GINEKOLOGIJA

SADRAJ:
MENSTRUALNI CIKLUS,
METODE KONTRACEPCIJE
TRUDNOA,
PREGLEDI U TRUDNOI
LIJEKOVI U TRUDNOI
NOVOROENE,
NEDONOE,
POROD,
ENA POSLIJE POROAJA
GINEKOLOKI PREGLEDI,
OBOLJENJA U GINEKOLOGIJI...

Menstrualni ciklus je razmak od jedne do druge menstruacije. Prvi dan ciklusa je zapravo
prvi dan menstruacije. Uredan menstrualni ciklus traje 287 dana. U mnogih ena trajanje ciklusa
varira, stalno ili povremeno.
Menstrualni ciklus odvija se na tri razine:
hipotalamus i hipofiza
jajnik - gametogeneza i stvaranje spolnih hormona
maternica - promjene vrata i sluznice maternice tijekom ciklusa.
Hipotalamus, kao most izmeu mozga i hipofize, kontrolira luenje svojih oslobaajuih i
inhibirajuih hormona iz prednjeg renja hipofize. Nasuprot tomu, prednji reanj hipofize otputa
svoje hormone i regulira rad jajnika.
Najvaniji hormoni menstrualnog ciklusa:
GnRH (gonadotropin realising hormon) je oslobaajui hormon iz hipotalamusa. Vee se na
receptore gonadotropnih stanica prednjeg renja hipofize i potie sintezu gonadotropnih hormona
FSH i LH.
FSH - folikulstimulirajui hormon hormoni hipofize koji
LH - luteinizirajui hormon kontroliraju funkcije gonada i reprodukciju ovjeka
GnRH se oslobaa u skokovima (pulsativno), to utjee i na skokovito oslobaanje FSH i LH.
Skokovitost GnRH stvara se u hipotalamusu meusobnom reakcijom neurotransmitera i
neuromodulatora: dopamin, endorfini, GABA, acetilkolin...
FSH i LH potiu proizvodnju spolnih hormona u jajnicima.
Spolni hormoni jajnika su:
estrogeni - estradiol (najvaniji estrogen), estron i estriol (slab estrogen, jajnik ga
proizvodi 20-30 posto), dominantni hormon 1. faze ciklusa
progesteron - dominantni hormon 2. faze ciklusa
androgeni - androstendion i testosteron (prekursori estrogena).

Hormoni jajnika alju tijekom ciklusa povratne informacije u mozak, tj. djeluju na hipofizu i
hipotalamus mehanizmima povratne sprege.
Postoji, dakle, stalna interakcija izmeu hipotalamusa, hipofize i jajnika, to ukazuje na
kompleksnost menstrualnog ciklusa.
Ciklus ima 2 faze:
1. faza :
Folikularna faza menstrualnog ciklusa u kojoj se zbiva rast i sazrijevanje folikula i jajne stanice.
Poinje prvim danom menstruacije, a zavrava sazrijevanjem jajne stanice i ovulacijom. U
svakom ciklusu sazrije samo 1 folikul do stadija dominantnog folikula i 1 jajna stanica.
Menstruacija je ljutenje sluznice maternice koje se javlja tijekom fertilne dobi, traje 3-7 dana i
ponavlja se svakog mjeseca, osim u trudnoi. Oznaava kraj jednog ciklusa i poetak novog.
U 1. fazi ciklusa izluuje se FSH koji stimulira rast folikula. Folikul tijekom sazrijevanja izluuje
hormon estrogen.
Estrogen, meu ostalim, potie:
Daljnje sazrijevanje folikula
Zadebljanje sluznice maternice u smislu proliferacije (bujanja)
Promjene vrata maternice: ue se otvara, cervikalna sluz je obilna, prozirna i elastina
(fenomen paprati pri ovulaciji)
alje povratnu informaciju u mozak o zbivanjima na razini jajnika
U trenutku kad koncentracija estrogena dosegne odreenu razinu, hipofiza pojaano izluuje
hormon LH (i neto manje FSH) te ovaj skok u izluivanju dovodi do ovulacije.
Promjene kanala grlia maternice prije/nakon, te u vrijeme ovulacije
Ovulacija je rasprsnue dominantnog folikula i oslobaanje jajne stanice. Najee se dogaa
izmeu 10. i 16. dana prije sljedee menstruacije. Jajna stanica sada putuje kroz jajovod prema
maternici i eka oplodnju.
Slijedi
2. faza ili luteinska faza:
Folikul koji je prsnuo i oslobodio jajnu stanicu pretvara se u uto tijelo pod utjecajem LH
(luteinizirajui hormon), hormona prednjeg renja hipofize. uto tijelo proizvodi progesteron,
dominantan hormon ove faze, i estrogen koji je sada 30 posto nii od predovulacijske razine.
Progesteron i estrogen sinergistiki djeluju na transformaciju endometrija i pripremu za
implantaciju.
Zbivanja u 2. fazi pod utjecajem su prije svega progesterona i estrogena:
sekretorna transformacija sluznice maternice (endometrija);
alje povratnu informaciju u mozak o zbivanjima na razini jajnika;
promjene na vratu maternice: ue se zatvara, cervikalna sluz postaje oskudna i gusta.
Ako ne doe do oplodnje, pada razina hormona progesterona i estrogena, a sluznica maternice se
ljuti. Nastupa nova menstruacija i zapoinje novi ciklus.

Metode kontracepcije
Kontraceptivne tablete
Ostale hormonske metode
Unutarmaternini sustav (IUS)
Metode barijere

Prirodne metode kontracepcije

Prekinuti snoaj (coitus interruptus)
Kirurke metode
Kontracepcija obuhvaa sve metode koje sprjeavaju nastanak neeljene trudnoe.
Kontraceptivne metode nisu specifikum dananjice. Najvjerojatnije postoje koliko i ljudski rod. U
nekim dijelovima svijeta primjenjuju se normalno, dok u nekima jo uvijek postoje predrasude i
strah, naalost zbog opeg neznanja populacije.
Hormonske kontraceptivne tablete najsigurniji su i najee koriten oblik kontracepcije u
zemljama razvijenog svijeta. Osim njih, postoje i druge metode hormonske kontracepcije
(injekcije, potkoni implantati, flasteri, vaginalni prstenovi).
Maternini uloci kontraceptivna su metoda koja se uglavnom koristi u ena koje su raale.
Danas se koriste uloci s bakrom ili s hormonima.
U metode barijere ubrajaju se kondom, dijafragma, cervikalna kapa, spuvica i spermicidi.
U prirodne metode kontracepcije ubrajaju se periodika (odreivanje plodnih i neplodnih dana,
kalendarska, metoda cervikalne sluzi (Bilingsova) te temperaturna metoda.
Sterilizacija je kontraceptivna metoda koja je u nekim zemljama sve ea. Postoji jo i hitna ili
postkoitalna kontracepcija.

SVE O TRUDNOI

Jajnik i hormoni jajnika

Jajnik ili ovarij, parni je unutranji spolni organ ene, koji se nalazi u maloj zdjelici, sa svake
strane maternice. Izmeu jajnika i maternice nalaze se jajovodi, koji povezuju ta dva organa.
Jajnik je graen od vezivna tkiva u kojem se nalaze jajne stanice. U enskog novorodeneta ima
300.000 do 400.000 prvotnih (primordijalnih) jajnih stanica, od kojih oko 90 posto nestaje te ih u
vrijeme puberteta ima oko 30.000.

Prvotna jajna stanica, tzv primordijalni folikul, pod utjecajem je hipofiznih hormona, FSH i LH.
FSH hormon porie rast skupine primarnih folikula, od njih 30.000 koji se nalaze u jajniku zrele
ene. Od petog do sedmog dana ciklusa odabire se samo jedan primarni folikul, a ostali
propadaju. Veliina primarnog folikula je oko 50-100 mikrometara (tisuih dijelova milimetra).
Pod djelovanjem FSH jedan folikul raste, njegova se veliina postupno poveava, u vrijeme
ovulacije dosie najvei obujam, od oko 1,5 cm, kada je vidljiv i golim okom. Za potpuni rast i
razvoj folikula, u vrijeme ovulacije, potrebno je i djelovanje LH hormona hipofize. Oko 14. dana
pravilna ciklusa, uzajamnim djelovanjem FSH i LH hormona, folikul koji se sada naziva Graafov
folikul prsne te se jajna stanica izlije u trbunu upljinu. U to vrijeme resice jajovoda prijanjaju
jajniku, obuhvate jajnu stanicu. Ako je u vrijeme ovulacije, uoi ili neposredno nakon nje ena

imala spolni snoaj, u jajovodu se susreu spermij i jajna stanica. Samo nekoliko spremija se
nalazi u poetnom dijelu jajovoda (ampula jajovoda) i u pravilu samo jedan spermij oplodi jajnu
stanicu, jedan od vie od 50 milijuna spermija u itavom izbaenom sjemenu zdrava mukarca. U
svakom ciklusu sazrijeva i postie oplodnu sposobnost samo jedna jajna stanica, a oplodi je samo
jedan od nekoliko spermija koji doputuju u ampulu jajovoda. Oploena jajna stanica sljedeih
est dana putuje jajovodom te se estog do sedmog dana ugnijezdi u sluznicu maternice.

Graafov folikul, dalje pod utjecajem FSH i LH hormona, pretvara se u tzv uto tijelo, (korpus
luteum). Ako ne nastane oplodnja, vijek trajanja utog tijela je 14 dana, najjae je njegovo
djelovanje oko sedam dana od ovulacije (21. dana redovita ciklusa). Ve 9.- do 11.
dana
svoga
trajanja
uto
tijelo
poinje
propadati,
njegova funkcija potpuno prestaje poetkom menstruacije, dakle 14. dana od njegova nastanka,
odnosno 28. dana redovita ciklusa, ono postaje tzv bjeliasto tijelo (korpus albikans). Ako nastupi
oplodnja, uto tijelo ne nestaje, ve nastavlja svoju funkciju sljedea tri do etiri mjeseca
trudnoe, sve do trenutka kada tu funkciju u potpunosti preuzima posteljica. Funkcija utog tijela
posebice je vana prvih est do osam tjedana trudnoe. Nedovoljna funkcija utog tijela moe biti
uzrokom spontanih pobaaja.
Tijekom reproduktivna ivota ene, koje traje 30 do 40 godina, od 300.000 do 400.000
primordijalnih folikula u enskog novorodeneta, odnosno oko 30.000 folikula u vrijeme
puberteta, godinje sazrije oko 1213 folikula, u djelom ivotu njih 300-400, a svi ostali
propadaju.
Hormoni jajnika:
Folikul u rastu i uto tijelo proizvode svoje hormone: gestagene, androgene i estrogene. Sve tri
skupine hormona imaju slinu strukturu, razlikuju se po smjetaju ugljikovih atoma. Ti hormoni
nastaju naime iz kolesterola, uobiajenog sastavka hrane; odnosno masnih tvari. Kolesterol iz
hrane nakon resorpaje iz crijeva, kola krvlju, taIoi se u masnim tkivima, a sastojak je i svih
stanica. Folikul i uto tijelo jajnika iz kolesterola stvaraju zajednikog hormonskog prethodnika
"pregnenolon". Iz njega nastaje progesteron i androgeni hormoni androstendion i testosteron.
Pretvorbom androgena stvaraju se "pravi" enski hormoni; estrogeni (estron i esiradiol).
Androstendion i testosteron su karakteristini muki spolni horrnoni, potrebni su za rast brade i
muki oblik dlakavosti. U nekim sluajevirna, kada se eni umjetno daju androgeni, ili kada
jajnici ene sami stvaraju umjesto estrogena androstendion i testosteron, nastaje tzv. "virilizacija"
ene, u ene se javljaju muke spolne oznake (dlakavost, glas, promjena oblika vanjskih spolnih
organa). Androgeni hormoni su prethodnici estrogena, oni se u ena mogu iz krvi i mokrae
otkriti u maloj koncentraciji. Daleko su vaniji estrogeni i gestageni, a njihova koncentracija u
krvi i izluivanje mokraom mijenja se tijekom menstrualnog ciklusa.
Estrogeni se stvaraju tijekom djelog ciklusa, iz folikula jajnika i utog tijela. Najjae im je
luenje u vrijeme ovulacije i nekoliko dana nakon nje. Estrogeni su "pravi" enski hormoni. Oni
djeluju na razvoj spolnih organa, na cijeli organizam, na metabolizam i na psihu ene. U
pubertetu pod djelovanjem estrogena rastu maternica (broj i veliina njenih miinih stanical i
rodnica, stidnica dobije svoj konani oblik, oblikuju se klitoris, velike i male stidne usne. Meu
djelovanje na spolne organe spada i poticaj na rast kanalia lijezdi dojke. Djelovanje na cijeli
organizam se oltuje u "enskom" obliku tijela, u odnosu na mukarce: ramena su u ena,
neovisno o visini, ua i zaobljena, kukovi iri, mast se karakteristino odlae u stijenci trbuha i na

stidnom breuljku, ramenom obruu i nadlakticama, na stranjici i natkojenicama.. Dojke se

poveavaju, a bradavica dojki se ispupuje, razvija se karakteristini oblik kostiju zdjelice,
prikladan za raanje djeteta. Na stidnom breuljku te pod pazuhom pojavljuju se dlaice.
U ene u reproduktivnoj dobi, u prvoj fazi ciklusa, miije tijela maternice je osjetljivije na
podraaj, buja sluznica maternice, pojavljuje se sluz u lijezdama vrata maternice, poveava se
slojevitost stijenke rodnice i broj odljutenih stanica u rodnici. Metaboliki uinak estrogena je
zdravstveno neobino vaan. U kostima estrogeni potiu stvaranje osnovne tvari te ulaganje
vapna (kalcija) i fosfora. U ena s ranom, umjetnom menopauzom (odstranjenje jajnika) i u ena
s kasnom postmenopauzom, u pravilu se razvija osteoporoza (razrjeenje kostiju) sa sklonou
prijelomima. Na toj spoznaji se temelji suvremeno nadomjesno hormonsko lijeenje. Od opeg,
metabolikog djelovanja valja naglasiti da estrogeni zadravaju u organizmu sol i vodu te
sudjeluju u metabolizmu masti odnosno lipida: snizuju u krvi kolesterol, mijenjaju meusobni
omjer lipoproteina te tako djeluju zatitno na razvoj ateroskleroze i krvoilnih komplikacija.
Progesteron se, u primarnom folikulu, u maloj koliini stvara u prvoj polovici ciklusa. Ve uoi
ovulacije, u razvijenom Gaafovom folikulu, 11 do 12 dana ciklusa, pojaava se njegovo luenje, a
oko 21. dana ciklusa, dosie 10-20 puta vie vrijednosti od onih u prvoj polovici ciklusa.
Progesteron djeluje na spolne organe i na itav organizam. Naroito je izraeno djelovanje na
maternicu. Progesteron se suprostavlja razdraujuem uinku estrogena na trup maternice:
snizuje spremnost maternice na stezanja (kontrakcije), a podjednako djeluje i na druge trbune
organe graene od glatkog miija: crijevo, mokrani mjehur, mokraovodi. Progesteron mijenja
karakteristike sluzi lijezda vrata maternice, ona postaje gusta, nerastezljiva, kroz nju spermiji ne
prolaze lako. Progesteron zaustavlja daljnje umnaanje epitela rodnice. Na dojke djeluje
umnaanje lijezdanog epitela. Opi metaboliki uinak se oituje izluivanjem zadrane soli i
vode. Razina progesterona i njegovo djelovanje je najizrazitije u trudnoi: "smiruje maternicu",
usporava pokrete crijeva, pa je odavna nazvan "uvarem trudnoe".
Tijekom ciklusa jajnici proizvode estrogene hormone i progesteron. U prvoj polovici ciklusa,
prvih 14 dana, dominira djelovanje estrogena, sve izrazitije to je ovulacija blia, kad je
maksimum estrogene sekrecije. U drugoj fazi ciklusa dominira luenje progesterona. Ti hormoni
imaju, kao to je reeno, djelovanje na spolne organe, ali i na cijeli organizam, meu ostalim i na
psihu ene. Pribliavanjem kraja ciklusa, pred menstruaciju se moe pojaviti tzv. premenstrualna
napetost : nakupljanje tekuine, blagi otok sklonih zglobova, napetost dojki, nadutost u trbuhu,
pojaava se apetit, a i tjelesna teina se moe poveati. Zbog djelovanja progesterona na
toplinsko sredite u mozgu, povisuje se temperatura za pola do jednog stupnja Celzijusa, to se
koristi za otkrivanje ovulacije, mjerenjem tzv. jutarnje temperature. U nekih ena je spolni nagon
naroito izraen u vrijeme ovulacije, to je zaostatak rasplodnog nagona (estrusa) koji postoji u
ivotinja. Neke ene se u prvoj polovici ciklusa osjeaju svjeima, sposobnima za rad i stvaranje,
a u drugoj polovici se povlae u sebe, ili su s pojaanom, ali neciljanom aktivnou,
postajurazdraljive, zajedljive, ili i s izljevima gnjeva. Tei oblici su rijetki, mogu se javiti u
psiholabilnih ena. Pojavom menstruacije sve smetnje prestaju, poinje ponovno nova faza
svjeine i radosti.

Graa maternice i unutranjih spolnih organa

Unutranje spolne organe ene ine jajnici, jajovodi, maternica i rodnica. Na njih se nadovezuju
vanjski spolni organi: stidnica (vulva) s velikim i malim usminama i Bartholinovim lijezdama te
draica (klitoris). Klitoris prema naprijed prelazi u stidni breuljak, pokriven dlakama, a stidnica
prema straga u meicu.
maternica
(u
sredini
),
jajnici
(rozo) i jajovodi koji ih povezuju

Maternica (lat. uterus) se nalazi u sredini male zdjelice, ispred nje je mokrani mjehur, a iza nje
zavrno debelo crijevo. Maternica ima oblik i veliinu naopako okrenute kruke, s najveim
dijelom (koji se naziva korpus ili tijelo maternice) smjetenim prema gore, a najuim dijelom
(nazvanim cerviks ili vrat maternice) smjetenim najnie. Tijekom trudnoe se, meutim, njezina
veliina izrazito poveava te zauzima itavu trbunu upljinu, sve do donjih rebara, da bi se
nakon poroda ponovno vratila na svoje mjesto, izmeu mokranog mjehura i zavrnog debelog
crijeva (rektuma). Teina maternice iznosi 50-60 g. Krukolika je oblika, njena je duljina u
odrasle ene oko 7-8 cm.
Maternica je pomini organ, koji se moe pomaknuti i nekoliko puta tijekom dana za po nekoliko
centimetara (kada su mokrani mjehur i zavrno debelo crijevo puni). No, pomino je samo tijelo
maternice, jer vrat, zbog svojeg smjetaja i povezanosti s mokranim mjehurom i zavrnim
debelim crijevom, ostaje nepomian. Maternicu na mjestu dre tri sustava sveza:

Sustav podupiranja: Vrat maternice se nalazi poduprt miinom ovojnicom oblika lealjke,
nazvanom zdjelinim dnom, koje zatvara najnii dio zdjelice i podupire unutarnje organe, osobito
maternicu,
crijeva
i
rodnicu.
Sustav ovjesa: Maternica je okruena svezama (ligamentima) koji joj, poput meke rastezljive
uadi koja omoguuje blago pomicanje, omoguuje stabilnost. Osobito su vane uterosakralne
sveze koje usidruju maternicu sa stranje strane (polaze s vrata maternice, okruuju zavrno
debelo crijevo i hvataju se na sakrum (najdonji dio kraljenice); kardinalne ili Mackenrodtove
sveze koje pridravaju maternicu sa strana (proteu se izmedu postraninih dijelova vrata
maternice i stijenke zdjelice) i pubo-vezikalne sveze kojc fiksiraju maternicu sprijeda prema
mokranom mjehuru i stidnoj kosti (dijelu zdjelice koji se nalazi sprijeda).

Sustav usmjeravanja: Usmjerenost tijela maternice osigurana je osobito rastezljivim svezama

koje se mogu prilino izduiti. Radi se o dvije okrugle sveze (ligamenta rotunda), koje polaze
jedna s desne strane, a jedna s lijeve strane maternice te dre gornji dio usmjeren prema stidnoj
kosti i mokranom mjehuru, i o irokim svezama, desnoj i lijevoj (ligamenta lata) koje prekirvaju
prednju i stranju stijenku maternice i proteu se sve do zida zdjelice.
Kako je normalno smjetena?
Maternica je normalno presavijena na nain da ini dva nagiba: "fleksija" je nagib koji postoji
izmedu tijela matrnice i vrata, to je kut od oko 120 stupnjeva, otvoren prema naprijed; "verzija"
oznaava nagib izmedu smjera maternice u cijelosti i rodnice: normalno on iznosi oko 90
stupnjeva, kada je ena u stojeem stavu. Svako odstupanje veliine ovih kuteva od normale,
znai nenormalni smjetaj maternice.
Tijelo ili trup maternice je duljine oko 4,5 cm, a vrat maternice 3,5 cm. Ono se sastoji od tri
razliita sloja: vanjskog glatkog sloja (perimetrija), debelog srednjeg miinog sloja graenog od
brojnih miinih vlakana (miometrija) i unutarnjeg sloja sluznice (endometrija). Debljina stijenke
tijela maternice je oko 1,5 cm, pokrivena je tankom potrbunicom, najvei dio ini miino tkivo
(miometrij), a prema unutra je sluznica (endometrij), debljine 2-6 mm, ovisno o fazi ciklusa.
Sluznica oblae upljinu tijela maternice, koje se naziva materite (kavum uteri). Tijelo maternice
ini oko dvije treine gornjeg dijela matemice, a njegova je zadaa prihvaanje i odravanje
razvoja fetusa. Materite je trokutasta oblika, na dnu ima otvore za jajovode, a prema dolje
zavrava suenim dijelom, tzv istmusom duljine oko 0,5 cm. Bioloka je zadaa tijela maternice
da prihvati oploenu jajnu stanicu, jajace, da omogui razvoj djeteta te da ga u porodu istisne u
vanjski svijet. Ta je funkcija omoguena poveanjem broja i veliine (duljine) glatkih miinih
stanica, tako da se teina maternice tijekom trudnoe povea od oko 50 g na jedan kilogram.
Miije tijekom normalne trudnoe uglavnom miruje, a u porodu se poinje stezati
Vrat maternice, lat. naziva cerviks, ini donji dio, duljine je oko 3,5 cm. Prema upljini maternice
je unutranje ue, a prema dolje vanjskim uem zavrava u rodnici (vagini). Vrat maternice je
manjim dijelom graden od miija, a veim dijelom od vezivna tkiva. U svojoj sredini ima kanal
koji je obloen sluznicom, koja je tanja od sluznice tijela maternice, sadri brojne lijezde, koje
izluuju sluz. Cervikalna sluz se mijenja tijekom ciklusa, uoi i za vrijeme ovulacije je vrlo
obilna, rastezljiva, omoguuje prihvaanje i prolaz spermija, koji za vrijeme snoaja budu
izbaeni u svod rodnice. Nakon ovulacije, u drugoj fazi ciklusa, sluz postaje oskudnija i gusta,
nije vie prikladna za transport spermija. Funkcija vrata maternice je obrnuta od funkcije trupa
maternice. Bioloki gledano, izvan trudnoe sprjeava ulazak u upijinu maternice bakterija, u
vrijeme ovulacije omoguuj; transport spermija, a tijekom trudnoe ini zaporni mehanizam, koji
sprjeava ispadanje jajaca i ploda u razvoju.

Rodnica (vagina)
je uplja cijev, duljine 8-10 cm, koja spaja vrat maternice s vanjskim svijetom. U gornjem dijelu u
rodnicu stri oko dva cm vrata maternice, tako da se izmedu prednje stijenke i vrata maternice
oblikuje prednji, a izmedu vrata i stranje stijenke stranji svod rodnice.Prema dolje rodnica
zavrava u djevica himenom (djevinjakom), koji se prigodom snoaja razdere, a nakon poroda
od njega ostanu samo krvice (karunkule) od 1-2 mm. Ispred rodnice je mokrani mjehur i
mokrana cijev (monica, uretra), a iza rodnice je zavrno debelo crijevo. Stijenka rodnice je
tanka, i graena od veziva, elastinih i glatkih miinih niti, prema unutra obloena

mnogoslojnim ploastim epitelom, koji ne sadri lijezde. Zato se iscjedak rodnice sastoji od
raspadnutih odljutenih stanica epitela i sluzi iz vrata maternice. Prednja i stranja stijenka
rodnice su jedna drugoj priljubljene, tako da je rodnica samo zamiljena (virtualna) upljina.
Bioloki gledano je funkcija rodnice da omogui istjecanje sadraja maternice za vrijeme
menstruacije, da omogui snoaj i ulazak mukog sjemena, a u i rodnica porodu da omogui
izlazak djeteta pa posteljice na vanjski svijet. Spolni ivot i spolna ugoda (orgazam) ena rezultat
su psihoseksualne nadgradnje, uvjetovani su psihikim, fizikim, emocionalnim i socijalnim
imbenicima, kulturnim i civilizacijskim obiajima te okolinom.
Lijekovi: to treba razmotriti
Ako imate zdravstveni problem, ak i manji, zbog kojeg uzimate lijek, razgovarajte sa svojim
lijenikom moete li nastaviti uzimati taj lijek tijekom trudnoe. Nikad ne prekidajte s lijekom
bez provjere sa svojim lijenikom. Lijenik moe preporuiti da probate tretman bez lijekova
(primjerice, smanjivanje konzumiranja kisele hrane i alkohola za prevenciju garavice) prije nego
se okrenete lijeku. Mnogi lijekovi nisu testirani na trudnicama i nitko ne zna kako mogu utjecati
na zdravlje fetusa. Za neke se pokazalo da uzrokuju ozbiljne poroajne defekte. Zato probajte
izbjei uzimanje lijekova, osim ako ih je posebno odobrio lijenik koji zna da ste trudni.
Lijekovi koje u trudnoi treba izbjegavati
Budui da nekim lijekovima trebaju dani, tjedni ili ak mjeseci da nestanu iz vaeg tijela,
pokuajte prestati uzimati lijekove ak i prije trudnoe.
Sljedee lijekove treba izbjegavati tijekom trudnoe:
Androgeni (hormoni koji sekoriste za lijeenje endometritisa)
Antikoagulansi (za prevenciju zgruavanja krvi)
Antikonvulzivi (za lijeenje epileptikih napadaja)
Antidepresivi (fluoxetin, paroxetin i ostali selektivni inhibitori serotonina)
Antitiroidni lijekovi (za lijeenje hiperaktivnosti tireoidne lijezde)
Aspirin, andol, ibuprofen i ostali antireumatski lijekovi (npr. voltaren, ketonal i dr.) protiv bolova i visoke temperature
Barbiturati (za lijeenje tjeskobe, bolova i nesanice)
Benzodiazepini (koriste se za lijeenje tjeskobe i nesanice)
Kemoterapijski lijekovi kao to je metotrexat (za lijeenje raka)
Dietilstilbestrol (DES, koji se koristi za tretiranje problema s menstruacijom, kod
menopauze i raka dojke)
Estradiol (koristi se u oralnim kontraceptivima)
Isotretinoin (za lijeenje akni)
Litijum (za lijeenje manijakalno depresivnog i bipolarnog poremeaja)
Nesedativni antihistaminici (terfenadin, astemizol, koji se uzimaju protiv alergija)
Streptomicin (antibiotik koji se koristi kod lijeenja tuberkuloze)
Tetraciklin (antibiotik za lijeenje virusnih infekcija
Lijekovi koji se mogu sigurno uzimati u trudnoi
Najsigurnije je izbjegavati uzimanje bilo kakvih lijekova u trudnoi, ali ako vae zdravstveno
stanje zahtijeva lijeenje, za ove lijekove je utvreno da su relativno sigurni za uzimanje u
trudnoi. Uvijek se
savjetujte sa svojim lijenikom prije uzimanja bilo kakvih lijekova.

Acetaminofen (protiv bola i vruice)

Antibiotici (za bakterijske infekcije)
Ampicilin
Eritromicin
Penicilin
Antiemetici (protiv povraanja)
Klorpromazin
Meklizin
Prometazin
Trimetobenzamid
Antihistaminici (za alergije i prehlade)
Difenhidramin (Dimidril)
Antihipertenzivi (protiv visokog krvnog tlaka)
Hidralazin
Labetalol
Metildopa
Bronhodilatori (protiv astme)
Albuterol
Metaproterenol
Salmeterol
Terbutalin
Lijekovi protiv prehlade
Maxflu, Coldrex
Fenilefrin, sprej za nos

Folna kiselina
S uzimanjem folne kiseline morate poeti ak i prije trudnoe, kako biste sprijeili razvoj
oteenja mozga i lene modine kod fetusa. Primjeroteenja lene modine je spina bifida
uzrokovana grekom u lenoj modini koja se ne zatvori u trudnoi. Folna kiselina je najvanija
u prvih nekoliko tjedana trudnoe - u vrijeme kada mnoge ene nisu ni svjesne da su trudne.
Veina vitaminskih tableta za svakodnevno uzimanje sadri preporuene koliine (0,4 mg).
eljezo
Vae tijelo mora sada proizvesti vie krvi da dovede hranjive tvari do fetusa. Za to mu je potrebno
eljezo. Nacionalna akademija znanosti preporua da trudnice prehranom svaki dan dobivaju 30
mg eljeza. Hrana bogata eljezom ukljuuje crveno meso, suhi grah, obogaene itarice i suhe
ljive. Svaki prenatalni dodatak hrani takoer opskrbljuje eljezom. Neke ene tijekom trudnoe
naginju anemiji. U tom sluaju lijenik vam mora preporuiti uzimanje dodatnog eljeza. Ako
niste anemini, dodatak eljeza nije nuan, moete dobiti potrebno eljezo iz hrane.
Kalcij i fosfor
Kosti fetusa u razvoju trae vie kalcija i fosfora. Poveana potreba za ovim mineralima nastaviti
e se ako budete dojili. Postoje dokazi da kalcij pomae u prevenciji visokog krvnog tlaka i
preeklampsije tijekom trudnoe. Trebat ete oko l.200 mg kalcija i isto toliko fosfora dnevno. Da
biste dobili ove minerale, svaki dan jedite mnogo mlijenih proizvoda s niskom razinom
masnoe. Jedna aa vie obranog mlijeka svakoga dana zadovoljit e tu potrebu. Ostala hrana
bogata kalcijem ukljuuje sardine i zeleno lisnato povre. Od ne-mlijenih proizvoda fosforom je

bogato meso, piletina, riba, leguminoze i cjelovite itarice (vidi tablicu dolje). Veina ljudi nema
tekoa s dobivanjem dnevnih potreba fosfora, zato to se taj mineral lako apsorbira u tijelo. Ali
ako vam je teko dobiti hranu bogatu kalcijem u vaoj prehrani, savjetujte se s lijenikom o
uzimanju dodataka kalcija.
Proteini
Kalorije koje pojedete veinom dolaze u tri oblika: masti (maslac i ulja, 9 kalorija po gramu),
ugljikohidrati (itarice i eeri, 4 kalorije po gramu) i proteini (meso, riba, mlijeni proizvodi,
grah, 4 kalorije po gramu). Iako ensko tijelo treba vie proteina u trudnoi nego inae, veina
ena u razvijenim zemljama jede mnogo proteina. Ako ste vegetarijanka, morat
ete poduzeti mjere kako biste bili sigurni da dobivate dovoljno proteina u pravilnim omjerima.

Prenoena trudnoa
to je uzrok i tko je ugroen?
U otprilike 50% trudnoa dijete se rodi izmeu 38. i 42. tjedna. Oko 10% poroda dogodi se prije
37. trudnoa tjedna pa se raa nedonoad. Preostalih 10% traje due od 42 tjedna i za njih se
smatra da porod nastupa poslije termina.
Mnoge od tih trudnoa na koncu ipak uope nisu prenoene. esto se pokae da je samo
pogreno izraunat datum poroda. Ako se za potvrdu datuma poroda rano u trudnoi koriste
ultrazvuni pregledi, stvarna je uestalost prenijetih trudnoa samo oko 2%.
Uzroci koji dovode do prenoenja uglavnom su nepoznati. Smatra se da udjela ima naslijee i
hormonski imbenici.
Rizici koji nastaju za bebu u prenijetim trudnoama glavni su razlog za zabrinutost. Nakon 41.
tjedna naglo se smanjuje koliina plodove vode u maternici. Zbog toga se tijekom trudova i
poroaja poveava rizik pritiska na pupkovinu to moe ometati dotok kisika bebi.
Kod prenoenih trudnoa poveava se rizik pojave mekonija u plodovoj vodi. Mekonij je
djetetova stolica, a njegova prisutnost znai da je djetetu ve probava proradila u maternici.
Ukoliko u maternici bebi udisanjem mekonij dospije u plua, moe se razviti oblik upale plua.
Zbog toga e lijenik, im se u porodu pojavi djetetova glava, oistiti mu nos, usta i drijelo.
Pedijatar e potom odmah uvesti cjevicu u nos, grlo i dunik kako bi brzo izvukao mekonij prije
no to dospije do djetetovih plua. Vjerojatno neete uti djetetov pla sve dok ienje ne bude
gotovo.
Drugi je mogui problem prenoene trudnoe makrosomija, odnosno poveanje djetetove teine
iznad 4500 g. Tako velikim bebama moe biti otean siguran prolaz kroz poroajni kanal. Carski
rez je uslijed toga ei u trudnoama koje su prenijete. Ipak, unato poveanim rizicima za bebu
koja je roena poslije termina, uz paljivo voenje poroda veina ove djece raa se zdrava.
Kakav je postupak?
Ako se vaa trudnoa nastavi i nakon 41. ili 42. tjedna trudnoe, jedna e od prvih lijenikovih
zadaa biti utvrivanje je li termin tono izraunat. Prouavanje rezultata svih tijekom trudnoe
uinjenih testova, proba i pregleda, pomoi e mu da precizno utvrdi duinu gestacije. Znajui
kad ste prvi put osjetili micanje eda, kada su zabiljeeni prvi otkucaji bebina srca, koliko je
djetetova veliina odgovarala pretpostavljenom datumu zaea, poloaj fetusa u 20. tjednu
(uobiajen je u visni majina pupka) i rezultate ranih ultrazvunih pregleda, lijenik e na osnovi
podataka vidjeti kako je trudnoa napredovala u razliitim razdobljima.
Ako lijenik utvrdi da je trudnoa uistinu prenoena, postupak koji e se primijeniti razlikovat e
se od sluaja do sluaja. Testovi o stanju u kojem je fetus (praenje otkucaja bebina srca,
kardiotokografski test ili biofiziki profil), dat e mu korisne informacije. Ultrazvunim

pregledom vidjet e se koliko plodove vode okruuje bebu. Na svaki znak da se djetetu
pogorava stanje, ili da je koliina plodove vode mala, bit e donijeta odluka o izazivanju poroda.
Nakon 40. tjedna svakog e se tjedna provjeravati da li se cerviks poeo otvarati. Mnogi se
lijenici odlue na provociranje poroda poslije 41. tjedna ukoliko cerviks postane zreo (mek,
izduen, otvara se).
U ena iji se cerviks jo nije poeo otvarati, ali je nuno dovriti porod, lijekovima e se izazvati
irenje vrata maternice. Gelovi koji sadre hormon prostaglandin ili mali umeci zvani laminarija
stavljaju se u cerviks maternice jer se ire nakon to su navlaeni.
Mnogi se lijenici opredjeljuju za "ekaj-i-promatraj postupak" ako se cerviks nije poeo iriti, a
nema znakova djetetove ugroenosti. Drugi misle da se pri kraju 42. tjedna, bez obzira na stanje
cerviksa maternice, trudnoa treba zavriti porodom. Uglavnom se nee dopustiti da trudnoa
traje due od 43 do 44 tjedna jer se vremenom poveava opasnost za edo.
Kad je ve odlueno da se izazove porod, hoe li biti izabran vaginalni ili carski rez, ovisit e o
vie imbenika. Beba koja je prevelika za prolaz kroz majinu zdjelicu morat e biti izvaena
carskim rezom. ena iji je grli otvoren, a nije bilo znakOva ugroenosti djeteta, kandidatkinja
je za vaginalni porod. Otkucaji djetetova srca i kontrakcije majine maternice pomno e se pratiti
tijekom vaginalnog poroda prenijete trudnoe. Moda e se ipak morati primijeniti carski rez ako
se pokae da beba dobro ne podnosi stres raanja.
Prenoene bebe mogu imati duga mrava tijela bez bjelkastog sloja verniksa koji imaju normalna
novorodenad. Kako su due vrijeme boravile u maternici, ove bebe esto imaju duge nokte,
puno kose i smeuranu kou na stopalima i akama.
Izgledi za budunost.
Unato svim rizicima, bebe prenoenih trudnoa najee dolaze na svijet sigurno i zdrave. Kako
na najbolji mogui nain okonati prenoenu trudnou, odluit ete zajedno s lijenikom,
razmotrivi sve nedostatke i prednosti moguih

Prirast teine
Trudnoa je razdoblje u ivotu kada je poeljno da dobijete na teini. Ali to ne znai da trebate
postati debeli. Vaa se tjelesna masa poveava zbog razliitih zbivanja u tijelu, ukljuivi i
tjelesnu masu djeteta koje ete roditi.
Preporuke koliko treba dobiti na teini za vrijeme trudnoe mijenjale su se godinama. Vaoj majci
je vjerojatno reeno da ne treba dobiti vie od 7 kg. Prije 20 do 30 godina smatralo se da je za
dijete i majku najbolji najmanji prirast teine kod majke. Sada su znanstvenici utvrdili da je za
zdravu trudnou i zdravo dijete najbolje da ena s normalnom tjelesnom masom u trenutku
koncepcije dobije 12 kg do 16 kg.
Lijenik ili primalja koji brinu o vaoj trudnoi odredit e pravi prirast tjelesne mase u trudnoi.
Preporuke e se zasnivati na raznim injenicama kao to je tjelesna masa prije trudnoe,
medicinska anamneza, zdravstveno stanje u trudnoi i zdravstveno stanje vaeg ploda.
Tjelesna masa djeteta djelomino ovisi o tome koliki je va prirast na teini tijekom trudnoe, a
normalna poroajna tjelesna masa je vana za zdravlje novoroeneta. Poeljna tjelesna masa
novorodeneta je izmeu 2950 do 4100 g. Djeca roena s tom tjelesnom masom imaju:
Manju uestalost smrti u dojenakoj dobi

 Manje tjelesnih i duevnih oteenja

Manje tekih bolesti u djetinjstvu
Bolji poetak u ivotu nego manja djeca
Stremite polaganom i stalnom poveanju svoje tjelesne mase, ali imajte na umu da svaka ena
ima individualne osobine. Ovdje su neka openita mjerila prirasta tjelesne mase u trudnoi:
Prvi trimestar 450 g do 680 g mjeseno
Drugi trimestar 230 g do 340 g tjedno
Trei trimestar 340 g do 450 g tjedno
Da biste postigli dodatnu tjelesnu masu, morat ete u trudnoi unijeti vie od 100 000 dodatnih
kalorija (418 680 J). To izgleda mnogo, ali i nije kad uzmete u obzir da trudnoa traje devet
mjeseci.
U ranoj trudnoi fetus je gotovo iskljuivo ovisan o onom to vi jedete i pijete. Zbog toga ne
trebate pretjerano mnogo jesti, ali trebate jesti ee. Mnoge neugodnosti rane trudnoe, npr.
osjeaj gladi, munina i povraanje, mogu se ublaiti time da neto "prigrizete" izmeu obroka.
Ako se bolje osjeate kad neto "prezalogajite", jedite manje obroke da ne biste dobili previe na
teini.
U drugom trimestru razvija se posteljica koja izluuje hormone koji djetetu osiguravaju
ujednaeniji izvor hrane. Tada je potreba za eim malim obrocima manje izraena. U to ete se
vrijeme vjerojatno bolje osjeati i jest ete redovito.
U prvom trimestru trudnoe svoj ete preporueni mjeseni prirast tjelesne mase od 450 g do 680
g osigurati dnevnim dodatkom od 200 kalorija (837,36 J) u odnosu na koliinu energije koju ste
unosili prije trudnoe. Vano je da te kalorije dolaze iz hrane koja ima najveu hranjivu
vrijednost i za vas i za dijete. Tih dodatnih 200 kalorija dobit ete iz npr. jedne krike kruha od
punog zrna, ae obranog mlijeka i 30 g nemasnog mesa.
U drugom i treem trimestru trebat ete dnevno 300 do 500 kalorija (1256 do 2093 J) vie nego
to ste ih uzimali u prehrani prije trudnoe. to budete aktivniji, trebat ete vie kalorija.
Va lijenik ili primalja kontrolirat e vau tjelesnu masu prilikom svakog posjeta.
Odakle potjee prirast vae teine
Dijete
Posteljica
Plodova voda
Poveanje dojki
Poveanje maternice
Zalihe masti i poveanje miine mase
Povean volumen tekuine
Povean volumen krvi

2500 do 4100 g
700 g
900 g
450 do 1350 g
900 g
1800 do 3600 g
900 do 1350 g
1350 do 1800 g

Ukupno

Uloga i vanost vjebanja u trudnoi

U tehnikama prirodnog poroda psihika stabilnost i spremnost imaju veliku ulogu, ali je jednako
vana i tjelesna kondicija. Uloga vjebe tijekom poroda potvrena je ve 30-ih godina naega
stoljea kada je jedna britanska studija pokazala da fizike radnice lake raaju od ena boljeg
socijalnog statusa koje su provodile ivot bez veih tjelesnih naprezanja.
Puno je dananjih ena tjelesno jako aktivno, a takvima ostaju i tijekom cijele trudnoe. Njima,
kao i buduim majkama koje bi za vrijeme trudnoe eljele zapoeti program tjelesnih vjebi,
potreban je prethodno pregled i preporuke lijenika. Ako slijedom tih preporuka nastavite s
prethodnim "fitness" programom ili ga zaponete, zapoeli ste time i put k zdravijem ivotu i,
vjerojatno, lakem porodu.
Tijekom trudnoe u vaem se organizmu odvijaju brojne promjene. Jednu od njih ini i vea
labavost ligamenata, posebice u zglobovima zdjelice. To je posljedica djelovanja hormona
estrogena i progesterona, koju moete iskoristiti u izvoenju pripremnih vjebi za laki porod.
Vjebe se odnose u prvom redu na jaanje onih miia koji su izvrgnuti najveim naporima
tijekom posljednjih nekoliko mjeseci trudnoe i raanja, a ue se na svakom teaju za "prirodni
poroaj".
Sjedenje razmaknutih koljena.
Ova vjeba istee i jaa miie lea, bedara i zdjelice te ispravlja dranje. Istovremeno zglobove
zdjelice odrava pokretljivim i poboljava krvotok usmjeren prema donjem dijelu tijela. Sjedenje
valja odravati tako da su koljena savijena, a stopala priljubljena i u liniji paralelnoj s kukovima.
Ako vam je teko postii opisani poloaj, pokuajte se donjim dijelom lea oduprijeti prema zidu,
postaviti jastuie ispod natkoljenica, ili sjesti prekrienih nogu mijenjajui povremeno onu
gornju.
Lea moraju biti ispravljena. Pokuate li ostvariti gore opisani poloaj, iznenadit e vas da to nije
tako teko kako se u prvi mah ini. Vaa vea pokretljivost rezultat je promjena koje donosi
trudnoa.
Hegelove vjebe.
Miii koji grade dno zdjelice ujedno podupiru organe poput maternice, mokranog mjehura i
debelog crijeva. Jaanje tih miia olakava pritisak svojstven kasnoj trudnoi i smanjuje
mogunost da se nakon poroda nastave smetnje poput nekontroliranog istjecanja mokrae i
pojavljivanja hemoroida
uanje na petama.
Samo u zapadnim kulturama obiaj je da ena raa leei na ledima, tj. u neprirodnom
antigravitacijskom poloaju. U drugim dijelovima svijeta oduvijek se preferirao uspravni poloaj,

a za to postoje i prirodni razlozi. Dijete je, naime, svojim poloajem u poroajnom kanalu
usmjereno prema dolje, tj. u smjeru djelovanja gravitacije. U uspravnom poloaju kontrakcije su
jae, djelotvornije i manje bolne. Sjedenje i uanje pomau otvaranju donjeg otvora zdjelice za
gotovo nekoliko centimetara, inei dodatni prostor za silazak djeteta.
Tijekom poroda provest ete dosta vremena sjedei i hodajui. Pokuajte svako malo unuti jer
e to ubrzati otvaranje poroajnog ua. Za razliku od sjedenja koje je lako, uanje tijekom
visoke trudnoe je naporno, pa zahtijeva esto uvjebavanje poetkom gravidnosti.
Vjeba nazvana klizanje po zidu pomoi e vam u tome.
Klizanje po zidu.
Razmaknite stopala za irinu ramena i poduprite se Ieima uza zid. Klizite leima niza zid prema
dolje sve do poloaja nalik na sjedei (ali bez stolca). Ruke lagano poloite na koljena radi boljeg
odravanja ravnotee. Koljena i stopala moraju biti usmjerena prema van, a sjedei poloaj
odravajte nekoliko sekundi. Nakon toga se vratite u poetni poloaj, takoer klizei po zidu
prema gore. Ponavljajte vjebu tri do pet puta, poveavajui postupno broj do deset.
Naginjanje zdjelice.
Ta vjeba jaa trbune miie, poveava pokretljivost kraljenice, slabi bol koji se tijekom
trudnoe i poroaja javlja u leima i olakava sam porod. Kao i sve prijanje vjebe i ova samo
izgleda teka, a moe se tijekom trudnoe ostvarivati uz minimalan napor. Zdjelini pretklon
vjeba se u razliitim poloajima tijela, npr. sjedeem, stojeem, ili "etveronoke", oslanjajui se
na dlanove i koljena, s glavom u visini lea, a trbuh uvlaimo, izvijajui istovremeno lea u
obliku luka prema van. Tu poziciju valja odravati nekoliko sekundi, a potom ponouo ispraviti
lea. Ponovite tri do pet puta, poveavajui postupno broj do najvie 10.
Opisane vjebe ne zahtijevaju nikakvu dodatnu opremu, ve samo udobnu odjeu i dobru volju.

Utjecaj stresa u trudnoi

Da biste razumjeli stres u njegovom najiem obliku, zamislite pastuha zebre, iroko
razrogaenih oiju i s prainom koja prti ispod njegovih kopita dok galopira kroz nacionalni
park Serengeti ispred lavice koja ga prodrljivo proganja. U trenutku kada je zebra otkrila
grabeljivca, signal iz njenog kopitarskog mozga pokrenuo je adrenalnu lijezdu smjetenu na
vrhu bubrega i ova je poela luiti hormone stresa: adrenalin i noradrenalin (takoer zvane
epinefrin i norepinefrin), i kortizol. Zajedno, hormoni smjesta ubrzavaju zebrine otkucaje srca,
optok krvi i disanje, tako da bi mogla pobjei najveom brzinom. Ti hormoni su takoer prekinuli
procese koji zebri nisu trebali dok je bila zaokupljena borbom za goli ivot: probavu, rast,
proizvodnju sperme, reagiranje imunih stanica, te grananje i nicanje neurona u mozgu. Ako zebra
dovoljno brzo tri da bi pobjegla napadau, te vitalne aktivnosti se kasnije mogu povratiti. To je
vano, jer bez njih ova bi ivotinja isto tako sigurno uginula kao i da su snane eljusti pregrizle
njen vrat. Istraiva Rober Sapolsky s Univerziteta Stanford u Palo Alto, Kalifornija, jednostavno
postavlja tu dilemu: "Taj izlaz nije jeftin!"
Pod normalnim okolnostima, nakon to ivotinje u divljni preive razdoblja stresa izazvanog

borbom ili bijegom, vraaju se pai ili drijemanju na popodnevnom suncu. Luda jurnjava u
sigurnost je gruba, ali njihov stres je akutan i privremen. U osobe s kroninim, dugotrajnim
stresom tijelo vei dio vremena reagira kao da ga progoni nevelik, kotunjav, kaskajui lav, no
svejedno lav.
U svom radu na Stanfordu, Sapolsky je otkrio da tijekom produljenih razdoblja kroninog sresa,
kortizol i s njim povezani hormoni stresa uzrokuju da ivane stanice u odreenim dijelovima
mozga gube svoje grane i konano potpuno umiru. To moe dovesti do slabog pamenja,
nejasnog razmiljanja i odsutnosti kreativnosti. Stres takoer pogorava ve prethodno postojee
bolesti mozga kao to su epilepsija, kap, Alzheimerovu bolest i slaboumnost uzrokovanu SIDOM.
Zbog ostalih efekata prekidanja funkcija u tijelu, kronini hormoni stresa u odraslih takoer
mogu voditi u zamorenost, miine bolove, povieni krvni pritisak, ireve, niski rast, probleme
plodnosti i povienu ugroenost svim bolestima.
Upravo kao to galopirajua zebra doivljava privremeni prekid u reprodukciji, ena u trudnoi
koja doivljava djelovanja kroninog stresa u svom vlastitom tijelu i prenosi ih na fetus. Kortizol
u njenoj krvi skree krv od uterusa i to zauzvrat smanjuje koliinu kisika i hrane koje fetus
dobiva - u ekstremnim sluajevima ak do 60%. Hormoni stresa takoer prolaze kroz placentu i
povisuju otkucaje fetusova srca. Iako to prolaenje nije u potpunosti izueno, pretpostavljamo da
hormoni stresa u fetalnom mozgu djeluju kao i u odraslih - smanjuju broj neurona koji se
razvijaju i sprjeavaju njihovo potpuno formiranje.
Istraivanja su pokazala: to je via razina tjeskobe u majke, to je vea vjerojatnost da e imati
produljenu muninu, pobaaj ili produljeni, bolni porod i vjerojatnije je da e njena beba biti
nemirna, razdraljiva, sklona grenju i razboljevanju.
Ironino je da mnogi parovi koji odgaaju trudnou do srednjih ili kasnih 30-ih godina, nadajui
se veoj stabilnosti u karijeri i finacijama, nalaze da je njihova razina stresa via tijekom trudnoe
- jer brinu zbog problema uzrokovanih majinim godinama, jer ih dobronamjerni lanovi obitelji
i prijatelji opsjedaju zastraujuim priama o problematinim trudnoama u starijih ena i jer su
njihova vlastita oekivanja dugooekivanog dogaaja suvie visoka: savrena trudnoa, savrena
beba, savrena obitelj.
U mnogim kulturama irom svijeta, trudnoa se stoljeima smatrala vremenom samovoljnog
spokoja. Naprimjer, drevna japanska Taikyo tradicija, opominje trudnice da izbjegavaju bune
prepirke ulinih prodavaa i da se dre mirnih vrtova i zvukova zvonia i udaraljki pokretanih
vjetrom. U Shakespearovom Henriku V, Lady Grey glasno brine da njena tuga i suze mogu
"uguiti ili udaviti" njeno neroeno dijete.
Suvremenim enama, talk showovi i zdravstveni asopisi esta su zamjena za tradiciju i
predrasude, a trenutni savjet protiv stresa u trudnoi daju podupirujue grupe, povjerljivi
prijatelji, voena relaksacija i meditacija. Ako ove tehnike, znaajno sputajui razinu
nekontroliranog stresa, mogu ustrijeliti kaskajueg lava, dobar su nain da zatitite budue
mentalno i emocionalno blagostanje djeteta.

Pregledi u trudnoi

tjedan trudnoe obvezatne mjere

1. pregled

8-12

16.
20.
pregled uzv
24.
28.
32.
35.
pregled uzv
38.
39

dodatne mjere

probiranje ugroenih trudnoa na temelju

OGTT; test optereenja
obieljske, osobne i reproduktivne amneze
glukozom
visina i teina,krvni tlak, urin sa
sedimentacijom, krvna slika, krvna grupa i Rh,
urinokultura
stupanj istoa vag. iscjetka i PAPA test, upute
pregled uzv
za hig. mjere i aktivnosti, pregled zubi,
amniocenteza
planiranje genetskog savjetovalita i
amniocenteze
tjelesna teina
krvni tlak
proteinurija
kucanje edinjeg srca (CTG)
mjerenje udaljenosti fundusa od sifize

amnioskopija

Kada se beba poinje micati?

Vi to ne osjeate, no vaa se beba mie ve od estog, sedmog tjedna trudnoe! Ti su pokreti za

nju vrlo vani jer olakavaju okotavanje kostiju. Cijeli je kostur bebe, naime, graen od
hrskavice i tijekom trudnoe upija mineralne tvari koje su mu potrebne za postizanje vrstoe i
otpora.
Kada se ti pokreti mogu osjetiti?
Negdje oko 16., 20. tjedna trudnoe. No ti su pokreti tada jo toliko slabi, da se lako mogu
zamijeniti s pokretima crijeva. No s 20-ak tjedana sigurno razaznajete pokrete svog djeteta.
Nemirne bebe promijene poloaj i po 90 puta tijekom 12 sati u kojima se pokreti broje. Neka

djeca miu se njenije, dok su druga znatno grublja.

S 36 tjedana smirivanje
Zbog veliine djeteta i sve tjenjeg prostora u maternici i manje koliine plodove vode u kojoj se
dijete "kupa" smanjuje se i broj pokreta.
Kada je broj pokreta manji od 10 u 12 sati trebate se savjetovati s ginekologom.

Plodova voda
Za plodovu vodu vlada veliki interes jo iz doba Hipokrata, pa je jo u to doba postavljena teorija
da je plodova voda produkt fetalnih bubrega. Podova voda ima kompleksno postojanje i nastaje:
Aktivnom sekrecijom stanica amnionskog epitela Trasudacijom kroz krvne ile majke
Sekrecijom traheo - bronhalnog stabla ploda Aktivnom funkcijom bubrega (uriniranjem)
Mijenja li se koliina plodove vode?
Svaki od perioda gestacije ima udjela u stvaranju plodove vode. Plodova voda nije konstantna
nego se stalno mijenja. Smatra se da poslije 3 - 4 dana nakon oplodnje poinje aktivna sekrecija
stanica amnionskog epitela u amnionsku upljinu, tako da prve koliine plodove vode su
zapaene u drugom mjesecu trudnoe i one iznose oko 10 ml.

Trajanje
trudnoe

voda
vrsti elementi
organski, anorganski,
hormoni...
specifina teina
Ph vrijednost
Polihidramnion

98% - 99%
1% - 2%
1.003 - 1.005
7 - 7,33
oligoamnion

(prevelika

premala

koliina

pl.

vode)

Maksimalna koliina plodove vode u 37. - 38. tjednu je 1,5 L. Sve preko dvije litre se smatra
poveanjem plodove vode. To poveanje moe biti akutno ili kronino. Kada se ustanovi
poveanje plodove vode trae se razlozi koji su doveli do toga. Obino su razlog defekt jednjaka

ili anencefalus, mikrocefalija i poveanje plodove vode postaje kronino. Ako polihidramnion
nastane naglo onda pacijentice imaju dispneju, teko diu i plodova voda se mora evakuirati.
Oligoamnion se javlja u ranijoj trudnoi. Ako se javi u prvoj polovini trudnoe obino je povezan
sa velikim malformacijama djeteta. To su obino djeca sa agenzijom ili opstrukcijom urinarnih
puteva. Takva djeca se raaju malih teina sa hipoplastinim srcem i pluima jer uslijed male
koliine plodove vode dolazi do pritiska gravidnog uterusa na plod koji esto moe biti
deformiran,
a
mogu
se
javiti
i
amputacije
ekstremiteta.
Postupak

kod

prijevremenog

prsnua

plodovih

ovoja

Ako je trudnoa od 38 ili 39 tjedana, ako majka nije dijabetiarka i ako se ne oekuje nezrelo
dijete, postupak je blaga stimulacija sintocinonom, a pacijenticu ne treba dirati prvih 6 sati.
Ako je do prsnua plodovih ovoja dolo prije termina, pacijentici se daju antibiotici. U tom stanju
treba se napraviti pregled kada se oekuje porod. Ako je trudnoa mnogo prije termina treba dati
tokolizu,
uzimaju
se
brisevi
i
daje
dexametazon.
Mekonijalna plodova voda ne znai nita ako je u pitanju karlina prezentacija. Ako prednjai
glava, mekonijalna plodova voda govori o hipoksiji PLODA.

PREGLEDI TOKOM TRUDNOE

4d ultrazvuk
Znate li da su stari kinezi smatrali da je svatko od nas zapravo devet mjeseci stariji nego to
misli? Danas ima sve vie dokaza da je to istina. Mnogi znanstveni rezultati govore da neroeno
dijete, osobito u poslijednjem razdoblju intrauterinog ivota osjea, razumije i reagira na vanjske
podraaje (zvuk, svjetlo, dodir).
Fetus se poinje spontano pokretati ve u sedmom tjednu trudnoe, no majka ga osjeti mnogo
kasnije (15.-21. tj.). Vrste pokreta fetusa su mekoljenje, otri udarci te mali, ritmini udarci.
Tijekom trudnoe mekoljenje se pojaava, ritmini udarci se nastavljaju konstantno od petog do
devetog mjeseca, dok se otri udarci pojaavaju do sedmog mjeseca, a zatim se smanjuju. Tako se
u kasnijoj trudnoi dijete moe smijeiti, mrtiti, sisati ruice ili trljati oi.
Jo se krajem 19. stoljea smatralo da novoroene dolazi na svijet potpuno gluho. Danas znamo
da je srednje uho potpuno razvijeno ve sredinom trudnoe. Do pojave ultrazvuka znanost se u
svrhu prouavanja ploda koristila uglavnom makroskopskim i mikroskopskim analizama
pobaenih embrija i fetusa.
Mogunost izravnog praenja normalnih i poremenih aktivnosti jo neroenog djeteta dobili

smo tek posljednjih eterdesetak godina, razvojem ultrazvuka. Prvi ultrazvuni aparati
omoguavali su tek grubi prikaz morfologije fetusa. Detaljniji prikaz omoguila je siva slika.
Razvojem prikaza u ivom vremenu (real time) omogueno je izravno praenje dinamike
fetusa, njegove fizioloke funkcije, kao i otkrivanje patolokih zbivanja. Danas presudnu ulogu u
pravodobnom pronalaenju poremeaja razvoja fetusa te njegove ugroenosti ima obojeni
(color) doppler.
Kompjutorska obrada ultrazvune slike omoguava trodimenzionalni prikaz fetusa (3D), a zadnja
rije tehnike je takav prikaz u ivom vremenu (4D). Ovim, za sada jo vrlo skupim aparatom,
mogu je prikaz najsitnijih detalja ploda te se mogu otkriti i najmanje fetalne mofoloke
anomalije. Prikazom lica imamo gotovo uvid u raspoloenje oekivane prinove. Vidi se kako
plod trlja oi, sie ake ili stopala, mrti se ili smije, zijeva ili plazi jezik. Valja ipak napomenuti
da ponekad, u odreenom trenutku trudnoe, mogunost prikaza pojedinih dijelova tijela
ograniava koliina plodove vode, poloaj posteljice i ploda.
4D ultrazvuk mogue je primjenjivati bez opasnosti za zdravlje majke i djeteta tijekom cijele
trudnoe. Ve u embrionalnoj fazi razvoja zauujui je prikaz detalja, a krajem trudnoe izgled
lica u potpunosti odgovara onome u novoroeneta. Ovom metodom roditelji, u doslovnom
smislu, mogu upoznati svoje dijete i prije roenja.
AC (Abdominal circumference)
AC oznaava promjer trbuha (Abdominal circumference) i slui za mjerenje veliine i teine
fetusa, a ne toliko njegove starosti. Mjeri se preko najireg dijela trbuha, preko jetre. Pokazuje ne
samo razvoj organa poput jetre, ve i to, raste li fetus proporcionalno.
Naime, ukoliko je AC premali, a ostala mjerenja pokazuju normalne vrijednosti, rije je o
asimetrinom rastu. Ukoliko se ovaj problem otkrije na vrijeme, moe se spasiti ivot inae
normalnom
fetusu.

FL (femur lenght)
FL (femur lenght) duljina je najdue kosti u tijelu i pokazatelj je postoje li ikakve abnormalnosti,
odnosno zastoji u rastu (patuljasti rast). Svrha mu je ista kao i mjerenju BPD. Najbolje je mjeriti
nakon 14. tjedna.
Bipartijalni promjer BPD (BIP)
Bipartijalni promjer
je promjer dviju strana glave. Najbolje je mjeriti nakon 12. tjedna .Svrha tog mjerenja identina

je svrsi mjerenja femura. U kasnoj trudnoi ovo mjerenje nije vjerodostojno, jer kako fetusi rastu,
tako se razlikuju veliine njihovih glava. Kako se razvija mozak, raste i promjer glave fetusa. No,
kod nekih se beba razvija vie ovalni oblik glave, stoga BPD moe varirati. Da bi se u takvim
sluajevima dolo do preciznijih rezultata, BPD se koristi uz APD, odnosno HC.

HC je mjerenje slino BPD-u, no preciznije, jer ne ovisi o obliku glave (plosnatija glava dat e
manji BPD). Radi takvih sluajeva koristi se ponekad (mjerenje je komplicirano) HC, da bi se
dobili precizniji rezultati. HC je rezultat dobiven kombinacijom BPD-a i APDa(anterior/posterior diameter). APD mjeri glavu od prednje ka stranjoj strani glave. Formula za
dobivanje HC je:
(APD + BPD)/2 X 3.14 = head circumference

NEDONOE---Komplikacije - Sindrom respiratornog distresa

Sindrom respiratornog distresa (Bolest hijalinih membrana, hiposurfaktoza)
To je problem disanja zbog nezrelosti plua. Pluima nedostaje tekua tvar koja se zove
surfaktant. Surfaktant daje normalnim, potpuno razvijenim pluima elastinost potrebnu za
disanje. U 1960-im to se stanje zvalo bolest hijalinih membrana, a od nje je mnogo nedonoadi
umrlo. Stanje se obino moe sprijeiti ili ublaiti. Iako je za najmanju nedonoad bolest jo
uvijek vrlo rizina, danas je postotak preivljavanja i ishod odlian. Kada pone prijevremeni
porod, nekad je korisno odrediti hoe li djetetova plua biti zrela ako se ono odmah rodi.
Openito, veina djece ispod 36 tjedana gestacijske dobi imat e nezrela plua, ali ima iznimaka.
Neka djecaimaju iznenaujue nezrela plua, a druga udesno zrela za svoju gestacijsku dob.
Nekad je mogue iz amnijske tekuine odrediti stupanj zrelosti plua. Laboratorijski rezultati koji
glase visok LS kvocijent ili pozitivan PG dobre su vijesti i obino znae da su fetalna plua
zrela. Ponekad se majci u koje je poeo prijevremeni porod daju lijekovi poput betametazona ili
deksametazona koji potiu sazrijevanje fetalnih plua. Katkad se samo s jednim do dva dana
takve terapije moe znaajno poboljati zrelost plua novoroeneta.
Dijagnoza sindroma respiratornog distresa postaje oita obino u prvim minutama ili satima
nakon poroda. Zasniva se na klinikim znakovima oteanog disanja i abnormalnostima
rendgenograma plua. Nedonoad sa sindromom respiratornog distresa treba razne vidove
potpore disanja. Obino je potreban dodatni kisik. Zrak koji udiemo sadri 21% kisika.
Nedonoad sa sindromom respiratornog distresa treba razliite postotke dodatnog kisika pa i
100% kisik. Mnoga djeca s ovim sindromom trebaju i dodatne udahe. Ventilator (respirator) je
stroj koji daje paljivo kontrolirane udahe u rasponu od nekoliko dodatnih udaha u minuti do

potpunog preuzimanja cjelokupnog disanja. Nekoj djeci koristi disajna pomo nazvana CPAP
(engl. continuous positive airway pressure= trajni pozitivni tlak na dine puteve). Preko plastinih
cjevica stavljenih u nosnice unosi se zrak i kisik u dine putove, ime se odravaju napuhnute
alveole (siune zrane vreice) u pluima. Kako je sindrom respiratornog distresa izazvan
nedostatkom surfaktanta, djeci s tekim oblicima bolesti daje se surfaktant izravno u plua. Ostali
lijekovi koji se daju djeci sa sindromom respiratornog distresa su diuretici (lijekovi koji
poveavaju izbacivanje mokrae i oslobaaju tijelo vika tekuine), deksametazon (lijek slian
kortizonu koji smanjuje upalu u pluima), bronhodilatatori (lijekovi koji ire male dine puteve) i
teofilin ili kofein (lijekovi koji skrauju pauze u disanju).
Djeca koja dobivaju respiratornu pomo (ventilator, CPAP) ili dodatni kisik pomno se nadziru
kako bi dobili odgovarajuu koliinu kisika. To se radi pomou aparata koji se zove oksimetar ili
monitor saturacije (zasienosti) kisikom i koji stalno pokazuju koliinu kisika u krvi djeteta.
esto se odreuju kisik i ugljini dioksid u arterijskoj krvi kao i pH. Ova mjerenja slue procjeni
kvalitete disanja djeteta i voenju potebnih promjena respiratorne terapije

Znakovi koji upozoravaju na prerani poroaj

Tko raa nedonoad?
Zbog razloga koji su ostali nejasni, svake godine se prije vremena, to znai prije navrenog 37.
tjedna razvoja, rodi 13% crne i 6% bijele djece. Djeca roena prije 23. tjedna rijetko preive, ak
i uz najbolju njegu u najbolje opremljenim jedinicama za intenzivno lijeenje novoroenadi. Uz
pomo intenzivnog lijeenja danas moe preivjeti vie od dvije treine djece roene s 24 do 25
tjedana. Rizik komplikacija je manji u djece ije se roenje moe odgoditi barem za nekoliko
dana nakon to je porod zapoeo. Majci se mogu dati lijekovi koji e pomoi sazrijevanju fetalnih
plua i smanjiti rizik krvarenja u mozgu nedonoeta. Ipak, da bi ti lijekovi bili djelotvorni, treba
proi nekoliko dana. Veina nedonoadi ne samo da preivi nego se i normalno razvija, kao to
je to bio sluaj i s Julienim djetetom. Izgledi ove djece znaajno su poboljani razvojem
intenzivnog lijeenja novoroenadi.
Znakovi koji upozoravaju na prerani poroaj
Priblino tri od etiri sluaja preranog poroda nastupaju u ena koje su ve znale da imaju visok
rizik takvog ishoda trudnoe. To su mahom ene koje su ve ranije raale nedonoad ili koje
oekuju dvojke ili trojke. Ponekad lijenik otkrije prijevremeni porod pri rutinskom pregledu
trudnice; to se dogaa u oko 10% trudnih ena. Za lijenika i trudnicu prijevremeni porod moe
biti potpuno neoekivan dogaaj. Meutim, kod veine ena se javljaju znakovi koji upozoravaju
na prijevremeni porod. Jedan od njih je otjecanje plodove vode.
Ostali znakovi su:

Bezbolne kontrakcije maternice -"stezanje" maternice. ene to nekad zabunom pripisuju

nadutosti, opstipaciji ili micanju djeteta. npr. ritanju
Bol u trbuhu, zdjelici ili leima
Grevi slini onim pri menstruaciji
Vaginalno krvarenje ili vaginalni iscjedak ruiasto obojen
Pritisak u zdjelici
Uestalije mokrenje
Proljev
Ako imate neke od ovih znakova upozorenja, odmah se javite lijeniku. ali nemojte automatski
zakljuiti da zapoinje prijevremeni porod. Zato nemojte paniariti. ak i ako je prijevremeni
porod zapoeo, to ne znai da ete i roditi prije vremena. Ovisno o okolnostima Vae trudnoe i
zdravlju vaeg fetusa, lijenik moe poduzeti mjere da zaustavi porod. Vie od polovice ena u
kojih je zapoeo prijevremeni porod rode svoju djecu na vrijeme

Ako je dijete roeno prije vremena, a vi i partner slite drugim ljudima koji su se suoili sa
slinim kustvom, vjerojatno ete oboje biti zaudeni i moda valo okirani kad prvi put bolje
pogledate svoje dijete jedinici za intenzivno lijeenje. Roditelji su obino zaudeni dimenzijama
te siune osobe i zaprepateni nizom cjevica, katetera i elektrinih vodova privrenih na
njegovo tijelo. Nedonoad moe biti tako mala da muki vjenani prsten moe sluiti kao
rukvica. U usporedbi s donoadi, nedonoad ima manje tjelesne masti koja uva toplinu. Zato
ih setavlja pod grija ili u inkubator gdje mogu odravati normalnu tjelesnu temperaturu i bez
vlastitih zaliha masti. Tamo mogu biti gola i nepokrivena, pa zdravstveno osoblje moe dobro
promatrati
njihovo
disanje
i
opi
izgled.
Na nedonoe su esto privrene razne cjevice i ice. Koliko god na prvi gled djeluju
zastraujue, one su korisne jer osoblju daju stalne obavijesti o zdravstvenom stanju djteta.
Uskoro ete se naviknuti na izgled jedinice za intenzivno lijeenje i na veliinu vaeg djeteta.
Nekad ak roditelji vide svoje nedonoe kao dijete normalne veliine, a donoe kao veliko
dijete. Vae nedonoe moe biti pokriveno s vie finih dlaica (lanugo) nego to se to via kod
donoenog djeteta. Koa nedonoeta je naborana jer ono nema potkone masti koja ini jedrom
kou donoenog djeteta. Koa djeteta izgleda tanka i njena, posebno ako je ono roeno prije 28
tjedana trudnoe. Obino koa poinje izgledati kao normalna koa novoroeneta nekoliko dana
nakon roenja. Koa i hrskavica koja oblikuju vanjsko uho djeteta bit e takoer jako mekana i
savitljiva.
U jedinici za intenzivno lijeenje radi specijalizirano osoblje koje promatra dijete, odgovara na
njegove potrebe i nadzire svu opremu. Tipian tim u klinici intenzivnog lijeenja novoroenadi
sastoji se od:
Medicinska sestra posebno izobraena za zbrinjavanje nedonoadi i visokorizine
novoroenadi.

Neonatolog - pedijatar specijaliziran za dijagnostiku i lijeenje bolesti novoroeneta.

Pedijatrijski kirurg- kirurg specijaliziran za dijagnostiku i lijeenje onih bolesti
novoroeneta koje zahtijevaju kirurki zahvat.
Pedijatar - lijenik specijaliziran za lijeenje djece.
Lijenik-specijalizant iz pedijatrije - lijenik koji specijalizira pedijatriju.
Respiratorni terapeut - osoblje obueno za procjenu respiratornih problema novoroeneta
i vodenje mehanike ventilacije.
U jedinici intenzivnog lijeenja novoroenadi mogu biti prisutni ili su dostupni i drugi strunjaci
kao npr. specijalist za prehranu i radioloki tehniar. U mnogim bolnicama tu su i socijalni radnici
koji pomau obitelji da se prilagodi problemima zbrinjavanja nedonoadi.

POROD
Uza sve tekoe koje donosi, porod moe biti nezaboravan doivljaj i ugodan poetak novog
ivota
Kako u znati kad je poeo porod? Koliko traje? Jesu li trudovi bolni i koje su mogunosti
ublaavanja bolova? Mogu li odmah na carski rez? Je li epiduralna analgezija tetna? To su neka
od najeih pitanja koje trudnice postavljaju na teajevima u sklopu bolnikih ustanova.
Naizgled banalna pitanja za lijenika, ali vana za buduu rodilju i majku. Pravilna edukacija i
psiholoka priprema otklonit e veinu nepoznanica i omoguiti rodilji da na porod doe
maksimalno pripremljena i educirana. Nepoznavanje osnovnih pojmova o raanju, te nerijetko
pogrene informacije iz susjedstva, stvaraju negativan stav prema porodu, rodiljama unose strah,
a esto i paniku. To ne samo da oteava posao lijeniku i medicinskom osoblju, nego se jedan
tako prirodan in u ivotu ene umjesto zadovoljstva pretvara u traumu.
Iako je istina da je porod bioloka i mehanika trauma za enu, psiholoki aspekt ipak je vaniji.
Donoenje novog ivota na svijet samo je poetak potpuno novog naina ivota, roditeljstva,
brige, obveza i ljubavi prema vlastitome djetetu. Stoga je taj in iznimno vaan te ga je, uza sve
tekoe koje donosi, ipak mogue doivjeti kao nezaboravan i ugodan poetak neeg novog u
vaem ivotu. Za tako neto nuno je da budete maksimalno psiholoki pripremljeni i dobro
educirani o svemu to vas oekuje.
Poetak - tijek - postporoajno razdoblje
Poetak - Porod prije navrenih 37 tjedana trudnoe nazivamo prijevremenim. Nakon
navrenih 37 tjedana trudnoe porod je u terminu ili na vrijeme. esto postoji strah ako ne
pone ba u 40. tjednu trudnoe, to je neopravdano. Poetak poroda oznaavaju trudovi ili
prsnue vodenjaka. Nije neuobiajeno da trudnica dolazi nekoliko puta u bolnicu zbog bolova,
uvjerena da je poeo porod. Najee je rije o takozvanim pripremnim trudovima koji su kratki i
neregularni. Pravi trudovi traju najmanje jednu minutu i javljaju se u pravilnim vremenskim
razmacima, u poetku svakih 15 minuta, a zatim u sve kraim razmacima. Stoga se uvijek
savjetuje trudnici da prieka nekoliko sati, pratei trajanje i regularnost trudova, i tek se onda
odlui za odlazak u rodilite. Vodenjak moe prsnuti samostalno ili za vrijeme trudova. Svaka
sumnja na prsnue vodenjaka znak je da odmah krenete u bolnicu. Uz to, bilo kakvo
krvarenje razlog je da se odmah obratite ginekologu.
Priprema - Trajanje normalna poroda razlikuje se ovisno o tome je li rije o prvorotkinji ili

vierotkinji. Prvorotkinje raaju u vremenskom razmaku 12 do 18 sati, a vierotkinje znatno

bre. Stoga, nakon pojave prvih trudova, ne treba panino trati u bolnicu. Ako ste sigurni da je
porod poeo, bez panike se istuirajte, pripremite osobne stvari koje su vam potrebne za
boravak u bolnici (toaletni pribor, grudnjake za dojenje, predloke za dojenje, spavaice i drugo
prema preporuci vaeg lijenika). Nikako ne zaboravite svu medicinsku dokumentaciju o vaoj
trudnoi, osobito nalaz krvne grupe.
Dolazak u raaonicu - Dolaskom u raaonicu pregledat e vas deurni ginekolog koji odluuje
o daljnjem postupku i nainu voenja poroda. Osim brijanja spolovila, rodilje esto bivaju
iznenaene dobivanjem klizme, to je rutinski postupak. U naim raaonicama rodilje cijelo
vrijeme poroda provedu u leeem poloaju, to nije sluaj u drugim zemljama.
Porod - Za vrijeme poroda iznimno je vano stalno praenje stanja majke i djeteta. Rodiljama se
redovito mjeri krvni tlak, puls i provodi nadoknada tekuine. Nerijetko rodilje povraaju,
najee za prvog porodnog doba, to je najee neeljeni uinak analgetika koji se koriste za
smanjenje boli. Vano je istaknuti i da mokrani mjehur za poroda ne smije biti pun jer sprjeava
trudove. Stanje djeteta prati se kardiotokografom koji biljei otkucaje srca te uestalost i
intenzitet trudova. Kardiotokograf je najee pripojen tankom spiralnom elektrodom na oglavak
djeteta.
Sam porod dijeli se u etiri porodna doba:
Prvo porodno doba oznaava stadij otvaranja grlia maternice i samog ua. Poinje ili prvim
trudovima koji dovode do nestajanja cerviksa i otvaranja ua ili prsnuem vodenjaka. Trudovi su
u poetku slabog intenziteta i trajanja, da bi se pred kraj prvoga porodnog doba javljali tri puta u
10 minuta. Kod prvorotkinja traje od osam do deset sati, a zavrava kad se ue maternice od
poetna dva centimetra otvori potpuno (10 cm). Za to vrijeme rodilja dobije oko 150 trudova. U
vierotkinja traje pet do sedam sati. Ako je prsnuo vodenjak bez pojave trudova, nemate razloga
za brigu. Stav je ekati trudove sljedeih 12 sati, za koje ima vrijeme 90 posto rodilja dobije pod
uvjetom da nema znakova infekcije. Prvo porodno doba je i najtee za rodilje, pogotovo
prvorotkinje, jer dugo traje, a bolovi su sve jai i ei. Rutinska primjena razliitih analgetika u
svake rodilje ublait e bolove do podnoljive granice. Epiduralna analgezija jedini je nain
potpuna kupiranja boli. Prisustvo supruga mnogo znai veini rodilja, naroito u ovom dobu, kad
je psiholoka potpora najvanija.
Drugo porodno doba je doba istiskivanja djeteta. Poinje kad je ue potpuno otvoreno (10 cm),
a vodenjak prsnuo. Trudovi su izrazito esti i jaki. Kod prvorotkinja traje sat do dva, a u tom
vremenu rodilja dobije oko 50 trudova. Trudovi se javljaju svake dvije minute i traju oko
stotinjak sekundi. U vierotkinja traje do 30 minuta, nerijetko i krae. U tom dobu dolazi do
sputanja vodee esti (najee glavica) kretnjama rotacije kroz poroajni kanal. Pred kraj
rodilja dobije neizdriv nagon za tiskanjem, kao da e imati stolicu. To znai da se glavica nalazi
na dnu zdjelice te da e uskoro nastupiti porod. Za to vrijeme treba pozorno pratiti upute lijenika
i babice. Rodilja se postavi u poloaj za raanje. Za najjaeg intenziteta truda potrebno je svom
snagom tiskati dijete prema uputama lijenika. Kad glavica djeteta izboi meicu, uini se
epiziotomija, koju rodilje uglavnom ne osjete. Prvo se poraa glavica, potom prednje, pa stranje
rame, trup i noice. Nakon samog poroda djeteta zavrava drugo porodno doba. Babica podvee
pupkovinu i preree je, nakon ega prvi put vidite svoje dijete. Novoroene je esto prekriveno
verniksom (bijeli sirasti premaz), ponekad krvavo, to vas ne treba iznenaditi. Ako dijete ne
zaplae odmah nakon roenja, nemojte oajavati. Novoroenetu je esto potrebno nekoliko
minuta oporavka i prilagodbe na potpuno nove uvjete ivota. I vi i vae dijete dobit ete
narukvicu s matinim brojem. Uvijek dobro pogledajte spol djeteta i usporedite brojeve na
narukvicama.

Tree porodno doba poinje roenjem djeteta, a zavrava roenjem posteljice. U fiziolokim
uvjetima traje 30 do 60 minuta, a aktivnim voenjem puno krae. Svaka rodilja odmah nakon
roenja djeteta dobije intravenski injekciju uterotonika koji e potaknuti jo nekoliko tru-dova
koji e u kratko vrijeme poroditi posteljicu, to je bezbolno. Svaku posteljicu lijenik koji vas je
porodio detaljno pregleda, kako bi se izbjeglo zaostajanje posteljinog tkiva u materitu. Nakon
poroda posteljice potrebno je saiti epiziotomiju. Epiziotomija je opstetrika operacija kojom se
karama ree meica u sredinjoj ili postraninoj liniji. Izvodi se u interesu majke (profilaksa
razdora mekog poroajnog kanala) i djeteta (ubrzava drugo poroajno doba). est strah od
ivanja meice neopravdan je, jer se ivanje provodi u lokalnoj analgeziji koja potpuno kupira
bol.
etvrto porodno doba oznaava stadij ranog oporavka, a traje oko dva sata. Za to vrijeme bit
ete zadrani u raaonici i praeni. Neke od komplikacija kao to su krvarenje ili eklamptiki
napadi najee se dogaaju upravo u tom dobu. Stoga je u vaem interesu da budete pod
neposrednim struno-medicinskim nadzorom iz profilaktikih razloga.
Carski rez - 10 do 15 posto poroda, ovisno o vrsti bolnike ustanove, dovri se carskim rezom.
Carski rez je operativni nain dovrenja poroda, a provodi se samo u interesu majke ili djeteta
ako postoji vrsta medicinska indikacija. Relativno velik broj rodilja od lijenika trai operativno
dovravanje poroda, pa je vano istaknuti da je carski rez operativni zahvat koji moe imati
kirurke i anestezioloke komplikacije. Isto tako, pobol ili komplikacije nakon carskog reza deset
puta su ee nego nakon normalna vaginalnog poroda. Iako su dananjim napretkom medicinske
struke komplikacije svedene na najmanju moguu mjeru, svaka rodilja mora znati da je lijenik
nee izlagati poveanim rizicima carskog reza ako ne postoji stvarna i vrsta indikacija za
operativno dovrenje poroda.
Mogue komplikacije tijekom poroda - Porod u stavu zatkom, veliko dijete, suena zdjelica,
intraamnijske infekcije, krvarenja u treem porodnom dobu, samo su neke od komplikacija koje
se javljaju za poroda. Vano je istaknuti da se do 90 posto poroda dovri bez ikakvih
komplikacija vaginalnim putem. Doe li do komplikacija, imajte puno povjerenje u vaega
ginekologa opstetriara koji e ih rijeiti na najbolji mogui nain za vas i vae dijete.
Nakon poroda - Dva sata nakon poroda bit ete premjeteni u bolesniku sobu na odjelu za
babinjae, gdje ete biti zadrani dva, tri dana, ovisno o vaem stanju i stanju djeteta.

Izgled novoroeneta
Glavica
Zbog tzv. poroajne otekline djetetova je glavica prva 24 sata izduljena. Kosti su joj meke i nisu
meusobno srasle, kako bi se to bolje prilagodile izlasku kroz poroajni kanal. Ako je ijete
roeno na zadak, glavica mu je izboena na zatiljku, a moe se vidjeti poroajna oteklina na guzi.
Dijete roeno carskim rezom, bez prethodnih trudova, ima oblu glavicu. Kefalhematom, tj. vea
oteklina na glavi, nije opasna, no ostaje oko mjesec dana.
Fontanele
To su mali otvori, odnosno mekani dijelovi izmeu kostriju koji omoguuju rast lubanje i mozga.
Prekriveni su koom i vrstim modanim opnama. Velika fontanela nalazi se na vrhu glavice, ima
oblik romba i otvorena je do 18. mjeseca ivota. Vana je za praenje razvoja mozga, te lijenik

pri svakom pregledu mjeriti njenu napetost i veliinu.

Lice
Prvih je dana djetetovo lice esto asimetrino zbog njegova poloaja u maternici, no to se brzo
ispravi. Koa moe u poetku biti plavkasta, zbog sitnih tokastih krvarenja nastalih u porodu.
Milije, bijele sitne tokice, su lijezde lojnice koje same nestaju. Ima ih svaka druga beba.
Nemojte ih stiskati.
Kosa
Vaoj bebi kosa naraste jo u maternici. Na nekim ultrazvunim slikama u kasnoj trudnoi moe
se ak vidjeti kako kosa leluja oko bebine glave. Na vaoj bebi prije rodenja naraste i dlaka po
tijelu, koju zovemo lanugo i koja se katkad moe vitljeti i na novoroenoj bebi. Nakon roenja
beba pone gubiti tu prvu kosu, pa zato esto nastaje malo elavo mjesto na zatiljku bebine glnve.
Oko estog rnjeseca poet e ratsti nova, gusta kosa, koja je potpuno drugaije boje i grae od
one prve.
Oi
Sva novoroenad ima sivoplave oi, a njihova e prava boja biti vidljiva tek za par mjeseci.
Eventualne crvene mrlje na bjeloonicama bezopasna su posljedica poroaja i brzo nestaju.
Oi vae bebe najbolje se fokusiraju na predrnete i objekte udaIjene od nje oko 20-30 cm. Ta se
udaljenost povezuje s tim koliko je daleko beba mogla usmjeriti pogledl dok je jo bila u
maternici, kao i s prirodnom udaljenou majina lica dok bebu dri u naruju.
Ui,
sluh
Izvana, uha vae novorodene bebe gotovo su jednako dobro razvijena kao i kod odraslih.
Unutranji dijelovi jo su uvijek nezreli, to znai da beba vjerojatno ne uje vrlo njene i tihe
zvukove. Beba bolje uje visoke tonove od niskih, a najbolje reagira na ljudski glas - posebno
majin, koji prepoznaje od vremena kada je jo bila u maternici.Unutranje uho sadri i organ za
ravnoteu, koji e biti naroito vaan i u punoj upotrebi kada se beba pone preokretati u
maternici i zatim ponovno kad pone uiti sjediti i puzati, te kretati se u prostoru na razliite
naine.
Zubi
Bebe se raaju s desnima u kojima su zameci svih mlijenih zubia, ali samo jedna od oko 2000
beba ima zubi im se rodi. Prvi zubii, obino donji sjekutii ("jedinice"), pojavljuju se oko
estog mjeseca. Svako pojavljivanje zubia unutar etvrtog i 14. mjeseca starosti potpuno je
normalno. Hoe li zubii izbiti ranije ili kasnije ini se da je obiteljska karakteristika i nije znak je
li dijete napredno ili kasni li u razvoju. U dobi od jedne godine veina beba ima i barem jedan
zubi.
Ruke
Beba se rodi sa stisnutim ruicama koje se opuste i isprue u prvih nekoliko mjeseci ivota. Ako
stavite prst na dlan vae bebe, ona e ga vrsto stisnuti; to je refleksna radnja, koja nestaje oko

drugog mjeseca. U poetku, ruice vae bebe mogu biti plavkaste i hladne, to je normalno i
posljedica je jo nerazvijene cirkulacije. Oko treeg mjeseca beba e otkriti svoje ruke, postat e
ih svjesna i poet e se njima igrati. Noktii su u poetku maleni, ali rastu vrlo brzo pa ih treba
paljivo rezati posebnim karicama za bebe i to najbolje dok beba spava.
Noge
Kad se beba rodi, noge su joj skvrene u tipinom, tzv. fetalnom poloaju (onako kako su bile
prekriene dok je beba bila u maternici). Ako je polegnete na trbuh, vjerojatno e se pojavitl
refleks puzanja, jer e noge skvriti i podviti pod trbui i radit e pokrete sline puzanju. Taj se
refleks gubi tijekom prvih triju mjeseci kako se bebine noge ispravljaju i pruaju i dok beba ne
pone uivati u slobodnom mlataranju noicama. Oko estog mjeseca beba e se poeti sluiti
nogama
namjerno,
tj.
pomicat
e
predmete
dok
lei
na
leima.
.
Splovilo
Spolovila novoroenih beba obaju spolova mogu u prvim danima nakon roenja izgledati kao da
su nateena, a i bebe obaju spolova mogu imati "prsa", tj. malo nateeno podruje oko bradavica.
Novoroene djevojice mogu imati ak i blago krvarenje (poput menstruacije). Sve te pojave
posljedica su djelovanja hormona koji su s majke, putem posteljice, prenijete bebi prije nego to
se
rodila,
normalne
su
i
ubrzo
nestaju.
NAVIKE NOVOROENADI
Rije navika vjerojatno je pogrena kada se odnosi na novoroene bebe koje ele jesti i spavati
uvijek onda kada su gladne i pospane. No, oko estog mjeseca beba e imati mnogo stabilniji
raspored i vi ete puno bolje moi predvidjeti u koje vrijeme i kada bebi neto treba, te kako se
osjea.
Hranjenje
Zbog veoma malog eluca, novoroena beba moe odjednom pojesti samo oko 25-75 ml mlijeka,
pa e vam se moda initi da je svaki as morate hraniti jer je gladna, posebno ako je dojite, jer se
majino mlijeko jo bre probavi od umjetnog mlijeka. Razmak izmeu hranjenja mijenjat e se
kako beba raste; u dobi od mjesec dana, beba moe pojesti u jednom obroku oko 75-150 ml, a
jednogodinja beba oko 200-300 ml mlijeka ili druge hrane. U razdoblju od etvrtog do estog
mjeseca poinje nova faza u hranjenju, kada bebe treba poeti privikavati na druge vrste hrane.
Spavanje
Novoroene bebe su pospanci i provode u prosjeku oko 16 sati dnevno spavajui (ne u jednom
spavanju, ve rascjepkano). Ne spavaju uvijek vrsto, ve vie drijemaju oko dvadesetak minuta,
a kada se probude, obino neto zahtijevaju i to najee hranjenje.
U dobi od oko tri mjeseca jedna od triju beba spava barem est sati tijekom noi bez budenja, a sa
est mjeseci tri od etiri bebe spavaju nou bez budenja barem est sati. U toj dobi koliina
spavanja tijekom dana smanji se na oko 14 sati ukupno, i to kroz mirnije i due spavanje nou i
dva do tri kraa spavanja preko dana
.
APGAR ocjene

To je ocjena kojom se na ljestvici od 1- 10 ocjenjuje svako novoroene prve i pete minute nakon
roenja
Na ocjenu utjee 5 faktora: broj otkucaja srca u minuti, disanje, miini tonus, refleksi na
podraaj i boja koe. Najvea pojedinana ocjena je 1 ili 2, a najmanja 0. Najea je ocjena
10/10, to znai da je beba i 1. i 5. minute ocijenjena s 10, no 8 i 9 takoer su dobre ocjene.
Ocjenu 4, 5, 6, 7, imaju novoroenad s manjkom kisika pri porodu, a 0, 1, 2 i 3 ima ozbiljno
ugroena novoroenad. U tim je sluajevima i pH vrijednost djetetove krvi sniena, pa je
potrebno hitno oivljavanje i lijeenje.
Broj sranih
ako ih je vie od 100 u minuti, zbrajaju se 2 boda.
otkucaja;
Disanje;
ako dijete nakon roenja snano zaplae, pribrajaju se 2 boda.
Miini tonus;
ako snano mae rukama i nogama, dodaju se 2 boda.
Kaljanje i kihanje; refleksi su odlini ako dijete uz pla kalje i kie, te se zbrajaju se 2 boda.
Boja koe;
jednolino ruiasta boja koe ocjenjuje se sa 2 boda

Nakon poroda
Iscjedak:
Po porodu iscjedak (lochia) je krvav i jaine osrednje menstruacije, bez mirisa i ugruaka. Moe
se dogoditi i da ima komadia zaostalog tkiva, ovoja. nakon nekoliko dana boja mu se mijenja u
tamnosmeu, koliina smanjuje, pa u ukastu, da bi za 2- 3 tjedna postao proziran, ili potpuno
nestao. U to vrijeme lochia ima karakteristian kiselkast miris. Ako ne prestane za 2- 3 tjedna,
otiite lijeniku.
Mokrenje
i
stolica:
Potreba za mokrenjem je vrlo rijetka, jer se ene u porodu "isue". 12 sati po porodu se morate
pomokriti. Pijte dosta tekuine, no jesti nemojte jo barem 2- 3 sata.
to se tie stolice, veina mama to obavlja s dosta potekoa. Crijeva su jo lijena, pritisak
glavicom na debelo crijevo umrtvio je itavo podrujei esto se osjea jo nekoliko sati nakon
poroda. Prva se stolica ima obino 2- 3 dana poslije poroda, a ako izostane, daju se tablete koje
izazivaju pojaan rad crijeva. Majka ne moe biti otputena iz rodilita dok ne dobije stolicu.
Prva
menstruacija:
Obino se javi po prestanku dojenja. Nekada i 2- 3 mjeseca poslije poroda, bez obzira na dojenje.
Obilna je i nije bolna. Namojte, meutim, raunati da ste potpuno sigurni od trudnoe, jer se
ovulacija pojavljuje prije prve menstruacije, tj., nikada ne moete znati kada e nastupiti prvi
plodni dani.
Spolni
odnos:
Zbog naglog prestanka djelovanja hormona, sluznica rodnice postaje tanka, ne proizvodi se
dovoljno sekreta, te je suha. Prvih 3- 8 tjedana nakon poroda vaginalno izluivanje sadri krv i
sekret, uglavnom iz maternice i djelomino iz rodnice, a zove se lochia. Za to vrijeme nisu

preporuljivi spolni odnosi, jer je povean rizik od infekcija. No, treba uzeti u obzir vrijeme
potrebno
za
zaljeenje
urezane
meice.
Pripremite se da prvi spolni odnos moe biti neugodan zbog promjena u rodnici koji sada slie
onima u menopauzi. Dok god majka doji, spolni su hormoni inhibirani, te takvo stanje moe
potrajati i nekoliko mjeseci.
Maternica
Po izlasku djeteta, maternica se sputa do visine pupka, pri odljutenju posteljica je neto malo
vie (oko jedan do dva prsta), a nakon njenog izlaska oko pupka ili nie. Kako se maternini
mii stalno stee i razina hormona naglo pada, smanjuje se i miina masa. Maternica je svakim
danom sve manja. Obino se jo 10 do 14 dana moe pipati iznad stidne kosti. Nakon toga se
vraa u malu zdjelicu te veliinu moemo ocijeniti samo uobiajenim ginekolokim pregledom.
Maternici je potrebno est do osam tjedana da dode na istu veliinu kao prije trudnoe, iako iza
svakog poroda najee ostaje malo vea. Pipanje maternice nije bolno, no ako je ipak bolno,
najvjerojatnije je prisutna upala pa se obratite lijeniku.
Meica
Elastine medice se u porodu dovoljno rasteu te nije potrebna epiziotomija. Meuim, u veine
ena se manje ili vie zaree te se skrati faza tiskanja i sprijee ozljede mekog tkiva. Kada
popusti lokalna anestezija, pri pomicanju tijela i hodanju osjea se vea ili manja bol. Ako nema
upale i meica je dobro saivena trebalo bi se samo osjeati to mjesto kod hodanja. Posebno
pazite na istou meice, da ne dode do upale. Mijenjajte ee zamazane uloke. Nemojte sjediti
sve dok rana potpuno ne zaraste. etvrti ili peti dan poet e otpadati vanjski avovi sami, jer se
ije takvim koncem kod kojeg se avovi ne vade. Posebno pazite kada otpadnu avovi jer je sada
najopasnije razdoblje za otvaranje rane, koja jo nije dobro zarasla, a nema avova koji bi drali
rubove
zajedno.
Stoga
se
kod
sjedenja
rubovi
sami
raziu.
Meicu ne treba pricati nikakvim antibiotikim sprejevima. Potrebno je nekoliko puta dnevno
oprati to podruje, a kada leite u krevetu, barem prva dva dana legnite na suprotnu stranu od one
koja vam je rezana. Tako lohije nee direktno curiti po rani. Meica obino zaraste za dva tjedna.
Crvenilo,
bol i otok toga podruja su znak infekcije te se javite lijeniku radi daljnjeg postupka.
Odmor
i
kretanje
Nakon tekog fizikog rada, kakav je porod, svakoj majci odgovara leanje, relaksacija i odmor.
Obino vas hvata san. Slobodno spavajte - vi ste pod nadzorom i nita se ne moe dogoditi. im
se osjetite sposobni, dignite se i malo proetajte pokraj kreveta. To ne mora biti duga etnja,
dovoljno je uiniti nekofiko koraka koji su vani i u spreavanju tromboze i embolije. Za prvo
ustajanje, ako morate ii do toafeta, zovite sestru. Nemojte ii sami, jer su este vrtaglavice,
slabost
u
nogama,
nesvjestice
i
slino.
U sljedeim danima vrijeme provodite u krevetu. Vi se morate dobro odmoriti i pripremiti za
napore koji vas ekaju kod kue, a to moete samo u bolnici, gdje drugi rade sve umjesto vas.
No, ne zaboravite, trebate malo proetati kako biste se ponovo osjeafi sigurni.
Kod kue ne smijete odmah "navaliti" na sve poslove. Bilo bi dobro zamoliti nekoga da vam

doe jo prvih deset dana pomagati, jer inae neete imati vremena za odmor. Naime, o ovom
mirovanju ovisi zacjeljivanje medice, smanjenje maternice i sl. Nije narod badava izmislio
babinje i uveo posebne obiaje koji omoguuju majci odmor to ona zbog zdravlja mora
prihvatiti.
Ponaajte
se
prema
vlastitim
osjeajima.
Hrana
i
pie
Poslije poroda osjeat ete samo ed te je dobro sa sobom u rodilite ponijeti mlijeko i sok u
tetrapaku. Tekuinu moete nadoknaditi i ajem. Nemojte uzimati gazirana pia koja e vas
napuhavati. Ako niste primili narkozu, moete poeti jesti im osjetite potrebu, no neka to bude
laka hrana. Sada morate razmiljati i o nainu prehrane i zbog dojenja. Hrana ne smije bit jako
zainjena kisela, preslana, premasna. Najbolje je uzimati kuhanu hranu, a onda postepeno poeti
jest i svjee voe i povre.

LJEKARSKI PREGLEDI, MEDICINSKA ISPITIVANJA I POSTUPCI

Ljekari opte prakse smatraju da dobar, rutinski pregled podrazumijeva niz pregleda,
ispitivanja i postupaka. Ponekad ovi pregledi i ispitivanja mogu biti neprijatni, optereujui, a
u nekim sluajevima ak i nepotrebni. Sledei predlozi mogu da pomognu u donoenju
odluke da li se i kada podvri nekom od ispitivanja.
Pre nego to pristanemo na bilo koji od dole pobrojanih pregleda ili ispitivanja treba svom
lekaru postaviti sledea pitanja:
1. Zato je predloeni pregled potreban?
2. Koje su prednosti predloenog pregleda/ispitivanja u odnosu na druga?
3. Kako se obavlja predloeni pregled/ispitivanje?
4. ta se osea tokom i posle predloenog pregleda/ispitivanja?
5. Koje su opasnosti takvog pregleda/ispitivanja?
6. Da li su mogue negativne posledice predloenog pregleda/ispitivanja?
7. ta se moe dogoditi ukoliko ne prihvatite predloeni pregled/ispitivanje?
8. Koliko je lekar iskusan i vet u obavljanju ovog pregleda? Na primer, koliko ih godinje
obavi? Iako nijedna lekarka ili lekar ne mogu da garantuju ishod nekog pregleda, ispitivanja
ili zahvata, oni su duni da o pregledu prue sve vane i potrebne informacije. Ukoliko se
pojavi sumnja ili potreba za irim informacijama treba zatraiti jo neije miljenje.
Pregled i osnovna ispitivanja
Tokom fizikalnog pregleda trebalo bi da ljekarka ili ljekar tano objasne ta rade i zato to
rade. To nam omoguava da bolje upoznamo i da nauimo neto o svom tijelu, a to je i
prilika da postavimo pitanja kojima bismo otklonili bilo kakve nesigurnosti. Ukoliko su
ljekarka ili ljekar nestrpljivi ili ure treba izabrati druge koji imaju vremena i strpljenja. Za
vrijeme pregleda lake ete se opustiti uz ljekarku ili ljekara koji saoseaju, i ele da
saradjuju.
U okviru opteg pregleda treba oekivati sledee:
pitanja o porodinoj i linoj istoriji bolesti,
pregled glave i vrata (ukljuujui oi, nos i grlo), pregled koe i noktiju,
pregled dojki uz uputstvo o samopregledu,
pregled srca i plua stetoskopom,
merenje krvnog pritiska i pulsa,
pregled krvi, sedimentacije i celokupne krvne slike,

 odreivanje visine eera u krvi,

test na gonoreju i sifilis,
ispitivanje mokrae,
merenje telesne teine,
test po metodu Papanikolau,
pregled trbuha,
pregled male karlice i pregled rektalnog dela debelog creva.
Pregled trbunih organa
Trebalo bi da lekar ili lekarka trbuh pregledaju dodirom, kako bi utvrdili da li postoje bilo
kakvi znaci promena na jetri ili slezini i da provere da li postoji osetljivost lea u predelu
bubrega.
Ginekoloki pregled
Ginekoloki pregled ukljuuje pregled spoljanjih i unutranjih polnih reproduktivnih organa.
Ljekarka ili ljekar pregled izvode pomou ruke (dodirom) i spekulumom (posebnim
instrumentom za unutranji pregled). Ginekoloki pregled podrazumeva i pregled unutranjih
polnih organa preko debelog creva. Ukoliko se radi o prvom ginekolokom pregledu ovu
injenicu treba saoptiti lekaru. Bilo da se radi o prvom ili ponovljenom pregledu lekaru treba
skrenuti panju na eventualne neprijatne momente u toku same procedure. Trebalo bi lekara
zamoliti da pregled obavlja polako i objanjavajui ono to radi. Pre ginekolokog pregleda
ne treba zaboraviti da se isprazni mokrana beika.
Kod pregleda vulve ljekarka ili ljekar provjeravaju da li postoji crvenilo, otok, promjena boje
ili povreda na spoljanjim polnim organima. Takoe je pri pregledu potrebno utvrditi veliinu
klitorisa (draice), raspored stidnih dlaka i proveriti eventualno prisustvo stidnih vai.
Pregleda se i spoljanje ue vagine (rodnice) kako bi se ustanovilo da li postoje znaci
oboljenja. Posle spoljanjeg, pristupa se unutranjem pregledu. Prstom se pregledaju
Bartolinijeve lezde kako bi se utvrdilo da li u njima postoje ciste ili se iz njih cedi neki
sadraj, gnoj ili slino. Pitae vas da li vam nekontrolisano otie mokraa kada se zasmejete
ili kaljete, to je znak ispadanja materice, rektocele ili cistocele.
Tada lekar/ka stavlja spekulum u vaginu, ime omoguava da njeni zidovi budu odvojeni, a
deo unutranjih polnih organa dostupan posmatranju. Spekulum je od metala ili plastike i
veoma je vano da bude temperature tela pre pregleda ni hladan ni pregrejan. Zidovi
vagine se pregledaju da bi se utvrdilo postojanje povreda, zapaljenja i ostalih moguih
promena. Pri ovoj proceduri pregleda se i grli materice, koji je zahvaljujui upotrebi
spekuluma postao vidljiv. Na grliu materice posmatraju se mogui znaci zapaljenja,
povrede, promena boje, defekti sluznice ili izrasline. Sa grlia materice uzima se za pregled
bris po metodu Papanikolau utvrivanje prisustva ili odsustva premalignih ili malignih elija
i bris za mikrobioloki pregled odreivanje stepena istoe vagine.
Kod nekih ena se pri uvoenju spekuluma javlja oseaj pritiska u predelu mokrane beike
ili debelog creva. Da bi se ova neprijatnost odstranila ili ublaila potrebno je pokuati da se
to vie opuste miii male karlice i trbuha. Ukoliko ovaj pokuaj ne uspe treba lekara/ku
zamoliti da spekulum izvue i ponovo ga stavi, odnosno zameni nekim manjim.
Posle pregleda spekulumom, ljekar/ka dva prsta jedne ruke u rukavici stavlja u vaginu, dok
drugu ruku postavlja spolja, na predeo donjeg dela trbuha. Na ovaj nain, pritiskom spolja i
iznutra, mogue je odrediti poloaj i veliinu, oblik i konzistenciju materice, jajnika i
jajovoda. Ovim postupkom se takoe moe utvrditi postojanje osetljivosti ili bola.
Palpacija (opipavanje) materice uobiajeno je bezbolna, ali ovakav pregled jajnika esto
moe da bude neprijatan. Jajnike je esto teko napipati i laki bol koji se javlja pri pregledu
je jedini pokazatelj da lekar/ka budu sigurni da su ih napipali.
Pregled rukom je laki i prijatniji ukoliko ena uspe da potpuno opusti vratne, trbune i lene
miie, da die polako i duboko i da potpuno izdahne vazduh.
Kod rektovaginalnog preglada lekar/ka stavlja jedan prst u debelo crevo, a drugi u vaginu i

na taj nain moe bolje da odredi stanje organa male karlice, kao to su jajnici, jajovodi i
materine veze. Ovakav pregled isto tako omoguuje da se utvrde i mogue promene
debelog crijeva. Nekim enama ovaj pregled je veoma neprijatan, dok ga druge sasvim
dobro podnose.
Neki ljekari/ke obavljaju ginekoloki pregled mnogo njenije i vjetije od drugih, a neke ene
mogu tokom pregleda da se mnogo bolje opuste od drugih. Oputanje se moe vebati
primenom Kegelovih vebi ili vebanjem stavljanja tampona ili spekuluma kod kue.
Samopregled
Poslednjih godina su mnoge ene otkrile prednosti pregleda rodnice i grlia materice koji
same mogu da izvedu. Redovnim samopregledima ena moe da naui to je za nju i njeno
telo normalno. Vidjee kako izgledaju smetnje koje ima, zatim boju, veliinu i oblik svog
grlia kao i promene izgleda sluzi koja istie iz grlia tokom menstrualnog ciklusa.
Dok samu sebe pregleda, ena vidi delove svog tela koje je zanemarivala ili kojih se bojala.
Ukoliko pregled obavlja spekulumom ena ima utisak da i sama uestvuje u tajni
tehnologije medicinskog pregleda to joj omoguava da povrati kontrolu nad svojim tijelom.
Mnoge ene su nainile korak dalje dijelei svoje iskustvo pri pregledima sa drugim enama
u okviru grupa samopomoi.
Tehnika samopregleda
Tehnika samopregleda je veoma jednostavna i zahteva samo nekoliko osnovnih stvari:
- izvor svetlosti koji se moe usmeriti u eljenom pravcu, najbolje baterijska lampa,
- spekulum,
- lubrikant sredstvo koje omoguava klienje (najbolje gel), ili jednostavno toplu vodu,
- ogledalo sa dugakom drkom,
- sapun ili alkohol.
Trebalo bi da ena zauzme oputen poloaj na odgovarajuoj podlozi, na podu ili kauu.
Takoe se moe zauzeti i sjedei poloaj sa leima naslonjenim na jastuk. Poto je legla na
lea savijenih kolena i iroko rairenih nogu, uzima spekulum koji je premazan gelom i
zatvoren sa rukom navie i polako ga uvodi u rodnicu. Kada je spekulum postavljen, preko
mehanizma ga otvara i gura spoljni deo nadole dok ne uje zvuk koji obavjetava da je
spekulum ispravno fiksiran.
Nekim enama stavljanje spekuluma i pronalaenje grlia materice predstavlja prilian
napor, pa da bi pregled bio prijatan treba duboko disati i polako rukovati spekulumom uz
pomo ogledala. Svetlo treba upraviti u ogledalo da bi se bolje videlo. Ako je spekulum
dobro postavljen mogue je istovremeno videti nabore rodnice i grli materice, koji je
ruiast, vlaan i loptast. Grli materice u trudnoi je boje mastila, a u menopauzi ili kod
ena koje doje moe biti sasvim bled. U zavisnosti od vremena menstrualnog ciklusa u
kojem se ena nalazi izluena sluz iz grlia moe biti bijela i kremasta, ili providna i
rastegljiva. Uei ta je za nju normalno ena e lake moi da utvrdi promene koje
ukazuju na ovulaciju, trudnou ili infekciju.
Spekulum se moe iz rodnice ukloniti otvoren ili zatvoren, prema tome kako se ena odlui.
Posle upotrebe, spekulum treba oprati sapunom ili alkoholom i skloniti do sledee upotrebe.
Bris po metodu Papanikolau
Uzimanjem brisa po metodu Papanikolau se odreuje prisustvo atipinih elija rodnice,
matrice i grlia materice. To je najsigurnija metoda kojom se utvruje postojanje promena
na grliu materice. Da bi se uzeo bris za Papanikolau, tokom pregleda pomou spekuluma,
tapiem se uzima uzorak sa strana i iz kanala grlia. Tom prilikom ena moe oseati lagano
grebanje. Uzeti bris se razmazuje na mikroskopsko stakalce i fiksira" da bi se zastitio od
oteenja, poto se ovi uzorci alju na dalje ispitivanje u laboratoriju.
Kiretaa kao metod leenja i metod postavljanja dijagnoze
Kiretaa je postupak u lijeenju koji se esto primjenjuje kod krvavljenja iz materice,

posebno kod hitnih sluajeva. Takoe se koristi i kao dijagnostika metoda kod sumnji na
razliita oboljenja materice (polipi, maligna oboljenja) ili u okviru ispitivanja kod sumnje na
maligna oboljenja grlia matrice. Kiretaa se izvodi i u preventivne svrhe da bi se spreila
infekcija posle nekompletnog pobaaja ili posle poroaja kada delovi posteljice zaostanu u
materici. U dijagnostike svrhe kiretaa se sve vie zamenjuje vakuum aspiracijom ili
biopsijom endometrijuma (unutranji sloj materice).
Mnogi lekari se jo uvek radije odluuju za kiretau u bolnikim uslovima, jer uz primenu
opte anestezije postiu potpuno oputanje miia male karlice to im omoguava detaljan
pregled organa smetenih u njoj. Ukoliko precizan pregled nije neophodan, intervencija se
moe obaviti i ambulantno uz upotrebu lokalne anestezije, to smanjuje rizik koji sobom nosi
svaka opta anestezija.
Kiretai prethodi postupak kojim se proiruje spoljanje ue materice uz primenu serije
dilatatora razliitih prenika. Posle proirenja spoljanjeg ua, lekar/ka kroz grli u upljinu
materice uvlai dug i tanak instrument koji na vrhu ima oblik kaike kojim se odstranjuje
unutranji sloj materinog tkiva. Ako je potrebno, tkivo iz materice, se alje na dalja
laboratorijska ispitivanja. Celokupna procedura dilatacije i kiretae traje od pet do petnaest
minuta.
Kiretaa je uvek praena slabim krvavljenjem, neki put uz izbacivanje paria tkiva, a esto
je propraena i grevima u donjem delu stomaka. Sve ove promene mogu potrajati i
nekoliko dana.
Ovu intervenciju prate rizici od infekcije, obilnog krvavljenja, probijanja materice ili susednih
organa, a takoe i komplikacije vezane uz anesteziju.
Zamena za kiretau je aspiracija endometrijuma. Ova metoda podrazumeva postavljanje
male kanile u grli materice i usisavanje sadraja iz upljine materice na principu negativnog
pritiska. Endometrijalna aspiracija se radi ambulantno, najee uz primenu lokalne
anestezije. Propratne pojave ove intervencije su blagi ili srednje jaki bolovi u donjem delu
stomaka.
Biopsija grlia materice i endometrijuma
Biopsija je vrsta pregleda u toku kojeg se uzima deli tkiva iz organa koji se alje na
mikroskopski pregled, a ima za cilj postavljnje tane dijagnoze.
Kod biopsije grlia materice uzorak tkiva se uzima sa promenjenih povrina sluznice koje su
otkrivene prilikom ginekolokog pregleda grlia materice pomou optikog aparata
kolposkopa. Tkivo se uzima pomou instrumenta koji lii na tipaljku, sa jednog ili vie
mesta na grliu. Biopsija se radi ambulantno, bez anestezije. U toku biopsije ena ima oseaj
grebanja, a mogue je i takasto krvavljenje posle zahvata.
Za endometrijalnu biopsiju koristi se isti instrument kao kod kiretae (kireta), kojim se iz
materine upljine uzima uzorak tkiva. Ovaj postupak se takoe najee obavlja
ambulantno.
Kolposkopija
Kolposkopija je pregled koji se vri pomou optikog aparata kolposkopa, instrumenta kojim
se pregledaju zidovi rodnice i grlia materice da bi se pronali eventualni poremeaji na
sluznici ovih organa. Kolposkopija je preciznija metoda od ispitivanje brisa po metodu
Papanikolau, jer njenom primenom je mogue tano prepoznati delove sluznice sa
nepravilnim rastom elija. Ovaj pregled je veoma koristan i kod pojave neregularnog
krvavljenja. Dragocen je postupak i kod dijagnostikovanja i praenja posebnih vrsta
karcinoma rodnice i grlia tzv. DES adenokarcinoma izazvanog primenom jednog snanog
sintetskog kortikosteroida.
Kolposkopija se izvodi jednostavno i to u ambulantnim uslovima. Ne izaziva nikakve smetnje,
niti posledice.

Konizacija
Konizacija je medicinski zahvat koji se koristi u dijagnostike i u terapijske svrhe. Ovim
postupkom se odstranjuje sa grlia materice deo tkiva u obliku konusa. Konizacija se
najee preporuuje enama sa jako izraenom displazijom sluznice (nenormalan rast
elija) grlia materice ili enama kod kojih su pronaene maligne elije iste lokalizacije.
Konizacija u dijagnostike svrhe moe biti i terapijska ako se njome odstrane svi delovi
maligno promenjenog tkiva.
Konizacija kao veliki hirurki zahvat se radi u bolnici pod optom anestezijom. Na mestu gde
je tkivo skinuto u obliku konusa, na mestu avova ili kauterizacije mogua je pojava
ograniene infekcije ili kratkotrajnog krvavljenja. Ako je intervencijom uklonjeno vie
sekretornih lezda koje normalno lue sluz, moe se razviti neplodnost kao posledica
smanjene koliine sluzi u grliu materice.
Konina biopsija grlia materice se moe zameniti leenjem laserom podruja koja su
zahvaena patolokim promenama. Laserska tehnika izaziva manje komplikacija i
obezbeuje brzo leenje. Meutim, laser unitava tkivo ime su onemoguene dalje
laboratorijske pretrage.
ilerov test
ilerov test se izvodi pomou jodnog rastvora i primenjuje se onda kada se ele odrediti
mesta na grliu ili rodnici sa kojih e se biopsijom uzeti tkivo za dalje pretrage. Normalno
tkivo obojeno jodnim rastvorom dobija tamno mrku boju, dok se bolesno tkivo ne prebojava.
Kauterizacija i krioterapija
Kauterizacija podrazumeva unitavanje bolesnog tkiva primenom hemikalija kao to je
srebro nitrat ili primenom elektrokautera, elektrinog instrumenta koji se zagreva. Ovaj
postupak se koristi u leenju displazija, ogranienog malignog procesa ili defekata sluznice
grlia materice. Ponekad se kauterizacija primenjuje u leenju hroninog zapaljenja grlia
materice, izraslina rodnice ili spoljanjih polnih organa i endometrioze koja je zahvatila grli
ili rodnicu. Intervencija se obavlja ambulantno, najbolje odmah posle prestanka
menstrualnog krvavljenja. Lekar/ka stavlja spekulum i kroz njega radi kauterizaciju bolesnih
mesta. Primena ovog postupka ne zahteva upotrebu anestezije, poto je potpuno bezbolna.
Na mestu na kojem je raena kauterizacija se formira krasta ispod koje raste normalno
tkivo. Krasta otpada posle otprilike nedelju dana, a potpuno ozdravljenje nastupa posle
sedam do osam sedmica. Propratne pojave ukljuuju otok grlia, opte smetnje (slabost,
zamor) u toku dve do tri sedmice, infekciju ili neplodnost ukoliko doe do osteenja lezda u
grliu.
Krioterapija podrazumeva primenu tenog azota u cilju otklanjanja obolelog tkiva
smrzavanjem. Radi se ambulantno i traje samo nekoliko minuta. Krioterapija izaziva znatno
manje oteenje ua grlia materice nego primena kauterizacije. Ipak, moe da izazove
izvesne prolazne smetnje, npr. promenu sluzi u kanalu grlia.
Posle kauterizacije ili krioterapije ne treba se ispirati, upotrebljavati tampone i treba se
uzdrati od seksualnih odnosa deset do petnaest dana, odnosno dok traje proces leenja.
Leenje laserom
Leenje laserom se esto primenjuje kao zamena za leenje metodom konizacije,
kauterizacije ili krioterapije. Sastoji se u primeni laserskih zraka u cilju unitavanja malih
polja bolesne sluznice grlia. Laserom se okolne zdrave elije vrlo malo ili uopte ne
oteuju. Primena lasera uglavnom ne izaziva krvavljenje na mestu intervencije i omoguava
brzo zaceljenje. Naalost, s obzirom da je ova metoda novijeg datuma njena primena je
uglavnom vezana za vee bolnice, medicinske centre ili dobro opremljene privatne
ordinacije. Meutim, injenica je da bi primena lasera mogla da zameni sve napred
navedene procedure.
Posle intervencije laserom, treba imati u vidu da pregled metodom Papanikolau vie nedelja
moe biti pozitivan na atipine elije.

Laparoskopija
Laparoskop je instrument cevastog oblika snabdeven izvorom svetlosti koji se kroz mali rez
ispod pupka uvodi u trbunu duplju i omoguava lekarima da posmatraju matericu, jajovode
i jajnike.
Laparoskopija je korisna u postavljanju dijagnoze cisti jajnika, vanmaterine trudnoe,
neplodnosti, neobjanjenih bolova u trbuhu, izraslina, endometrioze ili u otkrivanju spirale
koja je probila matericu. Upotrebljava se i pri primeni nekih od tehnika sterilizacije ena.
Laparoskopija se izvodi u bolnikim uslovima uz primenu opte ili lokalne anestezije. Pre
uvoenja laparoskopa, lekar/ka e uduvati u stomak ugljen dioksid da bi se creva razila i da
bi se omoguila bolja vidljivost organa male karlice. Ako se zahvat radi pod lokalnom
anestezijom moe da se oseti neprijatan pritisak ili naduvenost. Bol ispod rebara u prvih
nekoliko dana posle laparoskopije posledica je postepene resorpcije uduvanog gasa.
Anestezija
Neophodno je obavijestiti se o vrsti anestezije koja e se primijeniti kao i o vrsti operacije
koja e biti izvedena. Prije operacije, osobi koja je zaduena za izvoenje anestezije treba
postaviti sledea pitanja:
1. Koji oblik anestezije e biti primenjen?
2. Zato je izabran ba taj oblik anestezije?
3. Kako e anestezija biti data?
4. Kako ete se oseati posle anestezije?
5. Koji su rizici, a koje prednosti izabrane anestezije u odnosu na druge oblike?
Ne treba zaboraviti da se anesteziologu saopte obavetenja o bilo kojoj vrsti alergijskih
reakcija na lekove, o reakcijama na prethodne anestezije, kao i o lekovima koji se uzimaju i
o bolestima od kojih se bolovalo ili boluje.
Sutina anestezije je blokiranje bola. Postoje tri tipa anestezije: opta (bolesnica je bez
svesti); regionalna ili konduktivna (ukljuuje spinalnu i epiduralnu) kod koje je bolesnica
budna, ali su pojedini delovi tela, najee donji, neosetljivi; i lokalna kod koje je samo deo
koji se operie neosetljiv na bol. Kod opte anestezije u otklanjanju bola blokirane su
strukture mozga koje prepoznaju bol. Kod regionalne i lokalne anestezije blokirani su signali
koji se alju u kimenu modinu i mozak sa mesta koje je anestezirano.
Postoji vie vrsta opte anestezije u zavisnosti od naina na koji se izvodi. To su tzv.
intravenska (anestetik se daje u venu), inhalaciona (anestetik se primenjuje udisanjem) ili
kombinovana (intravenska i inhalaciona). Pre svake od navedenih vrsta anestezije daju se
lekovi kojima se postie oputanje, to celu procerduru ini lakom. Posle opte anestezije
moe se javiti muka, vrtoglavica ili konfuzija, koje traju od nekoliko sati do nekoliko dana.
Veoma retko, otprilike na 20. 000 izvedenih sluajeva komplikacije mogu da izazovu paralizu
ili smrtni ishod.
Spinalna anestezija najee se izvodi ubrizgavanjem lokalnog anestetika u kanal kimene
modine. Time se postie neosetljivost nogu, male karlice ili delova tela iznad ovih struktura
to zavisi od dela tela koji se operie. Spinalna anestezija se najee koristi za operacije
organa trbune duplje.
Propratna pojava izazvana primenom spinalne anestezije je najee glavobolja, koja
ponekad traje vie dana.
Epiduralna anestezija se izvodi kontinuiranim ubrizgavanjem anestetika u najnii deo
kimenog stuba ime se blokiraju nervni zavretci koji inerviu velike povrine tela, noge,
meicu, miie i organe male karlice. Ovaj vid anestezije primenjuje se kod poroaja i
operacija na zavrnom delu debelog creva ili polnim organima.
Kod lokalne anestezije se ubrizgava tenost ili nanosi ele, u ili na predeo na kome se eli
izvriti najee neki ogranieni hirurki zahvat. Ovde se radi o blokadi specifinog ivca koji
inervie deo na kome se izvodi intervencija.
O parazitima

Stidne vai
Stidne vai su posebna vrsta insekata, koji ive na dlakama stidnog predela, a vrlo retko na
dlakama grudi, ruku, trepavicama ili obrvama. Zaraza se prenosi intimnim fizikim
kontaktom ili preko posteljine, pekira i odee koje je koristila zaraena osoba.
Glavni simptom je nepodnoljiv svrab genitalnog predela ili drugih delova koji su zahvaeni
vaima. Dijagnoza se lako postavlja jer su ovi paraziti vidljivi golim okom.
Mada je teko, treba izbegavati eanje jer se na taj nain stidne vai mogu preneti i na
druge delove tela. Ponekad snano i dugotrajno eanje omoguava razvoj prave bakterijske
infekcije. U leenju stidnih vai kod nas se najee primenjuje Gamex gel. Zaraeni delovi
tela se namau gelom, i tako namazani ostaju tri dana, a zatim se gel odstrani pranjem.
Postupak treba ponoviti posle osam dana. Moe se pokuati i alternativno leenje boravkom
u veoma toploj sauni. Takoe je veoma vano da se istovremeno lee sve osobe sa kojima je
zaraena osoba dolazila u kontakt (mu, prijatelj, lanovi porodice), bez obzira da li imaju ili
nemaju simptome zaraze. Vano je da se posle primene leka promeni krevetnina, ve, odea
i pekiri, jer iako odrastao parazit ugine za 24 asa od prestanka kontakta sa ljudskim telom,
njegova jajaca ive jo est dana nakon tog vremena. Upotrebljavane stvari treba to pre
dati na hemijsko ienje ili oprati u kljualoj vodi. Svrab moe potrajati jo nekoliko dana
po izleenju, posebno ako je koa nadraena eanjem. Preparati koji sadre ekstrakt aloje
mogu da ublae neprijatan oseaj svraba. Predrasuda je da su stidne vai bolest prljavih
osoba, svaka ena se moe zaraziti ovim parazitom bilo kad i na bilo kojem mestu. Isto tako
se vrlo jednostavno i brzo moe i izleiti. Zarazu stidnim vaima ne treba doivljavati kao
linu sramotu.
uga
ugu izaziva mali parazit koji ispod povrinskog sloja koe iskopa brazde u kojima polae
jaja i odlae svoj izmet izazivajui intenzivan nadraaj. Najei znaci oboljenja su intenzivan
svrab, koji je naroito jak nou i sitne, crvene bubuljice ili brazgotine koje se nalaze na koi
izmeu prstiju na rukama, ispod dojki, na trbuhu, oko polnih organa i zglobova. eanjem se
izazivaju povrede koe, pa se na pozleenim mestima vide ogrbotine i krastice. Vrlo este
komplikacije su sekundarne bakterijske infekcije.
uga je veoma zarazna. Prenosi se dodirom, seksualnim kontaktom, preko posteljine,
pekira, odee, ak i preko nametaja. Razvoj bolesti moe trajati mesec dana, pa i due. Za
to vreme mogu da se zaraze sve osobe sa kojima je inficirana osoba bila u kontaktu.
Otkrivanje uge moe biti prilino teko, jer promene na koi lie na niz drugih bolesti kao
to su ekcem, alergijske reakcije ili neke druge kone bolesti.
uga se lei Gamex gelom ili emulzijom i emulzijom benzil benzoata. Uvee posle kupanja se
osim glave i vrata namae celo telo gelom ili emulzijom. Sledeeg jutra se sve opere.
Postupak se ponavlja treeg i petog dana od poetka leenja. Leenje se primenjuje i na sve
osobe koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelom. Vano je da se posteljina, pekiri, odea i
ostali predmeti, operu vrelom vodom i ispeglaju.
Treba znati da, svrab moe da potraje jo nekoliko dana ili nedelja posle leenje i najee je
posledica preosetljivosti koe kojoj je potrebno izvesno vreme da se nadraaj smiri.
Kozmetiki krem koji sadri ekstrakt aloje moe da pomogne u ovakvim situacijama.
OBOLJENJA GRLIA MATERICE
Zapalenje grlia materice (cervicitis)
Cervicitis je izraz kojim se oznaava zapaljenje ili infekcija grlia materice. Veina rezultata
pregleda brisa metodom Papanikolau oznaena je kao cervicitis, ali to ujedno ne znai da se
radi o pravom oboljenju ili poremeaju. Zapaljenje grlia materice uvek je prisutno kod
infekcija vagine, bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom ili kod oboljenja organa male
karlice. Ovo oboljenje javlja se kada doe do povrede tkiva prilikom nametanja spirale,
abortusa ili poroaja. Ako se ne lei, zapaljenje grlia materice moe da izazove neplodnost,

poto pojaano luenje sluzi onemoguava prolazak sperme.

Subjektivne i objektivne smetnje zavise od jaine i duine trajanja bolesti. Obino se javljaju
smetnje u vagini i bolovi pri seksualnom odnosu. Takoe je est bol u donjem delu trbuha
i/ili postoji nagon za estim mokranjem. Kod jakih zapaljenja javlja se i poviena
temperatura.
Postavljanje dijagnoze
Na dodir cerviks je osetljiv i povean, a pri pomeranju se javlja nelagodan oseaj. Ukoliko se
samopregled vri spekulumom, vidi se da je grli crven i lako nateen. Ako je zahvaen
samo kanal grlia nema vidljivih promena, ali se primeuje ukasti iscedak iz spoljanjeg
ua grlia. Ginekoloki pregled kod lekara/ke je potreban da bi se odredio uzrok bolesti.
Leenje
Kod zapaljenja grlia materice se primenjuju antibiotici zavisno od uzroka bolesti. Antibiotici
se prepisuju u obliku kapsula, tableta ili injekcija. Vrsta antibiotika se bira prema uzroniku
zapaljenja. Kod hroninog toka bolesti neki put se kao krajnje metode primenjuju
elektrokauterizacija ili krioterapija. Treba imati na umu da ove metode, iako su veoma
uspene, u sebi nose opasnost po plodnost ene.
Alternativne metode leenja
Ukoliko su simptomi blagi, a ne postoji zaraza koja se prenosi polnim putem ili zapaljenje
organa male karlice, moe se primeniti leenje ispiranjem biljnim ajevima ili vitaminom C.
Tableta vitamina C od 500 mg rastvori se u etvrt litra vode i tim rastvorom se tuira grli
tokom tri do etri nedelje. Radi ubrzavanja izleenja i jaanja odbrambenog sistema
organizma vitamin C treba i piti u dozama od 5001000 mg na dan. Takoe je iz istih
razloga dobro uzimati i preparate cinka (25 mg/dan) i vitamina E (400 mg/dan). Vitamin E
se moe primeniti i lokalno, direktno na grli.
ena treba da se to vie odmara i da se dobro hrani nezavisno od naina leenja koje se
primenjuje. Za vreme menstruacije ne treba koristiti tampone.
Posuvraenje (everzija) grlia materice
Ovo stanje je prilino esto. Radi se o prerastanju tkiva cervikalnog kanala na vaginalni deo
grlia materice. Grli je crven i soan, mek pri dodiru. Ova pojava ne iziskuje leenje, sem u
sluajevima kada za posledicu ima infekciju.
Veina ena nema nikakve simptome, a ako se i jave najee se radi o neto poveanoj
sekreciji iz vagine.
Erozija (defekt tkiva) grlia materice
Cervikalna erozija ili erozije su manji ili vei defekti tkiva na grliu, oko njegovog spoljanjeg
ua. Ove promene protiu bez ili sa minimalnim simptomima.
Dijagnoza
Prvi korak u dijagnostici je uzimanje brisa po metodu Papanikolau. Ukoliko se ovim
pregledom dokau atipine elije treba uraditi biopsiju radi daljeg mikroskopskog pregleda.
Biopsijom e se utvrditi da li je u pitanju samo defekt tkiva ili se radi o malignitetu.
Leenje
Obino nije potrebno leenje, ukoliko nije prisutna infekcija. Ipak, strunjaci esto predlau
kauterizaciju ili krioterapiju, koja nije potrebna ukoliko je nalaz uraen metodom
Papanikolau normalan.
Polip grlia materice
Polip grlia materice lii na svetlocrvenu cevastu izraslinu koja viri iz kanala grlia. Javlja se
izolovano ili u grupi. Ova tvorevina je, u stvari, viak tkiva grlia materice. Polipi su inae
vrlo esti i razvijaju se kao posledica odbrane organizma u toku infekcije grlia ili u toku
trudnoe kao posledica hormonalnih promena koje u grliu stimuliu povean rast tkiva.
Krvavljenja izazvana kontaktom tokom polnog odnosa, ispiranja ili pregleda esto su jedini
simptom. Polipi ponekad krvare tokom trudnoe. Do krvavljenja dolazi jer polipi u svojoj

strukturi imaju veliki broj krtih krvnih sudova.

Leenje
Nije obavezno leenje polipa dok su mali i ako ne krvare, dovoljna je kontrola, bilo
samopregledom ili kod lekara. Ukoliko ponu da rastu ili krvare treba ih ukloniti. Polipi grlia
materice veoma retko su maligni. Izuzetno u nekim sluajevima polipi mogu da lie na
malignitet grlia i izazivaju sline simptome. Tada treba napraviti bris metodom Papanikolau i
biopsiju kako bi se iskljuila sumnja na maligno oboljenje.
Polipi se otklanjaju ambulantno. Lekarka ili lekar zavrnu peteljku polipa i izvre kauterizaciju
baze. Meutim, ako je polip veliki ili postoji vie njih intervenciju treba uraditi u bolnici. Neki
put i posle otklanjanja polipi mogu ponovo da porastu.
Leukoplakija grlia materice
Leukoplakija predstavlja pojavu koja se manifestuje u obliku belih mrlja na sluznici. Sem na
grliu javlja se i na sluznici obraza i vagine. Ove promene su, u stvari, reakcija organizma
kojom eli da sprei dalje irenje bolesnog procesa. Stav lekara je da bez obzira na
mikroskopski nalaz, leukoplakiju treba odstraniti jer njena pojava moe da bude znak
poetka malignog oboljenja.
Displazija grlia materice
Izraz displazija oznaava nenormalan rast elija koji moe zahvatiti elije sluznice cerviksa.
Ove promene ne daju nikakave simptome i uobiajeno se otkrivaju pri rutinskom pregledu.
Displazija nije maligno oboljenje i gotovo nikada ne prelazi u malignitet. Mnotvo elija
razliite razvojne starosti sutinske su promene strukture povrinskog sloja sluznice, zbog
ega je vrlo esto teko postaviti dijagnozu, a odluke o leenju mogu biti kontroverzne.
Najee ove promene spontano nestaju. Meutim, stanje ipak treba briljivo pratiti kroz
ponovljene preglede i uzimanjem brisa po metodu Papanikolau.
Poslednjih godina, saznanja u medicini govore da je displazija grlia materice najverovatnije
izazvana virusom, tzv. humanim papiloma virusom.
Prevencija
1. Potrebno je da se prati stanje pomou ponovljenih pregleda metodom po Papanikolau i
ostalih analiza. Izbor kontracepcije, gde se prednost daje mehanikim sredstvima (kondom,
spirala, dijafragma) nad hormonskim (pilula), moe preduprediti pojavu displazije ili ak i
malignitet.
2. Neke bolesti koje se prenose polnim putem utiu na pojavu promena na grliu materice.
Adekvatnom zatitom ena moe izbei komplikacije. (Vidi poglavlje Bolesti koje se prenose
polnim putem.)
3. Hrana bogata vitaminom C ili uzimanje vitamina u tabletama takoe su zatita od pojave
displazije grlia materice ili maligniteta. Posle utvrivanja promena na grliu pokazalo se
korisnim uzimanje folne kiseline (10 mg/dan) i vitamina C (1000 mg/dan) da bi se postigla
normalizacija nalaza.
4. Do sada ne postoji dovoljan broj ispitivanja o uticaju okoline i zanimanja na pojavu
navedenih oboljenja grlia materice, to ne znai da su ovi faktori zanemarljivi. Takoe nije
dovoljno ispitana i eventualna uloga partnera u nastanku ovih procesa. Neophodno je da
ene zahtevaju da se ispitivanja usmere u ovom pravcu.
Faktori rizika kod oboljevanja od displazije ili raka grlia materice
Jo uvek nisu poznati uzroci koji izazivaju pojavu rasta atipinih elija grlia materice koje
nazivamo displazija i rak.
Ipak, izvesni momenti se mogu oznaiti kao povieni faktori rizika u nastanku ovih bolesti.
1. Ukoliko ena ima infekciju virusom herpesa ona spada u grupu visokog rizika. Virus
herpesa, pored ostalih promena, moe da uzrokuje i pojavu malih nevidljivih promena na
grliu. Ispitivanja su pokazala da je infekcija virusom herpesa nesumnjivi uesnik u pojavi
raka grlia materice.

2. Najnovija ispitivanja ukazuju da belanevinasta materija koja se nalazi u spermi moe,

takoe, kod nekih ena dovesti do promena u izgledu elija cerviksa. ene kod ijih je
partnera otkriven rak penisa takoe spadaju u grupu visokog rizika.
3. Dugotrajna upotreba sintetskih hormona u leenju ili zatiti od neeljene trudnoe
poveava mogunost razvoja displazije ili raka, zato to poveava osetljivost grlia na
infekciju virusom herpesa.
4. Puenje, takoe, spada u faktore rizika.
5. Rano zapoinjanje seksualnih odnosa poveava opasnost od pojave displazije ili raka. Ovo
se objanjava injenicom da elije polnih organa ene u toku puberteta trpe promene koje
prouzrokuju stvaranje grublje strukture koja je manje osetljiva na povrede. Ako se polni
ivot zapone pre nego to su se pomenute promene odigrale, tkivo polnih organa je mnogo
osetljivije, a stalna mikro povreivanja mogu da prouzrokuju elijske promene.
6. Visoki rizik nosi i vei broj seksualnih partnera, bilo da ih ima ena, njen partner ili oboje.
Upotreba prezervativa smanjuje opasnost.
7. Rad u sredini u kojoj dolazi u kontakt sa kancerogenim materijama (rudnici, tekstilna,
metalna i hemijska industrija), takoe je opasan za razvoj bolesti.
8. Takoe, ene koje ive u siromatvu u mnogo veem procentu oboljevaju od displazije i
raka grlia materice.
Dijagnoza
Pregled po metodu Papanikolau je prvi korak ka postavljanju dijagnoze. Takoe se u
dijagnostikom postupku primenjuje i kolposkopija. Ako se uoe nepravilnosti u rastu elija,
primenjuje se dijagnostika biopsija. Ove dve metode se i kasnije koriste kod kontrolnih
pregleda.
Leenje
Leenje displazije zavisi od stepena promena na elijama. Vano je da ena dobije
odgovarajue leenje za svoje stanje, a da se pokuaju izbei nepotrebni i neodgovarajui
tretmani i hirurki zahvati. Nije suvino zatraiti miljenje vie strunjaka pre konanog
pristanka na predloeni nain leenja.
Vano je da od poetka leenja budu izabrani lekarka ili lekar koji su veti specijalisti sa
iskustvom. Za poetnu fazu leenja se moe izabrati princip posmatranja uz redovne
kontrolne preglede, da bi se potom pristupilo leenju primenom krioterapije ili lasera.
Mogue je i leenje elektrohirurkim otklanjanjem promena. To je metod kojim se koristei
struju niske voltae i visoke frekvencije odstranjuje bolesno tkivo sa grlia materice. Potom
se odstranjeno tkivo alje na patohistoloki pregled. Osnovna prednost ovog zahvata je
njegovo istovremeno i dijagnostiko i terapijsko dejstvo. Intervencija se obavlja pod
lokalnom anestezijom, dobro se podnosi i u obinim sluajevima dovodi do brzog izleenja.
Kada se ponovljenim pregledima po metodu Papanikolau i kolposkopijom dokae teak oblik
displazije ili maligni proces in situ (lokalizovan), i ako se proces proirio na kanal grlia,
potrebno je da se uradi tzv. konizacija ili konina biopsija. Pare tkiva u obliku konusa se
otklanja operacijom u bolnikim uslovima. Iseak se alje na mikroskopski pregled da bi se
utvrdilo da li je sasvim odstranjeno obolelo tkivo. Ako prvim zahvatom nije skinuto sve
bolesno tkivo, preporuuje se ponavljanje postupka. Ukoliko se maligni proces proirio
primerena metoda leenja je histerektomija (vaenje materice).
Veina opisanih terapijskih metoda je neprijatna, a veoma esto praena i bolovima, pa se
preporuuje da ena ne upotrebljava tampone za vreme menstruacije, da se ne ispira i da
izbegava seksualne odnose najmanje tri nedelje posle intervencije. Na taj nain bolovi bre
prolaze i smanjuje se mogunost infekcije.
Konizacija ukljuuje opasnost od neplodnosti. Histerektomijom ena trajno gubi mogunost
raanja. Obe operacije su namenske i njima se spasava ivot ene.
DOBROUDNE (benigne) PROMENE DOJKI
U doba adolescencije kada poinje razvoj dojki, devojke imaju oprean odnos prema ovoj
pojavi, istovremeno su zadovoljne i stide se. Brine ih da li e dojke biti suvie velike ili suvie
male, lepe ili rune. Obino, u tim godinama, neke devojke uvlae prednji deo grudnog koa

ili ga prikrivaju odeom elei da se ne primeti da njihove grudi sazrevaju, dok druge, pak, u
prsluie stavljaju podmetae ili oblae tesne dempere kako bi istakle svoje grudi. Vrlo
esto se slika o sebi stvara na osnovu sopstvenog odnosa prema dojkama ili reakciji okoline
na njih. Ove reakcije su esto zbunjujue i oprene i za odraslu enu, a kamoli za
tinejderku. Mnoge ene su otkrile da im sopstvene dojke mogu priutiti zadovoljstvo isto
toliko kao i onima koji ih posmatraju ili sa kojima vode ljubav. I samim dodirivanjem dojki
puno ena moe postii orgazam. Meutim, u mnogim situacijama dojke mogu opteretiti
enu i uiniti je nezadovoljnom. Dojke, takoe, mogu postati i uzrok strahovanja od bolesti
ili mogunosti jedne ili obe dojke.
Ova pozitivna i negativna oseanja mogu biti potencirana postojeom drutvenom
zaokupljenou enskim grudima. Sa svih strana nas gledaju izazovne fotografije obnaenih
dojki sa reklamnih panoa, ilustrovanih asopisa, dnevnih novina... Ove fotografije
reklamiraju sve, od automobila do viskija. Takoe, grudi mogu biti jedan od razloga da li e
ena sauvati ili izgubiti posao. Mnogi mukarci sebi dozvoljavaju da zvide, bulje ili ak
dodiruju grudi enama. Seksualni kontekst esto oteava da ena o svojim dojkama
razmilja kao o funkcionalnom delu svoga tela.
crte str. 575
Oblik i veliina normalnih dojki
enske grudi su svih moguih veliina i oblika velike, male, vrste, oputene, smeurane.
Takoe, nije retka pojava da jedna ena ima dve i po obliku i po veliini razliite dojke.
Bradavice mogu biti ispupene ili uvuene. Areola, deo koji okruuje bradavicu, moe biti iri
ili ui, tamniji ili svetliji, i na njemu se nalaze sitne grumuljice smetene ispod same povrine
koe. Ponekad oko ivice areole rastu retke duge dlake.
Individualne razlike i promene na dojkama koje nastaju starenjem ili u toku menstrualnog
ciklusa, esto izazivaju nepotreban strah kod ena. Naalost, ene obino nisu dovoljno
obavetene o tome ta je prirodno a ta ne, ta je deo normalne funkcije a ta bi moglo da
ukazuje na prisustvo bolesti. Neobavetenost esto izaziva strah od najgoreg pri svakoj
promeni ili pojavi bola u dojkama. Naravno, u veini sluajeva stanja koja prouzrokuju
promene, probadanja ili bol u dojkama su normalna ili dobroudna zbivanja.
Fibrocistine promene ili stanja
Pod pojmom fibrocistinih promena ili stanja podrazumevamo itav niz benignih oboljenja
koja nose razliita imena npr. cistini mastitis, mastodinija, mastazija, itd. Mnoge ene su
iskusile oteenost, probadanje ili bolove u grudima u nekom periodu ivota, pogotovo za
vreme ovulacije ili menstruacije, to je posledica promene nivoa hormona i zadravanja
tenosti u elijama dojki. Ciste, meci ispunjeni tenou ili polutenim sadrajem relativno
su esta pojava. Ako u to vreme ena sama sebi pregleda dojke osetie vei broj bolnih
voria sa jedne ili obe strane, posebno na mestima koja su blia ruci. Veina ovih voria se
znatno smanji ili potpuno nestane dan, dva od poetka menstruacije.
Kod nekih ena se fibrocistine ili cistine promene pojavljuju zajedno sa pojavom
menstruacije, dok se kod drugih mogu pojaviti i docnije u ivotu. Intenzitet tegoba kod ovih
stanja je promenljiv, neki put jai, neki put slabiji, da bi se praktino pred menopauzu
potpuno izgubile. Retko, ova stanja se razvijaju i tokom vremena od blagih povremenih
smetnji prerastu u stalno prisutne otre bolove i probadanja. Tokom vremena se esto
razvijaju i stalni vorii koji mogu u menopauzi nestati, ili se, pak, zadrati.
Prema savremenim saznanjima, bolovi i vorovi koji se javljaju u dojkama u toku ciklusa, ne
smatraju se boleu. Novija ispitivanja ukazuju da ene koje pate od opisanih stanja nisu u
grupi koju prati vei rizik od malignog oboljevanja dojke.
Fibroadenomi
ene koje izmeu dvadesete i tridesete godine napipaju tvrdinu u dojci koja se ne pokree
najverovatnije imaju fibroadenom. Retko se javlja kod ena preko tridesete godine ivota.
Kada se jednom jave fibroadenomi mogu trajati ceo ivot. U dojkama se moe napipati samo
jedan, ali i vie fibroadenoma sa jedne ili obe strane. Uzrok ovoj pojavi nije poznat, iako
neka ispitivanja ukazuju na vezu sa preteranim unosom masti. Retko se dogaa da

fibroadenom poraste toliko da ugrozi cirkulaciju ili promeni oblik dojke. Ukoliko do toga doe
fibroadenom se hirurki uklanja. Samo se u izuzetnim sluajevima obnavlja na mestu
zahvata, ali po pravilu nikada ne dostie prvobitnu veliinu. Nekada se ove izrasline izgube u
menopauzi, to govori u prilog tvrdnji da su normalna pojava. Postojanje fibroadenoma vrlo
esto pobuuje sumnju na malignitet. to je ena mlaa lekari vie sumnjaju u eventualnu
mogunost da promene budu zloudne. Biopsija je jedini siguran nain kojim se moe
odrediti prava priroda bolesti, iglom ili hirurkim putem. Ne postoje dokazi o vezi
fibroadenoma sa poveanim rizikom od pojave raka dojke.
Samopregled dojki
Samopregled dojki je tehnika kojom ena sama ispituje svoje grudi kako bi zapazile
promene na njima. Mnogi lekari preporuuju ovu metodu za rano otkrivanje raka dojke.
Samopregled dojki ene relativno retko i neredovno primenjuju. ene razvijenijih zemalja
ovu metodu bolje prihvataju zahvaljujui popularizaciji samopregleda dojki koju sprovode
aktivistkinje u enskim grupama i strunjaci koji se bave problemom raka dojke. Postoje
brojne enske inicijative vezane za prevenciju i rano otkrivanje raka dojke koje preko
razliitih pomonih sredstava ene upoznavaju sa tehnikom izvoenja samopregleda i
njegovim znaajem za ensko zdravlje. Meutim, i pored toga ene relativno teko
prihvataju ovaj nain pregleda, posebno potrebu za redovnim izvoenjem, iako veina njih
poseduje svest da je samopregled veoma dragocen za ouvanje zdravlja. U naim uslovima
su ene gotovo neobavetene o ovoj metodi, a nemaju ni mogunosti da naue kako se ona
izvodi. Kod samopregleda je najvanije sticanje navike da se pregledi vre redovno. U
Americi veinu tumora dojke ene same otkriju, to je vano jer se na ovaj nain veina
tumora otkrije u ranom stadijumu.
ta uraditi ako se pri samopregledu napipa izraslina?
Ne postoje rei koje mogu da opiu panini strah ene koja je napipala promenu u dojci koje
do tada nije bilo. Prva je pomisao na rak, uz veliku zbunjenost i pitanje zato se to deava
ba njoj. Neke ene reaguju tako to odmah odu kod strunjaka po pomo i miljenje, dok
druge ute iz straha da e saznati da boluju od raka. Jednostavno ne mogu da pogledaju
istini u oi. Isto tako mnoge od njih ne mogu da se suoe sa mogunou da e ostati bez
dojke jer ne znaju da ta intervencija nije jedini nain leenja.
Vano je podsetiti se da 80-85 % izraslina u grudima nisu rak, pogotovo ako se radi o
mlaim enama. Ako postoji vor treba primeniti metod samoposmatranja.
Samoposmatranje
Postoji itav niz postupaka pomou kojih se sprovodi samoposmatranje. Pre svega, ukoliko
ena jo uvek ima menstruaciju, a nema prethodno iskustvo sa pojavom vorova ili raka,
posmatrae da li vor nestaje ili menja veliinu u toku mesenog ciklusa to je siguran
znak da se ne radi o malignitetu. Na ovaj nain izraslinu treba posmatrati jedan do dva
meseca. vor ne treba dirati svakoga dana, jer na taj nain se gubi oseaj da li se neto
menja ili ne. Najbolje je da se provera vri tri do etiri dana pre i tri do etiri dana posle
prvog dana menstruacije. Takoe, treba izmeniti nain ishrane, tako to e se izbegavati
masna i prena hrana, smanjiti so u ishrani, izbegavati kafa i aj, gazirana pia i okolada,
kao i aspirin i lekovi protiv nazeba. Takoe, ne treba puiti. Preporuuje se uzimanje
vitamina E u dozi od 400-800 IU na dan, vitamina B6 od 100200 mg na dan.
Ukoliko posle dva meseca promene u dojci jos uvek postoje ili se ne smanjuju treba se
obratiti svojoj lekarki ili lekaru.
Medicinska procena izrasline
Kada ena odlui da zatrai profesionalnu pomo veoma je vano da odabere lekarku ili
lekara u koga ima poverenja i da se obavesti o medicinskim mogunostima leenja. Iako se
najverovatnije radi o dobroudoj izraslini, ipak postoji sumnja o malignom oboljenju, zbog
koje se treba obratiti iskusnom specijalisti (onkolokinji, onkologu). Ukoliko ena ne zna
kome bi se obratila najbolje je da upita nekoga iz svoje okoline da je uputi na pravo mesto
gde moe potraiti medicinsku pomo.
Pregled ne treba zakazivati neposredno pre prvih dana posle menstruacije, ili u vreme oko

ovulacije. Tih dana se esto pojavljuje vei broj cvoria, a postoji i normalna oteenost dojki,
pa je mogue da se ne postavi tana dijagnoza. Lekarka ili lekar treba paljivo da pregledaju
dojke ene koja tokom pregleda sedi sa rukama uzdignutim iznad glave, a zatim poloenim
uz telo. Isti postupak i redosled pregleda ponavlja se i u leeem poloaju. Ovaj postupak je
veoma vaan, poto se izraslina moe ponekad napipati samo u jednom od ovih poloaja.
Pregled moe biti neprijatan, ali uglavnom nije bolan. Lekarka ili lekar e proceniti da li se
radi o benignom ili malignom voru. Oblik vora kod malignog oboljenja je nepravilniji, tvri i
tee pokretljiviji od benignog. Meutim, jedino je biopsija merodavna za tano postavljanje
dijagnoze.
Aspiracija pomou igle
Kada je to mogue, aspiracija pomou igle je najbolji prvi postupak u identifikaciji sumnjivog
vora. Veina vorova su, u stvari, dobroudne ciste ispunjene tenou i ovom
intervencijom lako moe da se utvrdi o emu se radi. Zahvat se obavlja ambulantno.
Aspiracionom metodom se izbegavaju komplikacije koje se neki put javljaju pri hirurkoj
biopsiji, uz to je ovaj zahvat mnogo bri i bezbolniji. Sam postupak protie tako to lekarka
ili lekar uvlae tanku iglu u vor. Uobiajeno je da se pre zahvata primeni lokalna anestezija
novokainom, to nije neophodno jer je sama injekcija novokaina isto toliko bolna kao i
obavljanje aspiracije bez anestezije. Ako je u pitanju cista, tenost iz nje se isprazni i vor
splasne.
Ukoliko sadraj ciste ne istee i dalje se moe sumnjati na cistu ili neku drugu dobroudnu
izraslinu. Ultrazvuna dijagnostika moe da d odgovor na pitanje da li se radi o obinoj cisti
ili je potrebno uraditi biopsiju kao dodatnu metodu. Biopsija se vri kada je sadraj (tenost)
iz ciste krvav ili zaudara, kada se vor ne povlai posle aspiracije, i kada se ultrazvukom
zakljui da nije cista ili se cista ponovo javi posle ponovljene aspiracije.
Biopsija
Ova procedura podrazumeva odstranjivanje celog ili dela vora hirurkim putem, a zatim
izvaeno tkivo pregleda na malignitet. Biopsija se moe vriti iglom, zatim isecanjem samo
jednog dela vora ili isecanjem celog vora. Biopsije iglom su jednostavne i rade se u
ambulanti. Posle lokalne anestezije lekarka ili lekar ubodu iglom u vor i pomou nje izvuku
komadi tkiva. Izvaeni uzorak tkiva dojke alje se dalje na laboratorijski, mikroskopski,
pregled.
Obiaj da se pristupa biopsiji veoma je rasprostranjen meu lekarima, ali prethodno bi
trebalo sprovesti ispitivanje metodom aspiracije pomou igle i/ili pregled ultrazvukom kako
bi se utvrdilo da li se radi o cisti ili ne. Ako je izraslina vrsta tada obavezno treba uraditi
biopsiju. Neki lekari preporuuju mamografiju, rendgenski pregled, pre biopsije da bi videli
da li postoji i drugo sumnjivo tkivo iji uzorak treba uzeti biopsijom. Meutim treba znati da
normalan mamogram ne iskljuuje biopsiju vrste izrasline.
Anestezija
Biopsija iglom se uvek radi pod lokalnom anestezijom. Hirurke biopsije (odstranjenje delia
ili celog vora), rade se pod lokalnom ili optom anestezijom. ena ima pravo da odabere
onu vrstu anestezije koja njoj najvie odgovara. Meutim, u izvesnom broju sluajeva
veliina vora, mesto gde se nalazi ili vei broj vorova zahtevaju da se operacija uradi pod
optom anestezijom.
ta treba znati pre biopsije
Ne preporuuje se enama da pre biopsije prihvate i potpiu da su saglasne sa
mastektomijom (potpunim odstranjenjem dojke), ako se u toku operacije mikroskopskim
pregledom tkiva otkrije da je izraslina maligna. Kod ove procedure vor se uklanja i pregleda
se metodom zamrznutih iseaka dok je ena jo uvek pod anestezijom. Za ovo ispitivanje
vor se zamrzne odmah po vaenju, zatim se iz njega seku tanki renjevi koji se pregledaju
pod mikroskopom. Rezultati ove analize gotovi su za dvadesetak minuta. Ako se na ovaj
nain potvrdi rak, pristupa se mastektomiji. Osnovna zamerka ovom postupku je to nalaz
moe biti netaan, pa prema tome moe da se desi da ne postoji potreba za ovakvom
radikalnom operacijom. ena moe da izbegne postavljanje dijagnoze i nepotrebne operacije

tako to e traiti da se biopsija uradi samostalno i da se kao dijagnostika metoda primeni

odloeni postupak histopatoloke analize. Uobiajeni postupak traje nekoliko dana, ali je
mnogo pouzdaniji u dijagnostikovanju raka dojke. Ujedno, na taj nain se obezbeuje vreme
potrebno da bi se eni pruila objanjenja o njenoj bolesti i da bi se primenilo odgovarajue
leenje.
Pre biopsije, ukoliko to eli, ena moe da zamoli operatorku ili operatera da pazi na veliinu
oiljka koji e se formirati posle operacije. Neki put se o ovom defektu ne razmilja poto se
pretpostavlja da e dojka biti odstranjena. Ovisno o mestu gde se vor nalazi rez se moe
planirati i izvesti tako da ne ostavi posledice u grai, funkciji ili izgledu dojke.
Rezultati biopsije
Isekivanje rezultata biopsije moe biti veoma muno i nije nevano koliko e vremena proi
od biopsije do dobijanja rezultata. Zato ena ima pravo da pita kada e biti gotovi rezultati
biopsije i da li e biti obavetena ili sama treba da se raspita. Negativan rezultat znai da ne
postoji maligni proces, a pozitivan da je otkriven rak.
Najee, od 80-90% svih biopsija, rezultati su negativni, to znai da se radilo o cistinoj
tvorevini. Poto je ova dijagnoza vrlo uoptena ena ima pravo da pita o kakvoj se tano
cistinoj promeni radi i da zahteva fotokopije svih nalaza i ispitivanja koji su uraeni.
Kada je potrebna biosija
1. Kada nalaz aspiracije ili ultrazvuka nije dao
podatak da li se radi o voru ili o cisti;
2. Kada mamografija pokae sumnjive tvorevine ili
sumnjive kalcifikacije;
3. Kada ostali simptomi ukazuju na malignitet. To
ukljuuje pojavu tvrdih, oteenih lezda u pazuhu,
crvenilo koe dojke, promene na bradavici, ulegnua ili nabore koe oko bradavice;
4. Ako vor traje posle jedog ili dva menstrualna ciklusa.
Preventivna mastoktomija
Preventivna, profilaktika mastoktomija u Sjedinjenim Amerikim Dravama izvodi se u
relativno visokom procentu i to kod onih ena za koje se smatra da spadaju u grupu visokog
rizika od oboljevanja. U profilaktike svrhe, mastektomija se radi posebnom hirurkom
metodom tzv. subkutana mastoktomija, koja ne garantuje da e ena izbei pojavu raka.
Kod subkutane mastoktomije otprilike se ukloni 80-95% tkiva dojke, a ostavlja se koa i
bradavica. Tkivo koje nedostaje moe odmah da se nadomesti implantom da dojka zadri
normalan oblik. Rak dojke moe da se razvije i na ovom malom preostalom delu tkiva.
Imajui ovo u vidu, ena koja se odluuje na mastoktomiju trebalo bi umesto profilaktike
da uradi obinu mastoktomiju, odnosno uklanjanje cele dojke operativnim putem.
Ova metoda profilakse teko moe da izdri brojne prigovore kojima je izloena. Zato
operisati dojku ako to nije potrebno? enske grupe koje se bave problemima raka dojke
irom sveta smatraju da ovakva prevencija zapravo ugroava enu i njeno telo, te da postoji
mnotvo drugih naina prevencije kojima se ensko telo ne osakauje. Na Prvoj svetskoj
konferenciji o raku dojke, koja je odrana u Kanadi 1997 godine, istraivaice i aktivistkinje
su izrazile svoje otro neslaganje kritikujui postojeu situaciju na meunarodnom nivou.
Ozbiljne kritike upuene su istrazivaima, farmaceutskoj industriji, zagaivaima okoline i
etikom stavu drutva u tretiranju ovog problema.
Mamografija
Mamografija je nain pregleda dojki rendgen zracima koji se primenjuje u pretragama kad se
sumnja na rak dojke. Svetske statistike pokazuju da je primenom mamografije u
dijagnostike svrhe smrtnost ena iznad pedeset godina smanjena za 30-50%. Preporuke
koje se tiu uestalosti primene mamografije variraju prema dobi ene. Neki lekari primenu
postupka preporuuju jedanput godinje dok drugi smatraju da je dovoljno podvri mu se
jedanput u dve godine. to se tie ivotne dobi, mamografiju ne treba raditi sasvim mladim

enama ili bar ne pre tridesete godine.

Prednosti i nedostaci mamografije
Mamografija prua mogunost otkrivanja malignh promena koje se rutinskim pregledom ne
mogu napipati. Snimci slue i za kasnija uporeivanja da bi se utvrdilo da li proces
napreduje ili ne. Mamografijom se otkriva rak dojke koji nije invazivan i kod koga na vreme
zapoeto leenje daje dobre rezultate.
Glavne zamerke se odnose na pogrena tumaenja mamograma tj. na previde kada se radi o
malignim promenama i proglaavanjima benignih vorova za maligne. Donekle, mamografija
moe da bude provokativni faktor za razvoj raka dojke. Mautim, primenom savremene
tehnologije ovaj rizik je smanjen na praktino jedan sluaj na milion ena koje se godinje
podvrgavaju proceduri. Lani pozitivni rezultati se mogu pojaviti kod ena koje imaju uredan
menstrualni ciklus (7%). Lani pozitivni i negativni rezultati javljaju su u rasponu od 4-30%.
Trokovi mamografije nisu zanemarljivi. Treba imati u vidu da je tkivo dojki kod mlaih ena
osetljivije na zraenje, pa nepotrebno esto izlaganje zraenju moe kasnije dovesti do
pojave raka koji je izazvan zraenjem.
Kojim enama treba raditi mamografiju?
Mamografija se preporuuje enama preko pedesete godine starosti kao i onima koje u
svojoj istoriji bolesti navode da su ve bolovale od raka dojke. Takoe se preporuuje
enama iz tzv. visoko rizine grupe.
ENDOMETRIOZA
Endometrioza je bolest kod koje tkivo koje normalno pripada unutranjem sloju materice
(endometrijumu) raste na drugim delovima tela. Pojava normalnog tkiva na nenormalnom
mestu najea je na organima male karlice jajnicima, trbunoj maramici, materinim
vezama ili jajovodima. Ovo tkivo, takoe, moe da raste i na mokranoj beici, crevima, ak
i na udaljenim delovima tela, u ruci, pluima ili glavi.
Kao i tkivo u duplji materice tako i tkivo na atipinim mestima trpi promene pod uticajem
hormona menstrualnog ciklusa. Ovo tkivo krvavi svakog meseca, ljuti se i time izaziva nova
krvavljenja. Rezultat ovoga su unutranja krvavljenja, zapaljenje, stvaranje cista i oiljaka.
Endometrioza moe da prouzrokuje veoma jake bolove u malom trbuhu pred menstruaciju,
ovulaciju ili tokom seksualnog odnosa, obilna menstrualna krvavljenja, zamor, bolove u
utrobi i u krstima za vreme menstruacije, proliv, zatvor ili druge stomane tegobe,
neplodnost. Takoe, moe da izazove i druge ozbiljne zdravstvene probleme, ukljuujui
prskanje cista jajnika, priraslice, povean rizik od vanmaterine trudnoe i optu iznurenost.
Meutim, kod nekih ena, endometrioza ne izaziva poremeaje.
Endometrioza je hronina bolest. esto se deava da je ena koja boluje od endometrioze
nesposobna za rad i normalan ivot po nekoliko dana u mesecu.
Uzroci i faktori rizika
Uzroci endometrioze su nepoznati. Potoje mnoge teorije o ovom pitanju ali nijedna ne daje
potpuno objanjenje. Po jednoj delovi otpalog tkiva tokom menstruacije prolaze kroz
jajovode i usauju se u organe gde nastavljaju dalji rast. Neki, pak, smatraju da poremeaji
imunolokog sistema i/ili hormonalni poremeaji omoguavaju da se tkivo razvija na
atipinom mestu. Pretpostavlja se da e pravac daljih ispitivanja okrenut imunolokim
poremeajima dati zadovoljavajue odgovore na, zasada, veoma prisutne zagonetke o
poreklu nastanka endometrioze. Kao mogui faktori u nastanku endometrioze takoe se
navode i druge bolesti imunog sistema kao to je npr. lupus ili bolesti vezane za tiroidnu
lezdu. kratak menstrualni period, rano javljanje menstruacije, seksualni odnosi u toku
menstruacije i smetnje menstrualnog ciklusa.
Dijagnoza
Katkada se obinim ginekolokom pregledom moe dodirom osetiti postojanje uraslina
stranog tkiva u maloj karlici, meutim, laparoskopija je neprikosnovena metoda u otkrivanju
bolesti. Laparoskopija je pregled trbune duplje optikim instrumentom laparoskopom
kojim se ulazi u trbunu duplju radi posmatranja unutranjih organa.
Leenje

Izbor leenja u veini sluajeva nije jednostavan. Mora se voditi rauna o nizu faktora kao
to su ivotno doba ene, mesto na kome se endometrioza razvija, izraenost simptoma,
elje ene da kasnije rodi, ranije iskustvo sa leenjem hormonima i nasledni faktori.
Cilj leenja endometrioze hormonima je da se sprei stvaranje estrogena u jajnicima, a
samim tim da se zaustavi menstruacija. Iako lekari esto preporuuju trudnou kao vid
leenja smatramo da taj nain treba izloiti kritici. Pre svega zato to dete treba imati onda
kada se ono eli, a ne u svrhu leenja ene, pogotovo to su rezultati ovakvog leenja
krajnje neizvesni.
Leenje hormonima ukljuuje primenu analoga gonadotropina, sintetskog progesterona - lek
pod imenom Provera i oralnih kontraceptiva. Sve navedene grupe lekova dostupne su i na
naem tritu. Hormonsku terapiju uvek prate i odreene propratne pojave, koje kod nekih
ena mogu da budu izraenije. Pored toga poboljanje ili nestanak simptoma bolesti traje
dok je ena pod dejstvom leka, a vrlo brzo nakon terapije se ponovo sree sa istim
tegobama.
Hirurko leenje nudi itav niz operativnih mogunosti, od konzervativnog (kiretaa,
isecanje, kauterizacija ili primena lasera) do radikalnog naina (histerektomija sa ili bez
odstranjivanja jajnika). Smatra se da je radikalno hirurko leenje metoda koja dovodi do
trajnog izleenja mada u praksi nisu retke ponovne pojave rasta tkiva endometrijuma i
nakon intervencije.
Da bi suzbili bol kao glavni simptom oboljenja, neophodno je uzimati lekove koji uklanjaju
ovaj simptom analgetike. Meutim, budui da se radi o hroninoj bolesti koja zahteva
dugotrajno uzimanje analgetika, trebalo bi isprobati i alternativne naine leenja poput
akupunkture, hiropraktike, homeopatije, fitoterapije i promeniti nain ishrane.
Zapaljenske bolesti organa male karlice
Pod optim nazivom zapaljenske bolesti organa male karlice susreemo se s infekcijama koje
zahvataju sluznicu materice (endometritis), jajovoda (salpingitis) i jajnika (ovaritis). Ove
bolesti su posledica infekcija koje se prenose polnim putem, a zatim se kroz otvor spoljnjeg
ua materice ire na duboko smetene organe. Zapaljenske bolesti unutranjih polnih
organa su veoma este tako da precizni statistiki podaci o njima i ne postoje poto esto
ostaju nedijagnostifikovane.
Znaci oboljenja
Znaci infekcije unutranjih polnih organa mogu biti veoma raznovrsni, posebno po svom
intenzitetu. Tegobe su nekada neznatne, ali esto i veoma izraene. Najei simptom je bol
ija jaina varira od oseaja nelagodnosti do izrazito jakog bola koji onemoguava uspravan
poloaj. Bol se moe osetiti na razliitim mestima u predelu malog stomaka, spreda, levo,
desno ili sa obe strane.
Takoe, pored bola mogu da budu prisutni sledei znaci ili samo neki od njih:
* smetnje u vagini ili uretri,
* bol ili krvavljenje pri polnom odnosu,
* krvavljenje manjeg ili jaeg intenziteta,
* pojaani bolovi u toku menstruacije,
* pojaan bol prilikom ovulacije,
* esto mokrenje, peenje pri mokrenju ili oseaj da beika ne moe da se potpuno isprazni,
* nateen stomak,
* iznenadna pojava groznice ili poviena temperatura koja se pojavljuje i nestaje,
* jeza,
* oteeni limfni vorovi u preponama,
* gubitak apetita,
* muka ili povraanje,
* bol u predelu bubrega ili jetre,
* bol u krstima ili nogama,
* oseaj slabosti, umora, neraspoloenja,
* smanjena seksualna elja.

Intenzitet i trajanje navedenih znakova bolesti zavise od uzronika kojim je infekcija

izazvana, od mesta gde se infekcija odigrava (materica, jajovodi, jajnici, trbuna maramica i
dr.), od trajanja infekcije, do toga kako i ime se bolest lei, opteg stanja organizma i koliko
se ena sama o sebi brine.
Zapaljenska oboljenja unutranjih polnih organa medicinskim renikom se klasifikuju kao
akutna, hronina i neprimeena (kada ena nema znakova bolesti).
Uzronici infekcije su u 90-95% sluajeva mikroorganizmi koji se prenose polnim putem. U
telo ene dospevaju polnim odnosom, prilikom stavljanja spirale, obavljanja abortusa,
spontanog abortusa, poroaja, medicinskih dijagnostikih procedura ili vetakog oploenja.
Nije redak sluaj da muki seksualni partner ili uopte nema simptoma ili su oni beznaajni,
ali isto tako je injenica da su oni rasadnici uzronika i, takoe, moraju da budu pregledani
i leeni. Neuspelo leenje antibioticima je esto kod ena iji se seksualni partner ne lei.
Izolovani mikroorganizmi mogu biti iz roda klamidija, mikoplazme, stafilokoka, streptokoka,
itd. Vei rizik od infekcije postoji ako se polni odnosi sa zaraenim partnerom obavljaju u
toku menstruacije ili ovulacije, zato to je tada grli materice otvoreniji i to je sluz u tim
periodima propustljivija za mikroorganizme.
Infekcije unutranjih polnih organa veoma su retke kod lezbejki.
crtei sa str. 589
Komplikacije
Zapaljenska oboljenja unutranjih polnih organa mogu da dovedu do vrlo ozbiljnih posledica.
Ako se ne lee mogu da izazovu zapaljenje trbune maramice (peritonitis), stanje opasno po
ivot. Takoe, mogu da se komplikuju apscesom (zagnojem) jajnika i jajovoda. Sa polnih
organa zapaljenje moe da se proiri na creva i jetru. Mesecima ili godinama posle akutnog
zapaljenja mogu da se jave posledice kao to su neplodnost ili vanmaterina trudnoa. Posle
preleanog zapaljenja unutranjih polnih organa mogu se stvoriti priraslice koje izazivaju
hronini bol. Infekcije koje se ne lee mogu da budu i neposredan uzrok smrti.
Dijagnoza
Dijagnoza moe da se postavi na mnogo naina. Osnovno je ispitivanje kojim se utvruje
uzronik zapaljenja. Bris iz vagine ili cerviksa u izvesnim sluajevima moe da otkrije
uzronika, meutim ukoliko su mikroorganizm iz roda hlamidija ili mikoplazma identifikacija
nije laka poto se teko razvijaju u kulture u laboratorijskim uslovima. Pored toga bris sa
grlia materice ne mora da sadri mikroorganizme poto je mesto gde se bolest razvija
materica ili jajovodi. Pregled krvi, visina sedimentacije i broj belih krvnih zrnaca moe samo
da pokae da li postoji akutno zapaljenje ili ne.
Kada uzronik ne moe da se pronae uobiajenim postupkom, moe se primeniti
endometrijalna biopsija. U nekim sluajevima za postavljanje dijagnoze moe biti koristan
ultrazvuk, naroito vaginalni. ak se pribegava laparoskopiji da bi se donela konana
dijagnoza.
Ako ena ima mukog seksualnog partnera obavezno je da se i on podvrgne lekarskom
pregledu. esto se kod mukarca otkrije tzv. negonokokni uretritis kojima su uzronici
hlamidija ili mikoplazma, ujedno i izazivai zapaljenskog procesa kod ena.
Leenje
Oba seksualna partnera treba da budu podvrgnuta leenju. Ukoliko se tako ne postupi
leenje je bezuspeno jer e se ena ponovo zaraziti.Leenje se sprovodi antibioticima. Nije
svejedno koji se antibiotik uzima poto mikroorganizmi moraju da budu osetljivi na njega
kako bi leenje bilo uspeno. Da bi se otkrio pravi uzronik, potrebno je saekati izvesno
vreme. Postavlja se pitanje kada zapoeti sa leenjem? Veina strunjaka smatra da leenje
treba zapoeti odmah, a kada rezultati kulture i antibiograma budu gotovi treba prei na
specifini antibiotik. Antibiotici koji se najee primenjuju su cefoksitin (Tolycar), doksiciklin
(Doksiciklin) i ceftriakson (Lonfaceph). Antibiotike treba uzimati najmanje deset do etrnaest
dana budui da se radi o ozbiljnim infekcijama. Leenje treba bezuslovno nastaviti i kada
znaci oboljenja nestanu.
Antibiotici mogu da uslove pojavu gljivine infekcije vagine.

U mnogim sluajevima je potrebno bolniko leenje.

Lini doivljaj
Mnoge ene oseaju stid ili bes kada dou u situaciju da se sretnu sa ovom vrstom bolesti.
Ukoliko nema izrazite znake bolesti uobiajeno je da partner odbija da se obrati lekaru. Isto
tako ne moe i nee da razume zato treba da se uzdri od seksualnih odnosa. Da bi enu
kaznili mukarci nalaze druge seksualne partnerke ime se poveava mogunost zaraze.
Naalost, umesto da glasno izrazi svoj bes i negodovanje, ena zapada u depresiju. Takoe,
ena moe da bude optereena i stavom lekarke ili lekara koji insistiraju na prekidu
seksualnih odnosa ili izraavaju sumnju u tegobe koje ima. Gubitak poverenja u medicinsku
pomo ini da se pored fizikog njenoj bolesti pridrui i psihiki bol.
Meutim, da bi stanje u kojem se nala uinila podnoljivijim ena pomae sebi toplim
kupkama ili samo primenom toplote na mali trbuh da bi otklonila bol, a povean dotok krvi u
organie male karlice doprinosi aktiviranju sopstvenog odbrambenog sistema i boljem
dospevanju antibiotika na mesta infekcije. Ne treba se ispirati i stavljati tampone jer to moe
da dovede do irenja infekcije. Seksualni odnosi mogu da se obnove tek onda kada se ena
bude oseala sasvim dobro i poto je proao jedan ceo menstrualni ciklus, a potrebno je i da
njen partner ima negativne rezultate na sve bolesti koje se prenose seksualnim putem. Topli
oblozi natopljeni biljnim ekstraktima mogu, takoe, blagotvorno delovati, posebno na
spreavanje stvaranja priraslica. Takoe su i brojni biljni ajevi efikasni u leenju zapaljenja
reproduktivnih organa. Iz ishrane bi trebalo izbaciti eer i smanjiti unoenje mlenih
proizvoda. Treba uzimati vitamine C, A, D i kompleks vitamina B, a od minerala naroito
treba uzimati cink. Koliko god je to mogue treba izbegavati stresne situacije, a alkohol,
duvan, kafu i ostale droge treba potpuno izbaciti jer se njihovom upotrebom smanjuje
otpornost organizma. Treba se to vie odmarati i spavati. Ipak, ne treba zaboraviti da je
najvaniji momenat leenja redovno i dovoljno dugo uzimanje antibiotika.
Da bi se spreila infekcija unutranjih polnih organa trebalo bi da se preduzmu iste mere
predostronosti kao i kod bolesti koje se prenose polnim putem, budui da se najee radi o
istim uzronicima. Treba izbegavati seksualne odnose bez upotrebe prezervativa, naroito
ako infekcija ve postoji ili ena ima vie partnera.
Infekcije unutranjih polnih organa izuzetno su ozbiljan problem koji zahteva brzu i strunu
panju i ena treba da bude svesna toga.
INFEKCIJE MOKRANIH PUTEVA
Infekcije mokranih puteva su veoma este. Najee su izazvane bakterijama i to
eerihijom koli koja iz debelog creva dospeva u uretru (izvodnu mokranu cev), odatle u
mokranu beiku, a neki put i u bubreg. Takoe, infekcije trihomonasom i hlamidijom mogu
da izazovu zapaljenja mokranih puteva. Smanjena otpornost organizma, stroga dijeta, stres
i povrede uretre u toku poroaja, operacije ili kateterizacije potpomau nastanak ovih
bolesti. esto i iznenadan porast uestalosti seksualnih odnosa moe da bude razlog pojave
bolesti. Posebno osetljive na ovu infekciju su trudnice i ene u klimakterijumu. Vrlo esto
uzrok ovom oboljenju su anatomske nepravilnosti ili spadanje organa kao to su uretra ili
mokrana beika kod ena koje su puno puta raale.
Cistitis infekcija mokrane beike je najea kod ena. Iako znaci bolesti mogu da budu
vrlo dramatini, cistitis sam po sebi nije ozbiljno oboljenje. Najei simptomi su uestalo
mokrenje uz manje ili jae izraeno peenje u mokranoj cevi sa slabim ili gotovo nikakvim
pranjenjem mokrane beike. Mogue je da se u mokrai nae krv ili gnoj. Bol se javlja
iznad stidne kosti, a mokraa esto ima udan, teak miris.
Blagi simptomi koji podseaju na cistitis mogu da se jave pri poveanom unosu tenosti, u
premenstrualnom sindromu, alergijskim reakcijama, kod uznemirenosti ili iritacije
sredstvima za higijenu. Sve dok je opte stanje ene dobro i ako nije trudna, prvih
dvadesetetiri sata moe pokuati da samu sebe lei. Cistitis se esto izlei i sam od sebe.
Meutim, ako tegobe traju due od etrdesetosam sati, esto se ponavljaju i praene su
jezom, groznicom, povraanjem i bolovima u predelu bubrega, treba se obratiti strunjaku.
Opisani simptomi ukazuju na muguu infekciju bubrega (pijelonefritis) kod koje je

neophodno struno medicinsko leenje. Lekarki ili lekaru se treba obratiti i u sluaju kada
postoji krv ili gnoj u mokrai, bol pri mokrenju u trudnoi, eerna bolest i kada je ena ve
ranije bolovala od ovih bolesti. Neleene, dugotrajne infekcije mogu da dovedu do ozbiljnih
posledica kao to su povieni pritisak ili prevremeni poroaj kod trudnica.
Dijagnoza
Ukoliko su simptomi cistitisa veoma izraeni i ako se ne povuku posle dvadesetetiri sata,
treba uraditi pregled mokrae. Pregledom mokrae utvruje se, pored ostalog, i prisustvo
krvi ili gnoja, a urinokulturom prisustvo i vrsta uzronika infekcije. Ponekad rezultati
urinokulture mogu biti lano negativni ako doe do greke u laboratorijskom postupku ili
ukoliko uzronik nije bakterija, dok negativan nalaz kulture uz prisustvo veeg broja
leukocita u mokrai ukazuje na infekciju hlamidijom. Ponekad se bez znakova oboljenja u
mokrai moe nai vei broj bakterija (bakteriurija). Ako je pozitivan nalaz obinog pregleda
mokrae pojavu treba leiti da bi se spreila mogua infekcija bubrega i druge komplikacije.
crte str. 593
enama koje su preleale pijelonefritis vie puta treba uraditi ispitivanja radi utvrivanja
postojanja nepravilnosti mokranih puteva. Uobiajeno je da se ovo ispitivanje sprovodi
intravenskom pijelografijom, ubrizgavanjem kontrasta i posmatranjem i snimanjem bubrega.
Leenje
Ako su znaci oboljenja jako izraeni ili ukazuju na infekciju bubrega, odmah treba zapoeti
leenje lekovima. Kod slabije izraenih infekcija uglavnom se eka na laboratorijske rezultate
da bi se leenje zapoelo odgovarajuim lekom.
Infekcije mokranih puteva, najee, dobro reaguju na veliki broj antibiotika. Lekovi koji se
najee primenjuju su: ampicilin (Pentrexyl), nitrofurantoin (Alfuran), norfloksacin
(Nofocin), pipemidna kiselina (Pipegal, Pipem) i sulfonamidi (Bactrim).
Lekovi se proseno uzimaju od tri do deset dana. Ukoliko se simptomi ne povlae posle dva
dana od poetka uzimanja leka treba se ponovo obratiti lekaru. Za suzbijanje bolova koriste
se tzv. spazmoanalgetici Buscopan ili Baralgin. Korisno je piti to vie tenosti, posebno
uvin aj koji ima dezinfekciono dejstvo. Po prestanku leenja treba ponoviti pregled urina da
bi se dokazalo da je infekcija izleena.
Postoje naini da se sprei infekcija mokranih puteva. Pre svega treba stvoriti naviku da se
svakodnevno pije to vie tenosti, po aa vode na svaka dva do tri sata. Treba mokriti
odmah im se oseti potreba i truditi se da se beika potpuno isprazni. Posle stolice voditi
rauna da pravac brisanja bude od napred prema pozadi. Polne organe treba oprati bar
jedan put dnevno. Pre seksualnog odnosa bi trebalo da polni organi oba partnera budu isti.
Grub polni odnos, takoe, moe pogodovati pojavi cistitisa. Pre ili neposredno posle
seksualnog odnosa treba mokriti.
Korisno je znati da ene koje uzimaju oralne kontraceptive ee oboljevaju od cistitisa, a i
upotreba dijafragme moe doprineti infekciji. Preko uloaka za vreme menstruacije moe se
preneti infekcija iz debelog creva na mokranu cev. Uzane farmerke ili vonja biciklom mogu
dovesti do povreda mokrane cevi i time otvoriti put infekciji. Alkohol i kafa nadrauju
sluznicu mokrane beike pa da bi se zatitili od cistitisa trebalo bi ih umereno
upotrebljavati. Hrana kao sto su meso, voe i orasi, mokrau ini kiselom i spreava infekciju
mokrane beike. Isto vai i za vitamin C, dok hrana bogata skrobom i eerima pogoduje
nastanku cistitisa. Izbegavanje stresa je najbolji mogui savet za spreavanju bolesti
mokranih puteva.
MATERICA I JAJNICI
Krvavljenje iz materice
Izrazom krvavljenje oznaava se niz stanja koja dovode do isticanja krvi iz materice a nisu u
vezi sa normalnom menstruacijom. Krvavljenje je najee vezano za hormonalne promene i
esto je kod devojaka kojima menstruacija tek poinje ili kod ena koje ulaze u
klimakterijum. Mnoge tridesetogodinjakinje su iskusile manja krvavljenja tzv. spoting u
vreme ovulacije, izazvana naglim padom estrogena. ene koje nemaju redovnu ovulaciju
esto pate od obilnih krvavljenja. Ostali mogui razlozi produenih, jakih i nepravilnih

krvavljenja su spirala, oralni kontraceptivi, infekcije unutranjih polnih organa, vanmaterina

trudnoa, polipi, endometrioza i rak grlia materice ili same materice.
Kod ena u menopauzi krvavljenje moe biti izazvano terapijskom upotrebom hormona
estrogena, vaginitisom, nenormalnim rastom endometrijuma ili rakom.
Uzrok krvavljenja se esto ne moe pronai ni posle detaljnog ispitivanja.
Samopomo
Ukoliko ena ima menstruaciju menstrualno krvavljenje moe da se stabilizuje izbegavanjem
stresa i promenom naina ishrane. Smanjenje unoenja ivotinjskih masti i uzimanje biljnih
vlakana u ishrani pomae da se uspostavi hormonalna ravnotea snienjem holesterola u
krvi. U telu se holesterol pretvara u estrogen. Vitamini A, E i C, kao i cink, bakar i jod
pomau pri jakim krvavljenjima. Ako je krvavljenje obilno i dugotrajno treba poveati i unos
gvoa.
Leenje
Ukoliko se esto javljaju mala nepravilna krvavljenja treba saekati jedan, do dva meseca,
kako bi se videlo da li e se hormonalni sistem sam regulisati. Ako se nepravilno krvavljenje
nastavi, naroito kod ena starijih od etrdeset godina treba uraditi biopsiju endometrijuma.
Ako rezultati analize ne ukazuju na predkancerozno ili kancerozno oboljenje, ena moe
sama odluiti da li e se leiti ili ne. Obino se u leenju predlae hormonalna terapija
progesteronom i/ili kombinacija progesterona i estrogena. U praksi se kod jakih krvavljenja
primenjuju i antibiotici kao i lekovi za zaustavljanje krvavljenja.
Poputanje misia male karlice i sputanje (prolaps) materice
Poputanje miia male karlice je stanje kada miii poda male karlice slabe i nisu vie u
stanju da odgovarajue pridravaju organe. U izraenijim sluajevima materine veze i tkivo
koje dri matericu u normalnom poloaju poputaju i materici dozvoljavaju da se spusti u
vaginu. Ovo se deava posle jednog ili vie tekih poroaja, ali pojava moe biti i nasledna.
Sputanje materice esto je praeno spadom mokrane beike i marnog creva.
Prvi znak ispadanja materice je nemogunost da se zadri mokraa pri kaljanju, kijanju ili
smejanju. Pritisak u vagini i oseaj da neto ispada takoe su simptomi ovog stanja koje se
obino pogorava dugim sedenjem.
crte str. 596
Spreavanje i samopomo
U spreavanju ovog stanja najefikasnije su vebe kojima se jaaju miii poda male karlice i
stomaka. Stanje miia male karlice najbolje se moe proveriti zadravanjem i putanjem
mlaza mokrae. Ako mlaz ne moe da se zaustavi zadravanjem znak je da su miii
popustili. Vebe treba raditi redovno, posebno u trudnoi kada ovaj deo tela trpi pritisak
trudne materice. Sputena materica se moe vratiti na mesto posebnim vebama.
Leenje
Obino nije potrebna medicinska pomo kod poputanja miia male karlice, ni kod blagog
sputanja materice. Ukoliko je materica izrazito sputena i ena ima izraene smetnje
pomoie stavljanje materinog prstena, pesara od gume koji se stavlja oko grlia pomaui
tako da se materica podigne. Nezgodna strana pesara je to je tesko podesiti pravu veliinu,
neki put izaziva smetnje i infekciju, a esto se mora vaditi i prati. Sputena materica se
moe trajno podii operacijom, a istim zahvatom podiu se mokrana beika i debelo crevo.
Histerektomija, iako je ponekad preporuuju, nije neophodna i treba da bude uzeta u obzir
samo kao metoda poslednjeg izbora.
Benigni tumori materice lejomiomi i miomi
Benigni tumori materice su tvorevine koje se pojavljuju na spoljanjem ili unutranjem zidu
ili u samom zidu materice. Ovi tumori se javljaju kod 30% ena do tridesetpete godine
ivota. ta uzrokuje njihovu pojavu za sada nije poznato, mada ga mnogi dovode u vezu sa
estrogenima. Primeeno je da se ubrzava rast ovih izraslina ako se iz bilo kojih razloga
uzimaju estrogeni.
crte str. 597
Ovi tumori se pronalaze rutinskim ginekolokim pregledom. U poetku njihov rast i broj

treba redovno kontrolisati svakih est meseci, a ukoliko se ne poveavaju i ne umnoavaju

dovoljna je kontrola jedanput godinje.
Mali miomi obino ne daju simptome. Meutim, neto vei i veliki mogu da prouzrokuju bol,
krvavljenje ili izuzetno obilne menstruacije. U zavisnosti od mesta na kome se nalaze nije
retko da izazovu bol u stomaku ili u krstima i probleme sa mokrenjem. U trudnoi veliki
miomi dovode i do pobaaja.
Samopomo
Veliina mioma moe da se smanji prestankom uzimanja estrogena. Joga vebe smanjuju
oseaj pritiska i teine u stomaku.
Leenje
U veini sluajeva ove promene nije potrebno leiti. Meutim, ako postoji jako krvavljenje,
bol, oteano mokrenje ili problemi sa trudnoom, miomi se mogu odstraniti. Prilikom
odstranjivanja mioma materica ostaje nedirnuta. Mnogi hirurzi preporuuju vaenje materice
enama koje vie nee da raaju ili su starije ivotne dobi. Ove operacije su stvarno
nepotrebne poto se obino radi o enama koje se blie menopauzi u kojoj dolazi do pada
nivoa estrogena, pa se i miomi smanjuju ili iezavaju. Izvoenje histerektomije samo moe
biti tetno, jer dovodi do seksualne disfunkcije i poremeaja u radu jajnika, ak i onda kada
su poteeni operacije. Dovoljna je mijektomija, odstranjivanje mioma, da bi se problemi
reili ak iako se radi o vrlo velikim izraslinama.
Ciste jajnika
Ciste ovarijuma nisu retke promene i najee ne prouzrokuju smetnje i simptome. Veina
njih su tzv. funkcionalne ciste i nestaju same od sebe. Ciste se razvijaju kada folikul (meak
u kome se nalazi jajna elija) poraste ali ne pukne i iz njega se ne oslobodi jajna elija. Ove
ciste se ispunjavaju tenou. Znaci postojanja cisti su: poremeaji menstrualnog ciklusa,
nepoznat bol i oseaj neprijatnosti u malom stomaku tokom celog ciklusa, bol pri polnom
odnosu i nadutost stomaka. Ciste jajnika se jednostavno otkrivaju pri ginekolokom
pregledu. Bez obzira to veina cista nestane sama od sebe, neke moraju da se odstrane
hirurkim putem.
Da bi odredili da li cista zahteva leenje ili ne, treba saekati nekoliko ciklusa da bi videli da
li e spontano da nestanu. Ukoliko se ne povuku, treba proveriti ultrazvukom o kojoj vrsti
ciste se radi. Maligne i dermoidne ciste koje nastaju kao posledica endometrioze moraju se
odstraniti. to se tie benignih cisti miljenja praktiara se razilaze, jedni misle da ih treba
ukloniti dok se drugi kritiki odnose prema ovom stavu. Male funkcionalne ciste koje ne
prouzrokuju tegobe ne treba dirati.
Ponovno javljanje cisti ukazuje na hormonsku neravnoteu ili ivot pod stalnim stresom.
Promenom naina ishrane, vebama koje ublauju uticaj stresa i akupunkturom, ena
uspeno moe da se brani od ovih promena.
ODSTRANJIVANJE MATERICE I JAJNIKA (Histerektomija i ooforektomija)
U svetu, broj ena koje se podvrgavaju histerektomiji je ogroman, samo u SAD premauje
brojku od 650 000 ena. U nekim sluajevima se zajedno sa matericom odstranjuju i jajnici,
ak i onda kada to nije neophodno. Veliki broj ovih operacija radi se rutinski, a ne kod hitnih
stanja i kada je eni ugroen ivot. Dogodi se da eni ak ni ne saopte da su joj odstranjeni
jajnici. Druge, pak, pristaju na operaciju, a niko im prethodno ne objasni zato ona mora ili
ne mora da se uradi i kakve su posledice takve intervencije. Svetske statistike pokazuju da
se u 30-50% sluajeva ove operacije neopravdano preduzimaju.
Odstranjivanje materice i/ili jajnika je ozbiljan zahvat posle kojeg se ena suoava sa
ozbiljnim telesnim promenama i shvata dalekosene posledice po svoje zdravlje, seksualni
ivot i ivot uopte. Histerektomija i ooforektomija je spasla ivot mnogim enama, ali je isto
tako veoma vano da svaka ena zna ta je posle operacije eka i da bude svesna toga.
S obzirom na ozbiljnost ovog zahvata neminovno se postavlja pitanje kada je histerektomija
neophodna?
Mnoga stanja opasna po ivot zahtevaju da materica i jajnici budu odstranjeni, a to su:
1. Invazivni maligni proces na materici, grliu, vagini, jajovodima i/ili jajnicima,

2. Opasne infekcije koje na drugi nain ne mogu da se kontroliu,

3. Jaka krvavljenja koja na drugi nain ne mogu da se zaustave,
4. Stanja koja ugroavaju ivot zbog blokade mokrane beike ili creva pritiskom uveane
materice,
5. Stanja koja se javljaju kao retke komplikacije pri poroaju ukljuujui i cepanje materice.
Neka stanja koja nisu opasna po ivot, ali isto tako zahtevaju histerektomiju:
1. Prekancerozne promene endometrijuma (hiperplazija),
2. Ozbiljne infekcije organa male karlice koje se ponavljaju,
3. Izraena endometrioza praena iscrpljujuim bolovima, proirena i na ostale organe,
4. Benigni tumori koji svojom veliinom ugroavaju okolne organe ili izazivaju iscrpljujua
krvavljenja,
5. Veoma izraeno sputanje materice.
Histerektomija se esto nepotrebno preduzima u sledei sluajevima:
1. Malih benignih tumora koji ne izazivaju vee smetnje,
2. Abortusa u toku prvog i drugog tromeseje,
3. Sterilizacije,
4. Zapaljenja grlia materice,
5. Umerenih disfunkcionalnih krvavljenja,
6. Poremeaja menstrualnog ciklusa i bola u krstima.
Rizici i komplikacije kod odstranjenja materice i jajnika
Smrtnost kod histerektomije je zauujue visoka i iznosi 1 do 2 sluaja na 1 000 uraenih
operacija, a 30-50% operisanih ena ima sledee komplikacije:
1. Infekcije koje uglavnom mogu da se lee antibioticima, dok se neke od njih se ne mogu
kontrolisati i imaju smrtni ishod,
2. Komplikacije na mokranim putevima (infekcije mokrane beike ili bubrega). Sreom ove
infekcije su uglavnom blage i prolazne. Dogaa se da prilikom operacije budu povreeni ili
preseeni senzorni ivci pa ena gubi kontrolu nad pranjenjem mokrane beike,
3. Zbog krvavljenja vie od 10% operisanih ena posle histerektomije mora da primi
transfuziju.
Manje ceste su sledee komplikacije:
1. Problemi sa crevima, koja mogu biti oteena tokom hirurkog zahvata. Ne retko oziljne
priraslice creva koje zahtevaju novu operaciju kako bi bile uklonjene,
2. Tromboza,
3. Smrt ili oduzetost zbog anestezije.
Dugotrajne posledice
Postojee statistike govore da izvoenje histerektomije na enama koje su u generativnom
periodu udvostruuju rizik od infarkta. ini se da upotreba estrogena smanjuje tu
mogunost.
Iako ovarijumi nisu odstranjeni postoji izvesna mogunost od pojave preuranjenog
klimakterijuma. Ova komplikacija se uspeno otklanja uzimanjem estrogena, ija primena sa
sobom nosi izvesne opasnosti.
Histerektomija, ooforektomija i seksualnost
Mnoge ene brinu o posledicama odstranjivanja materice i/ili jajnika kako e uticati na njihov
dalji seksualni ivot. Strunjaci i popularna literatura se trude da dokau kako se u toj sferi
posle operacije nita ne dogaa i da su eventualne smetnje proizvod fantazija. Meutim, tek
od skora poinje da se razumeva funkcionalna osnova enine seksualnosti. Istina je da 3346% ena posle histerektomije ne doivljava seksualno uzbuenje i orgazam. Danas su
poznati i uzroci ove pojave.
Pre svega, mnoge ene orgazam doive kada muki polni organ ili prst gura grli ili matericu
izazivajui tako njeno grenje to poveava stimulaciju trbune maramice. Bez materice ili
njenog grlia nije mogu ovaj doivljaj.
Drugo, ako su odstranjeni jajnici, androgeni iz ovarijuma, hormoni koji utiu na seksualnost,
znatno su snieni i u mnogome smanjuju seksualni doivljaj. Ovi hormoni se ne mogu

vetaki nadoknaditi.
Tree, posle odstranjenja jajnika vagina nije vie dovoljno vlana.
etvrto, sam hirurki zahvat u nekim sluajevima moe da stvori probleme. Npr., ako je
vagina operacijom skraena seksualni odnos je neprijatan. Bolan seksualni odnos moe biti
uzrokovan i priraslicama koje se stvaraju posle operacije.
Ali ima i ena koje oseaju vee seksualno zadovoljstvo posle histerektomije, kojemu je
najverovatniji uzrok odsustvo straha od neeljene trudnoe. Seksualni ivot moe da se
pobolja operacijom i zato to se ena oslobaa bolnih stanja koja su pratila raniju bolest.
Mnoge ene su ipak sutinski iskusile gubitak seksualne elje i orgazma. Uprkos svemu se
moe rei da se ne mogu predvideti sve varijante promena enine seksualnosti posle
histerektomije. Iskustvo iz SAD-a je pokazalo da su grupe samopomoi veoma vane i
korisne u normalizaciji seksualnih odnosa posle operacije.
NAINI IZVOENJA HISTEREKTOMIJE
Naini izvoenja histerektomije su svi manje vie meusobno slini iako se razlikuju u
nazivima. Ne bi trebalo da se ena zadovolji samo time to zna naziv operacije, ve od
lekarke ili lekara neka zatrai da joj detaljno objasni, a ako je mogue i crteom, ta e biti
uraeno.
Vrste histerektomija:
* Totalna histerektomija podrazumeva odstranjenje materice, i grlia uz ostavljanje jajovoda
i jajnika. eni je na ovaj nain ouvana ovulacija, ali ne dolazi do menstrualnog krvavljenja.
Umesto da jajace dospe u matericu ono biva apsorbovano u maloj karlici.
* Totalna histerektomija sa obostranim odstranjenjem jajovoda i jajnika. Ovom operacijom
se hirurki uklanja materica, grli, jajovodi i jajnici obostrano. Struni naziv za ovu operacija
je totalna histerektomija sa bilateralnom salpongoooforektomijom. U retkim sluajevima se
otklanja i gornji deo vagine sa limfnim vorovima iz predela male karlice. Ova procedura se
struno naziva radikalna histerektomija.
Odstranjenje materice moe da se izvede kroz vaginu ili rezom preko trbunog zida. Ova
druga metoda se preporuuje kada je potrebno istovremeno odstraniti i jajnike, ako u
materici postoji veliki tumor ili ako ena ima hroninu bolest organa male karlice. Ona
hirurgu vie odgovara jer mu omoguava pristup i potpunu preglednost karline upljine. Rez
se pravi horizontalno du gornjeg ruba stidnih dlaka ili vertikalno izmeu pupka i gornjeg
ruba stidnih dlaka.
Vaginalna histerektomija je korisna metoda u sluaju ispadanja materice i mnogih drugih
stanja, a njena prednost je mnogo krai oporavak nego u sluaju kada se stomak otvara.
Pogodna je i iz estetskih razloga, jer se oiljak ne vidi. Ipak, vaginalne histerektomije se ne
primenjuju tako esto, poto zahtevaju mnogo vie vetine i uvebanosti. Mogue greke u
primeni ove metode izazivaju trajne smetnje u mokranom sistemu. Mogue je skraenje
vagine koje izaziva bol pri seksualnim odnosima, a kojemu se tokom vremena moe
pridruiti i jak bol u krstima.
crte sa str. 602
Ooforektomija je postupak jednostranog ili obostranog odstranjivanja jajnika. Jajovodi se
takoe otklanjaju. Kada se jajnici obostrano odstranjuju obino se istovremeno radi i
histerektomija.
Najei razlog za odstranjenje jajnika je vanmaterina trudnoa, endometrioza, benigni ili
maligni tumori i ciste jajnika. Retki su sluajevi da se jajnici odstranjuju zbog raka materice,
plua, dojke ili trbunih organa.
Ukoliko se odstrani samo jedan jajnik, a ne i materica, bie sauvana plodnost ene, i
normalne menstruacije. Ako se eni otklone oba jajnika ona ulazi u vetaku, hirurku
menopauzu. Ako ena ima preko etrdeset i pet godina, esto se prilikom histerektomije
rutinski otklanjaju jajnici, bez obzira da li na njima postoje promene ili ne. Decenijama je
ovaj postupak vaio kao jedan od najkontroverznijih u ginekologiji. Opravdanje da postoje
anse za pojavu raka ako jajnik ostane danas su prevaziene, pokazalo se da je ova
mogunost minimalna. Veina lekara danas smatra kako je rizik od pojave maligniteta

zanemarljiv u poreenju sa gubitkom funkcije jajnika. Iznenadni hormonalni poremeaji

poveavaju rizik od sranih bolesti, prerane osteoporoze i psihikih smetnji. ene su
uglavnom opsednute gubitkom organa koji je izuzetno enski, tako da je za ovu operaciju
potreban veoma veliki razlog. Ako u fertilnom periodu ivota sazna gorku injenicu da vie
nee moi da ima dece ena e se oseati pokradenom. Veoma je vano za oporavak
operisanih ena da priznaju i prepoznaju oseanje besa i bola za gubitkom dela svoga tela, a
ujedno i gubitka seksualnog ivota.
Sama ena i oni koji je neguju mogu odmah da shvate ili neshvate da se radi o post
histeretomijskoj depresiji. Mnoge ginekolokinje i ginekolozi preporuuju psihijatrijsku
pomo i prepisuju sredstva za umirenje, a skoro nikada ne preporue i ne ohrabre enu na
leenje fizikih ili seksualnih smetnji koje su posledica operacije.
Ukoliko je ena potitena trebalo bi da potrai neku ensku grupu u kojoj e moi da
razgovara i gde e naii na razumevanje i podrku. Nekim enama operacija donosi
rastereenje od straha prouzrokovanog boleu i oslobaanje od bolova koji su
onemoguavali normalan ivot.
Samopomo Oporavak od histerektomije i ooforektomije
Posle histerektomije u bolnici se ostaje u proseku sedam dana. Prva dva dana ena prima
infuzije, a postavljen joj je i mokrani kateter. Od lekova se najee daju oni protiv bolova i
munine. Ve posle prvog dana je dobro da ena ustane i hoda onoliko koliko joj stanje
dozvoljava. Bilo bi potrebno da radi lake vebe kako bi se normalizovala cirkulacija i
disanje. Obino se savetuje to ee iskaljavanje, da bi se proistila plua, ali to nije ba
jednostavno jer je kaljanje praeno bolovima. Predlae se da ena stavi jastuk preko rane
na stomaku, jer time olakava bol pri kaljanju. Kada prorade creva, to se obino deava
drugi dan posle operacije, najee dolazi do bolova u stomaku koji su posledica prisustva
gasova. U tom sluaju dosta pomae hodanje. Treba pokuati i polagano prevrtanje (u
krevetu) sa strane na stranu drei se za jastuk. Takoe, pomau vebe polaganog disanja.
Ishrana treba da bude lagana uz uzimanje dosta tenosti.
Po dolasku kui ena jo uvek moe da ima slabo krvavljenje i curenje iz vagine, koje
postepeno nestaje. Mogue su i navale vruine (valunzi), kao posledica naglog pada
estrogena. I dalje mogu biti prisutni blagi bolovi. Ukoliko se pojavi groznica ili jae tegobe,
to moe biti znak infekcije, odmah se treba obratiti svojoj lekarki ili lekaru.
Po izlasku iz bolnice treba obezbediti osobu koja e se brinuti o operisanoj eni. Prvih
nekoliko nedelja, eni je neophodna pomo u obavljanju teih, pa i lakih poslova u kui i oko
dece. Nekoliko nedelja posle operacije ena ne sme da podie teke stvari, a treba da
izbegava kupanje u kadi, vonju i penjanje. Ne bi trebalo zapoinjati seksualne odnose pre
nego to istekne est do osam nedelja od intervencije. Dobro psihiko stanje moe znatno
da skrati period oporavka. Do potpunog oporavka obino treba da proe etiri do est
nedelja, ali nije retko da se taj period produi i do godinu dana.
VAGINA I VULVA
Vaginalne infekcije vaginitis
Kod svih ena sluznica koja oblae vaginu lui sekret. Kada se ena seksualno uzbudi ili je
pod stresom luenje se poveava. Poveano luenje iz vagine u sredini ciklusa takoe je
normalna pojava. Obino sekret ne nadrauje vaginu, niti vulvu i ne izaziva zapaljenje.
Sekret moe biti veoma razliitog izgleda, providan, beliast, ut. Moe biti vodenast,
rastegljiv ili suv sirast. Ako ena eli da sama vidi svoj sekret, moe istim prstom da ue
u vaginu, pokupi malo sadraja i razmae na staklu.
Razliiti mikroorganizmi su normalni stanovnici vagine. Oni meusobom u odreenom
odnosu imaju zadatak da stvarajui kiselu sredinu zatite vaginu od prodora i razmnoavanja
onih mikroorganizama koji izazivaju infekciju. Ako se tetni mikroorganizmi, razmnoe u
velikom broju, onda oni izazivaju poveano luenje iz vaginalnie sluznice koji je nadrauju i
dovode do infekcije. Pritom se pojavljuju odreene tegobe poput svraba nekada nepodnoljiv
i peenja vulve (stidnice), ojedenih butina i estog mokrenja.
Uzroci vaginalnih infekcija su razliiti, npr. smanjena opta otpornost organizma (stres,

nespavanje, loa dijeta, infekcije organizma, itd.), trudnoa, uzimanje oralnih kontraceptiva,
drugih hormona ili antibiotika, eerna bolest, naprsline, poderotine ili druge povrede vagine
(usled poroaja, polnog odnosa, tampona ili upotrebe nekog instrumenta pri pregledu ili
masturbaciji). U menopauzi su ene posebno izloene infekcijama. Mogu se inficirati i preko
seksualnog partnera, ako je on zaraen.
Zatita
1. Vulvu i zavrni deo debelog creva treba redovno prati, vodom i blagim sapunom. Stidnicu
treba dobro obrisati i truditi se da ostane suva. Ne treba koristiti tue pekire. Ne treba
upotrebljavati sprejove koji nadrauju, niti talk.
2. Treba nositi iste, bele pamune gaice. Treba izbegavati ve od sintetike poto zadrava
vlagu i toplotu koje omoguavaju razmnoavanje tetnih mikroorganizama. Donji ve treba
prati u toploj vodi, sapunom i dobro ga isprati.
3. Izbegavati noenje tesnih pantalona.
4. Voditi rauna da pri brisanju vulve i zavrnog dela debelog creva pokret bude od napred
prema nazad, kako bakterije zavrnog dela debelog creva ne bi dospele do vagine i
mokrane cevi.
5. ena treba da bude sigurna da je njen seksualni partner zdrav. Dobro je ako muki
partner pre odnosa opere svoj polni organ. Upotreba kondoma prua dodatnu zatitu.
Ukoliko se ena, njen partner ili oboje lee od infekcije polnih organa, neophodno je da
koriste kondom ili, jo bolje, da se uzdre od polnih odnosa dok se ne izlee.
6. ena treba da izbegava seksualne odnose ako su oni bolni ili joj oteuju vaginu.
7. Trebalo bi prestati ili znatno smanjiti unoenje alkohola, kafe, eera i rafiniranih ugljenih
hidrata, poto smanjuju kiselost vaginalne sredine.
8. Neke ene upotrebljvaju nepasterizovani jogurt da bi spreile blage simptome vaginalne
infekcije. Meutim, ovaj nain onemoguava postavljanje ispravne dijagnoze i moe
doprineti razvoju hroninih vaginalnih smetnji.
9. Treba izbegavati ispiranja vagine sem onda kada ih lekar preporui.
10. ena treba da vodi rauna o svom zdravlju. Potrebno je da pazi na ishranu, odmor i san,
ne samo u toku infekcije ve stalno.
11. Treba izbegavati upotrebu tampona, pogotovu ako je ena sklona vaginalnim
infekcijama.
Medicinsko i alternativno leenje
Uobiajeno je da se vaginitis lei antibioticima ili sulfo preparatima koji unitavaju uzronike
infekcije. Svojim delovanjem ti lekovi naruavaju prirodan odnos mikroorganizama i menjaju
ravnoteu osnovne kiselosti vaginalne sredine. Pored toga, ovi lekovi esto imaju neprijatne,
pa i opasne uzgredne pojave.
Kao zamenu antibioticima mnoge ene koriste prirodne ili biljne lekove koji im omoguavaju
da obnove normalnu vaginalnu floru (mikroorganizme) i na taj nain se izlee. Ovaj nain
leenja se sprovodi primenom kupki ili ispiranja. Preporuuje se samo kod blaih oblika
infekcija i ako se ne radi o nekoj ozbiljnoj polnoj infekciji.
Infekcije gljivicama
Gljivica iz roda kvasnica poznata pod imenom Candida albicans normalno ivi i razmnoava
se u vagini i debelom crevu. Nalaz malog broja kolonija ove gljivice u brisu iz vagine je
normalan. Kada se poremeti ravnotea u vagini ili celom organizmu gljivice poinju naglo da
se razmnoavaju i dovode do pojave smetnji. Sekret ove infekcije je beliast, sirast i ima
miris na kvasac. Ukoliko ena ima ovu infekciju, u toku poroaja je moe preneti i na bebu
kod koje se zatim razvija infekcija gornjih disajnih i digestivnih organa poznata pod imenom
sor.
Kandida se najbolje razvija u blagokiseloj ili blagobaznoj sredini. Normalna kiselost vaginalne
sredine je pH 4.0 do 5.0. Oralni kontraceptivi, antibiotici i eerna bolest menjaju ove
vrednosti i stvaraju uslove za razmnoavanje ove vrste gljivica.
Dijagnoza se postavlja mikroskopskim pregledom vaginalnog brisa.
Leenje kandidoznog vaginitisa se postie primenom antimikotika u obliku krema ili

vagitorija (vaginalnih supozitorija). Kod nas su poznati preparati pod imenom Gyno
Daktanol, Kansen i Nistatin. Ovi lekovi odstranjuju simptome oboljenja i unitavaju samu
gljivicu. U leenju vaginalnih gljivinih infekcija najee je dovoljna lokalna terapija.
Meutim, kod jakih infekcija mogu da budu potrebni i antimikotici koji se uzimaju preko usta
tzv. sistemski. Kod nas na tritu u obliku tableta postoji preparat pod imenom Ketokonazol.
Sistemski antimikotici mogu da imaju ozbiljnija neeljena dejstva i treba ih uzimati samo na
izriitu preporuku lekarke ili lekara. Lokalna sredstava su daleko bezbednija i mogu se
koristiti u trudnoi.
Samoleenje
Prirodno leenje je mogue sprovesti upotrebom jogurta koji se unosi u vaginu ili primenom
belog luka. Oisti se en belog luka, zamota u gazu i stavi u vaginu. Uspeh u leenju postie
se pomou natrijum sorbata od koga se napravi tropostotni rastvor, natopi se gaza i uvee
stavi u vaginu. Takoe, moe da pomogne i uzimanje veih koliina soka od brusnice.
Trihomonijaza
Trihomonas vaginalis (Trichomonas vaginalis) je biar, jednoelijski parazit koji ivi na
sluznici ena i mukaraca. Infekcija ovim parazitom je esto bez simptoma, a ako ih ima
onda je to oskudan, penuavi sekret karakteristinog otunog mirisa. Dijagnoza se postavlja
mikroskopskim pregledom vaginalnog brisa. Trihomonas moe da prouzrokuje i infekcije
mokranih puteva. Najee se prenosi seksualim odnosom, ali i preko vlanih predmeta kao
to su pekiri, kupai kostimi, donji ve i klozetska daska.
Trihomonijaza se lei metronidazolom, a kod nas su poznati preparati Flagyl, Medazol i
Orvagil. Lek se moe uzeti u jednoj dozi (2 gr) ime je leenje zavreno ili u dve dnevne
doze po 400 mg tokom sedam dana. ene koje boluju od bolesti krvi, poremeaja centralnog
nervnog sistema i ira u stomaku ne treba da uzimaju ovaj lek. Trudnice i ene koje doje isto
tako ne treba da ga uzimaju. Uzgredne smetnje mogu biti munina, glavobolja, prolivi,
bolovi u zglobovima i miiima. Vano je znati da se ne sme uzimati alkohol sa
metronidazolskim lekovima, jer ova kombinacija daje vrlo burne simptome, a moe da
prouzrokuje i smrtni ishod. Infekcija se nee izleiti ako se istovremeno ne lei i partner bez
obzira da li ima ili nema simptome.
Samoleenje
Samoleenje trihomonijaze nije sigurno. Vaginalna tuiranja mogu da dovedu do irenja
infekcije na unutranje polne organe, pa se zato ne preporuuju. Primenljivo je leenje belim
lukom kako je to u prethodnom tekstu objanjeno.
Bakterijski vaginitis
Najei uzronik bakterijskog vaginitisa je bakterija pod imenom Hemofilus (Haemophilus).
Hemofilus je normalni stanovnik vagine, a tek pri promeni kiselosti vaginalne sredine poinje
da se razmnoava i izaziva infekciju. Infekcija ovim mikroorganizmom se moe preneti i
seksualnim kontaktom. Simptomi su slini kao kod trihomonijaze. Sekret je kremast od
beliaste do sivkaste boje, neprijatnog otunog mirisa koji podsea na ribu. Dijagnoza se
postavlja mikroskopskim pregledom.
Leenje se sprovodi metronidazolima (Flagyl, Medazol, Orvagil). Poto se infekcija prenosi
polnim putem istovremeno se mora leiti i partner.
Neleeni vaginitis izazvan hemofilusom esto za posledicu ima probleme vezane za
neplodnost, izaziva krvavljenja, daje lane pozitivne rezultate testa Papanikolau i sl.
Samoleenje
Samoleenje se sastoji od preduzimanja mera za poveanje kiselosti vaginalne sredine. U
obzir dolazi uzimanje velikih kolina soka od drenjine, beli luk koji se menja svaki dan,
svakodnevno uzimanje vitamina B i C, izbegavanje upotrebe tampona i upotreba kondoma
da bi se spreio povratak infekcije.
Kod nas je uobiajeno da se mikroskopski nalaz sekreta obeleava rimskim brojevima koji su
ifra za raspoznavanje uzronika infekcije. I i II grupa znae da je vagina ista i da postoje
samo mikroorganizmi tzv. normalne flore. Treba napomenuti da odrasle ene nikada nemaju
nalaz I grupe. Nalaz III grupe govori da se radi o infekciji hemofilusom, IV da je u pitanju

gonokokna infekcija, V da postoji infekcija trihomonasom i VI da je izaziva gljivica

kandida.
Vulvitis
Vulvitis ili zapaljenje stidnice moe da bude izazvan nadraajem iz spoljanje sredine,
oralnim seksom, bakterijskim ili gljivinim infekcijama, povredama, alergijskim reakcijama
na higijenska kozmetika sredstva i lekove. Takoe se javlja i kao posledica noenja tesnih
gaica i pantalona. Vulvitis je obino udruen sa infekcijama drugih organa, npr. vaginitisom.
Kod ena dijabetiarki takoe se javlja zapaljenje stidnice zbog poveane koliine eera u
elijama vagine usled ega dolazi do promene kiselosti sredine. ene esto pate od vulvitisa,
u menopauzi jer usled smanjene hormonalne aktivnosti tkivo stidnice se istanjuje, sui i
postaje manje elastino ime postaje osetljivije na nadraaje i infekcije.
Simptomi vulvitisa ukljuuju svrab, crvenilo i otok. Ponekad mogu da se jave mehurii
ispunjeni tenosu, koji kada prsnu vlae i za sobom ostavljaju krastice koje lie na herpes.
eanje izaziva dalju iritaciju, stvaranje gnoja i sekundarnu infekciju. Kao posledica
dugotrajnog eanja koa se istanjuje i bledi. Kod dijabetinog vulvitisa koa ima
tamnocrvenu boju kao govee meso, dok je kod menopauzalnog vulvitisa suva i otvoreno
crvena.
ene koje imaju vulvitis pribegavaju estom pranju stidnice ime jo vie nadrauju iritirano
podruje. Zato kod pranja treba izbegavati sapun i umesto njega koristiti zamene.
Leenje
Ukoliko postoji infekcija okolnih organa onda se njihovim leenjem lei i vulvitis. U zavisnosti
od uzroka vaginitisa odredie se i leenje. Da bi se otklonio svrab propisuju se kreme sa
kortikosteroidima. Treba znati da se ovi lekovi ne smeju dugo upotrebljavati poto mogu da
izazovu istanjenje i atrofiju koe.
Ukoliko vulvitis dugo traje ili se pogorava treba uraditi biopsiju stidnice da bi se otklonila
sumnja na maligni proces.
Samoleenje
Trebalo bi da ena iskljui lekove, higijenska i kozmetika sredstva za koja misli da je na njih
preosetljiva. Stidnica treba da bude ista i suva. Blagotvorno mogu da deluju topli oblozi od
borne kiseline ili biljnih ajeva. Treba upotrebljavati iskljuivo beli toalet papir i mekane
pekire. Hladni oblozi od jogurta ili mladog neslanog sira pomau da se otkloni svrab i ublai
iritacija. Pri seksualnom odnosu treba koristiti sterilne i blage lubrikante. Vano je da se ena
dobro hrani, odmara i da pronae naine kojima e otkloniti steresne situacije.
ANEMIJA
Anemija ili malokrvnost je smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca sa ili bez sniavanja
vrednosti hemoglobina. Uloga hemoglobina je da organizam snabdeva kiseonikom. Kod
anemije tkiva i ceo organizam pate zbog nedostatka kiseonika. Simptomi koji se javljaju su
hronini zamor, nervoza, vrtoglavica, problemi sa pamenjem, zadihanost, glavodolja i bol u
kostima. Umerena anemija ne mora da daje simptome. Anemija se etiri puta ee sree
kod ena nego kod mukaraca.
Anemija izazvana nedostatkom gvoa
Ova vrsta anemije se najee javlja kod ena. Uzroci su jaka menstrualna krvavljenja,
abortusi (namerni ili spontani), poroaj ili operacije. Trudnice su naroito izloene anemiji
poto fetus uzima veliki deo gvoa koji ena unosi u svoj organizam.
Spreavanje i leenje
Najefikasniji nain spreavanja pojave anemije je uzimanje hrane bogate gvoem. Ukoliko
se anemija pojavi ili traje uprkos ovom nainu ishrane treba uzimati preparate koji sadre
gvoe. Obavezno bi trebalo da ene u trudnoi uzimaju preparate gvoa. Na naem tritu
sa nalaze preparati Ferro gradumet i Eryfer. Ovi lekovi imaju bolje dejstvo ako se uzimaju na
prazan stomak. Meutim, tako esto izazivaju muninu i bolove u stomaku, pa se zato
preporuuje da se uzimaju u toku ili posle jela. Da bi se popijeno gvoe bolje iskoristilo
potrebno je istovremeno uzimati vitamin C. Tokom leenja preparatom gvoa stolica je
tamna, ima boju soca crne kafe. Preparati gvoa izazivaju zatvor, pa zato treba uzimati

hranu koja se sastoji od integralnih itarica, mekinja, voa, a treba piti i dosta vode. Vitamin
E gubi svoje dejstvo ako se uzima istovremeno sa gvoem. Kod veoma izraenih anemija
gvoe se daje u obliku injekcija.
Anemije izazvane nedostatkom vitamina
Trudnice, ene koje su esto raale, ene na oralnim kontraceptivima i one koje su slabo
ishranjene postaju anemine zbog nedostatka folne kiseline jednog od B vitamina. Ova vrsta
anemija se moe spreiti ako se hranom unose integralne itarice, zeleno povre ili
uzimanjem tableta folne kiseline. Vegetarijanke koje ne jedu hranu ivotinjskog porekla, niti
mlene proizvode pate od tzv. preniciozne anemije koja je posledica nedostatka vitamina
B12. esti simptomi koji ukazuju ovu vrstu anemije su oseaj gorenja ili slabosti u nogama.
Hrana bogata vitaminom B12, naroito pivski kvasac, pomae u ovakvim stanjima. ene kod
kojih se javlja nedostatak belanevine koja se naziva intrinsik faktor, a omoguava
apsorpciju vitamina B12, treba svakog meseca da prime injekciju ovog vitamina.
Nasledne i ostale vrste anemija
Neki oblici anemija mogu biti nasledni. Anemija srpastih elija se javlja kod potomaka
afrikog stanovnitva, dok se tzv. talasemija sree kod ljudi sa mediteranskog podruja.
Takoe, neke ene u Africi i mediteranskim zemljama, posebno u Italiji, pate od nedostatka
jedog enzima koji dovodi do hemolitike anemije (raspadanja crvenih krvnih zrnaca), koja
neki put moe da bude i fatalna, ako uzimaju aspirin ili lekove protiv malarije.
Anemija moe da bude i posledica hroninih bolesti poput bubrenih bolesti, bolesti tiroidne
lezde, artritisa ili raka. Uzimanje nekih lekova, izlaganje dejstvu hemikalija, tekih metala ili
zraenja esto izazivaju anemiju.
Ispitivanje anemija
Anemija se otkriva ispitivanjem krvne slike. Za analizu se uzima krv iz jagodice prsta da bi
se odredio broj crvenih krvnih zrnaca. Normalan nalaz za enu koja nije trudna je 37-47
miliona eritrocita. Trebalo bi da svaka ena uradi pregled krvi jedanput godinje. Ako rezultat
pokazuje mali broj crvenih krvnih zrnaca onda bi trebalo ispitati celokupnu krvnu sliku i
uraditi sve laboratorijske testove.
ARTRITIS
Artritis je akutno ili hronino oboljenje zglobova i pod tim nazivom se krije vie od stotinu
razliitih bolesti zglobova. Iz te velike grupe treba izdvojiti dve bolesti od kojih ene
oboljevaju dva puta ee nego mukarci. To su osteoartritis i reumatoidni artritis.
Osteoartritis je bolest koja zahvata hrskavicu kolena, kukova i kime, hroninog je i
progresivnog toka. Zajedniki simptomi bolesti, bez obzira koje zglobove zahvata, su otok,
crvenilo, ukoenost i bol. Osteoartritis se obino javlja u starijim godinama i najee ne
dovodi do invaliditeta. Ova bolest zahvata oko 25% enske populacije.
Reumatoidni artritis od kojeg boluje oko 3% ena, spada u grupu tzv. autoimunih bolesti, a
to znai da organizam stvara antitela na sopstvene strukture, u ovom sluaju na ovojnice
zglobova, ali i ostalo vezivno tkivo organizma. Simptomi bolesti su bol, otok i crvenilo malih
zglobova prstiju, zglobova kolena, kukova i donjeg dela kime koje prati karakteristina
jutarnja ukoenost. Opti simptomi su zamor, anemija, lako poviena temperatura i gubitak
u teini. Znaci bolesti mogu biti blagi, ali isto tako i veoma izraeni. Bolest je hroninog toka,
poinje na malim zglobovima aka i iri se na ostale zglobove, dovodei do degeneracije
strukture zgloba i deformiteta koji ugroavaju funkciju. U veoma tekim sluajevima bolest
moe da zahvati srce, plua i bubrege. Ovo je bolest koja se javlja i kod mladih ena, razvija
se i uzrokuje invaliditet manjeg ili veeg stepena.
Spreavanje i samoleenje
Vebe, odmor i ishrana mogu da utiu povoljno na tok bolesti tako to ublaavaju ili ak
utiu na gubljenje simptoma. Redovne vebe, etnje i plivanje jaaju i razgibavaju zglobove.
Odmaranje je vano kod izraenih simptoma bolesti. Nainom ishrane, tj., izbegavanjem
odreenih vrsta hrane kao to su govee i svinjsko meso, mleko, eer, okolada, jaki zaini
i alkohol, moe se znatno uticati na pojavu napada artritisa. Akupunktura i povean unos
vitamina C takoe su korisni kod ovih stanja.

Bol je kod artritisa u uskoj vezi sa stresom i depresijom, razvija se zaarani krug na relaciji
bol-stres-depresija. Bolest je dugotrajna to enu demotivie da povede dovoljno rauna o
sebi. Vebama oputanja i meditacijom ovaj krug se moe prekinuti.
Treba napomenuti da se simptomi reumatoidnog artritisa znatno ublaavaju ili potpuno gube
u trudnoi.
Leenje
U poetku bolesti simptomi se mogu kontrolisati uzimanjem aspirina jer se njime reguliu
zapaljenjska reakcija i bol. Naravno, treba imati na umu da aspirin ne treba dugo uzimati u
visokim dozama poto dovodi do nadraaja eluca, pa ak i krvavljenja. Danas se za leenje
artritisa koji spadaju u reumatske bolesti najee koriste lekovi poznati pod imenom
antireumatici. Na naem tritu postoji veliki broj ovih lekova, npr. Brufen, Ibuprofen,
Diklofen, Diklofenak, Piroksikam i sl. Ovi lekovi se mogu primeniti lokalno (u obliku krema),
mogu se piti (tablete, draeje i kapsule), a u sluaju jakih bolova i izraenog zapaljenja
postoje i u vidu injekcija (Diklofen). Obino se ovi lekovi dobro podnose, mada ako se
uzimaju na prazan stomak mogu da prouzrokuju muku i gaenje.
Pored pomenutih lekova, leenje reumatoidnog artritisa nekad zahteva i upotrebu ozbiljne
terapije kao to su soli zlata, antimalarici, citostatici, imunosupresivi i steroidi. Ove lekove
treba uzimati tek kada se sve ostale mogunosti pokau neuspenim. U vrlo tekim
sluajevima kod reumatoidnog artritisa se preporuuje i hirurko leenje.
UPOZNAVANJE SA MALIGNIM OBOLJENJIMA
Zato maligne bolesti pobuuju toliku panju iako veina ljudi ne oboleva od ovih bolesti, a i
oni koji obole ive jo mnogo godina posle postavljanja dijagnoze? Najverovatnije zato to se
o tim bolestima puno govori u javnosti, zato to ne postoji siguran nain leenja i zato to je
ishod bolesti neizvestan. Kod ena postoji i jedan razlog vie, jer su, u veini sluajeva, ove
bolesti vezane za enske seksualne ili reproduktivne organe (dojke, matericu, jajnike). Ova
oboljenja kod ena imaju i psiholoku dimenziju jer ih ene same esto poistoveuju sa
gubitkom svog enskog identiteta.
Ne treba zanemariti ni oseanje stida, poto se mnoge ene pitaju ta su to zgreile, kada
im se tako neto deava? Smatraju da su za svoju bolest lino odgovorne. Ne treba se tome
uditi, poto se sve loe u drutvu naziva rak ranom tog drutva. Nikada se ne kae da je
narkomanija ili maloletna delikvencija srani napad drutva, dok se za sve takve i sline
pojave vrlo esto upotrebljava izraz rak rana".
Strah i sramota od raka svesno ili podsvesno dovodi do toga da se izbegava razmiljanje o
ovoj bolesti, tako da se ena ako oboli preputa drugima, a ne koristi svoje pravo da bira
leenje i da iskoristi ivot onoliko koliko joj realno pruza.
ta je to rak?
Rak je proces ili bolest kod koje poinju da se menjaju i nekontrolisano razmnoavaju do
tada normalne elije. Promenjene elije pored toga to se nalaze na mestu nastanka, esto
se proire po organizmu i dospevaju do udaljenih organa kojima remete njihovu funkciju
(metastaze). Neke maligne bolesti brzo napreduju dok druge imaju dugotrajan tok. Svaka
vrsta raka ima svoje osobenosti koje se tiu brzine rasta, irenja i mogunosti leenja i
izleenja.
Ko oboleva od raka?
Iako svako moe da oboli od raka, ipak je to bolest starijih ljudi, poto se bolest najee
razvija i po dvadeset godina pre nego to se otkrije.
ene ree oboljevaju od raka nego mukarci. Ova injenica se doskora objanjavala time to
mukarci vie upotrebljavaju duvan i alkohol i to su u svojim profesijama vie izloeni
delovanju karcinogena (materije koje izazivaju rak). Moda je uzrok tome to ene bolje
podnose stres, pa im je zbog toga imuni sistem snaniji ili postoje neki nasleeni imunoloki
i metaboliki sistemi koji poveavaju sposobnost enskog organizma u borbi protiv raka.
Terminologija malignih oboljenja
Postoji itav niz termina posebnih znaenja o malignim oboljenjima. esto su nerazumljivi ili
ih pogreno upotrebljava ak i medicinsko osoblje. enino je pravo da trai precizno

objanjenje svakog od njih da bi znala o emu se radi.

Stopa mortaliteta (smrtnosti) oznaava broj umrlih na 100.000 stanovnika u jednoj
kalendarskoj godini.
Stopa preivljavanja govori o broju preivelih u periodu od pet, deset ili dvadeset godina,
onih koji su oboleli od odreene vrste raka. Stope preivljavanja se obino raunaju od dana
kada je rak prvi put dijagnostikovan. Ovi podaci su neophodni da bi se stekao uvid i dobio
pregled naina leenja, starosne dobi, pola, socioekonomskog poloaja i zanimanja ljudi
obuhvaenih ovim pregledom .
Stope izleenja govore o tome koliki je broj ljudi potpuno izleenih od pojedine vrste raka.
Stope izleenja se baziraju na stopama preivljavanja dajui neki put pogrenu sliku o
izleenju, u stvari radi, se o periodu preivljavanja od najee pet godina. Na primer, ene
koje preive pet godina posle dijagnostifikovanja raka dojke, strunjaci smatraju izleenim
bez obzira to one mogu da umru u estoj ili sedmoj godini od njegovog otkrivanja.
Remisija je izraz koji treba da oznai period bilo kakvog poboljanja. Neki put ovaj izraz se
koristi mnogo odreenije da izrazi vrlo jasne kriterijume o promenama veliine tumora i
laboratorijskim nalazima. Tako npr. neke metode leenja e dovesti do gubitka simptoma i
poboljanja opteg stanja, ali nee sutinski uticati na bolest, poveanje stope izleenja ili
stope preivljavanja. Stopa remisije se obino odreuje kao procenat obolelih koji su uli u
remisiju posle primene jedne ili vie razliitih naina leenja.
Treba uvek imati na umu injenicu da iako statistike daju brojne korisne informacije,
zapravo, one ne mogu da predvide tok bolesti svakog bolesnika ponaosob.
Uzroci
Nesumnjivi uzrok nastanka raka je izlaganje karcinogenima, materijama za koje je dokazano
da mogu da izazovu rak. U najee karcinogene se ubrajaju zraenje, azbest, pesticidi,
duvan, alkohol. Na laboratorijskim ivotinjama rak je eksperimentalno izazivan nekim
virusima i genetskim materijalom. Do sada nije razjanjeno zato osobe koje obole od iste
vrste raka isto ne reaguju ni to se same bolesti tie ni to se tie leenja. Takoe nisu
objanjeni sluajevi od otprilike 7-8% obolelih koji iako se nau u zavrnoj fazi bolesti iz nje
spontano izau i nastave da ive jo itav niz godina. Ovi primeri pokazuju da odbrambeni
sistem svake pojedinke i pojedinca ima veoma vanu ulogu.
Najverovatnije je da rak biva izazvan itavim nizom okolnosti u trenutku koji se razlikuje od
sluaja do sluaja, odnosno onda kada je imuni sistem tako optereen da vie nije u
mogunosti da odbrani organizam.
Nasledni faktori i faktori okoline takoe doprinose oboljevanju od raka. Nasledni faktor se
objanjava mogunou prenoenja odreenih gena sa roditelja na decu, dok faktor okoline
ukljuuje ishranu, vazduh i sve ostalo sa ime se svakodnevno dolazi u dodir. Mnogi
istraivai smatraju da je faktor okoline u 85-95% sluajeva odgovoran za oboljevanje od
raka.
Zatita
Iako tota moemo da uinimo kako bismo sebe zatitili od pojave raka (npr. da
prestanemo s puenjem, da se ne izlaemo rendgen-zracima), mnoge ostale, kao to su
vazduno zagaenje ili karcinogeni iz okoline koji nas svakodnevno bombarduju ne
moemo da kontroliemo. Neki put je teko uticati i na nain ishrane.
Zatita od oboljevanja ne podrazumeva samo promenu linog naina ivota i navika ve
prevashodno ima prioritetni drutveni znaaj u obezbeivanju zdrave ivotne sredine,
bezbednih uslova rada, zdrave hrane i oslobaanja od stresa.
Naini da se smanje mogunosti oboljevanja od raka
1. Treba se odvii od puenja i izbegavati zadimljene prostorije
2. Izbegavati esto izlaganje Rendgen zracima, naroito u mladosti
3. Izbegavati supstituciono leenje estrogenima u menopauzi i uzimanje estrogena u zatiti
od trudnoe tzv. pilulom jutro posle. Veza izmeu oralne kontracepcije i raka dojke je vrlo
kontroverzna. Neke studije pokazuju da rano zapoinjanje uzimanja kontraceptivnih pilula i
dugotrajna upotreba stvaraju uslove veeg rizika za pojavu raka dojke. S druge strane, kod

ovih ena se smanjuju mogunost oboljevanja od raka materice i jajnika. Ipak ene koje ele
da smanje rizik od kancera dojke treba da izbegavaju oralne kontraceptive.
4. Treba to vie izbegavati dimljenu, slanu ili konzerviranu hranu i preraeno brano.
5. Smanjiti unos masne hrane to je vie mogue.
6. Ograniiti ili potpuno izbaciti upotrebu alkohola.
7. Voditi rauna o telesnoj teini, poto ima dokaza da masno
tkivo proizvodi viak estrogena.
8. Voditi rauna da stolica bude uredna.
9. Izbegavati bojenje kose farbom na bazi petroleja.
10. Treba jesti hranu bogatu integralnim itaricama, povrem,
voem, beta-karotenom i selenom,
ta da radimo ako obolimo
Treba saznati i nauiti to vie o svojoj bolesti. Naalost ne postoji siguran nain leenja
raka, a svi poznati naini mogu se dovesti u pitanje. Uporno i tvrdoglavo treba traiti
obavetenja o najnovijim mogunostima leenja.
Ne treba uriti, iako se moe desiti da lekari ili porodica vre pritisak da se to pre pone sa
leenjem. Za veinu malignih oboljenja je dokazano da se razvijaju od dve do dvadeset
godina pre nego to budu otkriveni, tako da se vreme za zapoinjanje leenja lako moe
odloiti za tri, etiri nedelje i da bi se proverile sve mogunosti njegovog sprovoenja.
Ovakvo ponaanje omoguava da se donese sopstvena odluka i da se mogunost
eventualnog kajanja smanji na minimum.
Treba razgovarati i sa drugima koji su oboleli od raka jer takvi razgovori doprinose da se
bude u drutvu onih koji imaju isti problem i razumeju ga, mogu da prue korisnu
informaciju i podrku.
Mogunosti leenja operacija, zraenje, hemoterapija
Naalost ne postoji za sada ni jedan pouzdan nain leenja raka. Mnoge medicinske
ustanove imaju svoje ustaljene naine leenja tako da samim dolaskom u takvu ustanovu se
podrazumeva da je njihov stav prihvaen. Najbolje bi bilo kada bi se sa timom specijalista
moglo razgovarati o pojedinanom, najprikladnijem nainu leenja. Da bi donele ovako teku
odluku svakoj eni su potrebne i najjasnije i najnovije informacije i najsnanija podrka
porodice i prijatelja.
Operacija
Operacija je neprikosnoveni nain leenja raka ve vie od jednog veka. Ova metoda pomae
u kontroli bolesti na mestu gde se bolest javlja i veoma je efikasna u leenju nekih vrsta
raka (melanokarcinom koe, rak grlia materice). Meutim operativna metoda ne mora uvek
da bude najbolji nain leenja.
Doskora je vladalo miljenje da se hirurkim metodom moe zaustaviti proces, ako se
maligni tumor otkrije u ranoj fazi bolesti, dok jo nije imao vremena da se rairi po
organizmu.
Zbog toga su lekari spremni da hirurki odstrane veliko podruje oko maligniteta da bi bili
sigurni da su otklonili sve zahvaeno tkivo. Ovaj pristup objanjavaju injenicom da rak
poinje na jednom mestu i da se odatle iri po celom organizmu.
Iako se poslednjih dvadesetak godina rak otkriva sve ranije i ranije, ova injenica nema
uticaja na stopu smrtnosti. To dovodi u pitanje celu postavku o korisnosti ranog otkrivanja
bolesti. Maligne bolesti se u poslednje vreme sve vie u praksi posmatraju kao sistemska
oboljenja koja se prvenstveno lokalizuju u pojedinim podrujima, ali mikroskopski su
prisutna u celom organizmu. Postoje dokazi koji potvruju ovu teoriju ali konacni odgovor se
verovatno nalazi negde izmeu ova dva razmiljanja.
Zraenje i hemoterapija
Zraenje je metoda primene snanih rendgen zraka, hemoterapija je primena razliitih
lekova iji je zadatak da unite elije raka u organizmu na onim mestima koja nisu
pristupana za operaciju. Same po sebi ove metode su potencijalno kancerogene. Smatra se
da im je mo unitavanja vea u odnosu na bolesne nego na zdrave elije, mada za sada ne

postoji ni jedno sredstvo koje je toliko selektivno da bi unitavalo samo bolesne elije, a
zdrave tedelo. Primena obe ove metode do sada nije pokazala neke velike uspehe pogotovu
kod nekih vrsta malignih oboljenja kao to su rak dojke, debelog creva i plua. Ipak, ovi
postupci dovode do smanjenja simptoma oboljenja.
Zraenje i hemoterapija sa sobom nose itav niz neprijatnosti koje ene teko podnose.
Pratee pojave oba naina leenja su munina, zamor i proliv. Hemotarapija moe da izazove
gubitak menstruacije koji je neki put trajan, gubitak kose koji nije trajan, ali je za veinu
ena vrlo dramatian, srane tegobe i smanjenu otpornost organizma. Zraenje moe da
proizvede opekotine na koi, izraenu preosetljivost na suneve zrake, iznenadne prelome
kostiju i defekte koe i potkonog tkiva (nekada i miia) koji teko zarastaju. Obe metode
se sprovode u bolnici.
Ranije su se zraenje i hemoterapija primenjivali samo kada se bolest ponavljala na istom
organu ili kada su se pojavljivale metastaze. Vremenom su ove metode ule u praksu i esto
se primenjuju odmah posle operacije bez obzira da li se proces proirio ili nije. Nekada se
ova dva naina leenja propisuju i bez operacije, kao samostalni.
Kritian stav prema zraenju i hemoterapiji je naroito prisutan u enskim grupama koje
bavei se problemom enskog zdravlja sigurno ne mogu da budu ravnodune na situaciju
koja postoji u leenju malignih oboljenja ena. Primedbe se uglavnom odnose na rutinu
praksu koja vlada u toj blasti i na sve manju kritinost u odluivanju kada e biti primenjene.
Naravno, pod uslovom da je obavetena ta moe da oekuje u smislu poboljanja svoje
bolesti, a ta u pogledu prateih pojava u odnosu na ove vrste leenja, svaka ena treba
sama da donese odluku uz podrku onih koji je vole.
Odgovori na pitanja koje treba znati
ena koja boluje od raka ima mnoga pitanja na koja bi htela da dobije odgovor, ali se ne
usuuje da pita poto je uobiajeno shvatanje da je dovoljno da zna onoliko koliko joj drugi
saopte. Retko se deava da ena ostvari takav kontakt sa svojom lekarkom ili lekarom, pa
da svoje dileme rei sa onima koji su najkompetentniji da daju odgovore. Ako to nije
mogue ostvariti, neki od odgovora se mogu dobiti u medicinskim udbenicima, medicinskim
asopisima ili u razgovoru sa enama koje boluju od iste vrste malignog oboljenja.
Ono to bi ena najee elela da zna je:
1. Od koje vrste raka boluje? Da li bolest brzo ili sporo napreduje?
2. Kakvo leenje joj stoji na raspolaganju?
3. Kakvi su rezultati leenja? Koje su mogunosti izleenja?
4. Koje su prednosti te vrste leenja? Da li moe da oekuje da joj produi ivot? Da li e se
simptomi smanjiti? Da li e bol prestati?
5. Kolika je stopa izleenja?
6. Da li e moi da ivi normalnim ivotom dok prima terapiju? ta e biti sa seksualnim
ivotom? Da li moe da se bavi sportom? Da li moe da obavlja profesionalne aktivnosti?
8. Da li je potreban boravak u bolnici ili se leenje moe sprovoditi ambulantno?
9. Koje su propratne pojave? Koliko su one ozbiljne i da li su trajne? Kada se javljaju
simptomi propratnih pojava i koliko traju?
10. Koliko e leenje trajati uopte? Koliko traje jedan postupak?
Alternativno leenje
Stav medicinskih autoriteta je da su hirurko leenje, leenje zraenjem i hemoterapija
zvanino priznati naini pristupu bolesti. Danas u svetu ene i enske organizacije sve vie
zahtevaju nekonvencionalan pristup leenju malignih bolesti s obzirom da postojee leenje
nije znaajno povisilo stopu preivljavanja, a prati ga itav niz pojava koje posredno ili
neposredno ugroavaju ensko zdravlje. Do sada su se alternativni naini leenja
primenjivali paraleleno sa konvencionalnim, u poodmaklim stadijumima bolesti i kada
konvencionalna terapija ne daje rezultate. Meutim, alternativni nain leenja ne sprovode
lekari.
Ono to ene trae je da se alternativni naini izjednae sa postojeim, da im se pokloni
duna panja, da se organizuju ispitivanja po protokolima i uslovima koji vae i za ostale

medicinske i farmakoloke studije, kako bi na to irem planu bili poboljani uslovi leenja i
izleenja.
Koje alternative i ta se od njih moe oekivati? Na ovo pitanje nije jednostavno odgovoriti
poto za sada ne postoje dokazi i statistike o delotvornosti ovog naina leenja.
O alternativnom leenju se govori kao o izolovanom primeru nekog ko je prihvatio ovaj ili
onaj nain leenja koji se ne uklapa u optu emu. To su prie o pojedinanim sluajevima,
esto budu objavljene pod senzacionalistikim naslovima u novinama ili asopisima, a zatim
se zaborave. Teko je proveriti i potvrditi svaki od tih sluajeva. ak i onda kada se utvrdi da
je odreena osoba koristila terapiju i savladala rak, jo uvek nemamo dokaze da je do
izleenja dolo zbog primene alterantivnog naina leenja. Zato alternativne mogunosti
leenja zahtevaju da im se pristupi na isti nain kao i naunim, jer jednog dana one to
mogu biti.
U daljem tekstu mnogo opirnije govorimo o alternativnim nainima leenja raka nego to
smo to uradili sa konvencionalnima, s obzirom da je ove informacije relativno teko nai.
Treba naglasiti da opisane mogunosti nisu testirane na velikom broju ena i u dugom
vremenskom periodu.
Gersonova dijeta i leenje detoksikacijom
Gersonova dijeta preporuuje uzimanje hrane koja je sastavljena od svee ubranog povra i
voa. Zabranjeno je uzimanje slane, preraene i vetaki obogaene hrane. U poetku dijete
nije dozvoljeno jesti meso. U veini sluajeva ova terapija ukljuuje uzimanje tableta i
injekcija vitamina i minerala, naroito kalijuma i enzima za varenje (pankreasnih).
Gersonova terapija nastaje i razvija se dvadesetih i tridesetih godina u Austriji, i jedna je od
retkih alternativnih metoda za koju postoje podaci i izvetaji o stopi preivljavanja za dug
vremenski period. Gersonov Institut i danas postoji u Kaliforniji, njime rukovodi erka dr
Gersona.
Leenje ovom metodom je veoma strogo i mora se sprovoditi tano prema uputstvima
najmanje godinu i po dana. Nije dovoljno da se ena zadovolji samo uzimanjem zdravije
hrane.
Lekari i mnogi drugi koji se bave zdravljem razvili su mnoge, razliite naine ishrane. Veina
ovih dijeta je veoma slina Gersonovoj. Veina ovih dijeta takoe ukljuuje proceduru
detoksikacije, izbacivanja tetnih produkata metabolizma iz organizma, preko koe, creva,
itd. Mnoge osobe koje se pridravaju detoksikacionih dijeta periodino oseaju muku i
glavobolju, a ponekad se javljaju bol i groznica koji se pripisuju otklanjanju toksina (otrova)
koji izazivaju rak.
Leenje visokim dozama vitamina
Dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, Linus Pauling, smatra da visoke dnevne doze vitamina
C (50gr), pomau u spreavanju i leenju malignih oboljenja.
Drugi naunici belee podatke da visoke doze vitamina, posebno vitamina A i svih iz grupe B
vitamina, beta karotena (provitamina A) i minerala kao to su kalijum i selen u tragovima,
pomau u spreavanju i leenju raka. Meutim treba obazrivo postupati sa velikim dozama
vitamina, jer neki vitamini u visokim dozama imaju toksino dejstvo. Struni medicinski
krugovi kritikuju ovaj nain leenja, a na drugoj strani su zagovornice ovog naina leenja
koje smatraju da doze koje su toksine za zdrav organizam ne moraju biti toksine za
organizam koji se bori sa rakom.
Leatril
Leenje leatrilom je sigurno jedno od najpoznatijih, a ujedno i najkontroverznijih. Leatril je
supstanca koja se dobija iz kotice kajsija i oslobaa cijanid (otrov). Slino zraenju i
hemoterapiji, ta supstanca je otrovna za organizam. Hiljade ljudi koji su uzimali leatril tvrde
da su se izleili od raka.
Protivnici metode leenja leatrilom ukazuju na one sluajeve koji su mogli da se uspeno
podvrgnu leenju zraenjem a umesto njega su izabrali leatril i podlegli bolesti. Ispitivanja
vrena na ivotinjama su pokazala da leatril odlae vreme stvaranja metastaza raka dojke.
Pitanje primene leatrila je jo uvek nereeno.

Hidrazin sulfat
Hidrazin sulfat je supstanca za koju su neki istraivai dokazali da pomae u kontroli procesa
velikog gubitka teine, od koga umire preko 50% osoba obolelih od raka. Ispitivanja ove
supstance nisu dala neke znaajnije dokaze koji bi ili u prilog primeni ove supstance u borbi
protiv raka. U prekomernim dozama moe da izazove ozbiljna uzgredna dejstva, dok u
uobiajenim nema neeljenih posledica.
Alternativno leenje psiholokim metodama
Vizualizacija, meditacija i ostali psiholoko/duhovni pristupi raku nailaze sve vie na opte
priznanje. Ovi pristupi potpomau angaovanje svih mogunosti i sposobnosti jedinke da se
usmeri i uestvuje u samoleenju. (Vidi poglavlje 5)
Simontonova tehnika
Simontonova tehnika ili tehnika vizualizacije omoguava osobi koja boluje od raka da naui
da vidi svoj sistem odbrane, koji isti organizam od malignih elija i na njihovo mesto
ugrauje zdrave elije. U SAD-u postoje bolnice u kojima se ovaj metod regularno
primenjuje. Poto je ova tehnika relativno nova ostaje da se vidi kakve e rezultate dati.
Postoji jo itav niz alrenativnih mogunosti koje se nude irom sveta. Mnoge od njih su
podvrgnute kritici ne samo strunjaka ve i okoline. Meutim, ena sa malignim oboljenjem
treba da trai i pronae ili odabere nain da svoju ozbiljnu bolest iz komara i beznaa
prevede u odluku za normalan ivot. Odluka ene o primeni alternativnih naina leenja ne
sme da proizvede podsmeh ili odgovaranje, ve podrku da se nae to bolji nain koji moe
da joj pomogne.
RAK DOJKE
Ni jedna ena koja to iskustvo nije doivela, ne moe da razume silinu oka, neverice, straha
i besa koji se javljaju kod ena kada saznaju da boluju od raka. Ova emocionalna trauma
dolazi upravo u trenutku kada je potrebno da ena sve svoje snage usmeri na savladavanje
bolesti.
Uobiajena je prva reakcija kada ena uini sve ono to joj lekarka ili lekar kau. Svakako da
su odluke strunjaka donesene iz najbolje namere, ali postoji opasnost da preporue ono to
oni sami najbolje znaju, a to ne mora biti u okviru najnovijih saznanja i mogunosti. Bez
obzira na svoj stav, trebalo bi da lekari eni objasne koje joj sve mogunosti stoje na
raspolaganju. ena, svakako, treba da zatrai miljenje specijaliste onkolokinje/onkologa
ili onkolokog tima, iji su lanovi osposobljeni i spremni da daju objanjenja i odgovore na
pitanja.
Trebalo bi da ena zna da ni jednu odluku ne treba i ne mora da donese onog trenutka kada
joj neto predloe. Odluku moe da donese i kroz nekoliko nedelja. Za to vreme ena moe
da sakupi sve informacije o nainima leenja koje je mogue primeniti i da onda donese
svoju odluku.
Stadijumi raka dojke
Procena stadijuma bolesti najee se vri na osnovu tri elementa: veliine izrasline
(tumora), broja malignih vorova i u odnosu na potojanje metastaza na udaljenim organima.
Na ovaj nain se vri tzv. klinika klasifikacija. Posle mikroskopskog pregleda se vri
razvrstavanje koje spada u patoloku klasifikaciju. Utvrivanje stadijuma raka dojke je
vano iz praktinih razloga, jer se na osnovu njega predlae i preduzima dalje leenje.
Kliniki stadijumi bolesti
Kada lekarka ili lekar za naeni vor posumnjaju da je maligan, odreuje se njegova veliina
i vri se pregled podpazunih limfnih lezda. ena se upuuje i na laboratorijski pregled krvi,
ultrazvuk jetre i snimanje plua i kostiju (kime), da bi se utvrdilo da li se bolest proirila i
izvan dojke. Ova ispitivanja su rutinska i ne znai da postoji sumnja na metastaze. Uveane
limfne lezde nisu bezuslovan znak irenja malignog procesa, ve je esto re o zapaljenju.
Maligni limfni vorovi ne moraju da budu opipljivi. Bolest se klasifikuje u pet klinikih
stadijuma od O IV.
Stadijum 0
U ovom stadijumu se radi o neinvazivnom raku dojke, najee ogranienom procesu

vezanom za izvodne kanalie ili pojedini reanj mlene lezde.

Stadijum I
U ovom stadijumu postoji vori koji nije vei od dva santimetra, promena u regionalnim
limfnim lezdama (pod pazuhom) nema, niti ima promena na udaljenim organima. Stopa
preivljavanja od pet godina iznosi 85%.
Stadijum II
U ovom stadijumu pazune limfne lezde se mogu opipati a veliina vora u dojci je izmeu
dva i pet santimetara. Ne postoje dokazi o metastazama. U ovu grupu ubrajaju se i vorovi
vei od navedene veliine, ali samo onda kada nema promena u limfnim lezdama. Stopa
preivljavanja od pet godina iznosi 66%.
Stadijum III
vor u dojci je vei od pet santimetara, pazune limfne lezde su opipljive, ali nema znakova
da se proces proirio na udaljena mesta. U ovaj stadijum se ubrajaju i promene kada je vor
manje veliine vezan (prirstao) za grudni ko ili kou. Stopa preivljavanja od pet godina
iznosi 41%.
Stadijum IV
Ovaj stadijum ima karakteristike kao i prethodni, samo to postoje metastaze na udaljenim
organima. U ovom stadijumu bolest je neizleiva. Mastektomija se u ovom stadijumu ne
radi. Period dui od pet godina od trenutka otkrivanaja preivljava 10% ena.
Patoloka klasifikacija
Patoloka klasifikacija se bazira na klinikoj klasifikaciji, ali se kombinuje sa mikroskopskim
nalazom odstranjenih limfnih vorova. Postojanje malignog procesa u limfnim lezdama
govori o tome da se bolest iri. Nalaz koji se dobija pregledom limfnih lezda vaan je za
odreivanje prognoze bolesti. Negativan nalaz ne podrazumeva da se maligni proces nije
proirio i na druge organe. Broj limfnih lezda nije isti za sve ene, uobiajeno se taj broj
kree izmeu osam i osamnaest, ali isto tako moe biti manji ili vei. Strunjaci veruju da
limfne lezde imaju zatitnu ulogu i da odlau ili usporavaju proces stvaranja metastaza.
Otklanjanjem limfnih lezda ispod pazuha se poveava rizik od kasnijeg oticanja ruke.
Ostali faktori koji utiu na odreivanje stanja bolesti su: mesto gde je tumor postavljen
(centralno, sa strane, u sredini), stepen malignosti izgled elija malignog tkiva i nain
njihove deobe, prisustvo ili odsustvo receptora za estrogene i progesteron.
Rano otkrivanje raka dojke
Gotovo uvek, postojanje vorova u dojkama otkriju same ene ili njihovi partneri prilikom
samopregleda, sluajno pri kupanju, oblaenju, ili dok vode ljubav. Meutim, izgleda da rano
otkrivanje bolesti istovremeno ne znai i bolju prognozu bolesti. Neto je drugaija situacija
kada se bolest rano otkrije rutinskom primenom mamografije, koja se esto primenjuje od
kraja 1980 tih. Rano otkrivanje raka pomou mamografije kod ena iznad pedeset godina
starosti je nedvosmisleno doprinelo duini preivljavanja u statistikom pogledu s obzirom da
je malignitet ranije otkriven i da se ranije poinje raunati vreme preivljavanja. Rano
otkrivanje raka dojke mamografijom ne utie na poboljanje ukupnog preivljavanja kod
ena ispod pedeset godina ivota. Ipak, rano otkrivanje raka ovom metodom, i to onih vrsta
koje dobro reaguju na leenje, doprinosi produenju ivota ena. S obzirom da nije mogue
postaviti tanu prognozu bolesti za svaku enu ponaosob, rano otkrivanje bolesti ima svoje
nesumnjive prednosti.
Danas, veina strunjaka rak dojke posmatra kao sistemsko oboljenje, ije leenje zahteva
kombinovani pristup, lokalno i sistemsko leenje. Pojam sistemsko pomae enama koje
sebe krive ili ih najblia okolina krivi to ranije nisu otkrile vor u dojci, da se oslobode
optereenja, jer je bolest poela pre nego to su njene manifestacije postale vidljive i
opipljive. Ako je rak dojke otkriven, ena treba da zahteva da joj se kae o kojem tipu se
radi i da joj se u zavisnosti od toga obezbedi adekvatno leenje.
Leenje
Naini leenja
Danas je leenje raka dojke jedno od najdiskutabilnijih podruja medicine. Prvo pitanje se

tie neophodnosti operacije treba li samo ukloniti vor, ukloniti vor i okolno tkivo ili celu
dojku? Drugo pitanje se tie sistemske terapije zraenjem ili hemoterapijom.
Veinu invazivnih procesa prate metastaze na drugim organima to skrauje enin ivot, pa
nam se ini da u ovim sluajevima hemoterapija, iji je cilj da lokalizuje ili otkloni bolest, ima
puno opravdanje. Do sada je dokazano da hemoterapija kod ena u ferilnoj fazi smanjuje
stopu mortaliteta za 25%. Kod ena u menopauzi ova stopa iznosi 15%.
Postavlja se pitanje koliko dugo treba primenjivati ovo leenje i kada ga zapoeti (pre ili
posle operacije), koje lekove je najbolje kombinovati, da li hemoterapiju treba kombinovati
sa hormonskom terapijom.
Trebalo bi da se razjasni da li e ikakvi lekovi biti deo terapije pre nego to se preduzme
operativni zahvat, ogranieni ili radikalni. Ako postoji bojazan da bi se mogle pojaviti
metastaze treba prihvatiti hemotrapiju. Kod ena koje imaju male tumore, manje od jednog
santimetra, odnosno imaju veoma dobru prognozu bolesti, hemoterapija e malo koristiti.
Meutim, ene koje imaju lou prognozu bolesti treba da prihvate ovaj nain leenja. Budui
da svaka ena sa ovom dijagnozom moe da oekuje i pojavu metastaza, ovo pitanje treba
dobro i sveobuhvatno raspraviti sa lekarkom ili lekarem specijalistom da bi se razmotrile
prednosti i rizici. Uobiajeno je da ene, kada treba da donesu odluku, dolaze u ozbiljnu
dilemu ta je za njihovo zdravlje najbolje da uine.
Nije lako doneti takvu odluku, pogotovo ako na nju istovremeno utie vie faktora. Neki put
na odluku utiu lekarka ili lekar, drugi put enina intuicija, zatim poverenje u odreenu
bolnicu, a nije retkost da presudi iskustvo bliske drugarice. Dakle, zahvaljujui svim tim
faktorima konana odluka je esto kompromisna. Najbolje bi bilo da ena odluku donese po
sopstvenom opredeljenju ako je prethodno dobro informisana i ima prijateljsku podrku onih
koje voli i koji nju vole.
Leenje raka dojke najee se sastoji od etiri uobiajena medicinska postupka: operacije,
zraenja, hemoterapije i/ili hormonalne terapije. Otklanjanje vora, mastektomija i zraenje
su tzv. lokalno leenje, dok se sistemsko leenje vri primenom lekova koji putem krvi treba
da stignu u udaljene delove organizma i unite maligne elije koje, moda, ve postoje na
tim mestima.
Razlike u leenju zavisie od stadijuma bolesti, vrste tumora i nekih injenica kao to su
godine starosti i opte stanje zdravlja. Neki oblici leenja se sprovode u cilju izleenja, a neki
da bi se produio ivot i/ili poboljao kvalitet eninog ivota. U leenju se jo primenjuju
lekovi koji otklanjaju ili smanjuju bol ili uklanjaju simptome koji prate drugu primenjenu
terapiju. Neophodno je da eni bude objanjeno koji je cilj leenja, koja su mogua
neeljena dejstva i posledice po zdravlje ako se predloeno leenje ne prihvati.
Mogunosti leenja kada je bolest lokalizovana
Kliniki stadijumi 0, I i II
Postupci kada se ne uklanja cela dojka
1. Operacija kojom se odstranjuje maligni vor (segmentalna resekcija, delimina
mastektomija). Ovom operacijom se odstranjuje tumorski vor i manje ili vie okolnog tkiva.
Posle ove intervencije ostaje oiljak koji manje ili vie deformie dojku u zavisnosti od
njegove veliine i od veliine dojke.
2. Obino se leenje, nakon gore pomenutog hirurkog zahvata, nastavlja zraenjem. Ono se
sprovodi pet uzastopnih dana tokom jedne sedmice i tako pet ili est, do est i po nedelja
nakon vaenja vora. Propratna delovanja zraenja su: zamor, bol u miicima, suvoa,
crvenilo, i svrab koe i izraena preosetljivost na sunevo svetlo. Zraenje kod oko 5% ena
moe da proizvede krtost rebara koja postaju podlona lomljenju. Kod otprilike 10% ena
moe da razvije stanje na pluima slino bronhitisu, koje traje i do mesec dana, ali je
prolazno i ne ugroava ivot.
Operacija dojke poznata kao kvadrektomija podrazumeva odstranjenje etvrtine dojke, a
posle zahvata se primenjuje leenje zraenjem. Problemi koji se javljaju posle ove
intervencije slini su onima u prethodno opisanom zahvatu, s tim to zbog odstranjenja
veeg dela tkiva deformacija dojke je vea.

Postupak odstranjenja cele dojke, mastektomija

Kao posledica ove operacije javljaju se manje ili vee deformacije dojke i slabljenje.
1. Obina mastektomija (tzv. totalna mastektomija) podrazumeva odstranjenje cele dojke,
ali su grudni miii i limfne lezde ostavljeni. Negativni efekti ove operaciju su psihicka
trauma zbog gubitka dojke, trnjenje koe i oiljak. Ova operacija dozvoljava mogunost
rekonstrukcije dojke.
2. Modifikovana radikalna mastektomija izvodi se kao i obina mastektomija, ali ova metoda
podrazumeva otklanjanje i donjih podpazunih limfnih lezda. Propratne pojave su iste kao i
kod obine mastektomije, mogui su problemi sa rukom izraeni u obliku zamaranja, otoka,
tekoe pri potpunom podizanju ruke iznad glave i noenju teih predmeta, kao i smanjenje
opte otpornosti na infekciju.
3. Radikalna mastektomija ukljuuje odstranjenje dojke, miia grudnog koa i svih
podrunih limfnih lezda. Problemi posle operacije su isti kao i kod prethodno opisane, s tim
to su problemi sa pokretljivou ruke mnogo izraeniji i stalno prisutni. Rebra i plua koja
vie nisu zatiena miinim slojem postaju osetljivija na povrede i bolesti.
Postoje i razliite modifikacije opisanih hirurkih zahvata, koje imaju razliite nazive, to
moe da zbuni enu i veoma joj otea donoenje odluke o operaciji. Zato je neophodno od
lekarke ili lekara koji predlau operaciju traiti da potanko objasne ta e operacijom biti
uklonjeno i koje su posledice takvog postupka.
Da li ena mora da se podvrgne mastektomiji?
Odgovor na ovo pitanje u veini sluajeva je negativan. U stadijumu I i II, kojima pripada
najvei broj otkrivenih tumora (90%), izgleda da nema znaajnih razlika u stopi
preivljavanja izmeu ena kojima je uraena mastektomija i ena kojima nije uraena
radikalna mastektomija, obina mastektomija, samo odstranjenje vora ili odstranjenje
vora uz leenje zraenjem. Zato ena treba da odabere onu metodu koja najmanje
iscrpljuje i oteuje njen organizam. Ipak, ima sluajeva kada je radikalna mastektomija
neophodna, jer eni omoguava da svoju bolest stavi pod kontrolu. Izbor visoko strune
lekarke ili lekara i renomirane zdravstvene ustanove treba da garantuje eni da je svoje telo
poverila u sigurne ruke.
Rekonstrukcija dojke posle mastektomije
Posle mastektomije ena moe da se odlui o daljim koracima kako bi popravila operacijom
promenjen izgled dojke. Moe se odluiti za spoljanju protezu ili hirurku rekonstrukciju
dojke. Neke ene vrlo dobro prihvataju novo stanje i zadovoljavaju se upotrebom proteze,
dok druge ele da prikriju promene nastale operacijom, jer ih podseaju na bolest i uzrokuju
psiholoke probleme, pa se odluuju za rekonstrukciju dojke.
Dobra spoljanja proteza pomoie da enin izgled ostane nepromenjen dok nosi prslue sa
protezom. Naravno, kada se ena razodene posledice operacije su vidljive. Iako proteza u
estetskom pogledu potpuno zadovoljava, u nekim situacijama, kao to je na primer visoka
spoljna temperatura, moe i da smeta. Spoljna proteza je dobro reenje koje ne zahteva
ponovnu operaciju i mogue dalje komplikacije.
Hirurka rekonstrukcija moe se izvesti u toku same mastektomije ili kasnije. Hirurka
rekonstrukcija podrazumeva ugraivanje tzv. inplanta ili rekonstrukciju za koju se koriste
sopstvena tkiva, miii, masno tkivo, krvni sudovi i vezivo sa susednih bliskih delova tela,
stomaka ili lea, i premetaju se na mesto odstranjene dojke. Izvoenje druge metode dugo
traje, mukotrpno je i zahteva izuzetno izvebanog strunjaka.
Inplanti koji se ugrauju mogu biti silikonski, u vidu omotaa u kome se nalazi slana voda,
silikonsko ulje ili gel. Inplanti sa silikonskim uljem sve se ree upotrebljavaju, jer se dogaa
da silikonsko ulje iscuri iz omotaa, ime moe da izazove neprijatne posledice. Uprava za
hranu i lekove (FDA) je odbacila upotrebu inplanta koji sadre silikonsko ulje. Danas postoji
itav niz drugih materijala sa kojima se moe raditi rekonstrukcija dojke. Poto su mogue
razne komplikacije zbog ugraivanja raznih materijala, ova vrsta operacija izloena je otrim
kritikama i upozorenjima od strane strune javnosti. Najei problem koji prati ovaj
postupak je stvaranje velikog oiljka na mestu usaivanja, tj. oko inplanta. Ovi oiljci

stvaraju smetnje i mogu da prouzrokuju bolove. Ba ti oiljci su esto uzrok novoj operaciji
da bi se nastali problemi uklonili. Svi rekonstruktivni postupci, koje imamo danas na
raspolaganju, stvaraju probleme, pa je neophodno traiti nove metode koje e ih na
zadovoljavajui nain reiti.
Prognoza bolesti
Prognoza bolesti nije ohrabrujua. Mnogi naunici i praktiari pokuali su da, na osnovu
nekih karakteristika bolesti, naprave klasifikaciju malignih tumora koji se mogu smatrati
izleivim, a koji ne. Danas se, uglavnom, vie ne govori o izleenju ve o stopama
preivljavanja. Veoma je teko dati bilo kakvo predvianje, jer se bolest od sluaja do
sluaja razliito ponaa. Tako, na primer, neke ene, koje na osnovu nalaza imaju veoma
dobru prognozu, umiru relativno brzo, dok druge, za koje se smatralo da su im anse za
preivljavanje male, preive dugi niz godina. Sve nam ovo ukazuje na postojanje mnogih
neistraenih okolnosti koje se tiu raka dojke. Verovatno je da stanje imunog sistema, opte
zdravstveno i psihiko stanje imaju veliki uticaj na ishod bolesti.
GINEKOLOKA MALIGNA OBOLJENJA
Rak grlia materice
Ako se promenjene elije sa povrine sluznice grlia materice proire na vezivno tkivo koje
se nalazi ispod sluznice, onda se radi o tzv. invazivnom raku grlia materice. Da bi se
postavila dijagnoza potrebno je obaviti ispitivanje po metodu Papanikolau i biopsiju grlia
materice. U poetku proirenost je mala i ne zahvata limfni i krvni sistem. U ovom stadijumu
rak grlia materice je izleiv u 100% sluajeva.
Leenje se najee sprovodi odstranjenjem materice (histerektomijom) i redovnim
kontrolama posle operacije, mada se zraenje primenjuje i kao samostalna metoda. Ukoliko
se proces proirio, u leenju se najee kombinuje histerektomija i zraenje.
Leenje zraenjem se izvodi na dva naina. Ako je tumor veliki, zrai se spolja jedanput
dnevno u toku nekoliko nedelja. Kao neeljene posledice zraenja javljaju se proliv, promene
na koi, krvavljenje iz debelog creva i zamor. Poto ene razliito reaguju na zraenje, vreme
trajanja zraenja se poveava ili smanjuje u zavisnosti od toga kako se terapija podnosi.
Nuspojave koje prate zraenje ne traju dugo. Kada se primenjivanjem zraenja postigne
smanjenje tumora, zraenje se nastavlja uvoenjem radioaktivnog materijala u matericu ili u
gornji deo vagine. Ova intervencija se obavlja u bolnikim uslovima i njome se postie da
vea koliina radijacije bude usmerena na malu povrinu. Leenje zraenjem u ranoj fazi
raka grlia materice daje veoma dobre rezultate.
Hirurki nain leenja invazivnog raka grlia materice ukljuuje najee radikalnu
histerektomiju.
U svakom sluaju, trebalo bi da ena bude detaljno obavetena o mogunostima leenja i da
aktivno uestvuje u izboru terapije koja e biti primenjena.
Rak jajnika
Rak jajnika je relativno esto oboljenje, uestalije u poznijim godinama, tako da se najvei
procenat sree kod ena u menopauzi. Taan uzrok ove bolesti jo uvek nije poznat, ali se
smatra da postoje izvesni faktori rizika, kao to su naslee, ni jedna ili mali broj trudnoa,
rak dojke, rak zavrnog dela debelog creve ili materice, izlaganje nepovoljnim uslovima iz
spoljanje sredine (azbest, zraenje), ishrana bogata mastima i uzimanje estrogena.
Dokazano je da primena oralnih kontraceptiva i vei broj trudnoa mogu da imaju zatitno
delovanje.
Dijagnoza
Rak jajnika esto protie bez pojave bilo kakvih simptoma. Kao jedan od upozoravajuih
znakova su navale vruine, koje se obino objanjavaju kao posledica stresa ili nervoze.
Ako ove pojave dugo traju treba otii na pregled kako bi se utvrdilo o emu se radi.
Simptomi raka jajnika mogu da budu i poremeaji u varenju, gasovi u stomaku, zatvor ili
proliv, gubitak apetita i telesne teine, oseaj punoe u stomaku, nelagodnosti ili bol u

malom stomaku, esto mokrenje, zamor, bol u krstima, munina, povraanje, krvavljenje
koje nema veze sa menstruacijom, nadimanje i neprirodan rast stomaka, a ponekad i pojava
vora.
Postupak postavljanja dijagnoze raka jajnika poinje ispitivanjem o simptomima, linoj i
porodinoj istoriji bolesti, kompletnim lekarskim pregledom, koji ukljuuje ginekoloki
pregled, i pregled debelog creva i ispitivanje krvi, posebno tumorskim markerima. Dalje
treba obaviti preglede ultrazvukom, kompjuterizovanom tomografijom (skenerom),
magnetnom rezonancom i biopsijom.
Leenje
Leenje e zavisiti od stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze, tipa pronaenih
malignih elija od kojih je tumor izgraen i brzine rasta tumora. Sadanje mogunosti
leenja su operacija, hemoterapija i/ili zraenje.
Rak materice
Rak materice se najee javlja na njenom unutranjem sloju koji je poznat pod nazivom
endometrijum. Od ove vrste raka oboljevaju ene u menopauzi, iznad pedeset godina ivota.
Uslovi koji doprinose pojavi raka materice su poveana telesna teina, eerna bolest, visok
krvni pritisak i poremeaji hormonske ravnotee. Krvavljenje posle prestanka menstruacije
je najei, prvi znak oboljenja. Kod ena koje imaju menstruaciju, pojaano krvavljenje za
vreme menstruacije i nepravilnosti u krvavljenju mogu da budu jedini znaci. Konana
dijagnoza se postavlja histolokim pregledom tkiva endometrijuma koje se dobija biopsijom
ili tzv. eksplorativnom kiretaom.
Spreavanje i samopomo
ini se da na pojavu raka materice utiu gojaznost i bolesti kao to su dijabetes i povieni
krvni pritisak. ena moe kontrolom i metodama samopomoi da utie na spreavanje ili
irenje raka materice.
Leenje
Leenje raka materice ukljuuje operaciju, zraenje i hemoterapiju. Oko pitanja izbora i
primene leenja, lekarke i lekari, ne mogu da se sloe u potpunosti. Ipak, najee se izvodi
radikalna histerektomija, posle koje se nastavlja zraenje ako je tumor bio veliki ili se bolest
proirila na limfne lezde. Ako se malignitet otkrije na vreme i dejstvo konvencionalne
terapije bie uspenije.
EERNA BOLEST
eerna bolest (dijabetes mellitus) esta je hronina metabolika bolest od koje vie
obolevaju ene nego mukarci. Ovu bolesti karakterie promenjen nain razgradnje ugljenih
hidrata, tj. eera. Hormon pankreasa, insulin, u normalnim uslovima omoguava da se
eer (glukoza) deponuje u obliku iz kojega e se kasnije osloboditi energija.
U 80-90% sluajeva nije potrebno da bolesnica svakodnevno uzima insulin. Kod ovih
bolesnica pankreas lui insulin, ali nedovljno da bi u potpunosti ostvario normalnu regulaciju
metabolizma (razgradnje) eera. Ovaj oblik dijabetesa poznat je i pod popularnim imenom
staraki, zato to se javlja posle etrdesete godine ivota, uglavnom kod gojaznih osoba.
Simptomi ove bolesti razvijaju se postepeno i ispoljavaju se kao slabost, glavobolja,
poveana glad i e, uestalo mokrenje, svrab, kone i vaginalne gljivine infekcije. U
leenju ovog oblika eerne bolesti koriste se tablete koje poveavaju luenje insulina iz
pankreasa ili insulin, kod osoba koje ne mogu samo dijetom da uspostave kontrolu nivoa
eera u krvi.
Rei oblik eerne bolesti je tzv. insulin zavisni dijabetes, kada postoji potpuni nedostatak
insulina i kada se insulin svakodnevno injekcijama mora unositi u organizam. Ranije se ovaj
oblik eerne bolesti nazivao juvenilni dijabetes (mladalaki). Najee se javlja u detinjstvu
ili ranoj mladosti. Karakterie ga brz razvoj ozbiljnih simptoma, kao to su jako izraena glad
i e koje prati dramatian gubitak teine. Osobama obolelim od ovog oblika eerne bolesti
stalno preti opasnost od kome ili smrti, zbog nedovoljnih ili prevelikih doza insulina, a to je
ujedno i najvei rizik kod ove bolesti.
Gestacioni dijabetes melitus je specifian oblik eerne bolesti iskljuivo vezan za enski pol.

Razvija se kod otprilike 3% ena, koje ranije nisu bile dijabetiarke, u toku zadnja tri meseca
trudnoe. Ovaj oblik dijabetesa nestaje posle poroaja. Dijagnoza se postavlja testom
oralnog optereenja glukozom (eerom) izmeu 24. i 28. nedelje trudnoe. Ovaj test se
preporuuje svim trudnicama. Polovina od broja ena kod kojih se u trudnoi javi povien
nivo eera, kasnije u ivotu ponovo obole od ove bolesti.
Sve oblike eerne bolesti mogue je kontrolisati odgovarajuim reimom ishrane,
vebanjem, odravanjem stalne telesne teine, kontrolisanjem nivoa eera u krvi i
uzimanjem lekova. Komplikacije eerne bolesti su: bolesti mrenjae (retine) koje mogu
izazvati i slepilo dijabetika retinopatija, bolesti bubrega sa otkazivanjem funkcije ovih
organa dijabetika nefropatija, bolesti nervnog sistema dijabetika neuropatija i bolesti
srca i krvnih sudova.
eerna bolest je nasledna, a izgleda da na njen nastanak utie i prekomerna teina.
Dijagnoza
Najee se dijagnoza eerne bolesti, sem ako nema izrazite simptome, postavlja pri
rutinskom pregledu krvi kojim se nau poviene vrednosti eera u krvi. Potvrda dijagnoze
se izvodi tz. testom tolerancije glukoze, gde se vrednosti eera u krvi mere pre i posle
pijenja velikih koliina glukoze.
Leenje i samoleenje
Iako eernu bolest nije mogue izleiti, osobe sa dijabetesom su sposobne da ive
normalnim ivotom i da obavljaju sve ivotne aktivnosti. Kljuno je da potuju propisani
reim ishrane, da redovno vebaju, uzimaju lekove i kontroliu nivo eera u krvi. Redovne
kontrole eera u krvi vri sama dijabetiarka uz pomo test traka.
Spreavanje i samopomo
Preporuena dijeta se zasniva na uravnoteenom unoenju ugljenih hidrata, masti i proteina.
Kod veine ena obolelih od insulin nezavisnog dijabetesa, osnovni zadatak dijete je da
izgube prekomerne kilograme. Osobama koje su obolele od insulin zavisne eerne bolesti
osnovni cilj treba da bude dosledna i redovna dijeta.
Danas je eer, koji dijabetiari moraju da izbegavaju, zamenjen itavim niom zaslaivaa
kao to su smei eer, kukuruzni sirup, dekstroza, maltoza, fruktoza, med, melasa, pa ak i
sorbitol. Ove vrste eera slobodno mogu da uzimaju ene obolele od eerne bolesti.
Osnovna dijeta za dijabetiare je jedna od najzdravijih, jer ukljuuje hranu koja sadri niske
vrednosti masti, holesterola i dosta biljnih vlakana. Vano je da se hrana uzima u pravilnim
intervalima i da se ne prave vee pauze izmeu obroka. Ovakvo se izbegavaju mogua vea
kolebanja nivoa eera u krvi. Ako nivo glukoze suvie nisko padne, moe da se razvije
hipoglikemija iji su znaci znojenje, drhtanje, praznina u glavi i gubitak koncentracije, a u
teim sluajevima i gubitak svesti.
Osobe koje primaju insulin, uvek sa sobom treba da nose namirnicu koja sadri ugljene
hidrate, kao npr. sok od pomorande, jabuke ili tablete glukoze, ukoliko nisu u mogunosti
da odmah dou do hrane. Na taj nain se obezbeuju u sluaju hitnosti i izbegavaju
uznemirenost i povrede.
Redovno vebanje, kao to su etnje, tranje ili joga, doprinose smanjenju koliine insulina
koju treba uneti u telo radi normalizacije nivoa eera. Vebe, takoe, doprinose da se
uspeno izgubi viak kilograma. Dosledno vebanje je posebno korisno.
Trebalo bi da svojoj okolini objasnite i nauite je kako da vam pomogne, ako se jave znaci
prekomernog pada eera u krvi. Neophodno je ii na redovne kontrole kod svoje lekarke ili
lekara, ukljuujui i specijaliste za one bolesti.
POVIEN KRVNI PRITISAK, BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA
Povien krvni pritisak ili hipertenzija i arterioskleroza, su bolesti koje kod ena poveavaju
rizik od pojave sranih bolesti i loga. Do skoro, pristup sranim oboljenjima nije uvaavao
razliitosti ena i mukaraca. Tek od skora, naunici su otkrili mnoge uticaje polne razlike na
bolesti srca. Uprkos znaaju ovih bolesti za ene, do nedavno je malo ena bilo ukljueno u
istraivanja o njima.
Povien krvni pritisak Hipertenzija

Budui da se esto javlja bez simptoma, hipertenziju ponekad nazivaju i skriveni ubica, a
kada se ne lei dovodi do ozbiljnih sranih bolesti i loga, koji su prvi na listi uzronika smrti
kod ena i mukaraca. Ako se ne lei, hipertenzija prouzrokuje poremeaje na mozgu i
oima. Posebne probleme stvara enama u toku trudnoe.
Simptomi
Kod ozbiljnih sluajeva hipertenzije se javljaju znaci upozorenja poput glavobolje,
vrtoglavice, nesvestice, zujanja u uima i krvavljenja iz nosa. Mada veina ena nema
simptome, veoma je vano povremeno kontrolisanje krvnog pritiska da bi se otkrio u ranoj
fazi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sve vrednosti sistolnog krvnog
pritiska iznad 150 mmHg (18 kPa), i sve vrednosti dijastolnog krvnog pritiska iznad 90
mmHg (12 kPa), smatraju se hipertenzijom.
Uzroci
Uzroke hipertenzije je teko definisati. Samo u 5% svih sluajeva za povieni krvni pritisak
se sa sigurnou moe rei da je prouzrokovan boleu lezda sa unutranjim luenjem i
hormonalnim poremeajem. Za ostalih 95% sluajeva se ne moe sa sigurnou okriviti
nijedan konkretan uzrok. Danas se, uglavnom vie govori o faktorima rizika koji uslovljavaju
pojavu hipertenzije. Faktori rizika su mnogobrojni: nain ishrane (masna, slana), gojaznost,
puenje, stres, ivotne navike, oralna kontracepcija, naslee. Prisustvo samo jednog faktora
rizika ne znai i pojavu visokog krvnog pritiska. Meutim, kombinacija od tri i vie faktora
rizinosti oznaava osobu koja spada u grupu visoke rizinosti za pojavu hipertenzije.
Dijagnoza
Krvni pritisak se izraava sa dve numerike vrednosti, npr. 120/70. Vea brojana vrednost
oznaava tz. sistolni, a manja dijastolni krvni pritisak. Sistolni krvni pritisak je, u stvari,
pritisak krvi u arterijama u trenutku kada srce istiskuje krv u njih, a dijastolni odraava
pritisak krvi u arterijama kada se srce puni krvlju.
Krvni pritisak se menja u toku dana, fizike aktivnosti i stresa. Samo stalno povien krvni
pritisak, koji traje dui vremenski period, moe se smatrati hipertenzijom. Mnoge okolnosti
mogu da dovedu do pogrenog tumaenja i merenja pritiska, tako da, u zavisnosti od
situacije, treba proceniti da li se stvarno radi o povienom krvnom pritisku ili je stanje
prolazno.
Spreavanje i samoleenje
Hipertenzija se moe spreiti na bezbroj jednostavnih naina, a takoe se i blago povien
krvni pritisak moe dovesti na normalu.
1. Nain ishrane je jedan od najefikasnijih naina u spreavanju nastanka i leenju blago
povienog krvnog pritiska. Postepeno treba smanjiti unos soli tako to emo izbegavati
uzimanje slanih namirnica, smanjiemo upotrebu soli prilikom kuvanja i neemo dosoljavati
jela. Obroci treba da se sastoje od integralnih itarica, dovoljno belanevina, kalijuma i
kalcijuma. Beli luk moe da snizi blago povieni krvni pritisak. Trebalo bi da aklohol izbacimo
iz upotrebe ili da ga svedemo na najmanju moguu koliinu. Uzimanje preparata vitamina iz
grupe B i kalijuma pomae izbacivanje vika vode i natrijuma (soli) iz organizma.
2. Trebalo bi da izbegavamo puenje. Brojne studije ukazuju da puenje doprinosi pojavi
sranih oboljenja.
3. Trebalo bi da izbegavamo istovremeno uzimanje oralnih kontraceptiva i estrogena. Ukoliko
krvni pritisak raste u toku uzimanja oralnih kontraceptiva treba prei na neki drugi nain
kontracepcije.
4. Redovne fizike aktivnosti kao to su etnje, tranje ili vonja bicikla, esto dovode do
normalizacije pritiska.
5. Ukoliko postoji izraena gojaznost, trebalo bi da omravimo, jer umanjivanje telesne
teine blagotvorno utie na visoki pritisak. Naroito dobri rezultati se postiu ako se dijeta
kombinuje sa fizikim aktivnostima. Ne savetujemo odustanjanje od dijete.
6. Treba pokuati da se stres svede na najmanju moguu meru. Na raspolaganju su nam
mnoge alternativne metode oputanja.
Leenje

Ako navedene metode ne pomognu, treba pristupiti leenju lekovima. Najee se

upotrebljavaju diuretici, lekovi koji izbacuju vodu iz tkiva. Neeljena dejstva ovih lekova su
smetnje u varenju i iscrpljenost. Na naem tritu lekova mogu se nai: Lasix, Yurinex,
Aldactone A, Aldactone 100. Noviji lekovi ukljuuju beta-blokatore (Atenolol, Prinorm,
Presolol, Inderal) ; blokatore kalcijumovih kanala (Vepamil, Verapamil, Nifedipin, Nifelat,
Cortiazem); ACE inhibitori (Prilazid, Enalapril, Zorkaptil, Tritace). Ovi lekovi smanjuju
suenje arterija, koliinu krvi koju ispumpa srce ili oputaju krvne sudove. esto je potrebno
primeniti kombinaciju lekova iz pomenutih farmakoterapijskih grupa. Na alost, ove lekove
treba koristiti itavog ivota. Redovno uzimanje lekova poboljava kvalitet ivota i
istovremeno smanjuje na najmanju moguu meru pojavu infarkta i loga koji mogu ugroziti
ivot ili prouzrokovati invalidnost.
Bolesti srca i krvnih sudova
Kada se govori o infarktu, onda se uglavnom misli na mukarca, a ne na enu. Zbog toga je
veina ispitivanja o infarktu sprovedena na mukarcima. Iako mukarci ee oboljevaju od
infarkta, i kod ena iznad pedeset godina ivota srane bolesti su na prvom mestu kao
uzronici smrti. Takoe, ene mnogo vie umiru posle infarkta. Modani udar ene pogaa
dva puta ee nego mukarce i posledica je povienog krvnog pritiska koji se javlja u
menopauzi i ima hronian tok.
Koje su to bolesti?
Mnogi oblici bolesti srca i krvnih sudova su povezani sa aterosklerozom, optim oboljenjem
arterija koje sporo napreduje i izaziva smanjen protok krvi, a arterije postaju suene i grube
povrine usled taloenja masnih naslaga na njihove zidove. Najei oblik ovih bolesti je tzv.
koronarna bolest ili ishemika bolest srca, kod koje masne naslage blokiraju jednu ili vie
arterija kojima se srani mii snabdeva krvlju. Kada dovoljna koliina krvi ne moe vie da
dospe u srce, deo srca odumire usled nedostatka kiseonika i drugih hranjivih materija. To
stanje se naziva srani napad, infarkt, koronarna tromboza ili koronarna okluzija. Kada je
arterija delimino zaepljena javlja se bol, a ovo stanje je poznato kao angina pektoris.
Takoe, ateroskleroza moe da sprei dotok krvi u mozak i njegovo ishranjivanje. Zapuenje
modane arterije izaziva log (cerebralnu hemoragiju) koja dovodi do, odumiranja jednog
dela mozga. Ovisno o delu mozga i povrini koju je udar zahvatio, log moe prouzrokovati
smrt ili invalidnosti razliitog stepena.
Manje este bolesti srca su uroene srane bolesti, flebitis (zapaljenje vena), hipertrofine
bolesti, bolesti sranih zalistaka i kardiomiopatija.
Ko oboleva od ovih bolesti?
Ako kod neke osobe prepoznamo vie faktora rizika koje smo dole naveli, vea je mogunost
da se razvije ateroskleroza i njene komplikacije - srana oboljenja, problemi sa cirkulacijom i
log.
- ivotna dob iznad pedeset godina.Retki su sluajevi sranog udara kod mladih ena.
- Visoki krvni pritisak
- Puenje
- Visoke vrednosti holesterola u krvi
- eerna bolest
- Uzimanje oralnih kontraceptiva
- Bolesti srca u porodici
- Histerektomije pre etrdeset i pete godine ivota
- Struktura linosti i stres
Kako preduzeti zatitu?
Pojava bolesti moe da se sprei na sline naine kao kod hipertenzije. S obzirom da je
veoma mali broj ispitivanja raen sa enama, i dalje vai shvatanje da to je dobro za
mukarca, dobro je i za enu. Zbog toga u prevenciji sranih oboljenja jo uvek vae stara
opta pravila: ne puiti, voditi rauna o nainu ishrane, spreiti ili leiti hipertenziju,
upranjavati fiziku aktivnost, voditi rauna o teini, voditi rauna o uzimanju oralnih
kontraceptiva i terapiji estrogenima, izbegavati stres i redovno ii na lekarske kontrole.

Infarkt
Kako prepoznati znake infarkta?
Naalost, prvi znak sranog infarkta moe biti iznenadna smrt, posebno kod ena. etvrtina
osoba koje pogodi infarkt nema ranije znake upozorenja ili saznanje da boluje od srca.
Statistike pokazuju da oko ezdeset posto smrtnih sluajeva od infarkta ne dospeva do
zdravstvene ustanove.
Neke osobe koje su preivele infarkt opisuju bol kao stezanje konopcem oko grudnog koa,
dok druge bol uporeuju sa oseajem velikog tereta koji im razdire grudi. Korisno je znati da
bol u grudima moe biti posledica neeg drugog. Srani bol koji se javlja pri naporu, gubi se
dok mirujemo, ukazuje na anginu pektoris, oboljenje koje nas ne dovodi u neposrednu
ivotnu opasnost, ali se mora leiti.
U sluaju da se pojave simptomi infarkta, bez oklevanja treba zatraiti strunu pomo.
Nikako ne treba ekati da se simptomi povuku. ene se esto usteu da potrae pomo zato
to se plae da e ih proglasiti histerinim ili da e biti ismejane to odlaze u bolnicu bez
stvarne potrebe. Ne obraati panju na pojavu simptoma infarkta isto je kao da svesno
rizikujete svoj ivot.
Bolesnicima koji imaju srani napad pomo mogu pruiti specijalno opremljene i obuene
ekipe hitne pomoi i sve bolnice u gradovima koje esto imaju za to opremljeno odeljenje ili
prostor koji se naziva koronarna jedinica.
Leenje
enama koje su preivele infarkt na raspolaganju su dva pristupa leenju. Jedan od naina
je leenje lekovima, a drugi je hirurko leenje. U medicinskim i naunim krugovima postoji
neslaganje po pitanju koji od ova dva pristupa je efikasniji.
Koronarna bajpas hirurgija, veoma popularna poslednjih godina, ima osnovni zadatak da
ukloni bol. Operacijom se uzima deo vene sa noge ili deo arterije iz dojke koji se presauje
na koronarnu arteriju da bi se premostio zaepljeni deo arterije. Kod nekih osoba ova
operacija daje izuzetno dobre rezultate, jer ih oslobaa bola i vraa ih u noramalan ivot.
Nekoliko odlinih klinikih ispitivanja je pokazalo da konzervativni pristup leenju daje
jednake ili ak bolje rezultate od bajpas hirurgije. Ovaj nain leenja ukljuuje dijetu, leenje
oputanjem i primenu lekova.
Simptomi infarkta
Da li meu pobrojanim simptomima prepoznajete jedan ili vie njih,a traju due od dva
minuta?
1. Bol u grudima i nedostatak vazduha
2. Nepravilan puls
3. Znojenje, vrtoglavica i nesvestica
4. Jak bol u vilici, vratu, ramenu ili ruci
5. Kiselina u stomaku koja se ne otklanja uzimanjem antacida
Odmah se obratite lekaru!
log
Visoki krvni pritisak se lako otkriva, pa log spada u bolesti koje se relativno lako mogu
spreiti.
Moe da vas zadesi veoma blag udar, tako da ga ni ena ni lekarka ili lekar ne mogu
prepoznati. Promene koje izazove su neznatne i povlae se tokom vremena. To su tzv.
prolazni ishemini napadi. Kada jedna od arterija pukne zbog visokog krvnog pritiska, dolazi
do oteenja dela mozga ili gubitka funkcije usled pritiska nakupljene krvi, a stanje se naziva
cerebralna hemoragija (krvavljenje u mozgu). U zavisnosti od vrste loga, ako ena preivi
udar, moe da doe do gubitka govora, paralize i gubitka fizikih ili psihikih funkcija. U
nekim sluajevima se postiu izvanredni rezultati rehabilitacijom i leenjem, tako to se
pomae zdravim delovima mozga da preuzmu funkciju oteenih. Meutim, funkcija
oteenog dela mozga se vie nikada ne moe povratiti. Ukoliko se ne postignu rezultati

leenjem i rehabilitacijom oteenja ostaju trajna.

Simptomi loga
1. Neosetljivost, trnjenje, slabost ili gubitak snage u ruci, nozi, jednoj strani lica ili
oteano hodanje
2. Slepilo na jednom ili oba oka
3. Problemi sa govorom
4. Vrlo jaka glavobolja koja se pojaava i traje satima
Jedan ili vie nabrojenih simptoma su znaci za uzbunu, iako se mogu razvijati u toku
nekoliko sati. Odmah treba pozvati slubu hitne pomoi i/ili otii u bolnicu. Iako se kod loga
za razliku od infarkta, esto ne moe postii naroit rezultat brzom, strunom intervencijom
postoji mogunost da se oteenje lokalizuje, da se sprei novi napad i da se stvore najbolji
uslovi za oporavak izgubljenih funkcija u budunosti.
AUTOIMUNI POREMEAJI I BOLESTI
Sindrom hroninog zamora
Sindrom hronionog zamora daleko se ee javlja kod ena nego kod dece i mukaraca.
Obino poinje posle jake prehlade i traje od dva meseca do nekoliko godina posle toga.
Oituje se znacima slabosti i iscrpljenosti koji mogu biti do te mere izraeni da enu
onemoguavaju da ustane iz kreveta. Ovaj sindrom ukljuuje itav niz razliitih simptoma
koji su esto zbunjujui: lako poviena temperatura, glavobolja, poremeaji spavanja
(nesanica ili prekomerno spavanje), nateene limfne lezde, bol i slabost u miiima,
neuralgije (bolovi u podruju jednog ivca), alergije, guobolja, smetnje u varenju,
preosetljivost na svetlost i hladnou, promene raspoloenja, razdraljivost, depresija,
gljivine infekcije i problemi sa menstruacijom. U veoma izraenim sluajevima dolazi i do
gubitka pamenja, konfuzije, nesposobnosti da se razmilja ili koncentrie uz pad
koeficijenta inteligencije (IQ).
Veliki problem je nastajao kod postavljanja dijagnoze ovoj bolesti, jer lii na mnoge, a u
stvari, nije ni jedna od njih. Problem prati i seksistiki pristup sa sumnom u istinsko
postojanje tegoba, pa je dolo do toga da su i same ene prihvatile da je sve to samo u
njihovoj glavi. Deavalo se da su mnoge ene u svojim najboljim godinama bile prinuene
da napuste posao i profesiju bez mogunosti da ostvare bilo kakvu finansijsku ili socijalnu
zatitu, samo zato to se za njihovu bolest nije mogla doneti uobiajena dijagnoza.
Za sada ne postoji odreeni stav u pogledu leenja, uglavnom se sve svodi na suzbijanje
nekog od simptoma. Pre svega, da bi ozdravila, ena sebi treba da obezbedi odmor, zatim
zdravu ishranu bogatu povrem i voem, uzimanje vitaminskih i biljnih preparata,
izbegavanje stresa, akupunkturu i ostale oblike relaksacione terapije. Treba da zna da nije
luda. Razumevanje i podrka sredine, a posebno onih za koje je emotivno vezana,
neophodni su za enu da bi obezbedila uslove za svoj oporavak. Ako je to mogue, dobro bi
bilo za enu da se prikljui nekoj enskoj grupi ili enskoj organizaciji u sredini gde ivi.
Bolovanje i leenje zahtevaju novac, koji ene zbog duge radne nesposobnosti sebi ne mogu
da obezbede, tako da ovaj sindrom prevazilazi medicinske okvire. Menjanje socijalne politike
je jedini nain da se ovim enama pomogne i da one same sebi pomognu.
Fibromialgija bolovi u miiima
Fibromialgija je sindrom u kome su osnovni simptomi difuzni bolovi u miiima, trnjenje i
grevi praeni zamorom i poremeajima sna. Najee se javlja kod ena u starosnoj dobi
izmeu dvadesete i pedesete godine ivota. Za ovu bolest su karakteristine bolne take u
miiima, posebno u delovima koji su bliski tetivama. Dijagnoza se postavlja na osnovu
istorije bolesti i nalaza najmanje jedanaest od osamnaest bolnih taaka na miiima.
Laboratorijski nalazi, neuroloke pretrage i pregledi zglobova ne ukazuju na postojanje
poremeaja. Ostali simptomi bolesti mogu da budu esto mokrenje, glavobolja, neosetljivost
ili trnjenje, zapaljenje usne duplje oseaj oteenosti na periferiji tela, tekoe u koncentraciji

i opta preosetljivost na uticaje iz spoljanje sredine (promena temperature, vlanosti,

atmosferskog pritiska, buke, mirisa, itd.).
Na osnovu dosadanjih ispitivanja, ne moe se sa sigurnou doneti bilo kakav zakljuak o
uzroku ili uzrocima ove bolesti.
Leenje se uglavnom bazira na primeni fizikalne terapije. Od lekova se najee propisuju
antidepresivi u malim dozama i analgetici za otklanjanje bolova.
Skleroderma
Skleroderma je autoimuna bolest koja se manifestuje stvaranjem vezivnog tkiva i
oteenjem krvnih sudova. Ove promene na vezivnom tkivu i krvnim sudovima izazivaju
istanjenja i oiljke na koi, i poremeaje u radu unutranjih organa (plua, eludca, srca i
bubrega). Bolest se skoro iskljuivo javlja kod ena (3:4), izmeu tridesete i etrdesete
godine ivota. Bolesnice sa ogranienom sklerodermom obino imaju manje promena na
koi, ali zato pate od Rejnoovog fenomena preosetljivosti prstiju ruku i nogu na hladnou,
pojave ulceracija defekata koe i potkonog tkiva na prstima i garavice. Kod bolesnica sa
difuznim oblikom bolesti, koa je mnogo vie zahvaena i to na grudnom kou i trbuhu, a
smanjena je funkcija plua, srca i bubrega. esti problemi kod ove bolesti su promena
fizikog izgleda i gubitak funkcije ruku. Postepeni gubitak funkcije plua, srca i bubrega
izaziva smrt u 60-70% sluaja u vremenu od pet godina nakon otkrivanja bolesti. Bolest je
neizleiva, a leenje je usmereno na olaksavanje simptoma koji se javljaju.
Sjergenov sindrom
Sjergenov sindrom je autoimuna bolest kod koje imuni sistem organizma proizvodi antitela
na sopstvena tkiva i organe. Limfociti i autoantitela zauzimaju i unitavaju lezde sa
spoljanjim luenjem kao da se radi o stranim telima. Bolest prouzrokuje disfunkciju suznih i
pljuvanih lezda, tj. smanjuje se ili potpuno nestaje stvaranje suza i pljuvake, jer su
oteene ili unitene lezde koje ih stvaraju.
Od Sjergenovog sindroma oboleva devet puta vie ena nego mukaraca. Bolest se javlja
izmeu trideset i pete i ezdesete godine ivota.
Simptomi bolesti su suve oi koje grebu, peku, svrbe, preosetljive su na svetlost, slabljenje
vida, a u najteim sluajevima i abrazija (izjedenost) ronjae. Usna upljina je suva, postoji
oseaj peenja jezika, usne su ispucale, parotidne (zaune) lezde su oteene i bolne, desni
su promenjene, dolazi do ispadanja zuba, smetnji u vakanju, gutanju i govoru, oteenja
mekih tkiva jezika, preosetljivosti na infekcije i suvog kalja. Nisu retke ni smetnje sa
miino-kotanim tkivom i nervnim sistemom, ni opti zamor.
Leenje se odreuje prema jaini simptoma i usmereno je na njihovo suzbijanje. Neophodni
su rano otkrivanje bolesti i leenje da bi se spreila pojava tekih simptoma bolesti.
Sistemski lupus eritematosus
Sistemski lupus eritematosus je bolest vezivnog tkiva, a manifestuje se zapaljenskim
procesom, koji zahvata razliite delove tela, naroito kou, zglobove, krv i bubrege. Uzroci
bolesti su nepoznati, mada se smatra da, na izvestan nain, na pojavu utiu nasledni faktori.
Neki lekovi, stres, izlaganje suncu, infekcije i trudnoa mogu da provociraju bolest. SLE
(sistemski lupus eritematosus) je autoimuno oboljenje. Izbijanje bolesti esto najavljuje
neobian umor, predznak opteg zapaljenja. Karekteristino je za ovu bolest da kod nje
postoje napadi period kada simptomi postaju jasni i izraeni, i remisije period kada se
simptomi povlae. Leenje SLE se prilagoava prema posebnostima svakog sluaja. Potrebno
je odmaranje, dobra hrana i izbegavanje izlaganja suncu. Od lekova se najee koriste
antiinflamatorni lekovi kao to su aspirini, antimalarici i steroidi (hormoni). Sistemski lupus
eritematosus je bolest koja ne ugroava ivot, iako ponekad potpuno onesposobljava enu.
Najozbiljnije su komplikacije na bubrezima i kod nekih ena mogu da napreduju toliko da
hemodijaliza postane sastavni deo leenja. ene obolele od lupusa suoavaju se sa
nerazumevanjem strunjaka, diskriminacijom na poslu, nemaju podrku porodice i prijatelja
za svoju potrebu da smanje svakodnevne aktivnosti. esto ene koje boluju od lupusa bivaju
okrivljne za hipohondriju, jer su simptomi njihove bolesti nevidljivi za okolinu, a bolest dolazi
i odlazi. enske grupe podrke su od izuzetnog znaaja za ene koje se bore sa lupusom.

SINDROM TOKSINOG OKA

Sindrom toksinog oka je retka, veoma ozbiljna bolest koja pogaa ene u fertilnom
periodu, mlae od trideset godina, koje koriste tampone. Upotreba menstrualnih sunera,
kontraceptivnih sunera i dijafragme za vreme menstruacije, takoe, moe da izazove ovu
bolest. Iako mali broj ena oboljeva od sindroma toksinog oka (1-17 na 100 000 ena),
zabeleeni su i smrtni ishodi. Primeen je porast ovog oboljenja, ali koji nije vezan za
upotrebu tampona ve za postoperativni tok (ene i mukarci) i posle poroaja u bolnickim
uslovima.
Sindrom toksinog oka najverovatnije izaziva bakterija zlatni stafilokok (stafhylococys
aureus), koja moe da inficira pojedine delove tela, esto vaginu gde proizvodi toksine
(otrove), koji ulaze u krvotok i izazivaju optu reakciju organizma. Za sada se ne zna zato
ova bakterija kod nekih ena izazove sepsu, a kod nekih ne.
Ova bolest je sindrom, tj. skup simptoma. Samo se osobe koje imaju sve simptome bolesti
ubrajaju u obolele od sindroma toksinog oka. Simptomi su sledei:
* Visoka temperatura, esto i preko 40C
* Povraanje
* Proliv
* Iznenadni pad krvnog pritiska koji izaziva ok
* Osip po telu koji lii na opekotine od sunca, posle ega se koa ljuti. Osip se najbolje vidi
na trupu i vratu, a koa se najvie ljuti na dlanovima i tabanima
Leenje
Ukoliko se javi bilo koji od nabrojenih simptoma, a menstruacija je u toku i ena koristi
tampon, treba ga smesta izvaditi. Ne treba koristiti tampone ili bilo koje slino sredstvo sve
dok se ne dobije nalaz kulture koji potvruje da zlatni stafilokok nije prisutan u vagini.
Sindrom toksinog oka moe veoma brzo da se razvije, za nekoliko sati. Treba se odmah
obratiti lekaru ili lekarki da bi mogli da dre razvoj bolesti pod kontrolom i da bi reagovali na
vreme, ako to bude potrebno. Kod blaih sluajeva je najvanije piti to vie tenosti. Ovaj
sindrom dovodi do velikog gubitak tenosti (dehidracije) i veoma niskih vrednosti krvnog
pritiska to zahteva da ena bude smetena u bolnicu. Antibiotici iz grupe betalaktamaza
rezistentnih (Ciprocinal, Visiren) su lekovi koje treba izabrati, s obzirom da uzronik nije
osetljiv na penicilinske i ampicilinske antibiotike.