MS PROJECT 2010

Mr Duan Markovi

[Type the company name]

[Type the company address]
[Type the phone number]
[Type the fax number]
[Pick the date]

1. UVOD
Microsoft Project na prvi pogled lii na neki poboljani task menader. Moete da sastavljate liste
poslova koje ete zatim da dodajete pojedinanim ili timskim resursima. Moete da vezujete cene sa
poslovima i resursima da biste mogli da pratite budet i potronju. Meutim glavni zadatak Microsoft
Project-a nije ispomo u izradi liste poslova. Primarni zadatak ovog programa je da slui vremenskom
planiranju projekta. Vi unosite procenjene vrednosti promenljivih, na primer vreme trajanja poslova,
resurse dodeljene pojedinim poslovima, utroak radnog vremena i ogranienja u vezi sa poetkom i
zavretkom posla, a na osnovu njih MS Project izrauje vremenske planove. Ako ne shvatite nain na
koji Microsoft Project proraunava vremenske planove, neete moi da efikasno koristite program u
upravljanju projektima. Kada shvatite koncept na kome se baziraju izraunavanja plana, Project e
Vam ne samo pomoi pri upravljanju projektom, ve e za Vas pronai sluajeve nedovoljno ili
previe dodeljenih resursa, izraunae prekoraenja cena i pomoi Vam svojim informacijama pri
donoenju bitnih odluka u cilju uspenog dovrenja projekta. Pomou MS Project-a moete da radite
ve ranije poznato mreno planiranje metodama CPM ili PERT. Osnovni izgled radnog prostora MS
Project-a dat je na slici 1.

Sl. 1 Izgled radnog prostora MS Project

2. IZRADA PROJEKTA
Pri prvom pokretanju Microsoft Projecta 2010 sa Windowsovog menija Programs (Start
Programs Microsoft Project), Project e otvoriti novi projekat u prikazu Gantovog dijagrama,
kao to se vidi na slici 1. Pre poetka unoenja aktivnosti treba da unesete dva osnovna zadatka:
a) Uneti podatke o projektu
b) Odrediti radno vreme projekta

2.1 Unoenje podataka o projektu

Poto ve imate na ekranu primenjen ablon Blank Project, izaberite iz Project menija opciju Project
Project Information da biste otvorili okvir za dijalog Project Information slika 2)

Sl. 2 Dijalog Project Information

U ovom dijalogu treba definisati kalendar i kljune datume, to je neophodno za praenje projekta.
MS Project ima dva naina za proraunavanje datuma u projektu: od utvrenog datuma poetka ili od
datuma njegovog zavretka. Ako Vam je poznato kada projekat treba da pone, izaberite opciju
datuma poetka (Start Date). Kad unesete aktivnosti projekta, program e proraunati datum
zavretka projekta koji se bazira na utvrenom datumu poetka. Kada u polju Schedule Form
izaberete opciju Project Start Date, polje Start Date postaje aktivno a polje Finish Date se
deaktivira. Poto aktivnosti jo nisu unete, u polju Finish Date vidi se tekui datum. Kada unesete
aktivnosti potrebne da se projekat izvri, Project e Vam u polju Finish Date pokazati planirani
datum zavretka i obrnuto ukoliko projekat radite od datuma zavretka projekta (Finish Date).
Ako ste izabrali da planirate od datuma zavretka treba da u jednom dahu unesete sve
aktivnosti projekta. Kasnije dodavanje aktivnosti e uticati na sve poetne datume
vezanih aktivnosti, to eventualno moe da izmeni ceo plan projekta.
Polje Current Date u okviru za dijalog automatski prikazuje tekui datum. Ako elite da Project
koristi neki drugi datum kao tekui, upiite taj datum u polje Current Date ili pritisnite dugme sa
strelicom da biste otvorili kalendar za biranje datuma slika 3)

Sl. 3 Izbor tekueg dana

Project koristi tekui datum u izraunavanju odstupanja od plana, osim u sluaju kada je u polju
Status Date naveden neki drugi dan. Ako elite da se izvetaji izraunavaju od odreenog dana (na
primer, od zadnjeg dana finansijske godine), datum treba da se upie u polje Status Date. Taj datum
moete menjati u toku projekta kad god poelite.
Izbor kalendara je jedan od bitnih faktora pri upravljanju projektom. Project koristi ovaj
kalendar za proraun vremena potrebnog za izvrenje projekta. Postoje tri podrazumevana kalendara:
Standard standardni kalendar sa radnim vremenom od 8 pre podne do 5 posle podne,
poevi od ponedeljka zakljuno sa petkom
Night Shift kalendar tree smene sa radnim vremenom od 11 uvee do 8 ujutru, od
ponedeljka zakljuno sa subotom
24 satni kalendar u kome je radno vreme 24 sata, svih sedam dana u nedelji.
Izaberite tip kalendara koji najblie odgovara planiranom nainu odvijanja radova. Detaljnije
definisanje kalendara dae se u sledeoj stavci.
Priority - prioritet jednog projekta je subjektivno odreen nivo vanosti tog projekta u odnosu
na druge projekte. Moete izabrati bilo koji broj izmeu 0 i 1000 kojim ete oznaiti njegovu
vanost. Prioritet projekta ima svrhu kada vodite vie projekata koji koriste zajednike resurse.
Projekti sa viim prioritetom imaju prednost prilikom rasporeivanja resursa.
Statistics statistika projekta, koja ima smisla kada je projekat u fazi realizacije. Podaci koji e
se prikazati u okviru za dijalog Project Statistics slika 4) su samo za pregled nijedan podatak
ne moete da izmenite.

Sl. 4 Project Statistics

2.2. Odreivanje radnog vremena (definisanje kalendara)

Kao to je bilo reeno Project koristi nekoliko tipova kalendara. Svakom projektu na kojem radite
Project dodeljuje kalendar. Kalendar projekta odraava radno vreme projekta. On sadri broj radnih
sati koji e se dnevno provoditi na projektu i definie radne i neradne dane u nedelji. Standardni
kalendar podeen je na 40-satnu radnu nedelju: od ponedeljka do petka od 8:00 ujutru do 5:00 posle
podne, sa prekidom od jednog sata za ruak. Praznici nisu uvrteni u standardni kalendar. Ako Vam
ovakav raspored radnog vremena ne odgovara, moete da izmenite parametre standardnog kalendara,
izborom Project Change Working Time. Otvorie se okvir za dijalog Change
slika 5.

Working

Time

Sl. 5 Dijalog Change Working Time omoguava izmene parametre kalendara

Sl. 6 U kartici Schedule dijalog prozora Options moete promeniti radne sate standardnog kalendara
Da biste promenili podrazumevane radne sate u standardnom kalendaru, pritisnite dugme Options u

dijalogu Change Working Time. Time ete otvoriti karticu Schedule dijalog prozora Options slika 6.
Koristei opcije na kalendaru moete podesiti sa kojim mesecom poinje fiskalna godina i koji je
poetni dan u nedelji za prikaz kalendara. Takoe moete menjati i radno vreme kao i duinu radne
nedelje i radnog meseca. Preko dugmeta Set as Default izmenjeni parametri kalendara postaju i
tekui.

2.2.1 Vrenje izmena u kalendaru

Da biste izmenili radno vreme nekog odreenog dana, prvo morate da izaberete taj dan u kalendaru
Da biste izabrali
Uradite sledee
Pojedini dan

Izaberite ga miem

Dani u nizu

Izaberite prvi dan, drite pritisnut taster Shift i izaberite poslednji dan u nizu.

Da bi se odreeni radni dan izmenio u neradan, izaberite karticu Exception iz dijaloga Change
Working Time a zatim izaberite kolonu Start (prvi neradni dan) i Finish (poslednji neradni dan)
slika 5. Takoe moete da izmenite radno vreme za odreeni dan ili dane u nedelji. Da biste to uradili,
izaberite zaglavlje tog dana u nedelji a zatim izaberite opciju Nondefault Working Time. U polja
From i To upiite radno vreme. Ako u tim poljima ve postoji radno vreme izbriite ga i unesite novo
slika 7.

Slika 7 Izmena radnog vremena za dan

Da biste upisali radno vreme za smenu koja traje i posle ponoi, morate prvo da unesete radno vreme
do ponoi u jednom danu, a vreme posle ponoi upiite u sledei dan. U Projectu moete da napravite
dodatne kalendare i da ih primenite na odreene resurse u postupku dodeljivanja tih resursa. Ako Vam
jo uvek nije poznato radno vreme svih resursa potrebnih za projekat, dodatne kalendare moete da
napravite u onom momentu kada budete saznali podatke o radnom vremenu. Da biste napravili
dodatni kalendar, postupite na sledei nain:
a) Izaberite meni Project i na njemu komandu Change Working Time, a zatim u okviru za
dijalog Change Working Time pritisnite dugme Create New Calendar.
b) U okviru za dijalog Create New Base Calendar upiite naziv kalendara.
c) Ako elite da ponete postupak sa praznim kalendarom, koristi podrazumevano radno

vreme zadato na kartici Calendar okvira za dijalog Options, izaberite opciju Create New Base
Calendar
ili
Ako elite da primenite neki od postojeih kalendara kao osnovu za novi kalendar, izaberite opciju
Make Copy of Calendar. Sa padajue liste izaberite kalendar na bazi kojeg elite da
napravite novi.
d) Pritisnite dugme za pokretanje postupka izrade kalendara.
e) Uredite kalendar po svojoj elji kao to je opisano pre.
Nemojte zaboraviti da unesete sve praznine dane za sve vreme trajanja projekta to e vam biti vrlo
vano za sva planiranja i vremena i resursa.
2.3 Unoenje aktivnosti projekta
U Projectu Gantov dijagram je podrazumevani prikaz. Ovaj prikaz se sastoji od liste aktivnosti u
levom oknu prozora i Gantovog dijagrama u desnom oknu. slika 8)

Sl. 8 Prikaz Gantovog dijagrama za unos aktivnosti

Vertikalna siva linija koja razdvaja ova dva okna moe se pomerati a samim tim i prikazati dodatne
podatke odnosno dodatne kolone kao to su Start,

Finish, Predecessors i Resource

Names.

Pomeranje ove linije vri se na taj nain tako to postavimo pointer mia na nju i pointer se preobrazi
u dvostruku strelicu levo desno. Pritiskom levog tastera mia i njegovim dranjem moete miem
pomerati vertikalnu sivu liniju levo desno.
Vrste aktivnosti u Gantovom dijagramu:
a) Zbirna aktivnost je aktivnost koja sadri podaktivnosti. Project automatski sabira u zbirnu
aktivnost vremena trajanja i trokove podaktivnosti. Te vrednosti se nalaze u levom oknu
Gantovog dijagrama. (slika 8)
b) Podaktivnosti su poslovi relativno manjeg obima koji se uklapaju u zbirnu aktivnost ali
mogu egzistirati i kao samostalne aktivnosti. (slika 8)
c) Ponavljajue aktivnosti su one koje se u toku projekta ponavljaju u pravilnim vremenskim
intervalima. (slika 8)
d) Aktivnosti od posebnog znaaja su one koje obeleavaju zavretak faze projekta i obino
nemaju vremena trajanja (Milestone slika 8)

2.3.1. Strategije unosa aktivnosti

Za planiranje aktivnosti koje ine projekat moete usvojiti jedan od dva opte prihvaena pristupa
problemu izrade liste aktivnosti. Prvi pristup, na principu od vrha prema dole, pravite listu glavnih
aktivnosti ili faza projekta koje treba zavriti da bi projekat bio uspean. Stavljajui na listu prvo
glavne aktivnosti, svaku od njih moete da razloite u manje, lake savladive delove. Listu sa
upisanim podaktivnostima moete dalje da razmatrate i da i njih eventualno dalje razloite.
U jednom trenutku aktivnosti postaju toliko usitnjene da postaju beznaajne sa aspekta praenja i
upravljanja.
Drugi nain izrade liste aktivnosti je po principu odozdo prema vrhu. Po tom metodu, pravite listu
svih aktivnosti nieg nivoa, obino po njihovom hronolokom redosledu. Zatim umeete zbirne
aktivnosti i grupiete aktivnosti koje su za njih vezane. Ovakav nain je pogodan za male projekte kod
kojih detaljno poznajete aktivnosti i elite da ih grupiete po nekom loginom redosledu.
Opti savet je da aktivnosti razloite na to manje delove one aktivnosti koje sadre
najvie rizika za ometanje napredovanja projekta ili koje najvie utiu na uspeh projekta.
Tako ete lake uoavati pojavu problema i reavati ih.
2.3.2 Unos aktivnosti
Jednostavni unos aktivnosti se vri na sledei nain:
Izaberite prvu eliju u tabeli Gantovog dijagrama u koloni aktivnosti (Task Name) i u nju upiite
naziv aktivnosti. Pritisnite taster Enter da bi se fokus pomerio na sledei red. Project automatski
upisuje vreme trajanja na jedan dan (to je po tekuoj podeenosti) i postavlja znak pitanja kao oznaku
procenjene vrednosti u koloni (Duration). Takoe se automatski upisuje datum poetka aktivnosti i to
poetni datum projekta u koloni (Start) i datum zavretka aktivnosti kao izraunata vrednost datuma
poetka i vremena trajanja u koloni (Finish). Moete nastaviti sa unosom sledeih aktivnosti po redu i
do kraja projekta pa tek posle ispraviti pojedinana vremena trajanja aktivnosti.
2.3.2.1 Izmene upisanih aktivnosti
Nakon to ste oformili listu aktivnosti, verovatno ete eleti da neto izmenite. Moete da izmenite
tekst u elijama, podesite irinu kolona i visinu vrsta, da pomerate, kopirate, umeete i briete
aktivnosti.
Da biste vrili izmene koristei polje za unos, uradite sledee:
a) Izaberite eliju iji sadraj elite da menjate.
b) Postavite pokaziva na sadraj polja za unos tako da on postane kursor u obliku slova I.
c) Postavite kursor na mesto gde elite da menjate.
d) Kada zavrite izmene, pritisnite taster Enter na tastaturi da biste prihvatili promene, ili da biste
promene odbacili pritisnite taster Esc na tastaturi.

2.3.2.2 Podeavanje kolona i redova

Ako je kolona sa brojevima ili tekstom preuska da bi se video ceo sadraj, Project nee prikazati pravi
sadraja. irinu svake kolone moete da promenite tako to pokaziva postavite na podeonu verikalnu
liniju u zaglavlju kolone a zatim da dvaput brzo kliknete levim tasterom mia, ili da pritisnete levi
taster mia i vuete podeonu liniju levo ili desno (slika 9). Ako je vrsta sa tekstom male visine,
moete joj promeniti visinu reda da postignete da se ceo tekst prelomi i postane vidljiv. Visinu reda
moete menjati postavljanjem pokazivaa na horizontalnu podeonu liniju redova i njenim
povlaenjem nagore ili nadole (slika10).

Sl. 9 Proirivanje kolone

Sl. 10 Poveavanje visine vrste

2.3.2.3. Umetanje i brisanje aktivnosti
Da biste umetnuli novu aktivnost izmeu ve postojeih aktivnosti, izaberite red koji e biti donji
posle umetanja, a zatim izaberite taster Insert sa tastature, ili izaberite red desnim tasterom mia i sa
plutajueg menija izaberite Insert Task. Brisanje eljene aktivnosti se radi na slian nain. Prvo se
selektuje aktivnost koja treba da se obrie, pa sa tastature izaberite taster Del ili pritiskom desnim
tastera miem na eljenu aktivnost izabrati iz plutajueg menija opciju Delete Task.
2.3.2.4. Premetanje i kopiranje aktivnosti
Project Vam omoguava da izvrite promenu redosleda aktivnosti, i to klasinim postupcima
isecanja/kopiranja.
Da biste premestili ili kopirali aktivnost, uradite sledee:
a) Izaberite ceo red u kome se aktivnost nalazi tako to ete izabrati redni broj aktivnosti.
b) Birajte dugme Cut ili Copy iz Task menija. Ako pritisnete Cut, aktivnost e biti uklonjena sa liste.

c) Izaberite red u koga elite da aktivnost premestite ili kopirate.

d) Birajte dugme Paste.
Takoe moete da izaberete nekoliko susednih redova povlaenjem krstastog pointera preko njihovih
zaglavlja. Da biste izabrali redove koji nisu susedni, drite pritisnut taster Ctrl dok birate redove.
2.3.2.5 Razvrstavanje aktivnosti na nivoe
Project omoguava da svoje aktivnosti razvrstate u nivoe. Takva organizacija ima vie prednosti jer
moe da:
a) Zbirnu aktivnost razloite na vie podnivoa.
b) Zbirnu aktivnost prikaete istovremeno sa svojim podaktivnostima.
c) Pomerate, kopirate ili briete cele grupe aktivnosti.
d) Primenjujete numeraciju WBS (detaljna ema radova)
Osnovni postupak u razvrstavanju aktivnosti su uvlaenje odnosno isturanje aktivnosti ime stvarate
podaktivnosti odnosno zbirne aktivnosti. Moete da stvorite nekoliko nivoa podaktivnosti. Kada
uvlaenjem oznaite da neka aktivnost pripada niem nivou, aktivnost koja se nalazi iznad nje postaje
zbirna.
2.3.2.5.1. Formiranje podaktivnosti
Da biste formirali podaktivnosti od ve unetih aktivnosti, jednostavno ih selektujte i aktiviraje na
toolbaru ikonu sa strelicom udesno (slika11.). Ovim postupkom ete aktivnost koja se nalazi iznad nje
pretvoriti u zbirnu aktivnost. Ukoliko elite da neke podaktivnosti vratite u obine aktivnosti,
selektujte ih i onda sa toolbara koristite strelicu ulevo. Tada e podaktivnosti postati obine aktivnosti
a aktivnosti iznad iz zbirnih pretvorie se takoe u obine (slika11 i slika12).

Sl. 11

Sl. 12 Dodavanje podaktivnosti

2.3.2.5.2. Prikazivanje i skrivanje nivoa aktivnosti

Jedna od prednosti organizovanja aktivnosti u razliite nivoe je u tome to moete odabrati da ne
prikazujete nie nivoe, a moete ih i prikazati ako elite da se koncentriete na neku odreenu
aktivnost ili grupu aktivnosti. Kada formirate zbirnu aktivnost, dugme za sakrivanje podaktivnosti
pojavie se ispred njenog imena (kvadrat sa znakom minus slika 12.). Pritisnite ga ili dugme Hide
Subtasks (znak minus na toolbaru slika 13.) na paleti alatki da biste ukinuli prikazivanje svih
aktivnosti nieg nivoa, tom prilikom znak minus se pretvara u znak plus.
Kada se podaktivnosti ne prikazuju, moete bolje da sagledate glavne delove projekta. Dugme ispred
imena aktivnosti znak plus ako pritisnete ili pritisnete dugme Show Subtasks (ili znak plus na
toolbaru slika 13.), ponovo e se prikazati aktivnosti nieg nivoa. Za upravljanje prikazivanjem nivoa
aktivnosti moete koristiti meni View, kojim moete i da prikaete sve aktivnosti ili do odreenog
nivoa bez potrebe da idete jednu po jednu. Meni Show otvorie se ako pritisnete dugme Outline na
toolbaru (slika 14.)

Sl 13.

Sl 14. Meni Show

2.3.3 Unos aktivnosti od posebnog znaaja
Ranije je reeno za aktivnosti od posebnog znaenja da im je vreme trajanja jednako nuli. Dakle ako
unosite takvu aktivnost ili ve unetu aktivnost elite da prestavite kao aktivnost od posebnog znaenja
unesite u vreme trajanja (Duration) vrednost nula i akcija e automatski poprimiti oblik Milestone
(slika 15.)

Sl. 15 Aktivnost od posebnog znaenja

2.3.4 Unoenje ponavljajuih aktivnosti

Ukoliko se aktivnost deava vie od jedanput u celom projektu, ali se ne deava u pravilnim
vremenskim intervalima, morate tu aktivnost uneti vie puta. Meutim, ako se ona deava u pravilnim
vremenskim intervalima, aktivnost moete uneti jednom i oznaiti je kao ponavljajuu.
Nain unosa je sledei:
a) Izaberite vrstu u koju elite da unesete ponavljajuu aktivnost.
b) Izaberite sa menija Task New Task Reccuring Task
c) Pojavie se okvir za dijalog
16)

Reccuring Task. Upiite naziv aktivnosti u polje Task Name (slika

Sl. 16 Dijalog za upisivanje ponavljajuih aktivnosti

Sl. 17 Razliite eme ponavljanja akcija

Project e uneti aktivnost kao zbirnu aktivnost sa vie podaktivnosti od kojih svaka predstavlja po
jedno deavanje (slika 18.).

Sl. 18. Predstavljanje ponavljajuih aktivnosti na Gantovom dijagramu

2.3.4.1. Revizija eme ponavljanja
Da biste izvrili izmene eme ponavljanja, izaberite zbirnu aktivnost dvostrukim pritiskom levim
tasterom mia i otvorie Vam se okvir za dijalog Reccuring Task

Information.

Izvrite

eljene izmene i pritisnite dugme OK. Izmene e biti sprovedene na svakom deavanju te aktivnosti.
2.3.5. Detaljnije podeavanje aktivnosti
Ve ste u prethodnim takama uneli pojedine aktivnosti. Meutim da biste izvrili detaljnije izmene ili
podeavanja aktivirajte sa menija Task Informations,
tasterom mia na aktivnost. Tom prilikom otvorie se

ili jednostavno dvoklik levim

dijalog prozor prikazan na slici 19.

Sl. 19. Izgled dijalog prozora Task Information

Sa slike se vidi da se ovaj dijalog prozor sastoji od est kartica i to General, Predecessors,
Resources, Advanced, Notes, Custom Fields.
a) Kartica General daje osnovne informacije o aktivnosti i to naziv aktivnosti (Name) i vreme
trajanja aktivnosti (Duration). Vreme trajanja aktivnosti u samom projektu moe biti razliitih
jedinica. Tekua vrednost je 1d (1 dan), ali moe biti i minut, sat, dan, nedelja, mesec. Potrebno
je da u prostor za unos brojne vrednosti trajanja osim brojne vrednosti upiete odgovarajue
slovo i to za (minut m, sat h, dan-d, mesec-mo). Stavka Percent Complete predstavlja
procentualni unos izvrenja aktivnosti. Ona e se kasnije detaljnije prouiti. Tu je i deo za upis
prioriteta aktivnosti. Ove vrednosti se kreu od 0 1000 a tekua vrednost je 500. Akcija sa
najveim prioritetom ima i najvei broj. Treba naglasiti da je ovo ipak subjektivna ocena

projektanta. Dva padajua menija Start i Finish definiu datum poetka i datum zavretka
aktivnosti. Ako zadate samo duinu trajanja aktivnosti preko stavke

Duration,

Project

e automatski uneti u Start, datum poetka projekta dok u Finish e biti izraunati datum
zavretka i to

Start + Duration. Opcija Hide task bar Vam omoguava da sakrijete

grafikon u Gantovom dijagramu, dok opcija Roll up Gantt to summary modifikuje izgled
zbirne akcije.
b) Kartica Predecessors slui za unos veza izmeu aktivnosti koje e se kasnije obraditi.
c) Kartica Resources slui za dodeljivanje resursa pojedinim aktivnostima i obraivae se
kasnije u odelju o resursima.
d) Kartica Advanced slui za detaljnije podeavanje osobine aktivnosti (slika 20.)

Sl 20. Kartica Advanced u dijalog prozoru Task information

Moete dodeliti aktivnosti osobinu da treba da se zavri odreenog krajnjeg datuma (Deadline).
Ukoliko stoji oznaka NA to znai da krajnji rok ne postoji u suprotnom morate izabrati odgovarjui
datum. Osim ove osobine, postoji mogunost i zadavanja tipa poetka ili zavretka aktivnosti, kao i
njihov datum. (Constraint type i Constraint date:). Kada unosite novu aktivnost uvek je tip
ogranienja da aktivnost poinje (As Soon as possible) to je pre mogue. Kada se pojedinanoj
aktivnosti dodele resursi onda (Task type i Effort driven) imaju svoju ulogu i bie kasnije obraeni u
odeljku o resursima. Svakoj aktivnosti moe se pridodati ve ranije definisani kalendari (Calendar).
Detaljna ema aktivnosti WBS code slui za definisanje aktivnosti projekta. Project automatski unosi
brojne vrednosti po redu u rasuem redosledu.
e) Kartica slui za unoenje beleaka kao i za unos objekata iz drugih programa na primer (MS Excel,
MS Word). Unos u ovu karticu nije neophodan ve samo onda kada smatrate da to treba uraditi.

2.3.6. Numerisanje detaljne eme aktivnosti

Ako koristite detaljnu emu aktivnosti (WBS) da biste definisali aktivnosti projekta i radne operacije,
moete da u tabeli aktivnosti prikaete kolonu sa brojevima iz te eme. Da bi se prikazala kolona sa
WBS numeracijom uradite sledee:

a)

Izaberite kolonu koja e biti desno od budue nove kolone

b)
c)

Sa menija izaberite Insert Column.

Otvorie se okvir za dijalog Column Definition i u njemu sa padajue liste Field Name
izaberite WBS (slika 21.)
Upiite naslov nove kolone, naprimer Oznaka.
Obavite razna podeavanja: naina poravnavanja naslova, poravnavanja podataka i irine
kolone.
Pritisnite dugme OK da biste kolonu umetnuli.

d)
e)
f)

Slika 21 Izbor kolone WBS

2.3.6.1. Definisanje naina obeleavanja eme aktivnosti

Podrazumevana ema numerisanja u Projectu je 1, 1.1, 1.2, 2, 2.1 itd. Da biste promenili ovu emu
postupite na sledei nain:
a) Izaberite Project WBS Define Code.
b) U okviru za dijalog WBS Code Definition u polje Project Code Prefix upiite prefiks za
brojeve numeracije ukoliko elite da se on pojavljuje ispred svakog broja. (slika 22.)

Sl 22. Definisanje WBS-a

c) Unesite format (masku) numeracije, ako elite
d) Izaberite polje Sequence da biste dobili padajuu listu sa koje treba da izaberete vrstu znakova
koje e se koristiti za numerisanje naprimer velika slova (Uppercase Letters).
e) Izaberite polje Length i izaberite duinu niza znakova ili izaberite opciju Any (bilo koja
duina)
f) Izaberite polje Separator da biste izabrali znak za razdvajanje u numeraciji.

g) Ponovite opcije od d do f za svaki dodatni nivo koji elite da definiete. Ako ne definiete
dodatne nivoe, Project e primeniti prvu definiciju za sve nivoe koristei znak za razdvajanje.
h) Proverite da li je prvo polje za potvrdu opcija potvreno, ukoliko elite da Project numerie
automatski svaku novu unetu aktivnost.
i) Proverite da li je drugo polje za potvrdu opcija potvreno, ukoliko elite da Project proverava
jedinstvenost svake numeracije.
j) Pritisnite dugme OK da biste primenili novu definiciju numeracije u koloni Oznaka.

2.4. Povezivanje aktivnosti u projektu

Project ne slui samo za pravljenje spiska aktivnosti. Sve unete aktivnosti morate povezati tako da bi
se dobio jedan dinamiki plan rada. Kada se napravi dinamiki plan on se automatski aurira kada se
aktivnosti odlau ili zavre pre roka dajui Vam jasnu sliku potrebe u resursima u svakom trenutku.
Povezivanje aktivnosti ide po samom tehnolokom procesu rada na samom projektu. Uvek morate
znati koja aktivnost prethodi a koja zavisi i koja od aktivnosti moe paralelno da se izvrava. Kod
povezanih aktivnosti, ona koja mora prva da pone ili prva da se zavri naziva se prethodna aktivnost,
a ona koja zavisi od prethodne naziva se naredna aktivnost. Definisanje veza izmeu aktivnosti nije
uvek tako jasno kao to zvue termini prethodni i naredni. Najprisutnija veza je tipa zaviti da bi se
poelo. To je veza u kojoj naredna aktivnost ne moe da pone dok se prethodna aktivnost ne zavri.
Meutim, sve veze se ne uklapaju u ovaj princip. U MS Projectu moete da definiete etiri vrste veza
izmeu aktivnosti.
a) Zavriti da bi se poelo (FS Finish to Start)
To je podrazumevana vrsta veze u Projectu i istovremeno najea. Njena osobina je da jedna
aktivnost ne moe da pone dok se druga ne zavri (slika 23.).

Sl. 23. Veza zavriti da bi se poelo

b) Poeti da bi se poelo (SS Start to Start)
Kod ovog tipa veze, jedna aktivnost ne moe da pone ako nije poela i druga. Umesto da eka
da se prethodna aktivnost zavri, naredna aktivnost moe da pone odmah ili vrlo brzo nakon
poetka prethodne (slika 24.), na primer kontrola u toku proizvodnje delova.

Sl. 24. Veza poeti da bi poelo

U ovom sluaju aktivnost br. 3 moe poeti istovremeno kad i aktivnost br. 2 ili kasnije. Ako

doe do pomeranja poetka aktivnosti br. 2 automatski dolazi i do pomeranja aktivnosti br. 3.
b) Zavriti da bi se zavrilo (FF Finish to Finish)
U ovom tipu veze jedna aktivnost ne moe da se zavri dok se druga aktivnost ne zavri. Datumi
poetka ovde nisu vani za vezu. Bitno je da se prethodna aktivnost zavri pre ili istovremeno sa
narednom (slika 25). Na slici 25 se aktivnost pakovanja odvija paralelno sa kontolom ali se moe
zavriti samo ako se prethodna aktivnost kontrola zavrila.

Sl. 25. Veza zavriti da bi se zavrilo

c) Veza poeti da bi se zavrilo (SF Start to Finish)
Kod ove veze datum zavretka jedne aktivnosti zavisan je od datuma poetka druge aktivnosti
(slika 26)

Sl 26. Veza poeti da bi se zavrilo

U ovom sluaju poetak pakovanja direktno uslovljava vreme zavretka kontrole nekih proizvoda.
Da biste odredili koja aktivnost je prethodna a koja naredna, postavite sebi ovo pitanje: ako se datum
poetka ili zavretka jedne aktivnosti izmeni, da li e to uticati na drugu aktivnost? Na termin naredne
aktivnosti uvek utie izmena termina prethodne.

2.4.1 Uspostavljanje veze

Uspostavljanje veza izmeu aktivnosti u Projectu moe se uraditi na nekoliko naina i to:
a)
b)

Koristei komande sa menija i paleta alatki

Pomou okvira za dijalog Task Information ili tabele aktivnosti.

c)

Postupkom povlaenja i otputanja miem.

Neki od ovih naina su zavisni od toga u kom se prikazu nalazite i od redosleda kojim birate
aktivnosti da biste ih povezali.
a)

Povezivanje aktivnosti pomou komandi sa menija i paleta alatki

Najlaki nain da napravite vezu tipa zavriti da bi se poelo je da primenite dugme Link Tasks sa
palete alatki. Da biste napravili vezu postupite na sledei nain:
1. Izaberite aktivnosti koje elite da poveete. U jednom postupku moete da poveete dve ili itav
niz aktivnosti. Ako aktivnosti izaberete prevlaenjem, aktivnosti nieg rednog broja

biti

prethodne, a aktivnosti sa veim brojem bie naredne. Ako hoete da izaberete nesusedne aktivnosti,
ili ako elite da aktivnost sa veim rednim brojem bude prethodna, birajte aktivnosti drei pritisnut
taster Ctrl.
2. Pritisnite dugme Link Tasks na standardnoj paleti alatki da bi se veza uspostavila.
3. Ako Vam odgovara, veze moete da napravite tako to izaberete aktivnosti i zatim izaberete Edit
Link Tasks, ili ako pritisnete Ctrl + F2.
Veze nastale korienjem menija ili palete alatki, su tipa zavriti da bi se poelo bez ikakvog
vremenskog razmaka ili preklapanja aktivnosti. Ako elite da napravite druge vrste veza, morate da
upotrebite neki od obrazaca za aktivnosti, koje emo u narednom odeljku objasniti, kako bi u njemu
izvrili izmene ili unos podataka o vezama.
b)

Povezivanje aktivnosti pomou obrazaca i tabela

Ukoliko elite da napravite veze tipa poeti da bi se zavrilo, poeti da bi se poelo, ili zavriti
da bi se zavrilo, odnosno ako elite da uvedete vremenski razmak ili preklapanje aktivnosti, moete
da koristite neki od sledeih naina:

Kartica Task pogled Gantt Chart

Okvir za dijalog Task Information

Pogled Task Form

Povezivanje aktivnosti korienjem kartice Task pogled Gantt Chart

Kartica Task koristi se za upisivanje aktivnosti a moe da se koristi i za uspostavljanje veza izmeu
aktivnosti. Do polja

Predecessor (prethodna aktivnost) moete doi koristei ako vertikalnu liniju

povuete u stranu i uinite vidljivim ostale kolone. Da biste uspostavili vezu tipa zavriti da bi se
poelo, bez vremenske razlike izmeu aktivnosti, uradite sledee:
1. Izaberite polje Predecessor za onu aktivnost koja e biti naredna.
2. Upiite redni broj aktivnosti koja e biti prethodna.
3. Pritisnite taster Enter ili pritisnite tasterom mia negde izvan polja
Ako elite da uspostavite drugaiji tip veze, upiite redni broj aktivnosti i skraenicu za tip veze koji
Vam odgovara, a koje smo ranije pomenuli (FS, SS, SF, FF). Da biste odredili vie prethodnih

aktivnosti, razdvojte podatke separatorom koji je predvien za vae regionalno podeavanje. Kada
Vam je potrebno unoenje odlaganje poetka aktivnosti onda se iza slovne oznake za tip veze dodaje
znak plus i broj dana odlaganja (slika 27).

Sl. 27. Uspostavljanje veze primenom tabele Task Entry

Povezivanje aktivnosti primenom Task Information dijaloga
Otvorite dijalog Task Information sa izborom ikonice Information sa toolbara kartice
Predecessors da biste definisali prethodne aktivnosti za datu aktivnost. Task Information
moete otvoriti na ve ranije poznate naine. (2.3.5.1)
1. Izaberite polje Task Name i pritisnite strelicu u njemu da biste otvorili listu aktivnosti. Sa
liste izaberite prethodnu aktivnost. (slika 28.)

Sl. 28. Dodeljivanje prethodne aktivnosti sa odlaganjem

2. Da biste podatak potvrdili pritisnite taster Enter. Ako elite da ponitite unos, pritisnite dugme sa
crvenim X u polju za unos.
3. Da biste promenili tip veze izaberite polje Type i pritisnite strelicu u njemu da biste otvorili listu sa
tipovima veze i sa nje izabrali vezu po svojoj elji.
4. Izaberite polje

Lag i pomou strelica nagore ili nadole podesite vreme odlaganja ili

preklapanja aktivnosti. Pozitivni brojevi oznaavaju vremenski razmak aktivnosti, a negativni

preklapanje.
5. Ponovite postupke od 1-4 ako elite da dodate jo prethodnih aktivnosti.
6. Pritisnite dugme

OK da bi se veza uspostavila i zatvorio okvir za dijalog Task Information.

Unoenje veza izmeu aktivnosti preko Task

uspostavljenih veza aktivnosti.

Information

je

pogodno

za

izmene

ve

Povezivanje aktivnosti preko Task Form

Prikaz Task Form omoguava da vidite tabelu aktivnosti, Gantov dijagram i formular Task Form sa
dodatnim podacima o aktivnostima. Formular Task Form pojavljuje se na donjem delu ekrana.
Aktiviranje task Forma mogue je uraditi na tri naina:
1. Izaberite Windows Split.
2. Izborom ikonice Detalji Tool baru

3. Izborom pogleda Task Form na View baru

Prilikom aktiviranja prikazuje se pogled na resurse i prethodne aktivnosti. Meutim ovde ete
promeniti pogled na prethodne i sledee aktivnosti. Pritisnite desni taster mia dok je pointer bilo gde
unutar formulara

Task Form. Pojavie se pomoni meni sa raznim opcijama prikaza, i

izaberite Predecessors & Successors (slika 29). Da biste definisali prethodnu aktivnost, uradite
sledee:
1.

U tabeli za unos aktivnosti izaberite onu za koju elite da definiete kao prethodnu aktivnost,

ili u formularu Task pritisnite dugmad Previous ili

2.

Next dok ne doe do aktivnosti koju elite.

Izaberite polje sa rednim brojem aktivnosti ili polje Predecessor Name da biste odabrali

prethodnu aktivnost (slika 30).

3.
Pritisnite dugme OK na formularu Task da bi potvrdili svoj izbor. Kada pritisnete OK,
Project e ispisati ime aktivnosti ukoliko ste Vi uneli njen redni broj, odnosno upisae
redni broj ako ste Vi uneli naziv aktivnosti.
4.
Ako elite da umesto podrazumevane uspostavite neku drugu vrstu veze, izaberite polje Type,
pritisnite strelicu u njemu i sa padajue liste izaberite tip veze.
5.

Da biste uneli vreme razmaka ili preklapanja aktivnosti, izaberite polje

Lag

strelice nagore ili nadole, u njemu unesite pozitivnu ili negativnu vrednost.
6.

Ponovite korake 2-5 da biste uneli vie prethodnih aktivnosti

7.

Pritisnite ponovo dugme OK na formularu Task da biste snimili uinjene promene.

Sl. 29 Izbor pogleda za prethodne i naredne aktivnosti

pomou

Definisanje narednih aktivnosti potpuno je identino samo to se sve to radi u desnom delu prozora
formulara.

Sl 30. Unete aktivnosti u Task Formu

Zatvaranje Formulara Task Kad zavrite sa uspostavljanjem veza, moete prikaz Task Form
zatvoriti tako to ete izabrati Windows Remove Split.
Povezivanje aktivnosti postupkom povlaenjem i otpuanjem
Da biste povezali aktivnosti ovim postupkom, uradite sledee:
1.
Postavite pokaziva na prethodnu aktivnost. Kada pokaziva postavite na centar polja u
Gantovom dijagramu, on poprima oblik krsta sa etiri strelice (slika 31)

Sl. 31 Pointer u obliku etiri strelice

2.
Pritisnite levi taster mia, vucite aktivnost i otpustite je na narednu aktivnost.
im
ponete da vuete aktivnost, pokaziva poprima oblik lanca. (slika 32). Kad doete do aktivnosti za
spoj otpustite levi taster mia i veza e biti uspostavljena. Naravno ta veza je tipa (FS).

Sl. 32. Povezivanje aktivnosti

2.4.2 Modifikovanje veza

Modifikovanje veza koje su napravljene metodom prevlaenja ili preko komandnih linija ili toolbara,
ostale metode prilikom unosa veza izmeu aktivnosti mogu se i izvriti i izmene. Jedino ove dve
metode unosa moraju da se naknadno modifikuju. Modifikovanje moete uraditi preko dijaloga Task
Dependency. Da biste otvorili okvir za dijalog Task Dependency, dvostrukim pritiskom tastera mia
izaberite liniju veze izmeu dve aktivnosti (slika 33).

Sl. 33 Dijalog za izmenu tipa veze

Ukoliko elite da promenite vrstu veze pritisnite strelicu u polju Type i sa padajue liste izaberite
vrstu veze po elji. Ako u listi izaberete opciju None, veza e biti raskinuta. Vezu takoe moete da
raskinete pritiskom na dugme Delete. Pritisnite dugme OK da zatvorite okvir za dijalog.

2.4.3 Raskidanje veze

Najlaki nain raskidanje veze je da izaberete aktivnost a zatim pritisnite dugme Unlink Tasks na
standardnoj paleti alatki. Ovaj postupak momentalno raskida veze te aktivnosti sa svim prethodnim i
narednim aktivnostima. Ukoliko elite da raskinete samo jednu vezu izaberite prethodnu i narednu
aktivnost a zatim pritisnite dugme Unlink Tasks sa Tool bara.

2.5. Deljenje aktivnosti

Ova mogunost rada na aktivnostima ima jedino smisla kada su aktivnostima dodeljeni resursi koji e
ih izvravati. Na primer: Ukoliko neki resurs nije na raspolaganju tokom celokupnog trajanja
aktivnosti, umesto da pomerate datum poetka aktivnosti sa ovom opcijom moete pomeritisamo deo
aktivnosti da se izvrava onda kada su resursi dostupni.
Da biste podelili aktivnost, postupite ovako:

1.

U prikazu Gantovog dijagrama pritisnite dugme Split Task na standardnom toolbaru, ili
koristei menije, izaberite Edir Split Task i pointer e promeniti svoj znak (slika 34)

Sl. 34 Poetak deobe aktivnosti

2.

Postavite pokaziva na grafiki prikaz koju elite da podelite. Dok podaziva pomerate
du trake koja predstavlja aktivnost, u okviru Split Task prikazae se datum na kojem se
pokaziva momentalno nalazi.

3.

Kada pronaete datum koji Vam odgovara pritisnite taster mia na tom mestu da biste
podelili aktivnost. Project e aktivnost podeliti i njena dva dela razmaknuti za jedan
dan.(slika 35.).

Sl. 35. Podeljena aktivnost

2.5.1. Uklanjanje podele
Da biste uklonili podelu aktivnosti, povucite njen deo i spojite ga sa prethodnim delom.

2.5.2. Menjanje trajanja podeljene aktivnosti

Da biste podeljenoj aktivnosti promenili trajanje, postavite pokaziva na desni kraj bilo kog dela
aktivnosti. Pokaziva menja oblik u vertikalnu liniju sa strelicom udesno. Pritisnite levi taster mia i
vucite kraj aktivnosti udesno, a da bi trajanje skratili ulevo (slika 36.).

Sl. 36. Poveavanje duine trajanja podeljene aktivnosti

2.6. Postavljanje ogranienja aktivnostima

Pri izradi pojekta, moete planirati da on pone odreenog datuma ili da se zavri na odreeni datum.
Kada zadate datum poetka projekta, aktivnosti se rasporeuju tako da svaka pone to je pre mogue.
Kada zadate datum zavretka projekta, aktivnosti se rasporeuju tako da svaka pone to je kasnije
mogue. Razni faktori mogu ograniiti datum poetka ili zavretka pojedinih aktivnosti. U Projectu
postoji osam opcija za postavljanje ogranienja.

Tip ogranienja

As Late as Possible
(to je kasnije mogue)

Opis
Ovo je podrazumevano ogranienje kada se projekat planira
poevi od datuma zavretka. Project rasporeuje aktivnost tako
da svaka pone to je kasnije mogue. Aktivnosti se planiraju da
ponu to kasnije uzimajui u obzir njihove veze i ostale
parametre plana.

As Soon as Possible
(to je pre mogue)
Finish No Earlier Than
(ne zavriti pre)

Ovo je podrazumevano ogranienje kada se projekat planira

poevi od datuma poetka. Project planira da aktivnosti ponu to
kasnije uzimajui u obzir njihove veze i ostale parametre plana.
Aktivnost se ne sme zavriti pre zadatog datuma ogranienja

Finish No Later Than

(ne zavriti posle)
Must Finish On
(mora se zavriti)
Must Start On

Aktivnost se mora zavriti do zadatog datuma ogranienja.

Aktivnost se mora zavriti tano na zadati datum ogranienja.
Aktivnost mora poeti tano na zadati datum ogranienja

(mora poeti na)

Start No Earlier Than
(ne poinjati pre)
Start No Later Than
(poeti pre)

Aktivnost ne sme poeti pre zadatog datuma ogranienja.

Aktivnost mora poeti na zadati datum ogranienja ili pre njega.

Da biste primenili ogranienja na neku aktivnost, postupite na sledei nain:

1.

Aktivirajte dijalog prozor Task Information na bilo koji ve ranije opisani nain.

2.

Izaberite karticu Advanced.

3.

Pritisnite strelicu u polju Constraint type da biste otvorili padajuu listu.

4.

Izaberite tip ogranienja sa liste.

5.
Otvorite padajuu listu u polju Constraint date da biste izabrali datum ogranienja (za tipove
ogranienja As Soon As Possible i As Late As Possible nije potreban datum).
6.

Pritisnite dugme OK.

2.6.1 Fleksibilna i fiksna ogranienja

Fiksna ogranienja su ona koja ograniavaju rasporeivanje zahtevajui da aktivnost pone ili se
zavri tano u okviru zadatih parametara. Kod fleksibilnih ogranienja Project proraunava plan i
prilagoava ga na bazi ogranienja.
Fleksibilna

Fiksna

As Soon As Possible

Must Start On

As Late As Possible

Must Finish On

Finish No Earlier Than

Start No Earlier Than

Finish No Later Than

Start No Later Than

Kada postavljate ogranienja, fiksna primenjujte samo kada je to zaista neophodno. Kada postavite
fiksna ogranienja, spreavate Project da rasporeuje aktivnosti u skladu sa njihovim trajanjem i
ostalim parametrima. Na primer, ako nekoj aktivnosti postavite fiksno ogranienje moda nee biti
mogue zavriti prethodne aktivnosti ili naredne aktivnosti pod uslovima ogranienja.
Project oznaava da aktivnost ima ogranienje tako to dodaje indikatorsku ikonu u polje Indicators u
tabeli aktivnosti. Pravougaonik plave boje na desnoj strani ikone kalendara oznaava da ta aktivnost
ima fleksibilno ogranienje. Pravougaonik crvene boje na levoj strani oznaava fiksno ogranienje.
(slika 37.)

Sl. 37 Oznaavanje ograniavanja aktivnosti

2.6.2. Postavljanje krajnjeg roka (Deadline)

Umesto postavljanje fiksnog ogranienja koje moe negativno da utie na vremenski plan, u Projectu
moete da postavite krajnji rok zavretka. Krajnji rok je datum do koga aktivnost treba da bude
zavrena. Postavljanjem krajnjeg roka ne utiete na vremenski plan. Meutim ako se taj rok prekorai
a aktivnost nije zavrena Project prikazuje odreeni indikator u koloni Indikators. (slika 38.)

Sl. 38. Prekoraenje Deadlina

2.7. Pregled dijagrama toka (Network Diagram)

Kada ste izvrili sva povezivanja aktivnosti grafiki prikaz ovog projekta poete pogledati u pogledu
Network Diagram. Njegovo aktiviranje se vri preko menija View Network Diagram. U ovom
dijagramu moete videti grafiki prika aktivnosti i njihove meusobne veze. Aktivnosti koje
predstavljaju kritian put su u crvenoj boji a ostale se plave. Kritian put po definiciji metode
mrenog planiranja je put koji najdue traje i kod koga nema vremenskog zazora. Na slici 40.
prikazan je Network Diagram i oznaen je kritian put.

Sl. 39 Network Diagram sa oznaenim kritinim putem

2.8 Snimanje projekta

Ukoliko su Vae potrebe za daljim radom u Projectu zadovoljenje projekat moete sauvati
aktiviranjem naredbe Save As... Ova naredba se aktivira preko menija File Save As... gde se
otvara odgovarajui dijalog (slika 40).

Kada date ime projektu (u text boksu

File name) dugme

Save

e biti dostupno i moete ga

pritisnuti.

Sl. 40 Dialog prozor Save As

2.9. Resursi
U resurse spadaju pojedinci, ekipe, objekti ili prostorije, ureaji, zalihe i materijali neophodni da bi se
projekat zavrio. Bez resursa se planirane aktivnosti ne bi mogle izvriti. U nekim projektima zahteva
se detaljno praenje svih resursa.
Resursi se u Projectu dele u tri osnovne kategorije: sredstva za rad, materijali i trokovi. Sredstva za
rad su ljudi i oprema dodeljeni projektu koji pri izvravanju aktivnosti troe radno
vreme.

2.9.1 Unoenje podataka o resursima projekta

Dodavanje adresa iz e-mail adresara u okviru za dijalog Assign Resources.

Upisivanje resursa direktno u tabelu resursa.

Upisivanje detaljnih podataka u okvir za dijalog Resource Information.

Upisivanje resursa u formular, na primer, Resource Form (formular resursa)

Automatskim dodavanjem adresa.

2.9.1.1 Korienje okvira za dijalog Assign Resources

Da biste brzo uneli imena i e-mail adrese osoblja ili grupa koje se nalaze u e-mail adresaru,
uradite sledee:
1.

Pritisnite dugme Assign Resources,

dijagrama, slika 42.

u meniju Resource a u pogledu Gantovog

Sl. 41. Dijalog Assign Resources

2.

Koristite opciju From Active Directory u sluaju da vam se imena resursa nalaze u okviru

Aktivnog direktorijuma vae radne organizacije. Ili opciju From Address Book ukoliko se imena
resursa nalaze u Contact imeniku, Vaeg operativnog sistema slika 42.
3.
Kad zavrite sa dodavanjem svih resursa iz adresara, pritisnite dugme Close u okviru za
dijalog Assign Resources slika 43.
Dodatne podatke o svakom resursu, kao i materijalne resurse moete da dodate koristei tabelu
resursa i okvir za dijalog Resource Information.

Sl. 42 Izbor resursa iz Contact imenika

Sl. 43 Pridodati resurs aktivnosti

2.9.1.2. Korienje tabele resursa (Resource Sheet)

Tabela resursa je osnovna alatka za unoenje resursa rada i materijalnih resursa. Kao to se moe
videti na slici 44. u tabelu resursa moete unositi razne podatke o resursima, ukljuujui sve kolone
koje navodimo u tabeli. Prikaz Resource Sheet koristite da biste:

Uneli resurse u projekat.

Definisali dnevnice i karakteristike resursa.

Grupisali sline resurse tako da moete pratiti podatke po grupama.

Da biste uneli resurse koristei tabelu resursa, ili uneli dodatne podatke za postojee resurse, postupite
na sledei nain:
1.

Izaberite Resource Sheet sa palete pogleda

2.

Da biste bili sigurni da je na ekranu formular za unos proveriti preko menija View Tables

Entry
3.
U polje Resource Name upiite ime resursa
4.

Pritisnite taster Tab da biste preli u sledeu kolonu.

5.

Unesite podatke u kolone koristei opise iz sledee tabele

ID Indetifikator

Indetifikator koji se dodeljuje resursu

Resource Name

Ime resursa

Type

Koje je vrste resurs: radni ili materijal

Material Label

Jedinica mere za materijalne resurse: tona, metar, litar

Initials

Inicijali koji predstavljaju skraeno ime resursa

Group

Ime grupe slinih resursa. Kad napravite grupu, imate mogunost da

filtrirate, sortirate i ureujete po kriterijuma grupa.

Max Units

Maksimalni procenat ili broj jedinica koji predstavlja maksimalni

kapacitet nekog resursa pogotovu ako se radi o grupi.

Std. Rate

Satnica za redovan rad.

Ovt. Rate

Satnica za prekovremeni rad

Cost/Use

Trokovi koji se poveavaju svaki put kada upotrebite resurs.

Accrue At

Oznaava kada se optereuje projekat trokovima. Standardno je

Prorated (ravnomerno)

Base Calendar

Kalendar raspoloivosti resursa

Code

Unos dodatne ifre (nije obavezan unos)

Sl. 44 Tabela Resource Sheet

2.9.1.3. Korienje dijalog prozora Resource Information

Dodatne podatke o svakom resursu moete da unesete u okviru za dijalog

Resource

Information (slika 45.). Ovaj dijalog ima etiri kartice:

General Osnovni podaci o resursu.

Costs Podaci o trokovima za izabrani resurs.

Notes Napomena o resursu.

Custom Fields Vrednost polja koje se dodatno programira

Sl. 45 Dijalog Resource Information

Da biste otvorili okvir za dijalog Resource Information, izaberite resurs dvostrukim pritiska levog

tastera mia, ili izaberite resurs u bilo kom prikazu a zatim meni Resource pa ikonicu Information na
standardnoj paleti alatki.
Podaci u kolonama:

Resource Name, Initials, Group, Type i Code, a za materijalne resurse u

koloni Material Label, mogu se unositi u tabelu resursa iz prikaza Entry. Sve izmene podataka
moete da izvrite u tabeli resursa ili u okviru za dijalog Resource Information.
Unoenje podataka o raspoloivosti resursa
U tabeli Resource Availability u kartici General, okvira za dijalog Resource Information, moete
sagledati datume Available From i Available To poetni i zavrni datum za izabrani resurs,
ukoliko se oni razlikuju od poetnog i zavrnog datuma projekta. Podrazumeva se da su poetni i
zavrni datum projekta oznaeni sa NA u poljima Available From i

Available

To.

Ostavite

oznaku NA da biste znali da je resurs na raspolaganju celo vreme trajanja projekta. Ukoliko resurs
nije na raspolaganju u celokupnom vremenskom intervalu onda morate uneti datume od kada dokle je
resurs na raspolaganju (slika 46.). Da biste uneli datume koji odreuju raspoloivost resursa, uradite
sledee:
1.
Izaberite Available From i pritisnite strelicu da biste prikazali kalendar i izabrali datum
poetka za resurse, ukoliko odstupa od datuma poetka.
2.

Izaberite polje Available To i sa kalendara izaberite datum zavretka za resurs, ukoliko

odstupa od datuma zavretka projekta.

3.
Ako je potrebno, izaberite polje Units i podesite procenat resursa raspoloivosti u tom
vremenskom intervalu.

Sl. 46 Raspoloivost resursa

Promena radnog vremena

Uvek pogledajte i podesite radno vreme resursa tipa Work da nebi doli u situaciju preoptereenosti
resursa. Podeavanje i korekcija kalendara je potpuno identina kao i podeavanje kalendara
aktivnosti koje smo ranije opisali.

Unoenje podataka o trokovima

Na kartici Costs, okvira za dijalog

Resource Information moete da definiete do pet razliitih

satnica jednog resursa koje moete da primenite na razliite aktivnosti. Pored unoenja zasebnih
satnica, moete da za svaku od njih unesete do 25 odstupanja u sluaju promene cena za materijalne

resurse odnosno promene satnice za radne resurse. Svako od ovih odstupanja ima svoje parametre:
Effective Date, Standard Rate, Overtime Rate i Per Use Cost slika 47.

Sl. 47 Unos prokova resursa

Da biste uneli podatke o cenama i trokovima resursa, uradite sledee:
1.

Otvorite okvir za dijalog Resource Information, a zatim njegovu karticu Costs.

2.

Ako je poetni datum troka isti kao poetni datum projekta, nemojte upisivati nita. Ako nije,

upiite datum ili ga izaberite sa kalendara koji e se otvoriti kad pritisnete strelicu u polju.
3.
Upiite standardnu jedininu cenu (Standard Rate). Project podrazumeva valutu na sat. Ako
elite moete da izmenite da nebude po satu ve po danu (d), mesecu (m), godini (y). Za materijalne
resurse automatski se primenjuje podatak za Material Label koje ste ve uneli i treba samo uneti
jedininu cenu.
4.
Za radne resurse upiite podatak za cenu prekovremenog rada (Overtime Rate), ak i ukoliko
je ta cena ista kao i za redovan rad (Standard Rate).
5.

Upiite eventualne dodatne trokove koji se pojavljujupo ceni resursa (Per Use Cost).

6.

Ako Vam je poznato kada e nastupiti poveanje ili smanjenje cene, preite u drugi red i

upiite datum promene kao i nove cene.

7.

Upiite vrednost za Standard Rate ili procenat poveanja odnosno smanjenja cene iz

prvog reda.
8.

Upiite nove vrednosti i za Overtime Rate i Per Use Cost.

9.
Ako elite da unesete drugu satnicu za isti resurs, otvorite karticu B i ponovite prethodne
korake.

Definisanje naina prirasta trokova u vremenu

Nain prirasta trokova u funkciji vremena je nain na koji e trokovi opteretiti projekat kada
projekat pone da se realizuje. Ovde postoje tri izbora:
1.

Prorated je podrazumevani izbor koji znai prirast trokova srazmerno upotrebi.

2.

Start ukoliko troak nekog resursa pada na poetak njegove upotrebe.

3.

End ukoliko troak pada na kraj njegove upotrebe.

Unoenje podataka o fiksnim trokovima

Fiksni troak je troak koji se ne menja u toku trajanja projekta. Fiksne trokove u vezi odreene
aktivnosti ili zbirne aktivnosti moete da unesete u kolonu

Fixed Cost u tabeli

Cost Table.

(slika 48.). Da biste otvorili Cost Table (tabelu trokova) izaberite View Table Cost. Da biste
videli ostale kolone, na primer Fixed Cost Accurual i Total Cost, povucite vertikalnu podeonu liniju
udesno. Izaberite eliju i u nju upiite iznos fiksnog troka. U koloni Fixed Cost Accrual navedite
nain prirasta trokova u vremenu: na poetku, srazmerno njihovom nastajanju, ili na kraju.

2.10. Rasporeivanje resursa

U ovom delu tema su trajanje, rad i jedinice a razmotriemo kako i kada Project izraunava svaku od
ovih vrednosti. U

Projectu postoje tri tabele podataka: podaci o aktivnostima, resursima i

angamanima (veza izmeu aktivnosti i resursa). Kada rasporedite resurs na neku aktivnost,
Project mnoi trajanje te aktivnosti (koje moe biti samo procena) sa procentom ili brojem
jedinica resursa da bi kao rezultat dobio radne sate koji e biti utroeni na izvrenje aktivnosti. Veza
ozmeu trajanja aktivnosti, jedinica resursa i koliine rada je verzija trougla projekta primenjena na
pojedinani sluaj angaovanja.

Koliina rada predstavlja opseg projekta u konkretnom pojedinanom sluaju. Ona opisuje ta
e biti izvreno konkretnim angaovanjem .

Jedinice resursa rasporeene na odreenu aktivnost prouzrokuju trokove.

Trajanje je vreme iz vremenskog plana projekta, nita vie i nita manje.

Ovde se pojavljuje i termin rad (Work) koji predstavlja proizvod vremena trajanja (Duration) i broj
jedinica koji obavljaju taj rad (Unit). Ova promenljiva je vrlo vana za dalje razumevanje prorauna
resursa Projecta. Kada ste izvrili unos aktivnosti sa njihovim vremenima izvravanja, a pre toga je
definisano radno vreme aktivnosti, dobili ste u stvari rad koji treba da se ostvari.

W=D*U
Pre nego to ponemo da dodeljujemo resurse pojedinim aktivnostima ubacite kolonu Work u Gantt
Chart Veiw i to na sledei nain:
1.
2.

Izaberite View Gantt Chart da biste otvorili Gantov dijagram.

Izaberite View Tables Entry da biste pokazali tabelu za unos.

3.

Pomerite vertikalnu podeonu liniju da biste prikazali kolone Duration (trajanje) i Start
Date.

4.

Desnim Tasterom mia izaberite kolonu

Duration, a zatim sa pomonog menija

izaberite Insert Column.

5.

Sa padajue liste Type Column izaberite Work, a zatim pritisnite dugme OK.

Kroz jedan primer sagledaemo kako Project proraunava trajanje, rad ili jedinice resursa. Zato
napravite nekoliko identinih aktivnosti sa vremenom trajanja od po 5 dana. Isto tako napravite jedno
etiri resursa sa Max. Units od po 100%. Rasporedite jedan resurs (Goran) na prvu aktivnost, tako to
ete izabrati prvu aktivnost u tabeli za unos, a zatim ete izabrati (Goran) u okviru za dijalog Assign
Resources i pritisnite dugme Assign slika 48.
Da biste resurs raspodelili na aktivnost, uradite sledee:
1.

Otvorite Gantov dijagram (View Gantt Chart) i okvir za dijalog Assign Resource

(pritisnite dugme Assign Resource na paleti alatki).

2.

U tabeli za unos izaberite aktivnost (ili aktivnosti) za koje elite da vrite rasporeivanje.

3.

U okvir za dijalog Assign Resource izaberite resurs (ili resurse) koje elite da rasporedite.

4.

Pritisnite dugme Assign

Kada obavite ovo rasporeivanje Project e uraditi etiri stvari:

1.
U okvir za dijalog
Assign Resources, iznos jedinica za Gorana je 100% (100% je
podrazumevana vrednost za resurse, u Projectu).
2.

Datum zavretka aktivnosti je izraunat i koristi se pri crtanju grafike predstave (trake)

aktivnosti u Gantovom dijagramu.

3.

U Gantovom dijagramu, ime Goran se pojavljuje uz traku aktivnosti.

4.

U koloni Work tabele za unos, prikazuje se izraunati koliina rada od 40 sati.

5.

U koloni Cost Assign Resources-a izraunae se potreban troak za primenu tog resursa

Sl. 48 Pridodeljivanje resursa aktivnostima

U izraunavanjima u Projectu, dan iznosi 8 radnih sati (ukoliko sami niste predefinisali drugaije).
Ako je Goran utroio 100% svog radnog vremena u toku ovih pet dana, onda je utroeni rad od 40 sati
: 1 resurs x 5 dana x 8 sati.=40 sati.

2.10.1. Nain na koji Project vri preraunavanje

Promena koliine rada, jedinica ili trajanja uvek utie na jednu od preostale dva vrednosti. Kod
aktivnosti koja je uneta u projekat sa podrazumevanim parametrima, nakon prvog rasporeivanja
resursa, Project preraunava trajanje aktivnosti a ne koliinu rada, a tek kao krajnju opciju
preraunavae jedinice resursa. Postoje tri tipa aktivnosti sa fiksnim jedinicama, sa fiksnim radom i
sa fiksnim trajanjem koji utiu na to koju
e promenljivu Project da preraunava pri
rasporeivanju resursa. Ona promenljiva koju izaberete kao fiksnu nee se preraunavati. Tip
aktivnosti u kombinaciji sa opcijom fiksne koliine rada tano odreuje promenljivu koju e Project
preraunavati kada dodajete ili oduzimate resurse. Biranjem tipa aktivnosti i opcije fiksne koliine
rada, zadajete Projectu nain preraunavanja aktivnosti koju izaberete. Postoji pet kombinacija tipa
aktivnosti i opcije fiksne koliine rada:

Fiksne jedinice, fiksna koliina rada

Fiksne jedinice (podrazumevano)

Fiksni rad, fiksna koliina rada

Fiksno trajanje

Fiksno trajanje, fiksna koliina rada

Pojam fiksno znai da Project nee preraunavati vrednost tog polja kada se promeni vrednost neke
od ostalih promenljivih. Promenu tipa aktivnosti i opcije fiksne koliine rada vrite u kartici
Advanced u okviru za dijalog Task Information (slika 49).

Sl. 49. Kartica Advanced in Task Information

2.10.1.1 Aktivnost sa fiksnim jedinicama

Kod ovog tipa aktivnosti (slika 50.) pri prvom rasporeivanju resursa Project izraunava koliinu rada
mnoei trajanje sa jedinicama. Posle tog poetnog rasporeda, Project odrava jedinice konstantnim a
podeava trajanje ukoliko menjate vrednost za rad ili jedinice. Kod aktivnosti sa fiksnim jedinicama:
Ako dodate ili uklonite jedinice, Project preraunava rad.
Ako promenite procenat resursa, Project preraunava trajanje.
Ako promenite trajanje, Project preraunava rad.
Ako promenite rad, Project preraunava trajanje.

Sl. 50 Izbor fiksnih jedinica

2.10.1.2. Aktivnost sa fiksnim jedinicama, fiksnom koliinom rada

Ovo je podrazumevani tip aktivnosti u Projectu (slika 51.). Kada jednoj aktivnosti sa fiksnom
koliinom rada dodate ili oduzmete resurse, Project preraunava njeno trajanje. Kod aktivnosti sa
fiksnim jedinicama, Project ne preraunava jedinice. U sluaju da aktivnost ima i fiksnu koliinu rada
i fiksne jedinice, preostaje samo jedan parametar koji se moe menjati trajanje. Kod aktivnosti sa
fiksnim jedinicama i fiksnom koliinom rada:
Ako dodate ili oduzmete jedinice resursa, Project preraunava trajanje.
Ako promenite procenat rasporeenih resursa, Project preraunava trajanje.
Ako promenite trajanje, Project preraunava koliinu rada.

 Ako promenite koliinu rada, Project preraunava trajanje.

Sl. 51 Izbor fiksnih jedinica, fiksna koliina rada

2.10.1.3. Aktivnosti sa fiksnim radom

U sluaju aktivnosti sa fiksnim radom (slika 52), nakon prvog rasporeivanja resursa, Project e
preraunati jedinice resursa potrebne da se aktivnost izvri tako to e deliti koliinu rada sa
trajanjem. Zadajui koliinu rada i trajanje moete lako da izraunate potrebne resurse. Nakon prvog
rasporeivanja resursa, svaka izmena u trajanju utie na jedinice; izmena u broju jedinica utie na
trajanje (meutim, Project ipak nee ponititi raspored resursa). Kod aktivnosti sa fiksnim radom:
Ako dodate ili uklonite resurs, Project preraunava trajanje.
Ako promenite procenat rasoreenih jedinica, Project preraunava trajanje.
Ako promenite rad, Project preraunava trajanje.
Ako promenite trajanje, Project preraunava jedinice.

Sl. 52. Izbor fiksnog rada

2.10.1.4 Aktivnosti sa fiksnim trajanjem

Ako je zadat tip aktivnosti sa fiksnim trajanjem (slika 53.), nakon prvobitnog rasporeivanja Project
izraunava rad mnoenjem jedinica sa trajanjem. Nakon prvobitnog rasporeivanja, dodatni resursi
izvrie vie rada u okviru zadatog trajanja, a na trajanje aktivnosti nee uticati ni rad ni resursi. Ako
aktivnost sa fiksnim trajanjem kasni, nema naina da je naterate da se izvri u roku aktivnost sa
fiksnim trajanjem od dve nedelje uvek e trajati dve nedelje. Kod aktivnosti sa fiksnim trajanjem:
Ako poveate ili umanjite broj resursa, Project preraunava rad.
Ako jedinicama promenite procenat, Project preraunava rad.
Ako promenite rad, Project preraunava jedinice.
Ako promenite trajanje, Project preraunava rad.

Sl. 53 Izbor fiksnog trajanja

2.10.1.5. Aktivnosti sa fiksnim trajanjem i fiksnom koliinom rada

Kod ovih aktivnosti (slika 54.) ne mogu se poveavati ni trajanje ni koliina rada, tako da dodavanje
resursa znai da e na svaku jedinicu resursa dolaziti manji procenat aktivnosti (provodie manje

vremena na toj aktivnosti), oslobaajui ih vie za druge aktivnosti. Ako promenite procenat
angaovanosti jedinice resursa, Project e preraunati rad. Kod aktivnosti sa fiksnim trajanjem i
fiksnom koliinom rada:
Ako dodate ili uklonite jedinice, Project preraunava jedinice.
Ako promenite procenat za rasporeene jedinice, Project preraunava rad.
Ako poveate trajanje, Project preraunava jedinice.
Ako promenite rad, Project preraunava jedinice

Sl. 54. Izbor fiksnog trajanja i fiksne koliine rada

2.10.2. Izmena tipa aktivnosti

1.

Izaberite aktivnost dvostrukim pritiskom levog tastera mia, ili izaberite aktivnost a zatim

pritisnite dugme Task Information, na standardnoj paleti alatki, da biste otvorili okvir za dijalog.
2.

Otvorite karticu Advanced.

3.
4.

Sa padajue liste u polju Task Type izaberite tip aktivnosti.

Za aktinosti sa fiksnim jedinicama ili fiksnim trajanjem, potvrdite ili uklonite znak potvrde za

opciju Effort driven (fiksna koliina rada).

5.

Pritisnite dugme OK.

2.10.3. Zadavanje podrazumevanog tipa aktivnosti

Podrazumevani tip aktivnosti je sa fiksnim jedinicama (Fixed Units). Da biste promenili tip
za novo unete aktivnosti, promenite podrazumevani tip:
1.

Koristei menije File Options da biste otvorili okvir za dijalog Options (slika 55).

2.

Na kartici

Schedule, sa padajue liste u polju

Duration (fiksno trajanje) ili Fixed Work (fiksni rad).

3.

Pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog.

Default Task Type, izaberite Fixed

Sl. 55. Podeavanje tekueg tipa aktivnosti

2.10.4. Rasporeivanje resursa pomou formulara Task

Kada koristite formular Task da biste unosili ili pregledali rasporede, obino podelite prozor
programa i prikaite

Gantov dijagram u jednom oknu a formular Task u drugom. Takva

konfiguracija ekrana je prikazana na slici 56.

Formular Task prua Vam obilje informacija oaktivnostimi koju ste izabrali u Gantovom dijagramu,
i predstavlja najpogodniji prikaz za menjanje tipa aktivnosti i opcije fiksne koliine rada dok
rasporeujete resurse na aktivnosti projekta. Da biste prikazali

Gantov dijagram i formular Task

uradite sledee:
1.

Izaberite View Gantt Chart da biste otvorili prikaz Gantovog dijagrama.

2.

Izaberite Window Split Window.

3.

Aktivirajte donje okno i izaberite View More Views da biste otvorili za dijalog More

Views.
4.

Izaberite Task Form i pritisnite dugme OK.

Sl. 56 Izgled Task i Gantovog dijagrama

Da biste rasporeivali resurse koristei formular Task:
1.
U Gantovom dijagramu izaberite aktivnost(i) na koju elite da rasporedite resurse.
2.

U formularu Task izaberite resurs sa padajue liste u polju Resourse Name.

3.

U kolonama Units i Work unesite jedinice i rad koristei sa strelicama.

4.

Ponovite postupke broj 2 i 3 dok ne definiete sve resurse za aktivnost koju ste izabrali.

5.

Pritisnite dugme OK u formularu Task da biste sproveli rasporeivanje.

2.10.5. Pregled angaovanja

Prikaz Resource Usage (upotreba resursa), kojeg moete da tampate, kombinuje kalendar sa
aktivnostima grupisanim na osnovu resursa, da bi prikazao koliko je sati svakog dana resurs
rasporeen na odreenu aktivnost.

2.10.5.1 Korienje formulara Resource Name

Formular Resource Name prikazuje ograniene informacije o aktivnostima koja je dodeljena resursu.
Da biste otvorili formular Resource Name, izaberite View
More Views Resource Name
(slika 57.). Dvostrukim pritiskom tastera mia izaberite aktivnost da biste otvorili formular Task
Information. Pomou dugmadi Next i Previous moete se kretati sa resursa na resurs.

Sl. 57 Formular Resource Name

2.10.5.2. Korienje formulara Resource

Formular Resource (slika 58.) sadri polja sa podacima o resursu koje moete da menjate,
ukljuujui redovnu i prekovremenu satnicu i cenu upotrebe. Dvostrukim pritiskom tastera mia
izaberite aktivnost da biste otvorili njen formular Task Information. Pomou dugmadi

Next

Previous moete se kretati sa resursa na resurs.

Sl. 58 Formular Resurs

2.10.5.3 Korienje prikaza Resource Usage

Prikaz Resource Usage omoguava Vam da sagledate planirane aktivnosti za svaki resurs. U ovom
prikazu aktivnosti su grupisane po resursima, a resursi su poreani azbunim redom. Na slici 59. je

prikaz Resource Usage, koji je korien kao primer u prethodnim poglavljima. Aktivnosti na koje
nisu rasporeeni resursi, ako ih ima, poreani su na vrhu tabele. Preoptereeni resursi i rasporedi koji
preoptereenja prouzrokuju, u ovom prikazu oznaeni su crvenom bojom.

Sl. 59. Formular Resource Usage

2.10.5.4. Primena tabele sa razliitim satnicama

U Projectu moete da za jedan resurs definiete do pet razliitih tabela sa satnicama, na kartici Costs
okvir za dijalog Resource Information, to je prikazano na slici 60.

Sl. 60 Satnica resursa

Kada rasporedite resurs, Project koristi satnicu iz tabele A. Da biste pri rasporeivanju upotrebili
satnicu iz neke druge tabele, u prikazu Resource Usage dvostrukim pritiskom tastera mia izaberite
raspored da biste otvorili okvir za dijalog Assignment Information (slika 61.). Na kartici General
izaberite na padajuoj listi tabelu satnice koju elite, a zatim pritisnite dugme OK da biste tabelu
primenili.

Sl. 61 Izbor satnice u Assignment Information

2.10.5.5. Korienje ablonskih rasporeda rada

Nasuprot tipu aktivnosti, ne moete zadati raspored rada za ceo projekat. Svako angaovanje resursa
uvek ima ravnomerni raspored rada sve dok ga sami ne izmenite. U Projectu postoji osam ablona
rasporeda rada. Da biste promenili liniju rada angamana nekog resursa u prikazima Task Usage ili
Resource Usage, izaberite angaman dvostrukim pritiskom tastera mia da biste otvorili okvir za
dijalog Assignment Information i sa padajue liste

Work Countour izaberite ablon linije rada

po elji. Linija rada interaktivno reaguje sa parametrima aktivnosti i resursa uvek kad vrite izmene u
angamanu resursa u projektu (slika 62.).

Sl. 62 Promena rasporeda rada u okviru aktivnosti

Kada u angamanu nekog resursa definiete liniju rada, Project e primeniti i preraunati rad, trajanje
ili jedinice to zavisi od tipa aktivnosti.
Tipovi ablonskog rasporeda rada:

Ravnomerni raspored rada (podrazumevani).

Optereen kraj najintenzivniji rad je na kraju angaovanja.

Optereen poetak najintenzivniji rad je na poetku angaovanja.

Raspored sa dvostrukim vrhuncem najintenzivniji rad grupisan je oko dva perioda.

Rani vrhunac slino ablonu sa optereenim poetkom, ali prvo nastupa period poveanja
intenziteta rada.

Kasni vrhunac slino ablonu sa optereenim krajem, ali nakon najveeg intenziteta rada
nastupa period opadanja.

ablon zvono - pojavljuje se jedan vrhunac intenziteta na sredini angaovanja.

ablon kornjaa - kao ablon zvono ali sa periodom poveanja odnosno smanjenja rada
pre odnosno posle vrhunca.

Svaki ablon vri raspored koliina rada koje e se izvravati po vremenskim intervalima. Primena
ablona rasporeda rada fiksira broj jedinica. Zbog toga primene ablona nikad ne dolazi do
podeavanja jedinica resursa. Pored toga, stanje opcije fiksne koliine rada ne predstavlja uticajan
faktor, jer se ta opcija primenjuje u sluaju dodavanja ili oduzimanja resursa iz angamana. Kada
primenite neki od gotovih ablona rasporeda rada, Project odreuje trajanje koje e za takav raspored
biti potrebno, deli trajanje na 10 delova i mnoi svaki deo sa odreenim procentom da bi doao do sati
(ili minuta, dana) rada u tom delu.
Za aktivnosti sa fiksnim jedinicama i fiksnim radom, pre nego to primeni procente, Project treba da
obavi dva dodatna prorauna. Prvo Project deli ukupan rad u angamanu (100 sati) sa prosekom
procenata delova odabranog ablona (u sluaju ablona kornjaa to je 70%) da bi odredio novo
trajanje angamana: 100 sati/0.7=143 sati, ili 17.8 dana.
Kod aktivnosti sa fiksnim trajanjem ne moe se menjati trajanje, tako da primena ablona rasporeda
rada prouzrokuje smanjenje ukupne koliine rada. Da biste na brzinu izraunali novo trajanje za
aktivnost sa fiksnim jedinicama i fiksnom koliinom rada, podelite njeno trajanje sa prosekom iz
zadnje kolone gornje tabele. Da biste izraunali novu koliinu rada za aktivnost sa fiksnim trajanjem,
pomnoite sadrite sadanju vrednost za rad sa procentom iz zadnje kolone.

2.10.6. Sagledavanje aktivnosti sa preoptereenjima

Resursi mogu postati preoptereeni, ali su mogua reenja ograniena osobinama aktivnosti koja je
deo preoptereenja. Da biste sagledali preoptereene aktivnosti, otvorite neki prikaz aktivnosti
(naprimer Gantov dijagram) i prikaite meni Next Overallocation (Resource Next Overallocation
slika 68). Pritisnite dugme Go To Next Overallocation da biste preli na sledeu aktivnost na koju je
rasporeen preoptereeni resurs. Upotrebite dugme Resource
Allocation
View
da
biste
otvorili kombinovani prikaz sa tabelom Resource
nivelisanje (Leveling Gantt); prikaz

Usage

Task Entry sadri

Gantovim

dijagramom

za

Gantov dijagram i formular Task sa

angamanima resursa. Bilo koji prikaz da koristite, otvorite okvir za dijalog Assign Resources u
kome moete da dodajete ili uklanjate resurse.

2.10.7. Nivelisanje resursa

Opcija nivelisanja resursa u Projectu reava sluajeve preoptereenja tako to primenjuje odlaganje ili
podelu aktivnosti. Nivelisanje moete da primenite na odreeni vremenski period ili na ceo projekat.

Project uzima u obzir vie faktora da bi izabrao aktivnosti koje e da odloi ili podeli:

Raspoloivo slobodno vreme.

Prioritet aktivnosti, njene zavisnosti i ogranienja.

Redni broj aktivnosti.

Datumi u vremenskom planu.

Pre nego to ponete da niveliete, napravite rezervnu kopiju datoteke projekta.

2.10.7.1. Opcije nivelisanja u Projectu

Izaberite bilo koju aktivnost. Sa glavnog menija aktivirajte karticu Resource Leveling Options da
biste otvorili okvir za dijalog Resource Leveling (slika 63.). Parametri iz ovog okvira za dijalog
odreuju kada e i kako Project da nivelie resurse.

Sl. 63. Dijalog Resource Leveling

Ako je potvrena opcija Automatic Leveling Calculation, Project e vriti podeavanje odmah
nakon to prouzrokujete pojavu preoptereenja, time to ste izmenili aktivnost ili rasporedili resurs.
Ovo moe da uspori izvravanje kod velikih projekata pa se zato kod njih i iskljuuje. Imajte na umu
da Project nivelie tako to aktivnosti odlae, ili ih deli, pa ukoliko Vas datum zavretka projekta
zaista obavezuje, nemojte se odluiti na opciju automatskog nivelisanja. (slika 64.)

Sl. 64 Nain nivelisanja resursa

Ako koristite opciju Manual, treba da otvorite okvir za dijalog Resource Leveling i da pritisnite
dugme Level Now da biste pristupili nivelisanju. Sa padajue liste Look for Overallocations
izaberite vremenski period na bazi koga ete traiti preoptereenje. Project ignorie preoptereena
koja su manjeg trajanja od perioda koji ste izabrali. Ako ste, na primer, izabrali da proveravate
preoptereenja na nedeljnoj bazi (Week by Week), radnik moe biti planiran da radi 2 dana uzastopce

po 16 radnih sati i da bude i dalje ispod granice od 40 sati nedeljno. Ako proveravate preoptereenja
na dnevnoj bazi, pokazae se da je radnik oba dana preoptereen, tako da e aktivnosti u tim danima
pretrpeti promene tokom nivelisanja. Prilikom traganja za preoptereenjima moete da birate jedan od
pet vremenskih intervala:

Na bazi minuta (Minute by Minute) e biti nivelisani resursi koji su preoptereeni minut
radnog vremena ili vie.

Na bazi sata (Hour by Hour) e biti nivelisani resursi koji su preoptereeni sat radnog
vremena ili vie.

Na bazi dana (Day by Day) e biti nivelisani resursi koji su preoptereeni jedan dan ili vie.

Na bazi meseca (Month by Month) e biti nivelisani resursi koji su preoptereeni mesec
dana ili vie.

Ako koristite opciju

Automic Leveling, uklonite potvrdu ispred opcije

Clear

Leveling

Values Before Leveling (ona je podrazumevano potvrena). Ukoliko ova opcija ostane
potvrena, Project e pre nego to pristupi nivelisanju, ponititi odlaganja aktivnosti koja su nastala
prilikom ranijih nivelisanja, kao i odlaganja koja ste uneli runo. Postoje neke aktivnosti koje Project
nee da odloi. Project ne odlae aktivnosti kojima su postavljena sledea ogranienja:

Mora se zavriti na (Must Finish On)

Mora poeti na (Must Start On)

to je kasnije mogue (As Late As Possible)

to je ranije mogue (As Soon As Possible)

Project nee da odloi aktivnosti iji je prioritet 1000, niti e da odloi aktivnosti ije je izvravanje
poelo. Meutim moe se desiti da podeli aktivnost koja je ve poela. Da biste spreili da Project
pomeri datum zavretka, potvrdite opciju Level Only Within AvailableSlack. Ova opcija je
podrazumevano iskljuena. Ako u projektu ne postoji mnogo slobodnog vremena a potvrdite ovu
opciju, Project nee moi nivelisanjem da rei mnoge sluajeve preoptereenja.
Opcija
Leveling Can Adjust Individual Assigments On a Task je podrazumevano
ukljuena. Kad je ova opcija ukljuena, a na aktivnost je rasporeeno vie resursa, Project moe da
odloi poetak angaovanja jednog resursa, a da druge resurse rasporeene na aktivnost ostavi
neizmenjene.
Opcija Leveling Can Create Splits in Remaining Work je podrazumevano ukljuena. Kad je
ona ukljuena, Project moe da odloi aktivnost koja je upravo poela.
Opcija Level resource with the proposed booking type je podrazumevano iskljuena. Kad je
ona ukljuena, Project e u nivelisanje ukljuiti aktivnosti koje imaju predloeni tip rezervacije
resursa.
Opcija Level manually scheduled tasks je podrazumevano ukljuena i znai da se izvri
nivelacija i aktivnosti kojima se slobodno zadaje raspored poetka i zavretka.

2.10.7.2. Pokretanje procesa nivelisanja

Poto ste zadali vremenski period, pritisnite dugme
Level All
i Project e odrediti
resurse koji su preoptereeni, a zatim e odloiti ili podeliti aktivnosti da bi smanjio ili eliminisao
preoptereenje, pritom se koristei parametrima koje ste zadali u okviru za dijalog.

2.10.7.3. Ponitavanje odlaganja koja su nastala nivelisanjem

Da biste uklonili odlaganja koja su nastala nivelisanjem, izaberite aktivnost za koju elite da uklonite
posledice nivelisanja i otvorite dijalog Resource Leveling. Pritisnite dugme Clear Leveling. Izaberite
Entire Project (celi projekat) ili Selected Tasks (izabrane aktivnosti), a zatim pritisnite
dugme OK.

2.10.8. Snimanje prvobitnog plana projekta

Kada ste napravili projekat koji je tehnoloki korektan i gde nemate preoptereenja resursa da biste
mogli da pratitet tok realizacije prethodno se mora snimiti bazna linija projekta. Bazna linija projekta
predstavlja prvobitni plan sa kojim e se tekue vrednosti uporeivati.
Da biste pristupili opciji Save Baseline morati izabrati karticu Project pa onda sa toolbara ikonicu.
Time ete otvoriti okvir za dijalog
Save Baseline prikazan na slici 65. Pritisnite
dugme OK da biste formirali prvobitni plan projekta. Sledei put kada snimate projekat, on e
biti snimljen sa prvobitnim planom.

Sl. 65 Dijalog Save Baseline

2.10.8.1 Pregled prvobitnog plana projekta

Kada snimite projekat sa prvobitnim planom, moete da pregledate podatke iz prvobitnog plana tako
to ete otvoriti prikaz Gantovog dijagrama za praenje sa prvobitnim planom (View Tracking
Gantt a zatim View Tables More Tables Baseline) prikazanom na slici 66.

Sl. 66. Pregled prvobitnog plana

2.10.8.2. Menjanje podataka prvobitnog plana projekta

Poto ste snimili prvobitni plan projekta, moda ete morati da aurirate neke podatke koji su

obuhvaeni prvobitnim planom. Na primer, nakon snimanja prvobitnog plana pronali ste da jedna
grupa aktivnosti, koju ste planirali da izvrite pomou podizvoaa, moete izvriti sopstvenim
snagama. Da biste ovu izmenu uneli u projekat,morate da dodate neke podaktivnosti, prilagodite
fiksne trokove i dodate resurse. Da ove izmene ne bi bile tumaene kao odstupanje od plana,
poeleete da ih obuhvatite prvobitnim planom.
1.
U tabeli za unos podataka u prikazu
Gantovog dijagrama izaberite aktivnosti koje su
menjane ili dodavane.
2.
Izaberite karticu Project, a zatim Save Baseline.
3.
U okviru za dijalog Save Baseline izaberite opciju Selected Tasks.
4.
Pritisnite dugme OK.

2.10.8.3. Brisanje prvobitnog plana

Da biste izbrisali prvobitni plan celog projekta, izaberite karticu Project Set Baseline Clear
Baseline. Pritisnite dugme OK da biste izbrisali prvobitni plan za celi projekat. Ako elite da izbriete
prvobitni plan samo za neke aktivnosti, izaberite te aktivnosti, karticu Project Set Baseline
Clear Baseline i u okviru za dijalog Clear Baseline izaberite opciju Selected Tasks (slika 67).

Sl. 67. Brisanje bazne linije

2.11. Auriranje stvarnim podacima o aktivnostima
2.11.1. Kolone sa podacima koje se auriraju
Neke aktivnosti nemaju dodeljene resurse. Ili iz odreenih razloga, moda nema mogunosti da neke
resurse ukljuite u komunikaciju. Za takve aktivnosti morate runo uneti podatke o realizaciji. Za
aktivnosti na koje nisu rasporeeni resursi, moete runo uneti sledee podatke:

Stvarne datume poetka i zavretka.

Stanje aktivnosti, ukljuujui: procenat izvrenja, stvarno trajanje i preostalo vreme trajanje.
Trokove.

Za aktivnosti koje imaju rasporeene resurse, moete runo da unesete sledee podatke:
Stvarna koliina rada
Terminirani rad.

2.11.2. Stvarni datumi poetka i zavretka

Stvarni datum poetka predstavlja datum kada je izvravanje aktivnosti zaista poelo. Project
izraunava taj datum na bazi unosa u koloni

Percent Complete (procenat izvrenja aktivnosti),

Actual Work (stvarna koliina rada) ili Percent Work Completed (procenat izvrenja rada).
Takoe, moete runo da izmenite stvarni datumi poetka, ako obavite izmene u koloni Start Date

tako da podatak odgovara stvarnom datumu poetka. Stvarni datum zavretka se izraunava kada
ostane da se izvri 0% rada, ili kada vrednost u koloni Percent Complete ili Percent Work
Completed iznosi 100%.

2.11.3. Kolona Percent Complete

Vrednost u ovoj koloni predstavlja razliku u procentima izmeu stvarnog trajanja i planskog trajanja.
Project koristi sledeu formulu:
% Complete= Actual Duration /Duration * 100
Kad unesete vrednost za % Complete, Project automatski izraunava stvarno trajanje i preostalo
trajanje.

2.11.4. Stvarno i preostalo trajanje

Stavrno trajanje (Actual Duration) je ukupni vremenski opseg radnog vremena, bez obzira na stvarni
broj radnih sati (koliine rada) potronog na odreenoj aktivnosti. Project izraunava preostalo
trajanje (Remaining Duration) na bazi unete vrednosti Percent Completed. Na primer, ako je
trajanje aktivnosti pet dana a aktivnost je 50% zavrena, preostalo trajanje je dva i po dana. Ako
rsporedite resurse na aktivnosti a u planiranju koristite podrazumevanu opciju fiksne koliine rada,
nemojte unositi podatke za stvarno trajanje. Ako bi vrednost za stvarno trajanje bila vea od vrednosti
u koloni Duration (planirano trajanje), MS Project e aurirati planirano trajanje da bi ga izjednailo
sa stvarnim trajanjem, preostalom trajanju dae vrednost 0, a aktivnost e oznaiti kao zavrenu sa
100%.

2.11.5. Stvarni trokovi (Actual Costs)

Stvarni trokovi obuhvataju trokove u vezi sa resursom napravljene do odreenog datum i fiksne
trokove u vezi aktivnosti. Project izraunava vrednost u ovoj koloni na osnovu: stvarnog rada,
stvarnog prekovremenog rada, trokova upotrebe i fiksnih trokova. Project koristi sledeu formulu:
Stvarni trokovi=(stvarni rad * standardna satnica) + (stvarni prekovremeni rad*
prekovremena satnica) + troskovi upotrebe resursa + fiksni trokovi aktivnosti
Zbog sloenosti izraunavanja stvarnih trokova, preporuuje se da taj posao uglavnom prepustite
Projectu.

2.11.6. Stvarni rad (Actual Work)

Project izraunava stvarni rad na bazi koliine rada kojeg je resurs, rasporeen na projektu, izvrio.
Kolona sa vrednostima za stvarni rad nije dostupna ako nemate resurse rasporeene na aktivnosti.

Ukoliko runo unesete vrednost za stvarni rad, Project izraunava procenat izvrenog rada i preostali
rad, pridravajui se sledeih formula:
Procenat izvrenog rada=stvarni rad / planirani rad
Preostali rad = planirani rad stvarni rad
Kad unesete procenat izvrenja, procenat izvrenog rada ili stvarni rad, MS Project aurira vrednost
stvarnog rada za odreenu aktivnost.

2.11.7. Auriranje podataka o aktivnostima

Veinu podataka o projektu moete da aurirate koristei tabelu Tracking u tabelarnom prikazu
aktivnosti (Task Sheet). Ovaj prikaz (slika 68.) sadri sledee kolone:

Sl. 68. Prikaz Task Sheeta

Actual Start (Act. Start), Actual Finish (Act. Finish), Percent Complete (%Comp.), Actual
Duration
(Act. Dur.), Remaining Duration (Rem. Dur.), Actual Cost (Act. Cost) i Actual
Work (Act. Work). U svaku od ovih kolona moete sami da unosite podatke, osim u koloni Actual
Cost. Ona je podrazumevano, kolona iji podaci nastaju izraunavanjem.
Da biste otvorili tabelu Tracking, u tabelarnom prikazu aktivnosti (Task Sheet), uradite sledee:
1.

Izaberite View Task Sheet.

2.

Izaberite karticu View Tables Tracking

Da biste unosili podatke u tabelu, postupite ovako:

1.

Izaberite eliju u koju elite da unosite datumske podatke, na primer u koloni Act. Start.

Pritisnite strelicu u eliji da biste iz kalendara izabrali datum (slika 69.)

2.

Sl. 69 Unos podataka o vremenu

Da biste uneli numerike podatke u kolone kao to je %Comp. Ili Act Dur. Postupiete na sledei
nain:
1.

Izaberite eliju u koju elite da unosite brojane podatke.

2.

Upotrebite strelicu nagore ili nadole u eliji da biste izabrali vrednost, ili vrednost upiite.

(slika 70.)

Sl. 70. Unos brojne vrednosti u eliju

2.11.7.1 Korienje dijaloga Update Tasks

Da biste aktivirali dijalog Update Tasks potrebno je da u ve postojeem pogledu View Task
Sheet na kartici Task izaberite Mark on Track.
1. Task Mark on Track Update Tasks (slika 71.)

Sl. 71 Izbor menija Update Tasks

U okviru za dijalog Update Tasks moete da unosite vrednosti za kolone: %Complete, Actual
Duration, Remaining Duration, Actual Start, Actual Finish, i Notes (slika 72.)

Sl. 72 Dijalog Update Tasks

Ako zavravate aktivnosti u planiranom roku moete da brzo aurirate sve zavrene aktivnosti na
vrednost izvrenja 100%, tako to ete izabrati karticu Project Update Project. Time ete otvoriti
okvir

za

dijalog Update Project (slika 73.)

Sl. 73. Dijalog Update Project

2.11.8 Auriranje aktivnosti za ceo projekat

Da biste aurirali aktivnosti za ceo projekat sve do zadatog datuma, pomou dijaloga
Update Project, uradite sledee:
1.
Na meniju View izaberite Gantt Chart
2.
Otvorite meni Tools i izaberite Update Project.
3.
Odaberite opciju Update Work as Complete Through, a zatim upiite ili izaberite
datum do koga elite da se izvri auriranje.
4.
Odaberite opciju Set 0% or 100% Complete Only.
5.
Odaberite opciju Entie Project.
6.
Pritisnite dugme OK

2.11.9. Unoenje procenta izvrenja (Percent Complete)

Pored korienja okvira za dijalog Update Tasks i
Update Project, procenat izvrenja moete
aururati korienjem palete alatki Tracking tako to ete izabrati aktivnosti koje elite da aurirate,
a zatim da pritisnete neko od %Complete digmadi.

2.11.10. Praenje terminiranog stvarnog rada

Terminirani stvarni rad moete unositi sami, runo ili da ga Project automatski unosi na bazi
podataka dobijenih od resursa kroz izvetaj TeamStatus. Ako elite da terminirani stvarni rad unosite
runo, (slika 74.) ili ako elite da pregledate podatke za terminirani rad koji su uneti pomou izvetaja

TeamStatus, uradite sledee:

1.
Otvorite pogled Task Usage (View Task Usage)
2.
Izaberite tabelu Tracking (View Tables Tracking).
3.
Sa linije menija izaberite karticu Format, a zatim Actual Work

Sl. 74. Tabela Task Usage za unos terminiranog stvarnog rada

2.11.11. Pregled odstupanja od prvobitnog plana projekta

Sl. 75. Prikaz Tracking Grantt i razlika izmeu planiranog i aktivnog rada
Bez obzira da li aktivnosti aurirate sami ili koristite alatke za grupni rad, pa Vam Project aurira
podatke o aktivnostima na bazi izvetaja TeamStatus, poreenje ostvarenih rezultata sa prvobitnim
planom ili meufaznim planovima prua Vam obilje informacija o stanju projekta. Project izraunava
odstupanja od prvobitnog plana projekta za datume poetka i zavretka, trajanje, rad i trokove. Ova
odstupanja najlake moete da sagledate ako otvorite prikaz Tracking Gantt i tabelu odstupanja
(Variance). U prikazu Tracking Gantt (slika 75.) trake sive boje predstavljaju aktivnosti sa

datumom poetka i zavretka po prvobitnom planu, plave i crvene trake predstavljaju aktivnosti po
vaeem planu. (crvene trake predstavljaju aktivnosti koje su na kritinom putu). Tabela Variance
(slika 76.) sadri kolone koje prikazuju podatke iz prvobitnog plana i odstupanja od njih, a moete da
dodate kolone u kojima poredite stvarne i planirane datume i datume iz meufaznih planova.

Sl. 76. Tabela Variance koristi se za poreenje ostvarenih i planiranih aktivnosti

2.11.12. Dodavanje linija progresa u Gantov dijagram

Da biste lake uoili stanje mrenog plana projekta moda
ete poeleti da u
Gantov
dijagaram, ili Gantov dijagram za praenje, dodate linije progresa (slika 77.). Kad dodate linije
progresa, Project crta liniju koja povezuje one aktivnosti koje su u toku izvravanja i aktivnosti koje
su trebale da ponu. Otri uglovi nacrtani ulevo predstavljaju radove koji kasne iza plana, a otri
uglovi nacrtani udesno predstavljaju radove koji su ispred plana.

Sl. 77 Linije progresa

Da biste dodali linije progresa, desni taster mia kliknite u grafikom prikazu Tracking Ganta i
izabrati Progress Lines ime ete otvoriti okvir za dijalog Progress Lines (slika 78.), a zatim
postupite ovako:

Sl. 78. Dijalog prozor za aktiviranje Progress Lines

1.
2.
3.

4.
5.

6.
7.
8.

Potvrdite opciju Always Display Current Progress Line da bi se trenutne linije progresa uvek
prikazivale.
Odaberite opciju At Project Status Date (na dan na koji traite stanje projekta) ili At Current
Date (na dananji dan) da biste naznaili gde elite da se pojave linije progresa.
Potvrdite opciju Display Progress Lines at Reccuring Intervals (prikazivanje linija
progresa u ponavljajuim intervalima), a zatim odaberite vremenski interval prikazivanja: Daily
(dnevno), Weekly (nedeljno), ili Monthly (meseno).
Naznaite da li elite da linije progresa ponu od datuma poetka projekta (Project Start) ili od
nekog drugog datuma po Vaem izboru.
Potvrdite opciju Display Selected Progress Lines, a zatim upiite ili izaberite datum za koje
elite da se prikau linije progresa. Pritisnite dugme
Delete ako elite da uklonite
izabrani datum.
Izaberite da li elite da se linije progresa prikau u odnosu na tekui plan ili prvobitni plan
projekta.
Otvorite karticu Line Styles i izaberite vrstu i boju linije, oblik i boju prelomnog vrha linije
progresa za tekue i ostale linije progresa.
Pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog Progress Lines i dodati linije
progresa.

2.12. Analiza izvravanja projekta preko analize finansijske realizacije

U analizi finansijske realizacije koriste se tri vredosti koje su zavisne od aktivnosti da bi se izraunala
odstupanja i odnosi. U te vrednosti, odstupanja i odnose umeano je i malo matematike, ali isplati se
da formule prouite kako biste shvatili primenu tih vrednosti u analizi projekta. Te vrednosti koje su u
vezi sa aktivnostima su:
Planirana vrednost PV(BCWS BUDGETED COST OF WORK SCHEDULE), predstavlja
troak koji bi opteretio aktivnost od datuma njenog poetka do datuma na koji utvrujete stanje
projekta, pod uslovom da se primenjuju planirani trokovi. PV je u stvari budet prvobitnog plana

projekta. To je cena satnice iz prvobitnog plana pomnoena sa planiranim radnim satima (PV
prvobitno planirana cena * prvobitno planirani sati).

Zaradjena vrednost EV(BCWP BUDGETED COST OF WORK PERFORMED), predstavlja

troak koji je trebao da nastane od poetka projekta do datuma na koji utvrujete stanje projekta, na
bazi stvarnog izvrenog rada. EV predstavlja proizvod stvarno izvrenog rada i cene iz prvobitnog
plana, a naziva i finansijska realizacija projekta. To je cena satnice iz prvobitnog plana pomnoena sa
stvarno izvrenim radnim satima. (EV = prvobitno planirana cena * stvarno utroeni sati)
AC(ACWP ACTUAL COST OF WORK PERFORMED), predstavlja stvarni troak koji je
nastao na odreenoj aktivnosti u period u period od poetnog datuma projekta do datuma na koji
utvrejete stanje projekta.
AC predstavlja stvarnu cenu neke aktvnosti. To je stvarna cena
radnog sata pomnoena sa stvarno utroenim satima. (AC = stvarna cena radnog sata * stvarno
utroeni sati).

2.12.1. Raunanje odstupanja finansijske realizacije

Pomenute tri vrednosti koriste se za izraunavanje dve vrste odstupanja i dve vrste odnosa, koji e
Vas sigurno interesovati.
Schedule variance (SV) odstupanje od plana uporeuje PV sa
EV (planirani troak za planirani i stvarni rad) i prikazuje razliku u trokovima koja je nastala samo
zbog razlike planiranog i stvarno izvrenog rada. Cost variance (CV) odstupanje trokova
uporeuje EV sa AC (slika 79.)
SV=EV-PV
CV=EV-AC

Sl. 79 Odstupanja finansijske realizacije

2.12.2 Izraunavanje indeksa finansijske realizacije

Radi lakeg poreenja realizacije razliitih aktivnosti uvode se indeksi finansijske realizacije
i to:
SPI SCHEDULE PERFORMANCE INDEX indeks izvravanja plana je odnos stvarno
izvrenog rada sa planiranim radom (SPI=EV/PV)
CPI COST PERFORMANCE INDEX indeks ostvarenja trokova je odnos trokova
predvienih prvobitnim planom sa stvarnim trokovima koji su opteretili odreenu aktivnost
(CPI=EV/AC)

2.12.3. Izraunavanje procene trokova

Project koristi ostvarene trokove i rad da bi procenio dalji razvoj Vaeg projekta u finansijskom
pogledu.
EAC ESTIMATE AT COMPLETION procena stanja na zavretku obuhvata fiksne trokove,
stvarne trokove, i preostale trokove za neku aktivnost. Ova procena je tana samo ako se ostatak
aktivnosti zavri kako je budetom planirano.
BAC BASELINE COST, ILI BUDGET AT COMPLETION budet na zavretku predstavlja
zbir fiksnih trokova i trokova resursa po prvobitnom planu. BAC obuhvata prekovremeni rad po
prekovremenoj satnici i standardni rad po standardnoj satnici.
VAC VARIANCE AT COMPLETION odstupanje na zavretku predstavlja razliku izmeu
BAC i EAC (VAC=BAC-EAC).
Da biste mogli da sagledate sve varijanse i procene, otvorite tabelu Earned Value u nekom prikazu
aktivnosti. Da biste otvorili tabelu Earned Value u Gantovom dijagramu, uradite sledee:
1.
2.
3.

Otvorite Gantov dijagram (View Gantt Chart)

Izaberite View Tables More Tables da biste otvorili okvir za dijalog More Tables.
Izaberite tabelu Earned Value i pritisnite dugme Applay.

Na slici 80. prikazan je izgled kolona analize finansijske discipline.

Sl. 80. Tabela Earned Value

2.12.4. Analiza odstupanja i indeksa

Dva odstupanja koja smo spomenuli napred u tekstu, - odstupanje od plana i odstupanje trokova, ija
vrednost moe biti pozitivna ili negativna su najvanije stavke. to je broj vei vee je odstupanje
izmeu izvrenja i plana, ili izmeu stvarnih i prvobitno planiranih trokova. Kada su SV i CV
pozitivni, stvari izgledaju dobro. Pozitivno odstupanje od plana znai da aktivnosti idu ispred plana.
Kada je odstupanje trokova pozitivno, trokovi projekta su manji od budetom predvienih.

Negativna odstupanja su lo znak. Kada je odstupanje od plana negativno, projekat kasni. Ako je
pritom odstupanje trokova pozitivno, imate manevarskog prostora da angaujete dodatne resurse i
reite problem kanjenja. Ako je odstupanje trokova negativno, projekat je prekoraio planirani
budet.
Indeksi finansijske realizacije su mali brojevi. Ako nema odstupanja, onda je SPI jednak 1.0. Ako
nema odstupanja trokova, onda CPI iznosi 1.0. Kao kod odstupanja, negativni brojevi (kod indeksa
su brojevi manji od 1.0) znae da je projekat u zakanjenju ili da je prekoraio planirani budet.
Indeksi iznad 1 su dobri. Ako je SPI iznad 1.0, projekat se realizuje bre nego to je planirano.

2.12.5. Analiza procene trokova

Procena stanja na zavretku (EAC) i procena budeta na zavretku (BAC) imaju vanost od
odstupanja na zavretku (VAC). VAC indicira da li e projekat zavriti u okviru budeta ili ne.
Pozitivna vrednost kazuje da e se projekat zavriti u okviru budeta. Negativna vrednost da e budet
biti prekoraen. Imajte na umu da procena odstupanja na zavretku nije proistekla iz analize trenda.
Ako je Va projekat na polovini svoje realizacije izaao izvan budeta, VAC daje procenu kao da e
preostali deo projekta biti izvravan u okviru planiranog budeta. Ako opravdano smatrate da
e
prekoraenje budeta da se nastavi do kraja projeka, pomnoite vrednost VAC inverznom vrednou
procenta izvrenja projekta, da biste dobili procenu za kraj projekta. Ako je procenat izvrenja 75% a
vi smatrate da e trend prekoraenja budeta da se nastavi pomnoite vrednost VAC sa
(1/0.75=1.33)