UNIVERZITET U TUZLI

FARMACEUTSKI FAKULTET

Livadi Jasmin

GLUKOZAMIN I HONDROITIN SULFAT KAO

DODACI PREHRANI
Seminarski rad

Tuzla, juni, 2014.

UNIVERZITET U TUZLI
FARMACEUTSKI FAKULTET

Livadi Jasmin

GLUKOZAMIN I HONDROITIN SULFAT KAO

DODACI PREHRANI
Seminarski rad

Tuzla, juni, 2014.

Naziv predmeta: Bromatologija

Voditelj: Dr.sc.Midhat Jai, van.prof.
Broj stranica: 12
Broj slika: 2
Broj tablica: 0
Broj literaturnih referenci: 6
Popis kratica:
OA- osteoartritis
NSAID-nesteroidni antiinflamatorni lijekovi

Saetak
Glukozamin (2-amino-2-deoksi-D-glukoza) je prirodna supstanca prisutna u egzoskeletu
lankonoaca
(arthropods).
Glukozamin-6-fosfat
je
prekursor
u
biosintezi
glukozaminoglikana koji se nalaze u hrskavici. Preuranjeno gubljenje hrskavice je kliniki
sindrom poznat kao osteoartritis (OA). Vlada miljenje da glukozamin uneen kao dodatak
prehrani moe imati znaajnu ulogu u tretmanu osteoartritisa. Glukozamin moe usporiti,
zaustaviti ili preokrenuti degenerativni proces u hrskavici. Postoji veliki broj klinikih
eksperimenata koji potvruju pozitivne efekte glukozamina. Ako se potvrdi da glukozamin
ima pozitivan uticaj na hrskavicu, vie studija e biti potrebno u budunosti kako bi se
utvrdio mehanizam njegovog djelovanja.
Summary
Glucosamine (2-amino-2-deoxy-D-glucose) is a naturally occurring substance derived from
the exoskeletons of arthropods. Glucosamine-6-phosphate is a precursor in the biosynthesis
of the glycosaminoglycans found in cartilage. Premature loss of cartilage is part of the
clinical syndrome recognized as osteoarthritis (OA). The hypothetical role that dietary
glucosamine may play in the treatment of osteoarthritis is to delay, halt, or even reverse this
degenerative process. There have been a number of interesting clinical experiments
suggesting these effects. If glucosamine is shown to have disease-modifying effects on
osteoarthritis, more basic studies will be necessary to determine the mechanism of action.

SADRAJ

1. UVOD.................................................................................................................. 1
2. GLUKOZAMIN I HONDROITIN SULFAT KAO DODACI PREHRANI..............................2
2.1 Glukozamin.......................................................................................................... 2
2.2 Hondroitin............................................................................................................ 5
2.3 Glukozamin i hondroitin u lijeenju osteoartritisa............................................................7
3. ZAKLJUAK....................................................................................................... 10
Literatura................................................................................................................ 11
Prilog..................................................................................................................... 12

1. UVOD
Artritis je u svijetu glavni uzrok ograniene pokretljivosti i bola, a u terapiji se primenjuju
analgetici i antiinflamatorni lekovi. Ovi lekovi smanjuju oseaj bola, ali ne djeluju na uzrok
slabe pokretljivosti zglobova, pa se oteenja hrskavice nastavljaju.
Hrskavica je glatki, klizav materijal, koji omoguava da dve kosti u zglobu klize jedna preko
druge i tako obezbede pokret. Kod artritisa je izgubljena ova elastinost hrskavice to izaziva
razvoj simptoma bola, upale i slabe pokretljivosti. Studije su pokazale poreenjem
glukozamin-sulfata i antiinflamatornih lekova da je dugorono smanjenje bola vie izraeno
kod pacijenata koji su uzimali glukozamin sulfat. Artritis kuka se najtee tretira, ali i u ovom
sluaju mogu da se postignu poboljanja.
Glukozamin se moe primjenjivati kod osteoartritisa, degenerativnih bolesti zglobova,
artritisa koljena, lakta, ramena ili kuka i kod oboljenja temporomandibularnog zgloba.
Cilj ovog seminara jeste da ukae na mogunost lijeenja osteoartritisa i ostalih oboljenja
zglobova kroz upotrebu dodataka prehrani (glukozamina i hondroitina).

2. GLUKOZAMIN I HONDROITIN SULFAT KAO DODACI PREHRANI

2.1 Glukozamin
Glukozamin (2-amino-2-deoksi-D-glukoza) je supstanca prisutna u egzoskeletu lankonoaca
(arthropods). Prirodno je dostupan amino eer (heksozamin) sa molekularnom teinom
179,17. Hemijska struktura je prikazana na slici 1 (Coates et al., 2005).

Slika 1. Hemijska struktura glukozamina (Coates et al., 2005)

Uneen u ive stanice glukozamin reaguje sa ATP-om i formira glukozamin-6-fosfat, prirodni
prekursor glukozaminoglikana. Glukozaminoglikani sadre N-acetilglukozamin i Nacetilgalaktozamin (heparan sulfat ili hondroitin sulfat). Ovi glukozaminoglikani su
polisaharidi sastavljeni od heksozamina i monosaharida (galaktoze ili glukuronske kiseline)
rasporeeni u linearni lanac ponavljajuih disaharidnih jedinica. Sa izuzetkom hijaluronana
ostali glukozaminoglikani ne javljaju se u slobodnom obliku, ve vezani za jezgro proteina
,a ta spojena struktura se naziva proteoglikan (agrekan, versikan, sindekan) (Coates et al.,
2005).
Najvie zastupljen proteoglikan odraslog ovjeka je agrekan. Graen je od jezgre proteina
supstituisan sa oko 100 hondroitin sulfatnih i 50 keratan sulfatnih lanaca. Zbog visoke
gustoe (oko 4000 sulfatnih grupa po molekuli) i njegove retencije od kolagena okolnog
tkiva, agrekan generira osmotski gradijent, koji zadrava vodu unutar tkiva i daje hrskavici
visok otpor na pritisak. Hrskavica stvara mucinu slinu molekulu lubricin. Lubricin ini
povrinu hrskavice glatkom bez trenja. U pacijenata sa ranim osteoartritisom uoen je gubitak
agrekana iz hrskavice koji doprinosi integritetu i funkciji zgloba. Ukoliko se bolest ne obuzda
dovodi do bola i nepokretljivosti. Zbog toga dijetalni glukozamin moe teoretski poveati
produkciju glukozamin-6-fosfata (ako dospije do zgloba i bude preuzet od hrskavice). Postoji
veliki interes za upotrebu glukozamina jer moe sprijeiti gubitak hrskavice kod osoba sa
osteoatritisom (Coates et al., 2005).
Glukozamin se uglavnom proizvodi iz glukoze unutar elije kroz heksozamin biosintetski
put. U normalnim uslovima koliina glukozamin u ekstracelularnoj tenosti se ne moe
izmjeriti, ali uzet kao suplement, brzo se unosi u eliju pomou glukoza transportera i biva
fosforilisan u glukozamin-6-fosfat koji ulazi u put biosinteze heksozamina (slika 2).
Provedene su brojne studije s ciljem odredivanja kako promjena koncentracije glukozamina
2

oko bolnog zgloba moe imati terapeutski efekat. Neki eksperimenti su pokazali da
glukozamin moe inhibirati interleukin-1. Postoje podaci da glukozamin vri supresiju

Slika 2. Stvaranje glukozamina iz glukoze kroz heksozaminski put i njegovo preuzimanje od

glukoza transportera (Coates et al., 2005)
aktivacije T-limfoblasta i dentritinih elija in vitro. Sve ove studije su koristile visoku
koncentraciju glukozamina (0.5-10 Mm), dodanu u kratkom vremenskom periodu u vivo
studijama ili date elijskim i tkivnim kulturama u vitro studijama. Meutim, poto
farmakokinetika glukozamina kao dodatka prehrani nije objanjana, bitnost ovih opservacija
pri visokim koncentracijama ostaje neutvrena (Coates et al., 2005).
Farmakologija i farmakokinetika
Farmakokinetika dijetalnog glukozamina nije posve utvrena. Nije poznato koja
koncentracija dospijeva do hrskavice zgloba. Informacije vezane za njegovu apsorpciju i
serumsku farmakokinetiku su veoma ograniene, a u nekim sluajevima kontradiktorne.
Naprimjer, u jednoj od studija 14C glukozamin je davan oralno mievima, psima i ljudima i u
svim sluajevima radiomarker je efikasno apsorbovan, dostiui pik u plazmi nakon 4h.
Veliki postotak radiomarkera je izluen (oko 35%) urinom, slino koliini koja je izluena
disanjem. Za razliku od ovih studija, studije provedene u laboratoriju nisu mogle utvrditi
koliinu glukozamina u ljudskom serumu nakon jedne oralne doze od 100 mg/kg (Coates et
al., 2005).
Upotreba glukozamina u tretmanu osteoartritisa
3

Glukozamin se koristi kao lijek za smanjenje simptoma osteoartritisa u Evropi. U SAD-u

njegova upotreba je kontroverzna i oznaen je kao dodatak prehrani i moe se nabaviti bez
recepta. Upotreba glukozamina je preporuena u tretmanu osteoartritisa. Uz suplemente
glukozamina i hondroitina preporuuje se redovno vjebanje, zdrava ishrana kao i kontrola
tjelesne teine.
Osteoartritis je opisan kao nadolazea epidemija artritisa. Od osteoartritis u 2002 godini je
bolovalo oko 20 miliona ljudi samo u SAD-u, a taj broj bi se mogao poveati na ak 40
miliona u 2020 godini. Pacijenti sa osteoartritisom uporno trae medicinsku pomo za
poboljanje njihovih simptoma. Trenutno, preporuena terapija je edukacija pacijenata u cilju
zatite zglobova, redukcija tjelesne teine, fizikalna terapija i analgezija sa acetaminofenom.
U veini sluajeva ova terapija ne zadovoljava pacijentova oekivanja i stvara kod njega
osjeaj frustracije. Samim time pacijenti bivaju sve ee primorani upotrebi alternativnih
terapija (Coates et al., 2005).
Glukozamin preparati
Glukozamin se priprema komercijalno kiselom hidrolizom hitina [poli--(14)-N-acetil-Dglukozamina) koji je glavna komponenta ljutura Crustacea (rakovi i koljke). Zbog toga to
se dobiva od koljki, ljudi alergini na njih ne bi ih trebali koristiti. Zajedno sa celulozom
hitin je najire zastupljen biopolimer. U koljkama hitin je grupisan zajedno sa proteinima i
kalcijum karbonatom. Purifikacija hitina i njegova hidroliza doprinose dobivanju
glukozamina. Od slabe organske baze kao to je glukozamin, moe biti dobivena
hidrohloridna ili sulfatna sol. Komercijalno dostupne forme glukozamina su:
-glukozamin sulfat,
-glukozamin sulfat kokristali i koprecipitati sa kalijum ili natrijum kloridom,
-glukozamin hidrohlorid i
-mjeavine glukozamin hidrohlorida sa kalijum ili natrijum sulfatom.
Glukozamin je dostupan u visoko preienoj formi (Coates et al., 2005).

2.2 Hondroitin
Hondroitin sulfat je lan grupe supstanci poznatih kao glukozaminoglikani (prijanji naziv
mukopolisaharidi). Nalazi se u hrskavici, kostima, ronjai i koi (Flynn et al., 2007).
Hondroitin je molekula koja se prirodno nalazi u tijelu. Glavna je komponenta hrskavice
vrstog vezivnog tkiva. Hrskavica ublaava trenje prilikom pokreta zglobova. Komercijalni
hondroitin se dobiva iz prirodnih izvora prije svega iz hrskavica goveda i morskih pasa ili
sintetskom produkcijom. Hondroitin odrava hrskavicu zdravom tako to apsorbuje tenost
(vodu) u vezivno tkivo. Moe sprijeiti enzime da razloe hrskavicu, a i sam predstavlja
gradivnu materiju za stvaranje nove hrskavice (Anonymus, 2013).
Nekoliko studija sugerira da hondroitin moe biti efikasan u tretmanu osteoartritisa.
Osteoartritis je vrsta artritisa koju karakterie oteenje i eventualno gubljenje hrskavice,
izazvano povredom ili normalnim troenjem. Javlja se u starosti. U prolosti se mislilo da
hondroitin moe usporiti progresiju bolesti za razliku od drugih tretmana za osteoartritis
(veina ljudi uzima acetaminofen ili nesteroidne antiinflamatorne lijekove kao to je
ibuprofen i naproksen za ublaavanje boli). Do danas studije nisu uvjerljivo dokazale da
hondroitin pomae oporavku ili rastu hrskavice niti da zaustavlja njeno daljnje troenje.
Hondroitin se esto koristi sa glukozaminom, drugi suplement koji se prouava zajedno sa
hondroitinom u tretmanu osteoartritisa (Anonymus, 2013).
Terapijska upotreba
Rezultati iz nekoliko dobro osmiljenih naunih studija sugeriraju da hondroitin suplementi
mogu biti efikasni u tretmanu osteoartritisa, prije svega koljena i kuka. Nekoliko skoranjih
studija je pokazalo da hondroitin sam nema nikakve pozitivne efekte. Uglavnom, veina tih
studija sugerira da se hondroitin moe koristiti u:
-smanjenju bola kod osteoartritisa,
-poboljava stanje kod osoba sa osteoartritisom koljena i kuka ,
-smanjuje ukoenost i oteenost zgloba,
5

-stvara osjeaj olakanja od OA simptoma 3 mjeseca od prestanka tretmana (Anonymus,

2013).
Djelovanje na mjehur
Jedna studija je pokazala da intravezikularni hondroitin moe olakati simptome
intersticijalnog cistitisa. Druga studija je pokazala da hondroitin uzet oralno reducira
simptome hiperaktivnog mjehura (Anonymus, 2013).
Izvori u hrani
Ne postoji hrana koja sadri hondroitin, tako da one osobe koje ga ele koristiti moraju
uzimati suplemente (Anonymus, 2013).

Doziranje i upotreba
Hondroitin se uglavnom prodaje kao hondroitin sulfat u kapsulama ili tabletama. Vrlo esto
se kombinira sa glukozaminom, a ponekad i sa manganom. Mangan je element u tragu
potreban za zdravlje kostiju. Ukupan unos mangana iz hrane i suplemenata ne bi trebao
prelaziti 11 mg/dan.
Doziranje: oralno 400 mg 3x na dan ili 600 mg 2x na dan (Anonymus, 2013).
Upozorenja
U prolosti, istraivai su pronali da hondroitin suplementi ne sadre koliinu koja je
oznaena na deklaraciji. To je potvreno i za neke kombinacije glukozamina i hondroitina.
Mnogi hondroitin suplementi se dobivaju iz hrskavice goveda. U sluaju da je osoba
vegetarijanac moe potraiti hondroitin koji se dobiva iskljuivo iz algi.
Astma postoji zabrinutost da hondroitin pogorava simptome astme.
Diabetes hondroitin suplementi mogu uticati na nivo eera u krvi. Ako osoba ima dijabetes
treba se posavjetovati sa ljekarom (Anonymus, 2013).
Neeljeni efekti
Hondroitin je siguran i ne pokazuje nikakve nus efekte kada se koristi u preporuenim
dnevnim dozama u kratkom vremenskom periodu. Neke osobe mogu imati eludane
probleme, alergijske reakcije, pospanost i glavobolje. Mali broj studija je istraivao
efektivnost i sigurnost upotrebe hondroitina na dui vremenski period (Anonymus, 2013).
Trudnoa i dojenje
Trudnice i dojilje ne bi trebale uzimati hondroitin jer nije istraivan njegov uticaj na fetus
(Anonymus, 2013).
Interakcije
6

Antikoagulanti- hondroitin je veoma slian heparinu, lijeku koji se koristi kao sredstvo protiv
zgruavanja krvi, te je teoretski mogue da hondroitin pojaa njegov efekat.
Nesteroidni antiinflamatorni lijekovi uzimanje NSAID za ublaavanje bolova zajedno sa
hondroitinom moe smanjiti dozu NSAID koju je potrebno uzeti. S obzirom da NSAID mogu
izazvati krvarenje u stomaku, smanjenje doze bi bilo korisno (Anonymus, 2013).

2.3 Glukozamin i hondroitin u lijeenju osteoartritisa

Osteoartritis je svakidanji problem u naem drutvu. Mnogi pojedinci koji boluju od
osteoartritisa bivaju pogoeni bolom, ukoenou i gubitkom funkcije zgloba. Naalost
veini pacijenata sa osteoartritisom se savjetuje mirovanje ili im se propisuju tablete koje
jedino djeluju na bol. Meutim, postoji veliki broj naunih istraivanja koji naglaavaju
vanost vjebanja i dobro balansirane dijete u tretmanu osteoartritisa. Pojedinani problemi
kao kontrola boli, umor, depresija mogu biti veoma ozbiljni za nekoga ko pati od
osteoartritisa (Arden et al., 2008).
Kljune take
-Osteoartritis je najei oblik bolesti zgloba,
-izaziva stanje praeno bolom i ukoenou, a ponekad inflamaciju i otok,
-rezultira gubljenjem hrskavice i ukljuuje sve strukture zgloba,
-moe pogoditi osobe razliitih dobnih skupina (Arden et al., 2008).
Historija bolesti
Postoji preko 200 razliitih oblika artritisa koji mogu zahvatiti razliite zglobove u tijelu, ali
osteoartritis je najei poremeaj u zglobu, koji pogaa osobe iznad 65 godina starosti. U
Americi broj oboljelih od osteoartritisa je oko 23 miliona zbog sve veeg broja ljudi iznad 65
godina starosti.
Osteoartritis nije nova bolest-zapravo on je prisutan ve mnogo godina. Naunici koji su
istraivali skelete ljudi i sisara iz prolosti uoili su osteoartritis na njihovim zglobovima
(Arden et al., 2008).

ta znai osteoartritis
Osteoartritis je bolest prisutna stotinama godina, a njegovo ime potie iz latinskog jezika.
Kada se prevodi rije osteo znai kost, arthro znai zglob, a itis znai upala
(inflamacija). Dakle, osteoartritis je inflamacija kosti u zglobu. U stvarnosti inflamacija ne
zahvata kost, ve zglob u cjelini zbog posljedica patolokog procesa. Veina naunika je
slona da je osteoartritis kronino stanje sinovijalnog zgloba koji se razvija u toku dueg
vremenskog perioda, a rezultira gubitkom hrskavice koja se nalazi na kraju kosti. Ovaj
gubitak hrskavice smanjuje zglobni prostor, a ponekad se deava da kosti dolaze u meusobni
kontakt to izaziva bol i anatomske promjene same kosti. Zbog toga je osteoartritis bolest
cijelog zgloba (Arden et al., 2008).
Zglobovi koji su najee zahvaeni
Zglobovi koji su najee skloni artritisu su oni zglobovi koji nose najveu teinu tijela, a to
su koljeno, kuk i kima. Dodatno moe pogoditi falange na rukama. Ostali zglobovi kao to
je lanak, rame i lakat su manje skloni nastanku osteoartritisa (Arden et al., 2008).

Simptomi osteoartritisa
Simptomi osteoartritisa su bol i ukoenost (kasnije je olakan nakon kretanja) iako variraju
izmeu pojedinaca. U nekim sluajevima bol moe dovesti do smanjene pokretljivosti to
ometa funkciju zgloba. U nekim sluajevima se moe desiti inflamacija ime zglob postaje
oteen i topao. Kliniki znakovi ukljuuju oteenost zgloba, uveanje kosti oko zgloba i
pucanje prilikom savijanja zgloba (Arden et al., 2008).
Upotreba glukozamina i hondroitina u lijeenju osteoartritisa
Veina knjiga, emisija promovie glukozamin sulfat i hondroitin sulfat kao lijek protiv
osteoartritisa. Glukozamin se sintetie u tijelu i igra znaajnu ulogu u odravanju i
popravljanju hrskavice. Glukozamin sulfat je sintetska sol glukozamina. Hondroitin sulfat je
prirodno prisutan u hrskavici i sastavljen je od ponavljajuih jedinica glukozamina povezanih
sa molekulama eera (Berning i Steen, 2006).
Postavlja se pitanje da li glukozamin i hondroitin suplementi mogu pomoi u reduciranju
simptoma osteoartritisa. Mnoga ispitivanja to potvruju. U skoranjoj meta analizi
(kombinacija podataka od mnogih objavljenih studija) glukozamin pospjeuje mobilnost
zgloba i smanjuje bol. Hondroitin je bio ekvivalentan u ublaavanju simptoma osteoartritisa
(Flynn et al., 2007).
Jedna od studija je mjerila efekat glukozamina na enama u postmenopauzi koji su koristili
suplemente i placebo u toku tri godine. Kod ena u placebo grupi je uoeno suenje zglobnog
prostora (pogoranje artritisa), za razliku od onih koji su koristili glukozamin. Grupa koja je
koristila glukozamin je pokazala znatna poboljanja simptoma osteoartritisa (Flynn et al.,
2007).
8

U 2006 godini studija sponzorisana od vlade nazvana Glucosamin/Chondroitin Arthritis

Intervention Trial je pokazala da glukozamin i hondroitin, sami ili u kombinaciji nisu
mnogo efikasniji od placeba u smanjenju simptoma osteoartritisa u koljenu. Meutim,
podgrupa ljudi sa srednjim do jakim bolom je iskusila znatno poboljanje upotrebom
kombinacije glukozamin-hondroitina (Flynn et al., 2007).
Studijama na ivotinjskom artritisu, utvreno je da glukozamin ima antiinflamatorno
djelovanje tako to inhibira aktivnost proteolitikih enzima koji doprinose gubljenju
hrskavice. Pretpostavlja se da glukozamin stimulira elije hrskavice na sintezu
glukozaminoglikana i proteoglikana koji su sastavni dijelovi hrskavice. Theodosakis tvrdi da
suplementi glukozamina i hondroitin sulfata rade sinergistiki u borbi protiv enzima koji
uzrokuju degeneraciju hrskavice i tako zaustavljaju progresiju osteoartritisa. Theodosakisove
tvrdnje su bazirane na iskazima pacijenata koji su naravno subjektivni i ne dokazuju
efikasnost glukozamina (Berning i Steen, 2006).
Interes za glukozaminom kao lijekom u tretmanu artritisa javio se u ranim 80-tim kada je
mali broj studija proveden u Evropi i Aziji. Iako je broj studija bio neznatan i kratkotrajan,
mnogi pacijenti su osjetili olakanje od boli i bolju pokretljivost nakon koliine od 1,5 g
glukozamina uneenog dnevno podijeljeno u nekoliko doza (Berning i Steen, 2006).
U jednoj studiji, 68 atletiara sa oteenjem hrskavice u koljenu je dobivalo po 1500 mg
glukozamin sulfata dnevno u periodu od 40 dana, a zatim 750 mg u sljedeih 90 do 100 dana.
Od 88 atletiara 52 je iskusilo potpuni oporavak od simptoma i nastavilo sa treningom.
Nakon 4 do 5 mjeseci atletiari su mogli da nastave sa treningom istim intenzitetom kao i
prije povrede. U narednim ispitivanjima, 12 mjeseci kasnije, niti jedan od atletiara nije
pokazivao znake oteenja hrskavice (Berning i Steen, 2006).
U budunosti je potrebno mnogo vie istraivanja da bi se utvrdili pozitivni efekti
glukozamina. Jo uvijek ostaje nejasno da li glukozamin moe zaustaviti oteenje hrskavice
i stimulirati njen rast kod pacijenata sa osteoartritisom. Jasno je da glukozamin ne moe
uticati na popravak hrskavice koja je nedovoljno ili nikako prisutna na zglobu (Berning i
Steen, 2006).
Artritis fondacija ne preporuuje upotrebu glukozamin sulfata niti hondroitin sulfata za
lijeenje osteoartritisa niti bilo koje druge forme artritisa. Iako studije u zadnjih 15 godina
djeluju obeavajue, dugorono i rigorozno kontrolisane studije su potrebne kako bi se
dokazala efikasnost i sigurnost glukozamin i hondroitin sulfata kao lijeka u tretmanu
osteoartritisa (Berning i Steen, 2006).
Proizvodi koji sadre glukozamin i hondroitin su dostupni bez recepta. Ako ste zainteresirani
za uzimanje glukozamina i hondroitina uz doktorovu dozvolu moete ih koristiti same ili u
kombinaciji. Ako ne osjetite poboljanje nakon tri mjeseca trebate ih prestati koristiti (Flynn
et al., 2007).

3. ZAKLJUAK
Zakljuci o glukozaminu i hondroitin sulfatu:
-nije jo uvijek jasno dokazano da li pomau u obnavljanju hrskavice zgloba,
-njihova farmakokinetika je nepoznata,
-veliki broj studija pokazuje njihovo pozitivno djelovanje na hrskavicu,
-nemaju neeljenih efekata kao lijekovi koji se trenutno koriste u tretmanu osteoartritisa
(NSAID),
-prodaju se kao dodaci prehrani, dobiveni iz hrskavice goveda i ajkula,
-njihova cijena nije visoka i lako su dostupni,
-ukoliko pacijenti ne osjete poboljanje u roku od tri mjeseca trebaju prestati sa upotrebom.

10

Literatura
Anonymus Ummedu Chondroitin (2013). Preuzeto sa:
http://umm.edu/health/medical/altmed/supplement/chondroitin (3. avgust 2014)
Arden K. N., Arden E., Hunter D.: Osteoarthritis, Oxford University Press, Oxford, 2008.
Preuzeto sa: http://books.google.ba/books?
id=D1KktXV_me0C&printsec=frontcover&hl=hr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=o
nepage&q&f=false (3. avgust 2014)
Berning R. J., Steen N. S.: Nutrition for sport & exercise, second edition, Jones and Bartlett
Publishers International, London,str. 133, 2006. Preuzeto sa: http://books.google.ba/books?
id=iupaS5sN9-YC&pg=PA133&dq=glucosamine&hl=hr&sa=X&ei=dTneU6ZLYGG4gSBjIDAAg&ved=0CDEQ6AEwAw#v=onepage&q=glucosamine&f=false (3.
avgust 2014)
11

Coates M. P., Blackman R. M., Cragg M.G., Levine M., Moss J.:Encyclopedia of Dietary
Supplements, Marcel Dekker, New York, str. 279-287, 2005. Preuzeto sa:
http://books.google.ba/books?id=SfmcfRCj10C&pg=PA282&dq=glucosamine&hl=hr&sa=X&ei=dTneU6ZLYGG4gSBjIDAAg&ved=0CCoQ6AEwAg#v=onepage&q=glucosamine&f=false (3.
avgust 2014)
Flynn A. J., M.D., Johnson T., M.D., Margolis S.: Arthritis 2007: John Hopkins White Papers,
first edition, Medletter Associates, Baltimore, str. 35-36, 2007. Preuzeto sa:
http://books.google.ba/books?
id=nLveFF4CUWsC&pg=PA35&dq=glucosamine&hl=hr&sa=X&ei=dTneU6ZLYGG4gSBjIDAAg&ved=0CGUQ6AEwCg#v=onepage&q=glucosamine&f=false (3.
avgust 2014)
Junqueira L. C., Carneiro J.:Osnovi histologije: tekst i atlas, jedanaesto izdanje, Data status,
Beograd, str. 113, 2005.

Prilog
Osnovna supstanca vezivnog tkiva
Osnovnu materiju izgrauju tri vrste sastojaka: glikozaminoglikani, proteoglikani i
multiadhezioni glikoproteini (Junqueira i Carneiro, 2005).
Glikozaminoglikani, koji su se nekada nazivali kiseli mukopolisaharidi su nerazgranati
polisaharidni lanci sastavljeni od disaharidnih jedinica, izgraenih od uronske kiseline i
heksozamina. Heksozamin u sastavu disaharida moe biti glukozamin ili galaktozamin, a
uronska kiselina moe biti glukuronska ili iduronska kiselina. Sa izuzetkom hijaluronske
kiseline nerazgranati lanci glikozaminoglikana su kovalentno vezani za sredinji proteinski
lanac s kojim grade molekul proteoglikana. Zbog obilja hidroksilnih, karboksilnih i sulfatnih
grupa na ugljikohidratnim delovima, proteoglikani su vrlo hidrofilni i djeluju kao polianjoni.
Osim hijaluronske kiseline svi ostali glukozaminoglikani su u zrelom obliku donekle
sulfatisani. U proteoglikanima prevladava ugljikohidratni deo i ini 80-90% teine ovog
makromolekula. Proteoglikani su jako hidratisani i oko molekula posjeduju irok sloj vezane
12

vode. Proteoglikani se sastoje od sredinjeg proteinskog lanca na koji su vezana etiri

osnovna glikozaminoglikana: dermatan sulfat, hondroitin sulfat, keratan sulfat i heparan
sulfat. Proteoglikani su trodimenzionalna struktura koja se moe usporediti s etkicom za
pranje epruveta, na kojoj bi ica u sredini odgovarala sredinjem proteinu, a dlaice
glikozaminoglikanima. U hrskavici molekule proteoglikana su vezane na lanac hijaluronske
kiseline, pa stvaraju jo vee molekule, proteoglikanske agregate. Kisele grupe proteoglikana
uzrokuju njegovo vezivanje za bazne aminokiselinske grupe kolagena (Junqueira i Carneiro,
2005).

13