dfghjklzxcvbnertyuiopasdfghjklz

xcvbnqwertyuiopasdfghjklzxcvb
nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm
qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw
ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert
yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui
opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa
sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
ghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzx
cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb
nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm
qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw
ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert
yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui
opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa
sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf
Rokoko (7. 5. 2012)

Etimologija rei rokoko (odakle re potie):

Rocaille u 17 veku, dekoracija od koljki i kamena (u batama, vrtovima, peinama
koje su krasile vrtove); travaille de rocaille rad od koljki.
Godine 1736 re dolazi na Akademije u Francuskoj i oznaava specifian vid
ornamenta.
Godine 1842 rococo oznaava stil vladavine Luja XV i Luja XVI. Tada, sredinom 19
veka smatrao se nastavkom barokne umetnosti i da bi se sloila sa reju baroco,
re rocaille postaje rococo.
Do poetka 20 veka, naunici su rokoko smatrali poznom fazom baroka kao
negativne slike ve negativnog baroka.
Godine 1873 braa Gonkur (imresionizam) piu knjigu o umetnosti. Oni 18
vek ocenjuju sa pozitivnim stavom.
Majkl Levi (M. Levey) pie knjigu posveenu 18 veku i rokokou, Rococo to
Revolution (franc revolucija 1789). Levi je radio u jednoj od najveih
pinakoteka, bio je kustos, direktor.
Nemaki autori, Bauer i Zedlmajer godine 1966 nala se u enciklopediji
umetnosti (nekoliko meseci kasnije od izdavanja Levijeve knjige). Oni
zastupaju smatraju da je rokoko autonoman stil. Takvo stanovite i boji 18
veka, kasnije ga smenjuje neoklasicizam (dominantni stilovi). U literaturi se
esto navodi polaritet ova dva stila. Meutim u stvarnosti to nije tako.
Podela rokoka:
1. Style rgence (stil reans) ili stil regenstva obeleio je prvi deo vladavine
Luja XV; 1715-1730
2. Style rocaile (stil rokaj/pitoresk) 1730-1745
3. Style pompadour (stil pompadur) 1745-1762/4
Akademije: Prva je Vazarijeva, Firentinska akademija, 1561; potom akademija sv
Luke u Rimu. U 17 veku, odnosno 1648 se otvara kraljevska akademija u Parizu; to
je prva dravna instituciija. Tada su giildinske veze izmeu umetnika nestale.
Umetnici na akademiiji stvaraju istorijsko slikarstvo, koje moe direktno ili alegorijski
da proslavi monarhiju ili politiki entitet. Belori se zalagao za ideju lepote
Aristotelovsko mesto (priroda ne kakva jeste, ve kakva treba da bude). Stvaraju se
univerzalne teme koje ne robuju prolaznom. Kolber ministar Luja XV. Upravo se na
akademiji u Parizu stvara novo slikarstvo; ona je stroga i teorijski i praktino arl
le Bren je napisao traktat o izrazima lica.
Traktat 1673, Roe de Pil (De Piles), Dijalog o bojama. De Pil primenjuje akademiju.
Veoma je bitna rasprava koja se odigrala izmeu starih i modernih izmeu
Rubenista i Pusenista. Pusenisti: slikatrstvo i umetnost utemeljeni na Pusenovom
razmiljanju o slici. Rubenisti (moderni): ukupna sloboda slikanja; boja; ciklus Marije
Medii u palati u Luksemburkoj palati u Parizu.
Misaona struktura izazval jednu od prvih revolucija, veina je stala na stranu Roe
de Pila o slobodi slikarsva, da se slika velikim potezima etke. Ovo su stavovi ljudi
tog vremena, oni su geili, uzimali su ono to im odgovara: za Pusenovo slikarstvo
2

samtrali su da je karakteristian mir, raspored i crete, a za Rubensovo strast

slikanja. Ova rasprava u akademiji je bila vana podloga za krupne promene. Na
nivou politikog, ekonomskog, socijalnog deavale su se krupne promene u
Francuskoj.
Luj XV kvintisencija apsolutistikog portreta; ova slika okonava period baroka i
takv nain razmiljanja. Godine 1715 je portret nastao, pred samu smrt Lija XIV,
kada je i prestao da uestvuje u kulturi svoje drave.
Francuska je za vreme Fransoa i Luja XIV najmonija apsolutistika monarhija.
Plemstvo koje je na nivou vitetva je ranije ratovalo, dok u doba Luja XIV to nije
moralo da ini. Ali dravu je predstavljao apsolut; on je uspeo da nunike, umetnike
dovede u Versaj i da ih tu dri pokorne. Versaj je polako jenjavao, a potpuno je
zamro za vreme Luja XIV. Povratak u centar Pariz; jer je u to vreme Pariz bez veih
umetnikih energija, svis u u Versaju. Luj XV je maloletan, za to vreme regent je Filp
Ovranski povukao je dvor iz Versaja, vratio ga u Pariz plemstvo odlazi tamo, as a
njima i veliki broj umetnika, koreografa, itd.
Opat Dibo (Abbe Dubos), traktat Razmiljanje o poeziji islikarstvu, 1719
Tu se zastupla ideja da svaki ovek ima pravo na procenu um dela, a ne samo
konoeri i najvia aristokratija. Dibo smatra da svaki ovek ima bioloko ulo za
leppotu; uroeno pravo za umetniki sud. Kljuna re ovog traktata, kao i itavog 18
veka je: senzibilnost, oseajnost. Bitan nam je za vizuelnu kulturu. Pravo umetnosti
da ne bude moralizatorska i didaktika, ve da se obrati emocijama posmatraa.
Kada se veliki broj umetnika iz Versaja vratio u Pariz bila je zastupljena velika
produkcija manjih apartaman; to su intimni prostori. Rokok vie nije eleo mermer;
nikakve grandiozne projekte i materijale koji asociraju na imperijalistiko. Travaille
de rocaile rad od koljaka; rocilomania fenomen obnavljanja koljki. Bankar Kroza
(bankar Batou)?
Pitanje ornamenta je sutinsko pitanje rokoka. ORNAMENT u rokokou je ista forma i
nosilac znaenja; tema i objekat, logika, formalni princip rokoka. Znak je stabilan,
ali umetnici se poigravaju sa veliinama i oblicima ornamenata; mikro megalitine
strukture. Npr. Guliverova putovanja, 1726 Liliputanci; Volter, mikro-mega, 1752
stanovnitvo planete Sirijus; putuju po planetama, menjaju veleinu u zavisnosti
od bia koja se tamo nalaze.
U REANSU koncept dizajnera enterijera. Otel de subiz porodina kua pariske
aristokratije. Kakva je estetika rokokoa koji se izmestio iz grandioznog Versaja u
Pariz? Rokoko nije voleo otre ivice, okovi su tamni; oseanje krunog prostora;
mermer se izbacuje; smanjuju se prestave na svodovima sa iluzionistikim
slikarstvom; interesuje ga udobnost; rokok prvi povlai fotelje uza zid, i tako pravi
prostor za razgovor; ogledala; vremenom se sve manje ima trodimenzionalnog
tuka; tapiserije, goblemi; nametaj: komoda, stolica, fotelja pohranjuje, uva deo
vlastitog intimnog sveta. Najvei slikar stila reans je valto. Kada jedna kultura dozri
intelektualno ona proizvodi umetnost za uivanje, a ne iz trivijalnosti.

Stil ROKAJ glavni slikar je Bue. Pitoresque neto slici nalik, dopadljiva struktura,
samoj sebi cilj. Za ovaj period su karakteeristine tapiserije nain bojenja se
promenio; Francuska proizvodi preko 100 razliitih boja. Najpoznatija je Buvije
tapiserija raena po Bueu, svaki ornament mora da moe da se prenese u sve
forme na slici. Naputanje tradicije ula da je samo oko jedino uzvieno. Francuski
filozofi su sva ula bitna, pogotovo dodir taktilno oseanje koje ovek ima, da
poelimo da je dodirnemo.
Porcelan mehanizam proizvodnje porcelana; najpoznatiji je porcelan iz Sevra. Ovo
je bila vana delatnost u Francuskoj od koje je imala ogromne prihode; smatra se
primenjenom umetnou (minijature, medaljoni); uglavnom je raena po Bueu,
njegovim nacrtima. Krajem 20 veka posaje jasno koliko je kultura rokokoa bila zrela i
znaajna; ona nema drugu funkciju do te da slui uivanju; nije dekadencija.
Karakteriistilna za to vreme je fascinacija Kinom ograivanje od metafizikog;
prikaz otmenog, duboko estetizovanog; senzibilnost predmeta, odee; prikazuje se
kako se servira, ta se jede, kako se mirie, kako se nosi. Francuska kuhinja
preuzima Kinesku, ali kao koncept i ideju. Ova umetnost nije trivijalna.
Rubens, iz 17 veka erotizovanom konceptu daje dramatinost.
Miris je veoma bitan! Predstavljena je kultura ivljenja Francuske u 18 veku.
Bue, Otmica Sabinjanki bez dramatike, bez patosa, bez prikaza smrti;
radost ivota
Pusen, Zima biblijski potop; zima nas asocira na kraj, smrt
Bue, Zima (rokoko) obnavlja pojam deijih igara: murke, klackalice,
ljuljake. Svetlo roze pahulje; prikazana je radost sankanja, galantnost
udvaranja.
Stil POMPADUR Madam de Pompadur je bila ljubavnica kralja Luja XV, osniva
najznaajnijeg salona koja je bio mesto okupljanja i druenja te salone su
poseivali Volter, Didro i cenili madam Pompadur kao obtrazovanu osobu. ena koja
je veoma uticala na umetnost Francuske.
Bue, Madam Pompadur JA SAM GOVEDO NAJVECE NA SVETU
Bue je njen omiljen slikar. Blaga struktura arhitekture otmena jednostavnos
(francuski klasicizam to prihvata). Pudrijera rokoko voli tanane zavretke.
Koncept svetlosti: Preko tzv. francuskih prozora u pitanju su veliki prozori; rokoko
eli dnevnu, obinu svetlost. Svetlo koje transformie, ali na zemaljski nain, ne
metafiziki. Svetlost pliva po parketu (najfinije drvo, odsjaj), belina svodovo, zidova.
Rokoko otkriva svilu kao materijal, ona je hladna i erotska iz Kine nam dolzi to
tapaciranje nametaja. Veoma su bitna ogledala ona upijaju svetlost (u ulici Casra
Lazara, restoran Piree oivljena je atmosfera rokokoa).
Karekteristino za stil reans je topla bela boja, dok je za stil Pompadur hladna
boja. Rokoko voli belu boju, brilijante, u tom periodu se i razvila vetina seenja
dijamanata. Izbegava teke senke, uoljivost podonjaka svetlo u nivou ovekove
visine (dakle, ne previe visoko)
4

 Fragonar, Ljuljaka
Kapriciozno; ena je centralna linost. esto je ena centralna figura, od strane
naruilaca madam Pompadur i druge matrone. Senzibilnost utanje tkanine
Jedan od centara rokokoa je Petrograd (Sankt Petesburg). Katarina Velika (Nemica)
je tu osnovala uveno carsko selo. (dvor cariin nije intimna atmosfera). Potom i Bavarska, Minhen.
VEBE: (vezano za barok)
*Pavle Vasi, eseji o rokokou
Vermer, aa vina
Vermer iz protestantizma prelazi u katolianstvo. Prikazana je anr-scena: 2
mukarca i ena koja pije; prisutna je personifikovana umetnost lauta (muzika,
harmonija); libela odnosno vaser vaga.
ena koja meri bisere, Vermer
U pozadini je slika Stranog suda. Prikazane su terazije, ona gleda u njih plai se
gde e otii njena dua. Psihostozija odmeravanje due; vezuje se za Egipat (Tot
dri terazije). Vermer, sve to slika slika unutar svoje kue.
Vermer, Alegorija umetnosti
Prikazana je truba moan instrument; tu je i Ripin zbornik; Klio muza istorije; on
na tafelaju oslikava lovorov venac, u istorijskom je kostimu (burgundski kostim).
Mape, karte prikazane su vinjete gradova, istorija zemlje koja je tu prikazana, a to
je Flandrija pre ujedinjenja. Flandrija u savezu sa Habsburzima (Sveto rimsko
carstvo nemakog naroda)ratuje protiv Luja XIV. Na slici je prikazan i dvoglavi orao
grb Habsburga. Sa Bliskog istoka donoeni su svila, zaini, orijentalni tepisi. Slavni
Hag je prikazan u dnu mape, princ Vilijem Oranski tu stoluje. S obzirom da je naslov
ovog dela Alegorija umetnosti, ona se moe odnositi na umetnost vladanja,
politiku umetnost, proirivanje vladarske drave.
Vermer, Vera
Prema Ripinom amblematskom predloku je raena. Iznad nje visi staklena kugla,
jezuiti su je naruili u Delftu ire katoliku veru. Scena je prikazana u njegovoj kui.
U pitanju je indecorum s obzirom da je predstavljena u njegovoj kui, u kuhinji
Rembrantov autoportret sa enom Stasijom
Iznad njih je prikazana tabla za recke (pijanstvo); tu je i pateta od fazana. Sebe
portretie kao nekog ko moe da zaluta (pria o bludnom sinu).

14.05.2012.

Vato i Bue
Koreo, Leda i Labud
Predstavljen je Zevs koji se pretvorio u labuda i obljubio je. Ova tema je u 16 veku
bila eroticna; sauvana je kopija Mikelanela u posedu Fransoa I i Leonardo je slikao
5

tu temu. Cela slika je u krivinama to poveava erotinost. Nalazi se kod Vojvode

Orleanskog, u njegovoj privatnoj kolekciji. Jedna je od prvih koja je napadnuta, to je
uinio sin vojvode Orleanskog postajao je poboan u trenucima krize; ispod njenog
vrata se vidi veliki zarez, hteo je da joj otkine glavu.
Sukob izmeu Pusenista i Rubenista veoma je vano prisustvo Rubensa u Parizu.
Luksemburka palata u Parizu bila je podignuta za Mariju Medii. Rubens je bio
zaduen da naslika nju, njen dolazak u Francusku. Nije predstavljena alegorija, ni
apoteoza vladarskog para Anrija II i Marije Medii. Nova generacija u Rubensovom
nainu slikanja vidi strast slobode slikanja, kolorit, putenost, uznemirenost forme,
oseanje beskorisno lakog stvaranja bez intelektualne promiljenosti.
orone/Ticijan Koncert u polju
Ova slika se nalazila u posedu Luja XIV. Prisutna je pastoralna tematika i atmosfera;
tema nije didaktika. Priroda je mentalni deo procesa, ona je sutinski deo slike.
Biografija Antoana Vatoa sa krajnjeg severa Francuske dolazi u Pariz 1707 godine.
Radio je kao dekorater, slikar scenografiije za pozorite. Arabeskni stil
karakteristian je za rokoko, ali i za Vatoa. Umetnici u tom periodu polaze od forme
ornamenta i njegovog utkivanja u sve forme i sve oblike umetnosti (porcelan). Bio je
zasluen za 18-ovekovnu ideju posmatranja i prouavanja kineske kulture;,
prouavao je asimetriju kineske umetnosti koja jew impresionirala Francusku. Na
stotine njegovih crtea je sauvano. Struktura njegovih slika je poivala na crteima.
Za njega je karakteristina tehnika crtanja sa 3 krejona/olovke: bela, crvena i crna.
Na ovim crteima primeujemo njegovo interesovanje za sam pokret tela, ne kao
neto to iskazuje; objedinjenost figura.
U 18 veku pojavljuje se veliki broj izvanrednih slikarki, jedna od njih je Rozali
Bakarijera, ona je bila venecijanka, erka majstora ipke, to je i utkano u njenu
piktoralnu poetiku. Ona je zasluna za enormnu popularnost portreta. Znaajan
patron tog doba je bankar Kroza; okupljao je umetnike, kupovao njihova dela bio je
patron i Antoanu Vatou i Rozali Bakarijeri.
Vato nije imao porudbine od crkve, bio je veoma povuen, izolovan i socijalno; on
je slikar koji je oblikovao konceot umetnika vernog samom sebi usamljenika
figura. Sa takvim slikarstvom oblikovao je poetiku svoga vremena vie nego iko
drugi. Nije imao velike teme, nema javne porudbine. Imao je i internacionalni
odziv, jedan Nemac je kupovao njegova dela. Jedno vreme na Akademiji u
mehanizmu kolovanja bilo je neophodno imati pristupno delo koje je bilo
vrednovano pred komisijom, te je postao reprezentativni lan. Vatou je Akademija
ponudila da radi slobodnu temu. S tim da se istorijska tema podrazumevala, samo je
mogao da odabere ta e prikazati. Godine 1717 je ponudio ovu sliku, u
dokumentima neposredno pred njeno izalaganje stoji naziv: Hodoae na ostrvu
Kitara. I levi je pisao o njoj. Posle godinu dve naslikao je jo jednu sliku sa
izvesnim razlikama, ali tematski srodna prethodnoj: Iskrcavanje na Kiteru, danas
se nalazi u Berlinu, u palati arlotenburg. Akademija prihvata Hodoae na Kiteru
6

ali ne zna kom anru one pripadaju. Na dokumentima o pristupu ubrzo se dopisuje
da je ovo fte galant (pl. Fetes galantes).
Kitera je mitsko ostrvo; tu se rodila Afrodita boginja lepote, ljubavi, sklada, ona
miri mudrost Atene Palade i ratniku dimenziju koju donosi Apolon. Tu je i umro
Adonis, njen zemaljski ljubavnik. Osnova ove slike je Sen Azarova Arkadija, ona
nema istorijsku podlogu, ne prepoznaje se anr. Prikazana je galantna
sveanost/okupljanje/svetkovina; performativne umetnosti nastaju u Parizu. Fte
galante okupljanje i etanje po vrtovima, socijabilnost, figure u parovima
asocijacija na ljubav, ali i komunikaciju. Vatoove slike se esto zovu fte galante,
one su ohrabrile tu vrstu socijalnog identiteta modernog oveka u Parizu. Socijalna
okupljnja su intezivirale umetnost i obrnuto. Nemanje zahteva za posmatraa,
nepostajanje narativa, nemamo centralnu figuru.
Umetnost konverzacije u Francuskoj aristokratija po definiciji niije morala da radi i
stie svojim radom. Plemstvo u srednjem veku, u renesansi je radilo bar neto, ato
je ratovanje. U 2/2 17 veka ne ratuje se uopte, intelektualna aridtokratija se
generacijama obrazovala, te sada moe da uiva u kulturi i umetnosti. U pitanju je
100 godina permanentne (stalne) kulture u jednoj zemlji. Umetnost razgovora
nikada ne postoji dominantni komunikator. Linosti koje bi uzimale primat nad
ostalima nisu cenjene; oni nisu bili prisutni u krugovima pariskih salona tu su se
mogli nai razni umetnici, knjievnici koji nisu bili plemii. Iz takve kulture nastaju
Vatoova dela. Sutinski ove slike predstavljaju umetnost konverzacije ljubavi.
Rokoko ne voli gestove, mimiku; ve je naznaen razgovor, aputanje, telesno
proimanje koje je erotino.
Opera balet nova umetnost objedinila je: vizuelno + muziku + pokret. Oslobaa
potrebu za dramatinim i katarzinim. Slika moe biti prozrana, vedra ona govori
o ljubavi. Ti pokreti najvioe lie na Manuet vrsta plesa. U operama baletima u
Francuskoj 18 veka ostrvo Kitera je bila esta tema, ona simbolie mir, tinu,
ljubav, imaginarni domen koji nije toliko arkadiijski. Kultura u Francuskoj prepoznaje
svoju slobodu. Nastaju umetnike forme koje nude Kiteru, NE kao beg od realnosti,
ne kao mesto gde se ne moe stii, VE kao nova realnost koju Pariz u tom trenutku
vidi. Levi za ovu sliku kae da je setna, nostalgina; a da je na drugoj slici u pitanju
odlazak sa Kitera a ne iskrcavanje (Romantiarski stavovi bili dominatni kod Levija).
Slika u okviru slike moe imati melanholiju, ali je primarno oseanje slobode. Slika
ne slui nikakvoj svrsi; ona nema za cilj proslavu ideje linosti; ne eli da poduava.
Ve nudi asocijativnu mogunost da u njoj posmatra uiva, plovi. Da je svako od
nas samostalno doivi.
Stil rokaj II faza
Fransoa Bue, predstavnik ovog stila je najvei slikar ikada zbog pastoralne poetike.
Parianin roen i iveo u Parizu; imao je socijalnu sigurnost za razliku od Vatoa. Bio
je profesor na Akademiji, dugogodinji direktor, prvi slikar kralja; njegovi crtei
korieni su za tapiserije iz Buvijea, porcelan iz Sevra. Do pred revoluciju oblikovao
7

je francusku umetnost kratki, nervozni pokreti; graciozne strukture slika, naroito

enskih.
Dijanin odmor, Bue
Kod Buea su boginje devojke rumene bradavice, rumena usta; erotinost je
prefinjena kod njega. Tehnika koju je on koristio prozvana je papiota (papillon leptir); Boja koju je nanosio asocirala je na prah sa leptira prozrane, lake boje
slika postie puderastim prahom i to je njegova veliina. Sredinom 19 veka u
Francuskoj su branili L'art pour l'art; Bue je bio njen najvei protagonista.
Roenje Venere
Unutranjost koljke, more, voda, vazduh teme Rokokoa, ne roenje Venere. Ona
je pokrenuta, ali spokojna; puna vode, ali vazduasta rokoko ne eli patos, smrt,
izgaranje. Npr u pariskim domovima mogao se nai venecijanski kandelabri od
faseta staklenih napravljeni i na najmanji daak vetra one se pomeraju takav je
ambijent na ovoj Bueovoj slici.
Za Vatoa je karakteristina bela, dok je kod Buea kolorito, ima puno bele, ali i
ruiaste, plave, sive.
Bue je i glavni predstavnik stila pompadur. Madam Pompadur je bila izuzetna ena;
njen omiljen slikar bio je upravo Bue. Volter najbritkiji um, bio je veoma est gost
u njenim Salonima. Privukla je panju Luja XV, i postala njegova ljubavnica; kasnije
kada o vie nije bila ostala je na dvoru kao njegova prijateljica. Bue je uradio veliki
broj njenih portreta, pritom je vizuelizovao sve to je ona bila. Karakteristino za
Buea utanje ipke, miris rue, struktura porcelana. Engleska kolekcija O ......
je najvelianstvenija za rokoko. Na jednom od portreta ona se ogleda u ogledalo,
mika se nanosi rumenilo nalice (pompadur); pritom je i on slika.
Bue je bio kraljevski slikar, ali je radio i porudbine za buroaziju. Predstavlja anr
scene sa porodicom, za dorukom ambijent, svetlo, kodovi ponaanja, ophoenja,
intimni prostor.
Kapriciozne anr scene Dama u jutarnjoj toaleti
Bue,
Veliki slikar pejzaa - galantni pastor; pastorala oslobaa od srtrastvenih potki,
velike sete zbog ljubavi. U doba Vergilija i Horacija pastoralni pesnici; u doba
Renesanse, San Azaro Ticijan/orone; u Francuskoj 18 veka pastoralni pesnici,
Fontenej. Ranije, pastoralno smrt, enja, bol zbog ljubavi; a u Franc 18 veku
ljubav koja je vesela i vedra, ne zahteva stradanje.
Kritikovan je od strane Didroa. Krajem 19 nove slike bivaju prihvaene. Braa
Gonkur piu u vreme impresionizma.
Devojka koja se odmara
Raena je za privatnog patrona. Prikazana je spontana erotizacija mladog enskog
tela.

21. 05. 2012.

8

Moralno slikarstvo
Saloni vodile su ih ene, tu su se okupljali intelektualci, razmenjivali ideje o
likovnoj umetnosti, odreivane su cene umetnikim delima.
Pariski salon korene vue jo od 17 veka, kraljevska akademija slikarstva i
skulpture javno predstavljanje lanova. Parisksi salom je tek 1724 zaiveo,
odravao se jednom godinje ili binarno.
Slika je imala devocionalni karakter ljudi su pristupali slici kao religioznom
predmetu. Pored toga, one su bile pristupane veoma malom broju ljudi i to eliti,
intelektualcima nalazile su se u palatama, vilama, oficijelnim zgradama. Tada kada
je osnovan tu se odrala najvea svetska izloba. Saloni imaju veliku ulogu u
formiranjiu vizelne kulture 18 veka. Postoji podatak da su poetkom 19 veka izlazile
2 dnevne novine, dok je krajem veka taj broj iznosio preko 60. Deavaju se
promene u kulturi, dela bivaju posveena velikom broju ljudi. Novine svedoe o
ogromnom broju poseta Salona, on se odrava u Luvru u 18 veku pretvara se u
prvi nacionalni muzej, to je zapoeto aktima koje je doneo Luj XVI, a posle
revolucije zaista biva otvoren aza javnost. Velika galerija Luvra od vrha do dna
prekrivena slikama; umetnici su sse izraavali sa vie slika; publika u ogromnom
broju; vezan je za Napoleonov period. Priprema salona 19 vek to vidimo na
osnovu odee posetilaca; 60 000 konoera. U 18 veku slike poinju da se otvaraju
javnom polju, o slikama mogu suditi svi, a ne samo konoeri. Javno mnjenje je
najizrazitiji fenomen 18 veka.
Forma likovne kritike Deni Didro (francuski filozof i enciklopedist en kiklios pa
idea=krug znanja), Plinijeva Historia naturalis, postojali su i amblematski zbornici.
Francuska prosvetiteljska filozofija ideja racia (razuma) da se ovek moe
popraviti, da se drutvo moe promeniti; to je bila velika misao mogunost da se
ovek obrazuje, da ima vlastiti sud, da ne bude izmanipulisan. Didro i Dalamber su
enciklopedisti. Oni su poeli '51, pa i tokom 20 godina izdavali tomove
enciklopedija (Nauka umetnosti i zanata). tampa u to vreme postaje jeftinija, a
samim tim i pristupanija te ovakve knjige ulaze u mnoge domove. Didro je otac
likovne kritike, on je '50 '70 godina 18 veka pisao javnu likovnu kritiku, to znai
da ih je obajvljivao u dnevnim novinama. On je prekinuo prisustvo arma u likovnom
delu, zatim tu piktoralnu i pitoreksnu etiku rokokoa. Smatar da slika mora da bude
istinita, za Buea kae da je veliki slikar,ali nije istinit. Slika mora biti javna,
socijalna, vaspitaki (edukativno) i emocionalno obavezujua. Javno mnjenje se sve
vie odrie Buea zahvaljujui Didrou najvie Francuska se menjala buroazija je
traila svoje politiko mesto, otpor samom reimu i umetnosti koja je opredmeivala
taj reim.
Didro je imao pozitivan stav prema nekim umetnicima, koji su zahvaljujui njegovim
dobrim kritikama postali mera pravog slikara. Cilj slikarstva je da bude moralno.
Didro: Moralno slikarstvo.

Bue je bio poznat zbog anr kompozicija Jutarnja toaleta (ulepavanje ene kao
njene socijalne obaveze; senzualnost i kapricioznost koja je proslavljena upravvo sa
Bueom)
arden Jutarnja toaleta
Pojavljuje se '30ih godina na Salonu, nije imao akademsko obrazovanje. Akademija
sv Luke fenomen je drugaijeg naina kolovanja, nije imala svoju zgradu, izlobe;
mnoge ene su mogle da se upiu. Iz tog miljea stie arden u kraljevske dvorove, u
Luvr; pravi aluzije na Bueove scene. Iako je tema ista, obojica daju potpuno
drugaija reenja. ardenova slika je ista, uredna, jednostavnog enterijera, bez
prozora; svedena atmosfera; ene su i dalje centar njegovog slikarstva ene,
majke, sestre, uiteljice. Srodstva po krvu i pravu buroazije ogledaju se u
graanskoj porodici; tu ena vie nije javna kao to je bila u prethodnom periodu
(Ljuljaka, Doterivanje), ve ona brine o deci (poimanje dece u francuskoj kulturi 18
veka). Ruso (kasnije e nam biti znaajan zbog uticaja na romantizam), Emil ili O
vaspitanju govori o deaku, iskazuje ideju o znaaju formiranja slobodne linosti
koja potie najpre od majke i porodice. Ruso se pojavio posle ardenovih najvanijih
dela. Stoga, nije postojao njegov neposredan uticaj na ardenova dela. Ono to je
znaajno je da se duh odnosno javno mnjenje od '30ih, '40ih, '50ih godina 18 veka
postavlja drugaije. Na slici su prikazani majka i erka koje se spremaju za crkvu;
devojica baca poslednji pogled u ogledalo dok joj majka nameta kapu. Ovakva
slika mogla se nai u ogromnom broju pariskih domova, od bankara pa sve do
najsiromanijih predstavnika.
arden, Sestra poduava brata
Karakteristino za ardenovo slikarstvo upravo je ta njegova koncentracija, niko
nita ne glumi. Moemo rei da je primenjen savren dekorum prenet u nivo anr
scena. Nema satirinu notu, koketerije sa posmatraem i upravo zbog toga je
postao jedanod najomiljenijih slikara svoga vremena. Na ovo slikarstvo je uticalo
Holandske anr scene 17 veka.
arden, Deak koji gradi kulu od karata
Dominantan je karakter detinjstva. Gradi kulu od karata krhkost. Svetlost je takoe
veoma bitan faktor na njegovim slikama.
Didro je pozitivno ocenio Greza, za koga kae da je novi veliki slikar, predstavnik
modernog slikrstva.
Grez, Jednostavnost
Prikazana je devojka koja skida latice cveta (voli me-ne voli me). Didro u ovome vidi
oseajnost, istinitost. Publika je verovalu u istinitost njegovih slika.
Slikajui anr scene stekao je veliku slavu.
Grez, Seoski ugovor / Seoska mlada
Prvi put je izneto javnosti u Salonu 1761. Grez scene prikazuje kao pozorinu scenu.
U centru je mladoenja prilazan kao smeran, kako se obraa ostarelom ocu; seoski
notar je tu; mlada je ophrvana emocijama, poduprta enama kokoke i pilii su
ispred nje to ukazuje na domainstvo. Prikazana je potpuna istinitost, otklon od
10

dramatinosti. To je i vreme velikih promena u pozoritu,, javljaju se nove

perfomartivne umetnosti balet. Buroaska drama u ovim dramskim komadima
ustanovljena kao ozbiljan anr gde je otac glavna figura porodice. Tema je odanost
porodici koja je prvi nukleus drutva, potom i odanost dravi, otadbini. Didro se
zalagao za otelotvorenje moralnog slikarstva. Ovu sliku je kupio Luj XVI.
Poslednje zbogom ili Oprataj
Uestvuje u ispraaju porodice u raznim emocionalnim stanjima. Koristio je
dijagonale koje su karakteristine za barok, dramatinost teme koja je u stvari
obino porodino okupljanje.
Istorijska antika slika
Iz rimske istorije, prikazani su otac i sin; odnosno prekorevanje sina od strane oca.
Vie tema nije domae ognjite. Kao ostreli slikar, Grez je primljen na Akademiju.
Rokoko i neoklasicizam su dominantni stilovi 18 veka.
Rokoko piktoralnog ensko pravo na samostalnost, Elizabet Vie le Bren (najvanija
slikarska). Posle revolucije je ivela po dvorovima. I to je poslednje samostalno
prikazivanje ene u 18 veku.
Sada, ena je otelotvorena u figuri MARIJANE (Briit Bardo i mnoge enske figure,
pozmate glumice su pozirale) otelotvorenje majke Francuske, Francuske republike:
frigijska kapa, trikolor (trobojka), jedra, ruralna crnka, vrste jedre grudi koje su
othranile Francusku (ne u erotskom kontekstu).
Engleska nema svog nacionalnog slikara, nema svoju akademiju, nema salona,
nema likovnu kritiku, nema likovnu kulturu, javnu etiku i tako ulazi u 18 vek. Dela
su se nalazila u dvorcima, dostupna samo najvioj eliti, ne i iroj javnosti. U
Engleskoj se javlja veliki broj dnevnih novina, Viljam Hogart je pisao u kolumnama.
Takoe su angaovani bili Dejvid Hjuma? I Don Lok - koji kae da se tabula raza na
osnovu iskustva puni, a to je proces ulne percepcije. Umetnost imaju pravo da svi
posmatraju, a ne samo kroz oi konoera. U Engleskoj, razvojem filozofske misli daje
se pravo obinom oveku da sudio o umetnosti.
Viljam Hogart
Svakodnevno je pisao lanke politikog, likovnog i kulturnog sadraja. Potpisivao se
pod pseudonimom Britofil. Republika knievnosti koju e predvoditi intelektualci
toliko je ta ideja prosvetiteljstva imala znaaj. Hogart smtra da je Engleska ugoena
od Francuza zbog ukupne supermacije, centar Pariz sa 1000 godina kulture.
Pripisuju mu se termini: ksenofobija, nacionalizam, ovinizam. Za sve nedae
engleskog drutva optuuje italijanske kastrate, francuske pevae. Sva moralna
izvitoperenost, zapravo manifestacija kulturnog imperijalizma i umetnost Engleske
treba toga da se oslobodi.
Hogart, Autoportret
Predstavljen 3 knjige: ekspir suma drame, Milton Izgubljeni raj, Donatan
Svift Guliverova putovanja, otac satire. Pored njega je bista postavljena na
11

postament tj na te 3 knjige? Hogart je tvorac prvog umetnikog teatra. Godine 1753

izlazi Analiza lepog odrie se svega uvoznog, naroito francuske vizuelne
kulture. U svojim spisima ona je anti-rokoko orijentisan; ali s obzirom da smatra da
je kriva linija odraava najveu lepotu, to i primenjuje u svojim delima, a to je
odlika rokokoa. On svoje bie kao slikara postavlja na postament. Pas, odnosno
engleski buldog koji je predstavljen odlika je pravog, samosvesnog britofila.
*PROSJAKE OPERE nova tetarska forma; sve suprotno od italijanskih opera
gluma i pevanje (songovi lokalana muzika); opera za tri groa. Bilo je puno pabova
sa predstavom prosjake opere; tu su se mogli nai zanimljivi ljudi poput Henri
Filding Toma Pali (engleski humor). Engleska je bila suva, puritanska zemlja, gde
se humor smatrao razvratnim. Preko ovih songova iskazivan je odnos prema sebi i
drutvu humorom koji je gorak. U tom okruenju je odrastao Hogart; osnovao je
prvu ozbiljnu umetniku kolu, 1735 St Martin's Lane Academy. Tek 1768 Engleska
dobija pravu Akademiju. U Hogartovoj koli koli zastupano je moralno slikarstvo.
Izdavao je serije knjiga i grafika; smataro se ocem engleske karikature. Meutim bio
je protivnik tog naziva karikaturalnost, i nazivanja njegovih grafika karikaturama
ve je smatrao da ih treba zvati karakterima. Subscription bira srednji put u
slikarstvu; Dakle on ne eli ni distanciranost od istorijskog slikarstva, ali ni
karikaturu, koja se smtrala niskim anrom, zbog kominog efekta, ve bira srednji
put karakter prikazati oveka u londonskoj realnosti.
Harlotin put
(fali pasus o tome)
+ Vuk, vebe

12