Uvod

Sve spoljnotrgovinske firme su dune da vode evidenciju o svim zakljuenim spoljnotrgovinskim i

kreditnim poslovima sa inostranstvom, pa time i o svim zakljuenim poslovima uvoza. Kompletno
praenje odvijanja ovih poslova, zatim plaanja po tom osnovu, takoe se evidentira. Poslovne knjige u
kojima se prati zakljuivanje i realizacija posla uvoza zovu se kontrolnici uvoza.
Kontrolnik uvoza sadri kako podatke iz ugovora zakljuenog sa stranim partnerom tako i podatke iz isprava
koje se koriste u realizaciji spoljnotrgovinskog posla: broj pod kojim se evidentira zakljueni ugovor o uvozu robe
(broj zakljuka), vrednost ugovorenog uvoza, oblik uvoza, vrstu i koliinu robe koja se uvozi, naziv inoprodavca i
posrednika, procenat komisione provizije, nain i rokove plaanja, datum i broj naloga banke o izvrenom plaanju,
naziv komitenta za iji se raun roba uvozi, reim i osnov po kome se roba uvozi.Poto dobro proui uslove
ugovora o uvozu robe, uvozni referent otvara predmet. On se obraa svojoj internoj slubi, koja vodi
kontrolnik uvoza i informie je o svim relevantnim podacima o zakljuenom poslu da bi od nje dobio
evidencioni broj - broj zakljuka,pod kojiin e se njegov predmet (uvozni posao) ubuduu voditi. Na
svim dokumuntima vezanim za uvoz po konkretnom poslu mora se raditi identifikujui broj zakljuka, uz
koji najee stoje inicijali zaduenog referenta. Na taj nain osigurava se brzina eirkulacije
dokumenata, poto dolaze na ruke naznaenog referenta, koji na osnovu broja zakljuka zna o kom je
predmetu re.
Uvozni referent ugovorene uvozne poslove klasifikuje po broju zakljuka i sva dokumenta koja
pristiu po jednom predmctu odlau se u zasebnu fasciklu.Poslovna korespondencija vezana za
predmet takoe se odlae u istu fasciklu, hronolokim redom pristizanja. Za svaki poslovni odnos
referent moe pripremiti zasebnu podfasciklu poto uvozni referent koresponsira sa svojim:
nalogodavcem - komitentom, pediterom, poslovnom bankom, deviznom kontrolom, inoprodavcem
itd.Uvozni referent kontaktira veliki broj uesnika u poslu uvoza. Trudi se da izvrenje svih radnji tokom
relalizacije posla tee sinhronizovano, bez praznih hodova i zastoja, koji bi produili vreme izvrenja.
Poto je svaka aktivnost po uvoznom poslu vezana za protok odredenih rokova, to je prvi uslov da se
odredi trenutak od koga poinju rokovi po zakljuenom ugovoru da teku. Nekada je to trenutak
potpisivanja ugovora a nekada je to trenutak stupanja ugovora na snagu. U bilo kom od ovih sluajeva
uvozni referent je u obavezi da precizira ili bar okvirno planira radnje koje mora izvriti i to kako one
koje prethode tako i one koje su osnov realizacije uvoza. Zato je, pre nego to konkretno krene u
realizaciju uvoznog posla, obaveza uvoznog referenta da pripremi rokovnik konkretnog predmeta
(uvoza robe) i rokovnik uvoznog referata.
Rokovnik predmeta
Rokovnik predmeta je podsetnik, u formi obrazca, koji svaki referent priprema shodno potrebama
predmeta, i koji sadri bitne datume, kao i zadatke koji se imaju ispuniti kod realizacije uvoznog posla.
Ti bitni datumi su svakako datum stupanja ugovora na snagu, zatim rokovi isporuke, rokovi u kojima se
ima izvriti plaanje, dokumenta koja se imaju pribaviti, itd.
Rokovnik se stavlja na vidno mesto u predmetu, na njemu je oznaen broj zakljuka, naziv
komitenta u ije ime a za iji raun se uvozi roba, zatim naziv inofirme - prodavca i najzad, vrsta i
vrednost robe koja se uvozi.U rokovnik se upisuju, u kratkim crtama izvrene radnje po uvoznom
poslu, tako uvozni referunt u svakom momentu ima uvid u stanje realizacije posla uvoza.Uvozni referat
sainjava vei broj uvoznih poslova za koje je odgovoran uvozni referent. U zavisnosti od sloenosti i
vrednosti uvoznog posla varira i broj uvoznih poslova koji se poverava jednom uvoznom referentu. Ako
je re o manje komplikovanim uvoznim poslovima jedan referent moe voditi veliki broj uvoznih
poslova, istovremeno, od faze zakljuenja do faze realizacije.S druge strane na samo jednom sloenom
spoljnotrgovinskom poslu, kao to je uvoz licenci ili zajedniko ulaganje, moe biti angaovan jedan i
vie uvoznih referenata.
Rokovnik uvoznog referata je manje detaljan od rokovnika predmeta, i u njemu su naglaeni
2

najbitniji momenti u realizaciji svakog od uvoznih poslova, a za koje je odgovoran uvozni referent.U
rokovnik referata hronoloki, kako su ugovarani poslovi uvoza, uvozni referent e uneti brojeve
zakljuaka svih poslova uvoza koji su mu povereni i za svaki od njih naziv komitenta, naziv firme
inoprodavca, naziv robe i vrednost uvoza, kao i rokove dospea najvanijih obaveza. Uvoznik ima
obavezu da, od svoga komitenta, pribavi detaljna uputstva o dopremi robe. Iako su bitne odrednice,
vezane za dopremu robe, definisane ugovorom o uvozu, esto se deava da u meuvremenu doe do
izvesnih izmena ili je potrebno kontaktirati komitenta da bi dao preciznije podatke.
Uvozniku su precizni podaci neophodni za operativno i efikasno izvrenje uvoza, odnosno, dopremu
robe, poto on u narednom koraku mora dati nalog za dopremu robe svome pediteru. Tanost podataka o
dopremi robe, kao to je primalac robe, vreme isporuke i tana adresa na koju se roba ima isporuiti,
nain preuzimanja robe i drugi podaci o robi, omoguie pediteru da efikasno odradi svoj deo posla,
ime se umanjuje rizik da roba luta uz rizik da se izgubi na putu ili da eka u nekom skladitu da bi se
dobile dodatne informacije, pri emu samo, learine mogu dostii veu vrednost od vrednosti
ugovorenog uvoza.
Uvoznik, takoe, obavetava inoprodavca o imenu i adresi - referencama, svoga peditera.
Zahvaljujui ovom podatku pediter prodavca i pediter kupca stupaju u meusobni kontakt, odnosno,
vri se opoziv robe, pri emu se uvruje broj pozicije uvoznog posla i meusobno razmenjuju
informacije relevantne za otpremu, odnosno dopremu robe. Za sva pitanja u vezi dopreme robe pediter
prodavca od toga momenta e kontaktirati peditera uvoznika.Po stupanju ugovora o meunarodnoj
kupoprodaji na snagu, uvozni referent, daje nalog svome pediteru da izvri dopremu robe. Nalog za
dopremu ili transportna dispozicija uvoza najee je tipski obrazac internog karaktera.Transportna
dispozicija uvoza sadri sledee podatke: broj zakljuka, broj ugovora o uvozu, vrstu, i vrednost robe,
koliinu robe, vrstu pakovanja, naziv i adresu inostranog prodavca, zemlju otpreme - tovarnu stanicu
(luku), naziv i adresu primaoca, uputnu stanicu, nain dopreme, paritet iz koga se vidi ko plaa
vozarinu i ko angauje vozarajnstrukcije u vezi osiguranja tereta, koliki je iznos carinske stope (to se
vidi iz tarifhog broja), da li je roba osloboena plaanja poreza na promet, rok isporuke, nain plaanja,
kome dostaviti relevantna dokumenta u pogledu trokova usluga peditera.
Tok redovnog uvoza
Uz uredno popunjen obrazac transportne dispozicije, uvoznik prilae i fakturu koja glasi na
vrednost isporuke. Treba imati u vidu da ne mora sva roba biti isporuena odjednom, kao to je to sluaj
u primeru naeg ugovora o uvozu. Kupac i prodavac se mogu dogovoriti, a u ugovoru i precizirati da se
roba isporui kroz vie isporuka, takozvanih parci-jalnih isporuka, koje zbirno daju ukupnu vrednost i
ugovorenu koliinu robe. U sluaju ovih, deliminih isporuka daje se dispozicija za svaku isporuku sa
fakturama koje glase, na odreenu vrednost po isporuci.Radi sprovoenja postupka uvoznog
carinjenja za koji je, takode, zaduen pediter, uz dispoziciju se prilau sve prethodno pribavljene
neophodne dozvole i odobrenja za uvoz. To su razne dozvole uvoza, ili prava na kontingente, ili potvrde
zavoda za mere i dragocene metale, potvrde zavoda za standardizaciju itd.
pediter uvoznika, po prijemu dispozicije uvoznog posla, razmatra najpovoljniju varijantu putne
trase prevoza robe, najpovoljniji transport i dopremu robe. U zavisnosti od ugovorenog pariteta,
pediter uvoznika e biti angaovan u manjoj ili u veoj meri, Ako je ugovoreni pariter CIF mesto
opredeljenja, pediter uvoznika se nee morati angaovati oko osnovnog osiguranja robe i angaovanja
prevoznika, ve samo oko uvoznog carinjenja i pregleda prispele robe i njenog prihvata. Ukoliko je
na primer, ugovoren paritet EXW mesto otpreme, pediter ima obavezu da osigura robu, da insistira kod
korespodentnog peditera u inostranstvu da se odabere najekonominiji i najpovoljniji put sa stanovita
robe, kao i da da instrukcije u pogledu angaovanja vozara. On e izvriti predosiguranje robe da bi,
poto dobije detaljne podatke od prodavevog peditera, o izvrenoj otpremi, sa vrstom korienog
transporta, vrednou isporuke, transportnim sredstvom, nainom pakovanja, izvrio definitivno
osiguranje robe i kao dokaz dobio polisu osiguranja.Po prispeu robe na granicu, odnosno carinu, vri
3

se uvozno carinjenje robe. Uvozno carinjenje se moe vriti i u unutranjosti zemlje u carinarnici
najblie lociranoj ugovorenom mestu isporuke. U izuzetnim sluajevima, roba se (u dogovoru sa
carinskim organima) moe smestiti u skladini prostor koji je obezbedio sam korisnik robe i u kome e
biti sproveden carinski postupak. Na ovaj nain smanjuju se trokovi skladitenja robe.
Po smetaju robe pod carinski nadzor pediter uvoznika ulae potrebna dokumenta za uvozno
carinjenje. Pored dokumenata, koja je pediter, kao prilog, dobio uz transportnu dispozieiju od
uvoznika, po prispeu robe na carinu uz nju pristie:
tovarni list,
liste pakovanja,
fakture i specifikacije kao i razna uverenja neophodna za potrebe carine, izdata u zemlji izvoza
(certifikat o poreklu robe EURl, sanitarna uverenja, itd.).
pediter uvoznika priprema i popunjava jedinstvenu carinsku ispravu (JCI), u koju unosi ifru
uvoza i sve podatke o robi spremnoj za carinjenje. Jedinstvena carinska isprava sadri podatke o
vrednosti i koliini isporuene robe, vrsti robe i tarifhom broju, carinskoj stopi i apsolutnom
iznosu carine, nazivu poiljaoca i primaoca, zemlji otpreme, zemlji porekla i zemlji odredita, kao
i podatke o oznakama kontejnera i vrsti i poreklu saobraanjnog sredstva kojim je izvren
transport.
Podaci deklarisani u JCI moraju odgovarati realnom stanju pri pregledu robe. Odstupanje moe biti
namerno i sluajno. Namerno odstupanje je kanjivo i predstavlja povredu carinskog zakona, dok
sluajno odstupanje moe nastati usled previda nekog od uesnika u lancu realizacije uvoznog posla.
Najee se greke deavaju kod previda prilikom popunjvanja prateih dokumenata, kao to su dozvole
uvoza i ostala dokumenta.
Ukoliko carina uoi nepravilnosti u popunjavanju JCI, vratie carinsku ispravu pediteru,sa
obrazloenjem, koju e ovaj morati ispravno popunjenu dostaviti carinskoj slubi u najkasnije dva
dana od datuma prijema JCI.Carinska sluba moe staviti primedbe na ostala dokumenta ije izdavanje
je u nadlenosti raznih drugih institucija (na primer, sanitarna uverenja itd.).Sve ostale nadlene
institucije, e uz opravdane razloge navedene u propratnom pismu, sa kojim e im se uvozni referent
obratiti, prihvatiti izvrene korekcije i uredna dokumenta vratiti uvoznom referentu, koji ih prosleuje
svome pediteru, a ovaj carinarnici radi konanog uvoznog carinjenja. Poto je lanac uesnika u
uvoznom poslu vrlo veliki, oigledno je da uvozni referent ne sme gubiti vreme i da mora brzo delovati
kako bi to vie skratio zastoje u postupku dopreme robe, od kojih je zastoj u postupku uvoznog
carinjenja robe i najei.
Naravno, da nepravilnosti u carinskom postupku mogu uoiti i uvoznici. U tom sluaju oni imaju
pravo da stave prigovor carinskim organima. Po prigovoru, carinarnica obrazuje komisiju koja treba da
razmotri prigovor i da donese resenje. Ocarinjena roba se moe podii i pre nego to se donese reenje
po prigovoru, ako je uvoznik izmirio sve carinske dabine.Prilikom pregleda robe, po njenom prispeu,
moe se ustanoviti da neki deo, nenamernom grekom, isporuioca nije upakovan, a evidentiran je, kao
prispeo, u svim dokumentima, tako da je uvozni zakljuak u potpunosti iscrpljen, odnosno, ugovorena
vrednosi odgovara plaenoj i ocarinjenoj vrednosti, a stvarno isporuena vrednost je manja ili vea| od
ugovorene.Svi naknadno uoeni propusti nastali prilikom carinjenja, kao to su razne tehnika greke u
jedinstvenoj carinskoj dekleraciji, sluajni propusti, koji u krajnjoj instanci vode ka nejednakosti,
ocarinjenje i plaene vrednosti, to je nedopustivo, mogu biti usklaeni podnoenjem, od strane
uvoznika, opet posredstvom peditera, zahteva za reviziju carinskog postupka. Uvoznici i izvoznici se,
u principu, za ovu varijantu odluuju u krajnjem sluaju. poto je revizija carinskog postupka proces
koji dugo traje. U sluaju da podaci iz jedinstvene carinske isprave odstupaju od podataka koji
odgovaraju stvarnom stanju isporuene robe, uvoznik e podneti zahtev za izmenu podataka, koji carina
mora reiti u roku od godinu dana od datuma podnoenja JCI.
Takoe, ako uvoznik ustanovi da carina nije dobro obraunata, carinska sluba je duna da u roku
od godinu dana, od dana podnoenja JCI, izvri povraaj vika naplaene carine.
Po izvrenom uvoznom carinjenju robe, pediter vraa uvozniku sva dokumenta koja je od njega
primio uz transportnu dispoziciju uvoza kao i jedinstvenu carinsku ispravu i carinske fakture.Uvoznik
moe preuzeti ocarinjenu robu izvan carinskog nadzora tek poto plati trokove carine. Ovo plaanje
4

mora biti izvreno najkasnije u roku od osam dana od dana prijema obrauna carine. Za svaki dan
kanjenja isplate, uvozniku e biti zaraunata kamata.U izuzetnim sluajevima roba se moe podii ispod
carinskog nadzora posle izvrenog carinjenja a pre uplate carine, shodno odredbama Uredbe o uslovima
za podizanje robe ispod carinskog nadzora, pre uplate carine i drugih uvoznih dabina.
Ovaj sluaj moe da nastupi ukoliko uvoznik dostavi nadlenoj slubi za platni promet i Saveznoj
upravi carine bankarsku garanciju, koja pokriva sve obaveze po obraunu carine. Podizanje robe ispod
carinskog nadzora uz bankarsku garanciju, moe koristiti uvoznik, samo uz pismenu izjavu (koju
dostavlja Saveznoj upravi carine) da je sve prethodne obaveze prema carini, po prethodno obavljenim
poslovima uvoza uredno izvrio.U meduvremenu je, uvozni referent, preduzeo niz radnji vezanih za
njegovu osnovnu obavezu iz ugovora o uvozu, a to je obaveza plaanja robe. On je svakako, ukoliko
plaa robu neopozivim dokumentarnim akreditivom dao nalog svojoj banci da izvri otvaranje akreditiva
u korist inoprodavca. Inoprodavac e krenuti sa otpremom robe tek poto dobije notifikaciju svoje
poslovne banke da je kupac - uvoznik izvrio otvaranje akreditiva u korist prodavca kod svoje poslovne
banke.
Osnovna obaveza uvoznika, po ugovoru o uvozu robe, jeste obaveza plaanja Iako smo, u primeru naeg
ugovora o uvozu, ugovorili plaanje neopozivim dokiimentamim akreditivom i uslovili ga prezentacijom hrojnih
dokumenata, vrlo esto se placanje, ugovorene robe, vri doznakom i uvoz se plaa unapred ili se ulazi u posao
kupovine robe na kredit.Zajedniko za sve naine plaanja, uobiajene u spoljnotrgovinskom prometu
roba i usluga jeste da se oni odvijaju posredstvom poslovne banke uvoznika.
Uvoznik kontaktira i daje naloge svojoj poslovnoj banci, a zatim njegova banka kontaktira
komercijalnu banku inoprodavca i obavetava je o svim fazama plaanja ugovorene robe. Komercijalna
banka inoprodavca obavetava svoga komitenta. Sve povratne informacije teku na isti nain ali u
obmutom smeru. Inoprodavac informie svoju komercijalnu banku, ova komercijalnu banku uvoznika a
banka uvoznika svoga komitenta-uvoznika.Doznakom se moe izvriti plaanje po:
1. prispeu robe i
2. pre prispea robe (avansno plaanje)
to se tie plaanja robe po njenom prispeu, za uvoznika je ovo najpovoljnija varijanta ali je u
praksi ovo i najrea varijanta plaanja na koju teko da e pristati inoprodavac.Ukoliko je ugovoreno
plaanje robe doznakom, uvoznik je u obavezi da po prispeu robe da nalog za izvrenje doznake u
inostranstvu.
Nalog za izvrenje doznake u inostranstvu, uvoznik dostavlja svojoj komercijalnoj banci. Prilog
uz nalog za izvrenje doznake je:
kopija lana ugovora o uvozu koji regulie plaanje robe.
Ukoliko je roba na reimu kontingenata ili dozvola banci se mora dostaviti i odobrenje o pravu na
korienje kontingenata, kao i dozvola uvoznog posla ako je na reimu dozvola (D).
Ve smo istakli da uvoznik treba da se trudi da izbegne plaanje unapred prilikom ugovaranja
posla uvoza. I ako izbegne da plaanje kompletne ugovorene vrednosti izvri unapred prodavac esto
insistira na plaanju bar jednog dela ugovorene vrednosti unapred. Ovaj deo, takozvani avans, po pravilu
se plaa unapred, dok se ostatak ugovorene vrednosti plaa kroz akreditiv. Meutim i avans se moe
platiti: doznakom i akreditivom.
Ono to elimo da naglasimo je potrebna doza opreznosti uvoznika, ukoliko je pred-vieno
avansno plaanje uvoza. Avansno plaanje se vri unapred, pre isporuke robe, i za uvoznika znai,
angaovanje likvidnih sredstava, koja bi, inae mogao koristiti u druge svrhe. Meutim, u mnogim sluajevima,
uvoznik e morati prihvatiti i avansno plaanje. Nekada i priroda samog predmeta isporuke to zahteva.
Kada se, recimo, radi o specifinim proizvodima, koji se rade po unikatnoj narudbini kupca, a pri tome
je velika vrednost posla, avans je sredstvo osiguranja kako prodavca tako i kupca.Ako prihvati
obavezu da pre isporuke plati unapred izvestan procenat ugovorene su-me (koji se najee kree od 10%
do 30%), uvoznik ne bi trebalo da daje nalog za izvrenje doznake u inostranstvu, na avansni deo, dok
prethodno ne dobije garanciju za povraaj avansa od inoprodavca.Ova suma avansa se moe isplatiti
kroz akreditiv koji uvoznik otvara na ukupnu su-mu, s tim to se avans, kao deo akreditiva (10% do
30%), ima isplatiti po prezentaciji fakrure i garancije za povraaj avansa iako roba jo nije isporuena.
Ostatak sredstava iz akreditiva se naplauje po isporuci i prezentaciji dokumenata o izvrenoj isporuci.
5

Poto je ovaj sluaj detaljno razmotren kod ugovaranja uvoznog posla, ovom prilikom se neemo na
njemu zadravati.Kompletna vrednost uvoza bie plaena akreditivom. Uvozni referent ne sme pristupiti
dava-nju naloga za otvaranje akreditiva niti bilo kog naloga za plaanje dok prethodno ne dobije sve
potrebne i ugovorom predviene garancije od inoprodavca. Po dobijanju ovih garancija mora dobro
sravniti tekst dobijenih garancija sa tekstom garancija iz ugovora o uvozu.Takoe uvozni referent mora
pribaviti sve potrebne garancije (ukoliko su predviene), i dostaviti ih inoprodavcu.U ugovorom
predvienom roku, uvozni referent daje svojoj komercijalnohj banci nalog za otvaranje akreditiva na, u
te svrhe, predvienom tipskom obrascu. I ovaj obrazac se popunjava u etiri primerka, od kojih e po
izvrenom otvaranju akreditiva, i dobijanju broja akreditiva, banka uvoznika, dva primerka e zadrali
u banci, a dva vralili nalogodavcu - uvozniku.Poslovna banka uvoznika izvrie otvaranje akreditiva
ako na svom deviznom raunu uvoznik ima pokrie. Ukoliko nema pokrie, poslovna banka moe
svoga komitenta -uvoznika kreditirati, to e zavisiti od njihovog dogovora. Uz obrazac naloga za
otvaranje akreditiva dostavlja se propratno pismo u kome scenavodi o kojoj vrsti posla je re i
specificiraju se svi dostavljeni prilozi. Prilozi uz nalog za otvaranje akreditiva su:
fotokopija teksta lana plaanja iz ugovora o uvozu robe,
pravo na korienje kontingenata (ukoliko je roba na reimu kv) ili dozvola.
dokaz o obezbeenim sredstvima za otvaranje akreditiva (potvrda banke o uplati gotovine ili
stanju na raunu nalogodavca).
U obrascu naloga za otvaranje akreditiva sadrani su sledei podaci: naziv i adresa nalogodavca
- uvoznika, ime uvoznog referenta, ifra uvoznika, naziv i adresa akreditivne banke (banke kod koje
se otvara akretitiv) - poslovne banke uvoznika, datum i broj akreditiva (popunjava banka), rok
vanosti, vrsta akreditiva (opozivi, neopozivi, potvreni, nepotvreni, itd), naziv i adresa inostrane
korespondentne banke, naziv i adresa korisnika akreditiva (firme u iju se korist otvara akreditiv, u
naem sluaju inoprodavca), mesto utovara, vrednost akreditiva u valuti, naznaka svih dokumenata
po kojima je plativ akreditiv. Poto broj dokumenata esto prevazilazi dati prostor moe se pozvati
na prilog br.l koji ini sastavni deo naloga za otvaranje akreditiva. Prilog br. 1 e biti kopija lana
plaanja iz ugovora o uvozu u kome su precizno navedena sva dokumenta neophodna za
prezentaciju i naplatu akreditiva.U nalogu za otvaranje akreditiva se navodi komercijalni naziv robe
koja se uvozi, i ugovoreni paritet, zatim rok u kome se dokumenta moraju predati banci na
prezentaciju. Ukoliko prodavac, u ovom roku, ne prezentira dokumenta banci, uvoznik moe staviti
rezervu i dalje e od njega zavisiti isplata akreditiva. Tek kada on odlui da skine rezervu sa
dokumenata i to potvrdi svojoj banci prodavac e moi naplatiti akreditivni iznos. Drugi deo naloga
za otvaranje akreditiva sadri sledee podatke: zemlja plaanja, zemlja iz koje se roba uvozi,
vrednost robe u valuti, vrstu robe i carisku tarifu, korisnik robe - (u naem sluaju) komitent
uvoznika, a kada se uvoz vri u svoje ime i za svoj raun, sam uvoznik. Nalog za otvaranje
akreditiva potpisuje ovlaeno lice uvoznika i dostavlja ga svo-joj komercijalnoj banci. Poto dobije
od svoje banke overen primerak naloga za otvaranje akreditiva, u korist inoprodavca, sa datumom
otvaranja, brojem akreditiva i rokom vanosti, uvoznik moe smatrati da je svoju osnovnu obavezu
iz ugovora o uvozu robe izvrio o emu faksom ili teleksom obavetava prodavca u inostranstvu. Za
inoprodavcaje bitan broj, pod kojim je akreditiv otvoren, na koju sumu, datum otvaranja i rok
vanosti. Ova informacija je, ujedno, za njega signal da otpone sa isporukom robe.
Poto izvri otvaranje akreditiva u korist prodavca poslovna banka kupca alje avizo o otvaranju
akreditiva poslovnoj banci prodavca. Poslovna banka prodavca obavetava svoga komitenta o
otvaranju akreditiva i dostavlja mu kopiju aviza iz koje se vidi broj akreditiva, vrednost na koju je
otvoren, rok vanosti i svi ostali uslovi vezani za prezentaciju dokumenata neophodnih za naplatu.
I'o olpremi robe i po prezentaciji dokumenata od strane prodavca, banka prodavca e izvriti isplatu,
ukoliko nema primedbi na uloena dokumenta, koja su u potpunosti saglasna sa tekstom aviza o
otvaranju akreditiva. Ukoliko nedostaje neki od dokumenata ili su neka od traenih dokumenata
nepotpuna ili neodgovarajua, banka ne sme izvriti isplatu. Da bi izvrila isplatu uz prezentaciju
ovako neistih dokumenata banka mora dobiti saglasnost korespodentne banke uvoznika. Banka
uvoznika moe dati odobrenje za isplatu, tek poto za to dobije pismenu potvrdu od svoga
komitenta - uvoznika.
6

Treba imati u vidu daje prodavac robe u prilici da, po otpremi robe, u relativno kratkom roku,
izvri prezentaciju dokumenata o otpremi, kod svoje poslovne banke i tako se naplati po osnovu
akreditiva. Za to vreme roba moe da bude na putu, i da ne pristigne na odredite. Zato uvoznik,
ne bi trebalo da skida rezervu sa manjkavih ili neistih dokumenata sve dok ne doe u posed robe i
ne vidi u kakvom je stanju. Ukoliko se pokae da je roba prispela u ispravnom stanju i u skladu sa
ugovorom, on e skinuti rezervu sa dokumenata i dati nalog svojoj banci da obavesti banku
prodavca da izvri isplatu po akreditivu. Po izvrenoj isplati po akreditivu, banka prodavca
dostavlja prezentirana (a sada honorisana) dokumenta banci kupca. Banka kupca - uvoznika
dostavlja honorisana dokumenta uvozniku. U naem primeru uvoznog ugovora prodavac e po
isporuci, uz prezentaciju navedene dokumentacije naplatiti 90% vrednosti isporuene robe. Ostatak
od 10% vrednosti isporuene robe bie naplativ tek poto roba stigne i izvri se njena instalacija i
putanje u pogon. Ovo je dobar nain zatite uvoznika, koji time primorava prodavca da svoje
obaveze na zavri samo otpremom robe. Da je uspeo naplatiti kompletnu sumu po ugovoru,
prodavac bi moda bio inertniji u pogledu obaveze instaliranja i moda manje auran nego to je to
sluaj kada preostala isplata zavisi i od koraka koje sam preduzima. Ovako e i on uriti da se izvri
konaan prijem, instaliranje i putanje u pogon, da se potpie zajedniki Zapisnik o putanju
opreme u rad i uz njegovu prezentaciju banci naplati preostala suma novca.Kroz garanciju za dobro
izvrenje posla, uvoznik je ostavio sebi mogunost da, ukoliko prodavac u garantnom roku odbije
da ispunjava osnovne obaveze postprodajnih aktivnosti, naplati svoju tetu aktiviranjem garancije
za dobro izvrenja posla.Kod uvoznika su se stekla sva dokumenta, kako po osnovu isplate sa
akreditiva, primljena od banke, tako i po osnovu same dopreme i carinjenja, primljena od peditera,
na osnovu kojih e vriti fakturisanje trokova uvoza, svome komitentu - krajnjem korisniku robe.

Kada je re o transportnim dokumentima, za uvoznika je vano da u momentu prispea robe

transportovane brodom i avionom, poseduje originalna transportna dokumenta, kako bi mogao
izvriti uvozno carinjenje. Deava se, naime da pre nego to pristignu potrebna transportna
dokumenta, pristigne roba, to nije dobro ukoliko bi ona morala da eka odgovarajua dokumenta,
pa da se carini. Za to vreme se gomilaju trokovi learine a rastu i oportunitetni trokovi kod
krajnjeg korisnika koji eka robu da bi je, na primer, koristio u proizvodnom procesu.Prilikom
krcanja robe na brod brodar izdaje original konosmana pediteru prodavca, koji ga predaje
prodavcu, a ovaj dalje prezentira svojoj poslovnoj banci radi naplate. Poto se izvri naplata,
odnosno honorisanje dokumenata, konosman, sa svim ostalim dokumentima, se dostavlja banci
uvoznika a ova ga dostavlja uvozniku.
Po realizaciji posla uvoza stiu se uslovi za naplatu uvoznike provizije. Za uvozni ka je
najvaniji deo preuzetih obaveza izvren kada robu pritni njegov komitent - krajnji korisnik
(naruilac posla). Tada, uvoznik s punim pravom, moe fakturisati posao uvoza. Po izvrenoj
isporuci robe, ne prestaju obaveze za uvoznika. Videli smo samo iz primera prezentiranog ugovora
da su brojne aktivnosti uvoznika vezane za period po izvrenju osnovne obaveze - uvoza robe.
Uvoznik e biti obavezan da reklamira kod prodavci, sve nedostatke i kvarove, uoene na robi
tokom garantnog perioda, zatim morae preduzeti korake za zakljuenje ugovora po
kontrakupovinama, itd. Poto je u odnosu na inoprodavca, uvoznik nastupao u svoje ime, grepiska
izmau inoprodavca i krajnjeg korisnika robe odvijala se posredstvom uvoznika. Stavie,
inoprodavac nije morao ni da zna ko je krajnji korisnik njegove robe.
Meutim, otkazi na robi, koja je instalirana u proizvodnom procesu, esto zahtevaju brzu
reakciju i hitnu konsultaciju sa strunjacima prodavca, kako tekua proizvodnja ne bi trpela, tako
da, u ovim sluajevima, posrednika uloga uvoznika smanjuje efikasnost delovanja. Zato se po
izvrenju uvoznog posla, najee, inoprodavac, ili njegov zastupnik u zemlji, dovode u direktan
kontakt sa krajnjim korisnikom robe. Svoja prava uvoznik e ceijom preneti na krajnjeg korisnika
uvezene robe, odnosno, svoga ko mitenta. Uobiajeno je, u standardnim uslovima poslovanja, da
komisionar kreditira svoga komitenta, za iji raun vri uvoz. Ovo je naroito prisutno kadaje re o
renomiranim i plateno sposobnim spoljnotrgovinskim firmama. Ako je plaanje uvezene robe
izvrio komisionar sa svoga deviznog rauna, za oekivati je da e njegovom komitentu biti
fakturisan ovaj devizni iznos uvean za iznos kamate za period korienih sredstava. Ukoliko je
komitent pre otvaranja akreditiva uplatio devize na raun uvoznika, bie mu fakturisani samo
zavisni trokovi uvoza i komisiona provizija.
U periodima kriza i opte nelikvidnosti, uvoznik ne bi pristao na kreditiranje svoga
komitenta.Prilikom uvoza robe nastaje niz trokova vezanih, kako za isporuku, tako i za plaanje
robe. Ovi trokovi predstavljaju zavisne trokove uvoza. Treba imati u vidu da e krajnji korisnik
8

robe snositi zavisne trokove uvoza nastale savesnim radom, odnosno, delovanjem uvoznika sa
panjom dobrog privrednika i u okviru datih mu ovlaenja. Bankarske trokove e uvozniku
ispostaviti njegova poslovna banka, i odnose se na sve usluge koje je banka imala obaviti za raun
svoga komitentna, u ovom sluaju uvoznika. Tu su trokovi otvaranja akreditiva, trokovi
informisanja i notifikacije, trokovi izdavanja bankarskih garancija itd. Po pravilu uvoznik prihvata
bankarske trokove u vezi uvoza robe, nastale u njegovoj zemlji, odnosno, svaka strana snosi
bankarske trokove u svojoj zemlji. Izuzetno, e strana kojaje kriva za nastanak dodatnih trokova
sama snositi iste, bez obzira gde su nastali.
Komisionar ima pravo na fakturisanje uobiajenog, odnosno, neophodnog, nivoa
administrativnih trokova, nastalih strunim i savesnim radom svoga uvoznog referenta. Ovde
spadaju trokovi pribavljanja raznih uverenja i trokovi neophodnih administrativnih taksa. O ulozi
peditera bilo je rei u prvom delu knjige. Tokom renlizacijc uvoznog posla pediter obavlja veliki
broj poslova vezanih za dopremu robe i njenog pariteta, esto su u obavezi da ugovori osiguranje
robe, organizuje dopremu robe i ugovori vozaa, pripremi robu i potrebnu dokumentaciju i prati
postupak carinjenja, organizuje kvalitativni i kvantitativni prijem robe, brine o odravanju robe i
ambalai itd. pediter e posebno fakturisati trokove svoje usluge nadzora i brige nad robom,
odnosno, usluge pedicije a posebno sve ostale trokove kao to su trokovi vozarine, osiguranja,
carinjenja itd. Poto je pediter u kontaktu sa robom, pa time i u situaciji da vri plaanja odreenih usluga
realizacije uvoznog posla, kao to je osiguranje robe, plaanje vozarine, plaanje carine, plaanje usluge
kontrole kvaliteta robe, plaanje raznih carinskih i administrativnih taksa, on mora prethodno regulisati sa
uvoznikom, na koji nain e vriti ova plaanja. Ostaju tri mogunosti. Prva je da sva plaanja vri
pediter a da po izvrenom poslu uvoza fakture nastale trokove uvozniku. Uvoznik, e zatim
izvriti fakturisanje ovih trokova svome komitentu - krajnjem korisniku.
Drugi nain je da uvoznik, unapred pripremi potrebna sredstva i doznai ih na raun peditera,
kako bi ovaj vrio potrebna plaanja pri realizaciji posla uvoza. Poto izvri potrebna plaanja
pediter dostavlja dokumenta o izvrenom plaanju uvozniku. Uvoznik ove trokove zatim fakturie
svome komitentu.
I najzad, u periodima velike nelikvidnosti, uvoznik e uputiti peditera na svoga komitenta u
pogledu plaanja svih trokova dopreme robe, ukljuujui i uvoznu carinu. U prilogu navedenog
rauna uvoznik e dostaviti sva dokumenta iz kojih se vidi da su izvrena navedena plaanja.
Naravno, da e za svoje potrebe, a radi sigurnosti usled rizika gubitka dokumenata, kao i line
evidencije, uvoznik u svojoj arhivi ostaviti kopije svih fakturisanih dokumenata kao i kopiju rauna
sa datumom njegovog odailjanja komitentu. Za uvoznika je, formalno, po izvrenoj naplati
fakturisanih trokova, kao i njegove provizije, posao uvoza zavren. Poslovni rezultat ostvarenog
uvoza trebalo bi da obezbedi odgovarajuu zaradu uvozniku. Zato je po izvrenom uvozu neophodno
izvriti analizu poslovnog razultata bili oni pozitivni ili negativni, kako bi se iz ovoga posla izvuklo
neko pozitivno poslovno iskustvo. Sva prepiska vezana za uvozni posao vri se izmeu inoprodavca i
uvoznika. Sve primedbe koje krajnji korisnik ima u pogledu funkcionisanja isporuene robe on
dostavlja uvozniku a ovaj ih dalje prosleduje inoprodavcu. Ovo je dosta spora procedura i najee
se, da bi se ubrzao proces protoka informacija, od proizvoaa isporuene robe do krajnjeg korisnika
oni dovode u kontakt i direktnu komunikaciju i prepisku. Pri tome se sve aktivnosti oko eventualnih
poslova naknadnog privremenog uvoza i izvoza oteenih delova poverava uvozniku, poto je to
njegova obaveza kako po komisionom, tako po osnovu ugovora o kupoprodaji. Sa arhiviranjem i
odlaganjem predmeta ne bi trebalo uriti, i predmet ne bi trebalo arhivirati sve dok ne istekne
garantni period isporuene robe. Ukoliko su ugovorom predviene kontrakupovine i druge
aktivnosti koje se u nekom roku vezuju za ugovor o uvozu robe, predmet bi trebalo da je u
predvienom roku na raspolaganju uvoznom referentu. Tek po potpunom proteku dejsrva obaveza po
osnovu ugovorenog uvoznog posla predmet se odlae na uvanje u glavnu arhivu uvoznika.
Po izvrenoj realizaciji uvoznog posla uvozni referent bi trebalo da izvri popis svih prispelih
dokumenata pre i u toku realizacije posla i unese ih u popisni list koji vezuje za dati broj predmeta,
odnosno, zakljuka. Ovako pripremljen popisni list potpisuje referent uvoza i predaje ga u arhivu
na uvanje, zajedno sa predmetom.
9

Posledice koje mogu nastati nakon uvoza robe

Po izvrenom uvozu opreme i njenoj insuiluciji, moe se dogoditi da korisnik robe -komitent,
uoi otkaz na delu instalirane opreme. Ukoliko se ovo dogodi u garantnom roku, komitent e o tome
obavestiti svoga komisionara. Komisionar - uvoznik robe e poslati reklamaciju inoprodavcu, koja
se odnosi na nedostatke na robi uoene u garantnom periodu, sa tanim opisom mane. Poto od
inoprodavca, uvoznik komisionar, dobije prihvat reklamacije i detaljne instrukcije gde da poalje
defekne delove, radi opravke ili zamene, komisionar - uvoznik pristupa vraanju, odnosno, izvozu,
reklamiranog dela robe. Uvoznik daje nalog svome pediteru, kojim ga obavetava o vremenu i
mestu otpreme delova koji se alju na opravku ili zamenu. Uz ovaj nalog on prilae:
1. fakture na vrednost dela robe koji se otprema, sa pozivom na broj zakljuka osnovnog posla uvoza,
2. jedinstvenu carinsku ispravu o uvozu robe po osnovnom ugovoru,
1. izjavu o razlozima izvoza (namenjenu carini) odnosno, otpreme, delova uvezene robe, radi opravke
Prilikom otpreme robe na opravku ili zamenu u garantnom roku, uvoznik - komisionar ima
pravo povraaja carine i uvoznih dabina, plaenih prilikom uvoza po osnovnom ugovoru, o emu
podnosi zahtev nadlenoj carinamici. Carinska stopa po kojoj se vri obraun povraaja carine je
identina onoj koja je obraunata prilikom uvoza robe po osnovnom ugovoru i primenjuje se na
fakturnu vrednost robe koja se vraa na opravku u garantnom roku. U tom momentu je vrednost
plaenog uvoza, po osnovnom ugovoru, vea od vrednosti uvezene robe i to za fakturnu vrednost
robe koja se vraa na opravku ili zamenu. Poto se oteeni deo zameni ili popravi, inoprodavac e
obavestiti naeg uvoznika da je roba opravljena shodno lanu o garanciji iz osnovnog ugovora
spremna za otpremu. Uvozni referent e dati nalog svome pediteru da izvri prihvat i uvozno
carinjenje prispelih zamenjenih ili opravljenih delova. Uz nalog e dostaviti:
1. fakturu na vrednost opravljene ili zamenjene robe, sa pozivom na broj zakljuka osnovnog ugovora
o uvozu.
2. jedinstvenu carinsku ispravu po osnovnom poslu uvoza, kao i jedinstvenu carinsku ispravu po
osnovu carinjenja robe prilikom njenog odailjanja na opravku ili zamenu.
3. izjavu (namenjenu carini) da se roba vraa po osnovu opravke ili zamene u garantnom
roku.
Prilikom uvoza ove opreme uvoznik ima obavezu da na fakturnu vrednost uvezene robe plati
carinu i ostale dabine. pediter priprema dokumenta za carinu i prati uvozno carinjenje prispele
robe. Po uvoznom carinjenju robe prispele po osnovu opravke ili zamene u garantnom roku,
poveava se vrednost uvezene robe po osnovnom ugovoru, za fakturnu vrednost prispele robe. Sada
je ponovo uspostavljena ravnotea i vrednost plaene robe, po osnovnom ugovoru o uvozu,
izjednaena je sa vrednou uvezene robe. U prilogu navedenog rauna uvoznik e dostaviti sva
dokumenta iz kojih se vidi da su izvrena navedena plaanja. Naravno, da e za svoje potrebe, a
radi sigurnosti usled rizika gubitka dokumenata, kao i line evidencije, uvoznik u svojoj arhivi
ostaviti kopije svih fakturisanih dokumenata kao i kopiju rauna sa datumom njegovog odailjanja
komitentu.
Za uvoznika je, formalno, po izvrenoj naplati fakturisanih trokova, kao i njegove provizije,
posao uvoza zavren. Poslovni rezultat ostvarenog uvoza trebalo bi da obezbedi odgovarajuu
zaradu uvozniku. Zato je po izvrenom uvozu neophodno izvriti analizu poslovnog razultata bili
oni pozitivni ili negativni, kako bi se iz ovoga posla izvuklo neko pozitivno poslovno iskustvo.
Sva prepiska vezana za uvozni posao vri se izmeu inoprodavca i uvoznika. Sve primedbe koje
krajnji korisnik ima u pogledu funkcionisanja isporuene robe on dostavlja uvozniku a ovaj ih dalje
prosleduje inoprodavcu. Ovo je dosta spora procedura i najee se, da bi se ubrzao proces protoka
informacija, od proizvoaa isporuene robe do krajnjeg korisnika oni dovode u kontakt i direktnu
komunikaciju i prepisku. Pri tome se sve aktivnosti oko eventualnih poslova naknadnog
privremenog uvoza i izvoza oteenih delova poverava uvozniku, poto je to njegova obaveza kako
po komisionom, tako po osnovu ugovora o kupoprodaji. Sa arhiviranjem i odlaganjem predmeta ne
10

bi trebalo uriti, i predmet ne bi trebalo arhivirati sve dok ne istekne garantni period isporuene
robe. Ukoliko su ugovorom predviene kontrakupovine i druge aktivnosti koje se u nekom roku
vezuju za ugovor o uvozu robe, predmet bi trebalo da je u predvienom roku na raspolaganju
uvoznom referentu. Tek po potpunom proteku dejsrva obaveza po osnovu ugovorenog uvoznog posla
predmet se odlae na uvanje u glavnu arhivu uvoznika.
Po izvrenoj realizaciji uvoznog posla uvozni referent bi trebalo da izvri popis svih prispelih
dokumenata pre i u toku realizacije posla i unese ih u popisni list koji vezuje za dati broj predmeta,
odnosno, zakljuka. Ovako pripremljen popisni list potpisuje referent uvoza i predaje ga u arhivu
na uvanje, zajedno sa predmetom. U prilogu navedenog rauna uvoznik e dostaviti sva
dokumenta iz kojih se vidi da su izvrena navedena plaanja. Naravno, da e za svoje potrebe, a
radi sigurnosti usled rizika gubitka dokumenata, kao i line evidencije, uvoznik u svojoj arhivi
ostaviti kopije svih fakturisanih dokumenata kao i kopiju rauna sa datumom njegovog odailjanja
komitentu. Za uvoznika je, formalno, po izvrenoj naplati fakturisanih trokova, kao i njegove
provizije, posao uvoza zavren.
Poslovni rezultat ostvarenog uvoza trebalo bi da obezbedi odgovarajuu zaradu uvozniku. Zato
je po izvrenom uvozu neophodno izvriti analizu poslovnog razultata bili oni pozitivni ili negativni,
kako bi se iz ovoga posla izvuklo neko pozitivno poslovno iskustvo. Sva prepiska vezana za uvozni
posao vri se izmeu inoprodavca i uvoznika. Sve primedbe koje krajnji korisnik ima u pogledu
funkcionisanja isporuene robe on dostavlja uvozniku a ovaj ih dalje prosleduje inoprodavcu. Ovo
je dosta spora procedura i najee se, da bi se ubrzao proces protoka informacija, od proizvoaa
isporuene robe do krajnjeg korisnika oni dovode u kontakt i direktnu komunikaciju i prepisku. Pri
tome se sve aktivnosti oko eventualnih poslova naknadnog privremenog uvoza i izvoza oteenih
delova poverava uvozniku, poto je to njegova obaveza kako po komisionom, tako po osnovu
ugovora o kupoprodaji. Sa arhiviranjem i odlaganjem predmeta ne bi trebalo uriti, i predmet ne bi
trebalo arhivirati sve dok ne istekne garantni period isporuene robe. Tek po potpunom proteku
dejstva obaveza po osnovu ugovorenog uvoznog posla predmet se odlae na uvanje u glavnu arhivu
uvoznika. Po izvrenoj realizaciji uvoznog posla uvozni referent bi trebalo da izvri popis svih
prispelih dokumenata pre i u toku realizacije posla i unese ih u popisni list koji vezuje za dati broj
predmeta, odnosno, zakljuka. Ovako pripremljen popisni list potpisuje referent uvoza i predaje ga
u arhivu na uvanje, zajedno sa predmetom.
Jedinstvena carinska isprava (JCI)

11

12

Jedinstvena carinska isprava (JCI) predstavlja

dokumenat (jedinstven obrazac), na osnovu koga se vri prijavljivanje robe za carinjenje i sprovoenje
carinskog postupka na robi.
Jedinstvena carinska isprava se koristi za sve vrste spoljnotrgovinskih poslova, tako to se u
njoj, kodiranjem (ifrom) naznaava o kom poslu je re (izvozu, uvozu, privremenom uvozu/izvozu,
konsignaciji, reeksportu itd.). Ovaj obrazac je prilagoen elektronskoj obradi podataka tako da
slovne rubrike imaju svoje ifarske pandane.
Obrazac JCI predstavlja set od pet dokumenata od kojih je svaki primerak razliito obojen i
numerisan na razliit nain.Takoe, postoje dve vrste rubrike od kojih su jedne oznaene brojevima a
druge slovima. Rubrike JCI oznaene brojevima popunjava podnosilac (pediter), dok rubrike
oznaene slovima popunjava carinski organ.Sadrinski, JCI ima dva nivoa rubrika, odnosno
podataka koji se popunjavaju.
Jednu grupu podataka sainjavaju opti podaci i oni se popunjavaju u rubrike od broja jedan
do broja trideset. U njih se unose podaci koji su zajedniki za svu robu koja se po konkretnoj ispravi
carini. To su: vrsta spoljnotrgovinskog posla, vrsta valute, primalac i poiljalac robe, paritet
isporuke, ukupna vrednost robe koja se carini, odbitne i pribitne stavke u odnosu na vrednost robe,
razni rabati i drugi popusti, zemlja iz koje se roba uvozi, registarski broj prevoznog sredstva.
Drugu grupu podataka sainjavaju podaci koji se odnose na konkretnu robu i oni su sadrani u
rubrikama od broja 31 do broja 54. Tu spada ifra robe, vrednost robe po tarifnim naimenovanjima,
carinska osnovica sa podacima o obraunu carine, koliina, datum carinjenja, robni reim
uvoza/izvoza, namena uvoza, itd.
Ovu ispravu popunjava pediter i stavlja je na uvid carinskim organima. Podaci u njoj
naznaeni moraju odgovarati podacima iz transportne dispozicije, kao i stvarnom stanju robe, to
posebno vai za deklarisane vrednosti. Po izvrenom carinjenju carinski radnik overava pet
primeraka JCI, od kojih tri idu pediteru a dva ostaju carini za njene potrebe i za potrebe statistike.
Jedinstvena carinska isprava se moe koristiti za sprovoenje mera carinskog nadzora. Naime,
13

roba (na primer, prilikom uvoza) moe biti prijavljena graninoj carinarnici a carinjenje robe se
moe vriti u nekoj odredinoj carinamici u unutranjosti zemlje. Kod izvoza, roba se moe izvozno
ocariniti, u carinarnici unutar teritorije zemlje, dok se prilikom izvoza mora na graninoj
ciirinarnici pruili dokaz o i/.vrenom carinjenju.
U tora sluaju e prilikom uvoza robe na graninoj carinarnici, pediter predati carinarnici set
uredno popunjene JCI. Poto uporedi podatke iz JCI i dokumenta koja prate robu, carinski organ
overava svih pet primeraka JCI, od kojih prva dva primerka zadrava, trei vraa podnosiocu
(pediteru), dok etvrti i peti primerak predaje vozaru i upuuje vozaa u odredinu carinarnicu u
unutranjosti zemlje gde e se izvriti carinjenje. Po prispeu u odredinu carinarnicu, voza predaje
carinskim organima, ona dva overena primerka (etvrti i peti) JCI. Carinski organ, poto izvri uvozno
carinjenje, overava oba prijavljena primerka JCI od kojih jedan zadrava a drugi vraa vozau.

Carinska isprava za prijavljivanje robe

Carinska isprava za prijavljivanje robe
je
dokument
prilagoen
nacionalnim
potrebama voenja carinskog postupka.
CIPR se koristi iskljuivo za
sprovodenje mera carinskog nadzora nad
robom i prevoznim sredstvima u eleznikom,
vazdunom, i saobraaju vodenim putevima.
CIPR sadri rubrike oznaene brojevima koje
popunjava njen podnosilac, pediter i rubrike
oznaene slovima koje popunjava carinski
organ. I ova isprava se sastoji od seta
dokumenata ali se radi o identinim
primercima, koji imaju tri nivoa rubrika. Prvi
nivo predstavljau podaci koji se odnose na
samu ispravu. Drugi nivo podataka odnosi se
na prevoznu ispravu, dok se trei nivo
podataka odnosi na konkretnu robu. Broj
kopija u setu obrasca CIPR zavisie od vrste
saobraaja koji se koristi u konkretnoj
isporuci. Ako se radi o eleznikom
saobraaju CIPR se podnosi u etiri primerka.
U sluaju eleznikog i vazdunog saobraaja
ClPR se podnosi u tri primerka.
S obzirom da sadrinu carinskih dokumenata, uglavnom, predstavljaju podaci preneti iz
trgovakih dokumenala koja prate robu prilikom izvoza ili uvoza, osetna je tendencija, pre svih u
zemljama Evropske unije da se, u budunosti, carinska dokumenta zamene trgovakim dokumentima
.Specifikacija za razduenje privremeno uvezene/izvezene robe

14

Specifikacija za razduenje privremeno

uvezene/izvezene robe se podnosi samo u
sluajevima kada se privremeno uvezene ili
izvezena roba vraa u inostranstvo ili iz
inostranstva u promenjenom stanju (poslovi
oplemnjivanja, ugradnje i opravke). Podnosi
se u tri primerka, od kojih prva dva ostaju
carinarnici, a trei se vraa podnosiocu. Sadri
rubrike koje su oznaene brojevima, koje
popunjava podnosilac i rubrike oznaene
slovima koje popunjava carinski organ. Ovaj
dokument je vie internog karaktera i koristi se
uporedo sa JCI kod poslova privremenog
uvoza i izvoza, gde ima evidencione prednosti
kod razduivanja parcijalnih poiljki po
osnovu privremenog izvoza i uvoza.

Uverenje (certifikat) o poreklu robe

Uverenje (certifikat) o poreklu robe, kao

to smo ve istakli, izdaje se na zahtev kupca
koji eli da se osigura da je roba nova,

15

Potvrdu o poreklu robe, na izuzetan zahtev kupca, moe izdati i overiti Privredna komora Srbije i tada
se primenjuje obrazac EUR Form A.
Polisa o osiguranju

16

Polisa o osiguranju je dokument, koji

izdaje osiguravajue drutvo i predstavlja
dokaz da je zakljuen ugovor o osiguranju
robe. Polisa osiguranja je tipski obrazac u koji
se unose svi podaci o robi, nainu njenog
transporta, datum otpreme, zatim uslovi pod
kojima je roba osigurana. Uslovi osiguranja se
odnose na vrste rizika obuhvaenih
osiguranjem, osiguranu vrednost, koja e biti
isplaena u sluaju propasti ili oteenja robe,
kao i premiju osiguranja. Ugovor o

osiguranju zakljuuje pediter izvoznika, sa

osiguravajuom ustanovom. Poto ovi
trokovi mogu biti dosta visoki pediter po toj
osnovi, moe od izvoznika/uvoznika zahtevati
da mu stavi na raspolaganje odgovarajuu
sumu unapred. Uz konani obraun
pediterske usluge i trokova nastalih
prilikom transporta robe, pediter e
izvozniku/uvozniku odbiti ovaj avansni deo.

Kamionski i avionski tovarni list (CMR obrazac i AVVB obrazac)

U meunarodnim razmerama kamionski prevoz je sporiji od eleznikog, ali je sa razvojem

17

kontejnerskog prevoza i on dostigao vii stepen primenljivosti i efikasnosti. Prilikom krcanja

robe na kamion voza izdaje primerak kamionskog tovarnog lista pediteru izvoznika, koji ovaj
prosleuje izvozniku kao dokaz o izvrenoj isporuci, radi naplate izvoza.
U kamionskom tovarnom listu navode se podaci o robi, registarski broj kamiona, naziv i adresa
poiljaoca, naziv i adresa primaoca, bruto teina robe, trokovi prevoza. Kamionski tovarni list se
izdaje za svaki kamion i robu u njemu. Rei je sluaj da se jednim kamionskim tovarnim listom
pokrije isporuka robe u vie kamiona upuena jednom kupcu.

18

Kod robe za koju vreme i brzina dostavljanja predstavlja faktor konkurentnosti, podrazumeva se
prevoz avionom. To na primer predstavlja isporuka tampe, sveeg cvea itd. Takoe transport robe
na veliku udaljenost zahteva korienje avionskog prevoza. Prevoz avionom je skuplji od ostalih
vrsta prevoza ali je neuporedivo bri.
Prilikom otpreme robe avionom prevoznik izdaje avionski tovarni list koji predstavlja potvrdu o
otpremi robe. Avionski tovami list se izdaje za svaku poiljku posebno. To znai da se po jednom
vazduhoplovu moe izdati onoliki broj avionskih tovarnih listova koliko ima poiljaoca.
Avionski tovarni list se sastoji od tri originala i 9 kopija, znai seta od 12 primeraka koji se
distribuiraju pediteru, izvozniku, aviokompaniji, primaocu.

Zakljuak

Za uvoznika je, formalno, po izvrenoj naplati fakturisanih trokova, kao i njegove provizije,
posao uvoza zavren. Poslovni rezultat ostvarenog uvoza trebalo bi da obezbedi odgovarajuu
zaradu uvozniku. Zato je po izvrenom uvozu neophodno izvriti analizu poslovnog razultata bili
oni pozitivni ili negativni, kako bi se iz ovoga posla izvuklo neko pozitivno poslovno iskustvo.

Sva prepiska vezana za uvozni posao vri se izmeu inoprodavca i uvoznika. Sve primedbe koje
krajnji korisnik ima u pogledu funkcionisanja isporuene robe on dostavlja uvozniku a ovaj ih dalje
prosleduje inoprodavcu. Ovo je dosta spora procedura i najee se, da bi se ubrzao proces protoka
informacija, od proizvoaa isporuene robe do krajnjeg korisnika oni dovode u kontakt i direktnu
komunikaciju i prepisku. Pri tome se sve aktivnosti oko eventualnih poslova naknadnog
privremenog uvoza i izvoza oteenih delova poverava uvozniku, poto je to njegova obaveza kako
po komisionom, tako po osnovu ugovora o kupoprodaji. Sa arhiviranjem i odlaganjem predmeta ne
bi trebalo uriti, i predmet ne bi trebalo arhivirati sve dok ne istekne garantni period isporuene
robe. Ukoliko su ugovorom predviene kontrakupovine i druge aktivnosti koje se u nekom roku
vezuju za ugovor o uvozu robe, predmet bi trebalo da je u predvienom roku na raspolaganju
uvoznom referentu. Tek po potpunom proteku dejsrva obaveza po osnovu ugovorenog uvoznog posla
predmet se odlae na uvanje u glavnu arhivu uvoznika.
Kada je re o transportnim dokumentima, za uvoznika je vano da u momentu prispea robe
transportovane brodom i avionom, poseduje originalna transportna dokumenta, kako bi mogao
izvriti uvozno carinjenje. Deava se, naime da pre nego to pristignu potrebna transportna
dokumenta, pristigne roba, to nije dobro ukoliko bi ona morala da eka odgovarajua dokumenta,
pa da se carini. Za to vreme se gomilaju trokovi learine a rastu i oportunitetni trokovi kod
krajnjeg korisnika koji eka robu da bi je, na primer, koristio u proizvodnom procesu.Prilikom
krcanja robe na brod brodar izdaje original konosmana pediteru prodavca, koji ga predaje
prodavcu, a ovaj dalje prezentira svojoj poslovnoj banci radi naplate. Poto se izvri naplata,
odnosno honorisanje dokumenata, konosman, sa svim ostalim dokumentima, se dostavlja banci
uvoznika a ova ga dostavlja uvozniku.
Po realizaciji posla uvoza stiu se uslovi za naplatu uvoznike provizije. Za uvozni ka je
najvaniji deo preuzetih obaveza izvren kada robu pritni njegov komitent - krajnji korisnik
(naruilac posla). Tada, uvoznik s punim pravom, moe fakturisati posao uvoza. Po izvrenoj
isporuci robe, ne prestaju obaveze za uvoznika. Videli smo samo iz primera prezentiranog ugovora
da su brojne aktivnosti uvoznika vezane za period po izvrenju osnovne obaveze - uvoza robe.
Uvoznik e biti obavezan da reklamira kod prodavci, sve nedostatke i kvarove, uoene na robi
tokom garantnog perioda, zatim morae preduzeti korake za zakljuenje ugovora po
kontrakupovinama, itd. Poto je u odnosu na inoprodavca, uvoznik nastupao u svoje ime, grepiska
izmau inoprodavca i krajnjeg korisnika robe odvijala se posredstvom uvoznika. Stavie,
inoprodavac nije morao ni da zna ko je krajnji korisnik njegove robe.

Literatura

1. N.Petrovi, Spoljnotrgovinski odnosi i devizno poslovanje, VPS, aak, 2007

2. David Kosiur, Understanding Electronic Commerce, Microsoft Press 1997.
3. S. A. Sigulinski: Menadment u meunarodnoj trgovini, Pigmalion, Novi Sad, 2002

4. S. A. Sigulinski: Praktikum za obavljanje poslova u spoljnoj trgovini, Pigmalion, Novi

Sad, 2001

Internet adrese:

http://www.virtualorganization.net/files/articles/swagerman-sieber01.pdf
(preuzeto 27.05.2008. godine)

http://www.ariadne.ac.uk/issue17/teleworking/ (preuzeto 27.05.2008.

godine)