Fransis Bekon (1561-1626)

Biografija
Savremenik ekspira i kraljice Elizabete. Za Jamesa I popeo se do poloaja lorda
kancelara. Dopao tamnice, pod optubom za primanje mita u javnoj slubi.
Instauration magna (Velika obnova)
Glavno delo F. Bacona zove se Novi organon ili upute za tumaenje prirode. Napisano na
latinskom jeziku 1620. Marks je Bekona oznaio kao "oca engleskog materijalizma i svih
modernih eksperimentalnih nauka". Naime, u delu Instauratio magna, Bekon pokuava
da izvde veliku obnovu, temeljni preobraaja celokupnog dotanjeg znanja, a pre svega
naina koji se znanje stie, tj. metode. Motivaciju za ovakav preobraaj nauka on
pronalazi u njegovoj oceni (njemu savremenog i) aktuelnog stanja u naukama: "U
pogledu koristi, valja otvoreno rei kako je ta mudrost koju smo u glavnom, poprimili od
Grka, detinjska nauka, i kako ima ono to je svojstveno deci, da oveka ini okretnim u
brbljanju, ali je nesposobna i nezrela za stvaranje."
Konstatujui jo jednom kako "stanje nauka nije sretno i nije mnogo uznapredovalo",
Bekon smatra da se "ljudskom razumu se mora otvoriti put sasvim drugaiji od onoga
koji je bio do sada poznat, i moraju se pribaviti druga pomona sredstva, kako bi um
najbolje mogao iskoristiti svoje pravo na prirodu".

Na ta se odnosi izraz "put"? Na ta se misli tim izrazom?

Dajui dijagnozu stanja nauka, Bekon ujedno propisuje i odgovarajue terapiju:

1. mora se izumeti novi put, tj. novi nain saznavanja, sticanja znanja; drugim reima,
neophodan je potpuno nov nauni metod.
2. Na tom putu, moramo se oslanjati na pomona sredstva, tj. na instrumentalne tehnike i
tehnologije neophodne u eksperimentalnoj praksi i praksi posmatranja.
3. Cilj tog puta sastoji se u tome da um ostvari svoje pravo na prirodu. Um, prema tome,
ima pravo i polae pravo na prirodu?
U emu se sastoji pravo uma na prirodu?
Zato um ima pravo na prirodu?
Stari Organon i Bekonova kritika
ta pretpostavlja injenica da je Bekon svoje delo naslovio imenom Novi
organon, a ne naprosto, Organon?
ije je delo Organon?
Bekonov Novi organon treba da zameni stari Aristotelov Organon. Aristotel je, kae
Bekon, "prirodnu filozofiju pokvario svojom dijalektikom, jer je svet izveo iz kategorija".
Aristotelove kategorije su osnovni elementi miljenja i stvarnosti. Kao osnovni elementi miljenja, to su
najoptiji pojmovi, pojmovi kojima se sve ostalo definie, a koji sami ne mogu da se definiu. Kao osnovni
elementi stvarnosti, ketogrije su predikati bia. Tako prema Aristotelu ima 10 kateogrija. Sve to jeste,
svako bie jeste, prema Aristotelu, ili 1) suspstancija (Sokrat), ili 2) kvantitet (dva metra dugo), ili 3)
kvalitet (belo), ili 4) odnos (dvostruko, pola), ili 5) mesto (u Likeju), 6) vreme (jue), ili 7) poloaj (on
lei), ili 8) posedovanje (naoruan), ili 9) delovanje (see), ili trpljenje (biva seen). Prema Aristotelu,

pomou naeg uma pojimamo kategorije, te uviamo prve principe princip nekontradikcije, na primer.
Zatim, na osnovu deduktivnog metoda izvodimo sve ostale sudove o svetu. Drugim reima, prema
Aristotelu nije potrebno nikakvo iskustvo da bi se o svetu moglo neto znati. Aristotel je o prirodi

samo mislio, samo razmiljao, samo kontemlirao (misaono promatrao), ali prirodu nije
istraivao (nije posmatrao, nije eksperimentisao). Drugim reima, ako se i oslanjao na
iskustvo, Aristotel se poglavito oslanjao na ulno opaanje. Meutim, nije se oslanjao na
iskustvo u obliku posmatranja i eksperimenta, tj. na nauno proizvedeno (organizovano)
iskustvo.
Bekon je, stoga, smatrao da je dijalektika sholastiara (u stvari Aristotelova dijalektika, jer su je sholastiari
preuzeli od Aristotela) saznajno neproduktivna. Sholastiari podseaju na pauke koji pletu svoju mreu od
svoje vlastite supstancije ("jer svet izvode iz kategorija" i principa isto misaonih pojmova i uvida). U
tom smislu, Bekon je veliki kritiar silogizma kao saznajnog metoda. On smatra da silogizmu priroda
isklizne iz ruke silogizam zavisi od pojmova od kojih su obrazovani sudovi, kao i od samih sudova. Ako
su pojmovi i sudovi loe obazovani, tj. ako pojmovi ne odgovaraju sutinama stvari (pojmovi su misli o
sutini), ako sudovi ne odgovaraju prirodnim zakonima, silogistiko zakljuivanje nema nikakvu vrednost.
-setimo se Aristotelovog izvoenja prema kome planete moraju da se kreu savreno uniformno po
savrenim cirkularnim putanjama.
-Bekon nee da izumi nove argumente, on hoe da izumi nove vetine.

Novi organon
Bekon je smatrao da se, prilikom istraivanja prirode javljaju etiri vrste sudova:
Opti sudovi (principi):
Princip identiteta: A je A. Princip kontradickije: A nije ne-A. Princip iskljuenja treeg: A je B ili ne-B.
1. Stvari koje su jednake istoj stvari jednake su i meusobno.
2. Ako se jednako dodaje jednakom, celine su jednake.
3. Ako se jednako oduzima od jednakog, ostaci su jednaki.
...
5. Celina je vea od dela.
Srednji sudovi:
Telo ostaje u stanju mirovanja ili se kree konstantnom brzinom ako na njega ne deluje nijedna sila,
odnosno je rezultantna suma svih sila na telo takva da se sile potiru.
Veliina sile na neko telo upravo je srazmerna ubrzanju i masi tog tela. Smer sile ima isti smer kao i
ubrzanje.
Za svaku akciju na neko tjelo postoji i reakcija. Reakciji je iste veliine ali suprotnog smjera.
Posebni sudovi:
Planete oko Sunca opisuju eliptine putanje, pri emu se Sunce nalazi u zajednikoj ii.
Radijus-vektor Sunce-planeta prebrisuje jednake povrine u jednakim vremenskim intervalima.
Kvadrati perioda obilaska planeta oko Sunca srazmerni su kubovima velikih poluosa njihovih putanja.
Pojedinani sudovi:
Automobil se kree brzinom od 60 km/h.
Dve kugle, jedna metalna i jedna drvena, istovremeno putena da padaju sa iste visine istovremeno su pala
na zemlju.

Bekon je smatrao da prilikom istraivanja prirode, mi moramo zapoeti posmatranjem i

eksperimentom, u kojima se prikupljaju podaci izraeni u pojedinanim sudovima. Zatim

je smatrao da, briljivom upotrebom induktivnih metoda u nauci, nae saznavanje treba
postepeno, polako i oprezno, da se uzdie od pojedinanih, preko posebnih (induktivnih
generalizacija, empirijskih zakona), sve do srednjih sudova (univerzalnih zakona kojima
se utvruju kauzalne relacije). Tek kada se jednom uspostave srednji sudovi, moemo
pretendovati na to da iz njih izvedemo opte sudove, sudove koji vae za svako bie.
Natura parendo vincitur (Priroda se pobeuje poslunou)
a) U jednom aforizmu Bekon kae da je ovek sluga i tuma prirode, to je izmeu
ostalog, karakteristina promena u odnosu na hriansku ideju da je ovek sluga i tuma
bojeg.
b) Meutim: natura parendo vincitur. ovek je sluga, poslunik prirode samo da bi je
pobedio. "Ljudsko znanje i mo poklapaju se u tome to, to nepoznavanje uzroka
onemoguuje uspeh. Priroda se, naime, pobeuje samo poslunou, a ono to je kod
razmiljanja uzrok, to je kod delovanja pravilo". Naime, da bih delovao na prirodu, ja ne
mogu, naprosto, svojom voljom narediti prirodi kako da se ponaa, kao to to mogu,
recimo, nekom oveku. Ja naprotiv, moram da poznajem prirodne zakone, i da upotrebom
prirodnih zakona, dakle, pokoravajui se prirodnim zakonima, iskoristim prirodu za neke
svoje svrhe i ciljeve. Ja, drugim reima, ne mogu da, pukom uptrebom volje ili neke
magije nateram prirodu da proizvede odreeni prirodni fenomen. Samo proizvodei
uzrok tog fenomena, mogu da proizvedem traeni fenomen. Prirodni zakoni mi, pak,
govore koji uzroci proizvode koje posledice.
Jer, ljudski um , podsetimo, "treba da iskrosti svoje pravo na prirodu", tj. ostvari svoj
posed i svoju vladavinu nad prirodom.
c) Scientia se sastoji u otkrivanju uzroka i zakona prirodnih pojava, a onaj ko poznaje uzroke i zakone,
znae kako treba da deluje (u skladu sa pravilima) da bi postigao mo nad prirodom. Znalac nee delovati
protiv prirode (onoga to je nuno), ve e, pokoravajui se nunosti, nunosti iskoristiti kako bi uvea
svoju mo nad prirodom.

Ljudski tehniki izumi

/KP 126a, 2, cit.2/.
Kritika idola: Kritika tradicije, tj. autoriteta starih + kritika nekritikog iskustva.
Eidolon izvorno oznaava fantastinu sliku, utvaru koja nije stvarno bie. Tako Bekon
shvata idole kao lane pojmove koji zaokupljaju ljudski razum i u njemu se vrsto
ukorenjuju, tako da predstavljaju prepreku saznanje.

U vezi sa tim videti knjigu, Frensis Bekon, idole = zablude (moraju se znati sva
etiri idola!).

/KP 126b, 4, 127a-b/.