Univerzitet u Sarajevu

Fakultet za saobraaj i komunikacije

Odsjek : cestovni saobraaj

SEMINARSKI RAD
Predmet : Osnovi transportnih i komunikacijskih
sistema

Tema br. 2 : Historijski razvoj drumskog saobraaja u BiH

Predmetni nastavnik :

Student:

Doc.dr. Abidin Deljanin

Alma Pai
Broj indexa:
Sarajevo, oktobar 2009.

SADRAJ

Uvod............................................................................................................................................3
Razvoj drumskog saobraaja u BiH kroz historiju.....................................................................4
Broj registrovanih vozila u BiH.................................................................................................5
Uestalost saobraajnih nesrea u BiH.......................................................................................5
Automobili u BiH........................................................................................................................7
Tehnika neispravnost vozila u FBiH.........................................................................................7
Prosjena starost automobila u BiH............................................................................................8
Razvoj autobuskog saobraaja u BiH. Period do 1963. ...........................................................10
Autobuski saobraaj..................................................................................................................11
Historija trolejbuskog saobraaja u BiH...................................................................................12
Zakljuak...................................................................................................................................13
Literatura...................................................................................................................................14

UVOD

Saobraaj je grana privrede koja je ukljuena u cjelokupnu drutvenu reprodukciju i on je opi

uvjet privrednog i drutvenog razvoja zemlje. Moe se rei da saobraaj predstavlja krvotok
privrednog sistema svake zemlje.
Saobraaj je neophodan preduslov za ekonomsku i socijalnu integraciju prostora optine,
regiona, republike i ire.Drumski saobraaj se odvija na putevima. Uesnici u drumskom
saobraaju se mogu kretati peice, jaui ivotinje i uz pomo vozila. Drumski saobraaj je
veoma star na teritoriji BiH.Drumski saobraaj je regulisan saobraajnim propisima koje
moraju potovati svi uesnici u saobraaju. Razvoj drumskog saobraaja na teritoriji Bosne i
Hercegovine afirmirao se tek polovinom XX stoljea.
U pogledu opeg stepena razvijenosti i saobraajne strukture saobraajne infrastrukture,
Bosna i Hercegovina zaostaje u odnosu na potrebe privrede i drutva, naroito u pojedinim
podrujima. Ovo je rezultat unitavanja postojee saobraajne infrastrukture i sredstava tokom
ratnih razaranja na teritoriju Bosne i Hercegovine, kao i nedovoljnog ulaganja u popravak,
rekonstrukciju, te modernizaciju unitenih kapaciteta i izgradnju novih.
Drutveno-historijski uslovi su u proteklim stoljeima imali relativno negativan utjecaj na
razvoj saobraaja u naoj zemlji. Strani osvajai koji su stoljeima drali pod okupacijom
pojedine dijelove nae zemlje, gradili su puteve koji su odgovarali njihovim, uglavnom
vojnim i trgovakim, a najee eksploatacionim interesima.
Tek nakon prekida okupacije, saobraaj se razvija prema interesima i planovima, u korist
naroda sa prostora Bosne i Hercegovine.

Razvoj drumskog saobraaja u BiH kroz historiju

Geoprometni poloaj BiH je takav da se preko nje ostvaruju prirodne veze Evrope prema
Istoku i Mediteranu. Osnovna saobraajna infrastruktura gradi se dolinama vodotoka Une,
Vrbasa, Bosne, Neretve, Morave, gdje su se i ljudski tokovi kretali hiljadama godina.1
Nagli drutveno-ekonomski razvoj u poslijeratnom periodu imao je za posljedicu i optu
tendenciju porasta saobraaja. Pri tome, prevozni kapaciteti motornog drumskog saobraaja
rastu izuzetno brzim tempom.U periodu 1923-1980.godine dolazi do daljeg rasta drumskog
motornog voznog parka, naroito izraenog u rastu prikljunih vozila. Rast broja vozila u
Bosni i Hercegovini ogleda se u slijedeim periodima:

1966-1970 godine, 8.562 vozila, a u prosjeku godinje 1.712 vozila

1971-1975 godine, 15.907 vozila, a u prosjeku godinje 3.181 vozilo

1976-1980 godine, 16.409 vozila, a u prosjeku godinje 3.282 vozila2

Razvoj drumskog saobraaja u saobraajnom sistemu BiH, u posljednjih 20 godina

karakterie brzi porast stepena motorizacije, naroito protekle decenije, u kojoj je prosjena
godinja stopa rasta broja registrovanih vozila iznosila 16 %. U javnom drumskom transportu
oformljene su etiri sloene organizacije udruenog rada: Autoprevoz Mostar,
Centrotrans Sarajevo, Krajinatrans Banjaluka i Trans-servis Tuzla, zatom 58 radnih
organizacija i 168 osnovnih organizacija udruenog rada, a sve one su obrazovale Poslovnu
zajednicu javnog drumskog saobraaja Bosnatransport sa sjeditem u Sarajevu.3
Meutim, poevi od 1981.godine, usljed znaajno pogoranih uslova privreivanja, a u
organizacijama javnog drumskog transporta dolazi do stagnacije, koja traje do 1983. godine.

Urbanistiki zavod BiH, Prostorni plan BiH, Sarajevo 1980, str.8

http://bs.wikipedia.org/wiki/Saobraaj

Putevi Bosne i Hercegovine ,1967-1987, str.10

4

Broj registrovanih vozila u BiH

U Bosni i Hercegovini, u protekloj, 2008. godini registrirano je ukupno 882.783 motornih
vozila. Od ukupnog broja registriranih motornih vozila najvei procenat zauzimaju putnika
vozila i to 85%.

Putnika vozila 85 %

Teretna vozila 8 %

Motocikli

0,9 %

Autobusi

0,1 %

Ostala vozila

6%

Stepen motorizacije u naoj zemlji je 192 putnika motorna vozila na 1000 stanovnika.4

Uestalost saobraajnih nesrea u BiH

Kao i u veini zemalja, u BiH mlai i stariji dijelovi populacije su izloeni visokom riziku.U
toku dvije godine, 2004. i 2006. prosjeno oko 14 % smrtnih sluajeva i 27 % povrijeenih u
BiH, bilo je starosti ispod 24 godine. U toku 2005. do 40 % povrijeenih bile su mlade osobe.
Statistika o saobraajnim nesreama na cestama u BiH je u procesu razvoja i trenutno su
dostupni samo osnovni pokazatelji.5

http://www.bihamk.ba/saobracajna-preventiva.html

Osman Lindov, Sigurnost u cestovnom saobraaju, Sarajevo 2008.godine, str.336

5

Automobili u BiH
6

Sadikovi Faik, Bezbjednost drumskog saobraaja,

Tuzla 2000.godine, str.139
6

Prije rata, od 1992-1995 Volkswagen je proizvodio vozila i lagana namjenska vozila u jednoj
tvornici blizu Sarajeva, dok su Kosmos u Banja Luci i Soko u Mostaru proizvodili autobuse.
Mjesta poslovanja produkcije tih tvornica vodila su u pojedinim podrujima u koncentraciju
dostavljaa sa odgovarajuim kvalifikacijama i sposobnostima u podrujima metala,
automotiva i elektronike.
Kao u mnogim podrujima industrije u Bosni i Hercegovini, rat je doveo iznenadan prekid te
situacije. U meuvremenu se stvorilo nekoliko stratekih razvitaka sa ciljem izgubljeno
ponovno uspostaviti i postii novu integraciju Bosne i Hercegovine u internacionalnu
automobilsku industriju. 7
Svaki etvrti graanin BiH stariji od 18 godina posjeduje vlastiti automobil, a od tog broja
samo njih 3 % posjeduje dva ili vie automobila. Polovina automobila u BiH je starosti od 16
do 20 godina, a samo oko 4 % njih je mlae od 5 godina. Tako star vozni park predstavlja
veliki problem kako za sigurnost prometa, tako i za istou okolia.
Prema preliminarnim istraivanjima, na cestama u Bosni i Hercegovini ima oko 200 lokacija
koje se mogu evidentirati kao crne take, odnosno oko 450 lokacija koje se mogu
evidentirati kao posebna opasna mjesta- dionice ceste.8

Tehnika neispravnost vozila u FBiH

Od 778 pregledanih vozila ak 608 je tehniki neispravno, prosjena starost je 20 godina, a
preenih kilometara vie od 250 hiljada. Broj saobraajnih nesrea u prvih est mjeseci se
poveao, ali sa manjim brojem smrtnih sluajeva. Broj neispravnih i iskljuenih automobila iz
saobraaja je sve vei. (podaci Bihamk-a za septembar 2009)

Prosjena starost automobila u BiH

7
7

http://www.made-in-bosnia.org/index.php

Osman Lindov, Sigurnost u cestovnom saobraaju, Sarajevo, 2008., str.337

Starosna struktura motornih vozila u BiH, prema procjenama u 2006. godini, za putnike
automobile iznosila je 13 godina, dok je starost autobusa i teretnih vozila iznosila oko 16
godina.9

10

8
9

Osman Lindov, Sigurnost u cestovnom saobraaju, Sarajevo 2008, str.28

10

http://www.bihamk.ba/dokumentacija.html

11

11

Sadikovi Faik, Bezbjednost drumskog saobraaja, Tuzla 2000.godine, str. 45

RAZVOJ AUTOBUSKOG SAOBRAAJA U BiH

Period do 1963.god
Autobuski saobraaj u Bosni i Hercegovini do poetka Drugog svjetskog rata, bio je izuzetno
slabo razvijen. Posljedica takvog stanja je bila loa putna mrea koju su sainjavali
makadamski putevi koji su povezivali vee gradove i naselja. Standard stanovnitva je bio na
niskom nivou tako da je koritenje autobuskih linija bila privilegija ueg kruga pripadnika
bogatijih slojeva drutva. Autobusi su za dananje standarde bili izuzetno loeg kvaliteta;
malog kapaciteta, nedovoljne snage motora, tako da su putovanja na duim relacijama veoma
esto predstavljala svojevrsnu avanturu s obzirom na rizike koji su bili posljedica tehnikog
stanja autobusa i putne infrastrukture.
Iz rijetkih dokumenata biljei se da je prije Drugog svjetskog rata u Bosni i Hercegovini
postojalo nekoliko privatnih prevoznikih firmi od kojih se istiu Drina, koja je bila u
vlasnitvu porodice Kuji. Ova prevoznika preduzea su odravala redovne autobuske linije
za Dubrovnik, Zvornik, Vlasenicu, Travnik...12
Cijene karata bile su izuzetno visoke.
... Da bi se kupila jedna autobuska karta od Han Pijeska do Sarajeva i vozilo Drininim
autobusom trebala se prodati dobra ovca...
Poetkom Drugog svjetskog rata autobusni linijski saobraaj zamire zbog ratnih dejstava.
Centrotrans-Eurolines osnovan je 1963. godine kao dio kompanije Centrotrans Sarajevo
zaduen za pruanje usluga prijevoza putnika. Prije agresije na Bosnu i Hercegovinu
Centrotrans-Eurolines je raspolagao sa preko 360 autobusa i zapoljavao preko 1500 radnika
svih profila. Prema osnovnim naelima poslovanja svoj rad bazirao je na pruanju kvalitetne
usluge prijevoza putnika u meunarodnom i meugradskom saobraaju. Organizaciono je
uspostavio mreu poslovnih jedinica u Bosni i Hercegovini koje su obezbjeivale neposredno
najkvalitetnije usluge putnicima.
Tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu Centrotrans-Eurolines je pretrpio ogromne tete.
Uniteno je i oteto 253 autobusa, razoreni su servisni centri, auto baze, skladita i poslovne
zgrade preduzea.

airagi M., engi S., Miijevi M., 2008.godine, Monografija Centrotrans- Eurolines
1948.-2008. Per adspera ad astra, Sarajevo-Fojnica, Centrotrans-Eurolines i tamparija
Fojnica, str.4
12

10

AUTOBUSKI SAOBRAAJ
Usluge autobuskog saobraaja za javni gradski i prigradski prevoz putnika datiraju od
1953.godine. Od tog perioda ovaj vid saobraaja se konstantno mijenjao i jaao, da bi u
periodu neposredno pred agresiju na BiH ovaj vid saobraaja sa brojnim stanjem od 220
voznih jedinica bio jedan od najjaih prevoznih firmi na ovim prostorima.
Svoj potpuni preporod u poslijeratnom periodu ovaj sektor doivljava zahvaljujui pomoi
Vlade Japana koja je donirala ukupno 60 autobusa marke MAN, od ega je est zglobnih
autobusa. Danas autobuski saobraaj sa brojnim stanjem od 110 voznih jedinica dnevno
ukljuenih u saobraaj preveze 140.000 putnika dnevno i na drugom je mjestu u ukupnom
broju prevezenih putnika u odnosu na ostale vidove saobraaja. Autobuski saobraaj povezuje
sve etiri saobraajne zone, odnosno sve optine Kantona Sarajevo. Na raspolaganju
putnicima je svakodnevno 39 autobuskih linija, od kojih 20 funkcionie u unutranjosti grada ,
dok su ostale prigradske, meu kojima su i dvije meugradske linije. Trenutno stanje ovog
vida saobraaja je relativno zadovoljavajue, zahvaljujui prvenstveno doniranim novim
vozilima, kojih je inae i najvie u saobraaju.13

HISTORIJA TROLEJBUSKOG SAOBRAAJA U BIH

13

http://www.gras.co.ba/hodnik.htm

11

Sa Bijelom Olimpijadom odranom u Sarajevu 1984. godine roen je i novi vid saobraaja,
trolejbuski saobraaj. Ova ekoloki ista vozila, sa pogonom na elektrinu energiju, brza i
skoro neujna u potpunosti su pokrivala lijevu obalu Miljacke. Uvoenjem trolejbusa u
saobraaj zbog navedenih karakteristika, dat je veliki doprinos modernizaciji i ukupnom
kvalitetu Javnog gradskog prevoza putnika. Iako je i ovaj vid prevoza pretrpio velika ratna
razaranja, stanovnike lijeve obale Miljacke, trolejbusi i dalje povezuju sa administrativnim,
kolskim i kulturnim centrom grada. I tako, na trasi ukupne duine 22,4 km, 25 vozila
razliitih tipova prevoze 50.000 putnika. Naravno, da bi se ovo ostvarilo bilo je potrebno
mnogo sredstava i truda. Uraena je i sanacija 20 trolejbusa koda TR-14 I 5 zglobnih
KODA-SANOS, kupovina 8 remontovanih Tr-14 na kojima su izvrene odreene prepravke
i prilagoavanje uslovima nae eksploatacije, kupljeno 9 polovnih trolejbusa marke MAN,
izvrena sanacija depoa trolejbusa, radionica, kancelarija. Vozni park podrazumijeva i dva
nova niskopodna trolejbusa, donacija eke Vlade, kao i dva trolejbusa tipa EAL-1090
donacija Evropske Unije, u saradnji sa preduzeem VMC.14

ZAKLJUAK

14

http://www.gras.co.ba/hodnik.htm
12

Drumski saobraaj je u odreenom smislu komplementaran sa svim granama saobraaja zbog

specifinosti djelovanja i mogunosti povezivanja velikog broja razliitih korisnika
saobraajnih usluga, omoguujui realizaciju prijevoza od vrata do vrata. Ovaj saobraaj
karakterie i otvorenost sistema i heterogenost korisnika, to ga ini sloenim za planiranje.
Drumski saobraaj u BiH spada meu slabije razvijene u Evropi, to je vidljivo iz podataka o
starosti automobila, voznog parka. Loe stanje u drumskom saobraaju u Bosni i Hercegovini
je takoer uzrokovano loim cestana, to svjedoi podatak da u Bosni i Hercegovini ima svega
oko 42 km auto-puta. Imajui u vidu pokazatelje o saobraajnim nesreama, vidljivo je, da
Bosna i Herecegovina, kada se usporeuju pokazatelji sigurnosti u odnosu na broj preenih
kilometara, spada u zemlje sa najveim brojem ozlijeenih i poginulih u odnosu na broj
preenih vozilokilometara.
Odlika drumskog saobraaja je meusobna nezavisnost kretanja pojedinih voznih jedinica.
Svako pojedinano vozilo, zaprena kola, automobil, kamion itd. nezavisno je u svom
kretanju od drugog vozila. Teretni drumski saobraaj obavlja se bez reda vonje. U redovnom
autobusnom saobraaju red vonje postoji, ali ne kao uslov kretanja autobusa nego samo radi
obavjetavanja putnika kada treba da dou na stanicu i kada e stii na cilj.

LITERATURA
13
33

Vukan R. Vui, Javni gradski prevoz Sistem i tehnika, Nauna knjiga, Beograd 1987.
Sadikovi Faik, Bezbjednost drumskog saobraaja, Tuzla 2000.godine
airagi M. , engi S. , Miijevi M. , 2008 godine,
Monografija Centrotrans Eurolines 1984-2008. Per adspera ad astra,
Sarajevo-Fojnica, Centrotrans Eurolines i tamparija Fojnica
Opa enciklopedija, Zagreb 1980.godine
Osman Lindov, Sigurnost u cestovnom saobraaju, Sarajevo 2008.godine
Putevi Bosne i Hercegovine 1967-1987
Urbanistiki zavod BiH, Prostorni plan BiH, Sarajevo 1980.godine
Savjetovanje o odravanju puteva, zbornik radova, Igman 1992.godine
Internet, www.wikipedia.org
Internet, www.bihamk.ba
Internet, www.gfk.ba
Internet, www.ac-bih.ba
Internet, www.gras.co.ba

14