INTERAKCIJE IZMEU MIKROBNIH POPULACIJA

Mikroorganizmi ne postoje sami u prirodi ve stupaju u raznovrsne

interakcije. Sve te interakcije izmeu populacija mogu da budu korisne ili
negativne za obe populacije ili za samo jednu populaciju.
POZITIVNE INTERAKCIJE
KOMENSALIZAM je asocijacija, gde jedna populacija ima koristi, a druga
je indiferentna, to znai da nema ni korist ni tetu. Naziv interakcije potie od
latinskih rei cum-sa i mensa-trpeza, u prevodu na na jezik zajedno za
stolom. U osnovi odnosa komensalizma izmeu populacija je produkcija
faktora rasta. Neke mikrobne populacije produkuju i ekskretuju faktore
rasta, kao to su aminokiseline i vitamini. Na primer Flavobacterium
brevis ekskretuje cistein, koji koristi Legionella pneumophilla u
vodenoj sredini.
Neke gljive mogu da degradiraju celulozu do glukoze i da na taj nain
obezbede hranu (glukozu) za bakterije, koje ne mogu da degradiraju
celulozu. Aerobne bakterije respiratornom aktivnou smanjuju u zemljitu
koncentraciju kiseonika i na taj nain omoguavaju odvijanje anaerobnih
procesa. Leptothrix moe da redukuje koncentraciju mangana u nekim
sredinama i tako omogui rast nekih drugih mikrobnih populacija. Bez
aktivnosti Leptothrix vrsta, koncentracija mangana u toj sredini bi bila
toksina za druge mikrobne populacije.
SINERGIZAM je poseban oblik interakcije u kome intermedijerni produkti
metabolizma jedne populacije predstavljaju neophodan supstrat za druge
populacije. Tako se arginin konvertuje u putrescin samo kada se nau
zajedno izmeane populacije E.coli i Enterococcus faecalis i tada
Enterococcus faecalis transformie arginin do ornitina, a E.coli dalje do
putrescina. Ovaj proces transformacije se ne moe odvijati kada ove dve
populacije ive odvojeno.
Zahvaljujui komensalistikim i sinergistikim asocijacijama izmeu
mikrobnih populacija u zemljitu, mogua je potpuna degradacija razliitih
pesticida i drugih toksinih jedinjenja. Na primer, Arthrobacter i
Streptomyces populacije mogu zajedno da degradiraju organofosfatnog
insekticida diazina, a odvojeno ovaj proces ne mogu da obavljaju. Danas
se ove populacije oznaavaju kao konzorcijum.
MUTUALIZAM (latinski mutuus-obostran) je forma interakcije u kojoj obe
populacije imaju koristi od zajednikog ivota, to se oznaava kao
simbioza. Populacije organizama esto u ovoj interakciji ne mogu
samostalno da funkcioniu. Tako su na primer liajevi funkcionalno novi

organizmi, gde se alge ili cijanobakterije nalaze u jednoj intimnoj

asocijaciji sa gljivama.
Mutualistiki odnos se uspostavlja izmeu azotofiksatora i celulolitskih
mikroorganizama u zemljitu. Azotofiksatori vre fiksaciju atmosferskog
azota, kojeg zatim predaju celulolitskim mikroorganizmima, koji za uzvrat
daju eere koji nastaju u procesu razgradnje celuloze. Podjednaku korist
imaju mlene bakterije i kvasci u kefirnim zrncima. Mlene bakterije
(Lactobacillus caucasicus) fermentiu laktozu do mlene kiseline, koju
kvasci (Torula) koriste kao izvor ugljenika. Kvasci sintetiu velike koliine
vitamina, a njihove uginule elije slue kao izvor tih jedinjenja.
Interakcija lizogenog faga i bakterijske populacije moe da se posmatra
kao mutualizam. U ovom odnosu fag ivi u bakteriji, koristi metabolizam
bakterije, a bakterija zahvaljujui virusu, dobija neko novo svojstvo koje do
tada nije imala. Mikroorganizmi mogu da uspostavljaju simbiotske odnose
i sa biljkama i ivotinjama. Dobar primer simbiotske interakcije je
mikoriza, zajednica izmeu gljiva i biljaka.
Mutualistika asocijacija izmeu mikroorganizama i ivotinja je jako vana
za ivotinje, koje se prvenstveno hrane biljnom hranom, a tu pritom
mutualistiki mikroorganizmi igraju kljunu ulogu u obezbeivanju
nutritijenata za uspean rast i razmnoavanje ivotinja. Tako neke ivotinje
imaju protozoe i bakterije, koje im pomau u razlaganju celulozne biljne
hrane. Takoe, izmeu nekih termita i gljiva u zemljitu se formiraju
mutualistiki odnosi.
Neke nove studije pokazuju da mutualistike asocijacije mogu da budu
jednako vane i za zatitu domaina od napada patogena. Tako,
Actinobacter tite mrave, bube i ose od tetnih mikroorganizama
proizvodnjom antibiotika i drugih sekundarnih metabolita. Velika
sposobnost actinobacteria da iskoriste irok spektar izvora ugljenika i
azota i njihov obiman repertoar sekundarnih metabolita omoguio im je da
formiraju simbioze. Tri kljuna faktora koja doprinose tome su njihova
rasprostranjenost u zemljitu i prilagoenost na korienje irokog spektra
izvora ugljenika i azota, sposobnost preivljavanja u negostoljubljivoj
sredini i sposobnost stvaranja sekundarnih metabolita sa svojstvima
antibiotika. Kombinacije ovih karakteristika doprinose da actinobacter
bude odbrambeni simbiont kod insekata.
NEGATIVNE INTERAKCIJE
PREDATORSTVO se u najirem smislu svodi na odnos grabljivica - plen.
Vrlo je uska granica izmeu parazitizma i predatorstva, ali nasuprot
predatorstvu, parazit ivi stalno ili povremeno na domainu ili u njegovoj
unutranjosti, ne ubijajui ga momentalno. Takoe, za razliku od

parazitizma, odnos predatorstva je kratkotrajna interakcija. Ova

interakcija je kljuna za funkcionisanje zemljinih ekosistema. Iako je ova
aktivnost tetna za veliinu populacije plena, aktivnost preivelih utie na
predatore i veliinu populacije predatora i plena.
Kao primer mogu posluiti protozoe, koje se hrane bakterijama i nekim
algama. Takoe, neke gljive mogu da napadaju i razaraju neke nematode.
Otkriem Bdellovibrio bakterija dokazano je da ova bakterija moe da
penetrira u periplazmatine prostore bakterije domaina, to dovodi do
razaranja bakterije domaina. Bdellovibrio je rasprostranjen u zemljitu i
otpadnim materijama i ima uticaj na sastav i broj bakterija u spoljanjoj
sredini.
PARAZITIZAM je odnos u kome razliiti mikroorganizmi mogu due ili
krae vreme iveti na raun domaina, biljke, ivotinje ali i drugih
mikroorganizma. Tako na primer neke gljive (Cladosporium oxysporum
i Gliocladium virens) mogu da parazitiraju na gljivama koje izazivaju
prakastu gare kod biljaka, to moe predstavljati osnovu za primenu
ovih gljiva kao biokontrolnih agenasa.
KOMPETICIJA je aktivan odnos dve populacije, koje deluju jedna na drugu
kroz aktivnu ili pasivnu konkurenciju. injenica je da je zemljite naseljeno
razliitim vrstama mikroorganizama i to sugerie aktivnu kompeticiju
izmeu nekih vrsta za raspoloivim hranljivim materijama. Ova interakcija
se ostvaruje kada dve populacije koriste isti izvor hrane, pri emu moe
doi do nie stope rasta.
Pri visokoj koncentraciji supstrata, konkurencija izmeu morske Spirillum i
E.coli rezultira iskljuivanjem Spirillum iz konkurentske utakmice, dok
niske koncentracije supstrata, dovode do iskljuivanja E.coli, to ukazuje
da abiotiki spoljanji faktori, prisustvo nutritijenata, temperatura, pH
vrednost, kiseonik, itd. u velikoj meri utiu na konkurentske odnose.
Kompeticija se javlja i izmeu predstavnika iste vrste, kao to je sluaj kod
Rhizobium vrsta koje formiraju kvrice na korenu leguminoznih biljaka,
tako da broj nodula zavisi od broja razliitih sojeva. Ukoliko ima vie
razliitih sojeva, broj nodula e biti manji ali i efikasnost fiksacije manja
nego ako je prisutan samo jedan soj.
Amensalizam je odnos gde jedan organizam produkcijom inhibitornih
jedinjenja inhibira rast i aktivnost drugog. Klasian primer je produkcija
antibiotika od strane nekih mikroorganizama. Ali postoje i druge forme
antagonizma. Neke gljive produkuju cijanide koji su jaki otrovi za druge
organizme, a takoe neke alge mogu da produkuju antibakterijske
masne kiseline. Poznate su neke miksobakterije i streptomicete koje mogu
da produkuju snaan litiki enzim koji moe da degradira elijski zid i
druge zatitne slojeve oko bakterija. Degradirani elijski materijal kao i
materije osloboene tokom lize predstavljaju hranu za miksobakterije i
streptomicete. U rizosferi nekih biljaka uoava se smanjenje biljnih

patogena kao rezultat amansalistikih odnosa i produkcije nekih

antimikrobnih substanci, to predestavlja fenomen poznat kao biokontrolni
agensi.