OPTA HIGIJENA

1. Ekoloka interpretacija zdravlja i bolesti.

2. Kompletna zdravstvena zatita i mesto higijene u njoj.
3. Lina higijena uslov postizanja i odravanja dobrog zdravlja.
4. Dobra higijenska praksa pranja ruku.
5. Higijenski zahtevi za zdravstvene ustanove.
6. Preventivni postupci kontinuirane kontrole higijenskih uslova u
zdravstvenim
ustanovama.
7. Politika kontrole kritinih taka u zdravstvenim ustanovama (rizik
rukovoenja i rizik odgovornosti).
8. Delovanje lekara primarne zdravstvene zatite u vanrednim prilikma.
9. Vodosnabdevanje u vanrednim prilikama i ishrana u vanrednim
prilikama.
10. Dispozicija otpadnih materija u vanrednim prilikama.
11. Znaaj stalnog higijenskog nadzora u komunalnoj sredini.
12. Znaaj stalnog higijenskog nadzora u kolektivnom smetaju.
13. Znaaj stalnog higijenskog nadzora u javnim komunalnim objektima.
14. Znaaj stalnog higijenskog nadzora u predkolskim ustanovama.
15. Znaaj stalnog higijenskog nadzora u kolskim ustanovama.
16. Znaaj stalnog higijenskog nadzora u visokokolskim ustanovama.
17. Mentalna higijena u postizanju, odravanju i unapreenju dobrog
zdravlja.
18. Mentalna higijena u zdravstvenim ustanovama.

OPTA HIGIJENA
1. EKOLOKA INTERPRETACIJA ZDRAVLJA I BOLESTI
Ekoloki princip posmatranja zdravlja i bolesti
Higijena je nauka o zdravlju. Izuava karakteristike zdravog oveka i inioce, pre svega
one iz ivotne sredine, koji na zdravlje utiu pozitivno i negativno. Naziv potie od grke rei
HIGIJEA, to znai zdravlje, negovanje zdravlja. Stara grka boginja zdravlja bila je
HIGIJEA. Ona je bila ki ESKULAP-a, mitskog boga vetine leenja. Po predanju, to
simbolino govori da prepoznavanje i leenje bolesti nije bilo dovoljno da zatiti ljude, pa je u
sledeoj generaciji u vidu keri, stvarano boanstvo za zatitu, da do bolesti i ne doe. Dakle,
duboka filozofska misao koja je i pre mnogo vekova stvarala osnovu preventivne medicine.
Higijena spada u starije naune discipline. Jo od najstarijih dana uvialo se ta godi, a ta
kodi ljudima. Ta saznanja su koriena u svakodnevnom ivotu i prenoena sa novim
iskustvima na mlae. Istorijski zapisi o promenama naina stanovanja, rada i odevanja, o
promenama u nainu obezbeivanja i kasnije i poetka proizvodnje hrane, govore o irokoj
primeni saznanja i mera koje su koriene za aktuelne potrebe, ali i za uvanje i unapreenje
zdravlja. U poznatim Ebersovim papirusima, starim preko 3500 godina, nalazimo i preporuke
za korienje crne digerice za leenje slabovidosti, kao i sveeg voa i povra za leenje
opte slabosti i dr. Poznato je da je jetra najvei koncentrat A vitamina, da je kserofitalmija ili
A avitaminoza, tokom cele istorije bila vrlo rasprostranjena i opasna bolest, kao i opta
slabost, sada poznata pod imenom skorbut ili C avitaminoza. Pomenute namirnice su i sada
najefikasnije sredstvo leenja i prevencije ovih oboljenja. Puno slinih konstatacija i
preporuka, tanih i sada vaeih, sree se i u drugim kulturama starog veka. Rimljani su to
primenili u izgradnji vodovoda, kupatila, kanalizacije i dr., u objekte koji se negde i danas
koriste.
Iz poznatih istorijskih razloga, tokom srednjeg veka, iroko rasprostranjeno uenje da su
za zdravlje bitni inioci sredine u kojoj se ivi i radi, da je esto presudno i ponaanje ljudi,
nisu odgovarali pojedinim verskim konfesijama, pa je ova nauka dugo bila i zabranjivana.
Umesto nje, Hufeland 1796. godine uvodi termin MAKROBIOTIKA za nauku o zdravom,
velikom i dugom ivotu. Za isto uenje kasnije se uvodi i termin ORTOBIOTIKA, ali se naziv
Higijena ipak u celom svetu odrao do danas.
U novije vreme, ima pokuaja da se umesto ovog, koristi termin EKOLOGIJA. Budui da
je ekologija nauka o odnosima ivotinja i biljaka meusobno i prema mrtvoj i ivoj okolini,
smatramo da je nenauno da se ove dve discipline poistoveuju. Umesto toga, esto se uvode
termini MEDICINSKA EKOLOGIJA, ZATITA IVOTNE SREDINE i drugo.
Ako bi pod terminom medicinska ekologija i smatrali nauku o odnosima oveka i sredine
koja ga okruuje, to ima slinosti sa higijenom, ali nije isto.

Naime, higijena izuava:

uticaj ivotne sredine na oveije zdravlje, ali i vie od toga (ponaanje pojedinca
lina higijena)
mogunosti da se faktori ivotne sredine i koriguju (poprave) u cilju to boljih
zdravstvenih efekata
optimalne kvalitete pojedinih elemenata ivotne sredine u cilju unapreenja
zdravlja (optimalna temperatura, vlaga, strujanje vazduha, vrste i meuodnosi
pojedinih nutritivnih elemenata)
duevno zdravlje i predlae mere za njegovo unapreenje.
Prema tome i medicinska ekologija i zatita ivotne sredine i filozofija zelenih mogu se
shvatiti kao delovi ili segmenti higijene ali ne i sinonimi.
ta je zdravlje i od ega ono zavisi
Ako je higijena nauka o zdravlju ljudi, onda se odmah namee pitanje ta je to zdravlje
i za ta se zalae ova nauka. Prema BOJD-u zdravlje je kondicija u kojoj je organizam posve
adaptiran svojoj okolini. HOFF je sa ovim nezadovoljan i kae zdravlje je harmonina
ravnotea u grai i funkcijama organizma i u psihikim doivljajima koji su preduslov za
punu radnu sposobnost i puni uitak u ivotu. 1948. godine Svetska zdravstvena organizacija
usvaja definiciju po kojoj je zdravlje stanje potpunog fizikog, mentalnog i socijalnog
blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i oronulosti. Kroz citiranu definiciju, Svetska
zdravstvena organizacija smatra da je zdrav samo onaj ovek koji pored odsustva bolesti
ima i sve fizike, mentalne i socijalne uslove za ivot. Drugim reima, ne moe se smatrati
zdravim i onaj koji je gladan, ozebao, uplaen, bez ljubavi i statusa. Savremena koncepcija
zdravlja i bolesti polazi od toga da su u osnovi svega:
1. naslee
2. sredina u kojoj se ivi
3. nain kako se ko u toj sredini ponaa
Ova, pomalo simlificirana teorija objanjava kako se putem (1) naslednih inilaca od
roditelja na potomstvo prenosi oblik, veliina i dobrim delom rad pojedinih tkiva i organa. Da
li e ove nasleene karakteristike kod potomaka doi do izraaja zavisi pre svega od sredine u
kojoj se svaka jedinka raa, razvija, ivi i radi. Povoljni inioci omoguie i punu ekspresiju
genetskih potencijala. Aerozagaenje, buka, zraenja, loa voda ili neracionalna ishrana,
infekcije itd. i najbolje nasledne potencijale pre ili kasnije e sigurno ugroziti. Prema tome,
pored naslednih i (2) faktori ivotne sredine su od presudnog znaaja za dobro zdravlje
svakog pojedinca. Teoretski gledano uz dobre nasledne potencijale, uz dobre uslove ivotne
sredine, pojedinci mogu da ugroze svoje zdravlje loim i neadekvatnim (3) ponaanjem. I u
najboljim klimatskim uslovima, puenjem se stvara enormno aerozagaenje, uz obilje vode i
sapuna, mnogi se esto ne peru i razboljevaju. Uz obilje hrane, veliki broj ljudi se
neadekvatno hrani i time ugroava svoje zdravlje i tone duboko u bolesti.
3

Kako se nasledni inioci ne mogu menjati, a roditelji se ne mogu birati, u cilju zatite i
unapreenja zdravlja ljudi, jedino preostaje da se uva i neguje (2) ivotna sredina i da se
svako obui kako da se u njoj to bolje (3) ponaa.
Faktori ivotne sredine
ivotna sredina je irok pojam i obuhvata sve delove kopna, mora, atmosfere i njihovih
sadraja koji mogu uticati na ivot i zdravlje oveka. Iz didaktikih razloga ivotna sredina se
deli na:
1. Fiziko hemijsku u koju spada vazduh i njegove karakteristike, razni klimatski
inioci, voda i njeni sadraji, tle i njegov sastav i druge karakteristike.
2. Bioloka sredina obuhvata sav ivotinjski i biljni svet koji slui oveku za njegove
potrebe, ali mu esto i kodi, kao i bakterije, virusi, paraziti i neki drugi
mikroorganizmi.
3. Socijalna sredina obuhvata sve ono to proizilazi iz ljudske delatnosti i odnosa.To su
pre svega ekonomski odnosi u drutvu, tehnologije, saobraaj, standard ivota, kao i
socijalni odnosi u drutvu, stanje porodica, kultura, nauka, kole, moral, religija,
obiaji itd.
Ovako otra podela u ivotu se preplie, te se i pojedini delovi ivotne sredine ne mogu
izolovano posmatrati. Tako recimo, stan je fizika sredina. Meutim, njegov kvalitet
predodreuju socijalni faktori. U stanu mogu biti i glodari, insekti i drugi bioloki faktori od
uticaja po ovekovo zdravlje.
FIZIKO HEMIJSKA SREDINA ovek je znanjem i tehnologijom sve vie uticao na
ovu sredinu. Razvijajui tehnologiju vremenom je ujedno i sam zagaivao tu sredinu
nusproduktima i otpadima. ovek mora da ima punu ravnoteu meuodnosa sa svim svojim
sredinama. Meutim, zagaivanje zemlje, vazduha, vode od strane oveka dostigli su opasnu
granicu i prete poremeajem ove ravnotee.
BIOLOKA SREDINA tj. sav mikro i makro svet (biljni i ivotinjski)
Savremenom agro i zootehnikom vri se selekcija oveku korisnih biljaka i ivotinja, ali je i
tu ve poremeena ravnotea:
kontaminacijom tla (pesticidima)
veoma intenzivna eksploatacija uma i lov divljai i ptica
DRUTVENO SOCIJALNA SREDINA sve ljudske zajednice
Poremeeni meuljudski odnosi su trajni izvor frustracija.

objekat posmatranja
FIZIKO
HEMIJSKA

BIOLOK
A
ovek ljudi
(domain ljudske grupe)

DRUTVEN
O
SOCIJALNA
Ekoloka interpretacija zdravlja i bolesti
Higijena izuava naine na koji faktori ivotne sredine utiu na zdravlje ljudi i ukazije
na povoljna reenja ureivanja ivotne sredine i suzbijanje ili uklanjanje faktora koji imaju
nepovoljan uticaj na zdravlje.
Ekoloki pristup u razjanjavanju nastanka bolesti ukljuuje
1. domaina (ovek),
2. agens (uzronik) i
3. sredinu
Infekcija nastala u zdravstvenim ustanovama se nazivaju bolnikim (intrahospitalnim
ili nozokomijalnim). To su infekcije koje nisu bile prisutne u vreme prijema u bolnicu, ve su
se javile tokom ili neposredno nakon hospitalizacije u manifestnom ili latentnom obliku.
Najee su to urinarne, respiratorne ili git infekcije. Medicinski i socioekonomski znaaj
ovih infekcija se ogleda u:
- nepovoljni tok i ishod bolesti
- ugroavaju i zdravlje osoblja
- komplikuju medicinske intervenicje
- produavaju trajanje hospitalizacije
Domain:
Osobine domaina utiu na nastanak i razvoj ovih infekcija, npr. ee su kod
novoroenadi, odojadi, starih, gojaznih, imunodeficijentnih...
Uzronici:
Mogu biti: patogeni, uslovno patogeni i oportunistiki.

Sredina:
Priati o uticajima (komunalna higijena):
- povienog i snienog atmosferskog pritiska
- aerozagaenja, buke, vibracija, svetlosti, UV zraenja, komunalnog
zelenila...
- i vlanosti vazduha, vetrovi, klime uopte...
Bolnice karakterie veliki broj uzronika koji su prisutni na svim povrinama,
bolnikom veu, vazduhu i vodi. Takoe su raznovrsni i rezervoari infekcija pacijenti,
osoblje, uenici, studenti, posetioci. Dominantan put irenja bolesti u intrahospitalizovanim
uslovima je kontaktni, direktni ili indirektni, a mogue je i hranom, vodom, vazduhom.
***
Mere prevencije razliite su u odnosu na karike lanca bolnikih infekcija. Higijena ima
najveeg udela u planiranju i sprovoenju tih mera.
Podrazumevaju:
- kontrolu izlaznih mesta zaraze (dezinfekciju i propisnu dispoziciju
sekreta, exkreta, infektivnog medicinskog otpada)
- Kontrolu kritinih taaka u lancu irenja infekcije (pranje ruku,
dezinfekcija i sterilizacija opreme, este promene radne odee, nadzor
nad proizvodnjom i raspodelom hrane i vodosnabdevanja...)
U sprovoenju ovih higijensko-epidemiolokih mera uestvuje celo osoblje bolnice.
2. KOMPLETNA ZDRAVSTVENA ZATITA I MESTO HIGIJENE U NJOJ
Zdravstvena zatita podrazumeva:
1. Unapreenje zdravlja
To je delatnost koja obuhvata mere i metode koje nisu usmerene ka suzbijanju konkretne
bolesti, ve na unapreenje zdravstvenog stanja stanovnitva kroz multisektorsku saradnju.
Uloga higijene nije jedinstvena, ve se bolji rezultati postiu u saradnji sa kompletnom
drutvenom zajednicom.
Mere i aktivnosti:
zdravstveno vaspitanje

obezbeenje zdrave
o ishrane (higijena ishrane)
o vode
o higijenskih uslova stanovanja (komunalna higijena irina ulica, volumen
prostorija...)
ouvanje zdrave ivotne sredine (buka, aerozagaenje, saobraaj, zelenilo...)

 Stvaranje uslova za fiziku aktivnost (sport i rekreacija)

2. Spreavanje i suzbijanje bolesti
To su mere i metode specifine prevencije bolesti kroz aktivnosti usmerene na:
- otklanjanju uzroka bolesti/povrede
- otklanjanju rizika
- podizanju imunolokih snaga organizma
- kombinovane aktivnosti
specifine mere imunizacija, lina higijena, dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija,
zatita od profesionalnih bolesti (pregledi), zatita od kancerogenih materija i alergena,
jodiranje soli, fluorizacija vode za pie, obogaivanje mleka, stalni sanitarni nadzor, HACCP
sistem...
3. Rano otkrivanje bolesti sekundarna prevencija rizine grupe stanovnitva
Skrining aktivno traenje znakova bolesti, preventiva, procedura sa ciljem da otkrije
bolest to pre, u latentnoj fazi. Skriningu se podvrgavaju odreene rizine grupe stanovnitva,
a na preglede se pozivaju zdravi ljudi.
Preventivni pregledi najee karaktera sistematskih pregleda, ukljuuju anamnezu i
preglede po organima, kao i laboratorijske i druge analize.
**Higijena ishrane sprovodi u praksu metode za otkrivanje bolesti *nedovoljne i nepravilne
ishrane**
*to su Anketa ishrane BMI, RTM, ITM...
4. Blagovremeno i adekvatno leenje sekundarna prevencija
5. Rehabilitacija tercijarna prevencija
def: Spreavanje ivotne i radne nesposobnosti do koje bi mogao da dovede tok bolesti ili
povrede. Cilj joj je da se obolela osoba ponovo reintegrie u drutvo.
Sastoji se iz: medicinske, psihike i profesionalne rehabilitacije.

3. LINA HIGIJENA USLOV POSTIZANJA I ODRAVANJA DOBROG

ZDRAVLJA
Lina higijena podrazumeva odravanje telesne istoe.
Vei nivo zdravstvene kulture, odnosno pozitivne higijenske navike utiu na unapreenje
ljudskog zdravlja, posebno infektivnih, parazitarnih i hroninih degenerativnih oboljenja.
Niska higijenska kultura dovodi do nastajanja crevnih, zaraznih i parazitarnih bolesti,
oboljenja koe i valjivosti.
Osnovi line higijene su odravanje istoe tela, higijene odee i higijene stana. Lina
higijena u uem smislu podrazumeva i telesno vebanje, higijenu ishrane i brigu za duevno
zdravlje.
Odravanje istoe tela
Otkrivene delove tela tj. one koji su izloeni direktnom aerozagaenju treba ee prati, a
itavo telo treba prati u odreenim vremenskim intervalima.
Svakodnevno kupanje se obavlja pod tuem, a ne u kadi. Zimi se treba kupati najmanje
jedanput, a leti 2-3 puta nedeljno ili svakodnevno.
Kupanjem se odstranjuje neistoa, znoj, mast, izumrle elije i mikrobi. Time se spreava
pojava raznih konih bolesti i istovremeno se postie tonus koe, bolja reaktivnost na
temperaturne promene, opta otpornost organizma, radna sposobost i KVS I CNS.
Hladna kupanja (15-20C) dovode do preraspodele krvi u unutranje organe zbog
periferne vazokostrikcije, do odavanja toplote i kratkotrajnog oseaja hladnoe. Srani rad je
usporen, disanje je povrno i ubrzano, a po prestanku kupanja se javlja crvenilo koe sa
oseajem topline i osveenja. Ima povoljne efekte, ali ne otklanja dovoljno neistoe. Ne
treba da traje due od 15-20 min.
Mlake kupke (20-38C) umiruju CNS i odlino uklanjaju neistoe
Topla kupanja (30-50C) dovode do izraenog crvenila koe sa obilnim znojenjem uz
optereenje KVS. Kupanje treba zavriti mlakim i hladnim tuiranjem.
Higijena zuba i usne duplje je deo redovne telesne nege koji ima medicinski i socioekonomski znaaj. Nezdrava ishrana, slatkii, neodravanje higijene dovode do razvoja
karijesa i paradontopatije. Karijes ima ogroman medicinski i socio-ekonomski znaaj. Rana
briga za zube treba da ih uva do duboke starosti. Na razvoj zdravih zuba utie ishrana majke
u trudnoi i preventivno davanje fluora i fluorokalcijuma. Kasnije, kod dece treba razviti
naviku vakanja u upotrebi vrste hrane koja mehaniki isti zube. Redovno ienje i nega
zuba kod dece treba da pone od 3. godine ivota kada su izrasli mleni zubi.
Zube treba prati umereno tvrdom etkicom sa pastom i bez prethodnog kvaenja etkice,
min 2x dnevno, uvek posle jela, pravilnim pokretima i ispiranjem na kraju.

Higijena ruku i nogu:

Higijena ruku je ogledalo line higijene. Redovno pranje ruku je najosnovnija preventiva
u suzbijanju crevnih zaraznih i parazitarnih bolesti, skabijes, piodermije. Ruke treba prati do
laktova posle svakog prljavog posla, pre i posle obavljanja nude, ali i pre svakog istog posla
priprema hrane, uzimanje hrane, nega dece i bolesnika. Za pranje ruku potrebna je tekua
voda uz upotrebu sapuna i etkice za pranje koe. Za suenje ruku slue papirni ubrusi. Kod
profesija gde postoji opasnost prenoenja infekcije, treba obavljati i dezinfekciju ruku. Ne
preporuuje se korienje agresivnih sredstava jer moe doi do uklanjanja zatitne masnoe,
senzibilizacije i pojave ekcema. Higijena ruku obuhvata i pravilno tretiranje noktiju (ispod
kojih se mogu nai jaja crevnih parazita bakterijska flora) i zanoktica. Bakterijska flora koe
zdravstvenih radnika moe biti prolazna (steena direktnim dodirom sa pacijentom ili
povrinama iz pacijentove blizine, a odstranjuje se uobiajenim pranjem ruku) i trajna
(S.Aureus i G-bacili; individualna je i teko se odstranjuje). **pregledaj naredno pitanje!
Higijena nogu je vana jer su noge optereeni deo tela. Dugotrajno stajanje ili hodanje,
nefizioloka obua i velika telesna teina su faktori optereenja. Noge se stalno znoje i zato ih
treba redovno prati i izbegavati gumenu obuu i sintetike arape zato to spreavaju
isparavanje i stvaraju uslove za razvoj mikroorganizama i gljivica. Znojenje macerira kou i
stvara preduslov za gnojne i gljivine infekcije. Na prstima i tabanima mogu nastati uljevi,
zarasli nokti i ogrubela koa. Briga za zdravlje nogu mora da pone sa profilaksom rahitisa
jo u prenatalnom periodu, a kasnije pravilnim razvojem nogu kod odojeta. Higijena trai da
se noge peru svakodnevno, posle rada ili uvee i da se nakon pranja dobro osue, naroito
izmeu prstiju, kako bi se spreio razvoj infekcije.
Higijena kose i koe glave: Zahteva redovno ienje i negu. Preko kose se raznose
infekcije: mikoze, pedikuloze, sekundarne piodermije. Kosa se pere jednom nedeljno
amponom i ispira se dok se ampon ne ukloni. Redovno je etkati i iati. Loa nega slabi
kosu i kou na glavi seboreja, elavost.
Higijena odmora i sna: Dnevni odmor: 1h rada 5 minuta pauza. Posle 3-4h rada
20-30 minuta pauza. Godinji odmor je dui. San je 8h za odrasle, 9-12h za decu.

4. DOBRA HIGIJENSKA PRAKSA PRANJA RUKU

Zdrava koa je naseljena bakterijama, a razliiti delovi tela imaju razliit broj aerobnih
bakterija.
Bakterijska flora moe biti: trajna (S. Aureus npr) i prolazna (E. coli npr).
Higijena ruku podrazumeva pranje ruku sa:
1. Dezinfekcionim sredstvima koja zahtevaju vodu sapuni (obini nemaju
baktericidni efekat ve samo konzervirajue deluju na bakterije)
a. Antiseptino pranje nanoenje antisept sredstava na ruke i trljanje cele
povrine koe
b. Hirurka preoperativno, da bi se odstranila prolazna i smanjila trajna
bakterijska flora ruku
2. Dezinfekcionim sredstvima koja NE zahtevaju vodu, tzv. bezvodna antisept
sredstva, ona pri upotrebi ne zahtavaju prisustvo vode ve se ruke trljaju dok se
sredstvo ne osui; npr. desderman.
5. HIGIJENSKI ZAHTEVI ZA ZDRAVSTVENE USTANOVE
Higijenu zdravstvenih ustanova moramo posmatrati sa najmanje 3 aspekta:
1. zatita zdravlja bolesnika posetilaca
2. zatita zaposlenog osoblja
3. zatita blie i ire okoline ovih objekata

Zdravstvene ustanove su obavezne da:

a) koriste graevinske standarde prilikom izgradnje i rekonsrukcije objekta
b) osnuju komisiju za suzbijanje interhospitalnih infekcija
c) izrade plan i program za suzbijanje intrahospitalnih infekcija
d) obezbede snabdevanje objekta higijenski ispravnom vodom za pie
e) obezbede zdravstveno ispravne namirnice za svoje pacijente
f) izvre prijavu svih sluajeva i epidemija zaraznih bolesti
Bolnice po tipu izgradnje razlikuju se bolnice paviljonskog tipa i blok sistema.
U paviljonskom sistemu svaka bolnika zgrada predstavlja jedno bolniko odeljenje i
vie meusobno povezanih zgrada moe pripadati jednom odeljenju.
Lekovi, hrana i ostali potrebni materijal dolazi na odeljenje povrinskim komunikacijama.
U blok sistemu jedan ili nekoliko spratova bloka ili jednog krila bloka pripada jednom
bolnikom odeljenju.
Kretanje materijala je vertikalno-teretnim liftovima, komunikacije su ovde krae to je
posebno vano za transport hrane.

10

Bolnica se mora organizovati prostorno i funkcionalno po sistemu bolnikih jedinica.

Bolniku jedinicu ine 24-30 kreveta smetenih u sobama po 1, 2, 4, 6 ili 1, 3, 6. U sklopu
bolnike jedinice se jo nalaze:
- soba za pregled i intervencije
- sobe za lekare i ostalo zdravstveno osoblje
- ostava
- ajna kuhinja i trpezarija za pokretne bolesnike
Svaka bolnika jedinica zauzima deo sprata ili ceo sprat, zavisno od veliine i naina
gradnje objekta. U bolnikim sobama za svaki krevet se planira minimalno 9m 2 a optimalno
15m2. Visina prostorije je 3m; u svakoj sobi je najmanje 1 umivaonik, a za 2-3 susedne sobe
postavlja se 1 kupatilo. Na zaraznim odeljenjima bolnike jedinice treba da su manje, sa po 12
postelja i sa vie soba sa 1 krevetom.
Svi centralni funkcionalni pogoni bolnice prostorno se postavljaju u sredinu bloka,
najee prizemno, sa to boljim direktnim komunikacijama se povezuju sa svim bolnikim
odeljenjima.
Kuhinja je sanitarno-higijenski po prostoru i opremi takva da ispunjava sve zahteve
koji se postavljaju za objekte masovne drutvene ishrane, s tim da je veoma poeljno da
postoji visok stepen mehanizacije odnosno automatizacije tehnolokih procesa. Kuhinja treba
da je smetena na najvii sprat bolnikog bloka.
Grejanje treba da je centralno sa toplom vodom.
Ventilacija je prirodna, to odgovarajua konstrukcija prostora treba maksimalno da
omogui; vetaku ventilaciju i kompletnu klimatizaciju trae specijalni bolniki prostori:
operacione sale, laboratorijska odeljenja, za nedonoad.
Osvetljenje funkcionalnih prostorija, a naroito bolesnikih soba direktnom svetlou
mora biti izdano, sa svetlosnim koeficijentom za sobe 1:5, funkcionalnih prostorija 1:4, a za
operacione sale1:3. Operacione sale zahtevaju vetaki izvor od 1000 luksa, sobe ne smeju
biti ispod 150 luksa, a sobe za intervencije 200 luksa.
Voda Bolnica je veliki potroa vode, oko 300-500l po krevetu, na svim potrebnim
mestima mora se obezbediti dovod tople vode. Perionica rublja je vrlo znaajan pogon.
Kanalizaciona otpadna voda iz cele bolnice mora biti obavezno dezinfikovana pre
isputanja u opti kanalizacioni sistem.
Centralni sistem za DDD (dezinsekciju, dezinfekciju, deratizaciju) je povezan sa
perionicama i funkcionie po strogom principu odvajanja iste od neiste strane.
Skupljanje vrstih otpadaka u bolnici poinje sa metalnim sudovima sa poklopcima
i podelom u svakoj bolesnikoj sobi koje se dnevno prazne uvee u kontejnere locirane na
odreenom dvorinom prostoru.
Za bioloki otpadni i zavojni materijal svaka bolnica bi trebala da ima u ekonomskom
pogonu svoj krematorijum incinerator.

11

Dom zdravlja je zdravstvena radna organizacija za pruanje: zdravstvene zatite

stanovnitvu, a kako u svom sastavu ima i funkcionalnu slubu, prua i specijalistiku zatitu.
Ovi zdravstveni objekti treba da imaju lokacijom obezbeene dobre prilazne
komunikacije gradskim saobraajnim sredstvima i dovoljan parking prostor.
Poeljno je da objekat nema vie od prizemlja i 2 sprata.
DG pogoni se smetaju prizemno centralno, ispred njih su najvei holovi koji delom
slue i za ekaonice. Od ovog centralnog hola se bono odvajaju prostorije ekaonice za
ambulante opte prakse, poliklinike i savetovaline slube.
Najvei znaaj imaju ovi ekaoniki prostori, poeljno je da se prostor planira za
maksimalno predvieni kapacitet poseta, sa oko 0,3m 2 po pacijentu. ekaonice treba da su
izdano osvetljene i ventilisane; obavezan je odvojen sanitarni vor za oba pola.

12

6. PREVENTIVNI POSTUPCI KONTINUIRANE KONTROLE HIGIJENSKIH

USLOVA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
Prilikom izrade plana za spreavanje i suzbijanje zaraznih bolesti u zdravstvenim
ustanovama, moraju se sprovoditi one mere koje su propisane zakonom za datu vrstu
ustanove, kao i one mere koje struni timovi predlau.
S tim u vezi, svaka zdravstvena ustanova u skladu sa vrstom medicinskih usluga koje
prua, vrstom i brojem pacijenata kojima ih prua treba da utvrdi kritine take. Za
kontrolu svake kritine take potrebno je izraditi proceduru, proveriti efikasnost u praksi,
korigovati, uspostaviti nadzor i sistem voenja dokumentacije.
Radni tim ili komisija sainjen je od strunjaka razliitih profila kao i rukovodioca
zdravstvene ustanove (direktor, rukovodioci radnih jedinica, specijalista higijene,
epidemiolog, mikrobiolog, medicinar rada, medicinski tehniar...).
Pre nego to radna komisija pristupi izradi plana i programa, treba da razmotri vaeu
zakonsku osnovu u oblasti zatite od intrahospitalnih infekcija i izvri procenu rizika za
nastanak infekcija u zdravstvenoj ustanovi.
Kao neke od mera koje su se pokazale korisnim u prevenciji zagaenja vazduha, a
samim tim i smanjile rizik od irenja respiratornih infekcija jeste i postojanje posebnih ulaza,
izlaza i hodnika za razne vrste pacijenata, postavljanje posebnog ventilacionog sistema uz
potovanje graevinskih standarda i uputstava proizvoaa opreme. Takoe, kao jedna od
najznaajnijih mera u prevenciji i suzbijanju bolnikih infekcija jeste snabdevanje bolnice
higijenski ispravnom vodom za pie pute, centralne ili lokalne vodovodne mree.
Zdravstvena ustanova treba da uini i plan sa procedurama i uputstvima za ienje i
dezinfekciju prostora i povrina, posuda, pribora, odee, kontrolu tetoina.
7. POLITIKA KONTROLE KRITINIH TAAKA U ZDRAVSTVENIM
USTANOVAMA
Svaka zdravstvena ustanova u skladu sa vrstom medicinskih usluga koje prua, vrstom
i brojem pacijenata kojima ih prua treba da utvrdi kritine take.
Zdravstvene ustanove predstavljaju visokorizinu sredinu za nastanak bolnikih
infekcija. Bolnika infekcija je naziv koji se uobiajeno koristi za sve bolesti iji su uzronici
mikroorganizmi, a nastale su kao posledica boravka i leenja u zdravstvenoj ustanovi.
Sredina zdravstvene ustanove sadri veliki broj mikroorganizama, ali samo mali broj
predstavlja za oveka znaajne patogene mikroorganizme.
Infekcije u bolnikim uslovima mogu nastati samo ako postoje sve karike u lancu
infekcije, a to su:
izvor

put prenoenja

ulazno mesto

dovoljna koliina i virulencija klica

13

osetljiv organizam domaina

U proceni rizika, bolnika se sredina navodi kao put ali i kao izvor uzronika bolesti.
Procena rizika za nastanak bolnike infekcije podrazumeva utvrivanje procedure i postupaka
koji se odvijaju u bolnikoj sredini, a koji su od kritinog znaaja za prevenciju i suzbijanje
bolnike zaraze.
Pre nego to se izvri procena rizika, potrebno je utvrditi osobenosti rizika (put
prenosa, uslovi koji pogoduju rastu i razvoju mikroba, nain prenoenja i mere prevencije).
Osobine rizika
Opis rizika podrazumeva utvrivanje epidemiolokog znaaja prisustva uzronika
zaraznih bolesti, puteva prenosa, uslovima koji pogoduju rastu i razmnoavanju uzronika,
takoe podrazumeva i opis mera koje se primenjuju u prevenciji i suzbijanju bolnikih
infekcija, njihove efetivnosti i efikasnosti.
Bolnika sredina kao izvor uzronika:
Gljivice iz roda Aspergillus i Penicilium mogu biti uzronici infekcija kod
imunokompromitovanih bolesnika, a pogotovo tokom npr. rekonstrukcije bolnikih prostorija
(poveana koncentracija praine). Saprofiti Pseudomonas spp, Enterobacter spp,
Acinetobacter spp, NON TBC mikobakterije, u bolniku sredinu mogu dopseti preko vode
za pie i vode u rashladnim ureajima, prilikom terapije i dijagnostikih procedura.
Bolnika sredina kao put prenosa:
1. Direktan kontakt ovako se najee prenose respiratorne infekcije udisanjem
aerosola koji je nastao kijanjem i kaljanjem osobe koja ima respiratornu infekciju. Najee
su u pitanju virusne infekcije. Rizik za nastajanje infekcije ovim putem je povean ukoliko se
zaraene osobe kreu izvan prostorija u kojima se lee i tom prilikom dolaze u kontakt sa
drugim osetljivim osobama.
Postojanje procedure za primenu optih i linih mera zatite od direktnih kontakata
smanjuje rizik za prenoenje infekcije.
2. Vazduh u bolnikoj sredini indirektno, strujanjem vazduha iz jedne u drugu
prostoriju ili u udaljenje prostorije preko ventilacionih sistema. Na veliinu rizika utie i
koliina i smer toka vazduha koji cirkulie kroz ventilacione sisteme.
Od posebnog znaaja je postojanje mogunosti da vazduh prolazi pored filtera koji
nisu dobro postavljeni ili kroz filtere koji se neredovno iste ili menjaju, tako da postoji
mogunost da su sami zagaeni odreenim mikroorganizmima.
Postojanje procedura o nainu primene UV-lampi se pokazalo kao efikasna metoda za
smanjenje rizika iji su uzronici vegetativni oblici bakterija i gljiva.
3. Voda u bolnikoj sredini potrebno je utvrditi koji mikrorganizmi bi mogli biti
preneseni preko vode i na koji nain.

14

4. Radne povrine i pribor za rad prenos uzronika bolesti se uvek odvija fekalno
oralnim putem. U odreenoj zdravstvenoj ustanovi treba utvrditi koji put prenosa je
najizvesniji za prenos uzronika. Za procenu rizika preporuuje se sprovoenje istraivanja
koje treba da utvrdi efikasnost primenjenih mera ienja i dezinfekcije.
5. Posteljina i odea u duecima i jastucima se mogu nai Pseudomonas Aeruginosa,
Acinetobacter. Ukoliko se posteljina redovno menja i ukoliko je suva, rizik za pojavu
navedenih mikroorganizama je znaajno redukovan.
Prenos uzronika moe se ostvariti direktnim kontaktom sa posteljinom koja je
uprljana krvlju, sekretima, ekskretima, ali i putem aerosola.
Na rukavima mantila i oko depova mogu se nai Staphylocoocus Aureus, Difteroidi
Acinetobacter.
Postojanje i u praksi proverena procedura za sakupljanje, transport i pranje vea,
redovne zamene radnih uniformi umanjuje rizik za prenoenje uzronika bolesti.
6. Odlaganje tenog i vrstog otpada u toku odlaganja moe doi do rasejavanja
uzronika bolesti.
7. Kontrola tetoina (redovna dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija).
8. Osetljivost domaina
9. Broj i virulencija mikroba
Kvalitet opisa rizika i stepena poverenja u analizu rizika zavisi od raspoloivih
podataka, validnosti podataka i strunosti lanova tima koji na kraju treba da izvre rangiranje
rizika prema teini i duini trajanja bolesti koje mogu nastati pri postojanju utvrenih rizika.
Upravljanje rizikom
Prikupljeni podaci, potkrepljeni urednom i validnom dokumentacijom, zajedno sa
analizom rizika, odnosno opisom teine i veliine rizika za nastanak pojedinih zaraznih
bolesti u odreenoj zdravstvenoj ustanovi, treba da budu prosleeni komisiji (tj. timu za
upravljanje rizikom Risk Menagement) koja e izraditi plan i sprovesti preventivne mere i
suzbijanje infekcija u zdravstvenoj ustanovi.
Za uspeno upravljanje rizikom bitno je redovno izvetavanje svih subjekata koji u
tome uestvuju o postojanju rizika, primenjenim merama i oekivanom ishodu (Risk
Communication) ime je omogueno da tim preduzme dodatne mere, ako za njih postoji
potreba.

15

8. DELOVANJE LEKARA PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZATITE U VANREDNIM

PRILIKAMA
Ljudsko zdravlje u vanrednim uslovima
I Vazduh
1. Stalno nadgledanje
2. Obezbediti zatitne maske i sklonita
II Voda
1. Obezbediti higijenski ispravnu vodu za pie
2. Racionalna potronja vode (minimum po stanovniku)
3. Pojaan sanitarni nadzor nad svim vodnim objektima
4. Vri se hiperhloracija sa 6 do 7mg Cl (to je ujedno i doza koja ne smeta stanovnitvu)
5. Ako je vodni objekat pokretan (cisterna), onda potpada pod stroge mere sanitarne
zatite sa stalnom straom
6. Obuiti stanovnike kako da najracionalnije troe vodu i kako da pravilno koriste
improvizovane pokretne vodne objekte (vrlo je vano ne dodirivati slavine prilikom
toenja vode).
III Hrana
1. Obezbediti potrebne i dovoljne koliine hrane
2. Hrana u vidu robne rezerve treba samo da je ona koja se moe dugo uvati:
a. Penica (a ne brano) koja moe da se samelje po potrebi
b. Ulje
c. eer
d. Mleko u prahu
e. Leguminoze mahunasto povre (npr. suvi pasulj, soivo, soja...), kao izvori
vitamina B kompleksa
f. Testenina
g. Konzerve (najbolje u vidu sardina)
h. So
IV Dispozicija otpadnih voda, vrstih i tenih materija
(godinje per capita se svari 1kg otpada)
1. U komunalnim naseljima paziti da otpadne vode ne idu u kanalizaciju
2. Obezbeivanje hemijskih nunika ili privremenih
3. Spaljivanje otpada ako je mogue, ako ne obezbediti deponiju koja se uva
V Informisati stanovnitvo

16

Ciljevi preventivnih mera u vanrednim prilikama su:

1. Ouvati i ojaati psihofiziku kondiciju
2. Protivepidemijsko-higijenske mere
3. Spreavanje unoenja i irenja zaraznih bolesti i rano otkrivanje obolelih
4. Protivbioloka, protivhemijska, protivradioloka zatita

Zadaci preventivnih mera u vanrednim prilikama:

1. Epidemioloka trijaa
Postupak aktivnog ranog otkrivanja i izolacije zaraznih bolesnika ili sumnjivih na zarazno
oboljenje. Epidemioloka trijaa se sastoji od:
a) Pojaanog zdravstvenog nadzora
b) Od formiranja Karantina u uslovima postojanja epidemija i kada to epidemioloka
situacija nalae
c) Brzog otkrivanja postojeih i potencijalnih epidemijskih arita
d) Sakupljanje podataka o vodosnabdevanju, stanovanju, ishrani, linoj higijeni,
vektorima zaraza, aritima zaraza, kretanje zoonoza.
2. Sanitetski pregledi ljudstva
a) 1 x meseno obavezan sanitetski pregled celokupnog stanovnitva
b) Prilikom sanitetskog pregleda obraa se panja na:
- linu higijenu svake osobe
- proverava se ishranjenost
- proverava se psihofozika kondicija
- trae se venerina, parazitarna, kona oboljenja kao i druga jo
neotkrivena oboljenja
- Kod otkrivanja i jednog sluaja infektivnog oboljenja (npr. skabiesa),
rade se vanredni sanitetski pregledi u cilju ranog otkrivanja novih
bolesnika i hitno se preuzimaju specifine profilaktike mere.
3. Kontrola vodosnabdevanja
a) Ocena sanitarne ispravnosti
b) Kontrola kvaliteta vode i odobravanje za upotrebu bez ili posle odreenih postupaka
popravke kvaliteta vode
4. Kontrola ishrane
a) Kontrola kontaminacije hrane i uzimanjem uzorka za dalje laboratorijske analize
b) Organoleptika kontrola namirnica i gotove hrane

17

c) uvanje kompletnog dnevnog kontrolnog obroka najmanje 24h radi mogunosti

naknadnog dokazivanja etiologije nastalih epidemija toksinfekcija i intoksikacija
hranom u vanrednim uslovima
d) Kontrola sanitarnog reima transporta i skladitenja namirnica
e) Odreivanje reima obroka i jelovnika
f) Pronalaenje dopunskih izvora hrane u uslovima oskudice
g) Kontrola kondicije i ishranjenosti vojske, koja je klasian tip kolektivne zatvorene
ishrane, sa svim mogunostima idealnog planiranja dnevnih obroka:
- prati se efekat ishrane na kondiciju
- profilaksa alimentarnih intoksikacija i toksinfekcija uvanjem kompletnog
dnevnog kontrolnog obroka najmanje 24h radi otkrivanja mogue bakterijske
intoksikacije i toksinfekcije
- osoblje u kuhinji podlee redovnoj zdravstvenoj kontroli
- sanitarni nadzor nad klanjem, obradom mesa, te pripremom hrane, transportom
i distribucijom
5. Kontrola smetaja
a) Asanacija naselja
b) Stalna kontrola ivotnih uslova
6. Kontrola line higijene
a) Kontrola odravanja svih propisanih mera line higijene, naroito u oteanim
uslovima smetaja
b) Predlaganje vanrednih mera zbog epidemija i krajnje loeg higijenskog stanja
c) Predlaganje i improvizacija za sprovoenje mera line higijene
d) Lina higijena vojnika, kao to je obavezno jutarnje umivanje do pasa vodom i
sapunom, pranje ruku pre jela i posle svakog prljavog posla, pranje nogu i zuba pre
spavanja
e) Informisanje u cilju usvajanja higijenskih navika u vanrednim uslovima, te da naui da
uva zdravlje i da se za njega osea odgovornim lino i kolektivno, kao to su
uspostavljanje dnevnih higijenskih navika pranja ruku, umivanja, kupanja, pranja
zuba, pranja nogu.
7. Kontrola uklanjanja otpadnih materija:
a) Odreivanje odgovarajueg mesta za sakupljanje smea i vrste ukopa
b) Organizacija adekvatnih improvizacija uklanjanja otpadnih materija
c) Nadzor i sptovoenje dezinfekcije
d) Kontrola sahranjivanja
e) Kontrola mogue kontaminacije izvora i tokova prirodne vode
8. Kontrola radnog mesta
a) Praenje zdravstvenog stanja radnika
b) Kontrola opte i line higijene radnika i radnog mesta
c) Praenje i predlaganje mera higijenske zatite na radu

18

9. Dezinsekcija, dezinfekcija, deratizacija se vri od strane sanitetskih organa

10. Kontaminacija i dekontaminacija
a) Hrana
- Pri nuklearnom napadu hrana moe biti kontaminirana direktno ozraivanjem i
sekundarnom kontaminacijom putem radioaktivnih estica, odnosno praine najee putem
radioaktivnih padavina. Takoe postoji mogunost diverzantskih akcija u smislu
kontaminacije hrane radioizotopima.
- Najbolja zatita od kontaminacije je adekvatna ambalaa, od stakla ili metala (konzerve,
tegle, flae). Solidnu zatitu prua i vieslojna folija ili gumena tkanina koja moe da titi
namirnice 3-5 dana. Papirna, kartonska ili drvena ambalaa nije efikasna zbog moguih
mikrootvora kroz koje moe prodreti radioaktivna praina ili zraenje.
Tene namirnice se kontaminiraju kroz itav sloj, dok vrste namirnice (meso, voe, povre)
mogu biti povrinski kontaminirane.
- Primarno i sekundarno ozraene namirnice se ne mogu pre kontrole koristiti. Namirnice
tene kozistencije obavezno se unitavaju dubokim zakopavanjem. vrste namirnice ako je to
mogue dekontaminiraju se pranjem mlazevima vode.
- Bojni otrovi mogu na razne naine dospeti do namirnica putem estica ili aerosola tokom
dejstva biolokog oruja i diverzijom.
Za kontaminaciju su najopasniji plikavci i nervni bojni otrovi koji su u tenom stanju. Stepen
kontaminacije zavisi od vrste ambalae, naina uvanja objekta sa namirnicama. Tene
kontaminirane namirnice treba smatrati neupotrebljivim te ih treba unititi. Namirnice koje su
samo povrno kontaminirane i to vrste ako je mogue treba ih dekontaminirati *mehanikim
metodama (brisanjem, ribanjem, struganjem, ispiranjem mlazom vode), *hemijskim
metodama (jedinjenja antagonisti otrova koji npr. hemijskim reakcijama hlorovanjem,
oksidacijom, hidrolizom menjaju hemijsku strukturu bojnog otrova), *fizikim metodama
(neki bojni otrovi destabilizuju svoju strukturu na visokoj TC).
- Bioloka kontaminacija moe nastati direktno upotrebom 1) direktno biolokog oruja
(aerosoli), 2) putem vektora (glodari, insekti...) ili 3) putem diverzantskih akcija.
Poto se teko detektuju za razliku od nuklearnih (detektori i dozimetri) i hemijskih agenasa
(od mirisa, prisustvo masnih kapljica na predmetima do pokretnih laboratorija npr. SnK 53 za
detekciju i razvrstavanje), najefikasnije su mere zatite kao to su: 1 veterinarski nadzor nad
stokom za klanje, 2 dobro pranje i pravilna higijenska tehnika obrada hrane, 3
iskuvavanje konzervi i visokotermika obrada sumnjive hrane.

19

b) Ljudi i predmeti
Radioloka, bioloka, hemijska dekontaminacija obuhvata ukljanjanje tetnih materija
i agenasa sa koe, vidljivih sluzokoa, odee, obue, opreme. Moe biti potpuna i delimina.
Radioloka Obavezno noenje zatitne maske i odee koje mogu biti u priboru za
samozatitu ili improvizovane npr. maske od vate i gaze, kina kabanica, ogrtai, kapuljae
kaljae, itd.; sapunjanje, pranje otkrivenih delova tela, ispiranje vidljivih sluzokoa 2% sode
bikarbone (NaHCO3), promena odee.
Hemijska unitavanje i uklanjanje bojnih otrova sa povrine koe, sluzokoe, odee.
Kratkotrajni bojni otrrovi ne zahtevaju nikakvu dekontaminaciju. Zatita je kao kod
radioloke. Kod dekontaminacije koe koristi se 10% hloramin (ClNH3), kojim se premae
koa, a zatim se pere vodom i sapunom; vidljive sluzokoe se ispiraju 2% sode bikarbone
(NaHCO3), promena odee. Ukoliko ne postoje specifina sredstva za dekontaminaciju od
bojnih otrova, povrinu koe sa kapljicama otrova preporuljivo je posuti branom, pepelom,
talkom koji e delimino apsorbovati kapljice otrova, koji se zatim lake stresu i odstrane
tamponima.
Bioloka Korienje dezinfekcionih sredtava za dekontaminaciju koe i vidljivih sluzokoa,
pranje vodom, sapunom.
Dekontaminacija odee obuhvata:
viestruko pranje vodom, sapunom, deterdentima, sodom u za to namenjenim posudama;
prokuvavanje tekstilne opreme + sapuni, deterdenti 30-60min (kazani, burad...);

izlaganje vodenoj pari u improvizovanim sredstvima partizanska burad

Provetravanjem na otvorenom prostoru na vetru ili suncu, leti 5-6h, a zimi 2-3
dana;
istresanje, etkanje, upijanje estica kod radioaktivne praine.

Dekontaminacija tehnikih sredstava:

o upotrebljava se mlaz vode + rastvoren deterdent
o kod improvizacije korisna je krpa, guba trave ili slame
Kod dekontaminacije tehnikih sredstava potrebno je noenje zatitne opreme. Otpadna voda
nakon dekontaminacije, kao i ostala sredstva koja su pritom koriena se bacaju u posebne
iskopane jame te se ili spaljuju ili zakopavaju, a teren se poliva hlornim kreom (hemijska i
bioloka dekontaminacija).

20

9. VODOSNABDEVANJE I ISHRANA U VANREDNIM PRILIKAMA

Vodosnabdevanje:
Mora se obezbediti higijenski ispravna voda za pie, barem za osnovne potrebe. Za
minimalne potrebe (samo za pie) u zimskim mesecima potrebno je 2l, a u letnjim do 3l vode
po osobi na dan, meutim ovaj minimum moe biti adekvatan samo nekoliko dana.
Voda se mora obezbediti za odravanje minimuma line higijene i ishrane da bi se
smanjila mogunost pojave crevnih zaraznih bolesti. Zbog toga se mora obezbediti ukupno
30l vode za npr. boravak u logoru, a za trajan boravak jo dodatnih 10-15l za odravanje line
higijene, higijenu odee i stanovanja i sl.
U sluaju da postoji bolnica, mora se obezbediti 200-300l vode po bolesniku.
Ishrana:
Za sve vanredne prilike koje mogu trajati razliito dugo, kao i za ratne uslove, mora
postojati izgraena i prihvaena doktrina za organizaciju ishrane stanovnitva. Vanredne
prilike mogu iznenadno nastati i u mirnodopskim uslovima elementarne katastrofe,
zemljotresi, poplave, poari, vulkani, vetrovi.
Ishrana mora biti takva da omoguava ouvanje radne sposobnosti i zdravlja aktivnog
dela stanovnitva, a u posebnim kategorijama stanovnitvo kao to su trudnice, dojilje, deca i
bolesni se mora posebno povesti rauna. Njima se mora obezbediti optimum kalorija, proteina
i svih bitnih zatitnih materija.
Za sve stanovnike se mora obezbediti ishrana za preivljavanje, bez velikih i trajnih
zdravstvenih posledica. Svaka zemlja priprema materijalne rezerve osnovnih namirnica koje
stalno obnavlja i uva u posebnim skladitima osiguranim od razaranja i svih vrsta
kontaminacije (koncentrovana, konzervisana i bioloki obogaena hrana). Ove rezerve treba
da su dovoljne za preivljavanje u trajanju od nekoliko maseci uz rigoroznu racionalizaciju
potronje.
Osnovni principi:
brz prelaz na racionalno snabdevanje i rigirozno potovanje svih njegovih principa

radno sposobno stanovnitvo treba da dobije optimum

trudnicama, dojiljama, deci i bolesnima treba osigurati fizioloki optimum kalorija,

proteina i svih bitnih zatitnih materija
ostale kategorije stanovnitva moraju zadovoljiti minimum potreba

Dobro poznavanje biljaka i ivotinja, njihova tana identifikacija i izdvajanje jestivih od

nejestivih sastojaka je bitan faktor u prehrani tokom vanrednih uslova, jer u prirodi postoji
obilje biljnog i ivotinjskog izvora kalorija, hranljivih i zatitnih materija.
Ep = 2100kcal
Fe = 7mg
P = 0,7 g/kg
Tiamin = 12mg
M = 40g
Riboflavin = 1mg
++
Ca = 500mg
Niacin = 12mg

21

Cvit. = 50mg
Improvizacije u vojnoj higijeni improvizacija vodosnabdevanja
U normalnim mirnodopskim kasarnskim uslovima smetaja u pogledu vode, vae sve
higijenske norme i propisi za vodosnabdevanje kao i za ostali deo naselja.
U neredovnim improvizovanim smetajnim uslovima (naroito u ratu)
vodosnabdevanje dobija izvanredan higijenski i epidemioloki znaaj.
Za organizovano vodosnabdevanje sve vojne jedinice formiraju vodne stanice. Ove
stanice i pripremljene rezerve vode se smetaju po mogunosti u dobre zaklone zbog mogueg
dejstva neprijatelja i eventualne kontaminacije.
U bezvodnim krajevima vodne stanice se orijentiu na prikupljanje padavina, a u planinama
na sakupljanje snega.
U napadu, snabdevanje vodom je na principu doturanja jedinicama iz pozadine, sa
vodnih stanica koje se blagovremeno organizuju pozadi polaznih poloaja za napad. Pre
napada ljudstvo podmiruje svoje potrebe i napune se sva raspoloiva sredstva za transport
vode u jedinicama. U samom napadu koriste se te rezerve koje jedinice sa sobom nose.
Za napajanje vodnih stanica mogu se koristiti samo oni vodni objekti koje odobre
organi sanitetske slube. Naroito je zabranjeno korienje vodnih objekata na osvojenoj
teritoriji pre no to se izvri kontrola kvaliteta vode i ne izda odobrenje za korienje.
Sanitetski organi vre HE izvianje vodnih objekata, uzimaju uzorke za analize (radioloke,
toksikoloke, hemijske i bakterioloke) prema indikacijama. Koriste se oni objekti koji su u
datom reonu najbolji i najsigurniji prema nalazu lokalne inspekcije i brzih orijentacionih
analiza. Bakterioloke analize se u ratu praktino ne koriste u borbi i pokretu, ve se
principijelno svaka voda podvrgava dezinfekciji, po potrebi hiperhlorinaciji, uz eventualnu
dehlorinaciju.
U prvom redu, koriste se izvori raspoloive podzemne vode kao sigurniji, a tek potom
povrinske vode. Kada se koristi sneg, gornji povrinski sloj se uvek odbacuje.
Svi vodni objekti za napajanje vodnih stanica moraju biti sanitarno propisno
obezbeeni. Na njima se vre sve mogue popravke i sanacije i odreuju se zatitni pojasevi i
postavlja straa u zoni stroge sanitarne zatite objekta, kao i kod skladita rezervi vode.
U radiolokom pogledu voda ne sme pokazivati veu radioaktivnost od 12 x 10 -4 Bq.
Voda ne sme da sadri patogene mikroorganizme te se zato obavezno dezinfikuje pre
upotrebe. Ne sme da sadri bojne otrove, pa je zato prethodna toksikoloka analiza obavezna
ako se za to postavi indikacija.
Voda za kuhinjske potrebe mora da ima iste kvalitete pijae vode, samo ne mora
obavezno da je bezbojna, bistra i bez ukusa.
Voda za linu higijenu po pravilu mora da ima kvalitet pijae vode, ali se izuzetno
dozvoljava i upotreba vode slabijih organoleptikih svojstava.
Voda za tehniku upotrebu ne sme biti hemijski kontaminirana, a radioloka
kontaminacija ne sme da prelazi granice tolerancije za pijau vodu.

22

A) Proste vodne stanice postavljaju jedinice na odreenom vodnom objektu. Voda

se iz objekta zahvata, dezinfikuje u ambalai ili transportnom sredstvu i prevozi do delova
jedinice.
Ako je voda mutna, ili e se koristiti zahvat povrinske vode, na vodostanici se pre
dezinfikacije vri fiziki popravak vode, najee filtracijom na formacijskim ili
improvizovanim filtrima od peska, drvenog uglja, piljevine, platna ili pamuka. Formacijski
filtri su obino Sajcovi sa azbestno-celuloznom membranom ili sa dijatomejskom zemljom.
Danas se veoma mnogo radi na tome da se dobiju formacijski filtri visoke efikasnosti za RHB
dekontaminaciju jednovremeno.
Ambalaa za profiltrovanu vodu su obino Listerove vree od impregniranog platna sa
vie slavina pri dnu. Dezinfekcija vode se vri u samoj Listerovoj vrei.
Za transport vode koriste se burad sa zapregom i cisterne sa konjskom ili auto vuom.
Postupak dezinfekcije u buradima i cisternama je po pravilu hlorinacija. Koristi se hlorni
koncentrat tako da se dobija posle kontaktnog vremena od 20 minuta rezidualni hlor od 0,2mg
po litri.
esto i manje grupe hloriu vodu u ambalai tabletama hlornih, tj. hloraminskih
preparata (Halazon tablete, Pantocid tablete). 1 tableta efikasno hlorie 1l vode. Vojnik moe
individualno da hlorie vodu u svojoj uturici. Ako se vodna stanica ne postavlja, a odobri
korienje vode iz nekog vodnog objekta, onda svaki vojnik u punu uturicu vode stavlja 1
tabletu, saeka 20 minuta i onda je moe koristiti. Po indikaciji moe se narediti
hiperhlorisanje u uturici sa 2 tablete.
B) Sloenije vodne stanice razvijaju specijalne hidrotehnike jedinice,
iji kompleti raspolau pumpama, impregniranim rezervoarima talonicima, formacijskim
filtrima velikog kapaciteta, hlorinatorima i drugom prirunom potrebnom opremom i
ureajima za popravku vode. Po potrebi na ovakvim stanicama se izvodi RH dekontaminacija
vode.
Kada se vodna stanica snabdeva vodom iz reke, onda se korienje rene vode za sve
potrebe organizuje na principu prikazanom na slici (slika 1).

23

Umesto standardne hlorinacije, hiperhlorinacije koncentratom ili tabletama hlornih preparata,

dezinfikovana vode se moe izvesti i stavljanjem 6-7 kapi joda na 1l vode, sa kontaktnim
vremenom od 30 minuta, ili se voda obavezno prokuva. Umesto prokuvane vode vojnicima je
bolje davati kafu ili aj.
Hemijska dekontaminacija vode se praktino postie za sve klasine bojne otrove
filtracijom kroz filtre sa aktivnim ugljem. Dekontaminacija od savremenih organofosfornih
bojnih otrova vri se stavljanjem u vodu natriumkarbonata u cilju ubrzanja hidrolize otrova
uz naknadnu koagulaciju i filtraciju.
Radioloka dekontaminacija vode se vri na vie naina. Kada se raspoloe dovoljnim
koliinama nekontaminirane vode, onda se objekti sa kontaminiranom vodom ne koriste sve
dok radioaktivnost u njima ne padne na dozvoljeni minimum.

10.

DISPOZICIJA OTPADNIH MATERIJA U VANREDNIM PRILIKAMA:

A) vrst otpad
Kod organizovanog boravka na terenu mora se odrediti mesto i nain
dispozicije otpadaka
Zatrpavanje
1. Jama dubine 2-2,5m se locira van logora
2. Obezbede se zidovi od uruavanja
3. Jama se pokrije drvenim poklopcem ili granjem i zemljom (insekti)
4. Ostavlja se otvor za ubacivanje smea
5. Kada se napuni do 2/3, zatrpava se zemljom i ostavi se oznaka
Spaljivanje
1. Za lako zapaljiv i zarazni materijal kao i lako kvarljive otpatke
2. Improvizuje se pe od bureta, iskopa se rupa sa kanalima za dovod
3. Vatra se pali pod reetkom i smee se prvo sui, a onda spaljuje
B) Otpadne vode
Iz kuhinje se uklanjaju po sistemu propusne jame pomijare. Jama se gradi uz
kuhinjski deo logora, pokrije se granjem i zemljom, a za sakupljanje masnoa
koristi se lie i trava.
Fekalne vode se otklanjaju:
1. Izgradnjom propusne jame
2. Izgradnjom plitkog (do1m) ili dubokog (2-3m) poljskog nunika
3. Korienjem kanti ili buradi

**

U sluaju kada se ne mogu kopati poljski nunici ili se nunik improvizuje u zatvorenom
prostoru, koriste se kante sa rastvorom sredstava za dezinfekciju ili razaranje sadraja. **
***
U sluaju boravka u sklonitima, grade se nunici sa hemijskim punjenjem rezervoara. Kad
se rezervni napuni, hermetiki se zatvara ili odlae u za to namenjenu prostoriju. ***
24

11. ZNAAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U KOMUNALNOJ SREDINI

Da bi bili zadovoljeni
preduslova, a to su:
1.
2.
3.
4.

higijenski uslovi, prethodno mora biti ispunjeno vie

Planiranje i izgradnja
Lokacija
Zoniranje
Odravanje

1. Planiranje i izgradnja naselja uz realizaciju komunalno-higijenskih principa

Lake i sigurnije e se dosledno sprovoditi svi komunalno-higijenski principi kada se
planira izgradnja novog naselja nego kada se mora pristupiti urbanizaciji postojeeg uz
planske mere rekonstrukcije.
Prvi korak je generalni urbanistiki plan, koji se obino donose sa vanou 30
godina, to znai da oni moraju koncipirati i sav predvidljivi razvoj naselja u tom
vremenskom periodu.
Svakih 10 godina se generalni urbanistiki plan podvrgava reviziji, ispravkama i
dopunama koje se nuno nameu.
U realizaciji generalnih urbanistikih planova se donose detaljni urbanistiki planovi i
urbanistiki projekti lokaliteta.
2. Lokacija naselja
Za izgradnju novih naselja bira se najpodesniji teren vodei rauna o vie faktora i
uslova:
1. da ima dobra higijenska svojstva da je teren ocedan, povoljno nagnut,
dobro osunan i izdano provetran, ali ne sa prejakim vetrovima;
2. da prostor nije zatvoren visokim bregovima i planinama, to bi spreavalo
horizontalno provetravanje;
3. da ima optimalne klimatske mikroklimatske uslove, da je tlo porozno, a
podzemna voda nisko stojea;
4. da je omogueno prihvatljivo reenje vodosnabdevanja, uklanjanja svih
vrsta otpadaka;
5. da ima dobro snabdevako zalee sirovinama za privredne delatnosti,
potrebnom energijom i hranom za stanovnitvo naselja, sa odgovarajuim
povoljnim komunikacijama putnim, eleznikim, vodenim, vazdunim,
6. da je prostor dovoljan za planiran razvoj prostorno irenje naselja u
narednih 30 godina.
Realizacija komunalno-higijenskih zahteva u generalnim urbanistikim planovima
naselja najvanija je u vodosnabdevanju i uklanjanju otpadaka.

25

Lokacija naselja treba da omogui korienje kvalitetne podzemne vode u dovoljnim

koliinama, ako to nije mogue, nuna je lokacija naselja uz otvorene vodene povrine (reke,
jezera) ije se vode mogu koristiti uz odgovarajue kondicioniranje.
U planu se mora odluiti da li se ide na jedinstven ili dvojni sistem vodovoda, tj.
separatno napajanje industrije tehnolokom vodom, iji kvalitet nije odgovarajui za pie i
potrebe u linoj higijeni.
Vano je da li postoji delovanje gravitacije ili je neophodno postavljanje pumpi
odgovarajue snage, volumena protoka.
Isputanje vode u recipijent mora se isplanirati nizvodno od naselja.
Insolacija itavog prostora naselja, a posebno stambene zone i sportsko-rekreativne
zone, je veoma poeljan sa zdravstvenog aspekta, pa su lokacije naselja na blagim padinama,
orijentisanim najpoeljnije na jugoistok i jugozapad, to je istovremeno i efikasna zatita od
neugodnih vetrova iz severnog pravca.
Ve pri izboru lokacije naselja mora biti poznata lokalna rua vetrova, kako zbog
provetravanja naselja, tako i zbog razmetaja zona unutar njega i blagovremenog planiranja
zatitnog zelenila.
3. Zoniranje naselja
Osnovni urabanistiko-higijenski princip planiranja samog sadraja naselja je
zoniranje tj. koncentrisanje i smetanje odreenih funkcija i ptipadajuih objekata na jednom
prostoru, najpovoljnije lociranom kako za funkcije i objekte tako i za njihov odnos prema
ostalim zonama funkcijama naselja.
Zoniranje je plansko i racionalno korienje prostora naselja uz tenju za postizanje
optimalnih uslova funkcija naselja i zatite zdravlja stanovnitva.
Industrijska zona
Stambena zona
Administrativno-kulturna zona
Komunalno-skladina privredna zona
Zona saobraaja
Trgovinska zona
Zona zelenila
Rekreativno sportska zona
4. Odravanje naselja
Da bi se jedno naselje higijenski dobro odravalo, nune su zajednike opte mere,
regulisane propisima i odlukama optinskih i gradskih skuptina, ali i mere koje svesno
ispunjavaju svi stanovnici.
U opte mere spadaju propisi o uslovima za korienje svih javnih povrina, njihovom
nainu ienja i odravanja, u te svrhe najee se formira komunalno preduzee.

26

Za eksploataciju vodovoda i kanalizacije i odravanje zelenila se takoe formiraju

komunalna preduzea.
istoa svih javnih povrina i objekata u krajnjoj meri ipak najvie zavisi od
ponaanja samih graana.

12.

ZNAAJ STALNOG
SMETAJU

HIGIJENSKOG

NADZORA

KOLEKTIVNOM

Domovi uenika su vankolske vaspitno-obrazovne ustanove u kojima se stvaraju

uslovi za vaspitanje i obrazovanje uenika, obezbeuje smetaj, ishrana, kulturno-zabavna
delatnost, fizika rekreacija i zadovoljavanje ostalih zajednikih potreba redovnih uenika.
U ostvarivanju svojih zadataka dom treba da sarauje pre svega sa kolama i dr.
organima i organizacijama, a u nainu izgradnje da zadovoljava higijenske i graevinskotehnike zahteve.
Prilikom izbora zemljita i odreivanja lokacije doma treba uvaavati higijenske,
urbanistike, ekonomske i tehnike zahteve. Pri izboru mesta za izgradnju vodi se rauna da
bude u mirnom delu grada, po mogustvu sa dosta zelenila, u blizini parkova, udaljeno od
prometnih ulica i industrijskih objekata zbog poveane buke, prisustva praine, dima i gasova.
Treba voditi rauna da je kola udaljena od doma najvie 2km, a ukoliko se koristi prevozno
sredstvo, vonja moe trajati najvie 20 minuta.
Kod planiranja kapaciteta i neophodnog prostora polazi se od:
optimalan broj korisnika iznosi 400 600 uenika;
za sve prostorije doma treba obezbediti 13-15m2 po ueniku;
ukupna povrina zemljita, raunajui i neizgraeni deo koji se sastoji iz (1)
ekonomskog dela dvorita za dopremanje namirnica i uklanjanje otpadnih materija) i
(2) dvorita sa fiskulturnim terenima, stazama i zelenim povrinama iznosi 35m2 po
ueniku.
U okviru doma treba predvideti sledee prostorije:
sobe za spavanje

dnevni boravak

itaonicu

prostorije za slobodne aktivnosti

kuhinju sa trpezarijom

ambulantu sa sobom za izolaciju obolelih uenika

sanitarne vorove za decu i vaspitae

administrativne prostorije

ostale pomone prostorije

27

Pri zidanju doma treba koristiti odgovarajue standarde i normative za sve vrste
graevinskog i instalacionog materijala, toplotnu i zvunu izolaciju i zatitu od vlage. Za
podove se pored navedenog, trai i da su izgraeni od tvrdog materijala, da nisu klizavi i da
omoguavaju vlano ienje.
Spavae sobe svaka za tri tienika, povrine 12-18m2, ime se obezbeuje 4-6m2
po osobi, odnosno 12-15m3 vazduha po osobi.
Sobe treba da budu dobro prirodno osvetljene, pri emu se koristi isti normativ kao
za stanovanje. Opta vetaka osvetljenost od 200 luksa se dopunjuje dodatnim lokalnim
osvetljenjem.
Reim grejanja u zimskim mesecima ima znaajnu ulogu u stvaranju povoljne
mikroklime, to je posebno znaajno u prevenciji prehlada. Zagrevanje prostorija najbolje se
postie centralnim grejanjem toplom vodom, sa temperaturom od oko 20C ( 2C).
Provetravanje se postie prirodnom ventilacijom, vodei rauna da izmena vazduha
treba da se izvri najmanje dva puta u toku jednog sata.
Zajedniki sanitarni vor se planira za dve grupe stanovanja, odnosno 60 uenika, s
tim da treba obezbediti najmanje 1 umivaonik za 6 uenika i 1 nuniku kabinu na 12
uenika. Nunici su uavci sa ispiranjem, posebno izdvojeni po polu, dovoljno osvetljeni,
dobro ventilisani, a zimi i zagrejani. U pretprostoru treba obezbediti uslove za pranje i
brisanje ruku.
Kuhinja treba da obezbedi kompletnu ishranu uenika, vodei rauna o dnevnim
potrebama u energetskim, gradivnim i zatitnim materijama. Po tipu opremanja to su najee
restorani sa samoposluivanjem ekonominiji su i postie se znatno vei kapacitet
usluivanja.
Kuhinja sa trpezarijom treba da zadovolji sve sanitarno-higijenske i graevinske
zahteve koji se odnose na postojanje neophodnih prostorija:
o magacinski blok
o kuhinjski blok
o sanitarni blok za osoblje
o trpezarijski blok
o sanitarni vor za uenike
Posebno se zahteva strogo izdvajanje iste od neiste strane.
Pored navedenog treba uvaavati i ostale sanitarno-higijenske i graevinske zahteve:
unutranji nain izgradnje pojedinih prostorija

pranje i uvanje opranog posua

nain dispozicije otpadnih materija

odravanje istoe prostorija

higijena osoblja itd.

28

13.

ZNAAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U JAVNIM

KOMUNALIM OBJEKTIMA

Higijena javnih komunalnih objekata u naseljima zadovoljavaju vie vrsta zajednikih

optih potreba graana. Osnovna im je karakteristika da imaju manji ili vei prostor
namenjen graanima posetiocima. Skupljanje grupa, ak i veih masa i njihovo krae ili
due zadravanje u ovim objektima zapravo im daje javno-komunalni karakter.
Prema nameni i funkciji ovi se objekti grupiu u:
1. ue komunalne objekte
2. rekreativno sportske
3. zdravstvene
4. saobraajno stacionarne
5. prehrambeno ugostiteljske
6. kulturno prosvetno zabavne i
7. poslovne objekte
Svojom lokacijom, graevinskim krakteristikama, veliinom, monumentalnou,
posebnim umetnikim kvalitetima ili ukrasima, oni daju peat delovima naselja u kojima se
nalaze, ne retko i itavom naselju.
Tako su u mnogim svetskim metropolama iroko poznate katedrale, opere, trgovi,
muzeji itd. ljudima koji u tim gradovima i zemljama nisu bili.
Opti higijenski zahtevi
Zbog izuzetnog znaaja javnih komunalnih objekata i znaajnog investicionog
ulaganja drutvenih sredstava u njih, njihova realizacija gotovo u svim zemljama obavezno
prolazi kroz sledeu slinu proceduru:
Investitor prvo sastavlja:
1. Iscrpan investicioni program u kome se jasno izlae karakter i funkcija
objekta, veliina ili kapacitet prometa ili usluga, opremljenost zgrade i
prostora, kako e se reiti infrastrukturni prikljuci itd.
2. Investicioni program razmatra i usvaja komisija koju ine urbanisti,
graevinari, sanitarni inspektori i finansijski strunjaci.
3. Izrauje se idejni projekat tj. u grubim konturama se daju profil, razmere,
spratnost, oblici iveliina enterijera i njihov sadraj.
4. Ovaj se projekat komisijski razmatra i kada bude usvojen zapoinje
5. Izrada glavnog graevinskog projekta koji do svih pojedinanih detalja
razrauje objekat tako da ga graevinci po tom projektu mogu bez problema i
tekoa izgraditi.
6. Pri obaveznoj komisijskoj reviziji glavnog projekta postoji poslednja ansa da
se neto menja, dopunjava, eliminie.
7. Objekat treba graditi to bre (projektovati treba blago, a graditi brzo).
29

8. Na gradilitu investitor ima graevinskog strunjaka stalno ime osigurava

nadzor nad izvoenjem radova tj. da se sve obavi striktno po glavnom
projektu.
U toku rada na investicionom projektu, tj. im je on usvojen, mora se reiti pitanje
lokacije objekta. Ona je priblino odreena time to se po generalnom urbanistikom planu
zna u koju gradsku zonu objekat spada i u toj zoni trai najpodesnija slobodna lokacija. Pri
tome se vodi rauna da je:
a) objekat lako dostupan zainteresovanima;
b) da on nee ugroavati okolinu niti okolina njega;
c) da je raspoloiv prostor dovoljan za smetaj objekta i moda za budue
eventualno proirenje;
d) da ostaje dovoljan slobodan prostor oko objekta i
e) da kvalitet zemljita higijenski zadovoljava sve uslove za smetaj ovakvog
objekta.
Sve ove do sada opisane investicijske faze, treba obavezno, tj. regulisano propisima,
da podleu sanitarnom nadzoru, tj da je lan komisija za usvajanje programa, idejnog i
glavnog projekta i za izbor lokacije obavezno i organ sanitarne inspekcije. Ukoliko sanitrni
inspektori nisu sigurni u kvalitet nekih reenja ili nemaju dovoljno tehnikog znanja za
odluivanje mogu i treba da konsultuju sanitarno-tehniku slubu Zavoda za adravstvenu
zatitu. Sanitarni nadzor u ovoj etapi naziva se preventivni sanitarni nadzor, jer se sada na
papiru moe popraviti svaka greka.
9. Kada je objekat gotov, pregleda ga komisija za prijem i ona tada u prvom
redu mora da gleda da li je objekat izveden i izgraen po glavnom projektu.
10. Ukoliko su uoeni nedostaci veeg i teeg obima, prijem se odlae do
dovoenja u ispravno stanje. Ukoliko se radi o manjim propustima i jo
nezavrenim sitnim radovima, sve se to zajedniki utvruje i nalae se
izvoau da u roku od 2-3 meseca dovede sve u red, a objekat se prima i puta
u probno korienje koje traje 6-12 meseci i to je rok kada treba da se u radu
ispolje sve eventualne greke i nedostaci.
11. Po isteku probnog roka ako je sada sve u redu, objekat se predaje na redovno
korienje.
12. Od tog asa stupa u dejstvo tekui sanitarni nadzor objekta, koje organi
sanitarne inspekcije vre u odreenim intervalima, uglavnom prate kako se
objekat koristi i odrava, kako se sprovode mere tekue higijene prostora,
radnih mesta, tehnolokih postupaka, line higijene zaposlenog osoblja i
njihovi periodini obavezni zdravstveni kontrolni pregledi.
13. Sanitarna inspekcija i sada ima zakonska prava da reenjima u upravnom
postupku nalae izvrenje odreenih sanitarno-higijenskih mera, sa odreenim
rokom najee,

30

14. da privremeno, pa i trajno zatvori objekat ako utvrdi da se propisane mere ne

sprovode i da to ugroava zaposlene ili posetioce.
Kada sanitarni inspektor vri nadzor ovakvih objekata u prvom redu gleda da su
ispunjeni na zadovoljavajui nain sledei opti higijenski uslovi u njima:
a) da objekat graevinski, po kvadraturi, kubaturi, osvetljenju, ventilaciji, grejanju i
drugim specifino vanim pojedinostima za pojedine vrste od njih, odgovara
funkciji i kapacitetu, da su materijali podova nepropusni i glatki, dostupni stalnom
vlanom ienju i pranju;
b) da je obezbeeno snabdevanje higijenski ispravnom vodom za pie i sve ostale
potrebe, tj. da je objekat prikljuen na vodovod naselja ili da ima svoj vlastiti
kuni vodovod;
c) da je na higijenski prihvatljiv nain reeno sakupljanje i uklanjanje vrstih
otpadaka, a to se fekalnih i tenih otpadaka tie, da je objekat prikljuen na
kanalizaciju naselja ili da ima vlastiti sistem sa propisnom septikom jamom
odgovarajuih dimenzija;
d) da su oprema, ureaji i nametaj u objektu, delu namenjenom korisnicima od
podesnog materijala za lako odravanje, ienje vlanim postupkom i po potrebi
za dezinfekciju;
e) da objekat obavezno ima sanitarni blok za posetioce koji je prema potrebi i vrsti
objekta ili kompletan (garderoba, nuniki pretprostor sa umivaonicama,
pisoarima, nunike kabine) ili bez garderobe.
f) da se prostorije i radna mesta dnevno, redovno odravaju, iste i po potrebi peru.
14. ZNAAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U PREDKOLSKIM
USTANOVAMA
Predkolske ustanove u naoj zemlji su, prema Pravilniku o bliim uslovima za
poetak rada i obavljanja delatnosti ustanova za decu, jaslice za uzrast 1 do 3 godine, vrti za
uzrast 3 do 7 godina i kombinovani deiji objekat. Jaslice su namenjene deci do navrene
tree godine, a obdanita deci od etvrte godine do polaska u kolu.
Jaslice. Najpovoljniji smetaj jaslica je u namenski graenim jednospratnim
zgradama. Dozvoljava se, meutim, da se jaslice smetaju u stambene ili javne zgrade ako
imaju poseban ulaz. Za lokaciju jaslica se bira higijenski najpovoljniji teren s obzirom na
kvalitet zemljita, insolaciju, snabdevanje vodom, itd. Vano je da jaslice imaju dovoljan
slobodni, neizgraeni prostor za igru dece od druge do kraja tree godine. Ukupna povrina
jaslica treba da iznosi 50m2 po jednom detetu. Izgraena povrina treba da iznosi najmanje
8m2 po detetu. Neizgraena ostala povrina su deija igralita i zelene povrine. Najbolja
orijentacija zgrade je sa funkcionalnim prostorijama prema jugu ili jugoistoku. Celom
duinom ovih prostorija se izgrauju terase za zabavu, igru i popodnevni san. Povrina ovih
terasa projektuje se sa 1,5m2 po detetu.
31

Higijenski zahtevi za graevinski materijal u svemu treba da su isti kao i za kvalitetnu

stambenu izgradnju.
Grejanje treba da bude oko 20C, za mlau decu 22C, a prirodna ventilacija to
izdanija. Higijenski normativ kubature za ovakvu ustanovu 10m3 po detetu, s tim da je
izmena celokupnog vazduha najmanje dva puta u toku jednog sata. Za idealno prirodno
osvetljenje potreban je svetlosni koeficijent od najmanje 1:4. Funkcionalni prostor jaslica
treba da ima osvetljenost od najmanje 100 luksa, a sporedne prostorije od 30 luksa. Mora
postojati vodovod i kanalizacija, a sakupljanje i uklanjanje krutih otpadaka mora se izvoditi
po higijenskim principima.
Za higijensko funkcionisanje jaslica, prostorije treba prostorno podeliti u 5 grupa:
U prvu grupu spada soba za prijem dece sa boksom za izolaciju. Tu se vri
trijani pregled. U ovu grupu prostorija, spadaju sobe za svlaenje (garderoba
dece), kabinet lekara i medicinske sestre, nunik sa ostavom za none posude,
kupatilo i ostava za postelje i posteljinu i ostali deiji inventar.
U drugu grupu spadaju sobe za izolaciju obolele i sumnjive dece sa posebnim
ulazom, nunikom i kupatilom.
U treu grupu spadaju ambulanta i administrativne prostorije jaslica sa
posebnim sanitarnim blokom za personal administracije.
U etvrtu grupu spadaju kuhinja, ajna kuhinja, perionica rublja sa suionicom,
sanitarni blok za osoblje iz ovih radnih prostorija, ostave za inventar, namirnice i
ogrev i soba za uvara.
Peta grupa su funkcionalne, odnosno prostorije za boravak dece.
Sobe za boravak dece se dele prema uzrastu dece na sobe za decu od 1 do 2 godine i
sobe za decu od 2 do 3 godine. Podela je indicirana epidemioloki i pedagoki. Rad je
pedagoko bitno drugaiji, a starija deca za mlau uvek predstavljaju opasnost prenoenja
respiratornih infekcija. Grupe ne treba da imaju vie od dvadesetoro dece. Ukupan kapacitet
jaslica je, prema tome, ne vie od 60.
Unutranjost prostorija namenjenih deci treba da je izgraena tako da daje najveu
bezbednost, najbolji higijenski komfor i mogunost idealnog ienja.
Zidovi da budu glatki, potpuno masno obojeni i najmanje do visine 1,8m. Spojevi
zidova da budu zaobljeni, a boje svetle svih nijansi. Bela boja se izbegava, jer je monotona i
reflektuje mnogo svetlosti. Na zidovima se mogu izraivati razni crtei i slike.
Podovi treba da su glatki, ali ne klizavi, najbolje od plastinih masa. Ne dozvoljava se
da izmeu prostorija, tj. na vratima bude pragova, zbog saplitanja i povreivanja. Poeljno je
da su sva vrata na pravcima kretanja dece stalno otvorena i poduprta.
Sve zidne instalacije osveteljenja, grejanja i ventilacije moraju biti, apsolutno,
obezbeene i bezopasne za decu.
Sav nametaj treba da je funkcionalan, lak, bez otrih ivica, glatke povrine dostupne
idealnom ienju. Ne sme da bude takav da ga deca mogu lako prevrnuti.

32

Reim odravanja istoe mora da bude osobito strog. ienje se obavlja

svakodnevno i samo vlanim postupkom.
Vrtii. Ove su ustanove namenjene odraslijoj, predkolskoj deci. Smetaju se takoe u
posebne, namenski graene ili adaptirane zgrade, izuzetno u sklopu drugih stambenih ili
javnih zgrada. Kapacitet ustanova ne treba da prelazi 125 dece. Uslovi za lokaciju,
neizgraeni i izgraeni prostor su isti kao i kod jaslica, ukupna potreba povrina je 50m 2 po
detetu, odnosno izgraena povrina najmanje 9m2, a kubatura najmanje 10m3.
Prostorije vrtia se dele na tri funkcionalne grupe:
Prva grupa obuhvata sobu za prijem i boks za izolaciju, deiju garderobu, sobe za
boravak dece i dnevne spavaonice, nunik sa umivaonicima, sobu deurnog
osoblja i ostave za postelje, posteljinu, rublje i drugi deiji pribor.
Druga grupa obuhvata ambulantu, kabinet lekara i sestre, administrativne
prostorije i sanitarni blok administrativnog osoblja.
Treu grupu sainjavaju kuhinja, perionica rublja sa suionicom, sobu ekonoma,
ostave za inventar, namirnice i gorivo i sanitarni blok za osoblje. Ispred soba su
poeljne terase sa najmanje 2,5m2 po detetu.
Takoe je poeljno da sve prostorije imaju visinu od 3m. Deca se grupiu prema
uzrastu od 3 do 4, 4 do 5 i 5 do 7 godina, odnosno u tri grupe. Sobe za boravak i igru su
odvojene, ali se ne trai toliko stroga izolacija grupa kao u jaslicama. Dnevne spavaonice su
zajednike za sve 3 grupe.
Reim odravanja istoe je isti kao i u jaslicama.
Kombinovani deiji objekat treba u izgraenom i slobodnom prostoru da zadovolji
sve postavljene higijenske zahteve i normative za jaslice i vrti.

33

15.

ZNAAJ STALNOG
USTANOVAMA

HIGIJENSKOG

NADZORA

KOLSKIM

kolska deca provode 3-6 sati dnevno u kolskim zgradama i to veinom u sedeem
poloaju. I najbolje asanirana kolska sredina nije povoljan ambijent za fiziko i psihiko
zdravlje dece.
Na fiziko zdravlje uenika deluju istoa prostora, ventilacija, grejanje, osvetljenje,
gustina smetaja u uionicama, oblik, veliina i stanje kolskog nametaja, optereenost
nastavnim programima i zdravstveno stanje nastavnog i ostalog kolskog osoblja koje dnevno
dolazi u dodir sa njima.
Na psihiko zdravlje deluju pedagoke metode i reim izvoenja nastave,
optereenost nastavnim obavezama, ocenjivanje, kanjavanje i meusobni odnos dece.
Osnovni cilj kolske higijene je da se negativan uticaj kolske sredine na fiziko i
psihiko zdravlje dece svede na minimum pomou asanacije kolske zgrade, prostorija,
nametaja, uila i pedagoko-nastavnog reima prema higijenskim standardima i zahtevima.
kolska sredina ima ozbiljne uticaje na uenike. kola razvija radne navike, red i
disciplinu, odgovornost za obaveze, drugarstvo i socijalnu adaptaciju u iroj sredini itd. Bez
kole nema sticanja znanja i obrazovanja.
Skoro 20% stanovnitva zemlje ine uenici to je dovoljan razlog da kolsku higijenu
kod nas postave kao prioritetan zadatak preventivne medicine.
Znatan broj kolskih zgrada graen je pre 50 i vie godina. U istom kolskom prostoru dnevno
se smenjuju gotovo svuda 2 smene. Odravanje istoe kolskog prostora je u tim uslovima
krajnje oteano. Mnoge kolske zgrade su bez vode, higijenskih nunika, bez dovoljno
slobodnih povrina, igralita, zelenila, fiskulturnih objekata i dvorana, kupatila i kolskih
mlenih kuhinja.
Higijena kolskog prostora
U sistemu naeg kolstva danas postoje kole: osnovnog, osmogodinjeg obrazovanja,
gimnazije i srednje kole. etvorogodinje osnovne kole jo postoje.

Kapaciteti i tipovi kolskih zgrada

U osnovnim osmogodinjim i etvorogodinjim srednjim kolama snien je normativ
broja uenika u uionici sa 40 na 30, sada bi savremeni normativ kapaciteta srednjih kola bio
240 do 480 i mogunost za dve smene u istom prostoru. Kod osnovnih osmogodinjih kola
normativ bi bio po istom principu sa dvostrukim brojem uenika gde je gornji kapacitet 960
uenika.

34

Osim potrebnog broja uionica, podrazumevaju se i sledee prostorije: hodnici i

vestibule, garderobe, radionice za nastavu tehnikog obrazovanja, kabineti za nastavu
predmeta prirodnih nauka, crtaona, fiskulturna dvorana sa posebnim garderobama, kupatilo i
umivaonice, sanitarni vorovi sa nunikim kabinama, pretprostori za smetaj pisoara i
umivaonika, ostave za smetaj pribora za ienje, prostorije za rad uenikih organizacija sa
njihovim sekcijama (vannastavna aktivnost u koli), biblioteka knjinica i itaonica, kolska
kuhinja sa potrebnim brojem prostorija, kolsko kupatilo, zbornica za nastavnike i potreban
broj prostorija za administraciju i kolsku ambulantu. Poeljno je da kola ima i poseban
prostor za produni boravak uenika u koli.
Lokacija kolske zgrade
Zemljite za izgradnju kolske zgrade treba da je ocedno, suvo, porozno, izdano
osunano, dobro vetreno, ravno i dovoljno prostorno.
U gradskim naseljima, osnovna kola se locira u centru mikroreona stambene zone.
Uenik do kole ne treba da peai due od 10 minuta. Srednje kole se lociraju na mestu
spajanja nekoliko mikroreona.
Za slobodni prostor, tj. kolsko dvorite treba obezbediti povrinu od oko 20m 2; za
izgraen prostor najmanje se mora obezbediti 4,5m2 po ueniku., a ako se predviaju sve
potrebne kolske prostorije, onda se normativ za celokupni izgraeni kolski prostor mora
poveati na 7,5m2 po ueniku.
Konstruktivne karakteristike kolskih zgrada
Glavni ulaz u kolsku zgradu se ne postavlja centralno. Za kapacitet iznad 300 uenika
zahtevaju se dva ulaza, to kod zgrada na sprat znai i dva stepenita. Za kolsku kuhinju i
ambulantu potrebni su posebni ulazi. Hol u prizemlju i spratovima funkcionalno mora da
obezbedi poveani promet pri ulasku i izlasku najveeg broja uenika u zgradu za kratko
vreme. Spiralna stepenita u kolskoj zgradi ne dolaze u obzir, kao ni liftovi. irina
stepenita iznosi najmanje 1,6-2m, dubina stepenica 22-24cm, visina 14-15cm za nie razrede,
a do 17cm za vie razrede. Posle svakih 12 stepenica gradi se jedno stajalite. Visina svih
prostorija u koli, osim fiskulturne dvorane, treba da je 3,5m. Uglovi svih spojnica zidova,
podova i tavanica treba da su zaobljeni radi lakeg ienja. Zidovi se boje do visine 1,8m
masnom bojom.
Podovi od teraca ili keramikih ploa postavljaju se samo u holovima, hodnicima i
sanitarnim vorovima. Uioniki prostor se orijentie na osunanu stranu zgrade, dok sve
druge mogu doi na suprotnu stranu.
kolske prostorije
Hodnici su na suprotnoj strani od uionica. Sada se grade kolske zgrade sa centralno
postavljenim hodnicima, a nasuprot uionicama postavljaju se vanuionike kolske
prostorije. Hodnici su iroki najmanje 3m, bolje preko 4m. esto se koriste kao garderobe ili
za smetaj garderobnih ormaria to nije najpoeljnije. Na krilima hodnika se postavljaju
35

sanitarni vorovi i ostave. U samim hodnicima treba da se nalaze ureaji za toenje pijae
vode fontane.
Uionica - uioniki prostor i nametaj imaju najvei uticaj na fiziko zdravlje
uenika. Uionica se danas prostorno planira za 30 uenika.
Po ueniku je potrebno 1,8-2m2, a ukupno 55m2 povrine. Duina uionice ne treba da
je vea od 9m, a irina od 6,5m. irina uionice najvie zavisi od veliine i visine prozora,
tako da iznosi najmanje dvostruku visinu prozora. Visina uionice je 3,5m, pa na svakog
uenika otpada 5m3.
Klupe i stolovi treba da su odmaknuti od zidova 1m. Razmak izmeu redova treba da
je 60-70cm. Udaljenost prve klupe treba da iznosi 1,8-2m. Katedra, ukoliko postoji treba da je
udaljena od klupa 1,5m. Ona se ne postavlja centralno, ve malo po strani, dok je na suprotnoj
strani postavljena tabla.
Zidovi uionice treba da su obojeni svetlim nijansama boja, tj. ne moraju biti beli. Do
visine 1,8m obavezno se boje masnom bojom.
Podovi su od materijala koji je dostupan stalnom idealnom vlanom ienju, a da uz
to nije klizav. Parket je nepoeljan, a najpodesniji je pod obloen plastinim materijalima.
Osvetljenje prirodno dobro osvetljenje postie se svetlijim nijansama boje zidova i
specijalnom konstrukcijom prozora, koji daju svetlosni koeficijent 1:4, do najvie 1:5 i idealni
upadni i otvorni ugao. Kao izvor vetakog osvetljenja dolazi u obzir samo elektrino,
difuzno i dovoljne jaine. Ueniko radno mesto mora biti osvetljeno od najmanje 100 luksa.
Kod prejakog dnevnog osvetljenja poeljne su impregnirane zavese na prozorima.
Ventilacija prirodna ventilacija uionica mora da obezbedi na svaki sat najmanje
20m istog vazduha svakom ueniku. Izmena vazduha treba da se obavi 4 puta u toku svakog
sata. Bez vetake ventilacije kolske zgrade ovo je mogue samo ako je konstrukcija
prozora takva da dozvoljava stalnu ventilaciju i u toku nastave zimi. To je trokrilna
horizontalna konstrukcija prozora sa deliminim nagibnim otvaranjem gornje i donje treine.
moe se prihvatiti i konstrukcija prozora giljotine iz dve horizontalne povrine.
3

Temperatura do 20C. Najbolji rezultati se postiu centralnim grejanjem toplom

vodom postavljanjem radijatora ispod prozora. Od lokalnih sistema dolazi u obzir zidana
kaljeva pe ili gvozdena iznutra amotirana pe (po mogustvu sa loitem u hodniku).
Garderoba dranje gornje odee u uionici je tetno. Vlana i znojava odea i obua
pogoravaju mikroklimatske uslove uionice. Poeljno je da se postavlja izmeu 2 uionice.
Minimalno potreban prostor je 0,3m2 po ueniku. Garderoba treba da ima individualne
ormane ili iviluke za veanje.

36

Nunici treba da budu prostrani, svetli, dobro ventilisani i po mogustvu zagrejani. U

kolskim zgrada sa vodovodom i kanalizacijom, nunici se stavljaju na krilima hodnika, a ako
zgrada nema vodov i kanalizaciju obavezno se smetaju u poseban deo zgrade povezan sa
pokrivenim hodnikom. Svaki nuniki prostor mora da ima i pretprostor radi dobre ventilacije
i smetaja umivaonika sa tekuom vodom, a kod nunika za deake i radi smetaja pisoara.
Na 100 uenika potrebne su 4 nunike kabine, a na svaku dalju stotinu jo po 3. Na
20 uenika postavlja se u pretprostoru 1 pisoar. Na 100 uenica potrebno je 6 kabina, a za
svaku stotinu jo po 4. Na 40 uenika u pretprostoru dolazi 1 umivaonik sa tekuom vodom.
Poeljno je obezbediti sapun, papirne ubruse i u svakoj kabini toalet papir. irina kabine je
obino 1m, a duina 1,5m. U numikim prostorijama potrebna je izmena vazduha 5 puta na
sat. Pisoare i nunike otvore koji nisu na ispiranje, treba svakodnevno dezinfikovati sa 0,5 do
1% rastvorom hlornog krea.
Fiskulturna dvorana se uvek postavlja prizemno ili u posebno krilo zgrade. Treba da
ima najmanje 300-400m2; visina ne sme biti manja od 5m. Poeljni su prozori sa obe strane.
Pod treba da je od plastinih masa. Uz dvoranu je potreban kompletan sanitarni vor
svlaionice sa garderobnim ormarima, nunici, umivaonici i kupatilo (dva po 16m 2), kao i
prostorije za smetaj rekvizita povrine 30-50m2.
Crtaona se smeta na severni deo zgrade da bi se izbeglo direktno osvetljenje. Od
nametaja u njoj dolaze u obzir samo stolovi sa stolicama (klupe nikako). U svemu drugom
vae isti uslovi kao za uionicu.
Biblioteka sa knjinicom i itaonom su dve prostorije koje su poeljne u svakoj koli.
Umesto klupa su stolovi i stolice i poeljni su ugraeni plakari.
Kabineti, laboratorije i radionice kabineti postoje za sve prirodne nauke i
snabdeveni su odgovarajuim uilima (slike, karte, modeli). Laboratorije imaju ureaje po
nameni i laboratorijsku opremu. Radionice su opremljene ureajima, priborom i alatom.
Sve ove prostorije u svemu graevinski treba da ispunjavaju uslove za uionicu.
Prostorije za rad uenikih organizacija su iste kao uionice, ali sa nametajem,
opremom i ureajima odgovaraju svojoj nameni dramske, literarne, muzike sekcije itd.
kolsko kupatilo je poeljno da ima svaka kola. Obavezno ima poseban ulaz.
Podeavanje temperature vode je centralno, od strane odgovarajueg lica.
kolska kuhinja kolski mleni obrok ima izuzetan znaaj. Minimum prostora je
ajna kuhinja, ostava i trpezarija, kapacitirani prema broju uenika.

37

kolska ambulanta poeljno je da je svaka kola ima, sa stalnim ili povremenim

lekarom i stalnom medicinskom sestrom. Ona je istureni punkt kolskog dispanzera. kolska
sestra ima znaajnu ulogu organizatora zdravstveno-vaspitnog rada sa uenicima i
nastavnicima kole.
Smeta se u severni deo kole, sa posebnim ulazom. Treba da ima od prostorija
najmanje: ekaonicu, sobu za sestru, lekarski kabinet i sanitarni vor za osoblje ambulante.
Snabdevanje vodom u koli
Sve kolske zgrade u naseljima sa vodovodom obavezno se moraju prikljuiti na
vodovodnu mreu i imati tekuu vodu na svim potrebnim mestima.
U koli treba obezbediti dnevno 20-40l vode po ueniku. Broj fontana za pijau vodu
u dvoritu je 2-5, prema kapacitetu jedne smene.
kolski nametaj
kolski nametaj, a posebno kolska klupa je presudni faktor pravilnog dranja tela
uenika. kolski nametaj treba da odgovara uzrastu uenika, da je jednostavan, stabilan, lako
pristupaan i lako pokretljiv. Treba lepo da izgleda i da je tako izraen da se sve povrine
mogu lako i brzo istiti. povrine treba da su ravne i glatke a ivice zaobljene. U koli treba da
postoji samo neophodan nametaj.
Klupa je najvaniji deo kolskog nametaja. Obino se vrlo pogreno smatra da je za
jedan odreeni deiji uzrast dovoljan samo jedan tip klupe. U jednom goditu uzrasta postoji
prosek telesne visine. a i odtupanja od njega. Prema tome, za jedan razred treba imati tri tipa
klupa sa razliitim dimenzijama. Klupa treba da omogui ispravno sedenje, tj klizanje tela uz
najmanje optereenje telesne muskulature kimenog stuba. Uenik treba da sedi ugodno, da
moe nesmetano da promeni stav tela koji odgovara praenju nastave, itanju ili pisanju, da
lako seda i ustaje.
Dimenzije klupe u odnosu na uzrast odreuje se po sledeim kriterijumima:
1. Visina sedita treba da iznosi 28% telesne visine i treba da omoguuje ueniku
da se celim stopalom oslanja na pod. Visina sedita je u stvari jednaka visini
potkolenice.
2. irina sedita za jednog uenika treba da je 40-60cm, zavisno od uzrasta.
3. Dubina sedita, tj. rastojanje od ivice do naslona treba da iznosi 20% telesne
visine ili 2/3 duine potkolenice. Prednja ivica sedita treba da se lako
zaobljeno izdie za 1-2cm, to fizioloki odgovara potkoleninoj jami.
4. Naslon sedita treba da je prema napred lako izboen za lumbalni predeo, to
je vano za stav tela pri pisanju. Naslon se u celini lako naginje prema nazad
za 10-15%.
5. Razmak naslona od pulta treba da iznosi 17% telesne visine.
6. Distanca klupe je rastojanje izmeu vertikale sputene se ivice pulta i prednje
ivice sedita. Distanca moe da ima i plus i minus vrednosti, prema tome da li

38

vertikala pada ispred ili iza ivice sedita. Za poloaj pri pisanju u klupi najbolja
je minus distanca od 3-5cm, prema uzrastu uenika. Za itanje i odmaranje u
klupi najpovoljnija je nulta distanca ili ak plus distanca od 2cm.
7. Nagib pulta treba da iznosi 12-15.
8. Duina pulta po jednom ueniku je 55-65cm.
9. Dubina pulta (rastojanje od prednje do zadnje ivice) je 40-50cm.
10. Diferencijacija je udaljenost prednje ivice sedita od unutranje ivice pulta.
Diferencijacija je dobra kada uenik lako stavlja ake i donji deo podlaktice na
pult, a da pri tome ne mora da podie ramena.
11. Podnoje klupe je poeljno, a uzdignuto je od poda 5-8cm. Mokra obua se na
podnoju bolje osui.
12. Klupa sa vie od dva sedita je nepoeljna. U novoizgraenim kolama naputa
se klasina klupa, a prelazi na individualni sto i stolicu ili na sto za dva sedita.
Ostali nametaj: katedra sa podiumom, korpa ili kanta sa poklopcem za otpatke,
pljuvaonica sa poklopcem i pedalom, uzdignuta od poda, umivaonik za pranje ruku kod table i
zavesa od impregniranog platna.
Ormari sa uilima i delovi uila treba da se nalaze u uionici.
Uila - delimo ih na:
kolska uila i pribor i
individualni kolski pribor uenika.
Svi ovi predmeti svojim izgledom, veliinom, kvalitetom, sastavom i drugim
osobinama utiu na zdravlje uenika, a neki mogu biti i izvor povreda.
kolska tabla je iroka 150-200cm, a visoka 120-130cm. Uzdignuta je od poda 7090cm. Treba da je izgraena od tvrdog drveta, ravne i glatke povrine, ali bez sjaja da se ne bi
stvarao blesak. Na donjoj ivici ima leb za krede i posude za smetaj sunera.
Ostala kolska uila i pribor poeljno je da sva kolska uila i pribor imaju ravne i
glatke povrine dostupne vlanom ienju, da su bez otrih rubova i iljaka radi spreavanja
povreda.
Individualni kolski pribor uenika sainjavaju udbenici, sveske, olovke, pera,
pribor za raunanje i crtanje itd. Teina celokupnog individualnog pribora zajedno sa torbom
ne sme iznositi vie od 10% telesne teine uenika. aka torba moe doprineti pojavi
deformacija skeleta. Za osnovce i mlae ake najbolji je ranac koji teinu celokupnog
individualnog pribora ravnomerno rasporedi.
Knjige veliina i format ne smeju da ometaju pravilno dranje tela pri itanju.
Hartija treba da je vrsta, neprovidna, bela ili slabo ukaste boje, glatka ali bez sjaja. Boja
slova je crna, izuzetno samo za bukvare u nekoliko boja. Duina redova tampe treba da je
39

kraa to su uenici mlai. najpoeljnija duina redova je 90-110mm, to odgovara duini

novinskih stubaca. Dui redovi brzo fiziki i psihiki zamaraju deji vid i ceo organizam.
Sveske kvalitet hartije je isti kao i za knjige. Za nie razrede, mreasto linirane
sveske su nepoeljne jer zamaraju vid. Pri pisanju sveska treba da lei na sredini pulta (radnog
stola). Bolje je koso pisanje od vertikalnog. Svetlost za itanje i pisanje treba da dolazi sa leve
strane.
Pribor za pisanje olovke treba da su meke, sa dobrim otiskom. Poeljna je vea
debljina olovke jer sa tankom olovkama i perima dolazi do abnormalnog grenja i prstiju cele
ake. Upotreba pera i mastila nije poeljna u niim razredima.
REIM NASTAVE
Neasaniran reim kolske nastave tetno utie na na telesno i duevno zdravlje
uenika. Jo uvek se smatra da se fizika i psihika sposobnost i zrelost za pohaanje
normalne kole postie tek sa navrenih 7 godina ivota.
Pre stupanja u kolu dete treba da je lekarski pregledano. Taj pregled se mora obaviti
savesno, jer se sa tim pregledom odluuje moe li dete pohaati normalnu kolu ili zbog nekih
fizikih ili psihikih nedostataka mora da pohaa specijalni razred normalne kole ili
specijalnu kolu za fiziki ili psihiki hendikepiranu decu.
Svaki polazak deteta u prvi razred osnovne kole, makar ona bila i idealno asanirana,
svakako je psihiki udar i za unapred pripremljeno i normalno zdravo dete. Iz jednog sveta
bezbrinosti, zabave i igre prelazi se u ivot rada i obaveza, prinude, discipline, ocenjivanja
pa i kanjavanja. Komplikuju se i proiruju interpersonalni odnosi sa drugom decom i
nastavnicima. Nastava u kolama treba da se izvodi, po mogustvu jednokratno bez rotacije
smena.
Poetak jutarnje nastave za uenike I i II razreda osnovne kole i za sve seoske kole
(u koje uenici dolaze iz vee udaljenosti) treba da je pre 9h. Trajanje kolskog asa za
najnia dva razreda ne treba da prelazi 30 minuta. Za sve ostale uenike kolski as traje 45
minuta.
Reim odmora u koli se mora odvijati po fiziolokim i higijenskim principima. Pauza
posle prvog asa treba da traje najmanje 10 minuta, posle drugog asa 15-20 minuta, posle
treeg najmanje 10 minuta. Odmor treba provoditi napolju, u dvoritu, na sveem vazduhu i u
slobodnoj igri.
Raspored nastavnih predmeta treba da se organizuje na sledei nain:
prvi as se rezervie za srednje teke predmete (istorija, geografija, prirodne nauke,
maternji jezik, laboratorijski rad i sl.)
drugi i trei za teke, apstraktne predmete (matematika, strani jezici i sl.)
etvrti i peti se rezerviu za lake predmete (crtanje, pisanje, pevanje, opte tehniko
obrazovanje, fiziko vaspitanje i sl.).

40

Ovakva postupnost u optereivanju i rastereivanju je fizioloki potrebna zbog faktora

koji uslovljavaju fiziku i psihiku radnu sposobnost. Indicirano je da se fiziko vaspitanje
umetne izmeu treeg i etvrtog nastavnog asa, ali ne kao obavezni nastavni as, ve kao deo
velikog dnevnog kolskog odmora posveenom posebnom vidu fiskulture kao profilakse
umora.
Domae zadatke treba svesti na minimum za nie razrede uenje i izrada svih
domaih zadataka ne treba da optereuje decu vie od 30 minuta rada. Za srednje razrede ne
vie od 90 minuta, a za vie razrede najvie 2,5 sati. Deci se mora ostaviti dovoljno vremena
za igru.
Ocenjivanje uspeha uenika je psihiki najnepovoljniji deo reima nastave. Ono se ne
moe izbei ali je vrlo poeljno da u njemu uestvuju i sami uenici.
Fiziko kanjavanje je ukinuto, ali je teko ukinuti psihiko kanjavanje, a to je
omalovaavanje linosti i vrednosti deteta, potcenjivanje njegovih napora i zalaganja,
vreanje pred drugom decom itd. Zajednica razreda i roditelja, kroz najrazliitije forme, moe
da uklanja ovakve pojave.
Specijalni razredi specijalne kole
U specijalne razrede normalnih kola, alju se deca koja su lake ometena da prate
normalnu nastavu, zbog nekih preleanih bolesti, lakog snienja koeficijenta inteligencije i
slino. Obino boravak u ovakvim razredima ne traje due od pola godine do godinu dana.
Veina dece postie standard fizikih i psihikih sposobnosti da nastavi kolu u normalnim
razredima. Ako se uoi da se radi o jae fiziki ili psihiki hendikepiranoj deci, indicirano je
da se ona to pre prebace u odgovarajui tip specijalne kole.
Specijalni razredi imaju isti nastavni plan i program, samo se gradivo savladava
usporenijim tempom, uz manje dnevno optereivanje dece.
Za fiziki defektnu decu (nemu, gluvu, slepu i sa teim invaliditetom) organizuju se
specijalne kole, obino uz zdravstvene ustanove za leenje i rehabilitaciju takvih defekata.
Nastavni plan i program, kao i nastavne metode se ovde prilagoavaju fizikim
mogunostima takve dece. esto su nastavne metode izuzetne azbuka i pismo za slepe,
uenje govora sa usana kod gluvoneme dece itd. nastavnici su obavezno pedagozi
defektolozi, osposobljeni za rad sa decom odreenih invaliditeta.

41

16. ZNAAJ STALNOG HIGIJENSKOG NADZORA U VISOKOKOLSKIM

USTANOVAMA
Moraju biti ispotovane gradske higijenske i sanitarno-higijenske mere u pogledu
lokacije zgrade (na mestu spajanja mikroreona).
Lokacija dobri saobraajni prilazi ali dovoljno udaljeno zatita od buke.
Na fiziko zdravlje utiu: lokacija, orijentacija, osvetljenost, mikroklimatski uslovi,
kvalitet nametaja (klupe).
Na psihiko zdravlje utiu: reim nastave, plan i program, optereenost, odnos meu
studentima i profesorima.
Reeno vodosnabdevanje, dispozicije otpada, osvetljenje - amfiteatri 1-4, 200-250
luksa; itaonice ravnomerno difuzuno.
Temperatura 20-23C
Relativna vlanost 40-60
Strujanje vazduha 0,1 m/s
Buka do 40 DB
Prostorije: 2 ulaza, hol, amfiteatri, itaonice, sanitarni blok, administrativne prostorije,
kuhinja, biblioteka, laboratorija.
Proces obrazovanja se organizuje da svaki student moe zavriti u predvienom roku.
Student treba da stekne potrebna znanja, vetine, radne i moralne obiaje potrebne za
obavljanje poslovnih obaveza.
Normativ izgraenog prostora 7,5m2, minimalno 4,5 u. 1,5-2
Bolje da ima manji broj studenata u grupi da bi se posvetilo vie panje pojedincu.
Bitni su odnosi sa profesorima, panja i vreme posveeno studentu kao i finansiranje studio
pristupana cena, tehnika opremljenost predavaonica i laboratorija (kompjuteri i pristup
internetu). Reen smetaj u studentskim domovima, povoljan kapacitet i menza.

42

17. MENTALNA HIGIJENA U POSTIZANJU, ODRAVANJU I UNAPREENJU

DOBROG ZDRAVLJA
Karakteristike ment. zdrave osobe su da je ona sposobna da stvori normalne odnose sa
drugim ljudima i da konstruktivno uestvuje i doprinosi u menjanju drutvene i fizike
sredine.
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti ve i potpuno psihofiziko blagostanje oveka.
Psihofiziko blagostanje podrazumeva idealnu unutranju ravnoteu linosti,
harmoniju sa samim sobom, dok socijalno blagostanje podrazumeva ravnoteu i harmoniju
odnosa sa drugim ljudima.
Prema SZO, duevno zdrava osoba je sposobna da stvara harmonine odnose sa
drugim osobama, to podrazumeva visok stepen identifikacije svojih elja i interesa sa
eljama i interesima drugih u drutveno-socijalnoj sredini.
Emocionalno zrela osoba je pouzdana, izdrljiva i uporna u ostvarivanju cilja, ne plai
se potekoa, sposobna je da samostalno donosi odluke. U velikoj meri je nezavisna od tue
pomoi, sposobna je za rad u grupi i za saradnju sa drugim ljudima, elastina je, uzima u obzir
vrline, tue miljenje, oseanja i elje, prilagoava se drugim ljudima i sposobna je za
kompromis. Puna je volje za ivotom i uspehom.
Na osnovu ovih pojmova se moe oceniti psiholoki sadraj pozitivnog mentalnog
zdravlja.
STANDARDI NORMALNOG PONAANJA, ODNOSNO DUEVNOG
ZDRAVLJA, MENJAJU SE SA VREMENOM, MESTOM, KULTUROM I ZAHTEVIMA
SOCIJALNE GRUPE.
UNAPREENJE DUEVNOG ZDRAVLJA
Mora biti usmereno na modifikaciju (asanaciju spolj. sredine ili na jaanje
otpornosti pojedinca.
Spolj. sredina se sastoji od iroke sredine velikog drutv. ambijenta i od malog
drutvenog ambijenta (one socijalne sredine u kojoj pojedinac ivi porodica, kola, naselja,
preduzea).
Jaanje i zatita pojedinca moe biti usmerena na zatitu samog modanog tkiva od
toksina, ozleda i infekcija, kao i na zatitu linosti od traumatskog iskustva, nepovoljnog
razvoda i preteranih stresova.
MODIFIKACIJA IROKE SOCIJALNE SREDINE sa stanovita zatite duevnog
zdravlja predstavlja reavanje osnovnih socijalnih i politikih pitanja koja potresaju
savremeno oveanstvo (uklanjanje ratne opasnosti).
MODIFIKACIJA UE SOCIJALNE SREDINE gde za poboljavanjem
ljudskih odnosa u porodicama, preduzeima, kolama i naseljima na takav nain da se
to vie izbegavaju tetni uplivi na duevni razvitak i zdravlje.
MODIFIKACIJA PORODICE ide u prvom redu za ostvarivanjem ravnopravnog
odnosa i i uzajamnim razumevanjem za stvaranje toplog, harmoninog ambijenta za decu sa
uslovima za pravilan fiziki i duevni razvitak.
43

Vaspitanje dece i seksualna psihologija su vane discipline koje omoguuju

savremenoj porodici da izvri svoju ulogu u uvanju i unapreenju duhovnog zdravlja.
kolska higijena je tesno vezana sa nizom srodnih naunih disciplina i predmeta, a
pre svega sa ostalim granama higijene, pedijatrijom, pedagogijom, psihologijom. Takoe,
bitna je saradnja roditelja i lekara specijalne higijene, fizijatra, prosvetnih radnika, pedagoga,
psihologa i dr.
Ljudski postupci imaju svoje uzroke u ijoj pozadini se nalaze motivi i potrebe
za fizikom sigurnou (glad, san, disanje i seks)
za emocionalnom sigurnou (deca, mama, tata, mu, ena)
potrebe za uspehom (uspeh zavisi od ciljeva, previsoki ciljevi = frustracije)
potreba za statusom (da bi potovali sami sebe, moraju nas potovati druge osobe)
Trajno nezadovoljavanje bilo koje potrebe dovodi do frustracija, a prilagoavanje
frustracijama moe biti uspeno ili neuspeno.
Nastanku frustracija doprinosi i sama psihika konstitucija oveka ali i socijalni
faktori (nenalaenje sebe u drutvu, pripadnost nekoj etnikoj grupi, drutvenoj klasi...) koji
uestvuju u formiranju linosti i utiu na ljudsko ponaanje. Oni formiraju spoljanje i
unutranje barijere protiv zadovoljavanja odreenih potreba, a samim tim proizvode najvei
broj konflikata i stresova koje proivljava savremeni ovek.
Zbog svega toga je potrebno unapreenje i zatita duevnog zdravlja koji mogu biti
usmereni na modifikaciju spoljanje sredine ili jaanje otpornosti pojedinca.

18. MENTALNA HIGIJENA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Zdravstveni radnici mogu veoma korisno delovati na unapreenje i zatitu duevnog
zdravlja uglavnom pomou zdravstvenog vaspitanja.
Tako, npr. kod bolesnika sreemo fiziku bol i nesposobnost, strah od smrti i
invalidnosti, neizvesnost, zabrinutost za porodicu. Takvi pacijenti oekuju od zdravstvenih
radnika da pokau interesovanje i razumevanje za njihovo stanje i da potuju njihovo
dostojanstvo.
Lekari esto lee organ ili bolesno telo, a retko oveka. Mentalna higijena trai
humanizaciju odnosa lekar pacijent i oekuje da lekar naui bolje da slua i razume
pacijenta i vodi rauna o njegovom potrebama i eljama.
Kod skoro svakog pacijenta je prisutan gubitak samopouzdanja. Zdravstveni radnici
su obavezni da pomognu ne samo u fizikoj nego i u psihikoj rehabilitaciji.
Neophodno je i da meu medicinskim osobljem postoje zdravi meuljudski odnosi da
bi i odnos prema pacijentu bio human i stimulativan. Ton u interpersonalnim odnosima daju
pre svega lekari. Svaki lekar treba da je pravedan i objektivan. Svakom pojedincu treba
stvoriti perspektivu napredovanja, saradnike pohvaliti, ne treba ih kritikovati u prisustvu
drugih, naroito pacijenata. to se tie kanjavanja saradnika, uzdravanje od pohvale je
najbolji nain kanjavanja.

44

U savremenoj medicini sve je automatizovano i mehanizovano, nedostaje ljudska re.

Zatita trudnica
Lekari, medicinske sestre i babice mogu mnogo pomoi trudnicama svojim savetima o
fiziologiji trudnoe, davanja informacija o promenama raspoloenja, o svrsi zdravstvene
kontrole trudnica.
Osoblje enskih dispanzera treba da se osposobi za mentalnohigijenski rad. Trudnoa
dovodi enu pred niz mentalnih problema. Osoblje u dispanzeru treba da prepozna patoloke
promene raspoloenja u trudnoi, da zna da tretira stanja uznemirenosti, da uspostavi srdane
veze sa trudnicama, da ima dovoljno vremena za razgovor sa njima, naroito ako je trudnoa
neprihvaena od porodice, roditelja, neudata ena.
Patoloke promene u trudnoi i nakon nje psihoza, depresija.
Zatita dece
Pedijatrija nametnute krute eme u svojoj brizi od infekcija i fizikog zdravlja,
bezlian je postupak sa decom. Rokovi za hranjenje, spavanje, prerani i netolerantni zahtev za
kontrolisano vrenje nude, kontrolisanje kretanja deteta, esto duga hospitalizacija. treba
izbegavati suvie strogu disciplinu. Problem je preterana zavisnost od majke, potekoe sa
ishranom, vrenje nude, sporo napredovanje u govoru i kretanju, sisanje palca, jogunstvo,
svaa, ljubomora na drugu decu, brau, sestre.
Pre 3. godine ne bi trebalo biti trajnijeg odvajanja od majke (hospitalizacija sa
majkom od 3. do 5. godine). Gubitak roditelja, majke, bolest i drugo, kad ne moe ostati sa
majkom, tei se izvoenju deteta u porodicu koja e biti zamena to slinijim prilikama u
porodici suprotno domovima gde su deca preputena osoblju i tu stvoriti situaciju slinu
porodici trajnije vezivanje za jednu vaspitaicu.
Svako prekidanje veze izmeu majke i deteta u ranom detinjstvu, a naroito u 1.
godini ivota, moe imati ozbiljne i trajne posledice za budunost deteta.
Mentalnohigijensko savetovanje podrazumeva uvanje, jaanje i stabilizaciju odnosa
izmeu majke i deteta.
kolsko dete cilj obrazovno-vaspitnog procesa nije samo da naui da ita i pie, ve
da se osposobi za stvaranje zadovoljavajuih odnosa sa ljudima, da bude koristan lan
drutva, da naui da potuje uitelja.
Fiziki defektno dete - svaki fiziki defekt povlai za sobom i mnogobrojne
psiholoke posledice. Zdravsveni radnici mogu mnogo da urade na unapreenju mentalno
higijenskog ambijenta u porodicama.
Umno zaostalo dete ozbiljan drutvani problem
Zdravstvena sluba treba da pronalazi, registruje i predaje na dalje ispitivanje svu decu
kod kojih ima znakova zastoja duhovnog razvitka (zatiti roditelje od oka kad to saznaju).
Prevencija ovih stanja se sastoji u izbegavanju svih toksina, infekcija i bolesti koje
mogu otetiti razvoj mozga u detinjstvu.
Mlade osobe i adolescenti su posebno osetljive prema iniocima koji poveavaju
mentalnu nestabilnost. To moe biti povezano sa slabljenjem porodine strukture i veza,
snanom kompeticijom u koli (dopunska nastava za decu sa posebnim potekoama).
45

Adolescencija je period emocionalne labilnosti jer posle naputanja kole, dok mlad
ovek ne bude potpuno integrisan u odraslo drutvo, on nema oseaj pripadnosti ni deci ni
odraslima. U tom periodu su depresija i anksioznost este pojave, a ako se tretiraju loe, mogu
prei u hronina stanja suicidne pokuaje, delikvenciju, alkoholizam. narkomaniju.
Takoe, mentalno zdravlje stanovnitva naroito zavisi od harmoninih odnosa unutar
porodice i u tom pogledu brana savetovalita mogu da budu korisna da brak ne propadne.
Zbog svega ovoga, mentalni poremeaji su uzrok velikog broja invaliditeta, povreda i
apsentizma.
Prevencija i profilaksa mentalno obolelih je rano otkrivanje i leenje u preduzeima,
kolama, ambulantama. To su lica koja se teko adaptiraju, asocijalne osobe, ponavljai
ozleda u saobraaju, industriji, lica koja mnogo i neopravdano izostaju sa posla, osobe koje se
rado i esto parnie, konfliktne osobe, prestupnici, delikventi dolaze iz nekog arita
mentalne infekcije da ne doe do hroninog toka duevne bolesti.
U ispoljavanju mentalnih poremeaja kroz razliite studije se dolo do saznanja da
znaajan rizini faktor predstavljaju: socijalna dezintegracija zajednice, migracija, siromatvo,
sa kojima su suoene sve uzrasne grupe stanovnitva.
Tako lekari opte prakse i organi higijenske slube mogu mnogo uiniti na otkrivanju
arita mentalne infekcije. U saradnji sa milicijom otkrivaju lica koja se teko adaptiraju
(nasilnici, ljudi koji izostaju sa posla, svaalice, prestupnici...), a za koje se opravdano sumnja
da dolaze iz nekog od arita mentalne infekcije.
U tom smislu, cilj sekundarne prevencije mentalnih poremeaja je da ne doe do
hroninog toka duevne bolesti, to se postie ranom dijagnozom i leenjem ili makar
spreavanjem nepovoljnog toka bolesti.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Potovati vreme pacijenta zakazivanje Dg i Th procesa

Koristiti svakodnevni renik ne medicinski
Proitati prvo ime i prezime obraati se imenom
Paljivo sluati, ne telefonirati, cupkati i smejati se
Ne prekidati
Otvorena pitanja ne treba davati odgovore sa da ili ne
Pratiti govor tela
Problem transporta, plaanja zdravstvenih usluga
Dozvoliti da iznese svoje probleme

46