjetska klasa kapitalista brzine. U tom trenutku poinje dominirati
razmjenska vrijednost vremena, to se odraava i u jeziku: vrijeme se troi, ulae, baca i
koristi. Kako drutva poinju lijepiti cijene na vrijeme, stupanj drutvene jednakosti postaje
obrnuto proporcionalan brzini vozila.
Velika brzina enormno poveava vremenski kapital nekolicine, no, paradoksalno, ini to
stvarajui veliki vremenski troak svim ostalima. U Bombayu aute posjeduje tek nekolicina.
Oni do provincijskog sredita mogu stii u jednom danu i mogu si takav put priutiti otprilike
jednom tjedno. Dvije generacije ranije takav bi put trajao tjedan dana i bilo bi ga mogue
poduzeti tek jednom godinje. Vlasnici automobila sada putuju vie i troe vie vremena na
putovanja, ali i ometaju promet tisua bicikala i riki koji sreditem Bombaya tee efektivnom
brzinom jo uvijek veom od one u sreditu Pariza, Londona ili New Yorka. Ukupni utroak
drutvenog vremena povezan s transportom raste bre od vremenskih uteda koje nekolicina
ostvaruje na svojim brzim putovanjima. S dostupnou brzih sredstava prijevoza promet
neogranieno raste. Iznad odreene granice, proizvodi transportne industrije troe drutvu
vie vremena nego to ga uspiju utedjeti. Korist koju poveanje brzine donosi malom broju
ljudi rezultira rastuom tetom za veinu5.
Nakon odreene kritine brzine, nitko ne moe utedjeti vrijeme bez da prisili druge da ga
izgube. Onaj tko smatra da polae pravo na bre vozilo zapravo ustraje na tome da njegovo
vrijeme vrijedi vie od vremena onog koji se koristi sporijim. Iznad odreene brzine putnici
postaju konzumenti tueg vremena, a vozila postaju sredstvo za ostvarivanje neto transfera
ivotnog vremena. Stupanj tog prijenosa mjeri se jedinicama brzine. Ova grabe za
vremenom rezultira pljakanjem onih koji su ostali pozadi, a kako oni predstavljaju veinu,
otvara se etiko pitanje daleko openitije naravi nego to je sluaj s lutrijama kojima se
odreuje tko ima pravo na dijalizu ili transplantaciju organa.
Iznad odreene brzine motorna vozila stvaraju udaljenost koju jedino ona sama mogu
svladati. Ona stvaraju udaljenost za sve, a njeno svladavanje omoguuju samo nekima. Novi
makadam kroz praumu ini grad dostupnim pogledu, ali ne i stvarno dostupnim za veinu

5 U ovoj se reenici Illich poigravao ekonomistikim terminom marginalne koristi (marginal

utility). Tako govori o marginalnoj koristi (marginal utility) koju brzina donosi manjini i
"marginalnoj teti" (marginal dis-utility) koju donosi veini (op. prev.)

35
brazilskih farmera koji preivljavaju od svoje vlastite poljoprivredne proizvodnje. Nova
autocesta proiruje Chicago, ali one opremljene brzim vozilima odvlai iz centra koji se
pretvara u geto.
Suprotno onome to se obino tvrdi, ovjekova brzina je od doba perzijskih careva pa do
stoljea pare ostala gotovo nepromijenjena. Bez obzira na to kako su se prenosile, vijesti
nikada nisu putovale brzinom veom od 150 kilometara na dan. Ni trkai iz doba Inka, ni
perzijski konjanici, ni potanske koije na svojim stalnim linijama u vrijeme Luja XIV nisu
premaile tu brzinsku barijeru. Vojnici, istraivai, trgovci i hodoasnici kretali su se brzinom
od 30 kilometara na dan. Kao to je Valry rekao: Napolon se morao kretati jednako sporo
kao i cezar. Car je znao da se drutveno blagostanje mjeri prihodima koje osiguravaju koije,
ali koije nije mogao bitno ubrzati. Put od Pariza to Toulousea je u rimska vremena trajao 200
sati, dok je 1740. - prije otvaranja novih kraljevskih cesta - putovanje putnikom koijom jo
uvijek trajalo 158 sati. Do 1830., vrijeme puta smanjilo se na 110 sati, ali po novu cijenu - iste
godine se u Francuskoj prevrnulo 4150 putnikih koija, a u tim je nesreama stradalo vie od
1000 ljudi. eljeznica je dovela do iznenadne promjene. Tako je Napoleon III 1855. tvrdio da
je u vlaku negdje na putu izmeu Pariza i Mareseillesa postigao brzinu od 96 kilometara na
sat. Unutar samo jedne generacije, prosjena udaljenost koju bi Francuz tokom godine
proputovao poveala se 130 puta, a britanska eljeznika mrea je zabiljeila svoju najveu
ekspanziju. Putniki vlakovi su dosegli svoju optimalnu cijenu u smislu vremena utroenog na
njihovo odravanje i upotrebu.
S daljnjim ubrzanjem, transport je poeo dominirati prometom, a brzina je dovela do stvaranja
hijerarhijski poredanih destinacija. Pojedine grupe destinacije danas odgovaraju odreenom
nivou brzine i odreenoj klasi putnika. Svako poveanje udaljenosti krajnje toke putovanja
degradira one prikovane za niu brzinu. Na one koji su prisiljeni pokretati se svojom vlastitiom
snagom sada se gleda kao na nedovoljno razvijene outsidere. Reci mi koliko se brzo kree i
rei su ti tko si. Ukoliko si jedan od onih kojem su novci poreznih obveznika omoguili da
putuje Concordeom zasigurno si na vrhu.
U posljednje dvije generacije vozilo je postalo znak postignua u karijeri, ba kao to je
kolska sprema postala znak startne prednosti. Na svakoj novoj razini, koncentracija moi
mora ponuditi novo opravdanje. Tako se, na primjer, kao opravdanje za javna ulaganja koja bi
ovjeku trebala omoguiti kretanje veom brzinom navode jo vea ulaganja kojima je cilj bio
zadrati ga vie godina u koli. Pretpostavljena vrijednost koju neki pojedinac ima kao
kapitalno-intenzivno sredstvo za proizvodnju odreuje brzinu kojom ga se prevozi. Uz "dobro
obrazovanje" postoje i druge ideoloke etikete koje jednako uspjeno otvaraju uzak put k
luksuzima koje plaaju drugi. Ukoliko se sada misao predsjednika Maoa moe uspjeno iriti
Kinom jedino uz pomo aviona, to moe znaiti samo to da su za daljnje provoenje njegove
revolucije postale potrebne dvije klase - jedna koja se kree geografijom masa i druga koja se
kree geografijom kadrova. Zatiranje umjerenih brzina u Narodnoj Republici sigurno je uinilo
koncentraciju moi efikasnijom i racionalnijom, ali je takoer naznailo novonastalu razliku
izmeu vrijednosti vremena onoga tko se vozi na volovskoj zaprezi i onoga tko putuje
avionom. Akceleracija neizbjeno koncentrira konjske snage pod sjedalima nekolicine te
nedostatku vremena od kog pati veina svakodnevnih putnika pridodaje dodatni osjeaj
zaostajanja.
Potrebu za nejednakom raspodjelom privilegija u industrijskom drutvu obino se brani
argumentom koji ima dvije strane. Licemjerje tog argumenta jasno se razotkriva na fenomenu
akceleracije. Privilegija se uzima kao nuan preduvjet za poboljanje sudbine rastue ukupne
populacije ili se reklamira kao instrument za podizanje standarda deprivirane manjine.
Dugorono, ubrzanje transporta ne postie ni jedno ni drugo. Ono samo stvara univerzalnu
potrebu za motoriziranim transportom i dovodi do ranije nezamislivih razlika izmeu razliitih
razina privilegija. Nakon odreene toke, vie energije znai manje jednakosti.
NEUINKOVITOST AKCELERACIJE
Ne smije se previdjeti da cijena najviih brzina za nekolicinu nije ista kao i cijena visoke brzine
za sve. Drutvena klasifikacija zasnovana na brzini pogoduje neto transferu snage: siromani

36
rade kako bi zaostajali. No ak i ako srednje klase drutva zasnovanog na brzini odlue
zanemariti diskriminaciju, ne bi smjele zanemariti rastue tete transporta i gubitak svog
vlastitog slobodnog vremena. Omogui li se svima da se kreu velikim brzinama, svako e
imati sve manje vremena za sebe jer e se sve vei udio drutvenog vremena troiti na
pomicanje ljudi. Vozila koja se kreu bre od kritine brzine ne samo da izazivaju
nejednakost, nego neizbjeno stvaraju i industriju koja samo njima slui i koja neefikasni
sistem kretanja prikriva upadljivom tehnolokom sofisticiranou. Pokazat u ovdje da
ogranienje brzine nije nuno samo radi ouvanja jednakosti, nego i zato da bi se poveala
ukupna udaljenost koju proputuju pripadnici nekog drutva u odnosu na ukupnu koliina
ivotnog vremena utroenog na transport.
Malo je istraivanja koja se bave utjecajem vozila na dvadesetetverosatni vremenski budet
pojedinaca i drutava. Prometne studije nam pruaju statistike o cijeni vremena po kilometru,
o vrijednosti vremena mjerenog u dolarima ili duljini putovanja. No, sve nam te statistike nita
ne govore o skrivenim trokovima transporta: o tome kako promet nagriza ivotno vrijeme, o
poveanju broja putovanja koja su postala nuna zbog samog postojanja vozila te o vremenu
utroenom na pripremu za putovanja. Nadalje, ne postoje mjerila za jo dublje skrivene
trokove transporta, poput rasta cijena stanova u prometno lako dostupnim podrujima ili
trokova obrane tih podruja od buke, zagaenja i opasnosti po ivot i tjelesni integritet koje
vozila donose. To to se dosad nije vodilo rauna o ovom tipu izdataka iz drutvenog
vremenskog budeta ne bi nas smjelo navesti na pomisao da je takvo raunovodstvo
nemogue, niti bi nas trebalo sprijeiti u tome da donosimo zakljuke iz ono malo podataka
kojima sada raspolaemo.
Iz ogranienih informacija kojima raspolaemo dalo bi se zakljuiti da nestaica vremena
svugdje u svijetu poinje rasti kada neko vozilo premai brzinu od 25 kilometara na sat. Kada
industrija dosegne tu granicu proizvodnje per capita, transport od ovjeka ini novu vrstu
siroeta bia konstantno odsutnog sa svog odredita kojeg ne moe dosei sam, ali do kog
mora stii u toku dana. Danas ljudi dobar dio dana rade samo da bi zaradili novac potreban
da uope stignu na posao. Vrijeme koje drutvo troi na prijevoz raste proporcionalno brzini
najbreg javnog prijevoza. Japan danas prednjai pred SAD-om u oba podruja. im vozila
probiju brzinsku barijeru koja ljude uva od dislokacije, a prostor od destrukcije, njihovo
ivotno vrijeme postaje pretrpano aktivnostima koje generira promet.
Nestaica vremena i pretjerana programiranost koja raste sa svakim poveanjem brzine ima
malo veze s tim da li je vozilo koje juri javnom autocestom u vlasnitvu drave ili pojedinca.
Autobusi koriste jednu treinu goriva koje je automobilu potrebno da prenese ovjeka preko
odreene udaljenosti. (Pri)gradski vlakovi su desetak puta efikasniji od automobila. I jedni i
drugi bi mogli biti jo efikasniji i zagaivati manje. Kada bi bili u javnom vlasnitvu i kad bi se
njima racionalno upravljalo njihove bi rute i redovi vonje mogli biti posloeni tako da bi
privilegije koje nude sada, pod privatnim vlasnitvom i nekompetentnom upravom, mogle biti
znaajno smanjene. Ali dokle god se namee bilo koji sustav vozila s brzinama koje nisu
politiki kontrolirane, javnost moe birati samo izmeu toga da potroi vie vremena kako bi
platila da vei broj ljudi bude prevoen od stanice do stanice i toga da smanji poreze i na taj
nain samo nekolicini omogui da u jo kraem roku putuje jo dalje. Red veliine najvie
brzine doputene unutar nekog prometnog sustava odreuje koliki udio svog vremenskog
budeta cijelo drutvo troi na promet.
RADIKALNI MONOPOL INDUSTRIJE
O poeljnom ogranienju brzine kretanja ne moe se na koristan nain razgovarati bez da se
prije toga vratimo na distinkciju izmeu samopogonjenog tranzita i motoriziranog transporta te
usporedimo doprinos svake od tih komponenti sveukupnom kretanju ljudi koje sam nazvao
promet.
Transport predstavlja kapitalno-intenzivni oblik prometa, a tranzit radno-intenzivni. Transport
je proizvod industrije iji klijenti su ljudi. To je industrijska roba i zbog toga je po definiciji
oskudna. Poboljanje transporta uvijek se deava u uvjetima oskudice koja raste s
poveanjem brzine, a posljedino i cijene usluge. Sukob oko nedostatnog transporta poprima

37
oblik igre nulte sume u kojoj jedan moe pobijediti samo ako drugi izgubi. U najboljem sluaju,
takav sukob doputa optimalnu situaciju iz zatvorenikove dileme: ako surauju sa svojim
tamniarem oba e zatvorenika provesti manje vremena u eliji.
Tranzit nije proizvod industrije nego neovisni pothvat onih koji se kreu. On po definiciji ima
upotrebnu, ali ne nuno i razmjensku vrijednost. Sposobnost da sudjeluje u tranzitu je
uroena ovjeku i vie je ili manje jednako raspodjeljena meu zdravim pojedincima iste
ivotne dobi. Prakticiranje ove sposobnosti moe biti ogranieno tako da se nekoj grupi ljudi
onemogui neometano kretanje u eljenom pravcu ili se to moe desiti zato to odreenoj
populaciji nedostaju cipele ili asfaltirane ceste. Sukob oko nezadovoljavajuih uvjeta za tranzit
zato ima oblik igre u kojoj svi mogu biti pobjednici.
Sveukupni promet je rezultat dvaju sutinski razliitih naina proizvodnje. Oni se mogu
harmonino podupirati samo dok industrijski proizvodi ne zadiru u rezultate autonomnih
napora.
teta koju ini suvremeni promet proizlazi iz monopola transporta. Privlanost brzine zavela
je putnika da prihvati obeanja industrije koja proizvodi kapitalno-intenzivni promet. On je
uvjeren da su mu brza vozila omoguila da napreduje van okvira ograniene autonomije koju
je uivao kada se pokretao svojom vlastitom snagom. Dozvolio je odozgo planiranom
transportu da prevlada nad radno intenzivnim tranzitom. Destrukcija fizikog okolia je
najmanje opasna posljedica ovog ustupka. Mnogo tetnije posljedice jesu umnaanje
psihikih frustracija, rastue tete nastavljanja takve proizvodnje i podvrgavanje nepravednom
transferu moi, to je sve manifestacija iskrivljenog odnosa izmeu ivotnog vremena i
ivotnog prostora. Putnik koji pristaje na ivot u svijetu kojeg monopolizira transport postaje
izmuen i preoptereen konzument udaljenosti iji oblik i duinu vie nije sposoban
kontrolirati.
Svako drutvo koje namee brzinu podreuje tranzit profitu transporta. Gdje god su ne samo
privilegije, nego i zadovoljenje elementarnih potreba uskraeni onima koji se ne koriste brzim
prijevoznim sredstvima, nuno se namee i ubrzanje osobnog ritma. im svakodnevnica
pone ovisiti o motoriziranom transportu, prometom poinje dominirati industrija.
Ova dubinska kontrola transportne industrije nad prirodnom mobilnou predstavlja monopol
mnogo sveobuhvatniji nego to bi to mogao postii trgovaki monopol korporacije Ford na
automobilskom tritu ili politiki monopol pomou kojeg bi proizvoai automobila mogli
koiti razvoj tramvaja i autobusa. Zbog njegove prikrivene, vrsto ukopane i strukturirane
naravi nazivam ovakav monopol radikalnim monopolom. Svaka industrija vri ovakav dubinski
monopol kada postane prevladavajue sredstvo zadovoljavanja potreba koje su ranije
zahtjevale osobni angaman. Obavezna potronja visoko energetske robe (motoriziranog
transporta) ograniava uvijete za uivanje obilno dostupne upotrebne vrijednosti (uroene
sposobnosti za tranzit). Promet ovdje slui kao primjer univerzalnog ekonomskog zakona:
svaki industrijski proizvod koji dolazi u per capita koliinama koje prelaze odreenu vrijednost
vri radikalni monopol nad zadovoljenjem potrebe. Nakon odreene toke, obavezno
kolovanje onemoguava uenje, zdravstveni sustav isuuje ne-terapeutske izvore zdravlja, a
transport gui promet.
Radikalni monopol uspostavlja se preureenjem drutva na korist onih kojima su dostupne
velike koliine proizvoda, a zatim se uvruje prisiljavanjem svih drugih da konzumiraju
minimalne koliine tih proizvoda. Obavezna potronja e poprimiti drugaiji oblik u
industrijskim granama kod kojih dominiraju informacije, poput obrazovanja i medicine, a
drugaiji kod onih u kojima se koliine mjere jedinicama za energiju kao to su stanogradnja,
tekstilna industrija ili transport. Moment u kome e primat preuzeti industrijska proizvodnja
(vrijednosti) razliit je za svaki konkretni proizvod, no za svaku ga je klasu proizvoda mogue
teoretski odrediti. injenica da je mogue teoretski odrediti raspon brzine pri kojoj transport
poinje radikalno monopolizirati promet ne znai da je mogue teoretski odrediti i koliko e
takvog monopola neko konkretno drutvo tolerirati. injenica da je mogue odrediti granicu
prinudnog poduavanja nakon koje opada sposobnost uenja temeljenog na promatranju i
vlastitim pokuajima ne omoguava teoretiaru da odredi specifine pedagoke granice
podjeli rada koju e kultura tolerirati. Jedino pribjegavanje pravnim i, prije svega, politikim

38
sredstvima moe voditi specifinim, makar privremenim, mjerama kojima brzina ili obavezno
obrazovanje mogu biti ogranieni u nekome drutvu. Odreivanje granica je stvar politike.
Prodiranje radikalnog monopola moe se dokazati analizom drutva.
Neka industrijska grana ne namee radikalni monopol itavom drutvu samo zato to
proizvodi oskudne proizvode ili zato to konkurenciju uklanja s trita, ve prije svega
zahvaljujui steenoj sposobnosti da stvori i oblikuje potrebe koje jedino ona sama moe
zadovoljiti.
Diljem latinske Amerike cipele predstavljaju oskudnu robu i mnogi ih ljudi nikada ne nose. Oni
hodaju bosi ili pak nose izvrsne sandale koje izrauju lokalni obrtnici. Njihov tranzit ni na koji
nain nije ogranien zato to ne posjeduju cipele. No u nekim zemljama june Amerike ljudi
su prisiljeni nositi cipele otkada je bosonogima zabranjen pristup u kole, na radna mjesta i u
javne ustanove. Uitelji i stranaki dunosnici smatraju nenoenje cipela znakom
indiferentnosti prema progresu. Iako ne postoji nikakva smiljena zavjera izmeu promotora
nacionalnog razvoja i industrije obue, bosonogima je zabranjen pristup u sve urede.
kole su, kao i cipele, uvijek bile oskudne. No u prolosti, kada su se tek rijetki, privilegirani
pojedinci mogli kolovati, kola nije bila prepreka uenju. Tek kada su doneseni zakoni kojima
je kolovanje postalo obavezno i besplatno onaj tko oblikuje obrazovni sustav uzeo si je za
pravo da ljudima koji nisu konzumirali dovoljno obrazovne terapije ne da prolaznu ocijenu
kako bi kasnije mogli nastaviti uiti kroz rad (posao). Tek je obavezno pohaanje kole
omoguilo da se drutvu nametne progresivno sve kompleksniji umjetni okoli u kojeg se nekolovani i ne-programirani ne uklapaju.
Promet je vrlo plodno tlo za razvoj radikalnog monopola. Zamislite to bi se dogodilo kada bi
transportna industrija mogla svoje proizvode distribuirati adekvatnije: ostvarenje prometne
utopije besplatnog brzog transporta za sve neizbjeno bi vodilo daljnjem ovladavnju prometa
nad ljudskim ivotima. Kako bi takva utopija izgledala? Promet bi bio organiziran oko sustava
javnog prijevoza. Taj bi sustav bio financiran iz progesivnih poreza koji bi se zaraunavali
prema udaljenosti neijeg prebivalita do prve stanice tramvaja/vlaka/autobusa i od prve
stanice do radnog mjesta. Sustav bi bio dizajniran tako da nema povlatenih mjesta, svatko bi
imao pravo na bilo koje sjedalo ukoliko je prvi na njega zasjeo. Nitko ne bi imao prioritet kao
lijenik, osoba na godinjem odmoru ili Predsjednik drave. U ovom raju za budale svi bi
putnici bili jednaki, ali bi, isto tako, svi ostali jednako neslobodni konzumetni transporta. Svaki
graanin motorizirane utopije bio bi jednako otuen od uporabe svojih nogu i jednako kao i svi
ostali sluga rastuih mrea transporta.
Neki tobonji udotvorci prerueni u arhitekte nude nam prividni bijeg od paradoksa brzine.
Prema njihovim standardima, ubrzanje namee nejednakost, gubitak vremena, i strogo
kontrolirani raspored samo zato to ljudske nastambe jo uvijek nisu rasporeene prema
obrascima koji bi omoguili da se ljude lagano raznosi vozilima. Ovi futuristiki arhitekti
smjestili bi ljude u samodostatne tvrave meusobno povezane tranicama na kojima bi
prometovale kapsule za postizanje velikih brzina. Soleri, Doxiadis ili Fuller eljeli bi rijeiti
probleme koje stvara promet brzih vozila odreujui itavo ljudsko stanite kao problem.
Umjesto da se upitaju kako povrina Zemlje moe biti sauvana za ljude, oni se pitaju kako je
na Zemlji preureenoj u skladu s potrebama industrijskih prinosa mogue uspostaviti
rezervate nune za opstanak ljudi.
GRANICA KOJA IZMIE
Paradoksalno, dok ideja drutvenog odreivanja najvie brzine optimalne za funkcioniranje
prometa ovisniku o suvremenim sredstvima transporta zvui poput hira ili fiks-ideje nekoga
fanatika, prosjenom "vozau" magarca takva se brzina zacijelo ini jednakom brzini ptice u
letu. Brzina kretanja 4 do 6 puta vea od one kojom se kree prosjeni pjeak prespora je za
kroninog putnika, dok za ovjeanstva one koji se jo uvijek pokreu svojom vlastitom
snagom predstavlja gotovo neshvatljivu brzinu.

39
Svi oni koji planiraju, financiraju ili osmiljaju tehnika rjeenja za stambenu, transportnu ili
obrazovnu infrastrukturu pripadaju klasi putnika. Njihova mo proizlazi iz vanosti koju njihovi
poslodavci pridaju ubrzanju. Znanstvenici s podruja drutvenih znanosti mogu izraditi
kompjuterski model prometa u Kalkuti ili Santiagu, a ininjeri dizajnirati mree jednoprunih
tranica u skladu s apstraktnim poimanjem prometnih tokova. No, poto svi ovi planeri vrsto
vjeruju u mogunost rjeavanja problema uz pomo industrijskog dizajna, ne mogu dokuiti
pravo rjeenje problema prometnog zaguenja. Njihova vjera u uinkovitost moi ne
dozvoljava im da uvide kako bi korist od ustezanja od njene uporabe bila disproporcionalno
vea. Ininjeri prometa tek trebaju poeti kombinirati unutar istog modela mobilnost ljudi i
mobilnost vozila. Ininjer prometa uope ne moe zamisliti mogunost odricanja od brzine i
usporavanje prometa kako bi se omoguile optimalna uteda vremena i pokretljivost.
Strunjak za razvoj koji iz svog Land Rovera samilosno gleda uroenika koji vodi svinje na
trnicu odbija prihvatiti relativnu prednost upotrebe vlastitih nogu. On zaboravlja da je taj
uroenik desetorici ljudi iz svog sela utedio vrijeme provedeno na cesti, dok ininjer i svaki
lan njegove obitelji posveuju glavninu svog dana transportu. Za ovjeka koji vjeruje da
ljudsku mobilnost treba poimati u terminima beskonanog napretka ne moe postojati
optimalna brzina prometa, ve samo privremeni konsenzus o trenutnim tehnikim
mogunostima transporta.
Veina Meksikanaca, da ne govorimo o Indijcima i Kinezima, u poziciji su upravo suprotnoj od
one ovisnika o transportu. Za veliku veinu njih optimalna brzina o kojoj smo govorili u
potpunosti prevazilazi sve za to su uli ili to oekuju. Oni jo uvijek pripadaju klasi
samopogonjenih. Neki od njih s enjom se sjeanju poneke motorizirane avanture, ali veina
ih nema osobno iskustvo putovanja brzinom koja bi bila jednaka ili vea od optimalne brzine.
Tokom 1970. godine u Guerreru i Chiapasu, dvijema tipinim meksikim dravama, tek se
manje od 1% posto stanovnitva barem jednom bilo kretalo brzinom veom od 15 kilometara
na sat. Vozila u koja se ljudi s tih podruja povremeno naguraju putovanje doista ine
udobnijim, ali ne i puno brim od vonje biciklom. Autobus tree klase ne razdvaja farmera od
njegovih svinja: on im oboma omoguava da stignu do trnice bez da izgube na teini, ali
takvo koketiranje s motoriziranom "udobnou" ne ini ih ovisnima o destruktivnoj brzini.
Kritina granica brzine (ili optimalna brzina o kojoj smo govorili) preniska je da bi bila ozbiljno
shvaena od strane putnika i istovremeno previsoka da bi se ticala ranije spomenutog
seljaka. Ona je toliko oita da je nije lako uvidjeti. Prijedlog da se brzina ogranii na tu mjeru
raa tvrdoglavu opoziciju. On razotkriva ovisnost industrijaliziranog ovjeka o sve veim
dozama energije, zahtjevajui pritom od onih koji su jo trijezni da apstiniraju od onog to tek
trebaju okusiti.
Predloiti protu-istaivnje ne predstavlja samo skandal, nego takoer i prijetnju.
Jednostavnost predstavlja prijetnju strunajku koji navodno razumije zato gradski/prigradski
vlak kree u 8:15 i 8:45 te zato je bolje koristiti gorivo s odreenim aditivima. To da se putem
politikog procesa moe doi do jednog prirodnog reda veliine, koji je kako neizbjean tako i
ogranien, nalazi se izvan univerzuma istina koje kronini putnik prihvaa. On je dopustio da
se njegov respekt za specijaliste koje niti ne poznaje pretvori u neupitnu podlonost. Ako je
mogue pronai politiko rjeenje za probleme koje su strunjaci stvorili u prometu, moda bi
se isti lijek mogao primijeniti i na probleme obrazovanja, medicine ili urbanizacije. Ukoliko bi
optimalnu brzinu vozila definirali laici koji aktivno sudjeluju u politikom procesu, to bi
uzdrmalo temelje na kojima poiva industrijsko drutvo. Predloiti takvo istraivanje
predstavlja neto politiki subverzivno. Ono dovodi u pitanje opi konsenzus o potrebi za jo
vie transporta kao i lanu dihotomiju izmeu zagovornika drutvenog i zagovornika privatnog
vlasnitva nad javnim prijevozom.
STUPNJEVI SAMOPOGONJENE MOBILNOSTI
Prije jednog stoljea izumljen je kuglini leaj. On je koeficijent trenja smanjio za faktor 1000.
Kada bi postavili dobro kalibrirani kuglini leaj izmeu dva neolitska mlinska kamena, u
jednom bi danu mogli samljeti koliinu za koju je naim precima trebalo tjedan dana. Kuglini
leaj je takoer omoguio bicikl, tako to je omoguio da kota vjerojatno posljednji od
velikih neolitskih izuma napokon postane sredstvom samopogonjene mobilnosti.

40

ovjek se prilino uinkovito kree bez pomoi ikakvog orua. Da bi jedan gram svoje teine
prenio na udaljenost od jednog kilometra u razdoblju od 10 minuta on troi 0.75 kalorija.
ovjek koji se kree svojim nogama je termodinamiki efikasniji od bilo kojeg motornog
vozila, kao i od veine drugih ivotinja. Za svoju teinu, on u pokretu vri vei rad nego takor
ili vol, a manji nego konj ili jesetra. S ovom stopom uinkovitosti ovjek je naselio svijet i
stvorio svoju povijest. Ona omoguuje seljakim drutvima da troe manje od 5%, a
nomadskim manje od 8%, ukupnog vremenskog budeta drutva izvan svog doma, odnosno
logorovalita.
ovjek na biciklu ide 3 do 5 puta bre od pjeaka, ali pri tom troi 5 puta manje energije. Po
ravnoj cesti biciklist prenosi jedan gram svoje teine preko jednog kilometra troei svega
0.15 kalorija. Bicikl je idealan provodnik koji impedancu kretanja sputa na razinu koja
savreno odgovara ovjekovoj metabolikoj energiji. Opremljen ovim oruem, ovjek
nadmauje uinkovitost ne samo svih maina, nego i svih drugih ivotinja.
Pronalasci kuglinog leaja, kotaa s tangencijalnim bicama i pneumatske gume uzeti
zajedno mogu se usporediti samo s tri druga dogaaja u povijesti. Izum kotaa u zoru
civilizacije omoguio je da se teret s ovjekovih lea prebaci na kola. Izumi i simultana
primjena stremena, ramene orme6, i potkove poveali su termodinamiku uinkovitost konja
za faktor 5 i izmijenili ekonomiju srednjovjekovne Europe; ti su izumi omoguili ee oranje i
uvoenje rotacije usjeva (plodored), uinili su udaljena polja dostupnim seljaku i dopustili
zemljoposjednicima da presele iz zaseoka sa 6 obitelji u sela sa 100 obitelji gdje su mogli
ivjeti u okolici crkve, trga, zatvora, a kasnije i kole; dopustili su kultivaciju sjevernijih tla i
premjestili centar moi u hladnije klime. Prve prekooceanske lae, koje su u 15. stoljeu
izgradili Portugalci pod zatitom europskog kapitalizma u nastajanju, poloile su vrste
temelje globalne kulture i trita.
Izum kuglinog leaja oznaio je etvrtu revoluciju. Ova je revolucija bila drugaija od one
koju je omoguio stremen, koji je podigao viteza na njegovog konja, i drugaija od one koja je,
uz pomo viepalubnih jedrenjaka, proirila horizonte kraljevih moreplovaca. Kuglini leaj je
oznaio istinsku krizu, mogunost istinskog politikog izbora. Stvorio je mogunost izbora
izmeu vie slobode u jednakosti i vie brzine. Kuglini leaj je podjednako fundamentalan
sastojak dvije nove vrste kretanja koje simboliziraju bicikl i automobil. Bicikl je podigao
ovjekovu samo-pokretljivost na razinu iznad koje teoretski vie nije mogue napredovati. Za
razliku od toga, individualna brzinska kapsula omoguila je drutvima posveivanje ritualu
brzine koji ga progresivno sve vie paralizira.
Monopol nad ritualnom primjenom potencijalno korisne naprave nije nita novo. Prije vie
tisua godina kota je preuzeo teret s lea roba-nosaa, ali to se zbilo samo na euroazijskom
podruju. U Meksiku, kota je bio dobro poznat, ali ga se nikad nije koristilo za transport. Bio
je koriten iskljuivo za koije na kojima su se vozili kipovi bogova. Tabu na koritenje koija u
Americi prije Korteza nije nita zagonetniji, nego tabu koritenja bicikala u suvremenom
prometu.
Nipoto nije nuno da izum kuglinog leaja i dalje pogoduje samo sve veoj potronji
energije i, posljedino, poveanju nestaice vremena i prostora te uvravanju klasnih
razlika. Kada bi novi poredak samo-pogonjene mobilnosti koju bicikl omoguuje ukljuivao
zatitu od obezvrijeivanja i paralize biciklistikog prometa te od rizika po tjelesni integritet
biciklista, bilo bi mogue jamiti optimalnu mobilnost svim ljudima i dokinuti sistem koji jedne
privilegira, a druge ekspoloatira do maksimuma. Bilo bi mogue kontrolirati urbanizaciju i bolje
upravljati prostorom kada bi se obuzdala snaga maina kojima ovjek raspolae da bi se kroz
njega kretao.
Bicikli nisu samo termodinamiki uinkoviti, oni su i jeftini. Usprkos tome to ima mnogo
manju plau, Kinez e za kupnju svog izdrljivog bicikla trebati uloiti tek dijeli radnih sati koji

6 Ramena orma ili prsni ham (u originalnom tekstu "shoulder harness") je vrsta poveza kojim
se konj vee za koiju ili plug. Raniji su oblici ormi kod vue veih tereta konjima presjecale
dovod zraka (op. prev)

41
su Amerikancu potrebni za kupnju rabljenog automobila. Razlika u cijeni javne infrastrukture
za biciklistiki promet nasuprot onoj koju zahtjeva brzi motorizirani transport proporcionalno je
jo i vea od razlike u cijeni bicikla i automobila. U prometnom sustavu orijentiranom na
bicikle, asfaltirane ceste su nune samo na odreenim tokama gdje je promet gust, stoga
ljudi koji ive daleko od ureenih puteva nisu automatski iskljueni, kao to bi bili da ovise o
automobilu ili vlaku. Bicikl iri ovjekov radijus kretanja bez da ga nuno usmjerava na ceste
kojima se ne moe hodati. Tamo gdje se bicikl ne moe voziti, moe ga se gurati.
Bicikli osim toga zauzimaju malo prostora. 18 bicikala se moe parkirati na mjestu jednog
auta, 30 biciklista se moe kretati prostorom kojeg guta jedan automobil. Potrebne su 3 vozne
trake odreene irine da bi se u roku od jednog sata 40.000 ljudi prevezlo preko mosta uz
pomo automatiziranog vlaka, 4 jednake trake da bi ih se u istom vremenskom periodu
prevelo uz pomo autobusa, 12 da bi ih se prevezlo autima i samo dvije da bi ih se prevezlo
biciklima. Od svih spomenutih vozila, jedino bicikl ovjeku doputa da se kree od vrata do
vrata, a da ne hoda. Biciklist se moe uputiti k novim destinacijama po svome izboru, a da za
nesmetano kretanje njegovog vozila nije potrebno graditi infrastrukturu koja bi mu u nekoj
drugoj situaciji mogla ograniiti kretanje.
Bicikli omoguavaju ljudima da se kreu veom brzinom bez da pritom troe znaajne koliine
uvijek oskudnog prostora, energije ili vremena. Kad koriste bicikle ljudima treba manje
vremena da bi preli svaki pojedini kilometar i pored toga mogu godinje prijei vie
kilometara. Mogu imati koristi od tehnolokog napretka bez da neprimjereno zahtjevaju od
drugih vrijeme, energiju ili prostor. Mogu postati gosopodari vlastitog kretanja bez da
ograniavaju kretanje drugih ljudi s kojima ive. Njihovo orue stvara samo one potrebe koje
moe i zadovoljiti. Svako poveanje motorizirane brzine postavlja nove zahtjeve pred prostor i
vrijeme. Upotreba bicikla je samo-ograniavajua. Dozvoljava ljudima da razviju novi odnos
prema svom ivotnom prostoru i svom ivotnom vremenu, prema svom teritoriju i pulsu svoga
bia, bez da unite ravnoteu koju su naslijedili. Prednosti modernog samopogonjenog
prometa su oite, i zanemarivane. Tvrdi se da je bolji onaj promet koji tee bre, ali ta
pretpostavka nikad nije dokazana. Prije nego to od ljudi trae da plate takav promet,
zagovornici ubrzanja trebali bi iznijeti dokaze u prilog svojih zahtjeva.
Natjecanje izmeu bicikla i motornih vozila blii se kraju. U Vijetnamu je hiperindustrijalizirana
vojska pokuala, ali nije uspjela, savladati ljude iji je svijet prilagoen brzini bicikla. Pouka bi
trebala biti jasna. Energetski bogate vojske mogu unititi ljude one koje brane i one protiv
kojih su pokrenute ali nisu od velike koristi ljudima koji se samo ele obraniti. Ostaje da
vidimo hoe li Vijetnamci i Vijetnamke primijeniti ono to su nauili u ratu na ekonomiju mira,
hoe li eljeti sauvati vrijednosti koje su im omoguile pobjedu. Tuna je, no vea,
vjerojatnost da e pobjednici, u ime industrijskog napretka i poveanja potronje energije,
poraziti sami sebi unitavajuu svu jednakost, racionalnost i autonomiju koje su ih ameriki
bombarderi natjerali da sagrade kada su im blokirali pristup gorivu, motorima i cestama.
DOMINANTNA NASUPROT DOPUNSKIM MOTORNIM VOZILIMA
Ljudi se raaju manje-vie jednaki po pitanju mogunosti kretanja; prirodne sposobnosti
odreuju osobnu slobodu svakoga da ide kamo god eli. lanovi drutva koje se temelji na
ideji jednakosti zahtjevat e zatitu tog prava prilikom svakog pokuaja da ga se ogranii. Ne
bi im trebalo biti vano na koji se nain pravo na osobnu mobilnost uskrauje stavljanjem
osobe u zatvor, ograniavanjem na prostor jedne drave, oduzimanjem pasoa ili
ograniavanjem na okoli koji ljudima oduzima njihovu uroenu sposobnost za kretanje ne bi
li ih se tjeralo da postanu konzumenti transporta. To neotuivo pravo slobode kretanja nije
posrnulo samo zato to se veina naih suvremenika ideoloki vezala automobilskim
sigurnosnim pojasevima. ovjekova prirodna sposobnost tranzita pokazuje se kao jedino
mjerilo kojim je mogue odrediti u kojoj mjeri transport moe doprinijeti prometu: mogue je
imati samo onoliko transporta koliko to promet moe podnijeti. Ostaje jo da se naglasi kako
moemo razlikovati one oblike transporta koji sputavaju nau sposobnost kretanja od onih koji
je poboljavaju.

42
Transport moe ograniavati promet na tri naina: prekidanjem njegovog toka, stvaranjem
izoliranih grupa destinacija i poveanjem koliine vremena izgubljenog u prometu. Ve sam
obrazloio kako je za razumijevanje odnosa izmeu transporta i prometa kljuna brzina
vozila. Pokazao sam kako nakon odreene granine brzine transport koi promet na ta tri
naina. On blokira mobilnost tako to okoli pretrpa vozilima i cestama. Geografiju
preobraava u hijerarhijski niz podruja razdvojenih razliitim nivoima akceleracije. On otima
ivotno vrijeme na raun brzine.
Ako nakon odreene granice transport koi promet, istinitio je i obrnuto: do odreene razine
brzine motorizirana vozila mogu nadopunjavati ili poboljavati promet time to omoguavaju
ljudima da ine stvari koje pjeice ili biciklima ne bi mogli. Dobro razvijen sustav transporta
koji se odvija pri brzini od 25 kilometara na sat7 omoguio bi da Fox juri za Phileasom
Foggom oko svijeta u vie nego upola krae od 80 dana. Motorna vozila se mogu koristit za
transport bolesnih, teko pokretnih ili naprosto lijenih. Motorne vue mogu ljude dizati na
brda, ali mogu to initi u miru samo ako ljude koji se penju pjeice ne guraju s njihovih staza.
Vlakovi mogu proiriti podruje putovanja, ali mogu to initi pravedno samo ako zadovoljavaju
dva uvijeta: da je svim ljudima to sredstvo transporta jednako dostupno i da im ostavlja
jednaku koliinu slobodnog vremena kako bi se mogli zbliiti. Vrijeme provedeno na putu
mora u najveoj mjeri ostati putnikovo vlastito vrijeme: samo dok motorizirani transport ostane
ogranien na brzine koje ga ine tek pomonim autonomnom tranzitu, mogue je razviti
prometno optimalni sustav transportacije.
Ograniavanje snage, a time i brzine, motornih vozila samo po sebi ne predstavlja osiguranje
slabijima protiv eksploatacije od strane bogatih i monih jer oni uvijek mogu pronai sredstva
da ive i rade na bolje smjetenim adresama, putuju s pratnjom u barunom obloenim
koijama i zadre posebne kvartove za doktore i lanove centralnog komiteta. Meutim,
ukoliko je maksimalna brzina dovoljno ograniena, to su nepravde koje se mogu umanjiti ili
ak ispraviti politikim sredstvima: grassroots kontrolom nad porezima, putevima, vozilima i
njihovom prisutnou u zajednici. U situaciji kada je brzina neograniena ni drutveno
vlasnitvo nad sredstvima transporta ni tehnika poboljanja kontrole nad njima ne mogu
eliminirati rastuu eksploataciju i nejednakost. Transportna industrija kljuna je za optimalnu
proizvodnju prometa, ali samo ukoliko ne primjenjuje radikalni monopol nad osobnom
mobilnou koja ima primarnu i intrinzinu upotrebnu vrijednost.
NEDOVOLJNA OPREMLJENOST, PRERAZVIJENOST I ZRELA TEHNOLOGIJA
Promet se sastoji od kombinacije transporta i tranzita i upravo je ta kombinacija primjer na
kome se jasno vidi potreba da se snaga strojeva per capita drutveno optimizira i da se
doputene granice te snage politiki odabiru. No promet se takoer moe smatrati modelom
za meusobno pribliavanje razvojnih ciljeva u cijelom svijetu, kao i kriterijem koji omoguava
razlikovanje onih zemalja koje muku mue s nedovoljnom opremljenou od onih koje su
destruktivno preindustrijalizirane.
Neku zemlju se moe klasificirati kao nedovoljno opremljenu ukoliko svakog svog stanovnika
ne moe opremiti biciklom ili ukoliko svakoga tko iskazuje elju da druge prevozi pedalirajui
ne moe opskrbiti, kao nekim bonusom, prijenosom s pet brzina. Nedovoljno je opremljena
ukoliko ne moe osigurati dobre ceste za bicikle i slina vozila ili besplatni motorizirani javni
prijevoz (koji vozi brzinom bicikla!) za one koji ele putovati vie sati u komadu. Ne postoje
tehniki, ekonomski ni ekoloki razlozi zbog kojih bi se 1975. godine takvo zaostajanje igdje
moglo tolerirati. Trebalo bi biti skandalozno kada se protiv volje naroda njegovu prirodnu
mobilnost tjera da stagnira na predbiciklistikom razvojnom stupnju.
Neku zemlju se moe klasificirati kao previe industrijaliziranu kada njezinim drutvenim
ivotom dominira transportna industrija koja je dola u poziciju da u zemlji odreuje klasne
privilegije, da pojaava njezinu oskudicu vremena i ljude sve vre prikiva uz ceste koje je za
njih sagradila.

7 U engleskoj verziji teksta govori se o 25 milja na sat, u francuskoj o 25 kilometara na sat.

Razlika u brzini je znatna jer bi 25 milja na sat bilo gotovo 40 kilometara na sat (op. prev)

43

S one strane nedovoljne opremljenosti i prevelike industrijaliziranosti postoji mjesto za svijet

postindustrijske efikasnosti u kome industrijski nain proizvodnje nadopunjuje druge,
autonomne oblike proizvodnje. Drugim rijeima, postoji mjesto za svijet tehnoloke zrelosti.
Kad govorimo o prometu, to je svijet onih koji su utrostruili irinu svog svakodnevnog
horizonta tako to su se popeli na svoje bicikle. To je, jednako tako, svijet kojeg karakterizira
cijeli niz pomonih motornih vozila dostupnih za situacije kada bicikl nije dovoljan i kada
dodatni pogon nee ograniiti ni jednakost ni slobodu. To je, takoer, svijet dugih putovanja:
svijet u kome je svako mjesto otvoreno svakoj osobi, u skladu s njezinim uitkom i brzinom,
bez pourivanja ili strahova, uz pomo vozila koja prelaze udaljenosti bez raskidanja veza sa
Zemljom kakvom je ovjek stotinama hiljada godina hodao na vlastitim nogama.
Nedovoljna opremljenost ljude ini frustriranima zbog neefikasnosti rada i mami ih da druge
ljude ine svojim robovima. Prevelika industrijalizacija pak ini ljude robovima njihovih
oboavanih orua, osnauje profesionalne hijerarhije bitova i watta i dovodi do prevoenja
nejednake raspodjele moi u velike razlike u prihodima. Ona svim drutvima namee isti neto
transfer moi, proizvodnih odnosa, bez obzira u koju se vjeru njezini menaderi zaklinjali,
kakav ples za prizivanje kie plesali, koji pokajniki ritual izvodili. Tehnoloka zrelost dopusta
drutvu da se kree putem podjednako slobodnim od obje vrste porobljenja. Ali, pripazite taj
smjer nije u potpunosti zadan. Tehnoloka zrelost doputa raznolikost politikih izbora i
kultura. Raznolikost, naravno, nestaje kada zajednica dozvoljava industriji da raste na raun
autonomne proizvodnje. Precizan odgovor na pitanje koja je razina postindustrijske
efikasnosti i tehnoloke zrelosti prikladna u nekom konkretnom drutvu nije mogue dati isto
teorijski. Teorijsko promiljanje moe samo naznaiti raspon unutar kojeg se tehnoloke
karakteristike moraju uklopiti. Konkretnoj je povijesnoj zajednici angairanoj oko njezinog
vlastitog politikog procesa potrebno prepustiti odluku o tome u kojem momentu
programiranje, izoblienje prostora, nedostatak vremena i nejednakost prestaju biti isplativi.
Promiljanjem se moe doi do toga da je brzina kritini faktor za promet. Promiljanjem u
kombinaciji s eksperimentiranjem moe se odrediti red veliine pri kojem brzina vozila postaje
sociopolitika determinanta. Nikakav genije, ekspert ni klub elita ne mogu uspostaviti
industijski rast koji bi bio politiki podnoljiv. Potreba za postojanjem granica kao alternative
katastrofi predstavlja najjai argument u prilog radikalne tehnologije 8.
Ogranienja brzine vozila mogu biti djelotvorna samo kada odraavaju promiljeni
("prosvjetljeni") samointeres. Jasno je da taj interes nije mogue izraziti u drutvu u kome
jedna klasa monopolizira ne samo transport, nego i sredstva komunikacije, zdravstvo,
obrazovanje, a takoer i oruje. Nije vano dre li tu vlast privatni vlasnici ili vrsto utaboreni
menaderi industrije koja je slubeno u vlasnitvu radnika. Takve je vladare potrebno izvlastiti
i vlast podrediti zdravom rasuivanju obinog ovjeka. Ponovno preuzimanje vlasti zapoinje
priznavanjem injenice da ekspertno znanje ini tajnovitog birokrata slijepim za sasvim oite
naine rijeavanja energetske krize kao i za oigledna rjeenja rata u Vijetnamu.
Postoje dva puta kojima moemo krenuti prema tehnolokoj zrelosti. Jedan je put
osloboenja od obilja; drugi je put osloboenja od oskudice. Oba puta imaju isti cilj: drutvenu
rekonstrukciju prostora na takav nain da taj prostor svakoj osobi prua iskustvo kako je
centar svijeta upravo tamo gdje ona stoji, hoda ili ivi.
Osloboenje od obilja poinje u velikim gradovima u prometnim oazama slobodnim od
preefikasnog transporta, na kojima povlateni sreu jedni druge u stankama izmeu svojih
putovanja velikim brzinama na udaljene lokacije u drutvu nepoznatih suputnika koji takoer
nekamo ure. Osamljenost u srcu obilja od koje svi pate mogla bi se poeti topiti s
postepenim irenjem tih oaza i ljudi bi polako obnovili svoju uroenu sposobnost
(samopogonjenog) kretanja prostorom u kojem ive. Osiromaeni okoli izoliranih oaza
prometa tako bi mogao utjeloviti poetak drutvene rekonstrukcije. Onoga dana kad bi poeli

8 Iako termin moe podsjeati na termin monopol (o kom se raspravljalo ranije u tekstu) Illich
ovdje zaprao misli na tehnologije s osloboditeljskim, emancipatorskim potencijalom, koje ne
gue autonomnu aktivnost ljudi i zajednica. Vie o Illichevom razlikovanju industrijskih i
konnvivialnih orua vidjeti u Tools for Conviviality (Orua za druevnost, Europski glasnik
9/2004) (op. prev.)

44
cijeniti horizonte svojih oaza i osjeati tjeskobu pri pomisli da bih ih se otamo moglo udaljiti,
ljudi koji sebe sada smatraju bogatima, prekinuli bi svoje veze s preefikasnim transportom.
Osloboenje od oskudice poinje od drugog kraja. Ono prekida ogranienost sela i polja i
prevazilazi dosadu uskih horizonta i zaguljivi pritisak svijeta zatvorenog u sebe. Proiriti ivot
izvan dometa tradicije bez da ga se baci u vjetar akceleracije je cilj kojeg bi svaka siromana
zemlja mogla postii kroz nekoliko godina, ali to je cilj kojeg e postii samo oni koji odbiju
ponudu nekontroliranog industrijskog rasta kakvog promovira ideologija neograniene
potronje energije.
Osloboenje od radikalnog monopola transportne industrije mogue je samo putem politikog
procesa koji demistificira i ukida povlateno mjesto brzine te ograniava javne izdatke novca,
vremena i prostora vezane uz promet, s ciljem da se svima omogui jednaka dostupnost.
Takav proces ovisi o javnom bdijenju nad sredstvima proizvodnje kako ih se ne bi
doivljavavalo kao svrhu samima sebi (od strane tehnokratske manjine) ili kao feti (od strane
veine). S druge strane, taj politiki proces nee nikada zadobiti potporu velike veine ukoliko
njegovi ciljevi ne budu postavljeni skupa sa standardom koji se moe javno i praktino
provjeriti. Takav standard mogao bi biti uspostavljen definiranjem drutveno kritinog praga
koliine energije sadrane u nekoj robi na primjer, pjeake milje. Drutvo koje tolerira
prekoraenje tog praga neizbjeno preusmjerava svoje resurse od proizvodnje sredstava koje
je mogue raspodjeliti ravnomjerno i pretvara ih u gorivo za lomau na kojoj se peku
siromani. S druge strane, drutvo koje postavlja gornju granicu brzine svojih vozila sukladno
tom pragu ispunjava nuan iako ni u kom sluaju dovoljan uvjet za ostvarenje jednakosti
politikim sredstvima.
Osloboenje, koje e biti jeftino za siromane, skupo e stajati bogate. No, bogati e cijenu
osloboenja ionako platiti kad ubrzanje njihovih transportnih sustava dovede do potpune
paralize prometa. Konkretna analiza prometa otkriva istinu koja se skriva iza fraza o
energetskoj krizi: industrijski pakirana energija ima tendenciju da unitava ljudski okoli,
iscrpljuje i porobljuje ljude, a te se drutvene posljedice javljaju ak i prije onih koje
predstavljaju prijetnju ouvanju prirodnog okolia i opstanku ljudske vrste. Ipak, kritian
moment u kome e se smjer tih negativnih utjecaja moi preokrenuti nije stvar promiljanja
nego odluke.
Ivan Illich: Toward a History of Needs, Energy and Equity; New York: Pantheon, 1978. Prvi
put objavljeno u Le Monde, 1973.
http://www.cogsci.ed.ac.uk/~ira/illich/texts/energy_and_equity/energy_and_equity.html
Prevod: Kaja i Eugen, Zagreb, 2009.