5.

TEORIJA I PRAKSA
MEDIJACIJE

Cilj
Sticanje

i unapreenje osnovnih znanja

o teoriji i praksi medijacije karakteristikama, ciljevima, dometima,
oblastima primene i ulozi medijatora

Ishodi
ovladavanje

osnovnim znanjima o

medijaciji
ovladavanje vetinama procene
indikacija i kontraindikacija za
postupak
razumevanje prednosti primene
razliitih stilova medijacije
razvoj medijatorskih vetina

Agenda
Karakteristike

medijacije kao
alternativnog naina reavanja
sporova

Oblasti

primene postupka, ciljevi i

dobiti od medijacije

Indikacije,

medijacije

Vetine

kontraindikacije i stilovi

i karakeristike medijatora

1. KARAKTERISTIKE
MEDIJACIJE
KAO ALTERNATIVNOG
NAINA REAVANJA
SPOROVA

RAZUMEVANJE SUKOBA
STARA PARADIGMA

NOVA PARADIGMA

1. Postoji objektivno i tano

reenje
2. Pojedinci su protivnici

1. Niko nema monopol na

istinu
2. Strane su saradnici u
sukobu
3. Vaan je ishod
3. Vaan je proces
4. Neko pobeuje - neko gubi
4. Svi su pobednici
5. Sukob uznemiruje i smeta
6. Protivnici prebacuju odgovornost
i okrivljuju drugu stranu
7. Otvorena i (ili) skrivena upotreba
moi i sankcija

5. Sukob je niezbean i
realan
6. Obe strane su aktivne i
dele odgovornost za sukob
7. Mo nije tema ili pitanje

Rapoloivi metodi za razreenje

konflikata

__________________________________
povlaenje razgovor
agresija pregovori
prekid
komunikacije

medijacija arbitra
a
suenje

SUDSKI POSTUPAK VS.

MEDIJACIJA
SUDSKI POSTUPAK

MEDIJACIJA

1. Formalan

1. Neformalan

2. Prinudan za tuenog

2. Dobrovoljan

3. Javan po pravilu
4. Izvode se dokazi

3. Privatan
4. Pregovara se i razgovara

5. Fokus je na taki neslaganja

5. Fokus je na takama slaganja

6. Utvruje se pravo
7. Odluku donosi sudija (porota)

6. Utvruju se interesi
7. Odluku donose stranke

8. Donosi se presuda

8. Zakljuuje se sporazum

9. Dugo traje

9. Kratko traje

10. Skup posturak

10. Jeftin postupak

DEFINICIJA MEDIJACIJE
Medijacija

je intervenisanje u sukobu ili

pregovaranju preko prihvatljive,
nepristrasne i neutralne tree strane
koja nema autoritativnu mo
donoenja odluke, ve pomae
stranam u sukobu da svojom voljom
postignu vlastiti, obostrano prihvatljiv
sporazum o predmetu sukoba (Moor,
1986, p.14.).

Kljune komponente definicije

Medijacija je u sutini pregovaranje
koje ukljuuje treu stranu
trea strana pomae stranama u sukobu da
struktuiraju vreme, koordiniu aktivnosti i
budu efikasniji u pregovaranju
Kontrolie proces, ali ne i sadraj

Kljune komponente definicije

Nepristrasnost i neutralnost

Nepristrasnost - odsustvo davanja prednosti bilo

kojoj strani u sukobu.

Neutralnost - medijator nema svoj skriveni interes u

odnosu na predmet spora i ne oekuje direktni
dobit od jedne strane u sporu.
Ne znai potpunu vrednosnu neutralnost (npr. u
odnosu na dobrobit dece)

Kljune komponente definicije

Medijator nema mo da autoritativno donosi odluke
Osnauje strane u sukobu da prepoznaju sopstvene
potrebe i interese, sagledaju ta mogu da oekuju u
budunosti i pregovaraju oko reenja koji e biti
prihvatljivo za sve
Poverljivost
Privatan proces zatvoren za javnost- neki vidovi
posredovanja mogu biti delimino ili skroz otvoreni
za javnost.
Poverljivost informacija- u okviru zakonskih
ogranienja

Kljune komponente definicije

Dobrovoljnost uea
Strane u sukobu slobodno odluuju da uestvuju u
procesu i slobodno biraju reenje
Nema spoljanje prisile, ni legalnih posledica za
stranu u sporu koja odbije medijaciju.
Obostrano prihvatljiv sporazum
Sporazum podjednako uvaava i zadovoljava
osnovne potrebe/interese svih strana u sukobu
(win-win /integrativni vs. win-lose /distributivni
pristupu reavanja sukoba).

Kratak istorijat medijacije

Uloga

posrednika tradicija vezana za druge

dunosti i zanimanja, nisu bili specijalno obuavani.

Kina i Japan- kulture gde su religija i filozofija imale

snaan uticaj na postizanje ravnotee i harmonije u
ljudskim odnosima
Hrianska crkve i svetenstvo -medijatori u
porodinim sporovima, krivinim sluajevima i
diplomatskim sporovima meu plemstvom

20. vek

medijacija postaje formalno

institucionalizovana, a posrednik priznata profesija

(Moore, 1986)

Kratak istorijat medijacije

Oblast rada- u SAD prva oblast u kojoj je medijacija

formalno institucionalizovana- odnosi izmeu radnika
i uprave

Drutveno formalizovan postupak- od sredine

60-ih iroko praktikovan pristup reavanju sukoba u
mnogim oblastima drutvenog ivota i u mnogim
zemljama sveta.

izbegavaju se veliki materijalni trokovi

skrauje se put ka nalaenju obostrano prihvatljivog i trajnog
reenja

Razvoj medijacije kod nas

Sredinom

90-tih- nema zakonske regulative

nevladin

sektor promovie ovakav pristup

reavanju sukoba (Most), a posle 2000.- GTZ;
UNICEF;

2002.

- ulazak u pravni sistem Nedelja

poravnanja

2003.

- Odeljenje za medijaciju u Drugom

optinskom sudu, institucionalizacija
medijacije u sudskoj praksi; tadanji Zakon o
parninom postupku (lan 321.) daje
pravo i obavezu sudu da u toku postupka
pomae strankama da svoj spor ree mirnim
putem, kroz poravnanje

Razvoj medijacije kod nas

Zakonska

regulativa (2004-2006)
postavljena pravna osnova i otvoren put
nastajanju specijalizovanih institucija za
posredovanje u sukobima.

Specijalistike
Centar

za medijaciju GCSR (2005)

Republiki
Predlog

studije FPN (2004)

centar za medijaciji (2006)

novog Zakona o medijaciji (2010)

OSNOVNE KARAKTERISTIKE
DOBROVOLJAN- sami odluujete da li ete
prihvatiti medijaciju
NEFORMALAN- zamenjuje sudski postupak
POVERLJIV-garantuje se tajnost iznetih
informacija
HITAN- preduzima se u najkraem roku
OMOGUAVA JEDNAKOST I
RAVNOPRAVNOST STRANA
SPORAZUM JE OBOSTRANO PRIHVATLJIV

2. OBLASTI PRIMENE,
CILJEVI I DOBITI OD
MEDIJACIJE

Oblasti primene medijacije

Porodina

i brakorazvodna medijacija (family,

divorce)
kolska/vrnjaka medijacija (peer/school)
Poslovna medijacija, u radnim organizacijama
(employment, organisational mediation)
Komercijalna medijacija (commercial)
Zdravstvena medijacija (health mediation)
Medijacija u zajednici (community mediation)

Oblasti primene medijacije

Ekoloka

medijacija (environmental)
Medijacija u graanskim sporovima
Medijacija u krivinim postupcima izmeu
rtve i (maloletnih) poinioca krivinog dela
(victim-offender)
Meunarodna i meuetnika medijacija
(international, inter-ethnic mediation)
Medijacija u socijalnim promenama
(social change)
Veba- mogunost primene medijacije u
radnom okruenju

Kulturalna medijacija

Fenomen imigracije multikulturalne zajednice

zajedno ive ljudi koji govore razliite jezike,
pripadaju razliitim kulturama i religijama
Upoznati drugog- istorijsku realnost, kulturu i
religiju je preduslov za miran, zajedniki ivot
Ciljevi:
meusobno potovanje i uvaavanja kulturalnih i
religioznih razliitosti
otklanjanje strahova i predrasuda
prevencija konflikata, diskriminacije, ksenofobije itd.
bogatstvo razliitosti
Ishodi:
stvaranje demokratske, uredne i pozitivne
drutvene zajednice.

CILJ MEDIJACIJE
Da sukobljene strane:
sagledaju svoje i tue interse i potrebe,
usklade

meusobne odnose,

unaprede
pronau

komunikaciju

reenje koje je obostrano

prihvatljivo

Dobiti od medijacije
Strane u sukobu imaju kontrolu nad
postupkom - sami donose odluke i reenja
Uteda novca
Prilagoenost i uteda vremena
Garantovana poverljivost i privatnost

Postignuti

sporazum odgovara
potrebama i interesima strana u

sukobu
Strane prepoznaju da je sporazum fer

Dobiti od medijacije
kad se ne postigne sporazum
proces

koji se moe koristiti pre, tokom i

posle parnice
manja verovatnoa da e produbiti lo
odnos strana
moe da pobolja odnos strana, ak i ako
sva pitanja u sporu ne budu potpuno
reena
esto rezultira suavanjem spornih pitanja
preostala pitanja mogu se retiti drugim
sredstvima

Dobiti od medijacije
Ouvanje

i unapreenje meuljudskih odnosatransformativna uloga

Olakana i unapreena komunikacija i u
budunosti -preventivna i vaspitna uloga
Osobe se mogu uspenije nositi sa slinim
problemima u drugim situacijama transfer
iskustva
Veba - dobiti za slubu (sud, csr, kolu, radnu
organizaciju, drugo),
dobit za zajednicu

3. INDIKACIJE,
KONTRAINDIKACIJE I
STILOVI MEDIJACIJE

Preduslovi za medijaciju
dobrovoljno,

svesno i odgovorno uee u

postupku svih strana u sukobu

sposobnost

uestvovanja u razgovoru i
mogunost zastupanja sopstvenih interesa procena kapaciteta osoba za pregovaraje

da

su se sukobljene strane upoznale i saglasile

sa predloenom procedurom posredovanja

da

je medijator prihvaen od svih sukobljenih

strana kao kompetentna, neutralna i
nepristrasna osoba od punog poverenja

Indikacije za ukljuivanje tree

strane u razreavanje konflikata
Latentni konflikti- problem se prevenira:
uenjem vetina (edukativni programi),
obezbeivanjem zadovoljavanja potreba
(materijalnih, bazinih, kroz humanitarni
rad, materijalno obezbeenje porodice)
uspostavljanjem komunikacije izmeu
strana u sporu gde je komunikacija
prekinuta

Indikacije za medijaciju
Manifestni konflikti:
Konflikt

interesa
Nejednaka mo izmeu strana
Jake emocije izmeu strana (u razvodu)
Medijacija se bavi manifestnim
konfliktima

Indikacije za preduzimanje
drugih mera i prekid medijacije
Destruktivni konflikti - sluajevi nasilja :
Osnovna

uloga tree strane je obuzdavanje

(vre je snage reda: policija, plavi lemovi...)
trea strana treba da svedoi
(dokazi o zloupotrebama)
Vano je znati u kojoj je fazi konflikt kako bi se
odredila uloga koju zauzima trea strana

Kontraindikacije
Nedostatak

motivacije i volje bilo koje ili obe

strane
Neka od stana nije u stanju da uzme uee ili
nije u stanju da se dri dogovora (postoji
evidentna zloupotreba supstanci - alkoholizam,
narkomanija)
U sluajevima tekih mentalnih oboljenja koja
onemoguavaju osobu da rasuuje u
sopstvenom inetresu,
Kada izmeu strana postoji velika razlika
(disbalans) u moi
Kada su prisutni razliiti oblici nasilja i
indikovane su mere zatite

Kontraindikacije
U

odnosima u kojima ima svesne zloupotrebe,

seksualnog iskoriavanja/ zlostavljanja

Postignuti

strana

sporazum nije u interesu neke od

Spor

zahteva ukljuivanje javnosti- ne moe ili

ne treba da se obezbedi poverljivost

Ako

neka od stana nije lino prisutna ili je

predstavlja osoba bez ovlaenja

Ako

strane u sukobu imaju izraene oprene

STILOVI MEDIJACIJE

Evaluativni stil
Direktivni stil
Facilitativni stil
Transformativni stil
Narativni

Evaluativni stil
Najvie

je bio korien 80-tih i 90-tih godina

u Americi
Medijator ima ulogu slinu sudiji ili advokatu
Stranama u sporu ukazuje ta su pozitivne,
a ta negativne strane njihovih pravnih
pozicija, a rukovodei se pritom sopstvenom
procenom o tome kakvu bi odluku sud u
konkretnom sluaju doneo.
Medijator daje pravne savete
Medijator razmilja sa stanovita prava
strana u sporu ne uzimajui u obzir njihove
interese i potrebe.

Evaluativni stil
Emocije

se ignoriu
Svaki sukob izmeu strana u sporu u toku
postupka medijacije smatra se loim i
nepoeljnim
Medijator u potpunosti odreuj e i kontrolie
postupak i tok medijacije, pa i njegov rezultat
Medijator esto vodi odvojene razgovore sa
stranama u sporu, nekada se i itav postupak
medijacije sprovodi u vidu caucus-a
(odvojenih razgovora).

Tipovi sluajeva ili okolnosti

kojima odgovara evaluativni stil
Tube

osiguranja- jedino pitanje je pitanje

isplate, gde nema, niti e biti bilo kakvog
odnosa meu stranama
Situacije u kojima je od presudne vanosti za
korak napred miljenje tree strane o nekoj
tehnikoj stvari ili interpretacija zakona.
Situacije u kojima strane imaju veoma
ogranieno vreme za pregovore, gde dug ne
predstavlja pitanje niti je suma znaajna.

Direktivni stil
Medijator

usmerava i kontrolie postupanje

strana u sporu definisanjem spornih pitanja,
pruanjem pravnih informacija (ali ne i
pravnih saveta) i predlaganjem moguih
reenja spora.
Medijator kontrolie proces u celini pa ak i
samo donoenje konane odluke o nainu na
koji e se spor reiti kada se same strane u
sporu ne mogu o tome sporazumeti.
Zapostavljina je emotivna strana spora pa je i
ovde svaki konflikt nepoeljan.

Facilitativni stil
Originalni

koncept sa kojim je poela

savremena praksa medijacije u
Americi 60-tih i 70-tih godina.
Medijator je posrednik u sporu.
Prema stepenu kontole koju medijator
ima u postupku, facilitativni stil se
nalazi izmeu direktnog i
transformativnog stila.

Facilitativni stil
Medijator:
kontrolie postupak, ali ne i njegov rezultat:
usmerava proces i pregovore izmeu strana u sporu
sa ciljem iznalaenja reenja koje e odgovarati
interesima i potrebama obe strane.
utvruje sporna pitanja i traga za interesima strana
koji su skriveni iza pozicija koje strane zauzimaju.
pomae u iznalaenju i analizi moguih opcija za
reenje spora, ali je konaan izbor reenja spora
iskljuivo na stranama u sporu.
ne daje pravne savete stranama i ne ukazuje im na
to kako bi sud u konkretnom sluaju odluio.

Transformativni stil
Teorijski

je uoblien 1994. godine

Fokus u postupku medijacije prebacuje se sa
medijatora na strane u sporu. Ovo je najmanje
direktan stil od svih stilova medijacije.
Cilj postupka nije samo reenje spornog odnosa
ve pre svega empowerment (osnaivanje,
omoavanje, sposobnost da sami odluuju), i
recognition prepoznavanje interesa i potreba
druge strane.

Transformativni stil
Konflikt

nije uvek negativan. Vraanje u

prolost moe da koristi. Medijator nekada
puta da se strane sukobe jer iz toga takoe
moe proistei neto korisno (saznae neku
informaciju koja e mu posluiti da izabere
pravu intervenciju).
Zajedniki razgovori su pravilo jer samo tada
se moe ostvariti recognition, dok se
odvojeni razgovori (caucus) koriste samo u
izuzetnim situacijama.
Strane kontroliu postupak i njegov rezultat.
Medijator ih samo prati.

Izbor stila
zavisi

pre svega od linosti medijatora,

njegove osnovne profesije (pravnik, psiholog,
socijalni radnik, itd.),
treninga koji je imao (stila u kome je obuavan
da se bavi medijacijom, mada se stil sa
sticanjem iskustva moe menjati),
od vrste spora u kojoj se medijacija primenjuje,
od tipa medijacije (sudski-aneksirana ili
privatna),
od konkretnih okolnosti, ak i od elja strana u
sporu (ukoliko su kojim sluajem upoznate sa
postojanjem razliitih stilova medijacije).

Izbor stila
U

praksi veina medijatora kombinuje

ove stilove i koristi svaki od njih u
zavisnosti od okolnosti konkretnog
sluaja.
Ipak, svaki medijator, po pravilu, ima
neki svoj primarni stil, onaj kojim se
uobiajeno koristi u procesu
medijacije.

4. ULOGA I VETINE
MEDIJATORA

Vetine medijatora
Kompetencijske
Osobine

osobine

linosti
Vetine komunikacije
Etinost u ponaanju

Kakav treba da bude medijator?

Nepristrasan

u odnosu na predmet spora

Neutralan

u odnosu na strane u sukobu

ULOGA MEDIJATORA
Olakava komunikaciju
Podstie na iznoenje vienja suprodstavljenih
strana
Ohrabruje

Pojanjava i usmerava diskusiju

Rezimira / sumira iskaze strana
Pomae u identifikaciji problema
Pomae u pravljenju agende za reavanje spornih
pitanja

Pomae u postizanju sporazuma, ali ne

namee reenje

Medijator i odnos prema

stranama u sporu
Ravnomerno

usmeravanje panje na
sve strane u sporu i odravanje
koncentracije tokom procesa,
Odgovarajui ton, jezik i obraanje,
Podrka, prihvatanje njihovog stava i
ohrabrivanje,
Poverenje i poverljivost,
Zatita strana u procesu

Medijator koji ne doprinosi

procesu medijacije
Pristrasni

posrednik
Interpretator
Koniar
Utopista
Savetodavac

Medijator koji doprinosi procesu

medijacije
Neutralna

trea strana,
Aktivni slualac
Otvara razliite mogunosti,
Testira realnost
Podrava i kontrolie proces