Sve o povru

Ricinus tjera krtice

Organska poljoprivreda Dobri i loi susjedi
Neke ukrasne, ljekovite i zainske biljke se siju sa povrem i voem da ih zatite jer stvaraju materije koje su smrt za mnoge
mikroorganizme a i odbijaju tetoine i izazivae bolesti.
Ako se umjesto jedne u lejama bate gaji vie kultura prednost je mnogostruka. Mjeovite kulture obezbjeuju vei prinos jer se
bolje iskoriava zemljite i manje iscrpljuje, svaka od biljaka se bolje razvija, ukus je bolji zbog delovanja susjeda, a i bolje se
tite od bolesti i tetoina. Meutim, kao i u svijetu ljudi i meu biljkama ima dobrih i loih susjeda pa nije sve jedno koje ete da
uparite.
Na primer neke ukrasne, ljekovite i zainske biljke se siju sa povrem i voem da ih zatite jer stvaraju fitonicidne materije koje
su smrt za mnoge mikroorganizme, odbijaju tetoine i izazivae bolesti. A, i svojim mirisom maskiraju miris gajenih biljaka koje
privlae insekte.
U fitonicidne biljke spadaju: neven, kadifica, dragoljub, bora, bosiljak, ubar, ren, miroija, majina duica, alfija, metvica,
nana, lavanda, bela slaica, maslaak, urevak, kamilica, majoran, mljeika, carevac, bijeli i crni luk, celer?!?!
Neven (Calendula officinalis) i kadifica (Tagetus erecta i Tagetus patula) fitonicidima koje lui njihov koren odbijaju gliste
nematode. Zato ih bi trebalo da se sade pored redova argarepe i izmeu rua. Bijela slaica (Sinapis alba), takoe, suzbija
nematode, dok celer odbija leptira kupusara. Dragoljub (Thopaelum majus) tjera biljne vai, bijelu muicu i leptira kupusara i
zbog toga bi trebalo da se sije ispod voaka napadnutih biljnim vaima i pored kupusnjaa. Ako se ren posadi ispod trenje
sprijeie pojavu gljivine bolesti monilie, a oko krompira odbie krompirovu zlaticu i uticae da krtole budu zdrave i ukusne.
Lavanda (Lavandula angustitolia) i majoran (Majorana hortensis) spreavaju pojavu lisnih vaiju i mrava, dok kamilica
(Matricaria chamomilia) lijei zemljie oko metar u preniku (spreava pojavu se bijelog crva, a utie i na biljke oko sebe).
Nana (Menta piperita) odbija tetoine kupusa i lisne vai, bosiljak (Ocimum basilicum) mirisom odbija lisne vai, komarce i
grinje, dok metvica (Mentha spicata), posaena izmeu plavog patlidana, titi ovu biljku od krompirove zlatice. Bora (Borago
officinalis) i miroija (Anethum graveolens) odbijaju leptira kupusara a alfija (Salvia officinalis), majina duica (Thymus
vulgaris) i ubar (Satureja hortensis) pored njega i pueve golae. Maslaak (Turadacum officinalis) odbija gliste nematode dok
crni luk posaen u redove sa argarepom titi od mrkvine muve i glista nematoda. Bijeli luk posaen izmeu redova jagode
utie da plodovi ne obole od sive plesni, a posaen izmeu redova argarepe sprjeava pojavu nematoda. Mljeika carevac
(Euphorbia lathuris) i ricinus mirisom korena rasteruju krtice, voluharice i poljske mieve.
Kad god je mogue, u bati bi trebalo da se gaje stare, domae sorte voa, povra i vinove loze koje daju kvalitetne plodove,
kao i selekcionisane biotipove poludivljeg i divljeg voa i povra jer je otpornije i bogato bioloki aktivnim materijama.
KO S KIM
Celer mrzi krastavac
Bijeli luk poeljni susjedi su jagode, krastavac, argarepa, paradajz, voe a nepoeljni su pasulj, graak i kupus.
Bosiljak poeljni susjedi su pasulj i razne salate.
Boranija poeljni susjedi su rotkvica, krastavac, salata, cvekla, celer, paradajz, spana, tikvice, prokelj i rotkva a nepoeljni
crni i bijeli luk, praziluk, vlaac i radi.
Celer poeljni susjedi su pasulj, krastavac, kupus, praziluk, paradajz i spana a nepoeljni krompir i celer (ne uspijeva dobro
kao monokultura).
Cvekla poeljni susedi su crni luk, salata, pasulj, luk vlaac dok je nepoeljan spana.
Crni luk poeljni susedi su krastavci, paradajz, argarepa, jagode, cvekla, kamilica i miroija a nepoeljni pasulj, kupusnjae,
graak i praziluk.
Graak poeljni susedi su miroija, argarepa, kupus, keleraba, salata, rotkvica, rotkve i pargla a nepoeljni krompir,
praziluk, crni i bijeli luk, pasulj i paradajz.
Kadifica poeljni susjedi su kupusnjae, paradajz i celer.
Keleraba poeljni susjedi su pasulj, graak, krompir, praziluk, celer, rotkve, salata, spana, paradajz, kukuruz a nepoeljnih
nema.
Krastavac poeljni susedi su pasulj, miroija, bijeli i crni luk, kupus, ljetnja salata, celer i pasulj dok su nepoeljne rotkvice.
Krompir poeljni susedi su pasulj, miroija, bijeli i crni luk, kupus, ljetnja salata, celer i pasulj a nepoeljni su graak, kupus,
celer, paradajz, salate i tikve.
Luk vlaac poeljni susedi su argarepa, cvekla, jagoda a nepoeljni kupusnjae, pasulj, boranija, graak i praziluk.
Miroija poeljni susjedi su voke, rotkve i pasulj.
Neven poeljni susjedi su argarepa i crni luk.
Paradajz poeljni susjedi su pasulj, argarepa, crni luk, kupus, keleraba i salata, praziluk, perun, celer, rotkvice, alfija, nana,
ruzmarin i kadifica dok su nepoeljni graak, kupus, paradajz, salate i tikve.

Pasulj poeljni susjedi su krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata, rotkvice, celer, paradajz, repa, rabarbara i blitva a
nepoeljni crni i bijeli luk kao i praziluk.
Perun poeljni susjedi su bele i crvene rotkve, paradajz, jagode dok je nepoeljna salata.
Praziluk poeljni susjedi su jagode, argarepa, kupus, keleraba, salata, celer, paradajz a nepoeljni crni luk, graak i sve vrste
jagoda.
Ren poeljni susedi su krompir, mak i voke.
Rotkve poeljni susedi su pasulj, graak, jagoda, argarepa, kupus, keleraba, salata, perun, spana, paradajz, ubar,
miroija i boranija a nepoeljan je krastavac.
Salata poeljni susjedi su pasulj, graak, jagode, krastavac, kupus, keleraba, praziluk, rotkve, paradajz, crni luk i bosiljak dok
je nepoeljan perun.
Radi poeljni susjedi su paradajz, argarepa, salata, visoka boranija a nepoeljan je perun.
Spana poeljni susedi su krompir, kupus, keleraba, rotkve, pasulj, paradajz a nepoeljna je cvekla.
argarepa poeljni susedi su graak, miroija, crni luk, praziluk, rotkvice, neven i alfija a neopoeljnih nema.
Sve vrste kupusa poeljni susjedi su jagode, salata, krastavac, celer, praziluk, rotkve, spana i paradajz dok su nepoeljni crni
i bijeli luk, krompir, graak i pasulj.
Tikvice i bundeve poeljni susjedi su crni luk, visoka boranija dok nepoeljnih nema.
alfija poeljni susjedi su paradajz i celer.

Cvekla

Za letnju potronju cvekla se seje poev od polovine marta pa do kraja

maja; setva u dva ili tri roka obezbeuje sukcesivno pristizanje mlade,
nene cvekle. Glavni usev cvekle za jesenju i zimsku potronju ili za
konzervisanje seje se u junu ili poetkom jula. U prvim fazama razvia
cvekla ima veliku potrebu za vodom, a kasnije umerenu. Bolje izdrava
nedostatak vode od drugog korenastog povra; prekomernu vlagu ne
podnosi. Najbolje uspeva na plodnom, strukturnom zemljitu, kao to su
ernozem, reni nanos i slino. Pogodna su i druga ocedna i rastresita
zemljira. Na tekom, zbijenom zeljitu koren dobija nepravilan oblik.

Uzgoj celera
Celer se moe gajiti na otvorenom jer je ova biljka vrlo otporna i podnosi jake zime. Moe se
drati u vrtu tokom cele godine. Za uspeno gajenje celera najbolje je plodno, srednjeteko
zemljite, neutralne do slabo kisele reakcije, bogato humusom kako bi bilo propusno za
kiseonik i vodu. U predelima sa umerenom kontinentalnom klimom, celer najbolje uspeva na
prosenim dnevnim temperaturama od oko 20C.
Vano: Celer se ne sme gajiti na istoj povrini 4 do 5 godina.
Sadnja
Sadnja celera se obavlja krajem maja ili u junu a pre njega se na istoj povrini preporuuje
uzgoj nekog ozimog ili prolenog povra (salata, spana, luk)
Rasad se moe gajiti na gredicama ili u kontejnerima to ima niz prednosti : omoguava
ujednaen rast biljaka i ujednaenost presadnica. Supstrati za uzgoj treba da su sterilizovani i

da ne sadre uzronike bolesti niti klijave semenke korova. Presaivanje treba vriti sa
supstratom na korenu kako bijke ne bi doivele stres i kako bi nastavile nesmetano da rastu.
Sejanje
Celer se moe pikirati ili direktno sejati u kontejnere veliine oko 30 kubnih cm. Seme celera
inae malo tee bubri i klija pa je dobro da se pre setve potopi u vodu na temperauri odoko
20C, i da setako dri na svetlom mestu par dana.
Da bi seme to bre proklijalo, najbolja je temperatura od oko 25 stepeni i uz stalno
odravanje vlage rasprivaem sa vodom. Kada mlade biljke niknu i razviju prve kotiledonske
listove, temperatura se treba smanjiti na oko 18 stepeni iz provetravanje prostorije i redovno
zalivanje. Ovakav reim odravanja treba praktikovati sve dok sadnica ne razvije 4 do 5
listova, a to se deava za oko 10 nedelja posle setve.
Zalivanje je neophodno obavljati ujutro, a tokom dana biljke treba pomalo i oroavati. Za
zalivanje je najbolje koristiti ili vodu iz bunara. Nemojte direktno sipati mlaz vode na mladu
biljku celera. Koristite po mogustvu automatska kina krila s rasprivaima sitnih kapi vode,
koja moete koristiti i za nanoenje i primenu nekih lisnih ubriva za prihranu kao to su
Fertina P ili Kristalon.
Zatita od bolesti vana je jo od momentaizbora semena za setvu celera. Koritenjem
kvalitetnog tretiranog semena i uzgojem u sterilizovanom supstratu, problema a vbolestima
gotovoda nee ni biti tokom daljeg uzgoja. Pre presaivanja bilo bi dobro preventivno tretirati
celer nekim fungicidom.
Takodje, oko 7 dana pre presadjivanja, otvarajte to ee prostoriju gde drite sadnice, kako
bi se lake prilagodile sunevoj svetlosti koja ih oekuje na otvorenom prostoru. Pre samog
presaivanja supstrat treba da je umereno navlaen kako bi se sadnice lake vadile sa
supstratom na korenu. Previe suve mlade biljke e se tee primiti nakon presadjivanja.
Gajenje celera u plastenicima (zatvorenom prostoru)
Kontejnerski nain gajenja lista celera u jesenje-zimskom i prolenom periodu objedinjuje
dorastanje jesen), pospeivanje tokom zime i proizvodnju iz rasada.
Proizvodnja lista celera iz rasada podrazumeva setvu u toplim objektima u toku januara i
februara odnosno marta, uz pikiranje biljaka starih 20-25 dana. Pikiranje se vri u hranljive
kocke ili saksije (dimenzija 55) za sadnju u tunele i pri neposrednom pokrivanju biljaka
agrotekstilom, odnosno u zemljite objekta za kasniju njivsku proizvodnju. U toku tmurnih
dana januara i februara biljke treba dopunski osvetljavati.
U zatienom prostoru celer se sadi u zemljite (u fazi 5-8 listova) na rastojanju izmeu
redova od 20 cm i u redu od 5-20 cm, Nega se sastoji u redovnom zalivanju (25-30 mm)
svakih 7-10 dana, prihranjivanju i odravanju potrebne temperature (oko 18C), uz dobro

provetravanje. Od bolesti se moe javiti pegavost lista (zatita bakamim preparatima).

Ubiranje listova moe biti postepeno ili odjednom. Prinos listova se kree od 10-15 kg/10 m2.
Sva tri varijeteta celera (korenasti, lisnati i rebra) podjednako se uspeno koriste za
dorastanje ili za pospeivanje.
Celer se na dorastanje stavlja u oktobru. Iz njivske proizvodnje vade se biljke celera pre
pojave mraza i sade na medurednom rastojanju 1020 cm i gusto u redu (na l m2 sadi se oko
6-8 kg). Dorastanje zadebljalog korena i listova se obavlja na temperaturi 6-10C, uz
zalivanje svakih 8-10 dana. Listovi se beru u decembru i januaru (prinos 6-9 kg).
Celer se moe pospeivati sukcesivnom sadnjom zadebljalog korena, jer se zeleni listovi (za
berbu) obrazuju posle 30-35 dana kod lisnatog, odnosno za 40-50 dana kod korenastog tipa.
Pri tome se moe ostvariti prirast listova 10-20% u odnosu na masu posaenog korena.
Za pospeivanje se koristi koren mase 60-100 g, koji se uva u spremitu. Sadi se na
ratojanju izmeu redova 10-15 cm i u redu 8-10 cm (na 1 m2 70-100 korena). Posle sadnje
odrava se nia temperatura (8-10C), a posle ukorenjavanja via (18-20C), uz relativnu
vlanost vazduha 60-80% Zalivanje je retko (svakih 10-12 dana), ali se objekat mora redovno
provetravati.
Pospeivanje celera ie uspeno kada se gaji u prolee kao medjukultura izmeu krastavaca i
paradaiza. U ovakvoj proizvodnji moe se ostvariti prinos do 0,8 kg/m2 zelenih listova,
visokog kvaliteta, bogatih vitaminom C.
Gajenje peruna u palstenicima (zatvorenom prostoru)
Perun se gaji (sorte zelena perla, klivi i dr.) u plastenicima bezgrejanja i uz pokrivanje
agrotekstilom u jesen za zimsku potronju, odnosno u rano prolee, februara, za prolenu
potronju. U plastenicima perun se gaji iz rasada ili direktnom setvom, zatim setvom ili
sadnjom u saksije i pospeivanjem korena proizvedenog na njivi ili bati. Najuspenija
proizvodnja lisnatog peruna jeste iz rasada proizvedenog u kontejnerima ili saksijama.
Za proizvodnju u tunelima najee se seje u periodu avgust-septembar u kontejnere, sadi u
periodu oktobar-novembar, a ubira u toku zime,Prinos je od 140.000-190.000 vezica po
hektaru.
Za gajenje u saksijama seje se direktno (sredinom avgusta), ili se prvo proizvodi
rasad(setva krajem jula) i onda sadi u saksije za oko tri nedelje .Sadi se 3-5 biljaka u saksiju
prenika 8-10 cm. Na temperaturi od 10-12C u objektu list peruna dospeva za trite za 5570 dana. Lisnati perun se moe gajiti i sistemom bez zemlje. Prinos lista je 0,5-1 kg/m2.
Perun se uspeno gaji pospeivanjem. Koren proizveden na njivi ili bati vadi se krajem
avgusta i sadi u tunele ili leje, u zemlju bogatu organskom materijom. Na raun rezervne
materije korena brzo se razvijaju listovi. Listovi lisnatog peruna dospevaju za 60-70 dana
posle nicanja. Tada se seku, pri emu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Zatim se usev

prihrani sa 30-50 g azotnog ubriva na 10 m2 i dobro zalije. U toku vegetacije listovi se mogu
sei 2-3 puta.
Za pospeivanje se koristi perun kada je masa korena 30-60 g. Koren se sadi pre nastupa
mrazeva, na rastojanju izmeu redova 10-12 cm i u redu 5-8 cm. Posle sadnje odrava se
temperatura od 10-15C, uz umereno zalivanje, ali intenzivno provetravanje. Pri zalivanju
treba izbegavati kvaenje listova. Najbolji rezultati postiu se u uslovima dobre osvetljenosti.
Listovi peruna beru se za 35-40 dana. Prinos listova je 5 do 20% vei od mase posaenog
korena pri pospeivanju.
Gajenje mrkve u plastenicima (zatvorenom prostoru)
Mrkva se najee gaji u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije
najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Najpogodnije su rane sorte (pariska)
ili sorte tipa nantes. Setva moe biti u jesen (septembar,oktobar) zimi (decembaiv januar i
februar). Zemljite za gajenje mrkve treba da je dobre strukture, zato se u zemljite unose
treset ili pesak i 1-2 kg zgorelog stajnjaka na m2 kao i 50 g azota i 100 g fosfora 120 g
kalijuma i 50 g magnezijuma na 10 m2.
Sadnja Seje se u redove sa razmakom izmedu redova 20 cm, a u redu, posle proreivanja (u
fazi prvog lista), ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8cm. Pri gajenju u irim objektima seje se
u pantljike, sa razmakom izmeu pantljika 50-60 cm. ZemIjite se posle setve zalije i na
temperaturi oko 18C mrkva nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista treba je prihranjivati sa po
20-50 g N i K ubriva na 10 m2. Za rast mrkve pogodna je temperatura oko 18C, uz vlanost
zemljita od 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana sa 10-12 1 vode/m2). Meuredna obrada
obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvije, tako da zatvori redove. Mrkva dospeva za
70-80 dana i sa 1 m2 dobija se 2-6 kg, u zavisnosti od uzrasta u vreme kada se koren vadi.
Veoma dobre rezultate daje rana proizvodnja mrkve uz setvu pred zimu i pokrivanje
agrotekstilom u februaru, ili setva i pokrivanje agrotekstilom u februaru. Setva (sa 1,5-2
kg/ha) se obavlja mainski (njiva) ili runo (bata) u 4 do 6 redne pantljike (zavisno od irine
agrotekstila). Pred setvu se izvri ubrenje, a posle po krivanja po potrebi zalivanje.
Agrotekstil se skida 10 dana pre vaenja mrkve. Od herbicida se koristi treflan, a od bolesti
moe se razviti pepelnica (karatan), pale lista (maneb), a zbog upotrebe agrotekstila redja je
pojava stetoina.. Mrkva pokrivena agrotekstilom daje vei prinos (do 20%) i vadi se 15-25
dana ranije.
Potrebni uslovi za gajenje rotkvice u plastenicima (zatvorenom prostoru)
Rotkvica se u zatienom prostoru najee gaji u jesen i u prolee, ali je veoma pogodna za
kontmuiranu proizvodnju pre svega zbog kratke vegetacije. Meutim, to rnoe predstavljati
tekou zbog nagomilavanja patogena u zemljitu. Rotkvica se moe gajiti kao glavna kultura,
kao prethodna lli naknadna, ili kao meana kultura (izmeu salate, paradajza, paprike). Pored
gajenja u zemljitu objekta, uspeno se gaji na stolovima, u sanducima ili u plastinim
kontejnerima, sa prenikom saksije 6-8 cm.

Uz gajenje u objektima sa i bez grejanja, rotkvica se uspeno gaji i u lejama, u bati i na njivi
sa neposrednim pokrivanjem agrotekstilom. Na taj nain se dobija za 15-30 dana ranija
proizvodnja. U zatienom prostoru gaje se sorte kratke vegetacije (pre svega okrugle sorte
vegetacije 30-45 dana) kao to su domaa sorta verica, zatim sorte tarzan, dijana, boj, oskar i
dr. Setva je uvek sukcesivna svakih 5-10 dana. s tim da se u objektu odrava nia
temperatura (12-14C danju i 4-8C nou).
Sadnja Seje se u pripremljeno zemljite i to u pantljike od 1020 redova. Rastojanje
izmeu pantljika je 40-50cm, izmedu redova 10-15 cm, a u redu 3-5 cm. Seje se plitko, do 2
cm, najee 3-4 g semena na kvadratni metar. U zavisnosti od sorte ostvaruje se 150-300
biljaka po kvadratnom metru. U periodu nicanja potrebna je temperatura oko 18-20()C u
vreme sunanih dana, odnosno oko 12C u vreme oblanih dana. Posle nicanja temperatura je
nia 5-6C, a u fazi obrazovanja zadebljalog korena optimum je 12-14C, a nou 4-8C.
Medutim, temperatura zavisi od intenziteta svetlosti. Tako u januaru i novembru temperatum
treba (provetravanjem, zagrevanjem) odravati na 810C danju, odnosno 46 C nou, u
martu i septembm 12-18C danju i 8-10C nou, a u decembru 6-8(C danju i 4-6C nou.
Rotkvica dobro podnosi niu temperatum (kratkotrajno ak i mraz do -3C), ali kratkotrajnu
visoku temperatum (do 35C) moe da podnese samo pri intenzivnoj osvetljenosti.
U toku oblanih zimskih dana ako je u objektu temperatura 20C nee doi do obrazovanja
korena. Rotkvici je potrebno dosta svetlosti.
Zalivanje Za uspenu proizvodnju vlanost zemljita se odrava na oko 70 % PVK. Pri
gajenju rotkvice u toku zime potrebna su jedno do dva obilna zalivanja sa 10-30 1/m2 . U
proizvodnji u prolee zaliva se svakih 5-7 dana sa 10-20 1/m2. Za uspean rast korena
potrebna je relativna vlanost vazduha do 80%. Pri visokoj vlanosti jako se razvija rozeta, a
pojavljuju se i oboljenja.
Zemljite Za uspenu proizvodnju rotkvice neophodno je strukturno zemljite, a potrebe za
hranivima su relativno male. Zato pri gajenju u optimalnom zemljinom supstratu nema
potrebe za dopunskim ubrenjem. Na manje plodno zemljite unosi se 50 g azota, 100 g
fosfora, 120 g kalijuma i 50g magnezijuma na m2. Za ostvarivanje visokog prinosa obavlja se
jedno prihranjivanje sa 50 g N/m2 u fazi dva do tri prava lista.
Berba rotkvice traje 7-14 dana, pri emu se nedeljno bere jednom do dva puta. Meutim,
najvei znaaj ima jednokratna berba, koja se ostvaruje preciznom setvom na naznaenom
rastojanju. Rotkvica se ne moe uvati due od jednog dana. Vreme berbe zavisi od vremena
setve, a prinos se kree od 250-300 komada na m2 (oko 4 kg/m2).
Vlasac je dodatak jelima (siru, salati od paradajza), i specifian je i kao zain u jelima sa
mesom. Brzo grananje i rast listova omoguuju da se u toku..vegetacijc listovi vlasca reu
(kose) 2-3 puta. Uz to, proizvodnja u zatienom prostoru, zatim proizvodnja uz neposredno
pokrivanje agrotekstilom u toku februara i mogunost gajenja u saksiji u domainstvu, daju
prednost vlascu kao luku u celogodinjoj po tronji. Vlasac ima blag ukus i miris luka sa

visokim sadrajem vitamina C (45- 130 mg/100 g svee materije), bogat je kalijumom,
kalcijumom, fosforom, magnezijumom i cinkom. Za razliku od cmog luka sadri vie proteina
(3,6 g na 100 g suve mat.). Prijatan ukus daju jabuna i limunska kiselina. Specifian ukus
daje eterino ulje cistein sulfoksid zbog ega ima blai ukus i miris. Eterina ulja daju vlascu
fitoncidni efekat (baktericidni i fungicidni). Najkvalitetnije listove imaju sorte sitnolisnog
vlasca (sorta filo) ili srednje krupnog (dominant, treibnoris), a najvei prinos daju krupnolisne
sorte (vigor, grolan).
Vlasac, posebno odrasla biljka, dobro podnosi niske temperature (do -15C). Nie ve na
5C ali bre i ujednaenije na 25C. Za mladu biljku najpovoljnija temperatura je od 10
18C, a cveta pri dugom danu i temperaturi od 2225 C. Najbolje uspeva na srednje lakim,
humusnim zemljitima sa vrednou pH 6-7,5. Uz zalivanje u poetnoj fazi razvoja i posle
odsecanja listova vlasac daje visok prinos listova i mladog luka. Prinosom od 10 kg iznosi iz
zemljita 50 g N, 15 g P205, 55 g K,0, 18 g CaO i 6g MgO. Najee se ubri sa 150-200 g N,
50 g P205 i 200 g/10 m2 K,0 (dubrivo se daje kao osnovno i u jednom ili dva prihranjivanja,
u zavisnosti od broja koenja).
Gajenje vlaca u plastenicima (zatvorenom prostoru) i na otvorenom
polju
Vlasac se gaji na njivi kao rana kultura uz prekrivanje sa agrotekstilom, zatim kao redovna
jednogodinja, dvogodinja lli viegodinja kultura i u zatienom prostoru. Najkvalitetnije
listove daju sitnolisne sorte,a najvei prinos krupnolisne.
Proizvodnja na otvorem polju Na njivi vlaac se gaji direktnom setvom u leto (juni-juli)
ili u prolee (mart). Za setvu je potrebno oko 5 kg/ha. Setva kao i sadnja rasada obavlja se na
rastojanju redova, kod jednogodinjeg useva od 15-20 cm, a kod dvogodinjeg i viegodinjeg
od 25 cm. Rastojanje u redu, kod direktne setve je 2-3 cm, a kod viegodinjeg useva razmak
od 3-15 cm. Ostvaruje se proreivanjem posle prvog seenja listova (prva berba). Rasad se
sadi na rastojanje u redu od 10-15 cm.
Za ranu njivsku (batensku) proizvodnju vlasac (posejan u leto) se u novembru ili u prolee
prekriva agrotekstilom. Listovi vlasca se seku ve u martu i aprilu. Posle pivog ubiranja
listova skida se agrotekstil.
Za ranu njivsku proizvodnju bolja je proizvodnja iz rasada jer vlasac ranije dospeva (za 15-30
dana) u odnosu na direktnu setvu. U zavisnosti od vremena sadnje (jesen ili prolee) rasad se
proizvodi na otvorenoj leji ili u toplom plasteniku, Za sadnju krajem septembra i poetkom
oktobra gusta setva je u avgustu na otvorenoj leji (600-1000 semenki na m2).
Proizvodnja u plastenicima Za prolenu sadnju gusta setva je krajem januara i poetkom
februara u toplom stakleniku ili plasteniku. Seje se 200-3000 semenki na m2 i potrebno je oko
3-4 kg/ha proizvodnje vlaca. Za ranu prolenu proizvodnju kao i za proizvodnju u plasteniku
najbolji je kontejnerski tip rasada koji posle sadnje ubrzano ukorenjava.

U proizvodnji rasada primenjuju se sve redovne mere nege. U proizvodnji na otvorenoj leji
neophodno je odravati stalnu vlanost zemljita (70-80 % PVK) i po potrebi za vreme letnje
ege biljke seniti (nec mree i sl.). U zimskoj proizvodnji rasada treba odravati temperaturu
do nicanja 18C danju i 14C nou, a u fazi rasta danju oko 15C i nou 10C. Vlasac najbolje
uspeva pri relativnoj vlanosti vazduha od 60-70%. U fazi pojave drugog lista usev se
prihranjuje tenim dubri- vom (ferticare, vuksal i dr.). Rasad vlasca se u fazi 2-3 lista sadi na
njivi ili zatienom prostom.
U plastenicima sa ili bez grejanja vlaac se moe proizvesti direktnom setvom, zatim iz
rasada, najbolje kontejnerskog tipa (prenik saa 5-7 cm), ili pospeivanjem, jedno ili
dvogodinjeg bokora. Nain proizvodnje zavisi od plana proizvodnje u plasteniku. Vlasac
moe biti predkultura za paradajz, papriku, krastavac ili se on gaji kontinuirano u toku cele
godine i bez zagrevanja.
Pri proizvodnji direktno iz semena setva u plasteniku je krajem jula i poetkom avgusta na
rastojanju izmeu redova od 10-15 cm i gusto (3-5 cm) u redu.
Zalivanje i nega Vlasac se redovno neguje, zaliva svakih 3-5 dana (leti) odnosno 5-7 dana
u jesen i zimi. U fazi tri piva lista vri se prihranjivanje 2% azotnim ubrivom ili tenim
ubrivom. Folijamo prihranjivanje zbog nenih i tankih listova daje manje efekte od
prihranjivanja u redove. U letnjem i jesenjem periodu u plasteniku treba seniti biljke i dobro
provetravati objekte to se ini i u toku cele proizvodnje. Vlasac moe da se gaji u plasteniku
bez grejanja ali je rast usporen, jer je optimalna temperatura za rast oko 15C, a nou 10C.
Medutim ako vlasac u plasteniku pre izrazito niskih temperatura razvije tri prava lista onda
moe dobro podneti i temperatum oko 0C. U hladnim plastenicima uvek treba imati
mogunost postavIjanja dopunskog tunela (folija ili agrotekstil) to poveava temperaturu
neposredno iznad vlaca. Prvo ubiranje listova mogua je u decembru-januaru.
U zatienom prostom, pri proizvodnji vlasca iz rasada, setva je u toku septembra u
otvorenoj leji, ili u januaru i februaru, najbolje u kontejnerima sa prenikom saa od 5-7 cm,
uz sve redovne mere nege. U fazi drugog-treeg pravog lista (za 30-45 dana) rasad se sadi u
tunele, najbolje ako je mogue odrati temperaturu od 10-15C i uz redovno provetravanje,
prihranjivanje tenim dubrivima i zalivanje (10-20 mm) vlasac se moe sei ve od kraja
novembra do januara, odnosno u martu i aprilu. Vlasac se sadi na rastojanju 1035 cm (kao
kratkotrajna kultura), odnosno na 2010-20 cm kod celogodinje kulture. Kad listovi dostignu
duinu oko 10-20 cm seku se iznad zemlje (minimum 5 cm) bez ozlede pravog stabla, od
nosno busena. Po 10-12 biljaka (biljka je sa 2-3 lista) vezuju se u vezice i tako iznose na
trite. Prinos zavisi od vremena ubiranja i moe iznositi u prvoj berbi 15- 20 kg/10 m2.
Najei nain proizvodnje vlasca u zatienom prostom je pospeivanje u gajbama ili
saksijama prcnika do 15 cm. Za pospeivanje se koriste jednogodinji ili dvogodinji buseni
vlasca koji su rasli na njivi. Za pospeivanje vlasac (busen) se vadi do polovina oktobra (pre
jakih mrazeva), kada su listovi suvi a biljka se nalazi u fazi mirovanja (koje je duboko) i stave

u gajbe ili saksije. Listovi se odstrane, a gajbe i saksije uvaju u hladnjai na oko 0C do -4C
do poetka pospeivanja.
Za pospeivanje u plasteniku neophodna je temperatura od 20C u toku prvih 14 dana
pospeivanja, a zatim 15-18C. Za pospeivanje je potrebno dosta svetlosti. Vlasac uvan u
hladnjai se pri pospeivanju u oktobru i novembru, pre unoenja u plastenik, tretira toplom
vodom (38-40C), a pri pospeivanju u decembru temperatura vode je oko 20C. Za kasnije
pospeivanje voda se ne koristi jer biljka sama izlazi iz perioda mirovanja. Toplom vodom
biljke se zalivaju 34 dana posle sadnje (dok ne zapone prorastanje).
Gajbe i saksije sa vlascem postavljaju se na stolove ili na zemlju plastenika i prekrivaju
folijom. Pri pospeivanju u gajbama najee se stavlja 80-100 busena na nm2. Vlasac se
redovno zaliva, prvo sa 20 mm a zatim sa 10 mm vode na m2 (jednom nedeljno) i odrava
relativna vlanost vazduha na oko 80%. Za bri rast mladi vlasac dobro je prihraniti
rastvorom azotnog dubriva (0,2%) iako vlasac raste dobro iz rezervnih materija lane
lukovice. U toku pospeivanja neophodno je redovno provetravanje. Vlasac se pri gajenju u
gajbi see, a vlasac pospeivan u saksiji prodaje se kao saksijsko povre. Masa vezice vlasca
zimi je manja (10 g), a u prolee oko 20 g. Listovi vlasca u vezici brzo gube vodu,
smreuravaju se. Meutim, ve posle jednog sata dranja u sveoj vodi (2-3 cm duboko)
vlasac usvaja vodu i vraa se sveina listova. Pri temperaturi 0-1 C i relativnoj vlanosti
vazduha 95%, listovi vlasca (vezica) se uvaju oko dva dana.
Potrebni uslovi za gajenje kupusa
U toku kasne jeseni i zime kupus se moe usperio gajiti u tunelima, bez dopunskog
zagrevanja,jer odrasle biljke u fazi razvijene rozete mogu podneti -5C, a u fazi glavice -8QC,
ali se bolji rezultati postiu u objektima sa grejanjem.
Za kasnu jesenju i ranu zimsku proizvodnju gaje se sorte due vegetacije, koje se seju u
junu-julu a sade u julu-avgustu u tunel (hladan, niski ili poluvisoki) ili biljke posaene na
njivi u oktobm prekrivaju agrotekstilom i dospevaju u decembru i januaru. Danas postoji vei
broj sorti (hibrida) pogodnih za ovu proizvodnju (predena, bartolo i dr.).
Za ranu prolenu proizvodnju najpovoljniji su topli objekti u kojima se reguliu uslovi
uspevanja zavisno od razvojne faze. Optimalna temperatura za nicanje kupusa je 18-20C
(nie za 3-4 dana), za proizvodnju rasada oko 18C, to je optimum i za rast glavice kupusa.
Via temperatura (preko 25C) usporava obrazovanje glavice. U fazi rasada kupus podnosi i
do -5C (kratkotrajno), a razvijena biljka u tehnolokoj zrelosti i -8C, a neke sorte i -17C.
Veoma je nepovoljno smrzavanje i odmrzavanje glavice. Zato se moraju pravilno regulisati
uslovi uspevanja i raniji prinos kvalitetnog kupusa. Proizvodnja ranog prolenog kupusa vri
se u tunelima sa grejanjem a srednje ranog i kasnoprolenog u objektima bez grejanja ili na
njivi, uz neposredno pokrivanje agrotekstilom. Za prolenu proizvodnju veu ekonomisu
opravdanost ima gajenje ranih sorti (tip ditmar), npr. Parel, Atleta, Farao i sorte picastog

kupusa (npr. Duncan, Prospera) dok sorte duge vegetacije (od 140-170 dana) koje imaju
prednost za zimsku proizvodnju u mediteranskom podruju na otvorenom polju.
Rasad kupusa za zatieni prostor proizvodi se u kontejnerima ili u saksijama na kvalitetnom
supstratu, a rasauje se u fazi sa 34 prva lista. Redja je proizvodnja gustog rasada (golih
ila) sa 3-4 g semena/m2 koji se sadi u fazi 4-6 listova.
Sadnja Sadi se na rastojanju 50-60 cm izmeu redova i 3540 cm izmeu biljaka u redu.
Posle sadnje obilno se zalije. U toku vegetacije zaliva se svakih 7-10 dana sa 15-20 1
vode/m2. U objektima sa grejanjem odrava se optimalna temperatura od 18C do 20C za
vreme sunanih dana, odnosno oko 15C za oblanih, a nou temperatura treba da je nia za
4-5C. U objektima bez grejanja, pri izrazito niskoj spoljnoj temperaturi moe se vriti
dopunsko pokrivanje biljaka plastinom folijom (dopunski tunel) ili, ee, neposrednim
prekrivanjem agrotekstilom, bez nosee konstrukcije.
Zatita od bolesti i tetoina U toku proizvodnje kupusa primenjuje se po potrebi zatita od
bolesti i tetoina i izvre se 1-2 okopavanja (uz blago ogrtanje useva pri prvom okopavanju,
neposredno posle sadnje). Pored mehanikog unitavanja korova mogue je suzbijanje korova
herbicidima. Od herbicida mogu se koristiti stomp 330-E, treflan EC (pre sadnje), a posle
sadnje goal i dr. U zavisnosti od mikroklimatskih uslova u objektu, mogu se javiti i oboljenja,
odnosno mogu se pojaviti tetoine kupusa. Dajemo samo neka hemijska sredstva za zatitu
kupusa jer se prednost daje integralnoj zatiti. Za spreavanje oboljenja trulei korena i
prizemnog dela stabla treba tretirati seme (TMTD upa S), protiv plamenjae koristi se
ridomil (0,4-0,5%), bordovska orba FL (3%), a protiv pegavosti gakogal (0,3-0,4%). Treba
uvek birati sredstva sa kraom karencom. Protiv buvaa, velike tetoine mlade biljke, moe
se koristiti karate 2,5 EC (0,02- 0,04%), basudin 40 (0,1-0,2%), protiv kupusara preparatom
na bazi Bacillius thurigiensis (Bactospeine WP, Novodor FC i dr.), protiv lisne sovice i lisne
vai beta-baythroide EC-0,25 (0,03-0,1%), zatim basudin 40 (0,02-0,05%) i protiv kupusne
muve sistemin 40 (0,05-0,2%).
Prihranjivanje Prvo prihranjivanje se vri neposredno posle sadnje, a drugo pred poetak
formiranja glavice. U zavisnosti od stanja useva, moe se primeniti folijamo prihranjivanje
kompleksnim ubrivom (vuksal, fertigal, fertikare).
Vreme zrenja- Kupus dospeva za potronju u zavisnosti od sorte (najee za 100-110 dana)
u fazi tehnoloke zrelosti. Prinos varira od sorte i vremena proizvodnje i kree se od 10-40
kg/10m2.
Gajenje salate u plastenicima
Vreme setve i sadnje zavisi od planiranog godinjeg ciklusa proizvodnje. Najpovoljnija je za
svaki termin sukcesivna setva, a to znai setva i sadnja u razmacima od 7-20 dana.
Ako su uslovi uspevanja povoljniji, krai je rasadniki period, odnosno ukupna vegetacija
salate..

Vreme proizvodnje pri neposrednom pokrivanju perfonranom PE folijom agrotekstilom treba

uskladiti sa proizvodnjom u plastenicima i na njivi. Na taj nain mogue je dobiti zeleni
konvejer salate. Pri neposrednom pokrivanju agrotekstilom, rana ili kasna jesenja salata gaji
se iz rasada proizvedenog setvom u rnale saksije (prenik 5-7 cm). Rasad se sadi u starosti
od15 dana u jesen, odnosno 40- 50 dana u rano prolee. Sadi se u etvororedne pantljike (2030 x 20-30 cm), odnosno razmak se podeava irini agrotekstila.
Mere nege su uobiajene vodei rauna o kvalitetu agrotekstila. Salata se moe u prolee
otkriti ako je temperatura vea od 5C, ali bolje raste pod agrotekstilom sve do ubiranja, jer je
ujednaenija temperatura. Veoma dobre rezultate daje (pioizvodnja ranija za 10-15 dana i vei
prinos) gajenje uz nastiranje zemljita crnom folijom ili cmim agrotekstilom (posle nastiranja
ili istovremeno, vri se sadnja)a zatim pokrivanje (bez konstmkcije) sa agrotekstilom. Ovakva
proizvodnja je najrentabilnija za srednje ranu proizvodnju jer je potrebno najmanje ulaganja.
Rasad salate se proizvodi u hranljivim kockama u saksijama (515 cm) difi 7 i to diektnim
usejavanjem piliranog semena (runo ili pneumatskom sejalicom) to je najefikasnije. Pri
setvi obinog semena u saksije proces je usporen, a i obavezno je proupavanje salate. Pri
setvi u sanduie moe se u fazi kotiledona pikirati u male saksije ili se pri gajenju u leji u
fazi 2-3 lista rasauje rasad golih ila (usporeniji dalji razvoj). Rasaduje se kada su biljke
stare 15 (septembar) do 45 dana (januar).
Zalivanje Za ekonomino korienje plastenika znaajne su mogunosti vertikalnog uzgoja
salate u sistemu gajenja na supstratu i korienjem hranljivog rastvora. Gajenje je u plastinim
vertikalnim vreama (stubovima) u koje se sa svih strana i na celoj visini stuba (1,52 m)
sadi salata a ishrana i zalivanje se, obezbeuje sistemom kap po kap.
Dva do tri dana pre sadnje zemljite se dobro zalije do 90-95% PVK. Salata se sadi u jesen na
rastojanju 2017-25 cm, zimi na 20-2520 cm, a u prolee 1 leto na 1018-20 cm (u pioseku
816 biljaka glaviaste, odnosno do 20 biljaka lisnate salate na lm2), Razmak sadnje zavisi
od bujnosti sorte (sorte mase glavice od 500 i 600 g sade se na rastojanju 3030 cm). Sadi se
na dubini na kojoj je i rasad rastao. Pri sadnji biljke u hranljivoj kocki (saksija, difi) u
prethodno otvorene plitke rupe sadi se do 50% visine kocke. Pri sadnji listovi ne treba da
dodiruju zemlju jer bi mogli da trule.
Posle sadnje (5-7 dana) zalivanje je umereno (20 mm vode) kako bi se stimulisao razvoj
korena, a zatim obilno (30 mm) ali ree (nivo 65-70%PVK). Po sunanom danu zaliva se
ujutu, ali tako da se biljke ne vlae jer bi vlaenje podstaklo razvoj gljivinih oboljenja.
Relativna vlanost vazduha odrava se na 70%. Poveana relativna vlanost dovodi do pojave
gljivinih oboljenja, a pri nioj javljaju se oegotine, koje se javljaju i pri visokoj
koncentraciji soli u zemljitu.
Prihranjivanje U fazi 6-7 listova salata se prihranjuje (30-40 g/m2 N dubriva) ili folijamo
odgovarajuim tenim ubrivima (vuksal, fertikare). Posle ukorenjivanja, odnosno 5 6 dana
posle sadnje, plitko se okopava (dubina do 5 cm), a zatim ponovo prihranjuje posle 10-15
dana (dok biljke ne zatvore redove).

Zdrava salata je rezultat izbora sorte i dobre primene agrotehnikih mera i regulisanja uslova
uspevanja. Najkvalitetnija salata dobija se integralnom zatitom tj. primenom preventivnih i
agrotehnikih mera, a tek pri jakom napadu bolesti i tetoina koriste se pesticidi kratke
karence.
Berba lisnate salate moe biti sukcesivna (L. secalina), pojedinanim ubiranjem listova ili se
odseca cela lisna rozeta (mase 100-250 g). Kod glaviaste salate odseca se glavica sa
listovima rozete kada dostigne masu od 200-400 g, zavisno od sorte i vremena proizvodnje.
Salata se bere kada nije mokra i to sa odstranjivanjem donjih listova (rozete).
Berba salate moe se produiti za 1520 dana ako se smanji temperatura u objektu do 4C.
Ubrane (odrezane) glavice mogu se uvati u hladnjai na 0C pri 9095% relativne vlanosti
u toku 23 nedelje, a ako se koristi PE folija za pakovanje i 40-45 dana.
Prinos Ostvareni prinos je veoma razliit (od 1,5-4 kg/m ) u zavisnosti od vrste, sorte i
vremena proizvodnje.

umbir ne raste iz semena ,ve iz sveih komada rizoma ili krtola . U stvari , moete jednostavno kupiti sve umbir iz prodavnice i
posaditi to . Izaberite one koje su puniji i nisu poeli da se sue
Moete ga potopiti preko noi u vodi , ali ne ostaviti da klija u vodi . Ginger korenje mora da die , pa posle potapanja , zakopati komad
korena u zemlju. . Ako va komad umbira ima bilo kakve male pupoljke ili dugmad na njoj , okrenite ga tako da su navie kada ga
posadite .
Najbolje vreme da zaponete je krajem zime , tako da su spremni da sadite u bati u rano prolee . Za umbir koji se gaji iskljuivo u
zatvorenom prostoru ,tajming je uvek vaan jer gajenje biljaka treba letnje suneve svetlosti .
Za spoljnu biljke , moete zasaditi svoje korene direktno napolju da klija , ali oni rizikuju da budu iskopani od glodara tetoina . Zato
vae biljke ponete unutra i onda premestite u batu .

Presaivanje
Sadite proklijaji djumbir tako da bude u punoj sunevoj svetlosti. . Vae biljke mogu rasti oko 3 metra u visinu .
umbir ne moe da podnese da ima gnjecav koren , pa mesto gde ga sadite mora imati dobru drenau . Izbegavajte bilo kakva mesta na
niim oblastima gde voda akumulira

Da bi zemljite ostalo vlano , dodati kompost oko baze biljke nakon to je dobro porasla . Ne samo da e to pomoi da dodate malo
vlage za vae biljke , ali i korov e se tee tu ugnezditi.. .
Zemljite treba uvek da bude vlano , pa zalivajte umbir 2 ili 3 puta nedeljno .
Nemojte se iznenaditi ako vae biljke ne cveta . Potrebno je 2 godine ili vie da cveta
tetoina i bolesti
Zloglasnie gusenice su ponekad problem sa umbirom , naroito ako imate okolo drugog povra da ih privuku . Naalost , oni mogu
unititi mladicu gotovo preko noi . Ako stesadili umbir napolju , moda ete eleti da stavite malu kartonsku ogrlicu oko baze stabljike
da zadri gusenice
Sve u svemu , umbir je veoma otporna biljka na bolesti , tako da ne bi trebalo da ima bilo kakvih problema..
etva i skladitenje
Budite strpljivi sa umbirom . Imaete skoro punu godinu dana pre njegovog vremena do etve novog roda korena .
Najlaki nain da se etva umbir korene je da saekate dokb iljka pone da jenjava nakon oko 8 ili ak 10 meseci , i iskopate celu
biljku .

Kada se spere prljavtina , moete da sauvate svoje korene ( bez da ih ljutite ) u friideru unutar plastine kese sa vlanom krpom .
Ona e sauvati do 3 nedelje bez gubljenja ukusa .
Takoe moete zamrznuti cele rizoma , i samo narendajte iskljuen ta vam je potrebno , bez potrebe da se odmrzne ceo komad . To e
izgubiti neto od svoje teksture na ovaj nain , ali va umbir e trajati veoma dugo .
Suenja umbir je jo jedna opcija , mada najbolje funkcionie ako krika korene tanko nego pokuati da se osui ceo rizom . Koristite
komercijalnu dehidrator ili aoven podesite na nizak . Moete da se osui na suncu umbir ali e skoro sigurno privui insekte

Djumbir u cvetu