Predavanja Iz Klinike Hemije

Bubrezi
Graa I Funkcija
Prof dr Violeta Dopsaj
Farmaceutski fakultet
Univerziteta u Beogradu
2009/2010

I
Izgled i graa bubrega

Parni organi oblika pasulja

Smeteni su u retroperitonealnom prostoru ispod dijafragme
sa obe strane kimenog stuba
Veliine pesnice 11 x 6 x 2.5 cm, teine115 - 170g
Obloeni masnim omotaem
Urin stvoren u bubrezima prolazi kroz mokrane kanale (uretere),
mokranu beiku i prazni se preko izvodne mokrane cevi
2

Izgled i graa bubrega

Unutranji deo (sr, medula)
Podeljena je u 8-12 zrakastih kupastih masa (piramide)
Vrh piramide uliva se u aicu bubrega preko papile
aice se ulivaju u karlicu bubrega
Karlica bubrega je vreasto proirenje koje se nastavlja mokranim
kanalom
Spoljanji deo (kara, cortex, debljine 1 cm)
Razgranata mrea krvnih sudova
Glavna arterija bubrega izlazi iz aorte i ulazi u bubreg na hilusu
U bubregu se arterija grana u sitnije grane, zavrava se u kori gde
snabdeva krvlju nefrone
Filtrirana krv naputa bubreg kroz venu bubrega u donju uplju venu

Nefron

Osnovna funkcionalna jedinica bubrega

Svaki bubreg ima oko 1 milion nefrona
Sastavljen og glomerula, tubula
i sabirnih kanalia

Funkcije bubrega
1. Ekskretorna funkcija
Eliminiu se nepotrebne i zadravaju supstance
potrebne organizmu
2. Regulatorna funkcija

Odravaju osmotsku ravnoteu izmeu krvi i tkiva

Reguliu acido-baznu ravnoteu

Reguliu ravnoteu izmeu vode i soli

Regulatornu funkciju obezbeuju 2 fizioloka mehanizma

Glomerularna ultrafiltracija

Tubularna sekrecija

3. Endokrina funkcija
U bubrezima se sintetiu: renin, eritropoetin i kalcitriol

Glomerularna
ultrafiltracija
Kapilare glomerula imaju
ulogu filtera pod visokim
pritiskom
3 sloja elija:
Endotelne elije kapilara
Bazalna membrana
Endotelne elije nefrona
Bazalna membrana razdvaja
Krv iz cirkulacije i
Lumen nefrona
Nastaje glomerularni filtrat
Ultrafiltrat plazme
6

Istog sastava ali bez proteina

Na glomerulsku filtraciju utiu:

Filtracioni pritisak
Filtraciona povrina (normalno oko 1.56 m2)
Minutni volumen krvnog protoka kroz bubrege (120 mL na 1.73 m2)
Filtracioni pritisak je rezultat:
krvnog pritiska u kapilarama glomerula
(3x vei u odnosu na druge kapilare)
osmotskog pritiska plazme i
pritiska u Bowmanovoj auri
Filtraciona povrina zavisi od broja glomerula koji su trenutno u funkciji
(prilagoeno potrebama organizma)
7

Glumerulska membrana je selektivno propustljiva za

prolaz molekula u odnosu na veliinu i naelektrisanje
Negativni joni tee prolaze, pozitivno naelektrisani molekuli se
lake filtriraju
Sloj endotelnih elija je barijera za eritrocite i leukocite
Bazalna membrana je propustljiva za vodu i supstance male
molekulske mase (MM < 70 kDa) a nepropustljiva za supstance
velike molekulske mase
Jaina glomerulske filtracije jednaka je zapremini ultrafiltrata koji
se stvori u jedinici vremena i iznosi oko 125 mL/min
Od 180 L glomerulskog filtrata /24h, relativne gustine 1.010
nastaje 1.5 2L urina/24h to je oko1% glomerulskog filtrata,
a 99% se reapsorbuje
8

Bubrezi su uvari proteina plazme

Izlui se dnevno manje < 200 mg proteina (albumin)
Najvei deo proteina se reapsorbije u proksimalnim tubulima i
vraa u cirkulaciju (prolaze samo proteini MM do 70 kDa)

Tubulski procesi: tubulska reapsorpcija, tubulska

ekskrecija i tubulska sekrecija
Ovi procesi omoguavaju prelazak supstanci iz lumena tubula
u peritubulski prostor i obrnuto
Proksimalni tubul
Aktivna reapsorpcija
Glukoze, amino-kiselina, fosfata, citrata, laktata i anjona
organskih kiselina
HCO3, Cl, Na, K, Mg, Ca
Bubreni prag: glukoza, HCO3, PO4
Pasivna reapsorpcija
Voda, ureja, Cl
Sekrecija
K, H+, NH3, urat, hipurat, oksalat, une soli, lekovi (penicilin)

10

Zapremina primarnog urina u proksimalnom tubulu smanjuje se

za 85%, nastaje 24 mL/min izmenjenog filtrata

Henleova petlja
Nastavlja se reapsorpcija vode i natrijuma, nastaje 15 mL/min filtrata
Distalni tubuli i sabirne cevice
Izluivanje neorganskih jona i vode podeava se prema potrebama
organizma
Koliina izluenog Na, K i H jona varira zavisno od unete hrane
i tenosti, i gubitka preko koe i GIT-a
Reapsorpcija vode pod dejstvom je antidiuretinog hormona
Reapsorpcija Ca i Mg (parathormon)
11

Izoosmotska reapsorpcija vode u proksimalnim

tubulima
2 vrste nefrona:
superficijalni i jukstamedularni
Koncentrovanje i razblaivanje urina
zavisi od osmolalnosti plazme
2/3 glomerularnog filtrata od 180 L
reapsorbuje se izoosmotski:

Voda prelazi iz lumena tubula u IST na
osnovu osmotskog gradijenta (izoosmotski
na osnovu visoke propustljivosti
proksimalnih tubula za vodu: razlika 2-3
mOsm/kg)

Aktivni transport Na+, glukoze, AK, HCO3
u IST

aktivno

rastvorene
supstance
voda

voda

12

Promene u osmolalnosti i zapremini

Promene u osmolalnosti i zapremini tubularne tenosti:

u proksimalnim tubulima izoosmotska reapsorpcija, na poetku
Henleove petlje osmolalnost kao plazma: 280-290 mOsmol/kg

u Henleovoj petlji reapsorbuje se jo 15% vode (25L/dan), osmolalnost
naglo raste, a zatim u uzlaznom delu pada za 100 mOsm/kg jer nema
reapsorpcije vode (samo Na+)

U distalne tubule stie hipoosmolarna tenost

u distalnim tubulima i sabirnim cevicama osmolalnost zavisi od ADH
(apsorbuje se voda i izluuje koncentrovani urin)

u odsustvu ADH reapsorbuje se malo vode (izluuje se razblaen urin)

13

Centralni kontroler
Fizioloka regulacija izluivanja vode preko ADH

ADH se sintetie u elijama supraoptikog i paraventrikularnog jezgra

hipotalamusa prekurzor velike MM (pre-pro-vazopresin, 164 AK), a
zatim sekretuje u zadnji reanj hipofize
osmoreceptori
centar za edj prima signal od osmoreceptora
luenje ADH

14

Delovanje ADH

Visoka konc. ADH:

masivna difuzija vode

maksimalna osmolalnost urina ~ 1200-1400 mosmol/kg

urin izoosmolalan sa medularnim intersticijumom

Niska konc. ADH:

smanjena difuzija vode

velika zapremina razblaenog urina ~ 50 mosmol/kg

moe da se izlui do 15% filtrirane tenosti
(15% od 180 L = 27L)

15

16

Volumen i sadraj urina se menja kompenzujui promene u

ishrani,unosu tenosti, elektrolita, lekova

Bubrezi nastoje da izlue sve otpadne proizvode metabolizma i

strane supstance, a izluivanje vode i elektrolita podeava prema
potrebama organizma
Bubrezi odravaju homeostazu koja je neophodna za
funkcionisanje svih elija organizma
Stanje dehidratacije: koncentracioni mehanizmi poveavaju
osmolalnost u urinu do 1200 mOsm/kg
U viku vode: dilucioni mehanizmi smanjuju osmolalnost u
urinu do 50 mOsm/kg
U procesima metabolizma stvara se 50-100 mmol/L vie kiselina
nego baza dnevno, pa bubrezi izluuju viak kiselih jedinjenja
i odravaju acido-baznu ravnoteu

17

Endokrina funkcija bubrega

Renin, eritropoetin, prostaglandini
U kori bubrega stvara se kalikrein koji je u vezi sa renin
angiotenzin sistemom i aldosteronom (Na, K)
Prostaglandini su vazodilatatori, smanjuju krvni pritisak
Eritropoetin je kofaktor eritropoeze (kotana sr)
Stvara se aktivni metaboit Vitamina D: 1,25 (OH)2D Kalcitriol
Metabolizam i izluivanje insulina, glukagona, hormona rasta,
parathormona i dr

18

19

Funkcija bubrega
Uklanjanje nepotrebnih i zadravanje supstanci potrebnih
organizmu
1. Eliminacija vode (kontrolisana antidiuretinim hormonom)
2. Eliminacija soli
3. Eliminacija nerastornih produkata metabolizma
4. Eliminacija tetnih i organizmu stranih materija: proteina, lekova,
otrova
5. Zadravanje materija potrebnih organizmu: proteina, glukoze,
elektrolita
6. Stvaranje amonijaka
Za ove procese neophodni su funkcionalno sposobni glomeruli i tubuli
20