BORIS MILOSAVLJEVI

Balkanoloki institut Srpske akademije nauka i umetnosti,

Beograd
DOI 10.5937/kultura1237127M
UDK 316.344.32
34 .
82 .
originalan nauni rad

KULTURNI OBRAZAC I POJAM

POLUINTELEKTUALCA
Saetak: Pod kulturom jednog naroda, Slobodan Jovanovi podra
zumeva sve grane duhovnog ivota, nauku, veru, moral, knjievnost,
umetnost, politiku, pravo, vojsku, privredu, obiaje i zabave. U radu
se prikazuje tip poluintelektualca, onako kako je opisan u Jovanovie
vim radovima. Ukazuje se na srodnost sa pojmovima iz teorije skoroje
via Bogdana Popovia. Evolucija tipa poluintelektualca dovrava se
njegovim zauzimanjem mesta intelektualca. U radu se razmatra da li
pojam poluintelektualca, kako je odreen kod Slobodana Jovanovia,
moe da se primeni i na dananje vreme.
Kljune rei: kultura, kulturni obrazac, poluintelektualac, Slobodan
Jovanovi, Bogdan Popovi

Uvod1
Odsustvo kulturnog obrasca je, kako Slobodan Jovanovi sma
tra, dolo do izraaja u meuratnom periodu, kada je nacionalni
obrazac bio zanemaren jer je izgledalo da su nacionalni zadaci
ispunjeni ujedinjenjem srpskog naroda. Stari politiki obrasci
nisu odgovarali novim prilikama, a novi obrasci, osim komuni
stikog, jo nisu bili izgraeni. U takvim, meuratnim okolno
stima, izgledalo je da svako treba da se bavi samo svojim pri
vatnim poslovima. Javna svest je oslabila i znaci kvarei naravi
stali da se javljaju. U te znake spada i pojava poluintelektualca,
koji se u sve veem broju sretao u javnom ivotu.2 Pod polu
1 Rad je napisan u okviru projekta br. 177011 Ministarstva prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.
2 Jovanovi S., Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera
[1957, 1964], Sabrana dela 12, priredio Samardi R. i Stojkovi ., BIGZ,
Jugoslavijapublik, SKZ, Beograd 19901991, (dalje: SD), str. 571.

127

BORIS MILOSAVLJEVI
intelektualcem se podrazumeva osoba koja nema ni kulturni ni
moralni obrazac, a pri tome je uspeno zavrila kolovanje i di
plomom stekla ulaznicu u krug inteligencije: Mi smo svi imali
prilike da vidimo mlade Parizlije, koji su se vratili iz Pariza
isti onakvi seljaci kakvi su i otili.3 Poto nije dobio podstrek za
duhovno samorazvijanje, poluintelektualac sve procenjuje pre
ma tome koliko doprinosi uspehu u ivotu, shvaenom u materi
jalistikom smislu: Politika ambicija jednog poluintelektualca
upravo i nije politika. Ona se sastoji samo u tome, da se ovek
kroz politiku obogati, i da na visokim poloajima progospoduje.
On ne zna ni za kakve vie i optije ciljeve. Tek kad poluinte
lektualac izbije na vrhunac politikog uspeha, vidi se kako je
on moralno zakrljao.4 Jovanovi naglaava da je pojava po
luintelektualca bolesna drutvena pojava. kola ne moe da
se ograniava samo na pruanje znanja, bez vaspitavanja karak
tera.5 Mnogi vrhunski strunjaci mogu, prema Jovanoviu, da
budu poluintelektualci, jer su sve svoje snage istroili u jednom
uskom smeru, nautrb kulture i irine obrazovanja.
Pored tipa uspenog, postoji i tip neuspenog poluintelektualca.
Jovanovi istie da je pravi intelektualac koji je nezaposlen ili
zapostavljen, neizbeno opozicionar, a da je poluintelektualac
u tom poloaju opasan, jer nema moralnih obzira koji bi mo
gli da ublae njegovu ogorenost, zbog ega nije bilo sluajno
da su mnogi ozlojeeni poluintelektualci otili u komuniste.6
Ovo Jovanovievo stanovite, iako nije bilo eksplicitno izraa
vano (dobro poznata Jovanovieva ljubazna suzdranost), naslu
ivano je, te je doprinosilo razvitku negativnih emocija prema
njemu i uskom krugu njegovih prijatelja i poznanika.7 Pogaa
salonske komuniste i prokomunistiki orijentisane socijaliste
koji su imali kontakt sa Srpskim knjievnim glasnikom, Univer
zitetom ili beogradskom arijom. Velibor Gligori (1932)
govori o drutvenoj poziciji, koja Jovanovia onemoguava da
razume marksizam: Slobodan Jovanovi pripada inteligenciji
domaina u naim varoima, onom redu graanskih intelektua
laca koji nemaju da se bore za `dan i komad`, vrsto su uteme
ljeni u graanske tradicije i prema aktivnosti svoga doba imaju
kriterijum rentijera, nezavisnost i slobodoumnost baziranu na

3 Jovanovi S., Uro Petrovi, SD 11, 1926, str. 713.

4 Jovanovi S., Jedan prilog, str. 572.
5 Kritiku pozitivistikog obrazovnog sistema vid. u: Jovanovi S., Sve svoje
srednjokolsko obrazovanje, Spomenica o stogodinjici Prve muke gimnazi
je u Beogradu, Gregori D., Beograd 1939, str. 310312.
6 Jovanovi S., Jedan prilog, str. 572.
7 Vid. Dadi P., Velibor Gligori ili `identifikacija s agresorom`, Homo bal
canicus, homo heroicus, BIGZ, Beograd 1987.

128

BORIS MILOSAVLJEVI
privatnoj svojini.8 Ove opaske podseaju na prikaze i parafraze
Cicvarievih (1912) ogorenih komentara: Slobodan Jovano
vi je aristokratski vaspitan; stoga on socijalna pitanja reava s
jedne krajnje uske, krajnje iskljuive aristokratske take gledi
ta.9 Komunistiki aktivisti koji su ujedno bili i vodei meu
ratni marksistiki teoretiari, svode Jovanoviev nauni objekti
vizam i neutralnost na lani graanski objektivizam, tj. subjek
tivizam.10 Pri tome ne daju objanjenje zato ne uzimaju u obzir
njegovu kritiku marksistikog (Buharinovog, Lenjinovog, Luka
evog) redukcionizma svakog naunog i politikog stanovita na
klasne, tj. ekonomske osnove (kritika ekonomskog monizma).11
U posleratnom periodu spajaju se rana leviarska, vrlo lina kri
tika, sa komunistikom i Jovanovi se diskvalifikuje kao gra
anski intelektualac, klasno najsvesniji ideolog desnog krila
srpske buroazije i najtalentovaniji apologet njenih interesa.12
Ceo svet pre revolucije zatvara se u okvir malograantine,
reakcije i kontrarevolucije (klasnih neprijatelja), protiv koje su,
prema Lenjinovom uputstvu, sva sredstva doputena, poevi od
izvrtanja teza, iznoenja neistina do metaforikog i doslovnog
ukidanja.13 Jovanovi je posle osude politikog suda bio osu
en, zajedno sa svojim delom, i na zaborav. Tako tonu u zaborav
i ispadaju iz kruga interesovanja pojmovi kao to su kulturni
obrazac, nacionalni karakter i poluintelektualac.14
Velike promene kroz koje je proao srpski narod, prouzrokovane
komunistikom revolucijom, istorijski slojevi koji dele nae vre
me od predratnog, kao i marksistika metodologija koja se vie
nesvesno nego svesno podrazumeva u drutvenim naukama do
dananjih dana (pre svega vulgarni ekonomski monizam koji ka
snije odbacuje i marksizam), predstavljaju skoro nepremostivu
provaliju za razumevanje ranijeg sveta kao jedinstvene istorijske
celine. Iako je Jovanovieva studija o kulturnom obrascu, u ko
8 Gligorievo tumaenje graanskog Jovanovia je na liniji njegove do
bro poznate i veoma line kritike kruga oko Srpskog knjievnog glasnika
(Bogdan Popovi, Jovan Skerli, Branko Lazarevi). Gligori V., O Sloboda
nu Jovanoviu, Oni koji odlaze, Beograd 1932, str. 21.
9 Cicvari K., Sociologija Slobodana Jovanovia, Kritiki eseji, Debeljevi S.,
Beograd 1912, str. 44.
10 Prica O. [O. P], Slobodan Jovanovi o trajkovima u Francuskoj [1937], Iz
bor lanaka, priredio Seferovi N., Kultura, Beograd 1960, str. 4852.
11 Vid. Jovanovi S., Marks, SD 9, str. 275, 292.
12 Stojkovi A., Razvitak filosofije u Srba, Slovo ljubve, Beograd 1972, str. 273.
Upor. Mili B., Slobodan Jovanovi o socijalizmu i marksizmu, kritiki osvrt
na jedan oblik buroaskog konzervatizma, Mladost, Beograd 1985, str. 10.
13 Jovanovi S., Titov govor pred Socijalistikim savezom, [1957], Poruke, pri
redili Trkulja J. i Lazi ., Slubeni glasnik, Beograd 2006 (dalje: Poruke),
str. 237.
14 Ponekad se koristio, ali sa drugaijim znaenjem.

129

BORIS MILOSAVLJEVI
joj se razmatra i pojam poluintelektualca, napisana posle rata,
a objavljena pozno (1963), odnosi se na pitanja iz meuratnog
perioda.15 Konanim padom komunizma i obnovom parlamen
tarizma, Jovanovieva politika razmatranja postaju ponovo ak
tuelna, jer su teme kojima se bavio u svoje vreme bliske dana
njim pitanjima, dok su politike teme iz vremena socijalizma
potpuno strane onima ije odrastanje i obrazovanje nisu, makar
delom, obuhvatili vreme Titove Jugoslavije. S obzirom na to da
je Jovanovieva teorijska misao sve aktuelnija, pokuaemo da
blie rasvetlimo pojam poluintelektualca u znaenju koje je on
imao u svoje vreme, kao i da proverimo da li je primenljiv i na
dananje vreme, ali ne samo kao termin pod kojim se podrazu
meva nedovoljno obrazovan intelektualac ili fah-idiot, ve kao
pojam koji sadri, ako ne svu kompleksnost, a onda najvanije
karakteristike koje je imao u Jovanovievom tekstu.16

Poluintelektualac i srodni pojmovi

(skorojevi, dr gur-gur)
Jovanoviev pojam poluintelektualac je blizak terminu Bog
dana Popovia skorojevi (nouveau riche, arriviste, parvenu)
i kovanici dr gur-gur (za naune i politike karijeriste) Pavla
Marinkovia.17 U svim ovim sluajevima re je bila o pokuaju
definisanja jednog drutveno-psiholokog tipa toga vremena.18
Prema teoriji skorojevia Bogdana Popovia, skorojevi nema
ni samokritike niti samodiscipline, ve ga razdiru nezadovolje
ni apetiti [] Ne moe da eka red, i ni o kome ne vodi rauna.
On je zaslepljen onim to su stari Grci zvali hibris, a to je ona
bezona osionost koja dolazi od precenjivanja svoje moi.19
Prema metafori Bogdana Popovia, na naem putu uzbrdo, cilj
skorojevia nije da se popne na brdo, jer svoje napredovanje ne
odmerava prema visini brda, ve prema napredovanju onih koji
se sa njim penju: Njegovo je zadovoljstvo da bude vii od dru
gih, ne blii pravom cilju.20 Oslikavajui socijaldarvinistiki tip
(self-made man), nezasito ambicioznog, beskrupuloznog i luka
15 Jovanovi S., Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera
[1957, Glas Kanadskih Srba, 1963], SD 12, str. 541582.
16 Ivan Iljin razmatra tip dominantnog (komunistikog/socijalistikog) poluin
teligenta koji nije zavrio kolovanje, ali je naitan (Zavist kao uzrok nesrea,
1952).
17 Jovanovi S., Pavle Marinkovi, SD 11, 1948, 1961, str. 276.
18 Jovanovi S., Bogdan Popovi, SD 11, 1948, 1961, str. 728729. O pojmu
poluintelektualac vid. Jovanovi S., O kulturnom obrascu, u: Jedan prilog,
str. 566573; Bogdan Popovi, str. 728.
19 Upor. Popovi B., Psihologija skorojevia [1922], Sabrana dela 6, priredio
Tartalja I., ZUNS, Beograd 2001, (dalje: Sabrana dela), str. 315; Jovanovi
S., Bogdan Popovi, str. 728.
20 Popovi B., Psihologija skorojevia, str. 324.

130

BORIS MILOSAVLJEVI
vog laktaa (dr gur-gur), Pavle Marinkovi je osvetlio tamnu
stranu u to vreme i u Beogradu mnogo hvaljenog tipa vrednog i
bistrog aeta koje se iz seoskog proletarijata sopstvenim sna
gama uspinje do najviih naunih i politikih zvanja i poloaja.
Popovi naglaava da skorojevi moe biti i onaj koji se naglo i
nepravilno uspinje navie, kao i kolenovi koji je stao da se kva
ri i usled toga klizi nanie, da bi se na kraju izjednaili u istom
tipu. Kao najistaknutiji primer ovog tipa, Popovi je navodio
ministra Doa embrlena (Joseph Chamberlain), oca engleskog
premijera Nevila embrlena (Arthur Neville Chamberlain), a
kao kolenovia koji postaje tip skorojevia, poslednjeg nema
kog cara Vilhelma II (iako je na prestolu roen),21 jer su i je
dan i drugi bili lieni samokritike i samodiscipline.22 Popovi je
teoriju skorojevia primenjivao na pojedince, drutvene grupe i
redove, ali i na narode. Posebno naglaava da pravi seljak nikad
nije skorojevi: Ja sam oduvek smatrao seljake kao aristokrate
na njihov nain [] ali im ostavite seljake i preete na najma
njeg duandiju, na malog trgovca, na seoskog uitelja i tako
dalje, odmah ete [meu njima] prepoznati skorojevia. I dalje,
u salonu, u privatnoj kui za veerom, na diplomatskim interna
cionalnim konferencijama, na sednicama knjievnih i naunih
drutava.23 Navodi i tip studenta koji je servilan prema profeso
ru do ispita pa posle s vulgarnom bestidnou bulji u njega bez
pozdrava.24 Popovi smatra da tipu skorojevia odgovara tada
nji bugarski nacionalni karakter. Bugari su svoje uspehe posti
gli lako i jeftino, zbog ega se kod njih javio hibris.25 Jovano
vi meutim ukazuje na slabosti tog kriterijuma, jer ima toliko
primera da skorojevia nije mogao da sauva od hibrisa nijedan
sa najveom mukom izvojevani uspeh.26 Naglaava da je najva
nija teza Popovieve teorije skorojevia da navala skorojevi
a nuno proizvodi vee ili manje poremeaje u drutvenom i
votu, koji ponekad mogu otii toliko daleko da se razviju u krizu
kulture. Za razliku od dananjeg, potpuno negativnog znaenja
pojma inhibicija, Bogdan Popovi naglaava da kultura pret
postavlja, pre svega, inhibiciju (taj izraz inio se Bogdanu naj
prikladnijim), a skorojevi, da bi razvio to veu koliinu snage

21 Ibid., str. 317.

22 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 729. U prikazu romana Kvisante (Qui
sant) engleskog pisca Houpa (A. Hope), Jovanovi analizira model politi
ara skorojevia u Engleskoj. Vid. Jovanovi S., Kvisante, roman Antonija
Hopa, SD 12, 1900, str. 529534.
23 Popovi B., Psihologija skorojevia, str. 323.
24 Ibid., str. 326.
25 U nemakoj aroganciji takoe prepoznaje jednu skorojeviku karakteristiku.
Vid. Popovi B., Psihologija skorojevia, str. 319322.
26 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 729.

131

BORIS MILOSAVLJEVI
radi svog uspeha, gleda da se to vie oslobodi ba inhibicije.27
Teorija skorojevia je Bogdanu Popoviu bila polazna taka
za razmiljanja o politici. Pod radikalizmom (ne Radikalnom
strankom) koji je smatrao za zlo, podrazumevao je metodolo
giju koja ne reava politike probleme na osnovu steenog is
kustva, ve prema unapred postavljenim filozofskim naeli
ma.28 Popovieva kritika skorojevia nalazi se ve u njegovoj
ranoj studiji (1889) o Bomareu (Beaumarchais).29
Osnove Jovanovieve kritike poluintelektualca treba traiti u
njegovim tekstovima sa tematikom iz politike filozofije i teo
rije, odnosno ranoj kritici Rusoovog uenja (1895). Jovanovi
naime naglaava da Ruso individualne slobode rtvuje optoj,
egalitaristiki shvaenoj slobodi. Sledei Konstanovu (Benja
min Constant) kritiku, istie da Ruso nije ograniio vlast, niti
ju oslabio; on je zadrao bezgraninu, ali svima dostupnu vlast.
Zbog toga je ideal svakog graanina u Francuskoj da bude neto
u dravnoj upravi: Kao to je Benamen Konstan primetio, to
i nije sloboda, nego despotizam, ali vulgarisan.30 Nije izvrena
podela vlasti, niti je ona postala ograniena, tj. odgovorna.31 Jo
vanovi smatra da je Ruso mogao vlast ostaviti neogranienom
kao to je bila, ali za vladare propisati stroe kvalifikacije. Ako
je zbog pogrenog poimanja jednakosti hteo da ukine kvali
fikacije, onda je morao ograniiti vlast do koje svako moe da
doe. Ruso je, istie Jovanovi, bio duan da ogranii i oslabi
vlast, a on je uinio neto tree, to je upravo najloije reenje.
Ruso je naime ostavio apsolutnu vlast dostupnu svakome: U
tome pogledu Rusoove ideje imaju takorei plebejski karakter.
Plebejac je buntovnik, ali osobite vrste. On se ne buni protiv
vlasti, nego protiv vlasnika. To je jedan ovek koga je sudbi
na postavila dole, a koji ima ambiciju da se to vie podigne.
Ali ba zato to ima tu ambiciju, on i ne pomilja da via mesta
ukine. On ne vie zato to ima takvih mesta, nego vie zato to
je njemu pristup do njih uskraen. To je ovek koji hoe da se
progura. I odista, po koji put nama mora biti ve i muno to
27 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 729. Up. Popovi B., Obuzdavajte osea
nja!, Sabrana dela 6, 210217.
28 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 729. Vid. Popoviev kritiki osvrt na radi
kalizam Jovana Skerlia u: Popovi B., Jovan Skerli kao knjievni kritiar,
Sabrana dela 1, 1920, str. 335 i dalje.
29 Vid. Popovi B., Bomare, Sabrana dela 2, 1889, str. 29152, posebno str.
146. i dalje.
30 Vid. Jovanovi S., O drutvenom ugovoru, SD 12, 1895, str. 198. Up. Con
stant B., De la responsabilit de ministres, in: uvres politiques, eds. C. Lo
uandre, Paris 1874, 95110.
31 U realnosti vlast je neogranienost i zbog toga su svi kontinentalni pokua
ji stvaranja kolektivne vlasti zavrili u tiraniji pojedinca (Robespjer, Napo
leon). Vid. Jovanovi S., Berk, SD 10, 1935, str. 195.

132

BORIS MILOSAVLJEVI
Rusoove politike ideje izgledaju [kao] filozofija takvog jednog
oveka.32 Jovanovi naglaava da treba imati u vidu da Ruso
ova jednakost nije simpatina jednakost, koja se javlja kada
ljudi ele da uklone razlike da bi se to prisnije zbliili. Upravo
suprotno, ona nastaje iz straha da drugi ne bude bolji, odnosno iz
straha od tiranina, to u osnovi predstavlja surevnjivost na tuu
veliinu, pa tek onda brigu za vlastitu slobodu: U neku ruku,
na nju bi se moglo primeniti ono to je Prudon (Pierre-Joseph
Proudhon) o demokratiji uopte tvrdio, naime, da je ona zavist
(La Dmocratie, cest lenvie).33 U Jovanovievom terminu ple
bejac treba traiti koren njegovog kasnije formulisanog pojma
poluintelektualac, koji je bio blizak terminu Bogdana Popovia
skorojevi.34

Engleski obrazac vaspitanja

Skorojevi je pojam suprotan engleskom vaspitnom obrascu go
spodina (gentleman), koji je Bogdan Popovi shvatao kao obra
zac savremenog kulturnog oveka: Taj izraz dentlmen ne tre
ba pogreno razumeti. On ne znai aristokrata. Bilo bi mnogo
tanije rei da dentlmen znai dobro vaspitanog oveka o
veka koji je dobio dobro porodino i dobro kolsko vaspitanje,
premda nije iskljuena mogunost da neko i izvan svoje kue
i kole dobije dobro vaspitanje.35 Jovanovi ukazuje na to da
je kulturni obrazac engleskog dentlmena zasnovan na nasleu
starog humanizma, nadahnutog stoikom filozofijom Epiktata i
Marka Aurelija, koji se negovao u engleskim srednjim kolama.
Osnovna ideja je da se, prema stoikim uzorima, trai unutranji
mir i ujednaeno i ravnomerno raspoloenje. Drutveni saobra
aj treba da bude to je mogue vie pravilnog i mirnog toka,
tako da ovek u komunikaciji sa drugima uvek bude jedan isti,
ne otkrivajui svoja trenutna raspoloenja: U istoj meri, treba
se uvati da ni drugi ne uvuku nas u krug svojih isto linih stva
ri. U svakom treba da potujemo oveka, ali ni za iju linost ne
treba da se veemo suvie. Uvek jedni isti, mi treba da se prema
svakom ponaamo vie ili manje na isti nain. Samo onda, ako
ljudi budu izbacili iz svojih meusobnih odnosa svoje osobeno
sti, svoja uzrujavanja, svoje ja, koje je u stvari samo za njih va
no samo onda mogu njihovi meusobni odnosi biti poteeni
32 Jovanovi S., O drutvenom ugovoru, str. 199200.
33 Ibid., str. 193. Up. Proudhon P-J., La rvolution sociale dmontre par le co
up dtat du 2. dcembre uvres completes 7, Librairie internationale, Paris
1868, str. 53.
34 Up. Popovi B., Psihologija skorojevia, 324; Jovanovi S., Bogdan Popo
vi, str. 728729. O pojmu poluintelektualac vid. Jovanovi S., O kulturnom
obrascu, u: Jedan prilog, str. 566573.
35 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 728.

133

BORIS MILOSAVLJEVI
bura i potresa. Samovlada o kojoj su stoici govorili, proizvodi,
kad se primeni na drutveni saobraaj, ono to se zove takt.36
Sam Jovanovi je usvojio neka od pravila ovako definisanog do
brog ponaanja, ali ne nekritiki. On je posebnu panju posvetio
izuavanju Meredita (George Meredith),37 ija je osnovna tema
upravo kritika dentlmenskog vaspitanja. Jovanovi svedoi da
je Bogdanu Popoviu skretao panju na naelni problem da sva
ki vaspitni sistem, samim tim to je sistem, ima svoje slabosti.
Preporuivao mu je Mereditovu kritiku dentlmenskog vaspita
nja: Sa samosavlaivanjem moe se tako preterati da oseaj
nost bude sasvim uguena, a ponos prekomerno razvijen. U tom
sluaju sa srdanou slabi i iskrenost, i moe se desiti da celo
nae bie postane izvetaeno.38 Bogdan Popovi je Jovano
viu odgovorio da ne pie za Engleze, ve za Srbe plahovit
narod koji se jo nije nauio savlaivati i da nema opasnosti da
e se usled dentlmenskog vaspitanja odjednom isuvie pro
finiti.39 Iz istih razloga, moe se zakljuiti, Bogdan Popovi
vrstom rukom upravlja knjievnim ivotom preko Daniie
ve katedre i Srpskog knjievnog glasnika. Jovanovi zakljuuje
da je Popovieva vlast u knjievnosti jedno vreme nesumnjivo
bila diktatura, ali ukazuje da je, u vreme kada se slepo verova
lo u nauni pozitivizam i materijalizam, postigla veliki uspeh
u vaspitavanju ukusa i posebno potovanju koje je zadobila
kultura i knjievnost.40 Jovanovi se slae sa gleditem Bogdana
Popovia da je Srbima potrebna Engleska samodisciplina. Popo
vi istie tri engleske uzorne vrline ljubav prema (individual
noj, ne egalitaristikoj) slobodi, patriotizam i pravnu jednakost
(pravo kritike).41
Jovanovi ukazuje na to da se u Engleskoj pojam dentlmena
menjao vremenom, a da ga je Popovi shvatao prema viktori
janskom standardu. Istie da je britanska srednja kola, imala,
kao i nekada grki sofisti, za cilj da odneguje osobine potrebne
politiaru: Politiaru je, od svih vrlina, samodisciplina najpo
trebnija. Ko ne ume da vlada sobom, taj ne ume da vlada ni dru
gima. U politici nije dovoljno biti energian; treba biti jo i ume
ren; bez energije se ne moe zadobiti vlast, ali bez umerenosti
36 Ibid., str. 726.
37 Jovanovi S., Dord Meredit, SD 11, 1920, str. 487493.
38 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 726. Vid. kritiko izdanje Mereditovog
Egoista, Meredith G., The Egoist, eds. Stevenson R. C., Broadview Press,
2010.
39 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 727; Popovi B., ta Srbi imaju da naue
od Engleza, Sabrana dela 6, 1918, 1938, str. 227246.
40 Popovi B., O vaspitavanju ukusa, Sabrana dela 4, 1895, str. 2148.
41 Popovi B., Tri osobine engleskog naroda, Sabrana dela 6, 1940, str. 311
329. Up. Raki V., Bogdan Popovi, iz razgovora i seanja davnih, priredio
Tartalja I., Biblioteka grada Beograda, Beograd 2004, 82 i dalje.

134

BORIS MILOSAVLJEVI
se ona ne moe odrati, jer zloupotrebe vlasti samo umerenost
spreava.42 Jovanovi ukazuje na primer (engleskog premijera)
Balfura (Arthur Balfour) koji nije imao niega zajednikog sa
dananjim profesionalnim politiarem koji spaja s oskudicom
opte kulture jainu ambicije i brzo shvatanje trenutne situacije.
Balfur je bio visoko obrazovan ovek, koji se bavio politikom
vie po dunosti nego iz ambicije, i koji nije gledao samo na
trenutnu situaciju, nego i na ono to posle nje ima da doe.43
U studiji o Berku, analizirajui englesko politiko iskustvo iz
kojeg je teoretizacijom izveden univerzalni model savremenog
parlamentarizma,44 Jovanovi ukazuje da politika, za razliku
od tehnike, nije proizvod iskljuivo ljudskog uma, jer su njoj
moralne osobine potrebnije nego umne. 45
Englezi su zamerali dentlmenskom vaspitanju da vie neguje
moralne, nego intelektualne sposobnosti, zbog ega je den
tlmen imao karakter, ali ne i znanje.46 U Srbiji, upravo suprot
no, od politiara se traila inteligencija, a ne karakter: Ako su
Englezi iskusili da karakter nije dovoljan, mi smo iskusili ne
manje, da ni inteligencija nije dovoljna.47 Jovanovi naglaava
da dentlmensko vaspitanje, izmeu dva rata ve izgleda zasta
relo. Dentlmensko vaspitanje zahteva samodisciplinu, koja se
ne moe stei bez velikog napora. Istie da je ovakvo vaspita
vanje mogue u vreme mira, ali ne i u vreme drutvenih kri
za, kada je pojedinac vie upuen na svoju grupu nego na sebe
samog.
Jovanovi svedoi da je Bogdan Popovi poslednjih godina nji
hovog druenja esto govorio o srpskom nacionalnom karak
teru i da Srbi ne uviaju koliko im je potrebna kultura: To je
uzrok da nae dobre osobine ostaju u sirovom stanju, dok se
nae rave osobine razvijaju nesmetano.48 Nesumnjivo je da
je Jovanovi podsticaje i ideje za razmatranje pitanja srpskog
nacionalnog karaktera i kulturnog obrasca dobio u razgovori
ma sa Bogdanom Popoviem.49 Treba napomenuti da je Popovi

42 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 753.

43 Jovanovi S., Artur Balfur, SD 2, 1930, str. 681.
44 Jovanovi S., Berk, str. 212.
45 Ibid., str. 28. Upor. Berk E., Razmiljanja o revoluciji u Francuskoj, Filip
Vinji, Beograd 2001; Burke E., Reflections on the Revolution in France, A
Critical Edition, eds. Clark J. C. D., Stanford Univ. Press, Stanford 2001, str.
220.
46 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 754.
47 Ibid.
48 Ibid., str. 727.
49 Up. Kneevi R., Predgovor u: Jovanovi S., Moji savremenici, Avala,
Vindzor 1961.

135

BORIS MILOSAVLJEVI
bio i meu osnivaima Srpskog kulturnog kluba (1937), koji u
samom svom imenu sadri pojam kulture.

Kulturni obrazac
Jovanovi kulturu definie kao pojam iri od nauke, umetnosti
i politike: Kada je re o kulturi jednog naroda, moraju se uzeti
u obzir sve grane njegovog duhovnog ivota: ne samo njegova
nauka, nego isto tako njegova vera i moral, njegova knjievnost
i umetnost, njegova politika i pravo, njegova vojska i privreda,
njegovi obiaji i zabave... Tek na osnovu svega toga moe se
rei kakav kulturni obrazac taj narod ima, i koliko je taj obrazac
produbljen i prefinjen.50 Razmatrajui najoptije evropske kul
turne obrasce, Slobodan Jovanovi ukazuje na renesansni kul
turni obrazac u Italiji, humanistiki kulturni obrazac XVIII veka
i engleski kulturni obrazac. Visoki humanistiki kulturni obra
zac je bio formiran na osnovu uzora iz antike filozofije. Huma
nisti nisu brinuli o usavravanju ustanova, ve pojedinca, koje
poinje samoposmatranjem i samosavlaivanjem. Sledei stare
grke izreke poznaj sebe samog i sve sa merom,51 humanisti
su smatrali da u traenju merila vrednosti sve stvari treba uzi
mati kao delove jedne celine i usklaivanjem odbacivati jedno
stranosti i preteranosti. ovek obrazovan prema humanistikom
obrascu ne bei od uspeha u ivotu, ali pazi da mu uspeh ne
postane neodoljiva strast i svoj duhovni razvoj smatra glavnim
ciljem: Humanisti su nauili od antikih filozofa da ne treba i
veti nasumice, da ima jedna vetina ivljenja koju valja nauiti,
i da samo ta vetina unosi reda i jedinstva u na ivot.52 Huma
nistiki obrazac je dugo vladao na Zapadu, a njegovi posebni
izrazi su engleski gospodin (gentleman), nemaki kulturni ovek
(Kulturtrger), francuski astan ovek (honntehomme).53 Taj
obrazac je postepeno potiskivan. Stari humanizam je teio da na
to vii stepen obrazovanja uzdigne makar i manji broj ljudi, a
savremena demokratija, suprotno tome, tei prosveivanju to
veeg broja ljudi, makar se zbog toga stepen obrazovanja snia
vao. Prema starom obrascu vano je bilo kakav je ko, a ne ta
je postigao i koliko uspeo.54

50 Jovanovi S., Jedan prilog, str. 566.

51 Poznate grke izreke za koje postoje svedoanstva da su bile urezane u zidove
hramova u Delfima ( ; ) ili se pripisuju pojedinim
mudracima ( ), Paus. 10. 24: 1; D. Laert. 1.6: 91.
52 Jovanovi S., Jedan prilog, str. 567.
53 Up. Saisselin R. G., De lhonnte homme au dandy ou dune esthtique
de limitation une esthtique de lexpression,in: L honntehomme et le
dandy, eds. par Alain Montandon (tudes littraires franaises), Gunter Narr
Verlag, Tbingen 1993, str. 1314.
54 Jovanovi S., Jedan prilog.

136

BORIS MILOSAVLJEVI
Poetkom XIX veka, u vreme obnove srpske dravnosti, domi
nantan je stari tradicionalni kulturni obrazac.55 Tokom turske
vladavine je ostalo uglavnom konzervirano nasleeno stanje u
kulturi srpskog naroda, kakvo je postojalo u srednjovekovnoj
dravi. Nakon uspeno zavrenih ratova za osloboenje i ob
novu srpske drave, sredinom XIX veka, dolo je do obrta u
skoro svim granama duhovnog ivota Srbije. Kritiku tradicije u
ime racionalizma i liberalnih ideja, zapoeo je jo u XVIII ve
ku, kada je duhovno vostvo naeg naroda pripadalo Crkvi,
Dositej Obradovi, na prvi prosvetitelj i zapadanjak.56 Pod
uticajem Dositejevog prosvetiteljstva i Vukovih reformi, kao i
obrazovanjem omladine u nemakim dravama i Francuskoj,
srpska kultura se sve vie odvajala od crkve. Liberalni ideolo
zi su se zalagali za volterijansku graansku religiju bez u
desa, popova i fanatizma.57 Mlada srpska inteligencija, koja
je veru u Boga sve vie zamenjivala verom u nauku, slobodu
i prosvetu, i crkva, zajedniki su mogli da rade jo samo na
nacionalnom polju.
Dvojica vodeih moralista, Dositej Obradovi, sa svojom ve
rom u kolska znanja, i Svetozar Markovi, sa svojim pojmom
boljeg oveka,58 nisu utemeljili novi kulturni obrazac, kome
zamena nije mogao da bude ni nacionalni obrazac dobrog Srbi
na, osmiljen u vreme Ujedinjene omladine srpske, niti poli
tiki obrazac socijaliste ili liberala. Jovanovi ukazuje da Mar
koviev bolji ovek ima slinosti sa Turgenjevljevim likom
Bazarova. Za razliku od kulturnog oveka, koji pazi da se to
potpunije i skladnije razvija, Markoviev bolji ovek je sle
eni intelektualac. Za razliku od Dositejeve rusoovske senti
mentalne oseajnosti, Markoviev bolji ovek se usiljavao
da u svim prilikama bude onako iznad svojih linih oseanja,
kao to je to naunik u trenucima promatranja i istraivanja.59
Markoviev pozitivistiki ideal je ovek koji nema nita se
bino, niti subjektivno, ali u isto vreme nema ni srca: U na
e vreme, komunisti su pokazali kakav taj ideal izgleda, kad se
ostvari.60 Jovanovi naglaava da posle Dositeja Obradovia i
Svetozara Markovia u srpskoj knjievnosti nije bilo znaajni
jih moralista, iako su moralisti donekle bili i Bogdan Popovi,

55 Vid. Jeremi D., O filozofiji kod Srba [1968], Plato, Beograd 1997; Jovanovi
S., Jedan prilog, str. 567.
56 Jovanovi S., Jedan prilog, str. 545.
57 Popov, Liberalne ideje, str. 315.
58 Jovanovi S., Jedan prilog, str. 569.
59 Ibid., str. 569.
60 Ibid., str. 569.

137

BORIS MILOSAVLJEVI
Boidar Kneevi i Uro Petrovi.61 Njego je dao nacionalni, a
ne kulturni ili moralni obrazac.62
Srpska inteligencija nije presadila nijedan strani kulturni obra
zac, niti je sastavila neki originalni obrazac na osnovu kulturnih
elemenata srpskog naroda. Jovanovi naglaava da je neobi
no to individualistiki narod, kao to su Srbi, nije posvei
vao vie panje razvijanju kulturnog obrasca, koji je potrebniji
pojedincu, nego zajednici.63

Zakljuak. (Ne)savremenost
pojma poluintelektualac
Pojam poluintelektualca je vezan za vreme koje je, zbog isto
rijskih slojeva koji ga dele od naeg vremena, veoma daleko
dananjem itaocu. Obino se poruke iz tog vremena razume
vaju drugaije u odnosu na to kako su tada bile razumevane.
Na primer, kritika skorojevia je u vreme komunizma bila pre
usmerena na kritiku celog pretkomunistikog drutva. Nuieva
i Sremeva (u osnovi konzervativna i tradicionalistika) kritika
pojedinih fenomena u drutvu i psiholokih tipova kao to je
skorojevi, a ne celog drutva, prikazivana je kao kritika (malo)
graanskog mentaliteta celog buroaskog sveta, koji je komu
nizam zauvek ostavio u istoriji. Od samog poetka nove vlasti,
ideja je bila da se izvrgne ruglu i osramoti sve to je prethodi
lo Titovom reimu i to nije htelo da mu se prikloni.64 Koliko
je izmenjen nain razmiljanja, najbolje bi se moglo prikazati
primerom da bi osoba koja se u potpunosti uklapala u Jovano
viev pojam poluintelektualca, danas bila smatrana za osobu od
kulture, intelektualca i kolenovia. Posle rata, tokom prinudnih
vetakih procesa nivelacija nagore i nadole celokupnog stanov
nitva Jugoslavije, preseljavanjima i pokuajem da se na preac
oformi za komunizam/socijalizam preko potrebna vladajua
radnika klasa, koja je pre rata, prema najirem shvatanju ovog
pojma, obuhvatala jedva 10% stanovnitva Jugoslavije, nikakav
znaaj se vie nije pridavao buroaskoj kulturi.65 Kasnije me
utim, suprotstavljanjem Staljinu, sa osloncem na zapadnu po
mo, oivljava buroaski i nacionalni duh u knjievnosti, ija je
neoekivana popularnost i itanost otro kritikovana (ukljuuju
i i nadrealiste saputnike) i suzbijana planskim prevoenjem

61 Jovanovi S., Bogdan Popovi, str. 717754; Uro Petrovi, str. 711716.
62 Jovanovi S., Njego, SD 11, 1925, str. 789.
63 Jovanovi S., Jedan prilog, str. 571.
64 Jovanovi S. et al., Ocena o suenju [15. 7. 1946], Poruka, 1. 8. 1955, str.
3031.
65 Jovanovi S., Kardeljev govor u Oslu, Poruke ,1955, str. 155.

138

BORIS MILOSAVLJEVI
i tampanjem klasika marksizma i francuskih prosvetitelja
materijalista.66
Obrtanje celog drutva naglavake dovelo je do korenitih pro
mena, u kojima su pojedini predratni poluintelektualci, me
u njima upravo i oni koje je Jovanovi imao u vidu kada je
opisivao ovaj fenomen, sa visokim poloajima u socijalistikoj
kulturi i naunim institucijama, dobili i auru istinskih intelektu
alaca, najee spojenu sa sfumatom predratnog gospodina,
koji je u mladosti neto nauio, to bi, kako se tada gledalo,
dolikovalo gospotini, npr. francuski (obino kao izbeglica na
ubrzanom kolovanju tokom Prvog svetskog rata, a ne kao pro
brani dravni pitomci iz prethodnih generacija). Ako ima neku
porodinu predistoriju, koju nije mogao sakriti u vreme kada se
falsifikuju biografije da bi se to vie istaklo politiki podob
no proletersko, ne-buroasko i ne-kulako poreklo, obino se
sa podsmehom odnosi prema svemu to prethodi komunizmu,
svojima i samom sebi, to je sve sraunato da ostavi odgova
rajui utisak na sabesednika. Tako se u poratnom drutvu po
stepeno formirala predrasuda da je u ovom tipu sauvano sve
najbolje, a ukinuto sve najloije iz prolog, u okviru same li
nosti koja je svojom naprednou prevazila prolo i svojim
(marksistiko-humanistikim) kosmopolitizmom se uzdigla
iznad provincijalne malograantine. Za ovaj tip, kao i za sve
prave komuniste, vera, porodica i nacionalno oseanje su bili i
ostali malograanske predrasude.67 Upravo se ovde nalazi rod
no mesto i tajna kritike celokupne srpske tradicije i kulture kao
filozofije palanke.
Jovanovievski tip poluintelekutalca, zahvaljujui svom oportu
nizmu, nije preiveo samo velike lomove kakvi su bili rat, revo
lucija, informbiro, ve je, upravo ovaj tip, zauzeo mesto autori
teta u posleratnoj socijalistikoj kulturi. Na jedan ili na drugi na
in, naao je oslonac u samom vrhu socijalistike birokratije.
Prema Anatomiji jednog morala (1954) Milovana ilasa, tip
oveka koji je preovladao na vrhovima stranke, nije tip boljeg
oveka ili novog socijalistikog oveka, niti uopte neki no
vi tip, ve sasvim stari tip, tip ratnog profitera sa svom svo
jom samoivou, razmetljivou i raskoi.68 Jovanovi ukazu
je da Tito i druina ive u gospodstvu i bogatstvu, i kao svi
skorojevii, ne samo da rasipaju, nego se time jo i razmeu. Taj
njihov luksuz, koji je ak i ilasa uzbunio, morao je kod ostalih

66 Jovanovi S., Titovci i duhovni ivot u Jugoslaviji, Poruke, 1954, 112118.

67 Jovanovi S., Omladina u Jugoslaviji, Poruke, 1956, str. 206.
68 Jovanovi S., Titovci i duhovni ivot u Jugoslaviji, Poruke, 1954, str. 118.

139

BORIS MILOSAVLJEVI
komunista izazvati razoaranje i to ne samo o komunistikim
voama, nego i o komunizmu uopte.69
Iako je do irenja tipa poluintelektualca dolo u meuratnom pe
riodu, postojao je intelektualni korektiv i uzorni model, koji, ako
i nije uvek mogao da sprei poluintelektualca da zauzme mesto
intelektualaca, mogao je da omogui jasno razlikovanje poluin
telektualca i intelektualca. Revolucionarna pravda meutim nije
Slobodanu Jovanoviu presudila samo kao politiaru, ve i kao
kulturnom i intelektualnom uzoru, koji u svojim revolucionar
nim pokliima (1944) oslikava Marko Risti: ivi spomenik
nae erudicije, duhovitosti i stila, olienje nae intelektualne eli
te, predsednik Srpskog kluba i jugoslovenske vlade.70 Nije re
o krizi, ve o potopu prethodnog sveta, kraju cele jedne epohe.
Za razliku od marksista koji u revoluciji vide vrednost po sebi,
Jovanovi je o revolucijama govorio kao o elementarnim ne
pogodama, poplavama, zemljotresima, posle kojih je teko, ako
je uopte i mogue, obnoviti dravu i drutvo, pogotovo ako se
razori samo njihovo sredite. U studiji o Berku (Edmund Burke)
ukazuje da je karakter naroda istorijski uslovljen i da radikalna
promena moe da ostavi nesagledive posledice.71
Kultura je uvek vezana za konkretne linosti i ako se one uklone,
uklanja se i znaenje koje je kultura do tada imala. Poto danas
ne postoji kulturno jezgro koje je tada postojalo, ne postoji ni
kriterijum prema kojem bi se mogao odreivati pojam poluin
telektualca, kako ga je odreivao Slobodan Jovanovi. U nared
nom periodu revolucionarni (polu)intelektualac, koji je zauzeo
mesto uklonjenog uzornog kulturnog sredita, postaje novi uzor
ni model prema kome se obrazuju i ravnaju naredne generacije.
Poto je zauzeo mesto autoriteta i arbitra, niko nije mogao ostati
potpuno ist od njegove vlasti. To se odnosilo i na unutranju
emigraciju, koja se, koliko je god to bilo mogue, iskljuivala
iz novog socijalistikog ivota, a kojoj su pripadali preostali pri
jatelji i srodnici Slobodana Jovanovia: Oni koji su nekada bili
prvi, sada treba da budu poslednji, bili krivi ili ne, a oni koji su
bili poslednji, sada treba da budu prvi, ili su bar jedini koji ima
ju izvesnog izgleda da to budu, imali za zajednicu bilo kakvih
zasluga ili ne.72 Kao to se stanovnitvo zbog komunistikih
69 Jovanovi S., Dananje stanje jugoslovenske komunistike stranke, Poruke,
1955, str. 184. Up. sa ruskim obavetajnim podacima (1950) o 22 poseda (1%
teritorije Jugoslavije) kojima Tito raspolae, izmeu ostalih, pravo feudalno
imanje u Han Pijesku. Vid. Dok. Br. 92 (RGASPI, 495-277-21/1) u: Simi
P. i Despot Z., Tito, strogo poverljivo, arhivski dokumenti, Slubeni glasnik,
Beograd 2011, str. 208.
70 Risti M., Politika, 13. 12. 1944, str. 1.
71 Jovanovi S., Berk, str. 211.
72 Vid. Milanov K., Titovtina u Jugoslaviji, Pert 1952, str. 24.

140

BORIS MILOSAVLJEVI
eksperimenata (neuspeli pokuaj formiranja kolhoza i sovho
za, preseljenja zbog vetakog stvaranja radnitva) bespovratno
izmenilo za samo nekoliko godina vlasti komunistike partije,
tako su se izmenili i intelektualci.73
Izvesno je da se u jednom optijem smislu moe obnoviti i po
jam poluintelektualca i ponekad se on i koristi, ali se samo de
limino poklapa sa kompleksnim znaenjem koje je kod Jova
novia imao. Optevaee je shvatanje da nije dovoljno imati
eksperte, ve i vaspitanje i moral. Moral, meutim, ne moe da
se vee samo za racionalnu odluku, ve i za vreme, tj. iskustvo,
zbog ega nije jednostavno utvrditi moralne kriterijume. Da bi
se dolo do morala i do utvrivanja kulturnih vrednosti koje
nadilaze lokalne, potrebno je sagledati osnovnu kulturnu para
digmu srpskog naroda, jer je na osnovu nje mogue sagledati
evoluciju politikih obrazaca, nacionalnog karaktera i kulturnih
osnova. Pitanje poluintelektualca u smislu u kojem ovaj pojam
koristi Jovanovi, u stvari, ponovo otvara, ire, optije, i vanije,
pitanje srpskog kulturnog obrasca.
LITERATURA:
Berk E., Razmiljanja o revoluciji u Francuskoj, Filip Vinji, Beo
grad 2001.
Burke E., Reflections on the Revolution in France, A Critical Edition,
eds. Clark J. C. D., Stanford Univ. Press, Stanford 2001.
Constant B., De la responsabilit de ministres, in: uvres politiques,
eds. Louandre C., Paris 1874, str. 95110.
Cicvari K., Sociologija Slobodana Jovanovia, u: Kritiki eseji,
priredio Debeljevi S., Beograd 1912, str. 4380.
Dadi P., Velibor Gligori ili `identifikacija s agresorom`, Homo
balcanicus, homo heroicus, BIGZ, Beograd 1987.
Gligori V., Slobodan Jovanovi, Oni koji odlaze, Beograd 1932, str.
2124.
Jeremi D., O filozofiji kod Srba [1968], Plato, Beograd 1997.
Jovanovi S., O drutvenom ugovoru [1895], Sabrana dela 12,
priredili Samardi R. i Stojkovi ., BIGZ, Jugoslavijapublik, SKZ,
Beograd 19901991, (dalje: SD), str. 175208.
Jovanovi S., Kvisante, roman Antonija Hopa, SD 12, 1900, str.
529534.
Jovanovi S., Dord Meredit, SD 11, 1920, str.487493.
Jovanovi S., Njego, SD 11, 1925, str. 789.
Jovanovi S., Uro Petrovi, SD 11, 1926, str. 711716.
73 Ibid., str. 20, 46, 104.

141

BORIS MILOSAVLJEVI
Jovanovi S., Artur Balfur, SD 2, 1930, str. 673681.
Jovanovi S., Berk, SD 10, str. 149212.
Jovanovi S., Sve svoje srednjokolsko obrazovanje, u: Spomenica o
stogodinjici Prve muke gimnazije u Beogradu, priredio Gregori D.,
Beograd 1939, str. 310312.
Jovanovi S., Pavle Marinkovi, SD 11, 1948, 1961, str. 267296.
Jovanovi S., Bogdan Popovi, SD 11, 1948, 1961, str. 717751.
Jovanovi S., Titovci i duhovni ivot u Jugoslaviji [1954], Poruke,
priredili Trkulja J. i Lazi ., Slubeni glasnik, Beograd 2006 (dalje:
Poruke), str. 112118.
Jovanovi S., Dananje stanje jugoslovenske komunistike stranke,
Poruke, 1955, str. 180187.
Jovanovi S., Omladina u Jugoslaviji, Poruke, 1956, str. 201207.
Jovanovi S., Titov govor pred Socijalistikim savezom, Poruke,
1957, str. 236240.
Jovanovi S., Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog
karaktera, SD 12, 1957, 1963, str. 541582.
Kneevi R., Predgovor u: Jovanovi S., Moji savremenici, Avala,
Vindzor 1961.
Meredith, G., The Egoist, eds. Stevenson R.C., Broadview Press,
2010.
Milanov K., Titovtina u Jugoslaviji, Pert 1952.
Mili B., Slobodan Jovanovi o socijalizmu i marksizmu, kritiki
osvrt na jedan oblik buroaskog konzervatizma, Mladost, Beograd
1985.
Prica O. [O. P], Slobodan Jovanovi o trajkovima u Francuskoj
[1937], u: Izbor lanaka, priredio Seferovi N., Kultura, Beograd
1960, str. 4852.
Popovi B., Bomare [1889], u: Sabrana dela 2, priredio Tartalja I.,
ZUNS, Beograd 2001, (dalje: Sabrana dela), str. 29152.
Popovi B., O vaspitavanju ukusa [1895], Sabrana dela 4, str. 2148.
Popovi B., Jovan Skerli kao knjievni kritiar [1920], Sabrana dela
1, str. 323349.
Popovi B., Psihologija skorojevia [1922], Sabrana dela 6, str.
314326.
Popovi B., Tri osobine engleskog naroda [1940], Sabrana dela 6, str.
311329.
Popovi B., Obuzdavajte oseanja!, Sabrana dela 6, str. 210217.
Proudhon P-J., La rvolution sociale dmontre par le coup dtat du
2. dcembre uvres completes, 7, Librairie internationale, Paris 1868.

142

BORIS MILOSAVLJEVI
Raki V., Bogdan Popovi, iz razgovora i seanja davnih, priredio
Tartalja I., Biblioteka grada Beograda, Beograd 2004
Risti M., Izdajnik Draa Mihailovi i njegovi faistiki sauesnici,
Politika, 13. 12. 1944, str. 1.
Saisselin R. G., Delhonnte hommeaudandy ou dune esthtique
de limitation une esthtique de lexpression, in: L honntehomme
et le dandy, eds. par Alain Montandon (tudes littraires franaises),
Gunter Narr Verlag, Tbingen 1993.
Stojkovi A., Razvitak filosofije u Srba, Slovo ljubve, Beograd 1972.

Boris Milosavljevi

Institute for Balkan Studies,

Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade

THE CONCEPTS OF THE CULTURAL MODEL

AND THE SEMI-INTELLECTUAL
Abstract
The culture of a nation as understood by Slobodan Jovanovi (1869
1958) encompasses all aspects of intellectual life, science, religion,
ethics, literature, art, politics, law, army, economy, customs and
leisure. The paper presents the phenomenon of a semi-intellectual as
described and understood at the time the term was invented. It points to
association with the concepts used in Bogdan Popovis (18641944)
theory of the parvenu. The semi-intellectuals evolution ends with his
taking over the position of the intellectual. The paper examines if the
concept of the semi-intellectual as defined by S. Jovanovic is applicable
to the present time.
Key words: culture, cultural model, semi-intellectual, Slobodan
Jovanovi, Bogdan Popovi

143