Ljudska Prava U Srbiji, Godina Izdanja 2011.

Biblioteka
Izvetaji
17
Biblioteka
Izvetaji
LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 2011

PRAVO, PRAKSA I MEUNARODNI
STANDARDI LJUDSKIH PRAVA
Izdava
Beogradski centar za ljudska prava
Beogradska 54, Beograd,
Tel/fax. (011) 308 5328, 344 7121
e-mail: bgcentar@bgcentar.org.rs;
www.bgcentar.org.rs
Za izdavaa
dr Vojin Dimitrijevi
Urednik
dr Vesna Petrovi
Korektor
Jasmina Alibegovi
ISBN 978-86-7202-134-9
Priprema i tampa
Dosije studio, Beograd
LJUDSKA PRAVA
U SRBIJI 2011
PRAVO, PRAKSA I
MEUNARODNI STANDARDI LJUDSKIH PRAVA
Beogradski centar za ljudska prava

Beograd, 2012
Objavljivanje ovog Izvetaja pomogla je

Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.
Stavovi izneti u Izvetaju su stavovi saradnika
Beogradskog centra za ljudska prava.
Sadraj
Skraenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15
Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21
Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
27
1. Ispunjavanje preporuka meunarodnih nadzornih tela . . . . . . . . . .

2. Suoavanje s prolou tranziciona pravda . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Garancije potovanja ljudskih prava na nacionalnom planu
pravni lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Srbija pred Evropskim sudom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Ratifikacija meunarodnih ugovora o ljudskim pravima . . . . . . . .
6. Zatita ljudskih prava pred Ustavnim sudom Srbije. . . . . . . . . . . .
7. Reforma parvosua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Novi procesni zakoni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Nacionalni preventivni mehanizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. Nacionalna strategija za smanjenje preoptereenosti
smetajnih kapaciteta u zavodima za izvrenje krivinih
sankcija u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11. Ovlaenja slubi bezbednosti nacionalni interes v. pravo
na privatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12. Parada ponosa 2011. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13. Tumaenje slobode udruivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14. Rad politikih stranaka i finansiranje politikih aktivnosti . . . . . .
15. Kontrola javne vlasti nezavisne institucije . . . . . . . . . . . . . . . . .
16. Poloaj medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17. Romi najugroenija etnika grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
18. Migracije (izbeglice, raseljena lica, azilanti i povratnici
po readmisiji). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19. Zatita i ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava . . . . . . . . . . .
20. Restitucija povraaj bespravno oduzete imovine i obeteenje
vlasnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
27
27
28
29
29
29
30
31
32
32
33
34
35
36
36
37
38
39
39
40
Ljudska prava u Srbiji 2011.
LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM PROPISIMA. . . . . . . . . . . . . .
43
1. Ljudska prava u pravnom poretku Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
43
1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2. Ustav Srbije i ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.3. Meunarodni ugovori o ljudskim pravima i Srbija . . . . . . . . . . .
43
44
45
2. Pravo na delotvoran pravni lek za krenje ljudskih prava . . . . . .
48
2.1. Redovni pravni lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.2. Sprovoenje odluka meunarodnih organa. . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3. Ustavna alba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
48
49
52
2.3.1.
2.3.2.
Pravo podnoenja ustavne albe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Delotvornost ustavne albe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
52
54
3. Ogranienja i derogacija ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
57
3.1. Ogranienja ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.2. Odstupanja (derogacije) od ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . .
58
59
4. Posebna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
60
4.1. Zabrana diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
60
4.1.1.
4.1.2.
4.1.3.
Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zakon o zabrani diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zabrana diskriminacije pojedinih kategorija stanovnitva
u zakonodavstvu Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
60
61
4.1.3.1.
4.1.3.2.
4.1.3.3.
4.1.3.4.
4.1.3.5.
4.1.3.6.
63
64
65
66
67
67
Spreavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom. . . . . . . .

Osobe sa psihikim i intelektualnim tekoama . . . . . . . . . .
Ravnopravnost polova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Posebna zatita ena od diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . .
LGBT osobe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Poloaj transrodnih osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2. Pravo na ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2.1.
4.2.2.
4.2.3.
4.2.4.
63
68
Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Samovoljno liavanje ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pobaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zatita ivota pritvorenika i zatvorenika . . . . . . . . . . . . . . . . . .
69
71
72
72
4.3. Zabrana muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja

ili kanjavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
73
4.3.1.
4.3.2.
Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zabrana muenja u zakonodavstvu Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . .
73
75
4.3.2.1.
75
Krivino zakonodavstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sadraj
4.3.2.2.
4.3.3.
Izvrenje krivinih sankcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
76
4.3.3.1.
78
Kaznena politika i sudska prakasa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.4. Zabrana ropstva i prinudnog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.4.1.
4.4.2.
4.4.3.
Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Trgovina ljudskim biima i ljudskim organima i
krijumarenje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prinudni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5. Pravo na slobodu i bezbednost linosti i postupanje

s licima lienim slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5.1.
84
87
88
90
90
91
Postupanje s licima lienim slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
91
4.5.2.1.
4.5.2.2.
91
Obaveza ovenog postupanja i potovanja dostojanstva . . .

Razdvajanje okrivljenih i optuenih,
maloletnika i odraslih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sudski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ustavno sudstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nezavisnost i nepristrasnost sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.3.1.
4.6.3.2.
4.6.3.3.
4.6.3.4.
4.6.3.5.
92
92
94
95
96
Izbor sudija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Prestanak sudijske funkcije i disciplinski postupak . . . . . . . 99
Garancije nezavisnosti sudija (izuzee, dodela predmeta,
nepremestivost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Nespojivost sudijske funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Obuka sudija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Pravinost postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Suenje u razumnom roku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Javnost rasprave i javnost presude. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Garantije optuenima za krivina dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.7.1.
4.6.8.
80
83
85
Pravo na obavetenje o razlozima hapenja i o optubi . . . .

Izvoenje pred sudiju u najkraem roku i pravo na
suenje ili oslobaanje u razumnom roku . . . . . . . . . . . . . . .
Pravo na albu sudu zbog lienja slobode . . . . . . . . . . . . . . .
Pravo na naknadu tete zbog nezakonitog
lienja slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pravo na bezbednost linosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6. Pravo na pravino suenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.4.
4.6.5.
4.6.6.
4.6.7.
79
Zabrana samovoljnog hapenja i lienja slobode . . . . . . . . . . .
4.5.1.5.
4.6.1.
4.6.2.
4.6.3.
79
4.5.1.1.
4.5.1.2.
4.5.1.3.
4.5.1.4.
4.5.2.
76
Upotreba prinude od strane policije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
101
104
105
106
Pretpostavka nevinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Prava optuenih u krivinom postupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

4.6.8.1.
4.6.8.2.
Obavetenje o optubi, bez odlaganja i na jeziku

koji optueni razume . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Zabrana suenja u odsustvu i pravo na odbranu . . . . . . . . . . 108

4.6.8.3.
4.6.8.4.
4.6.8.5.
Poloaj svedoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Zabrana samooptuivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Pravo na albu i odtetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
4.7. Pravo na zatitu privatnog ivota, porodice, stana i prepiske . . . 111

4.7.1.
4.7.2.
4.7.3.
4.7.4.
Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Zatita podataka o linosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Stan (dom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Prepiska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
4.7.4.1.
4.7.5.
4.7.6.
Zakon o elektronskim komunikacijama. . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Porodini ivot i porodica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Seksualna autonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
4.8. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti . . . . . . . . . . . . . . 121

4.8.1.
4.8.2.
4.8.3.
4.8.4.
Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ravnopravnost verskih zajednica i versko organizovanje. . . . .
Zabrana verske zajednice i brisanje iz Registra . . . . . . . . . . . .
Restitucija imovine verskih organizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . .
122
122
124
124
4.9. Sloboda izraavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

4.9.1.
4.9.2.
4.9.3.
Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Zakon o javnom informisanju Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Osnivanje i rad elektronskih medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
4.9.3.1.
4.9.3.2.
Postupak izdavanja dozvola za emitovanje programa. . . . . . 128

Javni servis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
4.9.4.
4.9.5.
Krivino zakonodavstvo i sloboda izraavanja . . . . . . . . . . . . . 129

Zabrana propagande rata i pozivanja na nacionalnu,
rasnu ili versku mrnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
4.9.6. Slobodan pristup informacijama od javnog znaaja . . . . . . . . . . . 132
4.9.6.1.
Tajnost podataka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
4.10. Pravo na slobodu mirnog okupljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

4.10.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
4.10.2. Ogranienja slobode okupljanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
4.10.2.1. Mesto odravanja skupa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
4.10.2.2. Prijava skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
4.10.2.3. Obaveza drave da zatiti mirno okupljanje . . . . . . . . . . . . . 138
4.10.3. Zabrana javnog skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

4.10.4. Spreavanje nasilja i nedolinog ponaanjana na sportskim
priredbama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
4.11. Sloboda udruivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

4.11.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
4.11.2. Osnivanje i prestanak rada udruenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
4.11.3. Ogranienja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Sadraj
4.11.3.1. Ogranienje slobode udruivanja javnih slubenika . . . . . . . 145
4.11.4. Udruivanje stranaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
4.12. Pravo na mirno uivanje imovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

4.12.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.12.2. Eksproprijacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.12.3. Povraaj bespravno oduzete imovine i obeteenje
ranijih vlasnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.12.4. Stanarsko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
146
147
148
152
4.13. Prava pripadnika manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

4.13.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
4.13.2. Definicija manjine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
4.13.3. Zatita prava i ravnopravnosti nacionalnih manjina . . . . . . . . . 154
4.13.3.1. Ravnopravno uee u javnim poslovima
i politikom ivotu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.13.3.2. Izraavanje nacionalne pripadnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.13.3.3. Ouvanje identiteta manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.13.3.4. Upotreba jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
155
155
156
156
4.13.4. Posebna zatita manjina u Statutu AP Vojovodine. . . . . . . . . . . 157

4.13.5. Zabrana diskriminacije i izazivanja i podsticanja rasne,
nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti,
mrnje i netrpeljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
4.13.6. Nacionalni saveti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
4.14. Politika prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

4.14.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
4.14.2. Izborno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
4.14.2.1. Izborni postupak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
4.14.2.2. Mandati narodnih poslanika (prestanak mandata
i ostavke) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
4.14.2.3. Pravna zatita izbornih prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
4.14.3. Uee graana u upravljanju javnim poslovima . . . . . . . . . . . 164

4.14.3.1. Ogranienja u obavljanju javne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . 165
4.14.4. Politike stranke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

4.14.4.1. Finansiranje politikih stranaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
4.15. Pravo na pravnu linost i dravljanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

4.15.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
4.15.2. Pravo na dravljanstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
4.16. Sloboda kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

4.16.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
4.16.1.1. Proterivanje stranaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
4.16.2. Azil. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

4.16.2.1. Postupak za dobijanje azila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.16.2.2. Primena koncepata sigurne tree zemlje i sigurne
drave porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.16.2.3. Postupak pred Komisijom za azil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.16.2.4. Postupak pred Upravnim sudom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.16.2.5. Prava lica koja trae azil, izbeglica i lica kojima je
dodeljena subsidijarna zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.16.2.6. Maloletni traioci azila bez pratnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
175
177
178
178
179
180
4.16.3. Ogranienja slobode kretanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

4.16.4. Readmisija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
4.17. Ekonomska, socijalna i kulturna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

4.17.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
4.17.2. Pravo na rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
4.17.2.1. Pravo na pomo prilikom zapoljavanja i za sluaj
nezaposlenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
4.17.2.2. Prava radnika u vezi s prestankom radnog odnosa . . . . . . . . 187
4.17.2.3. Utuivanje prava iz radnih odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
4.17.3. Pravo na pravedne i povoljne uslove rada. . . . . . . . . . . . . . . . . 189

4.17.3.1. Pravina zarada i jednaka nagrada za rad . . . . . . . . . . . . . . . 190
4.17.3.2. Zatita na radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
4.17.3.3. Pravo na odmor, razonodu i ogranieno radno vreme. . . . . . 193
4.17.4. Sindikalne slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194

4.17.4.1.
4.17.4.2.
4.17.4.3.
4.17.4.4.
Sloboda sindikalnog organizovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zatita radnikih predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pravo na trajk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Opti kolektivni ugovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
195
196
197
199
4.17.5. Pravo na socijalno obezbeenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

4.17.6. Pravo na zatitu porodice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
4.17.7. Pravo na odgovarajui ivotni standard. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
4.17.7.1. Pravo na stanovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
4.17.8. Pravo na najbolje fiziko i mentalno zdravlje. . . . . . . . . . . . . . 206

4.17.8.1. Zdravstveno osiguranje i zdravstvena zatita . . . . . . . . . . . . 207
4.17.8.2. Prava pacijenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
4.18.9. Pravo na obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
II ODABRANE TEME. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
1. Novi procesni zakoni i reforma pravosua. . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
1.1. Procesno zakonodavstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
1.1.1.
Zakonik o krivinom postupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

1.1.1.1.
Istraga (uloga tuilatva i suda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
10
Sadraj
1.1.1.2.
1.1.1.3.
1.1.1.4.
1.1.1.5.
1.1.1.6.
1.1.1.7.
1.1.1.8.
1.1.2.
217
217
218
219
219
220
220
Zakon o parninom postupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

1.1.2.1.
1.1.2.2.
1.1.2.3.
1.1.2.4.
1.1.3.
Zatita ljudskih prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ravnopravnost stranaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pravo na odbranu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pretpostavka nevinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prisustvo okrivljenog i pritvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Racionalizacija postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Svedoci i vetaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vremenski okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Racionalizacija postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Proirenje mogunosti za zakljuenje poravnanja. . . . . . . . .
Ogranienja ljudskih prava u novom Zakonu o
parninom postupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
221
221
222
223
Zakon o izvrenju i obezbeenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

1.1.3.1.
1.1.3.2.
1.1.3.3.
1.1.3.4.
1.1.3.5.
1.1.3.6.
Sprovoenje izvrnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dostavljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odlaganje postupka izvrenja i obezbeenja i pravni
lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izvrne i verodostojene isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Predmet i sredstva izvrenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Trokovi postupka i sudski penali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
225
226
226
227
227
228
1.2. Reforma pravosua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

1.2.1.
1.2.2.
Izbor lanova Visokog saveta sudstva i Dravnog vea

tuilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229
Reavanje prigovora neizabranih sudija i tuilaca . . . . . . . . . . 230
1.2.2.1.
1.2.3.
1.2.4.
Povrede procedure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
Efikasnost pravosua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234

Poseban poloaj sudija za prekraje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
2. Nezavisne institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

3. Poloaj Roma socijalna ugroenost i diskriminacija. . . . . . . . . 245
4. Poloaj (diskriminacija) pojedinih kategorija stanovnitva
i posebno ranjivih grupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250
4.1. Homofobija i diskriminacija LGBT osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250
4.1.1.
4.1.2.
Odabrani sudski postupci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252

Nasilje na pripadnicima LGBT osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
4.2. Nacionalne i verske manjine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254

4.2.1.
4.2.2.
4.2.3.
Popis stanovnitva i nacionalne manjine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254

Nacionalni saveti nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
Poloaj Bonjaka u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
11
4.2.4.
4.2.5.
4.2.6.
Vojvoanski Maari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

Albanska nacionalna manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Verske manjine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
4.3. Poloaj osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

4.3.1.
Diskriminacija osoba sa psihikim i intelektualnim

tekoama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
4.4. rtve krijumarenja, trgovine ljudima i ljudskim organima. . . . . 266

4.5. Pravno nevidljiva lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270
4.6. Azilanti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
4.6.1.
Odnos lokalnog stanovnitva prema traiocima azila

i migrantima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
4.7. Povratnici po readmisiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
5. Odvojenost crkve i drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275

5.1. Razumevanje odnosa crkve i drave sekularnost ili
neutralnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
5.2. Sekularizam u Srbiji opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278
5.3. Naelo neutralnosti i problemi u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280
6. Poloaj medija i novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282

6.1. Uloga drave i vlasnitvo medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2. Rezultati privatizacije i materijalni poloaj medija i novinara. . . .
6.3. Profesionalizam i mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.4. Suenja i pritisci na novinare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.4.1.
283
285
286
288
Odabrani sudski postupci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
7. Neka otvorena pitanja u vezi finansiranja politikih

aktivnosti i kampanja politikih partija u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . 290
8. Poloaj branitelja ljudskih prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294
9. Pregled presuda Evropskog suda za ljudska prava u
odnosu na Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
9.1. Pravo na pravino suenje (l. 6 Konvencije) . . . . . . . . . . . . . . . . 300
9.1.1.
9.1.2.
9.1.3.
Duina trajanja krivinog postupka u kome je od suda

traeno da odlui o imovinsko-pravnom zahtevu
Risti protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
Trajanje postupka u kome sud reava pitanja od znaaja
za porodine odnose Veljkov protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . .
Neizvrenje pravosnanih presuda kojima se utvruje pravo
na novanu naknadu zbog povrede prava iz radnih odnosa
12
Sadraj
9.1.4.
9.1.5.
9.1.6.
Rakovi i Milutinovi protiv Srbije i

Milunovi i ekrli protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prvo n nepristrsni sud orgi protiv Republike Srbije . . .
Sistemski problem neujednaene sudske prakse
domaih sudova ivi protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pravo na pristup sudu Juhas uri protiv Srbije,
Dobri protiv Srbije i oki protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . .
301
303
304
305
9.2. Pravo na privatan i porodian ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306

9.2.1.
Povreda prava na privatnost itanjem prepiske

zatvorenika Miloevi protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
9.3. Zabrana muenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

9.3.1.
Nesprovoenje istrage zbog navodne torture Stanimirovi

protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
10. Suoavanje s prolou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308

10.1. Rad MKTJ u 2011. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
10.2. Presude MKTJ 2011. godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
10.3. Suenja za ratne zloine u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
Dodatak I
Najvaniji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju . . . . . . . 325
Dodatak II
Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi . . . . . . . . . . . . . . 331
13
Skraenice
AI Amnesty International
ANEM Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
APV Autonomna Pokrajina Vojvodina
BDP Bruto drutveni proizvod
BIA Bezbednosno informativna agencija
BNV Bosansko nacionalno vee
CeSID Centar za slobodne izbore i demokratiju
CoE Savet Evrope
CPT Evropski komitet za spreavanje muenja
dok. UN dokument Ujedinjenih nacija
DRI Dravna revizorska institucija
DS Demokratska stranka
DSS Demokratska stranka Srbije
ECHR/ECtHR/ESLJP Evropski sud za ljudska prava
ECmHR Evropska komisija za ljudska prava
EKPS/EK Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda od 4. novembra 1950.
ESP revidirana Evropska socijalna povelja
EU Evropska unija
EULEX Misija vladavine prava Evropske unije
Evropski sud Evropski sud za ljudska prava
EZ Evropska zajednica
FHP Fond za humanitarno pravo
FNRJ Federativna Narodna Republika Jugoslavija
GRECO The Group of States against Corruption
GSA Gej strejt alijansa
Haki tribunal/ICTY Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju
HRW Human Rights Watch
15
Izazovi prisilnih Izazovi prisilnih migracija u Srbiji: Poloaj izbeglica, inmigracija u Srbiji terno raseljenih lica, povratnika i trailaca azila, Grupa
484, Beograd, 2011.
Izvetaj 2003 Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2003, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2004.
Izvetaj 2008 Ljudska prava u Srbiji 2008, Beograd, Beogradski centar
za ljudska prava, 2009.
Izvetaj 2009 Ljudska prava u Jugoslaviji 2009, Beograd, Beogradski
centar za ljudska prava, 2010.
Izvetaj 2010 Ljudska prava u Jugoslaviji 2009, Beograd, Beogradski
centar za ljudska prava, 2011.
JNA Jugoslovenska narodna armija
KESK Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava
KPZ Kazneno popravni zavod
KZ Krivini zakonik Srbije
LDP Liberalno demokratska partija
LGBT Lezbijska gej biseksualna transrodna
LGBT populacija LGBT populacija u Srbiji stanje ljudskih prava i druu Srbiji tveni poloaj, Izvetaj Zatitnika graana, Beograd,
2011.
LGBT i reforma Radoman J. i dr., LGBT populacija i reforma sektora bezsektora bezbednosti bednosti u Republici Srbiji, Misija OEBS u Srbiji, Beograd, 2011.
MKT Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju
MOR Meunarodna organizacija rada
MUP Ministarstvo unutranjih poslova
NVO nevladine organizacije
Novi ZKP novi Zakonik o krivinom postupku
Novi ZPP novi Zakon o praninom postupku
NPM Nacionalni preventivni mehanizam
NSZ Nacionalna sluba za zapoljavanje
NUNS Nezavisno udruenje novinara Srbije
ODIHR Biro za demokratske institucije i ljudska prava
Odgovori Odgovori Vlade Srbije na Upitnik Evropske komisije
OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
OIPV Odluka o izboru poslanika u Skuptinu AP Vojvodine
16
Skraenice
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

PESK Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima od 16. decembra 1966.
PGP Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima od
16. decembra 1966.
PJP Posebne jedinice policije
PUPS Partija ujedinjenih penzionera Srbije
PZ Porodini zakon
RIK Republika izborna komisija
RRA Republika radiodifuzna agencija
RS Republika Srbija
RTS Radio-televizija Srbije
RZZO Republiki zavod za zdravstveno osiguranje
SCG Srbija i Crna Gora
SFRJ Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija
Sl. glasnik Slubeni glasnik
Sl. list Slubeni list SFRJ i SCG
SNS Srpska napredna stranka
SPS Socijalistika partija Srbije
SPO Srpski pokret obnove
Srbija Republika Srbija
Serbia As A Safe Serbia As A Safe Third Country: A Wrong Presumption,
Third Country Hungarian Helsinki Committee, 2011.
SRJ Savezna Republika Jugoslavija
SRS Srpska radikalna stranka
SUS Savezni ustavni sud
UN Organizacija ujedinjenih nacija
UNESCO Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i
kulturu
UNHCR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNS Udruenje novinara Srbije
Ustav Srbije Ustav Republike Srbije
Venecijanska komisija Evropska komisija za demokratiju putem prava Saveta
Evrope
VBA Vojno bezbednosna agencija
17
VOA Vojno obavetajna agencija

VSS Visoki savet sudstva
ZIKS Zakon o izvrenju krivinih sankcija
ZINP Zakon o izboru narodnih poslanika
ZLI Zakon o lokalnim izborima
ZKP Zakonik o krivinom postupku
ZOE Zakon o eksproprijaciji
ZOP Zakon o prekrajima
ZOR Zakon o radu
ZOS Zakon o strancima
ZPP Zakon o parninom postupku
ZUS Zakon o Ustavnom sudu
ZVP Zakon o vanparninom postupku
ZZO Zakon o zdravstvenom osiguranju
ZZZ Zakon o zdravstvenoj zatiti
YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava
18
Predgovor
Beogradski centar za ljudska prava objavljuje sintetike izvetaje o stanju
ljudskih prava od 1998. godine i to ini do danas. Svrha Izvetaja je da se prikau
i ocene ustavna i zakonska reenja u oblasti ljudskih prava u Srbiji. Analiza se bavi
obimom u kome je domae zakonodavstvo usaglaeno sa meunarodnim (univerzalnim i evropskim) standardima, odnosno svim onim ugovorima koje je Srbija do
sada ratifikovala.
U prvom delu blie se objanjavaju zakonska reenja koja se tiu ljudskih
prava. Analizirane su ustavne odredbe, najvaniji vaei zakoni i neki podzakonski
akti koji mogu da utiu na puno uivanje ljudskih prava. Odgovarajue odredbe domaih zakona porede se sa lanovima paktova UN i konvencija usvojenih po okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske konvencije o ljudskim pravima i tumaenjima
koja prua praksa komiteta UN i Evropskog suda za ljudska prava.
Drugi deo izvetaja obuhvata posebne tematske celine u kojima se objedinjuju pojedina ljudska prava koje odgovarajua tema najvie povezuje. Analiziraju
se i navode podaci o pojavama i postupcima drutvenih aktera koji utiu na stanje
ljudskih prava u zemlji. Ukazuje se na probleme i tekoe na koje nailaze graani
u ostvarivanju ljudskih prava, na propuste drave u realizaciji strategija i planova u
cilju unapreenja ljudskih prava i implementaciji zakona, na pojave diskriminacije,
na stanje pojedinh kategorija graana koji su u nepovoljnijem poloaju u odnosu na
veinu i mnoge druge okolnosti koje utiu na puno uivanje ljudskih prava i esto
imaju snane politike implikacije, a istovremeno utiu na stanje ljudskih prava u
zemlji.
Saradnici Beogradskog centra za ljudska prava su, pored redovnog i sistematskog praenja zakonodavne aktivnosti u cilju anlaize usklaenosti zakona s meunarodnim standardima sistematski su pratili medije i izvetaje i saoptenja meunarodnih i domaih nevladinih organizacija. Iz obimne grae izdvojene su one
pojave koje ukazuju da se pojedina prava ozbiljno kre, tako da se u Izvetaju ne
daju konane ocene, ve se samo prenosi ono to su mediji ili izvetaji o stanju
ljudskih prava objavili.
Objavljivanje Izvetaja podrala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu, pa koristimo priliku da im se zahvalimo to podravaju nae napore da doprinesemo unapreenju izvetavanja o ljudskim pravima.
Izvetaj su izradili saradnici Beogradskog centra za ljudska prava: Jelena
Aimovi, Andrea olak, Iva Danilovi, Nevena Dii Kosti, Dina Dobrkovi,
Bojan Gavrilovi, Nikola Gruji, Vidan Hadi Vidanovi, Vladan Joksimovi, An-
19
elka Markovi, arko Markovi, Damir Milutinovi, Nevena Nikoli, Lena Petrovi, Ivan Proti, Una Proti, Milo Stojkovi, Imola Soros, Duka Tomanovi,
Sonja Tokovi i Jovana Zori.
U Izvetaju se za oznaavanje aktera koristi muki rod, osim kada se, u konkretnom sluaju, radi o enskoj osobi. Inae autori i autorke ovog Izvetaja, kao
i Beogradski centar za ljudska prava, zalau se za rodnu ravnopravnost i naelno
podravaju rodno neutralnu upotrebu jezika.
20
Uvod
Srbija je provela 2011. godinu usredsreena na nekoliko najvanijih tema,
meu kojima su dominirali problemi vezani za elju da se zemlja priblii kandidaturi za lanstvo u Evropskoj uniji, da rei pitanje Kosova i Metohije i da sprei posledice svetske ekonomske krize, koje prete da drastino pogode i ekonomiju Srbije
i da dovedu zemlju na ivicu ekonomske propasti.
Na elu drave ostala je koalicija koja je 2008. godine dobila izbore pod
parolom I Evropa i Kosovo, ije sprovoenje primorava vlast da nekada povlai
sasvim protivrene poteze. Uz to, ta takozvana proevropska koalicija, sastavljena
je od stranaka koje nisu sasvim srodne i imaju ak i veoma razliitu prolost. Nosea stranka vladajue koalicije, Demokratska stranka, iji je predsednik Boris Tadi
istovremeno i Predsednik republike, bila je jedna od glavnih snaga koja se protivila
reimu Slobodana Miloevia i njegove Socijalistike partije Srbije, koji je Srbiju
uveo u sukob s ostalim republikama bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Miloevi je konano bio poraen na izborima u septembru 2000.
godine i u protestnim demonstracijama 5. oktobra iste godine, koje su usledile posle
odbijanja Slobodana Miloevia i snaga koje su ga podravale da priznaju izborni
poraz.
Razvojem politikih dogaaja, koji su prikazani u ranijim izvetajima Beogradskog centra za ljudska prava dolo je do pribliavanja Demokratske stranke
i Socijalistike partije Srbije, koje su ak potpisale i neku vrstu sporazuma o pomirenju. U vladi koja je upravljala Srbijom 2011. godine predstavnici SPS su tako
kontrolisali neke vane resore, meu kojima je i resor unutranjih poslova, s tim
to je nadleni ministar, Ivica Dai, postao i prvi potpredsednik Vlade. S druge
strane, 2011. godine jo uvek je vaio Ustav Srbije, usvojen 2006. godine kao kompromis izmeu tzv. proevropskih snaga i politikih stranaka koje su bile oslonac
prethodne vlade Vojislava Kotunice, ija je stranka, Demokratska stranka Srbije
(DSS), bila i ostala izrazito nacionalistika i evroskeptina, s tim to se njen evroskepticizam i toku 2011. godine sve vie pretvarao u otvorenu evrofobiju, tj. u stav
da Srbija treba da odustane od svake ambicije da postane lanica Evropske unije, za
koju ova stranka i njene saveznice nacionalistike orjentacije smatraju da je tetna
za Srbiju i za njene interese, i da ona treba da proglasi politiku neutralnost, koja
ne bi znaila samo generalno odbijanje daljeg pribliavanja Zapadu i jaanje veza s
Rusijom, nego i suprotstavljanje svim pokuajima integracije u Evropu.
Postojea vlada, razapeta ambicijama koje su u stvari suprotstavljene ali koje
je ona uporno predstavljala kao komplementarne pod poznatom parolom I Evropa
i Kosovo, morala je postepeno da gubi na popularnosti zato to oigledno nije
21
mogla da zadovolji sve svoje podravaoce a da istovremeno i ne reava gorua socijalna i ekonomska pitanja.
Na putu pribliavanja Evropskoj uniji Srbija je morala ozbiljno da pristupi ispunjavanju uslova za kandidaturu koju su postavljali organi Unije i najvanije
lanice Unije. Najodluniji potezi povueni su konanim izruenjem Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju (Hakom tribunalu ICTY) glavnih
preostalih optuenika, za koje se pretpostavljalo da se kriju u Srbiji. Vlasti su dotle pokuavale da izbegnu da to uine tvrdei ak da se ta lica uopte i ne nalaze
na teritoriji Srbije. General Ratko Mladi, nekadanji komandant Vojske Republike
Srpske, pronaen je i uhapen 26. maja 2011. godine a dva meseca kasnije usledilo
je i hapenje biveg predsednika Republike Srpske Krajine Gorana Hadia. Obojca su posle postupka predvienog srpskim zakonodavstvom izruena u Hag, gde
oekuju suenja 2012. godine. Hapenje Mladia izazvalo je demonstracije pripadnika desniarskih stranaka i nacionalistikih organizacija, koje su dovele do rtava i
materijalne tete u Beogradu, dok je Hadievo lienje slobode, s obzirom na to da
oko njega nije bio izgraen mit velikog borca i ratnika, prolo takorei bez ikakvih
reakcija.
Vlasti u Srbiji smatrale su da su predajom pomenutih optuenika i injenicom
da se Haki tribunal nalazi u zavrnoj fazi svog postojanja otklonile glavne prepreke
na putu ka kandidaturi za lanstvo u EU, ali se ispostavilo da je drugi kljuni elemenat srpske spoljne politike tenja da se ouva potpuni suverenitet nad Kosovom
poeo da predstavlja dopunsku smetnju. Kao to je vie puta pominjano u ranijim
izvetajima Centra, Ustav Srbije od 2006. godine sadri u svom preambularnom
delu sveanu obavezu svih dravnih organa da se ne pomire s gubitkom Kosova
i Metohije, da istraju na tome da je re o autonomnoj pokrajini koja je i dalje u
potpunosti u sastavu Srbije i da ne priznaju nikakav akt koji bi tome protivreio.
Meutim, privremena skuptina Kosova je 2008. godine proglasila nezavisnost a
do kraja 2011. godine Kosovo je kao nezavisnu dravu priznalo 85 drava, meu
kojima je bila veina lanica Evropske unije, uz izuzetak Slovake, Grke, Kipra,
Rumunije i panije.
Iz ove okolnosti proistekao je jo jedan uslov za dobijanje kandidature u
Evropskoj uniji, za koji se ranije pretpostavljalo da ne postoji i koji je srpsku vladu oigledno iznenadio. Prema izjavama funkcionera Evropske unije, od Srbije se
dodue nije trailo da prizna Kosovo kao nezavisnu dravu ali se ponekad na
nedovoljno jasan nain oekivalo da ona svoje odnose sa de facto vlau u Pritini uredi tako da ne budu poremeeni odnosi u regionu i da se ree mnoga pitanja
koja iziskuju zajedniko delovanje organa drave Srbije i ustanova uspostavljenih
u meuvremenu na Kosovu, kojima dominiraju Albanci kao dominantna etnika
skupina.
Situacija se zaotrila posle pokuaja kosovskih faktikih vlasti, nepriznatih u
Srbiji, da uspostave kontrolu nad celokupnim prostorom Kosova i Metohije, ukljuujui tu i one administrativne granine prelaze koji se nalaze na razmei izmeu
22
Uvod
teritorije Srbije i severnog dela Kosova, preteno naseljenog kompaktnim srpskim

ivljem. Ovim pokuajima otro su se suprotstavili Srbi na Severu Kosova i nizom
barikada blokirali prelaze kod mesta Jarinje i Brnjak pri tom se suprotstavljajui ne
samo predstavnicima nepriznate kosovske drave nego i organima meunarodnih
organizacija koji su po dotadanjim dogovorima vrili funkcije na teritoriji Kosova,
u prvom redu mirovne vojne snage Ujedinjenih nacija (KFOR) i institucije EULEX,
koja je po dogovoru imala da obavlja neke politike i pravosudne funkcije na tom
podruju. Pored podizanja barikada (od kojih su se neke nale i na teritoriji centralne Srbije van Kosova) dolo je i do sukoba u kojima je korieno oruje i koji su
doveli do ranjavanja vie lica, meu kojima su bili i pripadnici KFOR.
Sve se to desilo krajem jula 2011. godine i pojaalo je tenzije u tri pravca.
S jedne strane, predstavnici nekih najuticajnijih lanica Evropske unije, u prvom
redu Nemake, iji su vojnici bili ranjeni u incidentima, jasno su uslovili kandidaturu Srbije time da se to bre i efikasnije ostvari mogunost slobodnog kretanja na
celoj teritoriji Kosova i da se ukinu tzv. paralelne institucije na Kosovu i Metohiji,
koje figuriraju kao organi vlasti Republike Srbije a uspostavljene su izborima po
pravilima koja vae za celu Srbiju i finansirane iz srpskog budeta. S druge strane,
pokuajima zvanine Srbije da smiri odnose sa Kosovom i rei pitanja koja se tiu
svih Srba koji ive na Kosovu, a ne samo onih na severu Kosova, energino su
se suprotstavljali organi, organizacije i druge snage kosovskih Srba, grupisani na
severu Kosova, smatrajui da ih Srbija tako preputa potpunoj kontroli kosovskih
Albanaca i da time postepeno poinje da priznaje Kosovo kao nezavisnu dravu.
Stvar se komplikovala i time to su se na elu tri od etiri optine obrazovane kao
deo drave Srbije nali predstavnici stranaka koje su u opoziciji prema vladi Srbije
i prema njenoj politici pribliavanja Evropskoj uniji. Postavljanje barikada i sline
demonstracije na severu Kosova poeli su neodoljivo da podseaju na ponaanje
onih Srba u Hrvatskoj koji su se suprotstavljali uspostavljanju vlasti nezavisne Hrvatske postavljajui barikade od oborenih stabala, jo uvek poznate kao balvan
revolucija.
Stav vlade u Beogradu prema ovakvom razvoju dogaaja bio je kolebljiv iz
jo jednog razloga. Naime, Kosovo je bilo i ostalo jedna od najvie neuralginih
taaka unutranje politike, i zbog toga to se gubitak Kosova smatra istorijskim
porazom, naroito zato to se na Kosovu nalaze mnogobrojni tragovi srpske srednjovekovne drave i srpskog kulturnog prisustva i to mnoge uticajne institucije u
Srbiji, u prvom redu Srpska pravoslavna crkva, dre da je svako priznanje gubitka
Kosova izdaja ogromnih razmera. Ovu okolnost koriste sve stranke desnice a i mnoga patriotska udruenja, meu kojima se neka od najagresivnijih definiu odnosom
prema Kosovu u samom svom nazivu, kao to je npr. udruenje 1389, ije se ime
poklapa s datumom Kosovske bitke. Uslovi u vezi s Kosovom protumaeni su stoga
kao nove prepreke, postavljene pred ulanjenje Srbije u EU poto je ispunila uslove
vezane za saradnju s Hakim tribunalom. Opet su se pojavili zahtevi za totalnu preorijentaciju spoljne politike Srbije, odustajanje od evropskih integracija i pribliavanje drugim saveznicima, u prvom redu Rusiji.
23
Pa ipak, vlada Srbije se posle izvesnog kolebanja opredelila za pojaanje neposrednih i neformalnih kontakata s vlastima u Pritini radi reavanja onih pitanja
koja nisu vezana za status Kosova i za njegovo implicitno priznavanje kao nezavisne drave. Ovakav stav objanjavan je potrebom da se reavaju pitanja koja se tiu
ivota ljudi koji ive na tom prostoru, a naroito onih Srba koji obitavaju u nizu
enklava u junim delovima Kosova i koji ne mogu kompaktno da se sukobljavaju s
faktikim vlastima, pa ak ni da reavaju neka najosnovnija egzistencijalna pitanja.
Prema statistikama, takvih Srba ima vie od onih koji ive na severu Kosova i meu
njima postoje politike snage, pa i stranke, koje pristaju da uu u organe nepriznate
kosovske drave radi zadovoljavanja potreba srpskog stanovnitva.
Poetkom 2011. otpoeli su razgovori izmeu delegacija Srbije i delegacije
kosovske vlade (u Srbiji na nivou niem od ministarskog) radi reavanja izvesnih
problema koji ne zadiru u status Kosova i ne mogu da predstavljaju nikakvo preutno priznanje kosovske drave. Meutim, oni su ili sporo i zastali su zbog dogaaja
krajem jula tako da je, i pored svih napora, pa ak i pored preporuke Evropske
komisije, Evropski savet kao nadleni organ EU odloio odluivanje o kandidaturi
Srbije. Ova odluka doivljena je u Srbiji kao veliki spoljnopolitiki poraz i opet
je ojaala snage koje se protive evropskim integracijama Srbije. Najkonzistentnija
u tom otporu je DSS, koja je ak otila dotle da rei da istupi iz Evropske narodne partije, skupa evropskih politikih partija desnog centra, kojima inae pripadaju
neki od glavnih funkcionera Evropske unije, pa i oni politiari evropskih zemalja,
kao npr. nemaka kancelarka Angela Merkel, koja je bila najizriitija u postavljanju uslova Srbiji da uredi odnose s kosovskim Albancima. Vlada Srbije je, i pored
zastoja i tekoa, nastavila s tehnikim pregovorima s predstavnicima kosovskih
vlasti i pri tom sporazumno reila neka od pitanja od najmanjeg politikog znaaja.
I pored suprotnih prognoza, koaliciona vlada, obrazovana posle izbora 2008.
godine, preivela je sve potrese samo uz jednu rekonstrukciju (marta 2011) i svi su
izgledi da e biti prva vlada posle demokratskih promena od 2000. godine koja e
izdrati ceo mandat. Meutim, Srbija je daleko od toga da je reila mnoga vana
pitanja koja se pred nju postavljaju.
Ekonomska kriza se u zemlji pogorala ne samo zbog posledica svetske ekonomske krize ve i zbog toga to se ispostavilo da su mnogi ekonomski potezi povueni posle 2000. godine, a naroito posle ubistva premijera Zorana inia, bili
pogreni i nepromiljeni. Pri tom se najee pominje neuspeh privatizacije koja je
po proirenom miljenju izvedena na brzoplet i koruptivan nain i dovela do toga
da mnoga uspena preduzea budu pod izuzetno povoljnim uslovima, pa i bez tendera i licitacija, prodata nesolidnim partnerima koji nisu imali interesa da nastave
proizvodnju ve da na jeftin nain dou do zgrada i postrojenja koja su prisvajali, a
privatizovana preduzea dovodili do steaja ostavljajui tako za sobom veliku masu
nezaposlenih i graana koji su izgubili steena prava na socijalnu zatitu i davanja.
Procenat nezaposlenih u Srbiji tako je postao jedan od najviih u svetu a broj graana koji ive ispod linije siromatva popeo se i do treine.
24
Uvod
Proirena i sistematska korupcija je po optem priznanju jedan od najveih

problema s kojima se i daje suoavaju drava i drutvo u Srbiji. Prema raznim ispitivanjima percepcije korupcije, kako onim izvrenim u zemlji, tako i u inostranstvu,
Srbija spada meu najkorumpiranije drave. Ima se utisak da su napori da se korupcija smanji ili bar svede na podnoljiv nivo neiskreni, nedosledni i osueni na neuspeh iz niza razloga. Jedan od paradoksa je da je vlada jo 2000. godine obrazovala
svoj Savet za borbu protiv korupcije koji nikada nije u potpunosti uvaavala i koji
su neki lanovi vlade esto napadali zbog navodne nekompetentnosti i pristrasnosti.
Izvetaji ovog Saveta teko dopiru do medija a nosioci dravnih funkcija se na njih
malo obaziru. Pored ovog Saveta, osnovana je naoko mnogo jaa Agencija za borbu protiv korupcije, koja bi trebalo da predstavlja nezavisno telo s veim stvarnim
ovlaenjima ali iji je rad i u 2011. godini nailazio na tekoe.1
Obuzetost osnovnim egzistencijalnim pitanjima stvorila je veliko nezadovoljstvo i postala jedno od osnovnih politikih pitanja, pitanja koja poinje da zasenjuje
sva druga i da utie i na ponaanje i istupe politikih stranaka. Ono to zabrinjava
jeste da se socijalno nezadovoljstvo u politikom ivotu ne reflektuje na uobiajen
nain ve da stremi jaanju nacionalistike desnice. Sindikati su i dalje slabi, razjedinjeni i neefikasni, a graani u njih nemaju poverenje. Neki od njih pokuavaju
da se pretvore u politike stranke ali i tada se vie bave nacionalistikim parolama
od tema koje bi bile vezane za sudbinu radnih ljudi. Otuda politika scena Srbije
poinje da biva asimetrina, to jest da se skoro cela sastoji od snaga desnog centra
i krajnje desnice i da skoro bez ostatka koketira s nacionalizmom. Kao posledica
toga, sklonost ka potpunom sagledavanju prolosti se sve vie gubi pa se i dalje
suzbijaju svi pokuaji da se utvrdi krivica i odgovornost za ratne zloine, to se
vidi po upornom negiranju rezultata Hakog tribunala, odbijanju njegovih presuda i
tekoama da se organizuje regionalna saradnja na putevima kanjavanja poinilaca
i preispitivanja ratnih zbivanja.
Jedan od najupadljivijih primera poputanja pred predrasudama i agresivnou toboe patriotskih organizacija bilo je otkazivanje Parade ponosa koja je 2.
oktobra 2011. trebalo da se odri u Beogradu. Kao to se moglo videti iz Izvetaja
Beogradskog centra za 2010. godinu, ova parada je prvi put odrana te godine, dodue uz velike tekoe. Uesnici parade bili su saterani na vrlo mali prostor, morale
su da ih obezbeuju jake policijske snage, dok su protivnici priinili ogromnu materijalnu tetu u Beogradu. Takav otpor Paradi pripremao se i 2011. godine na jo iri
i sistematiniji nain. Vlast je popustila i zabranila Paradu ponosa.2
Jedna od tekoa u funkcionisanju vlade na koju se stalno upozorava jeste fenomen tzv. partokratije. Naime, koalicioni sporazumi na kojima vlada u Srbiji poiva jo od 2004. godine svode se na neku vrstu podele interesnih sfera, koju mnogi nazivaju feudalnom. Tada je naputen raniji princip, potekao iz vlade Zorana
1
2
Vidi II.2.
Vidi II. I.4.10.3.
25
inia, prema kome se ekipa koja predvodi jedan resor sastoji od ministra iz jedne
stranke i dravnih sekretara, pomonika i naelnika direkcija koji potiu iz drugih
koalicionih stranaka ili su nezavisne linosti. Prevalentni sistem se sada sastoji u
tome da jednoj stranci bude dodeljeno itavo ministarstvo i da se u tom ministarstvu
na elnim pozicijama nalaze iskljuivo ljudi iz politike partije kojoj ministarstvo
pripada i da kvalitet i sposobnost tih ljudi ocenjuje samo rukovodstvo odgovarajue stranke. Takvi dravni funkcioneri po optem miljenju nisu samostalni a i
esto su nestruni jer ih biraju njihova stranaka rukovodstva. ak i kada se desi da
neki od njih napravi skandal ili ak izvri krivino delo, on se moe zameniti samo
pripadnikom iste stranke. Politike stranke se slino ponaaju i prilikom imenovanja
lanova upravnih odbora javnih preduzea. I pored predizbornih obeanja da e lanovi upravnih odbora biti strunjaci iz odgovarajue oblasti, to u praksi nije sluaj;
naprotiv, partije na ta mesta postavljaju linosti koje su ih na neki nain zaduile,
koje su im odane i od kojih oekuju usluge u budunosti.
Partokratija postepeno stvara utisak u javnosti da politike stranke nisu zatitnici interesa graana, drutvenih slojeva ili grupa ve da su politiari posebna
vrsta profesije kojoj je jedini cilj da doe na vlast, bude na vlasi i odri se na njoj i
da zato ne poseduje nikakve stvarne politike programe ve se povodi za trenutnim
raspoloenjima kojima ugaa da bi prikupila dovoljno glasova da uestvuje u vlasti.
S obzirom da se, kao to je ve pomenuto, politiki programi stranaka, ak i ako
su dovoljno jasno artikulisani, malo razlikuju ili se skoro uopte ne razlikuju, birai
se opredeljuju prema drugim merilima (od kojih vano mesto zauzima linost voe
stranke), ime se proputa mogunost za ozbiljnu politiku raspravu koja se ne bi
sastojala samo od parola i stereotipa. Budui da je teko sastaviti vlade koje nisu
proizvod irih koalicija i na to da zbog slinosti programa mnoge stranke mogu da
ulaze u najrazliitije koalicione kombinacije, birai nisu sigurni u efikasnost svojih
glasova jer ih daju stranci koja radi koalicije moe u velikoj meri da odstupi od
predizbornog programa i obeanja. Razoaranost u politiku i u celu politiku klasu
dovodi do sve vee apatije i sklonosti ka apstinenciji, to moe loe da se odrazi na
obrazovanje vlasti i konzistentnost njene politike.
26
Rezime
1.
Ispunjavanje preporuka meunarodnih nadzornih tela
Budui da je potpisnica niza univerzalnih meunarodnih instrumenata Srbija ima obaveziu da podnosi periodine izvetaje ugovornim telima UN. Marta
ove godine podnela je dravni izvetaj Komitetu za ljudska prava i Komitetu za
eliminaciju rasne diskriminacije. Iako je drava obavezna da upozna iru javnost
o svom izvetaju i posebno o preporukama komiteta, u Srbiji do sada nije ustanovljena praksa objavljivanja izvetaja.
Pred Srbijom je obaveza da dostavi izvetaje i drugim komitetima UN i to:
Komitetu protiv muenja u novembru 2012. godine, Komitetu za prava deteta u
martu 2013. godine, kada treba da dostavi i izvetaje o primeni dva Fakultativna
protokola uz Konvenciju o pravima deteta (o ueu dece u oruanim sukobima i
o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji), Komitetu za ukidanje eliminaciju rasne diskriminacije u januaru 2014. godine i Komitetu za ljudska prava u
aprilu 2015. godine, a kasni s podnoenjem izvetaja Komitetu za ukidanje diskriminacije ena i Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava (koji su trebali
da se podnesu 2010. godine) i Komitetu za prava osoba sa invaliditetom. Nacrt
izvetaja o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom sainjen je u 2011.
godini i nalazi se na sajtu Uprave za ljudska i manjinska prava.
Univerzalni periodini pregled koji svaka drava lanica UN jednom u etiri
godine podnosi Savetu za ljudska prava Srbija je podnela u decembru 2008. godine,
prihvatila je 24 preporuke i o njihovom ispunjenju treba da izvesti Savet za ljudska
prava 2013. godine kada podnosi drugi univerzalni periodini pregled.
Evropski sistem zatite stvara obavezu podnoenja izvetaja o primeni Revidirane Evropske socijalne povelje pa je Srbija u novembru ove godine podnela svoj
prvi izvetaj. Poto je postupak razmatranja izvetaja drava veoma sloen, jasno
je da u toku 2011. godine nije dobijen izvetaj Komitet ministara koji bi sadrao
preporuke za unapreenje ekonomskih i socijalnih prava.
Evropski komitet za spreavanje muenja i neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka (CPT) posetio je Srbiju po trei put u februaru 2011. godine ali
izvetaj s nalazima posete nije objavljen do kraja 2011. godine.3
2.
Suoavanje s prolou tranziciona pravda
Srbija je tokom 2011. godine konano uhapsila i u pritvorsku jedinicu MKTJ

prebacila Ratka Mladia, biveg komandanta Glavnog taba Vojske Republike Srp3
Vie u I.1.
27
ske, i Gorana Hadia, nekadanjeg predsednika vlade samoproglaene Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem i predsednika tzv. Republike
Srpske Krajine, i tako uinila dostupnim ovom sudu i poslednju dvojicu begunaca,
optuenih za zloine izvrene na teritoriji nekadanje SFRJ.
U pogledu suoavanja sa prolou, tj. utvrivanja injenica o zloinima izvrenim tokom ratova na prostoru bive SFRJ i krivinog procesuiranja odgovornih
za ove zloine, hapenja Mladia i Hadia bila su najznaajniji dogaaji u 2011.
godini. Sva ostala znaajnija deavanja ne samo da nisu doprinela utvrivanju odgovornosti za zloine i kanjavanju krivaca, nego su i ugrozila saradnju izmeu
pravosudnih organa ovih drava. Krivino gonjenje izvrilaca ratnih zloina u Srbiji
nailazi na ozbiljne smetnje zbog naruenih odnosa sa Hrvatskom i BiH. Naime,
zloini za koje se sudi u Srbiji po pravilu su izvreni van njene teritorije, brojni
svedoci se nalaze van dometa srbijanskog pravosua pa je saradnja sa pravosudnim
organima susednih zemalja od kljunog znaaja.
Kad je u pitanju izvetavanje medija o temama vezanim za oblast tzv. tranzicione pravde, ne primeuju se pozitivne tendencije. Broj medija koji insistiraju na
utvrivanju odgovornosti za zloine izvrene tokom oruanih sukoba na prostoru
bive Jugoslavije i odgovorno i objektivno izvetavaju o ovoj temi je veoma mali,
dok veina medija ovoj temi pridaju panju uglavnom kada su aktuelne vesti o deavanjima u vezi sa postupcima koji se vode povodom zloina u kojim su Srbi bili
rtve. Takoe zabrinjava injenica da tampani mediji ne posveuju veliku panju
suenjima za ratne zloine koja se odvijaju u Beogradu, a jo manje panje ovim
suenjima posveuju televizijske stanice. Ni suenja pred MKTJ ne dobijaju dovoljno prostora u medijima.4
3.
Garancije potovanja ljudskih prava na nacionalnom

planu pravni lekovi
Pozitivni propisi u Srbiji donekle omoguavaju primenu prakse Evropskog

suda za ljudska prava jer procesni zakoni predviaju mogunost podnoenja zahteva
za zatitu zakonitosti ako je pravosnanom odlukom ili odlukom u postupku koji je
prethodio njenom donoenju primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda
utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima.
Predvieni su i uslovi za ponavljanje pravosnano okonanog postupka po
predlogu stranke kada stranka stekne mogunost da upotrebi odluku Evropskog
suda za ljudska prava kojom je utvrena povreda ljudskog prava, a to je moglo da
bude od uticaja na donoenje povoljnije odluke, odnosno ukoliko je Ustavni sud u
postupku po ustavnoj albi utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog
prava i slobode zajamene Ustavom u posupku pred redovnim sudovima, a to je
moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije odluke.
4
Vie u II.10.
28
Rezime
Meutim, ostalo je nereeno pitanje ispunjavanja odluka ugovornih tela UN

poto se ove odluke na pominju u zakonima kao osnov za ponavljanje postupka ili
podnoenja vanrednih pravnih lekova.5
4.
Srbija pred Evropskim sudom
Trend porasta broja predstavki podnetih Evropskom sudu za ljudska prava

protiv Republike Srbije nastavljen je u 2011. godini, pa se Srbija nalazi na sedmom
mestu po broju predstavki iza Rusije, Turske, Ukrajine, Rumunije, Italije i Poljske
iako sve one imaju mnogo vei broj stanovnika. Do sada je Sud u odnosu na Srbiju
doneo ukupno 61 (u 54 presude je utvrena makar jedna povreda Konvencije), a tokom ove godine 12 presuda, a Zastupnik Srbije postigao dogovor o poravnanju u 77
predmeta. Iz buzeta Srbije je na ime naknade nematerijalne tete isplaeno ukupno
297.500 evra. Najvei broj predstavki podnosi se zbog dugog trajanja postupka i
neizvrenja pravosnanih presuda domaih sudova.6
5.
Ratifikacija meunarodnih ugovora o ljudskim pravima
Narodna skutina Republike Srbije je ove godine ratifikovala mali broj meunarodnih ugovora koji se odnose na ljudska prava. Meu multilateralnim ugovorima usvojenim ove godine koji se manje ili vie direktno odnose na ljudska prava
nalaze se UN Konvencija o smanjenju broja lica bez dravljanstva, UN Konvencija
o zatiti svih lica od prinudnih nestanaka i Trei protokol uz Evropsku konvenciju
o ekstradiciji.
6.
Zatita ljudskih prava pred Ustavnim sudom Srbije
Donekle ohrabruje injenica da se sve ee u odlukama po ustavnim albama Ustavni sud poziva na praksu Evropskog suda za ljudska prava, to je veoma vano poto naelo supsidijarnosti pretpostavlja da je zatita ljudskih prava pre
svega zadatak drave a da je uloga Evropskog suda za ljudska prava korektivne
prirode. Veliki problem predstavlja koliina ustavnih albi pred Ustavnim sudom,
kao i injenica da je skoro polovina izjavljena zbog povrede prava na suenje u
razumnom roku (od oko 9.000 predmeta koji su se krajem 2011. godine nalazili
pred Ustavnim sudom 40% odnosilo se na dugo trajanje sudskog postupka), a da je
izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu i dalje u njegovoj nadlenosti da
reava u sluejevima povrede ovog prava, iako je Venecijanska komisija preporuila prenoenje ove nadlenosti na redovne sudove u cilju smanjenja broja zaostalih
predmeta. Pored ovoga, izmene su unele novinu po kojoj Ustavni sud nee moi da,
5
6
Vie u I.2.
Vie u II.9.
29
kao do sada, ponitava sudske odluke. Ispravljanje povrede ljudskih prava moe se
sprovoditi jedino podnoenjem vanrednih pravnih lekova u krivinom i parninom
postupku pred redovnim sudovima, to je takoe suprotno preporuci Venecijanske
komisije koja smatra da Ustavnom sudu treba omoguiti da poniti sudsku odluku.
Izmenama zakona o Ustavnom sudu uvedena je pozitivna promena koja uspostavlja mehanizam za naknadu tete u sluajevima povrede ljudskih prava jer ukida
sada postojei postupak pred Komisijom za naknadu tete i daje ovlaenje Ustavnom sudu da u odluci kojom usvaja ustavnu alba istovremeno odlui i o zahtevu
za naknadu tete, ukoliko je takav zahtev postavljen. Veoj efikasnosti u reavanju
sluajeva pred Ustavnim sudom verovatno e doprineti reenje uvedeno izmenama
zakona po kome je predvieno da Sud radi i odluuje i u uem sastavu, odnosno
Velikom i Malom veu.7
7.
Reforma parvosua
Naalost, i u 2011. godini mnogi propusti, nepotovanje procedura i rokova

uinili su da proces reforme ponovo bude u centru panje medija, meunarodnih
institucija i strune javnosti. Evropska komisija je u svom izvetaju iznela kritike na
raun reforme pravosua i konstatovala da Srbija mora da ulae velike napore kako
bi dostigla evropske standarde u ovoj oblasti. Izbori za stalne lanove Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca odrani su u martu 2011. Drutvo sudija Srbije
je osporavalo kredibilitet izbora jer je 837 nereizabranih sudija bilo iskljueno iz
izbornog procesa dok je sudijama za prekraje dato birako pravo, iako Ustavni sud
nije odluio o ustavnosti ovog reenja.
Pored toga, nisu usvojene primedbe Venecijanske komisije koje se odnose na
pravni lek, jer se prema izmenama zakona sudijama i tuiocima, usvojenim krajem
2010. godine, prigovori na odluku o prestanku sudijske funkcije podnose stalnom
sastavu Visokog saveta sudstva i Dravnom veu tuilaca a ne Ustavnom sudu, kako
je predvialo ranije reenje. Kriterijumi koji se primenjuju u postupku ocene rada
sudija nisu izmenjeni iako je bilo dosta kritika na njihov raun. Naime, u postupku
preispitivanja osposobljenosti i strunosti sudije, koriste se iskljuivo merila propisana Odlukom o kriterijumima i merilima iz 2009. godine koja su svedena samo na
kvantitativno merljive kriterijume. Roita za razgovor sa neizabranim sudijama idu
sporo, postupak nije zavren iako je planirano da se zavri do septembra ove godine. Mandat nekoliko lanova Visokog saveta sudstva je prekinut ili je sporan.
Nova organizacija sudova nije adekvatana i ne uspeva da rei problem neefikasnosti i neravnomerne optereenosti sudija, a veliki je i broj nereenih predmeta, posebno u postupku izvrenja. Prema podacima iz oktobra 2011. godine bilo
je 3.276.299 nereenih predmeta od kojih ak 2.830.826 izvrnih. Sudovi posebne
nadlenosti imali su ukupno u radu 970.570 predmeta, od toga su reili 427.228
7
Vie u I.2.3 i I.4.6.2.
30
Rezime
predmeta, dok je u osnovnim sudovima irom Srbije u maju ove godine bilo vie od
906.000 nereenih predmeta.8
8.
Novi procesni zakoni
Tokom 2011. godine doneto je vie zakona koji bi trebalo da utiu na potpunije ostvarivanje prava na pravino suenje i omoguiti da se praksa nacionalnih sudova i drugih dravnih organa uskladi s praksom Evropskog suda i meunarodnim
standardima, meu kojima su najvanija tri procesna zakona: Zakonik o krivinom
postupku, Zakon o parninom postupku, Zakon o izvrenju i obezbeenju. Pored
ova tri zakona u 2011. godini usvojena su jo dva zakona koji imaju uticaja na prava
graana i procesna pravila i to Zakon o advokaturi i Zakon javnom belenitvu.
Zakonik o krivinom postupku, usvojen 26. septembra, poee da se primenjuje 15. januara 2013. godine izuzev u postupcima za krivina dela organizovanog
kriminala ili ratnih zloina u kom sluaju poinje da se primenjuje 15. januara 2012.
Najznaajniju novinu predstavlja promenjena uloge suda u dokazivanju i utvrivanju istine, odnosno uvoenje tuilake istrage prema kojoj je tuilac zaduen za
prikupljanje dokaza a sud izvodi dokaze na predlog stranaka, uz pravo da intervenie samo izuzetno i supsidijarno. Mada zakon jo nije poeo da se primenjuje, ve
sada postoji opravdana bojazan da tuilatvo nema kapaciteta da ovu promenu uspeno iznese jer za ovako sutinsku izmenu nije dovoljno samo znanje tuilaca, ve
i finansijska sredstva i materijalni uslovi za voenje istraga, saradnja s policijom,
sudovima i advokatima. Postavlja se takoe pitanje kako obezbediti ravnopravnost
stranaka u postupku kada je jasno da tuilatvo raspolae veim kapacitetima za
sprovoenje istrage nego okrivljeni. Pored ve uvedene procesne obaveze albenog suda da donese konanu odluku u sluajevima kada se predmet nae drugi put
u postupku po albi, pojednostavljenje i skraenje krivinog postupka oekuje se
zbog mogunosti sklapanja sporazuma sa tuilatvom, uvoenja pripremnog roita,
i proirenja nadlenosti sudije pojedinca.
Praksa je pokazala da je neefikasnost sudova u velikoj meri bila uslovljena nekim reenjima vaeeg Zakona o parninom pa je 2011. godine usvojen novi
zakon koji stupa na snagu 1. februara 2012. godine. Najvanije novine ovog zakona koje mogu da doprinesu ubrzanju postupka su: obaveza suda da odredi vremenski okvir za sprovoenje postupka u skladu sa naelom suenja u razumnom
roku, da po pravilu sudi sudija pojedinac, a da se u izuzetnim sluajevima sudi u
veu, mogunost da se donese presuda bez odravanja glavne rasprave. Trajanje
drugostepenog postupka je racionalizovano kroz institut donoenja drugostepene
meupresude, restrikciju apsolutno bitnih povreda odredaba parninog postupka o
kojima drugostepeni sud vodi rauna po slubenoj dunosti, izjavljivanje albe alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje, efikasnijim postupkom vetaenja
i dostavljanja pismena.
8
Vie u I.4.6. i II.1.2.
31
S druge strane, zakon je izazvao negativne reakcije zbog odredbe po kojoj

punomonik u postupku mora da bude advokat, zatim zbog reenja po kome lice
koje namerava da podnese tubu protiv drave mora da dostavi predlog za mirno
reavanje sporova to stavlja stranku u neravnopravan poloaj, kao i lanovi zakona koji uvode postupak za za zatitu kolektivnih prava i interesa, po kojima se
udrenjima i drugim organizacijama moe zabraniti istupanje u javnosti ako se u
sudskom postupku utvrdi da lice za koje se tvrdi da ugroava kolektivna prava i
interese graana nije odgovorno pa se ak moe zahtevati i naknada tete ime se
ugroava sloboda izraavanja.
Od septembra 2011. godine primenjuje se i novi Zakon o izvrenju i obezbeenju koji ima za cilj da se skrati izvrni postupak koji traje neopravdano dugo. Najvanija izmena je rastereenje sudova onih poslova koji ne predstavljaju suenje u uem
smislu, a koji su po novom reenju povereni i privatnim izvriteljima. Primena dela
zakona koji se odnosi na privatne izvritelje odloena do maja 2012. godine.9
9.
Nacionalni preventivni mehanizam
Jula 2011. godine doneta je odluka da poslove nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM) obavlja Zatitnik graana. Zatitnik graana na nivou Republike
Srbije treba da sarauje sa ombudsmanom Autonomne pokrajine Vojvodina i udruenjima ijim je statutom predvieni cilj udruivanja unapreenje i zatita ljudskih
prava i sloboda. Zamenik zatitnika graana zaduen za prava lica lienih slobode je
u drugoj polovini 2011. godine preduzeo niz aktivnosti usmerenih na uspostavljanje
ovog mehanizma koji treba da pone sa radom poetkom 2012. godine. Organizacije civilnog drutva koje e saraivati sa Zatitnikom graana birae se putem javnog
konkursa, a plan je da se u toku 2012. godine obavi poseta u vie od 80 ustanova u
kojima borave lica liena slobode. Pozitivno je da su organizacije civilnog drutva
izriito pomenute u zakonu i ukljuene u aktivnosti NPM, mada ostaje da se u toku
sledee godine vidi da li e ovaj mehnizam dati rezultate, da li e postojati dovoljno
finanijskih sredstava da on nesmetano funkcionie i kako e se dravni organi odnositi prema njegovim preporukama.10
10.
Nacionalna strategija za smanjenje preoptereenosti

smetajnih kapaciteta u zavodima za izvrenje krivinih
sankcija u Republici Srbiji
Vlada je tokom 2011. godine poela realizaciju Strategiju za smanjenje preoptereenosti smetajnih kapaciteta u zavodima za izvrenje krivinih sankcija u
Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine. U toku nekoliko proteklih
9
10
Vie u II.1.1.
Vie u I.4.3.1.
32
Rezime
godina Uprava za izvrenje sankcija pri Ministarstvu pravde je u velikoj meri unapredila poloaj lica lienih slobode, ali se i dalje suoava s nereivim problemima smetaja i slabim finansiranjem ove oblasti. Poveanje smetajnih kapaciteta
mora da prati ea primena alternativnih sankcija i bolje organizovano sprovoenje
uslovnog otpusta kroz uvoenje programa nadzora i pruanja podrke uslovno otputenim zatvorenicima u cilju smanjivanja stope recidivizma jer veinu lica lienih slobode u Srbiji ine povratnici. Takoe je neophodno uvesti programe podrke
bivim osuenicima (u obezbeivanju smetaja, pronalaenju posla, obrazovanju i
sl.). U novembru 2011. godine otvoren je novi objekat Kazneno popravnog zavoda
u Padinskoj skeli koji moe da primi 450 osuenika i to e u izvesnoj meri rasteretiti druge zavode u Srbiji, ali i dalje su uslovi u zavodima takvi da se esto mogu
okarakterisati kao neoveno i poniavajue kanjavanje to je zabranjeno i po meunarodnim standadima i po vaeim zakonima u Srbiji.11
11.
Ovlaenja slubi bezbednosti nacionalni interes v. pravo

na privatnost
Ovlaenja slubi bezbednosti BIA, VBA i VOA ostala su su veoma iroka.

Ona se uglavnom odnose na pravo slubi da prikpljaju podatke o graanima, posebno kada je u pitanju organizovani kriminal i mogue teroristike aktivnosti. Dodue
Zakoni kojima su ureene ove slube obavezuju pripadnike slubi i lica koja vre
nadzor da dobijene informacije uvaju kao tajnu, ali nisu uspostavljena precizna
pravila u pogledu ovlaenja za prikupljanje podataka, kao ni sluajevi kada ove
agencije mogu koristiti posebne operativne mere i sredstva za tajno prikupljanje
podataka.
Na zatitu prava na privatnost i neporedivost tajnosti prepiske direktno ili
posredno utie nekoliko zakona. Tako, npr. Zakon o tajnosti podataka, iako se
uglavnom tie prava na slobodan pristup informacijama ograniava graanima pristup nekim dokumentima i otvara mogunost tajnog prikupljanja podataka. Iako je
usvojen pre dve godine, njegova primena stoji jer Vlada Srbije i organi javne vlasti
nisu doneli odgovarajue podzakonske akte neophodne za primenu ovog zakona,
to znai da vlada potpuno arbitrernost u pogledu klasifikovanja dokumenata.
Na zatitu privatnosti direktno utie potovanje Zakona o zatiti podataka o
linosti, za iju primenu je nadlean Poverenik za pristup informacijama od javnog
znaaja i zatitu podataka o linosti. U cilju usklaivanja nacionalnog zakonodavstva sa standardima EU on je izradio Nacionalnu strategiju sprovoenja zatite podataka o linosti koju je, uz neznatne izmene, vlada usvojila, ali do kraja ove godine
nije usvojen Akcioni plan za njeno sprovoenje. Mada je, zahvaljujui aktivnostima
Poverenika ova tema veoma prisutna u javnosti, stie se utisak da graani jo uvek
nisu svesni svojih prava kada je zatita podatak o linosti u pitanju.
11
Vie u I.4.3.
33
Sa stanovita zatite ljudskih prava vane su odredbe Zakona o elektronskim

komunikacijama kojima se ureuje tajnost elektronskih komunikacija, zakonito presretanje i zadravanje podataka, nadzor nad primenom ovog zakona, mere za postupanje suprotno odredbama zakona. Sporna je odredba koja predvia da je operator
duan da zadri podatke o elektronskim komunikacijama za potrebe sprovoenja
istrage, otkrivanja krivinih dela i voenja krivinog postupka i za potrebe zatite
nacionalne i javne bezbednosti. Vie od godinu dana nije jasno da li su odredbe o
zakonitom presretanju i zadravanju ustavne jer su Zatitnik graana i Poverenik za
informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti pokrenuli postupak za
ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobavetajnoj agenciji ali se do kraja 2011. godine,
Ustavni sud nije izjasnio.
Pitanje ustavnosti presretanja elektronskih komunikacija i zadravanja podataka o elektronskim komunikacijama otvoreno je ove godine kada je na javnu
raspravu dospeo Predlog pravilnika o tehnikim zahtevima za ureaje i programsku
podrku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadravanje podataka o
elektronskim komunikacijama po kome bi slube bezbednosti bi mogle presretati i
zadravati podatke o elektronskim komunikacijama (listinga telefonskih razgovora)
i bez odluke suda, to je veoma opasno i ozbiljno zadire u privatnost. Na insistiranje
Poverenika za zatitu informacija od javnog znaaja i podataka o linosti i pritiska
strune javnosti Pravilnik jo uvek nije usvojen.12
12.
Parada ponosa 2011. godine
Iako su organizatori Parade ponosa u Beogradu uredno prijavili skup za 2.

oktobar 2011. godine i odrali sastanak s ministrom policije, Ivicom Daiem, koji
je obeao da e policija uiniti sve da uesnici Parade budu dovoljno zatieni, skup
je bio zabranjen jer su prema saznanjima policije, koje su preneli mediji, pripremani
neredi u Beogradu pa je zasedao Savet za nacionalnu bezbednost i preporuio zabranu svih javnih skupova 1. i 2. oktobra.
Donoenjem reenja o zabrani odravanja Parade ponosa Republika Srbija je
povredila pravo graana na slobodu mirnog okupljanja jer je bez legitimnog razloga, koji je neophodan u demokratskom drutvu, zabranila odravanje Parade ponosa
i nije ispunila svoju pozitivnu obavezu zatite uesnika skupa od treih lica, pripadnika ekstremisikih organizacija. U skladu sa lanom 54 Ustava i lanom 11 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nikada ne moe biti
neophodno da se zabrani mirno okupljanje, iji su uesnici potpuno nenasilni, zbog
pretnje nasiljem od strane drugih. Takoe, postoje osnovani razlozi za verovanje da
dravni organi nisu zatitili slobodu okupljanja organizatora. Beogradski centar je
povodom ovog sluaja podneo predstavku i Evropskom sudu za ljudska prava.13
12
13
Vie u I.4.7.
Vie u I.4.10.3 i II.4.1.
34
Rezime
13.
Tumaenje slobode udruivanja
Ustav Srbije predvia mogunost zabrane udruenja ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih
prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Odluku o zabrani udruenja
moe doneti samo Ustavni sud. Posebnim zakonima ureeno osnivanje udruenja
i politikih stranaka kao i zabrana udruivanja ako je cilj udruivanja vrenje diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na krenje
ustavom, pravilima meunarodnog prava i zakonom zajamenih sloboda i prava
ili izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mrnje, razdora ili netrpeljivosti. U
2009. godini usvojen je Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih
organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i
obeleja, a pred Ustavnim sudom Srbije pokrenut je postupak za zabranu delovanja
pojedinih ekstremnih organizacija.
Ustavni sud je na sednici odranoj u junu ove godine doneo odluku kojom
se utvruje da je organizacija Nacionalni stroj tajno udruenje, ije je delovanje
zabranjeno. Statut Nacionalnog stroja definie ovu organizaciju kao savez rasno
svesnih nacionalista. S obzirom da ova organizacija nije upisana u odgovarajui
registar udruenja a da se prema Zakonu o Ustavnom sudu dejstvo odluke svodi
na brisanje iz registra, Ustavni sud je pored odluke o zabrani delovanja i promovisanja ideje i ciljeve, zabranio i upis u odgovarajui registar, a svi dravni organi i
organizacije se obavezuju da preduzmu mere u granicama svoje nadlenosti u cilju
sprovoenja odluke. Ovo je prva ekstremistika organizacija koju je Ustavni sud
zabranio iako Nacionalni stroj ne ispunjava propisane formalne uslove, koji bi je
inili udruenjem graana. Ustavni sud je ocenio da su formalni nedostaci posledica
svesne namere osnivaa, da aktivisti organizacije i nain njihovog delovanja ostanu
van domaaja javnosti odnosno da deluju po principu tajne organizacije.
Ova odluka je izuetno vana za praksu Ustavnog suda, imajui u vidu da se
on u martu 2011. godine oglasio nenadlenim da odluuje o predlogu tadanjeg vrioca dunosti Republikog javnog tuioca za zabranu 14 navijakih podgrupa ije je
delovanje usmereno na krenje zajemenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanje
rasne, nacionalne i verske mrnje. Na raspravi, na kojoj se odluivalo o predlogu,
preovladalo je miljenje da je Ustavni sud nadlean samo za zabranu registrovanih
udruenja, a da je zabrana i krivino gonjenje neformalnih, ekstremnih, navijakih
grupa regulisana Krivinim zakonikom. Utemeljenje ovakvog stava Ustavnog suda
bi nesumnjivo ostavljao prostor za brojne zloupotrebe, te je iz tog razloga odluka o
zabrani neformalne organizacije Nacionalni stroj od precedentnog znaaja. Pred
Ustavnim sudom se vodi postupak za zabranu registrovanog ekstremistikog udruenja Otaastveni pokret Obraz, dok je postupak za zabranu udruenja 1389
obustavljen iz tehnikih razloga jer je re o udruanju koje se trudi da se predstavi
kao nova organizacija.14
14
Vie u I.4.11.3.
35
14.
Rad politikih stranaka i finansiranje politikih aktivnosti
Budui da se u veini izvetaja, a posebno u Izvetaju Evropske komisije

ukazuje na to da e na putu Srbije ka punopravnom lanstvu u Evropskoj uniji test
protiv korupcije biti najtei, kao i da se pored javnih nabavki i poslovanja javnih
preduzea politike stranke navode kao jedan od glavnih generatora korupcije u
drutvu, korak u dobrom pravcu bilo je donoenje Zakona o finansiranju politikih aktivnosti. On bi trebao da doprinese veoj transparentnosti finansiranja i rada
politikih stranaka primenom mera za suzbijanje i spreavanje korupcije. Novina u
novousvojenom zakonu je da se uvodi razdvajanje i kontrola novca koji se koristi za
redovno finansiranje stranaka i za izbornu kampanju, kao i mnogo stroi nadzor nad
stranakim finansijama. On takoe detaljno ureuje finansiranje politikih subjekata
iz javnih izvora (novana sredstva namenjena za finansiranje politike aktivnosti iz
budeta) i privatnih (lanarina, prilog, prihod od imovine, nasledstvo, legat, zaduivanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Srbiji). Meutim, novi zakon
ne sadri odredbu maksimalnog iznosa koji stranka moe da potroi u kampanji, a
zakanjenje u donoenju zakona je dovelo do toga da su stranke praktino osloboene od obaveze podnoenja godinjih izvetaja o finansiranju za prolu godinu. Pored toga, neka zakonska reenja su nedoreena i stvaraju uslove da stranke izbegnu
kontrolu.15
15.
Kontrola javne vlasti nezavisne institucije
Poloaj nezavisnih institucija i dalje nije zadovoljavajui, mada bi se moglo

konstatovati da je u toku 2011. godine bilo nekih pozitivnih reakcija vlasti, prvenstveno u obezbeivanju materijalnih uslova za rad ovih tela, adekvatno proirenje
kancelarijskog prostora ili ak i prostorije za trajni smetaj, mada su, izuzev Zatitnika graana, nezavisne institucije i ove godine funkcionisale s manjim brojem
zaposlenih. Ve poetkom godine, dodue na pritisak domae i strane javnosti, ukinuta je sporna odredba Poslovnika Narodne skuptine, kojom je bila predviena
mogunost da parlament pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti funkcionera
u nezavisnoj dravnoj instituciji.
Nasuprot pomacima u oblasti materijalnih i finansijskih preduslova za rad
nezavisnih dravnih institucija, ostvarivanje njihovih nadlenosti uglavnom je nailazilo na ignorisanje od strane vlade i parlamenta. S druge strane, nezavisne institucije su tokom 2011. godine vie ili manje uspeno radile na formulisanju, implementaciji i javnom zagovaranju javnih politika i vrednosti zbog kojih im je matinim
zakonima i poveren mandat. U toku 2011. godine u sprovoenju i emancipovanju
misije institucije koju predstavljaju izdvojili su se Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Zatitnik graana i, bez obzira na injenicu
15
Vie u I.4.14.4 i II.6.
36
Rezime
to je u pitanju najmlaa institucija, Poverenica za zatitu ravnopravnosti. Ona je,

sa relativno skromnim ljudskim resursima uspela da promovie ovo nezavisno telo
tako da je ove godine reavala dosta sluajeva i esto se oglaaval u javnosti ukazujui na pojave diskriminacije.
Aktivnosti Poverenika u oblasti zatite podataka o linosti doprinele su jaanju svesti graana o znaaju ovog ljudskog prava, to se manifestovalo i porastom
broja predmeta ove vrste. Zatitnik graana je takoe imao povean broj pritubi u
radu u odnosu na prethodne godine. Ova institucija je u 2011. godini dobila sertifikat Nacionalne institucije za promociju i zatitu ljudskih prava sa A statusom za
period od 2010. do 2015. godine.
Kada je re o Agenciji za borbu protiv korupcije, moglo bi se zakljuiti da
ona nije u dovoljnoj meri promovisala svoj mandat to se moe tumaiti time da su
graani pogreno percipirali ulogu Agencije oekujui da ona uradi sve ono to pravosue inae nije sposobno da procesuira mada joj to zakon kojim je uspostavljena
ne dozvoljava. U 2011. godini, Agencija za borbu protiv korupcije koordinirala je
rad na izradi novog zakona o finansiranju politikih subjekata.16
16.
Poloaj medija
Vlada Srbije je ove godine usvojila Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine (Medijska strategija). Kljuna novina je da drava
ne moe da bude vlasnik javnih glasila ime se otvara put ka privatizaciji dravnih
medija. S druge strane, Strategija predvia poveanje broja javnih TV servisa sa
dva na osam iako su protiv ovog reenja bila medijska udruenja. Meutim, i pored
usvajanja ovog dokumenta poloaj medija u Srbiji nije zadovoljavajui. Mediji nisu
u loem poloaju samo zbog ekonomske krize, ve i zbog toga to njihova prava
ugroavaju i vlasnici i drava. Savet za borbu protiv korupcije je u svom Izvetaju
o pritiscima i kontroli medija ukazao na mnoge probleme s kojima se suoavaju
novinari i novinarska udruenja kada je u pitanju vlasnika struktura u medijima i
pritisak dravnih organa na medije.
Meutim, nije samo netransparentnost vlasnitva nad medijima problem s kojim se suoavaju mediji, ve njihovom loem ploaju doprinose i loe privatizacije.
Kao jedan od velikih problema, pored loeg materijalnog poloaja novinara navodi
se i gubitak novinarske autonomije i jak pritisak na zaposlene u medijima. Novinarska udruenja najee izvetavaju o fizikim i verbalnim napadima na novinare kojih je i ove godine bilo u velikom broju i ukazuju na to da se mali broj ovih sluajeva
procesuira, tako da je zatita novinarske profesije na veoma niskom nivou.
S druge strane, slino kao i ranijih godina uoen je prilian broj sluajeva
koje bi mogli oceniti kao povredu profesionalne etike. Najee se kre zabrana
diskriminacije, pravila o zatiti maloletnika od pornografskog i ostalih neprimere16
Vie u II.2.
37
nih sadraja, zatita privatnosti i pretpostavka nevinosti. Republika radiodifuzna

agencija nekoliko puta je ove godine reagovala zbog nepotovanja profesionlanih
standarda i zakona koji reguliu ovu oblast.17
17.
Romi najugroenija etnika grupa
Tokom 2011. godine nastavljeno je sa sprovoenjem mera iz Strategije za unapreivanje poloaja Roma meutim poboljanje uslova ivota ove nacionalne manjine se ne odvija ujednaeno. U oblasti obrazovanja i zdravlja postoje izvesna poboljanja ali u oblasti stanovanja i zapoljavanja gotovo da nema osetnih promena.
Pitanje Roma u javnosti je najvie negativno tretirano u kontekstu pretnji
ukidanja bezviznog reima. Kao odgovor na povean broj azilanata Vlada je uvela stroe mere kontrole granica koje su se u praksi graniile sa diskriminacijom.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu
zapoelo je krajem godine rad na izradi novog trogodinjeg akcionog plana za sprovoenje Strategije za unapreivanje poloaja Roma za period 20122014. Uinjeni
su izvesni pomaci kada je u pitanju problem nedostatka linih dokumenata jer je
omogueno licima bez adrese da izvre prijavu prebivalita i pruena mogunost licima iz neformalnih naselja i beskunicima da doju do line karte, a zatim i ostvare niz prava iz socijalne zatite. Meutim, problem i dalje prerdstavlja postupak
naknadnog upisa u matine knjige roenih zbog ega su nevladine organizacije koje
se bave ovim problemom podnele inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o matinim knjigama pred Ustavnim sudom.
Najei problemi Roma tiu se prava na zdravlje, stanovanje i obrazovanje jer se ova kategorija stanovnika svrstava meu socijalno najugroenije delove
stanovnitva. Tako, recimo, stopa smrtnosti odojadi i romske dece do pet godina
iako prepolovljena i dalje je duplo vea u odnosu na prosek Srbije. Izmene propisa
kojima se licima romske nacionalnosti bez adrese, pa ak i pravno nevidljivim licima omoguava izdavanje zdravstvene knjiice dali su efekta, ali ipak, znatan broj
Roma jo uvek nema pristup zdravstvenoj zatiti. Iako je trend upisa romske dece u
osnovnu kola u porastu skroman je broj onih koji zavre osnovnu kolu, a prisutna
je segregacija romskih uenika.
Stanovanje i dalje predstavlja jedan od kljunih problema Roma, posebno
onih interno raseljenih sa Kosova. Tokom 2011. godine zabeleen je veliki broj prinudnih iseljavanja Roma. Kao reakcija na ove dogaaje, organizacije civilnog drutva sainile su Platformu za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje i ponudile
preporuke za sva budua iseljenja koja se oekuju.
Naalost, ni 2011. godina nije prola bez etniki motivisanih napada na
Rome, tako da je zabeleen veliki broj napada na kue ili pripadnike romske populacije u nekim gradovima u Srbiji.18
17
18
Vie u II.6.
Vie u II.3.
38
Rezime
18.
Migracije (izbeglice, raseljena lica, azilanti i povratnici

po readmisiji)
Srbija je, ve skoro itavu deceniju uesnik readmisije. Meudravni bilateralni sporazumi i Sporazum o readmisiji sa EU obavezali su Srbiju da na svoju
teritoriju prihvati lica koja nezakonito borave u drugim dravama. Osim sopstvenih
dravljana Srbija se obavezala da pod odreenim uslovima prihvati i dravljane bivih republika SFRJ i dravljane treih zemalja. Meutim, prihvatanje lica na osnovu
sporazuma nije samo obaveza prema drugim dravama potpisnicama nego i itav
niz aktivnosti usmerenih na punu integraciju povratnika. Problemi sa kojima se suoava ova populacija graana Srbije zahteva ozbiljan pristup i koordinisane aktivnosti svih relevantnih dravnih organa. Uspeno sprovoenje integracije stvara uslove
da se sprei mogua sekundarna migracija.19
19.
Zatita i ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava
Uivanje i zatita ekonomskih i socijalnih prava izaziva najveu zabrinutost i

graana i organizacija koje se bave zatitom ljudskih prava jer je njihovo obezbeenje
preduslov za ostvarivanmje mnogih drugih prava. Ekonomska kriza koja ne pogaa
samo Srbiju ve i veliki broj evropskih zemalja pogodila je veoma irok krug stanovnitva. Najvei problem predstavlja visoka stopa nezaposlenosti. Krajem godine je
Republiki zavod za statistiku objavio podatke po kojima je procenat nezaposlenih
u 2011. godini porastao na 23,7%, a zabrinjava i podatak da je udeo radno sposobno
stanovnitva manji nego u bilo kojoj novoj lanici EU i iznosi samo 67,6%.
Veliki je procenat lica koja rade u sivoj ekonomiji i esto nemaju ni osnovnu
zdravstrvenu zatitu. Pored toga poslodavci ne uplauju doprinose za penziono osiguranje, ak neki uopte ne uplauju radnicima taj deo zarade. Kao posebno ranjive
grupe se javljaju: mladi radnici, nekvalifikovani, neobrazovani, bez iskustva i stariji
od 40 godina. Inspekcija rada nefekisano radi na suzbijanju sive ekonomije.
Kada je re o bezbednosti i zdravlju na radu ni tu situacija nije bolja. Srbija
je donela Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ime je izvreno usaglaavanje
sa ratifikovanim konvencijama MOR-a i osnovnom Direktivom 89/391/EEZ. Vlada
Republike Srbije donela je i Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u Republici
Srbiji za period od 2009. do 2012. Iako se u samoj strategiji izmeu ostalog predvia podizanje profesionalnih kapaciteta slubi inspektorata, to i dalje ostaje probelm
primene zakona i njegovih standarda u praksi.
Sindikati nemaju podrku graana, tek 15% graana ima poverenje u rad sindikata, dok je tri puta vie onih koji u njih uglavnom ili uopte nemaju poverenje
iako po nekim procenama u Srbiji trenutno ima oko 22.000 sindikalnih organizacija.
Tokom 2011. godine u javnosti se pojavila radna verzija Zakona o trajku. Rad na
19
Vie u I.4.16, II.4.6. i II.4.7.
39
tekstu zakona bio je netransparentan, nije odrana sveobuhvatna rasprava o nacrtu

zakona, asam tekst je pretrpeo mnogobrojne kritike strune javnosti i sindikata pa je
povuen iz skuptinske procedure.
Raspoloivi podaci o pokazateljima socijalne iskljuenosti i siromatva,
pokazuju da su uslovi i kvalitet stanovanja socijalno ugroenih lica neadekvatni.
Stambeni fond Republike Srbije je nedovoljan po broju, zastareo i slabo odravan a
posebno je teka situacija Roma jer veina ivi u nelegalnim naseljima koja nemaju
nikakve higijenske uslove. Kljuni problem, kada je pravo na stanovanje u pitanju
je to to ne postoji nacionalna stambena politika. Situacija sa izbeglicama i raseljenim licima nije nita bolja, posebno kad se zna da se zatvaraju kolektivni centri u
kojima se nalaze uglavnom oni najugroeniji, stariji i hronini bolesnici i osobe sa
invaliditetom.
Obrazovanje je takoe oblast koja ve godinama nije reformisana. O stavu
drave u odnosu na ovu moda najvaniju oblast kada je u pitanju budunost itavog drutva najreitije govori podatak da Republika Srbija izdvaja svega 4,6% BDP
za obrazovanje to je najnia stopa izdvajanja za obrazovanje u Evropi. Procent koji
odlazi na socijalne transfere je 1,4% i takoe najnii u regionu.20
20.
Restitucija povraaj bespravno oduzete imovine

i obeteenje vlasnika
U poslednjem kvartalu 2011. godine konano je usvojen Zakon o vraanju

oduzete imovine i obeteenju na koji se ve godinama eka poto je uvoenje potpune izvesnosti u svojinske odnose u Srbiji uslov za uestvovanje kapitala iz Srbije
na tritu EU. Ovaj zakon predvia restituciju za domaa fizika lica koja su bila
vlasnici oduzete imovine u vreme njenog oduzimanja i zakonske naslednike bivih
vlasnika (bilo da su u posedu ili ne predmetne imovine). Pravna lica, osim zadubina, nemaju ovo pravo, dok strani dravljani imaju pravo na restituciju pod uslovom
reciprociteta.
Pravo na restituciju nemaju fizika lica koja su bila pripadnici okupacionih
snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata
i njihovi naslednici. Ova odredba izazvala je negodovanje meu graanima Srbije,
uglavnom pripadnicima nacionalnih manjina i stranim dravljanima koji tvrde da
je ovom odredbom potvren princip kolektivne krivice s obzirom da su prava na
restituciju liena i ona lica koja su silom mobilisana u okupatorske snage, kao i lica
koja nisu inila ratne zloine. Nejasnoa ove odredbe samo delimino je otklonjena
Zakonom o rehabilitaciji koji blie odreuje krug lica koja nemaju pravo na rehabilitaciju i restituciju.
Zakon izriito iskljuuje restituciju imovine rtvama holokausta bez pravnih
naslednika i propisuje da e se raspolaganje tom imovinom urediti posebnim zako20
Vie u I.4.13.
40
Rezime
nom. Ovo je posledica injenice da takva imovina jednostavno nema ive titulare, te
se na nju ne mogu primenjivati opta pravila o restituciji.
Zakon propisuje naturalnu restituciju i predvia da e se obeteenje nuditi
samo u sluajevima u kojima povraaj imovine u naturalnom obliku nije mogu.
Pravo svojine vraa se i na stvarima koje su u dravini privatnih lica, s tim to e
se izmeu draoca stvari i vlasnika stvari uspostaviti zakupodavni odnos prema trinim uslovima, a ako je to nemogue predvieno je obeteenje, ime se spreava
nepravedan odnos prema savesnim draocima i vlasnicima predmetne stvari, obezbeuje pravna sigurnost i spreava ponitenje efekata privatizacije.
Predvien je posebni upravni postupak za povraaj imovine odnosno obeteenje koji se vodi pred Agencijom za restituciju, nakon ega je mogue voditi
drugostepeni upravni postupak i konano upravni spor po hitnom postupku.
Utisak jeda su ovim Zakonom ispunjeni zahtevi zabrane diskriminacije uz
odreene izuzetke, da postupak restitucije garantuje pravo na pravne lekove, ali ipak
ostaje da se vidi koliko je sistem zasnovan na principu ekonomske racionalnosti. Na
prvi pogled, ini se da e drava imati potekoe da ispuni sve obaveze ali ostaje
da se vidi kako e primena izgledati u praksi i kakve e sve aranmane Republika
Srbija uspeti da sklopi sa meunarodnim finansijskim institucijama bez ijeg uea
sprovoenje restitucije u Srbiji verovatno nije mogue.21
21
Vie u I.4.12.3.
41
I
LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM PROPISIMA
1. Ljudska prava u pravnom poretku Srbije
1.1. Uvod
Izvetaj o ljudskim pravima u Srbiji obuhvata analizu Ustava Srbije i vaeih
zakona u odnosu na graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna prava zajemena meunarodnim ugovorima koji obavezuju Srbiju. Razmatra se saglasnost
nacionalnog zakonodavstva i prakse s pravima koja se garantuju Meunarodnim
paktom o graanskim i politikim pravima (PGP), Meunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (EKPS) i njenim protokolima, Revidiranom
Evropskom socijalnom poveljom (ESP) kao i standardima ustanovljenim kroz praksu ugovornih tela UN i Evropskog suda za ljudska prava. Takoe, na odgovarajuim
mestima uzeti su u obzir i standardi iz meunarodnih ugovora koji se bave pojedinim
oblastima zatite ljudskih prava (npr. UN Konvencija protiv muenja, UN Konvencija
o pravima osoba sa invaliditetom, UN Konvencija o pravima deteta, UN Konvencija
o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, UN Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije) kao i iz pojedinih ugovora Meunarodne organizacije rada
(MOR). Analiziraju se svi propisi relevantni za odreeno zajemeno pravo. Usklaenost propisa s meunarodnim standardima procenjuje se kroz sledee elemente:
da li je pravo uopte zajemeno;
ako je tako, kako je formulisano u domaim propisima i da li se, i u kojoj
meri, ta formulacija razlikuje od formulacije u ratifikovanim meunarodnim ugovorima;
da li jemstva odreenog prava u domaim propisima, kao i njihovo tumaenje od strane dravnih organa, obezbeuju isti obim i isti sadraj prava
kao ratifikovani meunarodni ugovori;
da li su ogranienja predviena domaim propisima ira ili ua nego to
dozvoljavaju meunarodni standardi;
da li postoje delotvorni sudski pravni lekovi za zatitu odreenog prava?
43
Izvetaj se odnosi na propise koji su bili na snazi tokom 2011. godine, ili su
usvojeni u toku 2011. godine a poee da se primenjuju 2012. godine. U Izvetaju
se ceni da li je, i u kojoj meri neko od meunarodno garantovanih ljudskih prava
zatieno u Ustavu Srbije i zakonima Republike Srbije.
1.2. Ustav Srbije i ljudska prava

Ustav Srbije,22 usvojen 2006. godine, sadri irok katalog ljudskih prava, ali
se u nekim odredbama javljaju odreeni propusti i nejasnoe, dok neke odredbe nedostaju. Ove nedostatke donekle ublaava odredba koja omoguava da se odreene
mane u pogledu garantovanih ljudskih prava isprave tumaenjem. Naime, lan 18,
stav 3 Ustava Srbije predvia da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno meunarodnim
standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje
nadziru njihovo sprovoenje.23 To znai da se prilikom tumaenja odredbi ljudskih prava moraju uzeti u obzir stavovi meunarodnih tela za zatitu ljudskih prava
(npr. Evropskog suda za ljudska prava ili ugovornih tela osnovanih meunarodnim
ugovorima o ljudskim pravima koji su usvojeni u okviru UN), to ide u prilog unapreenju ljudskih prava u Srbiji.
Prema Ustavu, opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori ine sastavni deo domaeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju (l. 16, st. 2). Pored toga, lan 18 predvia da se neposredno primenjuju
ljudska prava zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima.
Meutim, Ustav sadri i jedno sporno reenje, prema kome se meunarodni
ugovori u hijerarhiji propisa nalaze iznad zakona, ali ispod Ustava, jer potvreni
meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom (l. 16, st. 2 i l. 194, st. 4).24
To znai da meunarodni ugovori koji su potvreni pre stupanja na snagu Ustava iz
2006. vie ne bi mogli da se primenjuju ukoliko nisu s njim saglasni. Na meunarodnom planu, ipak, drava ne moe da se odrekne obaveza koje je prihvatila meunarodnim ugovorom tako to e izmeniti pravila u domaem pravnom sistemu, pa
makar to bile i ustavne odredbe, tako da se postavlja pitanje kakve praktine posledice nastaju ukoliko neki ranije potvren meunarodni ugovor zaista nije u skladu s
Ustavom. Kad su u pitanju meunarodni ugovori koji tek treba da budu potvreni,
oni ne bi mogli da budu ratifikovani ako nisu saglasni s Ustavom.
22
23
24
Sl. glasnik RS, 83/06.

Vidi R. arevac, Pitanje poverenja i prakse, Evropski forum br. 10 (objavljeno kao dodatak
nedeljnika Vreme br. 825 od 26. oktobra 2006).
I Venecijanska komisija je u svom Miljenju o Ustavu Srbije konstatovala da ovakva odredba
pokree vana pitanja. Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007,
st. 1517.
44
Ljudska prava u pravnim propisima
Ustav predvia samo za potvrene meunarodne ugovore da moraju biti u

skladu s Ustavom, dok se ovaj uslov ne postavlja za opteprihvaena pravila meunarodnog prava, za koja se takoe izriito kae da su deo pravnog poretka Srbije.
1.3. Meunarodni ugovori o ljudskim pravima i Srbija

Srbiju obavezuju svi univerzalni meunarodni ugovori o ljudskim pravima
koji su obavezivali dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora (SCG), Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) i Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ).25
Univerzalni meunarodni ugovori. Svi vaniji univerzalni meunarodni
ugovori o ljudskim pravima obavezuju Srbiju i to: Meunarodni pakt o graanskim
i politikim pravima i dva Protokola uz Pakt, Meunarodni pakt o ekonomskim,
socijalnim i kulturnim pravima, Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika
rasne diskriminacije, Meunarodna konvencija o ukidanju diskriminacije ena i
Protokol uz ovu Konvenciju, Konvencija o pravima deteta i dva Protokola uz nju
(o ueu dece u oruanim sukobima i o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj
pornografiji), Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka i Protokol uz ovu Konvenciju i Konvencija o pravima osoba s invaliditetom
i Protokol uz ovu Konvenciju. Od konvencija o ljudskim pravima usvojenim pod
okriljem UN Srbija nije ratifikovala jo samo Konvenciju o pravima radnika migranata, iako ju je potpisala jo 2004. godine. Prole godine Srbija je ratifikovala
Dopunski protokol uz enevske konvencije od 12. avgusta 1949. o usvajanju dodatnog znaka raspoznavanja (Protokol III), Konvenciju o ouvanju nematerijalnog
kulturnog naslea26 i Konvenciju o zatiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog
bia u pogledu primene biologije i medicine: Konvenciju o ljudskim pravima i
biomedicini.27 (Vidi Dodatak I).
I pored toga to su prema Ustavu Srbije meunarodni ugovori deo nacionalnog zakonodavstva dravni organi i sudovi u Srbiji jo uvek ne obraaju dovoljno panju na meunarodno garantovana ljudska prava iako je poslednjih godina uoena tendencija pozivanja na odredbe EKPS u obrazloenjima nekih sudskih
presuda.
25
26
27
Prema tumaenju Komiteta za ljudska prava, PGP bi u svakom sluaju obavezivao sve drave
nastale iz SFRJ, jer kada se PGP jednom ratifikuje, prava garantovana u njemu pripadaju ljudima koji ive na teritoriji drave ugovornice, bez obzira na to da li se ona raspala na vie drava.
Vidi stav 4 Opteg komentara br. 26 o pitanjima vezanim za kontinuitet obaveza prema PGP,
Komitet za ljudska prava, dok. UN CCPR/C/21/Rev.1/Add.8. Savezna Republika Jugoslavija,
sukcesor bive SFRJ, izjavom o sukcesiji, od 26. aprila 2001. godine nastavila je kontinuirano
lanstvo u meunarodnim ugovorima, a Republika Srbija, kao pravni sledbenik Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Odlukom Narodne Skuptine Republike Srbije od 05. juna 2006.
godine uinila je to isto.
Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 1/10.
45
Graani Srbije imaju mogunost podnoenja individualnih predstavki pred

svim komitetima UN koji ovu mogunost predviaju, sem pred Komitetom za ekonomska socijalna i kulturna prava poto Srbija nije ratifikovala Opcioni protokol uz
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.28 Srbija takoe
nije prihvatila pravo na podnoenje kolektivnih predstavki Evropskom komitetu za
socijalna prava na osnovu Revidirane Evropske socijalne povelje.
Na osnovu obaveze podnoenja periodinih izvetaja komitetima UN u martu
ove godine razmatrani su izvetaji Srbije podneti Komitetu za ljudska prava i Komitetu za eliminaciju rasne diskriminacije. Iako postoji obaveza drave da obavesti
iru javnost o svom izvetaju i posebno o preporukama komiteta nakon razmatranja
dravnog izvetaja, dravni organi nisu u potpunosti ispunili ovu obavezu poto su
oni objavljeni samo na sajtu Uprave za ljudska i manjinska prava.29 U narednim
godinama Srbija ima obavezu da dostavi izvetaje i drugim komitetima UN i to:
Komitetu protiv muenja u novembru 2012. godine, Komitetu za prava deteta u
martu 2013. godine kada treba da dostavi i izvetaje o primeni dva Fakultativna
protokola uz Konvenciju o pravima deteta (o ueu dece u oruanim sukobima i o
prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji), Komitetu za ukidanje diskriminacije u januaru 2014. godine i Komitetu za ljudska prava u aprilu 2015. godine.
Srbija kasni sa podnoenjem izvetaja Komitetu za ukidanje diskriminacije ena i
Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava (koji su trebali da se podnesu
2010. godine) i Komitetu za prava osoba sa invaliditetom. Nacrt izvetaja o primeni
Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom je sainjen i nalazi se na sajtu Uprave
za ljudska i manjinska prava.
U sistemu UN postoji jo jedan mehanizam kontrole koji koristi Savet za
ljudska prava univerzalni periodini pregled. On podrazumeva da svaka drava
28
29
Jo je SFRJ priznala pravo na podnoenje individualnih predstavki Komitetu protiv muenja na

osnovu lana 22 i mogunost meudravne predstavke na osnovu lana 21 Konvencije protiv
muenja i drugih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka. Opcioni protokol uz
Konvenciju protiv muenja SCG je ratifikovala decembra 2005. godine. SRJ je 22. juna 2001.
godine ratifikovala Fakultativni protokol uz PGP i time prihvatila pravo na individualnu predstavku Komitetu za ljudska prava UN. Takoe, SRJ je 22. jula 2001. donela Zakon o potvrivanju Drugog fakultativnog protokola uz PGP, koji ima za cilj ukidanje smrtne kazne. Savezna
vlada tadanje SRJ je juna 2001. dala Izjavu o prihvatanju nadlenosti Komiteta za ukidanje
rasne diskriminacije godine na osnovu lana 14, stav 1 da prima i razmatra pojedinane i kolektivne albe zbog krenja prava garantovanih Konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. SRJ je 2002. godine ratifikovala Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju
svih oblika diskriminacije ena kojim se prihvata nadlenost Komiteta zaduenog za nadzor
nad sprovoenjem ove Konvencije da prima i razmatra predstavke podnete od strane ili u ime
pojedinaca ili grupe pojedinaca zbog krenja prava zajemenih ovom konvencijom. Srbija je
2009. godine ratifikovala i Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom,
kojim se priznaje mogunost podnoenja individualnih predstavki Komitetu za prava osoba s
invaliditetom.
Na sajtu se mogu nai samo neki od ovih izvetaja.
46
lanica UN podnosi izvetaj Savetu za ljudska prava jednom u etiri godine. Srbija
je podnela univerzalni periodini pregled u decembru 2008. godine, prihvatila je
24 preporuke i o ispunjenju ovih preporuka treba da izvesti Savet za ljudska prava
2013. godine kada podnosi drugi univerzalni periodini pregled.
Evropske konvencije. Evropsku konvenciju o ljudskm pravima ratifikovala je jo 2003. godine Srbija i Crna Gora. Ratifikovani su i svi protokoli uz ovu
konvenciju. Prilikom ratifikacije stavljeno je nekoliko rezervi, od kojih su neke u
meuvremenu povuene, a u maju 2011. godine povuene su i rezerve na primenu
lanova 5 i 6 Evropske konvencije koje su se odnosile na obavezu obezbeenja javnosti upravnog spora i postupak po Zakonu o prekrajima jer je usvojen novi Zakon
o upravnim sporovima,30 a od 2010. godine poele su da se primenjuju odredbe o
prekrajnim sudovima koje su usaglaene s evropskim standardima.31
Jo 1998. godine je tadanja SRJ ratifikovala Okvirnu konvenciju za zatitu
nacionalnih manjina.32 Skuptina SCG je 2003. godine ratifikovala i Evropsku konvenciju o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih postupaka i kanjavanja.33 Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima Skuptina SCG
je ratifikovala decembra 2005.34 Srbija je 2009. godine ratifikovala Revidiranu
Evropsku socijalnu povelju kojom se tite ekonomska i socijalna prava,35 Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima,36 Konvenciju Saveta Evrope o
pranju, traenju, zapleni i oduzimanju prihoda steenih kriminalom i o finansiranju
terorizma.37 Ratifikovane su i Konvencija o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlostavljanja38 i Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti
kulturnog naslea za drutvo39 i Evropska konvencija o nezastarevanju krivinih
dela protiv ovenosti i ratnih zloina.40
Konvencije usvojene 2011. godine. Meu multilateralnim ugovorima ratifikovanim ove godine koji se manje ili vie direktno odnose na ljudska prava nalaze se UN Konvencija o smanjenju broja lica bez dravljanstva, UN Konvencija o
zatiti svih lica od prinudnih nestanaka i Trei protokol uz Evropsku konvenciju o
ekstradiciji.
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40

Vidi l. 88 Zakona o ureenju sudova, Sl. glasnik RS, 116/08.
Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 6/98.
Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03.
Ibid.
Ibid.
47
2. Pravo na delotvoran pravni lek

za krenje ljudskih prava
lan 2, st. 3 PGP:
Drave lanice ovog Pakta se obavezuju:
a) da garantuju da se svako lice ija su prava i slobode priznati ovim paktom povreeni,
moe koristiti pravom albe, ak i ako su ih povredila lica u vrenju svojih zvaninih
dunosti;
b) da garantuju da e nadlene sudske, upravne ili zakonodavne vlasti ili svaka druga
nadlena vlast prema propisima drave, reavati o pravima lica koje podnosi albu, i
da proire mogunosti podnoenja albe pred sudom;
c) da garantuju da e nadlene vlasti povoljno reiti svaku albu koja bude smatrana
opravdanom.
lan 13 EKPS:
Svako kome su povreeni prava i slobode predvieni u ovoj Konvenciji ima pravo na
delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira da li su povredu izvrila lica koja
su postupala u slubenom svojstvu.
2.1. Redovni pravni lekovi

Meunarodni instrumenti nameu obavezu dravama da prue zatitu ljudskih prava unutar nacionalnih pravnih sistema kako bi se u postupku pred domaim
sudovima ostvarila sva prava koja garantuju meunarodni ugovori o ljudskim pravima i izbegla upotreba meunarodnih mehanizama, odnosno pokretanje postupaka
po individualnim predstavkama pred komitetima UN ili drava tuila Evropskom
sudu za ljudska prava. Ustav Srbije u lanu 22 utvruje pravo na sudsku zatitu i
pravo na uklanjanje posledica koje povredom prava nastaju, kao i pravo obraanja
meunarodnim telima za zatitu ljudskih prava. Prema meunarodnim standardima
drava se obavezuje da za povrede ljudskih prava pored delotvornog pravnog leka
predvidi i pravo na obeteenje41 ili neke specifine pravne lekove.42 Ustav predvia pravo na rehabilitaciju i naknadu tete za lica koja su bez osnova ili nezakonito
liena slobode, pritvorena ili osuena za kanjivo delo ili su pretrpela materijalnu
ili nematerijalnu tetu nezakonitim ili nepravilnim radom dravnih organa (l. 35), a
takoe garantuje i pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluka kojima se
odluuje o njegovom pravu (l. 36). Pored Ustava pravo na obeteenje, rehabilitaciju i naknadu tete u sluaju povrede prava predvieno je i u nekim zakonima.
41
42
Konvencija protiv muenja (l. 14 i 16), Konvencija za eliminaciju svih oblika rasne diskriminacije (l. 6).
Tako na primer Konvencija o pravima deteta u lanu 39 obavezuje dravu da obezbedi odgovarajuu podrku detetu koje je bilo rtva zlostavljanja, zanemarivanja i oruanih sukoba u cilju
oporavka i drutvene reintegracije.
48
Pored ovoga Ustav Srbije uveo je u pravni poredak Srbije institut ustavne
albe, koji omoguava da o pojedinanim krenjima ljudskih prava konanu re ima
Ustavni sud.
U pogledu pokretanja krivinog postupka, za izvesna krivina dela postupak
je mogue pokrenuti samo po privatnoj tubi, dok za ostala dela, koja se gone po
slubenoj dunosti, to moe initi samo javni tuilac. U drugom sluaju, tek ako
javni tuilac nae da nema osnova za krivino gonjenje, oteeni moe da preuzme gonjenje (l. 61 ZKP i l. 52 novog ZKP), to u praksi moe dovesti, i nekad i
dovodi, do toga da oteenima bude uskraeno pravo da pokrenu krivini postupak
usled nemarnosti ili zle namere dravnog tuioca.
2.2. Sprovoenje odluka meunarodnih organa

Prilikom razmatranja periodinih izvetaja komiteti UN usvajaju zakljune
komentare i preporuke za dravu koji treba da obezbede punu implementaciju odgovarajueg meunarodnog ugovora. Neke od ovih preporuka imaju opti karakter i
ukazuju dravi na propuste u zakonodavnim reenjima ili u praksi ponaanja dravnih organa i zahtevaju da se oni usaglase s meunarodnim standardima. Slino je sa
odlukama ugovornih tela po individualnim predstavkama mada se u njima od drave zahtevaju i pojedinane mere u vezi sa krenjem prava u odnosu na podnosioca
predstavke. Postupak pred ugovornim telima UN predvia da u sluajevima kada je
utvrena povreda prava pojedinca koje je zagarantovano konvencijom drava ima
obavezu da dostavi informaciju u roku od tri do est meseci o merama koje je preduzela kako bi sprovela u delo stav odreenog UN komiteta. Osnova za ovakav
zahtev je injenica da svi univerzalni meunarodni ugovori o ljudskim pravima sadre odredbu kojom drava preuzima obavezu da garantuje postojanje delotvornog
pravnog sredstva za svaku povredu prava koja su u njima garantovana.
Preporuke koje su komiteti UN usvojili u sluajevima protiv Srbije ili prilikom razmatranja periodinih izvetaja su sline i uglavnom se svode na sledee
obaveze:
izmena nacionalnog zakonodavstva tako da se stvori obaveza dravnih
organa da sprovedu delotvornu istragu bez odlaganja;
implementacija vaeih zakona;
sprovoenje sistemskih mera koje osiguravaju da se povrede ne ponavljaju i usvajanje strategija i akcionih planova;
voenje/brzo okonanje postupka protiv lica koja su izvrila utvrenu povredu prava i kanjavanje ukoliko se utvrdi njihova odgovornost;
naknada tete zbog povrede prava, ukljuujui i pravinu i adekvatnu
kompenzaciju;
preduzimanje posebnih mera zatite i unapreenja poloaja ranjivih kategorija stanovnitva
49
omoguavanje efikasnog pravnog leka;

obavetavanje Komiteta o preduzetim koracima na osnovu stavova iz odluke ili zakljunih napomena;
objavljivanje odluke ili zakljunih napomena;
osloboenje od krivine optube;
povraaj naplaene kazne i sudskih trokova postupka;
upoznavanje ire javnosti sa sadrajem odluke ili zakljunih napomena.
Presude Evropskog suda za ljudska prava imaju veu snagu i obaveznost jer
se drava ratifikacijom Evropske konvencije obavezuje da usaglasi zakonodavstvo i
praksu sudova s praksom Evropskog suda za ljudska prava.43 Jasno je da drava ima
obavezu da stvori zakonski okvir za ispunjavanje preporuka komiteta UN i presuda
Evropskog suda za ljudska prava jer se uloga meunarodnih organa kao korektiva i
vodia domaih vlasti mora uvaiti u osnovnim procesnim zakonima drave. Ovakva koncepcija ve je prihvaena u Zakonu o parninom postupku (ZPP)44 a isto
reenje postoji i u novom Zakonu o parninom postupku.45 Oba ova zakona predviaju da se postupak koji je odlukom suda pravosnano okonan moe ponoviti po
predlogu stranke, ako je Evropski sud za ljudska prava, po pravosnano okonanom
postupku pred domaim sudom, doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu
protiv Republike Srbije (l. 422, st. 1, ta. 10). Vaei Zakonik o krivinom postupku46 ne sadri odredbe o ponavljanju postupka ili podnoenju zahteva za zatitu
zakonitosti na osnovu odluke meunarodnih tela ve samo upuujuu normu da e
se odredbe ove glave47 shodno primenjivati i kada je podnet zahtev za izmenu pravosnane sudske odluke zbog povrede prava osuenog u krivinom postupku, koja
je utvrena odlukom Ustavnog suda ili meunarodnog suda, u skladu sa potvrenim
meunarodnim ugovorom, a povreda je bila od uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude (l. 414). Prema tome, mogue je podneti kako zahtev za ponavljanje
krivinog postupka tako i zahtev za zatitu zakonitosti. Ovaj lan govori o sudu,
to preporuke komiteta UN ostavlja van domena ovih odredaba.
Zakon o upravnim sporovima48 sadri odredbu kojom se predvia da se
moe podneti zahtev za ponavljanje postupka ako stav iz naknadno donete odluke
Evropskog suda za ljudska prava u istoj stvari moe da bude od uticaja na zakonitost okonanog sudskog postupka (l. 56, ta. 7). ZUS, dakle, usvaja restriktivniji
pristup koji postoji i u ZPP, gde se ponavljanje postupka omoguuje samo kad postoji odluka Evropskog suda za ljudska prava, a ne i odluka nekog drugog meunarodnog tela.
43
44
45
46
47
48
O odlukama Evropskog suda za ljudska prava u sluajevima protiv Srbije vidi II.9.
Sl. glasnik RS, 125/04 i 111/09.
Sl. glasnik RS, 72/11. Stupa na snagu 1. februara 2012. godine.
Zakon o krivinom postupku, Sl. list SRJ, 70/01 i 68/02 i Sl. glasnik RS, 58/04, 85/05, 115/05,
85/05, 49/07, 20/09, 72/09 i 76/10).
U pitanju je glava XXV koja regulie vanredne pravne lekove.
50
Ipak, izrazito nepovoljno iskustvo nesprovoenja odluka nekih meunarodnih tela (Evropskog suda za ljudska prava, Komiteta protiv muenja, Komiteta za
ljudska prava) pokazuje da je neophodno izmeniti brojne zakone (ne samo procesne) kojim bi se obezbedili uslovi za efikasno i potpuno izvravanje odluka meunarodnih tela. Iako su u 2011. godini usvojeni novi propisi kojima se ureuju krivini i parnini postupak oni nisu doneli neophodna unapreenja kada su u pitanju
odluke komiteta UN. Novi Zakonik o krivinom postupku (novi ZKP)49 predvia
mogunost podnoenja zahteva za zatitu zakonitosti ako je pravosnanom odlukom
ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donoenju primenjen zakon za koji
je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima,
kao i ako je povreeno ili uskraeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog
uesnika u postupku koje je zajemeno Ustavom ili Evropskom konvencijom za
zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvreno
odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava (l. 485, st. 2 i 3). Iz
ovih razloga zahtev za zatitu zakonitosti moe se podneti u roku od tri meseca od
dana kada je licu dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska
prava. Novi ZKP predvia da zahtev za zatitu zakonitosti mogu da podnesu republiki javni tuilac, okrivljeni i njegov branilac. O zahtevu za zatitu zakonitosti
odluuje Vrhovni kasacioni sud (l. 486, st. 1) koji prvostepenu ili odluku po redovnom pravnom leku moe ukinuti i vratiti organu odluivanja na ponovno suenje ili
sm preinaiti spornu odluku (l. 492, st. 1, ta. 1 i 2).
Novi Zakon o parninom postupku (novi ZPP) propisuje mogunost ponavljanja pravosnano okonanog postupka po predlogu stranke ako stranka stekne mogunost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrena
povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije
odluke (l. 426, st. 11), odnosno ukoliko je Ustavni sud u postupku po ustavnoj albi utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamene Ustavom u parninom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donoenje
povoljnije odluke (l. 426, st. 12).
Novi zakoni predviaju samo presude Evropskog suda kao osnov za ponovno razmatranje domaih odluka i ne navode odluke ugovornih tela UN iako Srbija
uglavnom ne izvrava u potpunosti preporuke komiteta UN u kojima se redovno zahteva da se uspostavi mehanizam koji bi obezbedio njihovu implementaciju,
mada ni izvravanje presuda Evropskog suda za ljudska prava nije bez tekoa i
propusta.
Oslobaanje krivine optube upotrebom vanrednih pravnih lekova nije efikasno sredstvo, jer mora da postoji volja tuilatva za podnoenje vanrednog pravnog leka, koja uglavnom izostaje u praksi. Potrebno je takoe da sud koji meritorno
49
Sl. glasnik RS, 72/11. Primenjuje se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivina dela organizovanog kriminala ili ratnih zloina koji se vode pred posebnim odeljenjem
nadlenog suda u kom sluaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.
51
odluuje prihvati nadlenost iako ga zakonski propisi ne obavezuju da direktno i

obavezno primenjuje odluke komiteta UN. Skoro da je pravilo da se ne sprovodi
efikasna istraga u sluajevima kada se ustanovi povreda nekog prava i trai od drave da istrai i kazni odgovorne za ova krenja. Problemi postoje i kod obaveze
naknade tete poto se ona isplauje sa znatnim zakanjenjem, mogunost sklapanja
sporazuma o naknadi zavisi iskljuivo od politike volje i sposobnosti civilnog sektora da izvri pritisak na dravne organe da doe do njegovog zakljuivanja a u veini sluaja visina naknade nije adekvatna naknada teini povrede njihovih prava.50
2.3. Ustavna alba

2.3.1. Pravo podnoenja ustavne albe
Ustav Republike Srbije uvodi ustavnu albu u pravni poredak. Srbije. Ustavna alba moe se izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili
organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpena ili
nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu (l. 170). U sluaju da je
podnosiocu albe povreeno pravo na suenje u razumnom roku ili je zakonom
iskljueno pravo na sudsku zatitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda Zakon o
Ustavnom sudu takoe (ZUS) dozvoljava pokretanje ustavne albe (l. 82). Ovakvo reenje omoguava podnoenje ustavne albe posle iscrpljivanja svih drugih
delotvornih pravnih lekova,51 i samim tim i centralizaciju odluivanja o krenjima
ljudskih prava, za koje e Ustavni sud predstavljati konanu instancu pre obraanja
meunarodnim telima.
lan 170 Ustava i lan 82 Zakona o Ustavnom sudu ne pominju da se i
prava zatiena meunarodnim ugovorima mogu tititi putem ustavne albe, to je
u nesaglasnosti sa lanom 18, st. 2 Ustava, koji propisuje da se ustavom jeme i
kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zagarantovana meunarodnim pravom. Ustavni sud je ovu nesaglasnost otklonio sistemskim tumaenjem
lana 170 u vezi sa lanom 18 Ustava i potvrdio da prava uneta u ustavnopravni
sistem meunarodnim ugovorima imaju ustavni karakter i uivaju zatitu Ustavnog
suda.52 Time je korpus ljudskih prava koja uivaju ustavnopravnu zatitu proiren
50
51
52
Razliiti su modaliteti naknade tete, nekad se ona isplauje na osnovu sporazuma sa Republikim javnim pravobranilatvom, a nekada na osnovu sporazuma s Ministarstvom pravde.
Iako se ni lanom 170 Ustava ni lanom 82 Zakona o Ustavnom sudu izriito ne zahteva da
pravni lek koji mora biti iscrpljen pre podnoenja ustavne albe mora da bude delotvoran, praksom Evropskog suda, koja je relevantna i za domae pravo, ovaj kriterijum dobro je ustanovljen.
Ustavni sud je zauzeo stav o tome kada se smatra da su iscrpena pravna sredstva u upravnom,
prekrajnom i sudskom postupku. Stav je dostupan na http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/
Documents/Misc/_______.doc.
Vidi stav Ustavnog suda u postupku ispitivanja i odluivanja po ustavnoj albi dostupan na
http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/Misc/____
___.doc.
52
i na ona ljudska prava, pre svega ekonomska i socijalna, koje sam tekst Ustava ne
garantuje.
Aktivnu legitimaciju za podnoenje ustavne albe imaju sva fizika ili pravna, domaa ili strana lica koja su titulari ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih
prava i sloboda.53 Ustavna alba ne predstavlja actio popularis, te potencijalni podnosilac mora lino pretrpeti povredu Ustavom zajemenih ljudskih prava i sloboda.
Druga lica (fizika, dravni organi i organizacije nadlene za praenje i ostvarivanje
ljudskih prava) ustavnu albu mogu podneti samo na osnovu pismenog ovlaenja
lica ija su prava ili slobode povreene. Ustavni sud se do sada nije izjanjavao
o tome da li posredne ili potencijalne rtve krenja ljudskih prava mogu podneti
ustavnu albu.
Rok za izjavljivanje ustavne albe iznosi 30 dana od dana dostavljanja pojedinanog akta ili od dana preduzimanja radnje kojom se povreuje ili uskrauje
pravo garantovano Ustavom (l. 84, st. 1 ZUS). Ipak, ukoliko lice iz opravdanih
razloga propusti rok za podnoenje ustavne albe Ustavni sud e dozvoliti povraaj
u preanje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je
izazvao proputanje istovremeno podnese predlog za povraaj u preanje stanje i
ustavnu albu (l. 84, st. 2 ZUS). Po isteku 3 meseca od dana proputanja ne moe
se traiti povraaj u preanje stanje (l. 84, st. 3 ZUS). U sluaju izjavljivanja
ustavne albe zbog proputanja preduzimanja odgovarajue radnje rok se rauna u
svakom konkretnom sluaju zavisno od ponaanja organa i ponaanja podnosioca
ustavne albe.
Ovlaenja Ustavnog suda u sluaju usvajanja ustavne albe definisana lanom 89, st. 2 ZUS iroko su postavljena i ukljuuju ponitavanje pojedinanog akta,
zabranu daljeg vrenja ili naredbu vrenja odreene radnje i odreivanje uklanjanja
tetnih posledica u odreenom roku. Ako je pojedinanim aktom ili radnjom povreeno ili uskraeno pravo vie lica, a samo neko od njih je izjavilo ustavnu albu,
konana odluka se odnosi na sva lica koja se nalaze u istoj pravnoj situaciji (l. 87
ZUS).
Ukoliko Ustavni sud nae da su u krivinom postupku povreena prava
osuenog, a povreda je takva da je imala uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude ili je povreeno ili uskraeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili
drugog uesnika u postupku koje je zajemeno Ustavom i vaei i novi Zakonik
o krivinom postupku predviaju mogunost podnoenja zahteva za zatitu zako53
Vidi stav Ustavnog suda u pogledu aktivne legitimacije za izjavljivanje ustavne albe http://
www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/Misc/_____
__.doc. lan 85, st. 1 ZUS predvideo je da ustavna alba mora da
sadri i jedinstveni matini broj graana (JMBG) to predstavlja diskriminaciju, ali je Ustavni
sud dao tumaenje kojim je ova vrsta diskriminacije otklonjena. Vidi reenje Ustavnog suda
IUz106/09 doneto na sednici odranoj 18. marta 2010. godine. kojim se ne prihvata inicijativa
za pokretanje postupka za utvrivanje neustavnosti odredbe lana 85, stav 1 Zakona o Ustavnom sudu koju su pokrenuli Beogradski centar za ljudska prava i organizacija Praxis, dostupno
na http://www.praxis.org.rs/index.php?option=com_docman&task= doc_view&gid=175.
53
nitosti. Slino reenje postoji i u vaeem i novousvojenom Zakonu o parninom

postupku.54
U pogledu tzv. preventivnog delovanja Ustavnog suda kada reava albe koje
se tiu dugog trajanja postupka, on moe predmet da vrati na ponovno odluivanje i
naloi okonanje postupka u najkraem moguem roku.55 Ipak, u dosadanjoj praksi Ustavni sud nije nalagao organu kome vraa predmet na odluivanje rok u kome
treba preduzeti odreene radnje ili okonati postupak.
Za povrede ljudskih prava optim aktima (zakonima, uredbama i sl.) nije mogue podneti ustavnu albu, ak ni ako ti akti samim svojim postojanjem neposredno
kre ustavom garantovana ljudska prava. Jedina mogunost da se oni napadnu jeste
da se podnese inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti,
koju Ustavni sud nije obavezan da prihvati (l. 168 Ustava). Ustav uvodi i jo jednu
mogunost za apstraktnu kontrolu ustavnosti, putem zahteva za ocenu ustavnosti
zakona pre njegovog stupanja na snagu, koji moe podneti najmanje jedna treina
narodnih poslanika (l. 169). Ovi razliiti postupci za apstraktnu kontrolu ustavnosti ne mogu se sami po sebi smatrati delotvornim pravnim lekovima za konkretna,
pojedinana krenja ljudskih prava. Ipak, procena ustavnosti opteg akta u postupku
odluivanja po ustavnoj albi je mogua ukoliko postoji razumna sumnja u neustavnost opteg akta na osnovu kojeg je donet pojedinani akt koji se osporava. U tom
sluaju Ustavni sud zastaje s postupkom odluivanja po ustavnoj albi i pokree
postupak ocene ustavnosti i zakonitosti opteg akta.56
2.3.2. Delotvornost ustavne albe

Evropski sud je stao na stanovite da se ustavna alba smatra delotvornim
lekom od 7. avgusta 2008. godine, tj. od dana kada su objavljene prve meritorne
odluke Ustavnog suda po ustavnim albama.
Zakon o Ustavnom sudu predviao je da odluka Ustavnog suda kojom se
usvaja ustavna alba predstavlja pravni osnov za podnoenje zahteva za naknadu
tete koji se podnosio Komisiji za naknadu tete. Ukoliko Komisija ne odgovori na
zahtev u roku od 30 dana ili ne postigne sporazum s podnosiocem o visini eventualne odtete, podnosilac ustavne albe ostvaruje ovo pravo podnoenjem tube za naknadu tete nadlenom sudu. To je praktino znailo da podnosilac predstavke mora
da pokrene tri razliita postupka da bi dobio odtetu ustavnu albu pred Ustavnim
sudom Srbije, postupak pred Komisijom za naknadu tete i konano parnini postupak pred redovnim sudovima. Postupak pred redovnim sudovima podrazumeva
54
55
56
Vidi vie u I.2.2.

Vidi stav Ustavnog suda u pogledu otklanjanja tetnih posledica i naknade tete u postupku odluivanja po ustavnoj albi dostupan na http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/
Misc/_______.doc.
Vidi stav Ustavnog suda u pogledu ocene ustavnosti opteg akta u postupku odluivanja
po ustavnoj albi dostupan na http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/Misc/
_______.doc.
54
prvostepeni postupak pred osnovnim ili viim sudom, drugostepeni postupak pred
Apelacionim sudom i konano postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom.
Poto je ovakvo reenje neopravdano produavalo postupak jer se stranka vraala u redovan sudski postupak Zakon o izmenama i dopunama zakona o Ustavnom
sudu,57 usvojen krajem decembra 2011, ukida postupak pred Komisijom za naknadu
tete i daje ovlaenje Ustavnom sudu da u odluci kojom usvaja ustavnu alba istovremeno odlui i o zahtevu za naknadu tete ukoliko je takav zahtev postavljen.58
Iako ova promena doprinosi delotvornosti ustavne albe i veoj zatiti ljudskih prava graana ona moe imati negativne posledice na neuke podnosioce ustavne albe koji ne istaknu jasan zahtev kao i visinu i osnov naknade materijalne i
nematerijalne tete u svom inicijalnom podnesku.
Delotvornost Ustavne albe kao pravnog leka po pitanju naknade materijalne
tete u postupcima pokrenutim zbog neizvravanja domaih pravosnanih presuda donetih na osnovu potraivanja naknada za rad tokom tzv. obaveznog plaenog
odsustva dovedena je u pitanje odlukom Evropskog suda u predmetu Milutinovi i
ekrli protiv Srbije.59 Evropski sud je zakljuio da se postupak naknade materijalne tete u ovakvim sluajevima ne moe smatrati delotvornim zato to Ustavni sud
nije naloio dravi da isplati iznose dosuene pravosnanim presudama ve je samo
urgirao kod nadlenog suda da ubrza izvrenje presuda u pitanju.
Evropski sud za ljudska prava u predmetu Vidakovi protiv Srbije60 izjanjavao se o tome da li visina naknade tete postignuta pred Komisijom za naknadu tete moe dovesti do povrede Konvencije. ini se da sama visina naknade tete, iako
manja od naknade koju bi dosudio Evropski sud, sama po sebi ne dovodi do nedelotvornosti pravnog leka tj. povrede konvencije. Evropski sud je ovde uzeo u obzir i
vreme potrebno da se odteta dobije, koji je krai unutar domaeg pravnog sistema,
kao i delotvornost same odluke Ustavnog suda kojom se usvaja Ustavna alba u
pogledu ubrzanja sudskog postupka. U tom smislu, u odluci Vidakovi je citirana
praksa Evropskog suda koja u naelu nalazi da nii iznosi odtete od onih koje bi
Evropski sud dodelio, ne dovode do povrede Konvencije, pod uslovom da nisu nerazumni. Da li je odreeni iznos nerazuman ocenjuje se uzimanjem u obzir ne samo
visine obeteenja ve i duine trajanja postupka u konkretnom predmetu, ivotni
standard u dravi u pitanju i injenice da se u domaem pravnom sistemu naknada u
naelu isplauje bre nego po presudi Evropskog suda. Konano, Evropski sud nije
razmatrao predstavku u meritumu jer je podnosilac izgubio status rtve.
57
58
59
60

Vidi lan 33, st. 3 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ustavnom sudu i lan 89, st. 3
Zakona o ustavnom sudu.
Milunovi and ekrli v. Serbia, ECHR, App. Nos. 3716/09 i 38051/09. Evropski sud je tom
prilikom naveo u stavu 58 da bi pravno sredstvo bilo delotvorno mora biti u stanju da direktno
ispravi sporno stanje stvari. Odluku u meritumu Evropski sud u ovom predmetu jo uvek nije
doneo.
Vidakovi v. Serbia, ECHR, App. No. 16231/07.
55
U decembru 2009. godine je Evropski sud za ljudska prava u predmetu Vini i ostali protiv Srbije61 zauzeo stav da se, imajui u vidu ovlaenja Ustavnog
Suda i njegovu praksu, kao i nadlenost Komisije za naknadu, moe smatrati da
ustavna alba u srbijanskom pravnom sistemu u naelu ispunjava uslove da se moe
smatrati delotvornim pravnim sredstvom. To znai da je neophodno iscrpeti i ovo
pravno sredstvo pre nego to se podnese predstavka Evropskom sudu za ljudska
prava. Naravno, podnosioci predstavke i dalje imaju slobodu da tvrde da u njihovom konkretnom sluaju ovo pravno sredstvo nije delotvorno, ali e to morati u
svakom pojedinom sluaju i da dokau. Ohrabruje i injenica da je u svojim odlukama po ustavnoj albi u 2011. godini Ustavni sud nastavio da se poziva na praksu
Evropskog suda za ljudska prava. Tako je u predmetu Jovanovi62 naao povredu
prava na suenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda tj. odluivanje po albi
u predmetu koji nije bio sloen nakon 2 godine. Slino u predmetu Minsa63 Ustavni
sud je razmatrajui takoe dugo trajanje postupka utvrdio da je neprihvatljivo da od
podnoenja pa do dostavljanja tube na odgovor tuenom proe ak godinu dana i
sedam meseci. U predmetu Sabo64 je naglasio doprinos same stranke u postupku
odugovlaenju postupka i konano njegovom nerazumnom trajanju. U predmetu
Jankovi65 Ustavni sud je pojasnio ravnopravnost stranaka u postupku i pravo na
obrazloenu sudsku odluku. Krajem 2011. godine Ustavni sud usvojio je ustavnu
albu organizatora parade ponosa 2009. godine u kojoj je utvrdio povredu slobode
okupljanja i prava na pravno sredstvo.
Ova praksa Ustavnog suda je veoma vana s obzirom da naelo supsidijarnosti pretpostavlja da je zatita ljudskih prava pre svega zadatak drave ugovornice
i da je uloga Evropskog suda za ljudska prava korektivne prirode, odnosno da ga
treba posmatrati kao krajnje sredstvo nadzora nad potovanjem obaveza preuzetih
ratifikovanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Zakon o izmenama i dopunama zakona o Ustavnom sudu predvia uvoenje
niza novina radi efikasnijeg rada suda.66 Meutim, on takoe smanjuje ovlaenja
Ustavnog suda kada utvrdi povredu ljudskih prava i sloboda i zadrava odredbe
koje su doprinele zaguenju njegovog rada. Naime, prema novom reenju, Ustavni sud nee moi, kao do sada, da ponitava sudske odluke. Ispravljanje povrede
ljudskih prava moe se sprovoditi jedino podnoenjem vanrednih pravnih lekova
u krivinom i parninom postupku. Venecijanska komisija je, prilikom razmatranja
Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o Ustavnom sudu, bila miljenja
61
62
63
64
65
66
Vini i ostali protiv Srbije, ECHR, App. Nos. 4698/06, 44700/06, 44722/06, 44725/06,
49388/06, 50034/06, 694/07, 757/07, 758/07, 3326/07, 3330/07, 5062/07, 8130/07, 9143/07,
9262/07, 9986/07, 11197/07, 11711/07, 13995/07, 14022/07, 20378/07, 20379/07, 20380/07,
20515/07, 23971/07, 50608/07, 50617/07, 4022/08, 4021/08, 29758/07 i 45249/07.
U 648/2009, datum donoenja odluke 24.2.2011.
U broj 980/2009 od 20. aprila 2011.
U 620/2009, datum donoenja odluke 14.4.2011.
U 1157/2008, datum donoenja odluke, 14.4.2011.
O izmenama ovog zakona vidi vie u I.4.6.2.
56
da je, sa stanovita ljudskih prava, poeljno uspostaviti iroka ovlaenja Ustavnog

suda kada odluuje o ustavnoj albi ukljuujui i mogunost da poniti sudsku odluku, jer ako ovakvo ovlaenje ne postoji uveava se broj predmeta koji se podnose
Evropskom sudu. Venecijanska komisija je takoe naglasila da nemogunost Ustavnog suda da poniti odluku redovnog suda podriva njegova ovlaenja i autoritet.67
Interesantno je da u obrazloenju predloga zakona nigde nije objanjena namera
zakonodavca odnosno zato su na ovaj nain smanjena ovlaenja Ustavnog suda.
Ustavni sud je takoe zadrao nadlenost po lanu 82, stav 2 Zakona o Ustavnom sudu da odluuje u sluajevima povrede prava na suenje u razumnom roku
iako se od 9.000 predmeta koji su se krajem 2011. godine nalazili pred Ustavnim
sudom 40% odnosilo na dugo trajanje sudskog postupka.68 Ako imamo u vidu da
je prenoenje ove nadlenosti preporuila Venecijanska komisija u cilju smanjenja
broja zaostalih predmeta pred Ustavnim sudom i obezbeivanja delotvornog i brzog
pravnog leka69 i da je bilo najavljivano od strane predsednika Ustavnog suda70 ostaje nejasno zato je Ustavni sud zadrao ovu nadlenost.
3. Ogranienja i derogacija ljudskih prava

lan 4 PGP:
1. U sluaju da izuzetna opta opasnost ugrozi opstanak nacije i da je to objavljeno slubenim aktom, drave lanice ovog pakta mogu da preduzmu, u onom strogom obimu u kojem
to stanje zahteva, mere koje odstupaju od obaveza predvienih ovim paktom, pod uslovom da
te mere ne budu u nesaglasnosti s ostalim obavezama koje im namee meunarodno pravo i da
nemaju za posledicu diskriminaciju zasnovanu samo na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili socijalnom poreklu.
2. Prethodna odredba ne doputa nikakvo odstupanje od lanova 6, 7 i 8, t. 1 i 2, 11, 15,
16 i 18 ovog pakta.
3. Drave lanice ovog pakta koje se koriste pravom odstupanja moraju odmah da preko
generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, saopte ostalim dravama lanicama odredbe od kojih
su odstupile, kao i razloge ovog odstupanja. One e istim putem ponovo obavestiti o tome kada
budu prestale s ovim odstupanjima.
67
68
69
70
Vidi Miljenje Vencijanske komisije o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o

Ustavnom sudu Srbije, stav 4750 dostupno na engleskom jeziku na http://www.venice.coe.int/
docs/2011/CDL-AD(2011)050-e.pdf.
Ovi podaci su saopteni predstavnicima Venecijanske komisije koji su posetili Beograd 29.
novembra 2011. godine. Vidi Miljenje Vencijanske komisije o predlogu zakona o izmenama
i dopunama Zakona o Ustavnom sudu Srbije dostupno na engleskom jeziku na http://www.
venice.coe.int/docs/2011/CDL-AD(2011)050-e.pdf.
Vidi stav 56 Miljenja Vencijanske komisije o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona
o Ustavnom sudu Srbije, dostupan na engleskom jeziku na http://www.venice.ce.int/docs/2011/
CDL-AD(2011)050-e.pdf.
Vidi lanak Lavirinti ustavnog suda, Politika, 5. jun 2011. godine dostupan na http://www.
ustavni.sud.rs/page/view/158-101451/izmene-zakona-na-jesen.
57
lan 15 EKPS:
1. U doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije, svaka Visoka strana
ugovornica moe da preduzme mere koje odstupaju od njenih obaveza po ovoj Konvenciji, i
to u najnunijoj meri koju iziskuje hitnost situacije, s tim da takve mere ne budu u neskladu s
njenim drugim obavezama prema meunarodnom pravu.
2. Prethodna odredba ne doputa odstupanja od lana 2, osim u pogledu smrti prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima, ili lana 3, 4 (st. 1) i 7.
3. Svaka Visoka strana ugovornica koja koristi svoje pravo da odstupi od odredbi Konvencije obavetava u potpunosti generalnog sekretara Saveta Evrope o merama koje preduzima i
razlozima za njih. Ona takoe obavetava generalnog sekretara Saveta Evrope kada takve mere
prestanu da deluju i kada odredbe Konvencije ponovo ponu da se primenjuju u potpunosti.
3.1. Ogranienja ljudskih prava

Ustav propisuje da se njime zajemena ljudska i manjinska prava mogu ograniiti ako to Ustav doputa i to samo u onoj meri koja je neophodna da bi se u
demokratskom drutvu zadovoljila svrha zbog koje je ogranienje dozvoljeno. Dravni organi moraju vode rauna o sutini prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu izmeu ogranienja i njegove
svrhe i o tome da li postoji nain da se ta svrha postigne manjim ogranienjem
prava, dok ogranienje ni u kom sluaju ne sme da zadire u sutinu zajemenog
prava (l. 20). Ustav ne koristi formulaciju koja postoji u Evropskoj konvenciji o
ljudskim pravima, naime da ogranienje mora imati legitimni cilj, ve je dozvoljena
svaka svrha koju doputa sam Ustav.71 Ovaj propust donekle moe da se nadomesti
optom odredbom o tumaenju sadranom u lanu 18, prema kojoj se odredbe o
ljudskim i manjinskim pravima tumae ... u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih
prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje, pa
bi imajui u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava legitimni cilj morao da
bude uslov za prihvatljivost ograniavanja ljudskih prava.
Prema lanu 18, st. 2 Ustava, nain ostvarivanja pojedinih sloboda i prava
oveka moe se zakonom propisati kada je to ustavom izriito predvieno i kada
je to neophodno za ostvarivanje pojedinog prava zbog njegove prirode. U prvom
sluaju, priznaje se da odreena prava nisu neposredno sprovodiva i da sam Ustav
na to moe izriito da ukae kada odreuje da se nain njihovog sprovoenja odreuje zakonom. To ne mora nuno da znai ogranienje prava, iako injenica da
Ustav ostavlja zakonu da razradi ostvarenje nekog prava stvara mogunost izvesnog
suavanja polja primene tog prava.
71
U svom Miljenju o Ustavu Venecijanska komisija je komentarisala lan 20 Ustava koji se

odnosi na ogranienja ljudskih i manjinskih prava (st. 2830 Miljenja). Pored ukazivanja na
injenicu da se Ustavom ne zahteva postojanje legitimnog cilja kako bi ogranienje bilo dozvoljeno, ovaj lan je kritikovala i zbog toga to je preterano komplikovano formulisan, pa otvara
mogunost da se jave mnoga pitanja u vezi s tumaenjem razliitih vrsta ogranienja. Vidi
Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu
Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007.
58
U drugom sluaju, za razliku od prethodnog, Ustav ne odreuje izriito koja

su prava neposredno sprovodiva a koja nisu, ve se ta ocena ostavlja parlamentu.
Time se donekle otvara mogunost zloupotrebe i ograniavanja neposredno sprovodivih prava putem zakona.
Ustav izriito propisuje da zakon kojim se ureuje ostvarivanje prava ni u
kom sluaju ne sme da zadire u sutinu samog prava.
lanom 20 Ustava princip proporcionalnosti je jasno definisan, kao i merila
po kojima se pre svega sudovi moraju rukovoditi pri tumaenju ogranienja ljudskih
i manjinskih prava. Merila ocenjivanja proporcionalnosti su u skladu s praksom
Evropskog suda za ljudska prava.72
Ustav ne sadri odredbu kojom se izriito zabranjuje ograniavanje ljudskih
i manjinskih prava zajemenih opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava,
meunarodnim ugovorima i zakonima i drugim propisima na snazi, ve samo sadri
uopteniju odredbu kojom se propisuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih
prava ne moe smanjivati.
U meunarodnim instrumentima za zatitu ljudskih prava (npr. EKPS), da bi
ogranienje bilo dozvoljeno potrebno je da bude nuno u demokratskom drutvu, a
moe imati za svrhu, izmeu ostalog, zatitu javnog morala. U odredbi Ustava ini
se da su ova dva uslova pomeana, pa smo dobili novi pojam moral demokratskog
drutva.
3.2. Odstupanja (derogacije) od ljudskih prava

Ustav predvia da su, po proglaenju ratnog ili vanrednog stanja (formalni uslov), dozvoljene mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemenih
Ustavom, i to samo u onom obimu u kome je to neophodno (materijalni uslov).
(l. 202, st. 1). Ova formulacija je blaa od one iz Evropske konvencije o ljudskim
pravima, koja dozvoljava odstupanja samo u najnunijoj meri koju iziskuje hitnost
situacije, a moe se postaviti pitanje i zato se jo neke odredbe nisu nale na listi
onih od kojih odstupanja nisu dozvoljena (l. 202, st. 4).73
Postojanje javne opasnosti koja ugroava opstanak drave ili graana je uslov
za proglaavanje vanrednog stanja (l. 200, st. 1), pa se praktino za doputenost odstupanja od ljudskih prava prema Ustavu trai i ovaj uslov, ali samo kada je u pitanju
vanredno stanje, a ne i u sluaju proglaenja ratnog stanja. Ratno i vanredno stanje
proglaava Narodna skuptina, a ako ona nije u mogunosti da se sastane odluke
donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik
Vlade, a Narodna skuptina potvruje sve mere koje se propiu (l. 201 i 200).
72
73
Vidi Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 5493/72 (1976); Informationsverein Lentia protiv Austrije, ECHR, App. Nos. 13914/88, 15041/89, 15717/89, 15779/89 i
17207/90 (1993); Lehideux i Isorni protiv Francuske, ECHR, App. No. 24662/94 (1998); A., B.
i C. protiv Irske, ECHR, App. No. 25579/05 (2010).
Vidi Venecijanska komisija, Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD
(2007)004, st. 9798.
59
Mere derogacije imaju privremeni karakter i prestaju da vae kad prestane

vanredno ili ratno stanje (l. 202, st. 3).
Odstupanje od pojedinih ljudskih prava za vreme ratnog i vanrednog stanja u
skladu je s obavezom iz lana 4 PGP i lana 15 EKPS da do derogacije moe doi
kada opstanak nacije ugrozi izvanredna javna opasnost.
4. Posebna prava
4.1. Zabrana diskriminacije
lan 2, st. 1 PGP:
Drave lanice ovog pakta obavezuju se da potuju i garantuju svim licima koja se nalaze
na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadlenost, prava priznata ovim paktom bez
obzira naroito na rasu, boju, pol, jezik, veru, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, roenje ili svaku drugu okolnost.
lan 26 PGP:
Sva su lica jednaka pred zakonom i imaju pravo bez ikakve diskriminacije na podjednaku
zatitu zakona. U tom smislu, zakon mora da zabranjuje svaku diskriminaciju i da obezbedi svim licima podjednaku i uspenu zatitu protiv svake diskriminacije, naroito u pogledu
rase, boje, pola, jezika, vere, politikog ili drugog ubeenja, nacionalnog ili socijalnog porekla,
imovnog stanja, roenja ili svakog drugog stanja.
lan 14 EKPS:
Uivanje prava i sloboda predvienih u ovoj Konvenciji obezbeuje se bez diskriminacije
po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje,
roenje ili drugi status.
lan 1 Protokola br. 12 uz EKPS:

1. Svako pravo koje zakon predvia ostvarivae se bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugom uverenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, roenju ili
drugom statusu.
2. Javne vlasti nee ni prema kome vriti diskriminaciju po osnovima kao to su oni
pomenuti u stavu 1.
4.1.1. Opte
Zabrana diskriminacije predviena je u mnogim meunarodnim ugovorima
koje je Srbija ratifikovala oba pakta usvojena u UN (PGP i PESK), Evropska
konvencija i Protokol br. 12 uz EKPS, Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije protiv ena, Konvencija o pravima osoba s invaliditetom, Konvencija MOR br. 111 koja se odnosi
60
na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja,74 i Konvencija UNESCO

protiv diskriminacije u oblasti obrazovanja.75
Prema Ustavu Srbije, zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu (l. 21), to znai da Ustav ostavlja mogunost zabrane
diskriminacije i po osnovima koji nisu izriito navedeni. Ustav predvia mogunost
afirmativne akcije, u cilju postizanja jednakosti za grupe koje su dugo bile izloene
diskriminaciji, ali nije uvedeno vremensko ogranienje kojim se mere afirmativne
akcije mogu primenjivati samo dok se ne ostvare ciljevi zbog kojih su preduzete.
Ogranienje je neophodno jer predstavlja neophodan kriterijum za ocenu proporcionalnosti ovih mera.
Diskriminacija je predviena kao krivino delo u Krivinom zakoniku RS76
(l. 128, 317 i 387). Predvia se kazna zatvora do tri godine za lica koja zbog nacionalne ili etnike pripadnosti, pripadnosti nekoj rasi ili veroispovesti ili zbog odsustva
te pripadnosti ili zbog razlika u pogledu politikog ili drugog ubeenja, pola, jezika,
obrazovanja, drutvenog poloaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog linog svojstva, uskrate ili ogranie prava oveka i graanina utvrena Ustavom,
zakonima ili drugim propisima ili optim aktima ili potvrenim meunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daju povlastice ili pogodnosti. lan 387 ovog zakona zabranjuje i inkriminie rasnu i drugu diskriminaciju i predvia kazne za promociju i pozivanje na mrnju, nasilje i diskriminaciju (st. 4) i javne pretnje za izvrenje
krivinih dela prema licu ili grupi lica na osnovu nekog njihovog linog svojstva (st.
5). Istim lanom inkriminie se irenje ideja o superiornosti jedne rase nad drugom
i propagiranje rasne mrnje i podsticanje na rasnu diskriminaciju, kao i proganjanje
organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi (st. 3 i 2).
Antidiskriminatorne odredbe sadre i brojni drugi zakoni Zakon o crkvama
i verskim zajednicama77 (l. 2), Zakon o radu78 (l. 1823), Zakon o zapoljavanju
i osiguranju za sluaj nezaposlenosti,79 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja,80 Zakon o zdravstvenoj zatiti81 itd.
4.1.2. Zakon o zabrani diskriminacije

Zakon o zabrani diskriminacije82 predstavlja opti antidiskriminacioni zakon
koji ostavlja prostora za posebno ureenje pojedinih oblasti gde se diskriminacija
najee pojavljuje.
74
75
76
77
78
79
80
81
82
Sl. list FNRJ (Dodatak), 3/61.

Sl. list SFRJ (Dodatak), 4/64.
Sl. glasnik RS, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09.
Sl. glasnik RS, 24/05 i 61/05 i 54/09.
Sl. glasnik RS, 36/09 i 88/10.
Sl. glasnik RS, 107/05, 88/10, 99/10 i 57/11.
61
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija, nepotovanje naela

jednakih prava i obaveza, udruivanje radi vrenja diskriminacije, govor mrnje,
uznemiravanje ili poniavajue postupanje. Zabranjeno je pozivanje na odgovornost
zbog prijavljivanja diskriminacije, to predstavlja nov oblik zatite rtava i onih koji
prijavljuju diskiminatorno postupanje. Kada je diskriminacija prisutna po vie osnova, ponavlja se ili se kontinuirano deava, zakon predvia da je to tei oblik diskriminacije, dok se mere afirmativne akcije ne smatraju diskriminacijom (l. 14).
Posebni sluajevi diskriminacije navedeni su u Zakonu kako bi se osiguralo
da se sluajevi u kojima se diskriminacija najee deava prepoznaju i da se prui
zatita i to: u postupcima javnih vlasti (l. 15), na radu i u vezi sa radom (l. 16),
kod pruanja i korienja javnih usluga (l. 17), u sistemu obrazovanja (l. 19), na
osnovu vere (l. 18), pola (l. 20), seksualne orijentacije (l. 21), starosnog doba (l.
22 i 23), nacionalne pripadnosti (l. 24), sindikalne ili politike pripadnosti (l. 25),
invaliditeta (l. 26) i zdravstvenog stanja (l. 27)), pri tom, ostavljajui prostora za
primenu i u drugim sluajevima (l. 4). Ovakav nain nabrajanja posebnih sluajeva
diskriminacije daje jasne smernice i ne ostavlja prostora za nedoumicu oko primene
u odreenim sluajevima.
Zakonom se ustanovljava Poverenik za zatitu ravnopravnosti kao samostalan organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrenih zakonom (l. 1, st. 2), a bira
ga Narodna skuptina na predlog Odbora za ustavna pitanja. Finansijska sredstva za
rad celokupne slube obezbeuju se u budetu Republike Srbije, na predlog poverenika. Izvetaje o stanju u oblasti zatite ravnopravnosti Poverenik podnosi Narodnoj
skuptini Republike Srbije.
Za sluajeve povrede prava zatita se ostvaruje na dva naina.
Jedan je podnoenje pritube Povereniku za zatitu ravnopravnosti. Poverenik
prima pritube graana koji smatraju da su bili rtve diskriminatornog postupanja,
postupa po njima ako se o istoj stvari ve ne vodi postupak pred sudskim organima,
ili ako sudski postupak u istoj stvari ve nije pravosnano okonan (l. 36, st. 1).
Poverenik nee postupati po pritubi ako smatra da je ona oigledno neosnovana,
ako je o istoj stvari ve pred njim voen postupak, a nisu podneti nikakvi novi dokazi, kao i ako smatra da zbog protoka vremena od uinjene povrede ne bi bilo mogue postii svrhu postupanja (l. 36, st. 2). Ako Poverenik ustanovi da je dolo do
povrede prava donosi preporuku o tome na koji nain povreda moe da se otkloni.
Ukoliko lice na koje se preporuka odnosi ne postupi po preporuci ni posle opomene,
poverenik ima ovlaenje da o tome obavesti javnost. Pre nego to preduzme druge
radnje u postupku, poverenik najpre predlae stranama postupak mirenja.
Drugi put za zatitu je sudski postupak, za koji je nadlean sud opte mesne
nadlenosti (sud na ijem je podruju sedite ili prebivalite tuenog), ili sud na
ijem je podruju sedite, odnosno prebivalite tuioca (rtve diskriminatornog postupanja) (l. 42), to predstavlja izuzetak u odnosu na pravila parninog postupka i
olakava rtvi pristup zatiti. Tubu, pored oteenog, mogu podneti poverenik i or-
62
ganizacije koje se bave zatitom ljudskih prava. Ako se diskriminatorno postupanje

odnosi iskljuivo na jedno lice poto u tom sluaju, poverenik i organizacije koje
se bave zatitom ljudskih prava mogu da podnesu tubu samo uz pismeni pristanak
tog lica.
Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 46) predvieno je da tubu moe podneti lice koje se svesno izloilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom sluaju (tzv.
situaciono testiranje), s tim to lice koje namerava da koristi ovu mogunost mora
o tome da obavesti poverenika, osim ako ga okolnosti u tome ne spreavaju.
Tubom se moe zahtevati zabrana izvrenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vrenja takve radnje, utvrenje da je tueni postupao diskriminatorno, izvrenje radnje kojom se uklanjaju posledice diskriminacije, naknada
materijalne i nematerijalne tete i objavljivanje pojedinih presuda (l. 43). Privremenu meru tuilac moe zahtevati u toku postupka i po okonanju postupka da bi
se otklonila opasnost od nasilja ili vea nenadoknadiva teta. Da bi sud odobrio
ovakvu meru potrebno je da tuilac uini verovatnim da je takva mera potrebna radi
otklanjanja opasnosti od nasilja ili vee nenadoknadive tete (l. 44). Ukoliko tuilac uini verovatnim da je tueni izvrio akt diskriminacije, teret dokazivanja snosi
tueni (l. 45). Ova odredba, takoe, predstavlja odstupanje od parninog postupka i
u cilju je olakanja poloaja rtve nasuprot naelu da teret dokazivanja snosi tuilac,
i primenjuje se i na Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
4.1.3. Zabrana diskriminacije pojedinih kategorija

stanovnitva u zakonodavstvu Srbije
4.1.3.1. Spreavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom83 propisuje obavezu dravnih organa
da uine dostupnim javne usluge i objekte osobama s invaliditetom i zabranjuje
diskriminaciju osoba sa inavliditetom u radnim pravima, u oblasti zdravstvene zatite i obrazovanju (l. 1131). Zakon obavezuje dravne organe i organe lokalne
samouprave da preduzimaju posebne mere za podsticanje ravnopravnosti osoba s
invaliditetom (l. 3238). Proputanje nadlenih institucija da ovakve mere uvedu
predstavljalo bi krenje jedne utuive obaveze i dovelo do odgovornosti drave,
odnosno jedinice lokalne samouprave i pored toga to su u zakonu ove mere definisane samo u najoptijim okvirima.
Uvedena je posebna tuba za zatitu od diskriminacije, kojom se moe zahtevati zabrana izvrenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vrenja
radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; izvrenje
radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; utvrenje da je tueni prema tuiocu diskriminatorski postupao; kao i naknada materijalne i nematerijalne tete (l. 42 i 43).
83
63
Zakon o zabrani diskriminacije u lanu 26 propisuje naelo potovanja jednakih prava i sloboda osoba s invaliditetom u politikom, ekonomskom, kulturnom i
drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodinog ivota i obezbeuje
sudsku zatitu u sluaju povrede ravnopravnosti osoba sa invaliditetom to Zakon o
spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom nije predvideo.84
4.1.3.2. Osobe sa psihikim i intelektualnim tekoama. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope br. R(99)4 o principima pravne zatite odraslih osoba
sa umanjenim sposobnostima uvodi odreena naela koja treba potovati kako bi se
licima sa intelektualnim i psihikim tekoama omoguilo da donose odluke o svom
ivotu. Naela imaju za cilj smanjivanje arbitrernosti sudskih organa prilikom sprovoenja postupka lienja, uvaavanje elja i interesa lica koje se liava, ogranienje oblasti lienja samo na one najneophodnije, stepenovanje poslovne sposobnosti,
sprovoenje detaljne procene svakog konkretnog sluaja, vremensko ogranienje
liavanja i periodino preispitivanje odluke.85
Lienje poslovne sposobnosti u Republici Srbiji regulisano je glavom V Porodinog zakona (l. 146150). Potpuno se liava poslovne sposobnosti punoletno
koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nije sposobno za normalno
rasuivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava
i interesa . Ovo lice upodobljava se poloaju mlaeg maloletnika (lice ispod 14.
godina). Delimino lienje poslovne sposobnosti podrazumeva izjednaavanje punoletnog lica sa starijim maloletnikom (lice od 14. do 18. godina), kao i odreivanje
pravnih poslova koje neko punoletno lice moe samostalno preduzimati. Delimino
lienje se sprovodi kada osoba zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju
svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica. Poslovna sposobnost se vraa kada prestanu razlozi zbog kojih
je do lienja dolo, to je veoma nepovoljno poto su razlozi kod potpunog lienja
odreeno stanje koje se, naroito kod lica sa intelektualnim tekoama, uopte ne
moe promeniti. Ovo zakonsko reenje vodi trajnom i neopozivom liavanju poslovne sposobnosti itave grupe ljudi.
Postupak se vodi na osnovu Zakona o vanparninom postupku (l. 3144),
pokree se po slubenoj dunosti, predlogu organa starateljstva ili lana porodice.
Roitu prisustvuju organ starateljstva, lice protiv koga se vodi postupak, njegov
staralac tj. privremeni zastupnik i predlaga, a sud moe sasluati lice kome preti
liavanje poslovne sposobnosti, druge uesnike u postupku i sva lica koja mogu dati
vane informacije. Lice koje se liava poslovne sposobnosti mora biti pregledano
od dva lekara odgovarajue specijalnosti koji e dati nalaz i miljenje o duevnom
stanju i sposobnosti za rasuivanje.
84
85
Vie o zatiti osoba sa invaliditetom vidi u II.4.3.

Za detaljan pregled meunarodnih standarda i domaeg zakonodavstva koje regulie postupak
lienja poslovne sposobnosti vidi: Kosana Beker, Pravo da donesem odluku, 2010, Inicijativa
za inkluziju Veliki mali, dostupnu na http://www.velikimali.org/doc/Publikacija.pdf.
64
Lienje poslovne sposobnosti znai i potpuno ili delimino oduzimanje aktivnog i pasivnog birakog prava jer Ustav Srbije predvia poslovnu sposobnost
kao uslov za aktivno i pasivno birako pravo (l. 52, st. 1). Poto je prema vaeem
zakonodavstvu poslovna sposobnost lica delimino lienog poslovne sposobnosti
jednaka poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika sledi da lica delimino liena poslovne sposobnosti nemaju aktivno i pasivno pravo glasa. Ovo ogranienje
suprotno je lanu 12 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom ali i lanu 29
koji jemi osobama sa invaliditetom politika prava i mogunost da ih uivaju na
ravnopravnoj osnovi sa drugima, praksom Evropskog suda za ljudska prava86 i stavom Komesara za ljudska prava Saveta Evrope koji naglaava da se osobama sa
invaliditetom ne treba oduzimati pravo glasa.87
4.1.3.3. Ravnopravnost polova. Zakon o zabrani diskriminacije u lanu 20
zabranjuje diskriminaciju u odnosu na pol ili zbog promene pola. Takoe je zabranjeno nasilje, eksploatacija, izraavanje mrnje, omalovaavanje, ucenjivanje i
uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podravanje i postupanje
u skladu s predrasudama, obiajima i drugim drutvenim obrascima ponaanja koji
su zasnovani na ideji podreenosti ili nadreenosti polova, odnosno stereotipnih
uloga polova.
Srbija je usvojila Zakon o ravnopravnosti polova88 koji definie zabranu
diskriminacije po osnovu pola i prava oba pola u oblasti zapoljavanja, socijalne
i zdravstvene zatite, porodinih odnosa, politikog i javnog ivota, obrazovanja,
kulture, sporta i sudske zatite. Organi javne vlasti moraju da vode aktivnu politiku
jednakih mogunosti kako bi se spreila diskriminacija (l. 3). Zakon kao novinu za
poslodavce predvia obavezu voenja evidencije i dokumentacije o polnoj strukturi
zaposlenih (l. 12) i obavezu planiranja mera za ublaavanje ili otklanjanje neravnomerne zastupljenosti polova, kao i izvetavanje o preduzetim postupcima (l. 13).
Zakon o radu takoe zabranjuje stavljanje u nepovoljniji poloaj osoba koje
trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol. Ovaj zakon sadri antidiskriminacione norme kojima se na opti nain zabranjuje diskriminacija zaposlenih lica,
kao i lica koja trae zaposlenje, i posebno navodi sluajeve u kojima se najee jav86
87
88
Evropski sud za ljudska prava je u presudi Alajos Kiss protiv Maarske, ECHR, App. No.
38832/06 (2010) stao na stanovite da sveobuhvatno i automatsko ogranienje prava glasa licima koja su stavljena pod delimino starateljstvo predstavlja krenje Evropske konvencije.
Evropski sud je naveo da je tretiranje osoba sa intelektualnim ili mentalnim invaliditetom
kao jedinstvene grupe sporno i da ograniavanje njihovih prava mora biti podvrgnuto strogom
nadzoru (vidi stav 44 navedene presude).
Vidi izjavu Komesara za ljudska prava Saveta Evrope od 22. marta 2011. godine dostupnu na
http://commissioner.cws.coe.int/tiki-view_blog_post.php?postId=127. Za pregled prakse drava
lanica EU u pogledu omoguavanja politike participacije osobama sa intelektualnim i psihikim tekoama vidi izvetaj Agencije EU za osnovna prava The right to political participation
of persons with mental health problems and persons with intellectual disabilities, 2010. godine, dostupan na http://fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Report-vote-disability_EN.pdf.
65
lja diskriminacija u radnim odnosima, i predvia mogunost uvoenja afirmativne

akcije. Lice koje trai zaposlenje i zaposleni u propisanim sluajevima diskriminacije mogu pred nadlenim sudom da pokrenu postupak za naknadu tete, u skladu sa
zakonom (l. 23 ZOR). Odredbe ZOR o zabrani diskriminacije donete su u procesu
harmonizacije naeg prava s pravom EU. Istovremeno, one predstavljaju inkorporaciju reenja iz Konvencije MOR br. 111 o zabrani diskriminacije u zapoljavanju i
zanimanju (1968).
4.1.3.4. Posebna zatita ena od diskriminacije. Na osnovu Ustava i meunarodnih obaveza, posebno obaveza koje proistiu iz Konvencije o eliminisanju
svih oblika diskriminacije ena,89 Pekinke deklaracije i Platforme za akciju usvojene uz deklaraciju,90 koje je Srbija ratifikovala drava je obavezna da ukine sve
oblike diskriminacije ena.
Srbija je ratifikovala i Konvenciju MOR br. 183 o zatiti materinstva91 koja
predvia da se usvoje mere koje treba da podre roditeljstvo, pre svega da iznos
novane naknade za vreme porodiljskog odsustva bude dovoljan za odravanje dobrog zdravlja ene i deteta, naknadu zarade u punom iznosu od 100% za vreme
trudnikog bolovanja,92 zatim da se usvoje odgovarajue mere da materinstvo ne
bude izvor diskriminacije u oblasti rada, da teret dokazivanja da razlozi za otputanje nemaju veze sa trudnoom, poroajem i dojenjem snosi poslodavac, itd.
Zakon o radu sadri i odredbe kojima se posebno tite zaposlene ene za
vreme trudnoe. Tako, zaposlena ena za vreme trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su po nalazu nadlenog organa tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta,
a naroito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta i na kojima postoji tetno
zraenje ili izloenost visokim temperaturama (l. 89).
Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu93 takoe ima zadatak da unapredi
poloaj ena i zaptiti ih od zlostavljanju na radu, koje se u strunoj literaturi zove
mobbing (u daljem tekstu: mobing). Odredbe Zakona primenjuju se i na sluajeve
seksualnog uznemiravanja (l. 3). Glavna zajednika karakteristika mobinga, seksualnog uznemiravanja i diskriminacije jeste povreda dostojanstva na radu (povreda
prava linosti), a differentia specifica mobinga u odnosu na diskriminaciju i seksualno uznemiravanje jeste psihiko zlostavljanje, za razliku od seksualnog zlostavljanja koje je povreda dostojanstva u sferi polnog ivota, i diskriminacije koja je povreda dostojanstva zbog uroenih ili steenih osobina koje nisu od znaaja za obavljanje poslova. To to je zakonodavac stavio u tekst Zakona o mobingu i seksualno
uznemiravanje, omoguava zaposlenim enama da se, ukoliko doe do seksualnog
89
90
91
92
93
Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 11/81.

Dokumenti usvojeni na etvrtoj specijalnoj sesiji Ujedinjenih nacija o pravima ena, 1996.
godine.
Trenutno je u Srbiji naknada za vreme trudnikog bolovanja 65% od zarade, a u gradu Beogradu je 100% od zarade, s tim to 65% nadoknauje Zavod za zdravstveno osiguranje, a preostalih 35% grad Beograd iz svog budeta.
66
uznemiravanja, pozovu na zatitne norme iz ovog zakona, to im omoguava bru i

efikasniju zatitu nego odredbe Zakona o radu.94
Donoenjem Zakona o izboru narodnih poslanika95 poloaj ena je unapreen. Zakon propisuje da na izbornoj listi meu svaka etiri kandidata po redosledu
na listi mora biti po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na
listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola. Ukoliko lista ne ispunjava ove uslove smatrae se da sadri nedostatke
za proglaenje izborne liste, i ukoliko ih predlaga ne ukloni, Republika izborna
komisija odbie proglaenje izborne liste. Ne postoje, meutim, mehanizmi kojima
bi se obezbedilo da ene podjednako budu zastupljene na najviim politikim poloajima u vladi, ministarstvima, diplomatskim i konzularnim predstavnitvima itd.
4.1.3.5. LGBT osobe. Normativni okvir za zatitu ravnopravnosti pripadnika LGBT populacije uglavnom je zadovoljavajui, ali se odredbe vaeih zakona,
strategije i podzakonskih akata kojima se zabranjuje diskriminacija ne sprovode dosledno.96 Najvei nedostatak zakonskog okvira za zatitu neheteroseksualne populacije u Srbiji je nepostojanje zloina iz mrnje u naem materijalnom krivinom
pravu, ijim uvoenjem bi se mogla unaprediti efikasnost gonjenja i omoguilo otrije kanjavanje optuenih za nasilje i druga krivina dela, usmerena protiv LGBT
osoba.97
4.1.3.6. Poloaj transrodnih osoba. Zakon o zabrani diskriminacije propisuje u lanu 20 da je zabranjena diskriminacija zbog promene pola, ali ovaj lan ne
prate adekvatna zakonska reenja koja bi omoguili ravnopravan poloaj lica koja
menjaju pol. Ove godine usvojene su izmene i dopune dva zakona kojima je donekle ispravljen ovaj nedostatak. Najme, usvojenim izmenama Zakona o zdravstvenoj zatiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju98 proirena su prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja na promenu pola iz medicinskih razloga, i predviena je
obaveza obezbeivanja najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zdravstvene usluge koje obuhvataju i promenu
pola iz medicinskih razloga, meutim transrodne osobe i dalje nailaze na tekoe
kada pokuaju da obezbede pravno priznanje svoje nove line situacije nastale faktikom promenom pola (da dobiju nova dokumenta, s novim imenom, u kojima se
kao njihov pol navodi pol posle operacije, i sl.).99
94
95
96
97
98
99
Zakon o radu sadri takoe odredbe o seksualnom uznemiravanju, ali sudski postupci su se
pokazali kao neefikasni i dugaki, i veoma je malo sluajeva koji su se vodili povodom seksualnog uznemiravanja na radnom mestu.
Sl. glasnik RS, 35/00, 57/03, 72/03, 75/03, 18/04, 101/05, 85/05 i 104/09.
O poloaju LGBT populacije vidi vie u II.4.1.
LGBT i reforma sektora bezbednosti, str. 20; Korak po korak Izvetaj o stanju ljudskih prava
LGBT osoba u Srbiji 2010, GSA, Beograd, 2011, str. 9.
Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Christine Goodwin protiv Ujedinjenog Kraljevstva
zakljuio da to to drava nije omoguila da se osobi koja je promenila pol pravno prizna ova
67
Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu preporuilo je da ova

lica pokrenu postupak za utvrivanje sadrine matinih knjiga pred nadlenim vanparninim sudom, ali nadleni dravni organi nemaju ujednaenu praksu o unoenju
izmena u matine knjige, to stvara pravnu nesigurnost i doprinosi daljoj viktimizaciji osoba koje su promenile pol.100
4.2. Pravo na ivot

lan 6 PGP:
1. Pravo na ivot je neodvojivo od ovekove linosti. Ovo pravo mora da bude zakonom
zatieno. Niko ne moe da bude proizvoljno lien ivota.
2. U zemljama gde smrtna kazna nije ukinuta, smrtna presuda se moe izrei samo za najtee zloine, shodno zakonodavstvu na snazi u asu kada je delo poinjeno i ne moe da bude
u suprotnosti s odredbama ovog pakta ni s Konvencijom o spreavanju i kanjavanju zloina
genocida. Ova kazna se moe primeniti samo na osnovu pravnosnane presude koju je doneo
nadleni sud.
3. Kada lienje ivota predstavlja zloin genocida, podrazumeva se da nijedna odredba
ovog lana ne ovlauje dravu lanicu ovog pakta da odstupi na bilo koji nain od bilo koje
obaveze preuzete na osnovu odredaba Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida.
4. Svaki osuenik na smrt ima pravo da zatrai pomilovanje ili zamenu kazne. Amnestija,
pomilovanje ili zamena smrtne kazne mogu se odobriti u svim sluajevima.
5. Smrtna kazna se ne moe izrei za zloine koje su poinila lica koja nisu navrila 18
godina i ne moe se izvriti nad bremenitim enama.
6. Nijedna odredba ovog lana se ne moe uzeti kao razlog za odlaganje ili spreavanje
ukidanja smrtne kazne od strane drave lanice ovog pakta.
lan 1 Drugog fakultativnog protokola uz PGP:
1. Niko u nadlenosti drave ugovornice ovog Protokola ne moe biti pogubljen.
2. Drave ugovornice e preduzeti sve neophodne mere u okviru svoje nadlenosti u cilju
ukidanja smrtne kazne.
lan 2 EKPS:
1. Pravo na ivot svake osobe zatieno je zakonom. Niko ne moe biti namerno lien
ivota, sem prilikom izvrenja presude suda kojom je osuen za zloin za koji je ova kazna
predviena zakonom.
100
promena predstavlja krenje lana 8 Konvencije. Vidi Christine Goodwin v. United Kingdom,
ECHR, App. No. 28957/95 (2002), para. 93.
Na primer, u Beogradu, na optini Savski venac, uglavnom je mogue, uz priloenu medicinsku
dokumentaciju, izvriti ispravku pola u matinim knjigama, ali u nekim sluajevima to nije
mogue, ako je npr. osoba koja je promenila pol prethodno bila u braku i/ili ima dete iz perioda
pre promene pola, zbog toga to se ne mogu predvideti posledice koje bi ispravka mogla da
ima na porodinopravne odnose, dok u mnogim optinama u Srbiji ovakva promena nije uopte
mogua. Praksa je takoe neujednaena pa je npr. o istoj stvari je u jednom sluaju odluivao
sud, u drugom organ uprave, dok je treem upis odbijen kao nezakonit, odnosno pravno neregulisan. Vidi: LGBT populacija u Srbiji, str. 17. Dostupno na http://www.ombudsman.rs/index.
php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/2107-2012-01-12-14-02-53.
68

2. Lienje ivota se ne smatra protivnim ovom lanu ako proistekne iz upotrebe sile koja
je apsolutno nuna:
(a) radi odbrane nekog lica od nezakonitog nasilja;
(b) da bi se izvrilo zakonito hapenje ili spreilo bekstvo lica zakonito lienog slobode;
(c) prilikom zakonitih mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune.
Protokol br. 6 uz EKPS:

lan 1
Smrtna kazna se ukida. Niko se ne moe osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti.
lan 2
Drava moe u svom zakonodavstvu da predvidi smrtnu kaznu za dela izvrena u doba
rata ili neposredne ratne opasnosti; takva kazna primenie se samo u sluajevima predvienim
zakonom i u skladu s njegovim odredbama. Drava obavetava generalnog sekretara Saveta
Evrope o odgovarajuim odredbama tog zakona.
lan 3
Nijedna odredba ovog Protokola ne moe se ukinuti na osnovu lana 15 Konvencije.

lan 1
Smrtna kazna se ukida. Niko se ne moe osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti.
lan 2
Nijedna odredba ovog Protokola ne moe se ukinuti na osnovu lana 15 Konvencije.
4.2.1. Opte
Pravo na ivot garantovano je meunarodnim i regionalnim instrumentima za
zatitu ljudskih prava koji vae u Srbiji i ne sme se nikako restriktivno tumaiti.101
Dravni organi imaju obavezu da usvoje i preduzmu sve mere koje dovode do efektivnog obezbeivanja i uivanja prava na ivot, kako u smislu procesnih obaveza i
preduzimanja efikasne istrage okolnosti ubistva, tako i preduzimanja svih razumnih
koraka kako bi zatitili osobe u svojoj nadlenosti od opasnosti za koje znaju da
postoje.102 Meunarodni dokumenti ne dozvoljavaju derogacije prava na ivot (l. 4
PGP; l. 15 EKPS), s tim to EKPS predvia izuzetak u pogledu smrti prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima.
Ustav Srbije propisuje neprikosnovenost ljudskog ivota (l. 24, st. 1) i zabranjuje smrtnu kaznu (st. 2). Ustav takoe zabranjuje mere odstupanja od prava na
ivot u vreme vanrednog ili ratnog stanja (l. 202).
Krivini zakonik103 (KZ) sadri krivina dela kojima se titi pravo na ivot,
a nadleni javni tuilac ima obavezu da ih goni po slubenoj dunosti. To su pre
101
102
103
Opti komentar br. 6 Komiteta za ljudska prava UN.

Vidi Mahmut Kaya protiv Turske, ECHR, App. No. 22535/93 (2000); L. C. B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 23413/94 (1998); Bazorkina protiv Rusije, App. No.
69481/01, (2006).
Sl. glasnik RS, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09.
69
svega krivina dela protiv ivota i tela (l. 113127), krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, kao to su genocid (l. 370),
zloin protiv ovenosti (l. 371), ratni zloin protiv civilnog stanovnitva (l. 372),
protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (l. 378) i podsticanje na agresivni
rat (l. 386).
Evropski sud je u svojim presudama jasno naglasio da lan 2 EKPS ustanovljava pozitivnu obavezu drave da preduzme odgovarajue preventivne mere da sauva ivot ljudi, to podrazumeva zatitu od nasilja drugih. Obaveza je drave da
preventivno deluje kada postoji neposredni rizik za ivot nekog lica.104 Krivini zakon predvia krivino delo ugroavanje sigurnosti (l. 138) kojom je predvieno kanjavanje za pretnje napadom na ivot i telo i propisane kazne zatvora od tri meseca
do pet godina. Propisano je i krivino delo nasilje u porodici (l. 194).105
Pravo na ivot moe biti ugroeno neadekvatnom brigom drave za zdravlje
stanovnitva zbog ega drava ima obavezu da preduzme i aktivne mere za spreavanje neuhranjenosti, poboljanja zdravstvene zatite i druge mere socijalne politike
usmerene na smanjenje smrtnosti i produenje ivotnog veka.106 Ustav Srbije prua
posebnu zatitu porodici, majkama, samohranim roditeljima i deci (l. 66, st. 1),
a deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji s decom
do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne
ostvaruju na drugi nain (l. 68, st. 2).107
Drava takoe ima pozitivnu obavezu da obezbedi delotvornu zatitu zdravlja
i ivota ljudi. KZ sadri poglavlje kojim su inkriminisana dela protiv zdravlja ljudi
(Glava XXIII, l. 246259). U lanu 259 predvieno je teko delo protiv zdravlja
ljudi ako usled vrenja nekog od predvienih krivinih dela u ovoj glavi neko lice
bude teko telesno povreeno ili mu zdravlje bude teko narueno i ako nastupi
smrta lica, mada je najvea zapreena kazna zatvora od dve do 12 godina.108 KZ
sadri i neke druge grupe krivinih dela kojima se moe ugroziti ivot ljudi, kao
to su dela protiv opte sigurnosti ljudi i imovine, bezbednosti javnog saobraaja i
ivotne sredine.
Inkriminisano je i krivino delo navoenja na samoubistvo i pomaganja u
samoubistvu, za koja se, u zavisnosti od oblika, moe izrei kazna zatvora od tri
meseca do 10 godina. KZ ne dekriminalizuje eutanaziju (ak ni pasivnu), ali je
predvia kao zasebno i lake krivino delo u odnosu na ubistvo. (l. 117)
104
105
106
107
108
Vidi predmet Branko Tomai i drugi protiv Hrvatske, ECHR, App. No. 46598/06 (2009).
Nasilje u porodici definisano je i odredbom lana 197 Porodinog zakona, (Sl. glasnik RS,
18/05).
Opti komentar br. 6 Komiteta za ljudska prava UN.
O zatiti zdravlja vidi vie u I.4.17.8.
Obaveza je drave da uspostavi proceduru kojom moe da se ustanovi zbog ega je nastupila
smrt u sluajevima nesavesnog leenja, utvrdi odgovornost, ako je ima, i da se na taj nain preventivno deluje da se ne ponove slini sluajevi. Vidi Byrzykowski protiv Poljske, ECHR, App.
No. 11562/05 (2006).
70
Ustav Srbije izriito zabranjuje kloniranje ljudskih bia (l. 24, st. 3), a ono
se smatra i krivinim delom. KZ predvia krivino delo protivpravno vrenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka, gde propisuje da e se kaznom zatvora od
tri meseca do pet godina kazniti i ko vri kloniranje ljudi ili vri eksperimente u
tom cilju (l. 252, st. 2).
4.2.2. Samovoljno liavanje ivota

PGP i EKPS nalau dravama obavezu da zatite ivot ljudi od samovoljnog,
odnosno namernog liavanja, a posebno bi trebalo da preduzmu mere zatite ivota kada je re o postupcima dravnih bezbednosnih snaga.109 Meutim, ne smatra
se krenjem prava na ivot neophodna upotreba sile u cilju samoodbrane, krajnja
nuda, hapenje ili spreavanje bekstva, spreavanje nereda i pobuna (ak i kada
se zavre gubitkom ivota) sve dok zadovoljavaju kriterijume apsolutne nunosti,
odnosno proporcionalnosti.110 Prema praksi Komiteta za ljudska prava i Evropskog
suda za ljudska prava, sluajevi nenamernih ubistava od strane dravnih agenata
bi mogli predstavljati krenje prava na ivot, ako je upotreba sile u momentu ubistva bila neopravdana ili nije bila u skladu s procedurom predvienom domaim
zakonodavstvom.111 Komitet zahteva da zakoni drava moraju strogo kontrolisati
i ograniiti okolnosti u kojima bi graanin mogao biti lien ivota akcijom organa
drave. Ipak, s obzirom da i samo nacionalno zakonodavstvo moe biti arbitrarno
i davati preiroka ovlaenja dravnim organima, Komitet je ak i situaciju koja je
zadovoljavala domae kriterijume proglaavao krenjem prava na ivot.112
Zakon o policiji113 propisuje ovlaenja pripadnika policije da upotrebe sredstva prinude, koja se mogu primeniti samo ako se na drugi nain ne moe izvriti
zadatak i to suzdrano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zatienom dobru
i vrednosti, odnosno teini dela koje se spreava ili suzbija (l. 84, st. 2). Slubeno
lice ima pravo da upotrebi vatreno oruje, samo ako primenom drugih sredstava prinude nije mogue postii rezultat prilikom izvravanja zadatka, i to samo ako je to
apsolutno nuno da bi se ostvario jedan od taksativno pobrojanih ciljeva (l. 100).
Veoma je vano da se prilikom upotrebe vatrenog oruja od strane policije ne pree
prag striktne proporcionalnosti.114
109
110
111
112
113
114
Opti komentar br. 6 Komiteta za ljudska prava UN, napomena 1, st. 3.

Vidi McCann i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 18984/91 (1995); Abyeva i drugi protiv Rusije, App. No. 27065/05, (2010); Suarez de Guerrero protiv Kolumbije,
Communication No. 45/1979, (1985), dok. UN CCPR/C/OP/1.
Burrel protiv Jamajke, Communication No. 546/93, dok. UN CCPR/C/53/D/ 546/1993 (1996);
Stewart protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECmHR, App. No. 10044/82.
Suarez de Guerrero protiv Kolumbije, Communication No. 45/1979, (1985), dok. UN CCPR/C/
OP/1.
Sl. glasnik RS, 101/05 i 92/11.
Stewart protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR App. No. 10044/82, (1982); McCann i drugi
protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 18984/91 (1995); Kelly i drugi protiv Uje-
71
4.2.3. Pobaaj
Ni u PGP ni u EKPS ne definie se poetak ivota koji se titi.115 Evropski
sud je potvrdio da embrion/fetus moe imati status ljudskog bia u smislu zatite
ljudskog dostojanstva, ali ne status individue koja uiva zatitu lana 2 EKPS.
Pobaaj je regulisan Zakonom o postupku prekida trudnoe u zdravstvenoj
ustanovi Srbije.116 Prema ovom zakonu, prekid trudnoe se moe izvriti samo na
zahtev bremenite ene,117 a trai se i izriita pismena saglasnost. Zahtev bremenite
ene da prekine trudnou dovoljan je uslov do desete nedelje gestacije (l. 6), a
izuzetno i posle 10, odnosno 20 nedelje.
KZ (l. 120) predvia krivino delo nedozvoljenog prekida trudnoe, odnosno pobaaja izvrenog, zapoetog ili pomognutog protivno propisima.
4.2.4. Zatita ivota pritvorenika i zatvorenika

Drava ima posebne obaveze da preduzme sve potrebne i dostupne mere kako
bi zatitila ivot svih lica koja su liena slobode ili se nalaze na izdravanju zatvorske kazne. Nepruanje medicinske pomoi, liavanje hrane, muenje, nespreavanje
samoubistva lica lienih slobode ili neadekvatna istraga u sluaju smrti mogu da
predstavljaju povredu prava na ivot.118.
U tom smislu, Ustav Srbije proklamuje da se prema licu lienom slobode
mora postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti, te da je svako nasilje i iznuivanje iskaza zabranjeno (l. 28).119 Zakon o izvrenju krivinih
sankcija Srbije (ZIKS)120 propisuje uslove za primenu prinude nad osuenicima (l.
115
116
117
118
119
120
dinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 30054/96 (2001); Gul protiv Turske, ECHR, App. No.
22676/93 (2000).
Re svako iz lana 2 EKPS ostavlja mesto tumaenjima da li je zatien i ivot fetusa, ali je
Evropska komisija za ljudska prava zakljuila da kontekst u kojem je korien termin svako
u lanu 2 ne ukazuje da je postojala namera da se zatiti i neroeno dete (X. protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, ECHR, App. No. 8416/78 (1980)), a 2004. je i Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u predmetu Vo protiv Francuske, ECHR, App. No. 53924/00 (2004), gde je zauzeo
stav da je pitanje kada ivot poinje u nadlenosti drava lanica, s obzirom da u Evropi ne
postoji konsenzus o naunoj i pravnoj definiciji poetka ivota. Ovaj stav je kasnije ponovljen
u predmetima Evans protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 6339/05 (2007) i predmetu A., B. i C. protiv Irske, ECHR, App. No. 25579/05 (2010).
Sl. glasnik RS, 16/95 i 101/05.
Ustav Srbije propisuje da svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece, te da drava
podstie roditelje da se odlue na raanje dece i pomae im u tome (l. 63).
Keenan protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECmHR, App. No. 27229/95, (1999); Anguelova protiv Bugarske, ECHR, App. No. 38361/97 (2002); Tahsin Acar protiv Turske, ECHR, App. No.
26307/95, (2004); Dermit Barbato protiv Urugvaja, Komitet za ljudska prava UN, Communication No. 84/1981, st. 9.2.
Vidi I.4.3.
Sl. glasnik RS, 85/05, 72/09 i 31/11.
72
128132) i garantuje besplatnu zdravstvenu zatitu osuenom, u obimu u kom tu

zatitu imaju i osiguranici na slobodi (l. 101).121
4.3. Zabrana muenja, neovenog ili poniavajueg

postupanja ili kanjavanja
lan 7 PGP:
Niko ne moe biti podvrgnut muenju ili svirepim, neovenim ili poniavajuim kaznama ili postupcima. Posebno je zabranjeno da se neko lice podvrgne medicinskom ili naunom
eksperimentu bez njegovog slobodnog pristanka.
lan 3 EKPS:
Niko ne sme biti podvrgnut muenju, ili neovenom ili poniavajuem postupanju ili
kanjavanju.
4.3.1. Opte
Pored obaveze o zabrani muenja koju ima prema lanu 7 PGP i lanu 3
EKPS, Srbiju obavezuje i Konvencija UN protiv muenja i drugih svirepih, neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka (dalje: Konvencija protiv muenja).
Prilikom ratifikacije Konvencije protiv muenja SFRJ je priznala nadlenost Komiteta protiv muenja u odnosu na prijem i razmatranje meudravnih (l. 21, st. 1) i
pojedinanih predstavki (l. 22, st. 1). Uz konvenciju protiv muenja usvojen je Opcioni protokol kojim se ustanovljava sistem nadgledanja mesta na kojima se nalaze
ili se mogu nalaziti lica liena slobode. SCG je ratifikovala ovaj protokol decembra
2005. godine,122 a na snagu je stupio juna 2006. Protokolom je ustanovljena obaveza drava da na nacionalnom nivou osnuju, imenuju ili sauvaju jedno ili vie tela
koja vre posete mestima na kojim se nalaze ili se mogu nalaziti lica liena slobode,
radi spreavanja muenja i drugih svirepih, neovenih ili poniavajuih kazni ili
postupaka nacionalni preventivni mehanizam (l. 3).
S prilinim zakanjenjem, jula 2011. godine odlueno je da e poslove nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM) obavljati Zatitnik graana. Zatitnik
graana na nivou Republike Srbije treba da sarauje sa ombudsmanom Autonomne Pokrajine Vojvodina i udruenjima ijim je statutom predvieni cilj udruivanja unapreenje i zatita ljudskih prava i sloboda. Zamenik zatitnika graana
zaduen za prava lica lienih slobode je u drugoj polovini 2011. godine preduzeo
niz aktivnosti usmerenih na uspostavljanje ovog mehanizma koji treba da pone sa
121
122
O stanju u ustanovama za izvrenje krivinih sankcija vidi vie u Postupanje prema licima
lienim slobode, Izvetaj I, Beogradski centar za ljudska prava, 2010. i Zabrana zlostavljanja i
prava lica lienih slobode u Srbiji, Izvetaj II, Beogradski centar za ljudska prava, 2011. Dostupno na http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=270:tortu
ra&catid=81.
73
radom poetkom 2012. godine. NPM je zvanino predstavljen javnosti na konferenciji odranoj decembra 2011. godine.123 Organizacije civilnog drutva koje e
saraivati sa Zatitnikom graana birae se putem javnog konkursa, a plan je da se
u toku 2012. godine obavi poseta u vie od 80 ustanova u kojima borave lica liena
slobode. Pozitivno je da su organizacije civilnog drutva izriito pomenute u zakonu i ukljuene u aktivnosti NPM, mada ostaje da se u toku sledee godine vidi da li
e ovaj mehanizam dati rezultate, da li e postojati dovoljno finansijskih sredstava
da on nesmetano funkcionie i kako e se dravni organi odnositi prema njegovim
preporukama.
Srbiju obavezuje i Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih
ili poniavajuih kazni ili postupaka kao i Statut Meunarodnog krivinog suda, kojim je predvieno da muenje i neoveno postupanje mogu biti sankcionisani kao
zloini protiv ovenosti i ratni zloini (l. 7 i 8).124
Evropski komitet za spreavanje muenja i neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka (CPT) posetio je Republiku Srbiju po trei put u februaru 2011.
godine. Tom prilikom je obavio sastanke sa razliitim dravnim organima i organizacijama civilnog drutva i posetio niz ustanova u kojima se nalaze lica liena
slobode.125 Izvetaj sa nalazima posete nije objavljen do kraja 2011. godine.
Ustav Srbije izriito zabranjuje muenje (l. 25), daje posebne garantije zabrane muenja tokom krivinog postupka i u drugim sluajevima lienja slobode
(l. 28) i zabranjuje ukidanje ili ogranienje zabrane muenja ak i u vreme ratnog
ili vanrednog stanja (l. 202, st. 4). Ustav takoe garantuje pravo na delotvornu sudsku zatitu u sluaju krenja prava na nepovredivost fizikog i psihikog integriteta,
kao i pravo na uklanjanje posledica takvog krenja, to podrazumeva i pravo na
odtetu u sluajevima muenja i slinog postupanja, bez obzira na lice koje je preduzelo akte zlostavljanja (l. 22). Jedino pravo koje nije garantovano Ustavom, a po
stavu Evropskog komiteta za spreavanje muenja i neovenog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja se mora obezbediti svakom licu lienom slobode je pravo
da bude pregledano od strane lekara koga smo izabere.126 Dodue, Zakonik o krivinom postupku garantuje pravo lica lienog slobode u skladu sa odredbama ovog
zakona da ga, ukoliko to zahteva, bez odlaganja pregleda lekar kojeg samo izabere,
a ako on nije dostupan, lekar koga odredi organ lienja slobode, odnosno istrani
sudija (l. 5, st. 3, ta. 3). Zakon o policiji, kojim je odreeno u kojim situacijama
je liavanje slobode mogue i bez pisanog naloga suda ili organa koji vodi upravni
postupak, ne garantuje ovo pravo.
Ustavom se proznaje pravo lica lienih slobode da bez odlaganja o lienju
slobode obavesti lice po svom izboru i pravo da njegovom sasluanju prisustvuje
advokat koga samo izabere (l. 27, st. 2 i 29, st. 1).
123
124
125
126
http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/aktivnosti/informacije/1643-2011-12-13-1513-16
Vidi http://www.cpt.coe.int/documents/srb/2011-02-15-eng.htm.
Vidi CPT Standards, st. 36 i 42 na http://www.cpt.coe.int/en/documents/eng-standards.pdf.
74
4.3.2. Zabrana muenja u zakonodavstvu Srbije

4.3.2.1. Krivino zakonodavstvo. Konvencija protiv muenja predvia obavezu drave da inkriminie akte muenja, pokuaj izvrenja muenja i sve druge
postupke bilo kog lica koji predstavljaju sauesnitvo u nekom inu muenja, kao i
da propie odgovarajue kazne srazmerne teini dela (l. 4).
KZ u lanu 137 predvia krivino delo zlostavljanje i muenje. Definicija
muenja je slina onoj iz Konvencije protiv muenja,127 ali se u jednom bitno razlikuje. Naime, za razliku od Konvencije protiv muenja, kojom je propisano da se
muenjem smatraju radnje koje preduzima slubeno lice ili neko drugo lice koje deluje po slubenoj dunosti ili na osnovu izriitog naloga ili pristanka slubenog lica,
Krivini zakonik za postojanje ovog krivinog dela ne zahteva da je radnja izvrenja na bilo koji nain povezana sa postupanjem slubenih lica, ve izvrilac moe
biti svako lice, a ukoliko je delo izvrilo slubeno lice ono se moe stroe kazniti
(najtea propisana kazna je 8 godina zatvora). Muenje je u KZ inkriminisano i krivinim delom iznuivanje iskaza (l. 136) i krivinim delom protivpravnog lienja
slobode (l. 132), mada se moe nai i u odredbama nekih drugih lanova KZ.
Odredbe o potovanju linosti osumnjienog i okrivljenog sadrane su u Zakoniku o krivinom postupku (ZKP), koji e se primenjivati i u toku 2012. godine u
redovnim krivinim postupcima iako je 2011. godine usvojen novi Zakon o krivinom postupku ali on poinje da se primenjuje tek 15. januara 2013. godine izuzev
u postupcima za krivina dela organizovanog kriminala ili ratnih zloina u kom
sluaju poinje da se primenjuje 15. januara 2012.
Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje nad licem lienim slobode i licem kojem je sloboda ograniena, kao i svako iznuivanje priznanja ili kakve druge izjave
od okrivljenog ili drugog lica koje uestvuje u postupku (l. 12, l. 9 novi ZKP).
Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, obeanje, iznuda,
iznurivanje ili druga slina sredstva, da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja ili
nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.
Prema ZKP, sudske odluke ne mogu se zasnivati na dokazima koji su sami
po sebi ili prema nainu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrenim meunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izriito zabranjeni (l. 18). Novi Zakonik o krivinom postupku dodaje i opteprihvaena pravila meunarodnog prava. Istim zakonom uveden je izuzetak od zabrane korienja
127
Muenje je Konvencijom protiv muenja iz 1984. definisano na sledei nain: Po ovoj Konvenciji, izraz muenje oznaava svaki in kojim se nekom licu namerno nanose velike patnje,
fizike ili duevne, sa ciljem da se od njega ili od nekog treeg lica dobiju obavetenja ili priznanja, da se kazni za neko delo koje je ono ili neko tree lice poinilo, ili se sumnja da ga je
poinilo, da se uplai ili da se na njega izvri pritisak, ili da se neko tree lice uplai i na njega
izvri pritisak, ili iz bilo koje druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije,
kad takav bol ili takve patnje nanosi slubeno lice ili neko drugo lice koje deluje po slubenoj
dunosti ili na osnovu izriitog naloga ili pristanka slubenog lica. Taj izraz ne odnosi se na bol
i na patnje koje proizlaze iskljuivo iz zakonitih kazni, neodvojivi su od njih ili njima izazvani
(Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 9/91).
75
dokaza pribavljenih muenjem propisan lanom 15 Konvencije protiv muenja koji

predvia da se takvi dokazi mogu koristiti u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza (l. 16, st. 1 novi ZKP).
Prema odredbama ZKP u toku pritvora se ne sme vreati linost i dostojanstvo pritvorenika i prema njemu se mogu primenjivati samo ona ogranienja koja
su potrebna da se sprei bekstvo i obezbedi nesmetano voenje krivinog postupka
(l. 148, l. 217, st. 1 i 2 novi ZKP). Pritvoreniku se obezbeuju, uz odobrenje
sudije, posete branioca, bliskih srodnika, a po njegovom zahtevu lekara i drugih
lica, diplomatskih i konzularnih predstavnika. Dozvoljena je prepiska pritvorenika
sa licima van zatvora pod nadzorom sudije, ukoliko nije tetna za voenje postupka
(l. 150, l. 220 novi ZKP).
4.3.2.2. Izvrenje krivinih sankcija. Zakon o izvrenju klrivinih sankcija
(ZIKS)128 predvia da se sankcija izvrava na nain kojim se jemi potovanje dostojanstva lica prema kome se ona izvrava i propisuje izriitu zabranu i kanjavanje
postupaka kojima se lice prema kome se izvrava sankcija podvrgava bilo kakvom
obliku muenja, zlostavljanja, poniavanja ili eksperimentisanja, kao i kanjavanje prinude koja je nesrazmerna potrebama izvrenja sankcije (l. 6). Predviena
je zabrana diskriminacije osuenih lica i njihovo pravo na zatitu osnovnih prava
propisanih Ustavom, ratifikovanim meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava i tim zakonom (l. 7 i 8).
Pravilnik o merama za odravanje reda i bezbednosti u zavodima za izvrenje
zavodskih sankcija129 ne predvia izriitu zabranu zlostavljanja ve samo navodi da
se prilikom upotrebe mera za odravanje reda i bezbednosti potuje ljudsko dostojanstvo i vodi rauna o zdravstvenom stanju (l. 7, st. 1). Posle upotrebe sredstava
prinude obavezan je lekarski pregled (koji se ponavlja jo jedanput u naredna 24
asa). O primeni prinude se podnosi izvetaj upravniku ustanove (l. 12, st. 2).
4.3.3. Upotreba prinude od strane policije

Zakon o policiji130 sadri zabranu muenja i primene neovenih i poniavajuih postupaka pri obavljanju policijskih poslova (l. 12, st. 2) i propisuje obavezu policijskih slubenika da u obavljanju svojih poslova postupaju profesionalno,
odgovorno i humano, potujui ljudsko dostojanstvo, ugled i ast svakog lica i druga
njegova prava i slobode (l. 13, st. 2). Propisano je takoe da prilikom primene
policijskih ovlaenja ovlaeno slubeno lice postupa u skladu sa zakonom i drugim
propisom i potuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oruja
od strane slubenih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i
drugim meunarodnim aktima koji se odnose na policiju (l. 31, st. 5).
128
129
130
Sl. glasnik RS, 85/05, 72/09 i 31/11.

76
Sredstva prinude mogu se upotrebiti samo ako se na drugi nain ne moe

izvriti zadatak i to suzdrano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zatienom
dobru i vrednosti, odnosno teini dela koje se spreava ili suzbija (l. 84, st. 2).
O svakoj upotrebi sredstava prinude podnosi se izvetaj nadreenom policijskom
slubeniku (neposrednom stareini), i to najkasnije 24 asa od upotrebe sredstva
prinude (l. 86). Kada je upotrebljeno vatreno oruje ili kada su sredstvom prinude
nekome nanesene teke telesne povrede ili je izazvana smrt ili kad je sredstvo prinude upotrebljeno protiv vie od tri lica, direktor policije, odnosno naelnik podrune
policijske uprave u kojoj radi slubenik koji je upotrebio sredstvo prinude, obrazuje
komisiju u sastavu od najmanje tri policijska slubenika koja razmatra okolnosti
upotrebe sredstava prinude, sainjava zapisnik i daje miljenje o tome da li je sredstvo prinude zakonito i struno upotrebljeno (l. 25 Pravilnika o tehnikim obelejima i nainu upotrebe sredstava prinude131).
Zakonom o policiji ustanovljen je Sektor unutranje kontrole koji vri kontrolu zakonitosti rada policije, a naroito u pogledu potovanja i zatite ljudskih prava
pri izvravanju policijskih zadataka i primeni policijskih ovlaenja (l. 172, st. 1).
Kontrola rada policije mogua je i kroz postupak reavanja pritubi protiv policijskih slubenika. Postupak reavanja pritubi detaljnije je regulisan Pravilnikom o
postupku reavanja pritubi.132 Pritubu na rad policijskih slubenika moe podneti
svako lice ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog
slubenika povreena prava i slobode. Pritubu razmatra rukovodilac organizacione
jedinice (ili slubenik koga on ovlasti). Ukoliko se podnosilac pritube ne saglasi
sa stavovima rukovodioca jedinice ili ako iz pritube proizlazi sumnja o uinjenom
krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti, celokupni spisi se ustupaju
Komisiji u Ministarstvu. Ona ima tri lana (naelnik Sektora unutranje kontrole ili
lice koje on ovlasti, predstavnik policije ovlaen od strane ministra, predstavnik
javnosti koga na predlog organizacija strune javnosti i nevladinih organizacija bira
ministar, koji ga moe i razreiti. Uee javnosti u kontroli je ogranieno jer lan
komisije koji je predstavnik javnosti ima ua ovlaenja od preostala dva lana u
pogledu pristupa dokumentima i mogunosti razgovora sa licima koja mogu imati
saznanja od znaaja za postupak reavanja pritube (l. 11 Pravilnika), a pored toga,
imenuje ga i razreava ministar policije.
Kodeks policijske etike,133 propisuje da nikome u Ministarstvu nije dozvoljeno da naredi, izvri, izaziva ili tolerie muenje ili kakvo drugo surovo i nehumano
postupanje kojim se poniava linost oveka (l. 34), a pripadnik Ministarstva koji
bi bio prisutan prilikom vrenja neke od ovih zabranjenih radnji duan je da na
takav sluaj ukae svom pretpostavljenom, Sektoru unutranje kontrole i organima
spoljnjeg civilnog nadzora.
131
132
133
Sl. glasnik RS, 19/07 i 112/08.

77
4.3.3.1. Kaznena politika i sudska prakasa. Krivini zakonik Srbije nije

usvojio definiciju muenja onako kako je ona data u Konvenciji protiv muenja ve
u lanu 137 KZ daje definiciju kojoj nedostaje bitan elemenat da radnja izvrenja
mora da je povezana sa postupanjem slubenih lica, ve se samo predvia stroija
kazna ako je delo izvrilo slubeno lice. Ovako definisanje muenja u praksi ima
za posledicu da se slubena lica veoma retko terete za krivino delo iz lana 137
KZ ve se po pravilu optuuju za krivina dela teka telesna povreda (l. 121) ili
laka telesna povreda (l. 122), u sticaju sa krivinim delom zloupotreba slubenog
poloaja (l. 359).134
Prema istraivanju sudske prakse koju je Beogradski centar za ljudska prava
sproveo u toku 2011. godine veina optuenih za krivino delo zlostavljanje i muenje nisu slubena lica niti su delovali po odobrenju ili nalogu slubenih lica135.
Kada je re o kaznenoj politici injenica je da za teke oblike muenja mogu
biti izreene veoma blage kazne, odnosno da predviene kazne za muenje nisu
adekvatne teini dela, na ta je ukazao i Komitet protiv muenja u svom izvetaju
posle posete Srbiji.136 Iako je KZ pretrpeo izmene tako da su za neka dela pootrene
kazne to se nije odnosilo na krivina dela iznuivanje iskaza (l. 136) i zlostavljanje
i muenje (l. 137), poto su zapreene kazne za ova dela ostale nepromenjene.
Za krivino delo zlostavljanje i muenje propisana kazna do godinu dana
zatvora (zlostavljanje), a ako je izvrilac slubeno lice od tri meseca do tri godine,
odnosno od est meseci do pet godina zatvora (muenje), a ako je izvrilac slubeno
lice od jedne do osam godina zatvora. Osnovni oblik krivinog dela iznuivanje
iskaza kanjava se zatvorom od tri meseca do pet godina zatvora, a tei zatvorom
od dve do deset godina. Teka telesna povreda kanjava se zatvorom od est meseci
do pet godina, a ako je povreda dovela do naruavanja zdravlja usled ega je doveden u opasnost ivot povreenog ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri oteen ili
oslabljen neki vaan deo njegovog tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna
nesposobnost za rad povreenog ili mu je trajno i teko narueno zdravlje ili je prouzrokovana unakaenost, izvrilac se kanjava zatvorom od jedne do osam godina.
Ukoliko je usled teke telesne povrede nastupila smrt rtve, izvrilac se kanjava
zatvorom od dve do dvanaest godina. Zloupotreba slubenog poloaja usled koje
su tee povreena prava drugog kanjava se zatvorom od est meseci do pet godina. Dakle, ako se akti muenja kvalifikuju kao krivino delo teka telesna povreda
u sticaju sa krivinim delom zloupotreba slubenog poloaja, to je za izvrioca
najmanje povoljna kvalifikacija, maksimalna kazna koja se moe izrei je trinaest
godina zatvora.
134
135
136
O krivinim delima ija radnja izvrenja moe biti okavlifikovana i kao krivino delo zlostavljanja i muenja vidi vie u Izvetaj 2010, I.4.3.2.
Vidi opirnije Zabrana zlostavljanja i prava lica lienih slobode u Srbiji, Beogradski centar za
ljudska prava, 2011, str. 2125.
Komitet protiv muenja UN, Zavrne napomene, dok. UN CAT/C/SRB/CO/1. Dostupno na: http://
daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G09/402/77/PDF/G0940277.pdf?OpenElement.
78
4.4. Zabrana ropstva i prinudnog rada

lan 8 PGP:
1. Niko se ne moe drati u ropstvu; ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim
svojim oblicima.
2. Niko se nee drati u zavisnom poloaju.
3. (a) Niko se ne moe primorati na obavljanje prinudnog ili obaveznog rada.
(b) Taka (a) ovog stava ne moe se tumaiti kao da zabranjuje izvenje kazne prinudnog
rada, izreene od strane nadlenog suda, u zemljama gde se za neki zloin moe izrei kazna lienja slobode s prinudnim radom.
(c) Ne smatra se kao prinudan ili obavezan rad u smislu ovog stava:
(i) svaki rad ili sluba, na koji se odnosi taka (b), a koji se normalno trae od lica
lienog slobode na osnovu redovne sudske odluke ili koje se na osnovu takve
odluke nalazi na uslovnom otpustu,
(ii) svaka sluba vojne prirode, u zemljama gde je dozvoljen prigovor savesti, svaka
nacionalna sluba koja se trai na osnovu zakona od takvih prigovaraa,
(iii) svaka sluba koja se trai u sluaju vie sile ili nesree koje ugroavaju ivot ili
blagostanje zajednice,
(iv) svaki rad ili sluba koje ine deo normalnih graanskih obaveza.
lan 4 EKPS:
1. Niko se ne sme drati u ropstvu ili ropskom poloaju.
2. Ni od koga se ne moe zahtevati da obavlja prinudni ili obavezni rad.
3. Za svrhe ovog lana izraz prinudni ili obavezni rad ne obuhvata:
(a) rad uobiajen u sklopu lienja slobode odreenog u skladu sa odredbama lana 5 ove
Konvencije ili tokom uslovnog otpusta;
(b) slubu vojne prirode ili, u zemljama u kojima se priznaje prigovor savesti, slubu
koja se zahteva umesto odsluenja vojne obaveze;
(c) rad koji se iziskuje u sluaju kakve krize ili nesree koja preti opstanku ili dobrobiti
zajednice;
(d) rad ili slubu koji ine sastavni deo uobiajenih graanskih dunosti.

Niko se ne moe liiti slobode zato to nije u stanju da ispuni ugovornu obavezu.
4.4.1. Opte
U pogledu zabrane ropstva i prinudnog rada, Srbiju obavezuje, osim odredaba PGP, i veliki broj meunarodnih ugovora o zabrani ropstva i dranja u ropskom
poloaju.137 Danas dranje u ropskom poloaju ponovo postaje predmet interesova137
Konvencija o ropstvu (Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 234/29), Konvencija MOR br. 29 o
prinudnom radu (Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 297/32), Konvencija o suzbijanju trgovine
odraslim enama (Sl. list FNRJ, 41/50), Konvencija o suzbijanju i ukidanju trgovine licima i
eksploataciji drugih (Sl. list FNRJ, 2/51), Dopunska Konvencija o ukidanju ropstva, trgovine
robljem i ustanova i prakse slinih ropstvu (Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/58), Meunarodni pakt
o ekonomskim i socijalnim pravima (Sl. list SFRJ, 7/71), Konvencija o eliminisanju svih oblika
79
nja jer se masovno javlja u vidu trgovine ljudskim biima. Savremeni meunarodni
standard u ovoj oblasti predstavljaju Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i pratei protokoli.138
Ustav Republike Srbije izriito je predvideo zabranu ropstva i dranja u poloaju slinom ropstvu, kao i zabranu svakog oblika trgovine ljudima (l. 26, st. 1 i
2). Izriita zabrana trgovine ljudima u najviem pravnom aktu predstavlja znaajan
korak napred u zatiti osnovnih prava i sloboda.
4.4.2. Trgovina ljudskim biima i ljudskim

organima i krijumarenje ljudi
U nekoliko poslednjih godina uinjen je znaajan napredak u regulativi vezanoj za suprotstavljanje trgovini ljudskim biima. On je nastavljen i u ovoj godini
kada je Skuptina Srbije usvojila novi Zakon o socijalnoj zatiti,139 kao i novi
Zakonik o krivinom postupku.140 Oba zakona sadre i odreena reenja koja se
odnose na poloaj rtve trgovine ljudima. Pre svega, u domae krivino zakonodavstvo uvedena je mogunost oteenog da podnese imovinskopravni zahtev u
postupku (l. 50, st. 1 ZKP), to predstavlja pozitivan pomak. Oekuje se da e
reenje koje propisuje obavezu odluivanja o eventualno podnetom imovinskopravnom zahtevu u krivinom postupku, umesto dosadanjeg upuivanja rtava da
svoja prava ostvaruju u parnici, doprineti da rtve konano ponu da dobijaju ade-
138
139
140
diskriminacije ena (Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 11/81), Konvencija o pravu mora
(Sl. list SFRJ (Dodatak), 1/86), Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala
i dopunski protokoli (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 6/01), Konvencija o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori),
7/02, 18/05), Fakultativni protokol o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji, uz
Konvenciju o pravima deteta (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02), Konvencija MOR br.
105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 13/02),
Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (Sl. list SRJ
(Meunarodni ugovori), 13/02) Konvencija MOR br. 182 o najgorim oblicima dejeg rada (Sl.
list SRJ (Meunarodni ugovori), 2/03), Konvencija Saveta Evrope o pranju, traenju, zapleni i
oduzimanju prihoda steenih kriminalom i o finansiranju terorizma (Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 19/09), Konvencija Saveta Evrope o akciji protiv trgovine ljudskim biima (Sl.
glasnik RS (Meunarodni ugovori), 19/09), Konvencija Saveta Evrope o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlostavljanja (Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 1/10),
Konvencija o zatiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bia u pogledu primene biologije i
medicine: Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini (Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 12/10).
U lanu 3, st. 1 Prvog protokola za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, naroito enama i decom, uz Konvenciju protiv transnacionalnog organizovanog kriminala
(u daljem tekstu Prvi protokol), definisana je trgovina ljudskim biima. lan 3, st. 1 Drugog
protokola protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji predstavlja dopunu
Konvencije protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (u daljem tekstu Drugi protokol),
definie krijumarenje ljudi.
Sl. glasnik RS, 24 /11.
80
kvatno obeteenje za pretrpljeno krenje svojih prava i to bez obaveze da pokreu

drugi postupak.141 Uz to, novi Zakonik o krivinom postupku, uz ve postojee
mere osnovne zatite, propisuje institut posebno osetljivog svedoka (l. 103 ZKP)
za koga su predviena posebna pravila kada je u pitanju ispitivanje i suoavanje sa
okrivljenim (l. 104 ZKP). Kada je u pitanju socijalna zatita, novim Zakonom su
rtve trgovine ljudima po prvi put okarakterisane kao posebna kategorija korisnika
(l. 41) ime im se omoguuje pristup adekvatnim uslugama.
Krivini zakonik sadri krivino delo trgovine ljudima (l. 388), a zakonski
minimum zapreene kazne je pet godina ako je delo uinjeno prema maloletnom
licu (l. 388, st. 3) ili je rezultiralo tekim telesnim povredama (l. 388, st. 4), dok
je minimalna kazna 10 godina zatvora ukoliko delo uini organizovana kriminalna
grupa (l. 388, st. 7). Pristanak rtve na eksploataciju smatra se irelevantnim.
Krivini zakonik predvia kaznu zatvora od 6 meseci do 5 godina za iskoriavanje poloaja rtve ili omoguavanje korienja drugom tog poloaja radi eksploatacije ukoliko je uinilac znao ili mogao znati da je lice rtva (l. 388, st. 8) i
kaznom od jedne do 8 godina zatvora ukoliko je uinilac znao ili mogao znati da je
rtva maloletna (l. 388, st. 9). Istim zakonom predvieno je i krivino delo trgovine maloletnim licima radi usvojenja (l. 389), ali je u prvom stavu ovog lana precizirano da se delo odnosi na lice koje nije navrilo 16 godina, to u primeni zakona
moe stvoriti nesigurnost ako su rtve lica uzrasta izmeu 16 i 18 godina, tako da
ova odredba odstupa od meunarodnog standarda prema kome se detetom smatra
svako lice mlae od 18 godina. Kazna za krivino delo posredovanja u vrenju prostitucije je od 6 meseci do 5 godina zatvora uz novanu kaznu (l. 184).
Vlada Srije usvojila je Strategiju borbe protiv trgovine ljudima142 i Nacionalni plan akcije za period 20092011. godine,143 ali plan akcije na nacionalnom nivou
za period posle 2011. godine do kraja ove godine nije usvojen.
Zakon o strancima (ZOS)144 predvia da e se rtvi prekogranine trgovine ljudima odobriti privremeni boravak bez prilaganja odreenih dokaza ako je to
u interesu voenja krivinog postupka za krivino delo trgovine ljudima (l. 28),
mada nije jasno da li ovi uslovi vae i za rtve u onim sluajevima u kojima krivini
postupak nije pokrenut ili ukoliko rtva ne eli ili nije u mogunosti da u njemu
uestvuje.
U pravnom sistemu Srbije ne postoje zakonske odredbe koje bi regulisale
siguran povratak rtve prekogranine trgovine ljudima u zemlju porekla, kao ni
odredbe o tome ko bi takav povratak sprovodio.
141
142
143
144
U sluajevima trgovine ljudima oteeni se obino upuuje na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
81
Izvetaji relevantih meunarodnih organizacija belee napredak u pogledu

sadrine propisa, ali istiu nedovoljno uspeno sprovoenje zakona kao izazov efikasnom suzbijanju trgovine ljudskim biima i zatite rtava na podruju Srbije.145
Inkriminacija tgovine ljudskim organima predviena je u istom lanu Krivinog zakonika Srbije kojim se inkriminie trgovina ljudima, ali je njena svrha
oduzimanje organa ili dela tela (l. 388, st. 1). Zakon o transplantaciji organa146
inkriminie prinudu nad licem kako bi ono dalo pristanak da se njegovi organi
ili organi drugog lica za ivota daju radi transplantacije i ako uzimanje organa
bude obavljeno, kao i prinudu nad licem kako bi ono dalo saglasnost za uzimanje
organa, njegovih ili drugog lica, posle smrti (kazna zatvora od 2 do 10 godina za
uinioca) (l. 78). Istom zatvorskom kaznom kaznie se onaj ko uz bilo kakvu
naknadu da svoj organ ili organ drugog lica radi transplantacije ili nudi svoj ili
organ drugog lica uz naknadu radi transplantacije ili vrbuje, prevozi, prebacuje,
predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji ili posreduje na bilo koji drugi nain
u transplantaciji organa ili uestvuje u postupku transplantacije koji je predmet
komercijalne trgovine (l. 79). Kazna je predviena i za lice koje obavi presaivanje organa ili uestvuje u postupku presaivanja organa licu koje nije dalo
pismeni pristanak za presaivanje organa ili uzme organ od umrlog lica, odnosno uestvuje u uzimanju organa od umrlog lica kod koga nije dijagnostikovana
i utvrena modana smrt, ili ako obavi uzimanje organa ili uestvuje u postupku
uzimanja organa od lica koje je za ivota zabranilo davanje organa u sluaju svoje
smrti (l. 80). Kada je re o krivinom delu krijumarenja ljudi KZ predvia zabranu krijumarenja i predvia da e se onaj ko u nameri da pribavi kakvu korist
omoguava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljen boravak ili
tranzit kroz Srbiju licu koje nije dravljanin Srbije, kazniti zatvorom. Zapreena
kazna je 6 meseci do 5 godina zatvora, a u sluaju da doe do ugroavanja ivota
ili zdravlja lica iji se prelazak omoguava propisuje se kazna zatvora od jedne
do 10 godina. Ukoliko je delo uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe
predviena kazna je od 3 do 12 godina zatvora. Meutim, zakonom nije predviena adekvatna zatita prava krijumarenih lica nehumano ili poniavajue
postupanje i eksploatacija krijumarenih migranata, nisu predvieni kao kvalifikovani oblik krivinog dela, to predstavlja odstupanje od standarda postavljenog
u Drugom protokolu (l. 6, st. 3).
KZ nije propisao da migranti nee biti krivino odgovorni ako postanu rtvom krivinog dela krijumarenja ljudi ili ako u cilju omoguavanja krijumarenja
poseduju lane putne ili identifikacione dokumente ili ostaju u datoj dravi bez ispunjenja potrebnih zahteva za zakonit ostanak, to takoe predstavlja odstupanje od
standarda postavljenog u Drugom protokolu (l. 5).
145
146
Vidi vie u II.4.4.

82
4.4.3. Prinudni rad

Prinudni ili obavezan rad podrazumeva svaki rad izvren pod pretnjom ili kaznom.147 Prema lanu 6, st. 1 PESK, fizika lica se ne smeju terati na rad, tj. postoji
pravo na rad, ali ne i dunost da se radi.
Ustav izriito zabranjuje prinudni rad (l. 26, st. 3). Ovo reenje proiruje zatitu prava u odnosu na meunarodni standard, propisujui da e se seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatrati prinudnim radom.
U stavu 4 lana 26 Ustava pojanjeno je koje se vrste rada nee smatrati prinudnim
radom i te situacije se poklapaju s onim predvienim u lanu 8, st. 3, ta. c PGP.
PGP propisuje da se zabrana prinudnog ili obaveznog rada ne moe tumaiti kao zabrana izvrenja kazne prinudnog rada koju je izrekao nadleni sud. ZKP
propisuje da pritvorenik moe da radi u krugu zavoda na odreenim poslovima, ali
samo dobrovoljno, na svoj zahtev, a za taj rad mu pripada naknada koju propisuje
upravnik zavoda.
U pogledu rada osuenih lica relevantne odredbe domaeg zakonodavstva su
usklaene s meunarodnim standardima. U odredbama o radnoj obavezi osuenika
ZIKS (l. 86100) istie se rehabilitacioni element rada osuenih lica.148
Zakon o odbrani149 propisuje radnu obavezu graana u vreme ratnog i vanrednog stanja (l. 50, st. 1). Predvieno je da se radna obaveza ne moe nametnuti
bez prethodne saglasnosti licima koja su u zakonu nabrojana kao posebno osetljiva
kategorija, npr. roditelju deteta do 15 godina starosti iji je brani drug na izvravanju vojne obaveze, eni za vreme trudnoe, poroaja i materinstva, licu nesposobnom za rad (l. 55, st. 3), to je u skladu sa meunarodnim standardom. Meutim,
Zakon o odbrani ne predvia duinu trajanja radne obaveze pojedinca.
PGP ne predvia apsolutnu zabranu derogacije odredbi iz stava 3, lana 8
PGP. U skladu s tim je i lan 26, st. 4 Ustava koji odreuje koje se situacije nee
smatrati prinudnim radom i tu nabraja obavljanje rada ili slube lica na vojnoj
slubi kao i obavljanje rada ili slube za vreme ratnog ili vanrednog stanja, u
skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja,
ali je proputeno da se ogranii vreme trajanja radne obaveze. Odredbe ovog zakona je stoga neophodno uskladiti s Konvencijom MOR br. 29 o prinudnom radu
koja u lanu 12, st. 1 propisuje maksimalan period od 60 dana u periodu od 12
147
148
149
lan 2, st. 2 Konvencije MOR br. 29, definisao je prinudni rad kao svaki rad ili uslugu koji
se zahtevaju od jednog lica pod pretnjom ma koje kazne i za koje se to lice nije dobrovoljno
prijavilo (Vidi i predmet Van der Mussele protiv Belgije, ECHR, App. No. 8919/80 (1983),
Siliadin protiv Francuske, ECHR, App. No. 73316/01 (2005)).
Evropski sud za ljudska prava je u predmetu De Wilde, Ooms, Versyp protiv Belgije, ECHR,
App. No. 2832/66 (1971). zauzeo stav da zatvoreniki rad koji u sebi ne sadri elemente rehabilitacije nije u skladu sa lanom 4, st. 2 EKPS.
Sl. glasnik RS, 116/07, 88/09 i 104/09.
83
meseci kao vreme tokom kojeg lice moe biti primorano na prinudan ili obavezan
rad.150
Takoe, lanom 55, st. 1 Zakona o odbrani, propisana je radna obaveza za
sve radno sposobne graane koji su navrili 15 godina. Ova odredba nije u skladu s
lanom 11, st. 2 Konvencije MOR br. 29 o prinudnom radu, gde je predvieno da se
obaveznom radu mogu podvrgnuti samo stariji od 18 i mlai od 45 godina.
4.5. Pravo na slobodu i bezbednost linosti i postupanje

s licima lienim slobode
lan 9 PGP:
1. Svaki pojedinac ima pravo na slobodu i na bezbednost svoje linosti. Niko ne moe
biti proizvoljno uhapen ili pritvoren. Niko ne moe biti lien slobode osim iz razloga i shodno
postupku koji je predvien zakonom.
2. Svako uhapeno lice obavetava se u trenutku hapenja o razlozima hapenja kao to se u
najkraem roku obavetava pismenim putem o svakoj optubi koja je podignuta protiv njega.
3. Svako lice koje je uhapeno ili pritvoreno zbog krivinog dela bie u najkraem roku
predato sudiji ili nekoj drugoj vlasti zakonom ovlaenoj da vri sudske funkcije, i mora u
razumnom roku da bude sueno ili osloboeno. Pritvaranje lica koja ekaju na suenje nije
obavezno, ali putanje na slobodu moe biti uslovljeno garantijama koje obezbeuju dolazak
lica u pitanju na pretres, kao i svim drugim radnjama postupka a, u datom sluaju radi izvrenja
presude.
4. Svako lice koje je lieno slobode usled hapenja ili pritvora ima pravo da podnese albu sudu kako bi ovaj reavao bez odlaganja o zakonitosti pritvora i naredio njegovo putanje na
slobodu ako pritvor nije zasnovan na zakonu.
5. Svako lice koje je rtva nezakonitog hapenja ili pritvora ima pravo na naknadu tete.
lan 5 EKPS:
1. Svako ima pravo na slobodu i bezbednost linosti. Niko ne moe biti lien slobode
osim u sledeim sluajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:
(a) u sluaju zakonitog lienje slobode na osnovu presude nadlenog suda;
(b) u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode zbog neizvrenja zakonite sudske odluke ili radi obezbeenja ispunjenja neke obaveze propisane zakonom;
(c) u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode radi privoenja lica pred nadlenu
sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvrilo krivino delo, ili kada se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvrenje krivinog dela ili bekstvo
po njegovom izvrenju.
(d) u sluaju lienja slobode maloletnog lica na osnovu zakonite odluke u svrhu vaspitnog
nadzora ili zakonitog lienja slobode radi njegovog privoenja nadlenom organu.
(e) u sluaju zakonitog lienja slobode da bi se spreilo irenje zaraznih bolesti, kao i
zakonitog lienja slobode duevno poremeenih lica, alkoholiara ili uivalaca droga
ili skitnica.
150
Konvencija u stavu 2 istog lana indirektno ukazuje da rad iz stava 1 spada u predviene izuzetke od zabrane prinudnog rada, jer propisuje da bi svaki takav radnik morao da dobije uverenje u kome se naznaava period u kome je bio podvrgnut obaveznom radu.
84

(f) u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode lica da bi se spreio njegov neovlaeni ulazak u zemlju, ili lica protiv koga se preduzimaju mere u cilju deportacije ili
ekstradicije.
2. Svako ko je uhapen bie odmah i na jeziku koji razume obaveten o razlozima za
njegovo hapenje i o svakoj optubi protiv njega.
3. Svako ko je uhapen ili lien slobode shodno odredbama iz stava 1 (c) ovog lana bie
bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugo slubeno lice zakonom odreeno da obavlja sudske
funkcije i imae pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude puten na slobodu do suenja. Putanje na slobodu moe se usloviti jemstvima da e se lice pojaviti na suenju.
4. Svako ko je lien slobode ima pravo da pokrene postupak u kome e sud hitno ispitati
zakonitost lienja slobode i naloiti putanje na slobodu ako je lienje slobode nezakonito.
5. Svako ko je bio uhapen ili lien slobode u suprotnosti s odredbama ovog lana ima
utuivo pravo na naknadu.
4.5.1. Zabrana samovoljnog hapenja i lienja slobode

Osnovni smisao lana 9 PGP je obezbeenje proceduralnih garantija koje e
spreiti samovoljno i nezakonito lienje slobode. Drava potpisnica mora precizno
da definie sluajeve u kojima je lienje slobode opravdano, kao i da obezbedi sudsku kontrolu zakonitosti lienja slobode. Uz to, prema tumaenju Komiteta za ljudska prava, ovaj lan jami i pravo na linu bezbednost, koje dravama namee obavezu da preduzmu razumne i odgovarajue mere da zatite lini integritet svakog
pojedinca od povreda koje mu drugi mogu naneti.151 Ustav Srbije garantuje svakom
licu pravo na linu slobodu i bezbednost (l. 27, st. 1).
Pored neposredne odgovornosti za delovanje svojih organa, drava je duna
da obezbedi i da fizika lica svojim delima ne kre prava koja garantuje PGP.152
U sluaju prava na slobodu i bezbednost linosti, drava je duna da zabrani, na
odgovarajui nain istrai i kazni svako protivpravno lienje slobode i onda kada
izvrioci oigledno nisu agenti drave. U tom smislu, Krivini zakonik predvia
krivina dela protivpravnog lienja slobode (l. 132), otmice (l. 134) i trgovine
ljudima (l. 388 i 389).
Zahtev za zakonitim lienjem slobode i zabrana samovolje iz lana 9, st. 1
PGP ne odnose se samo na lienje slobode u krivinom postupku, nego na sve sluajeve lienja slobode, npr. usled duevne bolesti, skitnje, zavisnosti od alkohola ili
narkotika itd.
Ustav Srbije doputa lienje slobode samo iz razloga i u postupku koji su
predvieni zakonom (l. 27, st. 1).
Novi Zakonik o krivinom postupku predvia potpuno novi model istrage
model tuilake istrage i odreuje drugaija ovlaenja i odgovornosti u krivinom
postupku tako to ovlauje javnog tuioca da sprovodi istragu i zakljuuje sporazum o priznanju krivinog dela i sporazum o svedoenju (l. 43).
151
152
Vidi predmet Delgado Paz protiv Kolumbije, Komitet za ljudska prava UN, dok. UN CCPR/
C/39/D/195/1985 (1990), st. 5.5.
Komitet za ljudska prava UN, Opti komentar br. 31: Priroda opte pravne obaveze koju Pakt
namee dravama ugovornicama, dok. UN CCPR/C/21/Rev.1/Add.13 (2004).
85
ZKP uspostavlja pravilo da jedino nadleni sud moe odrediti pritvor i to

samo u zakonom odreenim sluajevima i pod rezervom opte odredbe da se to
moe uiniti samo ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom (l. 141143).
Odluku o odreivanju pritvora donosi istrani sudija ili vee, po novom ZKP za to
je takoe nadlean sud, i to po sasluanju okrivljenog, izuzev ako poziv za sasluanje nije mogao da mu bude uruen zbog nedostupnosti ili neprijavljivanja promene
adrese ili ako postoji opasnost od odlaganja. Reenje o odreivanju pritvora predaje se licu na koje se odnosi u asu lienja slobode, a najdocnije u roku od 12 sati
od asa lienja slobode, odnosno privoenja istranom sudiji. Protiv ovog reenja
pritvoreni moe izjaviti albu veu. alba ne zadrava izvrenje (l. 143, st. 3). O
albi se odluuje hitno u roku od 48 sati. Trajanje pritvora mora biti svedeno na
najkrae potrebno vreme.
ZKP dozvoljava zadravanje osumnjienog od strane organa unutranjih poslova ili tuioca, ali samo kao meru koja se izuzetno primenjuje (l. 229). Novi
ZKP, u skladu sa modelom tuilake istrage, predvia da javni tuilac odluuje o
zadravanju osumnjienog dok policija moe zadrati osumnjienog samo po odobrenju javnog tuioca (l. 294). Lice prema kojem se odreuje ova mera uiva sva
prava koja pripadaju osumnjienom, a posebno pravo na branioca. Organ unutranjih poslova ili tuilac moraju odmah, a najkasnije u roku od 2 sata izdati i uruiti
reenje o zadravanju. Novi ZKP predvia da reenje o zadravanju mora biti doneto i urueno najkasnije u roku od dva asa od kada je osumnjienom saopteno da
je zadran (l. 294). Ovo reenje moe predstavljati problem ukoliko se zadranom
licu u trenutku hapenja to jasno ne saopti. Trajanje zadravanja limitirano je na
najvie 48 asova od asa lienja slobode, odnosno odazivanja na poziv. Zadrano
lice moe izjaviti albu na reenje o zadravanju. Novi ZKP vremenski ograniava
pravo na albu na 6 asova od trenutka dostavljanja reenja (l. 294, st. 3). Izjava
albe ne zadrava izvrenje. Istrani sudija, odnosno sudija za prethodni postupak
po novom ZKP-u, po ovoj albi mora da odlui u roku od 4 asa od prijema albe.
Najvanija garantija poloaja osumnjienog je obaveza da bude sasluan u
prisustvu branioca. Zakon predvia da e se sasluanje osumnjienog odloiti do
dolaska branioca, a najdue osam sati. Ako ni tada prisustvo branioca nije obezbeeno, policija e lice odmah osloboditi ili ga sprovesti nadlenom istranom sudiji.
Novi zakon takoe sadri odredbu koja onemoguuje da osumnjieni bude sasluan
bez prisustva branioca ali ne sadri ogranienje od osam asova nakon kojih se lice
oslobaa ili sprovodi nadlenom sudiji (l. 289 i 294).
Lice koje je od strane organa unutranjih poslova pozvano radi prikupljanja
obavetenja, a nije se odazvalo, moe se prinudno dovesti samo ako je u pozivu
bilo na to upozoreno (l. 226 ZKP). Prikupljanje obavetenja od istog lica moe
trajati najdue 4 sata (l. 226, st. 3). Novi ZKP navodi da prikupljanje obavetenja
moe trajati due od 4 asa po pristanku lica koje obavetenje daje (l. 288, st. 3).
Ukoliko u toku prikupljanja obavetenja organ unutranjih poslova oceni da se pozvani graanin moe smatrati osumnjienim, duan je da ga odmah obavesti o delu
86
za koje se tereti i o osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca i ostalim pravima

koja ima osumnjieni, u skladu sa odredbama ZKP (l. 226, st. 8). Novi zakon unekoliko drugaije definie prava graanina koji je postao osumnjieni i navodi da je
policija duna da mu saopti na jeziku koji razume informacije o delu koje mu se
stavlja na teret, o prirodi i razlozima optube, kao i da sve to izjavi moe da bude
korieno kao dokaz u postupku, da ga poui o njegovom pravu da nita ne izjavi,
uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne
prizna krivicu kao i pravu da uzme branioca koji e prisustvovati njegovom sasluanju (l. 289, st 2).
Novi ZKP takoe navodi da se, kada je graanin pozvan radi prikupljanja
obavetenja pa potom postane osumnjieni, zadravanje rauna od trenuka odazivanja na poziv (l. 294, st. 1). Probleme koji postoje u praksi u pogledu toga da
li se vreme koje je utroeno za prikupljanje obavetenja pre nego to je lice steklo
status osumnjienog (najvie 4 sata) uraunava u vreme odreeno za zadravanje
(najvie 48 sati) ili ne treba reiti kroz adekvatnu obuku pripadnika policije i javnih
tuilaca.
Zakon o policiji u lanu 53 predvia mogunost zadravanja lica koje remeti
ili ugroava javni red ako javni red nije mogue drukije uspostaviti, odnosno ako
ugroavanje nije mogue drukije otkloniti. Zadravanje se odreuje reenjem na
koje zadrano lice ima pravo albe nadlenom sudu, a moe da traje najdue 24
asa.
Pozivanje graanina radi prikupljanja obavetenja propisano ZKP i zadravanje lica na osnovu Zakona o policiji ne sme se meati s obzirom da su osnovi dovoenja razliiti i da privoenje i zadravanje graana od kojih samo treba prikupiti
obavetenja predstavlja povredu njihovih prava.153
Zakon o prekrajima154 propisuje da okrivljeni moe biti zadran sudskom
naredbom ako se ne mogu utvrditi njegov identitet ili prebivalite odnosno boravite, a postoji osnovana sumnja da e pobei; odlaskom u inostranstvo moe izbei
odgovornost za prekraj za koji je predviena kazna zatvora; ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da bi se spreilo dalje vrenje prekraja.
(l. 166). Zadravanje je ogranieno na 24 asa (l. 167, st. 1).155
4.5.1.1. Pravo na obavetenje o razlozima hapenja i o optubi. Drugi stav
lana 9 PGP garantuje pravo svakog uhapenog lica da bude obaveteno o razlozima lienja slobode u trenutku hapenja i pravo na obavetenje o ma kakvoj optubi protiv njega, i to bez odlaganja, odnosno u najkraem roku (promptly). Ustav
153
154
155
Vidi Preporuku Zatitnika graana br. 10999 od 1.6.2011. godine u kojoj je utvena povreda
prava upravo zbog navednog propusta u primeni policijskih ovlaenja. Preporuka dostupna na
web stranici Zatitnika graana http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr?start=60.
Sl. glasnik RS, 101/05, 116/08 i 111/09.
Vie o nekim odredbama o zadravanju koje nisu u skladu s meunarodnim standardima vidi u
Izvetaj 2010, I.4.5.1.1.
87
propisuje da se lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah..., na

jeziku koji razume, obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se
stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju
slobode obavesti lice po svom izboru.
Odredbe ZKP u skladu su s meunarodnim standardima, poto okrivljeni,
odnosno osumnjieni ima pravo da u najkraem roku, a najkasnije na prvom sasluanju podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o delu koje mu se stavlja na
teret, o prirodi i razlozima optube i dokazima koji su protiv njega prikupljeni (l.
4, st. 1, ta. 1).
Novi ZKP predvia da okrivljeni ima pravo da u najkraem roku, a uvek pre
prvog sasluanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obaveten o delu koje mu
se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optube, kao i da sve to izjavi moe da
bude korieno kao dokaz u postupku (l. 68, st. 1).
Osumnjienom koji to zahteva mora biti omogueno da neposredno pre prvog sasluanja proita krivinu prijavu, zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka
i zahtev za sprovoenje istrage (l. 89, st. 3). Lice lieno slobode ima mogunost da
pokrene postupak pred sudom, odnosno da izjavi albu sudu koji je duan da hitno
odlui o zakonitosti lienja slobode (l. 5, st. 3, ta. 4). Novi ZKP ne navodi izriito
ovu garanciju. Ipak, imajui u vidu da je ona navedena u Ustavu (l. 27, st. 3) i da
o odreivanju pritvora odluuje sud (l. 212, st. 1) dok lice zadrano od strane javnog tuioca ima pravo albe sudu (l. 294, st. 3) moemo zakljuiti da ove odredbe
zadovoljavaju zahteve PGP (l. 9, st. 4) i EKPS (l. 5, st. 4).
4.5.1.2. Izvoenje pred sudiju u najkraem roku i pravo na suenje ili oslobaanje u razumnom roku. ta znai termin u najkraem roku teko je odrediti,
ali se ini da taj rok ni u izuzetnim sluajevima ne moe biti dui od etiri dana,
a u normalnim okolnostima on mora biti mnogo krai.156 Meunarodni standard
zahteva da lice bude izvedeno pred nezavisan i nepristrasan organ (od izvrne vlasti
i tuioca).
U pravu Srbije, po pravilu, pritvor odreuje ili istrani sudija ili vee, po novom ZKP pritvor takoe odreuje sud, na predlog javnog tuioca, pa se moe smatrati da je ispunjen standard da odluuje sudija ili neki drugi slubenik zakonom
ovlaen da vri pravosudne funkcije.157
Tokom pretkrivinog postupka ovlaena lica organa unutranjih poslova
mogu da lie slobode lice ako postoje razlozi za odreivanje pritvora, ali su duna
da takvo lice bez odlaganja sprovedu nadlenom istranom sudiji, osim izuzetno,
kada organ unutranjih poslova, moe lice lieno slobode ili osumnjienog zadrati
156
157
Brogan protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 11209/84 (1988), st. 33. Vidi i McKay protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 543/03 (2006), Medvedyev i drugi protiv
Francuske, ECHR, App. No. 3394/03 (2010).
Vidi mutatis mutandis odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bezicheri protiv
Italije, ECHR, App. No. 11400/85 (1989), st. 20.
88
radi prikupljanja obavetenja ili sasluavanja najdue 48 sati od asa lienja slobode,
odnosno odazivanja na poziv (l. 227, st. 1 i 229, st. 1). Ako je zbog neotklonjivih
smetnji sprovoenje lica trajalo due od osam sati, istranom sudiji ovo zakanjenje
mora biti obrazloeno. Istrani sudija e o ovome sainiti beleku, odnosno zapisnik. U zapisnik e biti uneta izjava lica lienog slobode o vremenu i mestu lienja
slobode (l. 227, st. 3).
Novi ZKP takoe predvia da lice uhapeno bez odluke suda mora biti bez
odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, predato nadlenom sudiji (l. 69). Javni tuilac, u skladu sa svojom novom ulogom, preuzima ulogu istranog sudije i
sasluava uhapeno lice najkasnije nakon isteka 24 asa od trenutka kada je ono
upoznato sa pravom da pozove svog branioca (l. 293, st. 2). Iako je rok od 48 sati
predvien kao izuzetak on se, prema naim saznanjima, do sada esto primenjivao.
Sa druge strane, novi ZKP ponavlja da je zadravanje osumnjienog izuzetna mera
(l. 294, st. 1). Ipak, s obzirom na rok od 8 sati u kojem je policija obavezna da
uhapeno lice sprovede javnom tuiocu koje se potom mora sasluati najkasnije
nakon isteka 24 asa od trenutka kada je ono upoznato sa pravom da pozove svog
branioca moemo zakljuiti da zadravanje osumnjienog, iako predvieno kao izuzetna mera, teko da moe trajati znatno krae od 48 asova. Uloga tuilatva samim tim postaje mnogo vanija jer ono mora da bude sposobno da istragu sprovodi
profesionalno i bez povrede prava okrivljenih lica, posebno zbog toga to, za razliku od vaeeg Zakona, novo reenje predvia da sudija za prethodni postupak saznaje
za zadravanje samo ukoliko odluuje o albi na reenje o zadravanju (l. 294, st. 3).
To znai da, ukoliko se zadrano lice ne ali na reenje o zadravanju, sud nee biti
obaveten o zadravanju odreenog lica od strane tuilatva ili policije.
Ustav propisuje da pritvor do podizanja optunice moe da traje najdue tri
meseca po odluci prvostepenog suda i da se moe produiti odlukom vieg suda jo
za tri meseca. Rok trajanja pritvora poinje da tee od dana pritvaranja, a ako se do
isteka tih rokova ne podigne optunica, okrivljeni se puta na slobodu (l. 31, st.
1). ZKP detaljnije regulie pitanje trajanja pritvora u redovnom postupku (l. 142 i
144), dok u skraenom postupku trajanje pritvora do podnoenja optunog predloga
ograniava na osam dana, izuzetno 30 dana za krivina dela sa elementima nasilja
(l. 436, st. 2) bez mogunosti produenja, a posle podnoenja optunog predloga
vae opta pravila. Novi ZKP predvia da u skraenom postupku trajanje pritvora
pre podnoenja optunog predloga iznosi maksimalno 30 dana dok se on za krivina
dela za koja se moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea kazna moe produiti najvie za jo 30 dana (l. 498, st. 2).
Lice kome je odreen pritvor ima pravo da mu se sudi u razumnom roku ili
da bude osloboeno. Trajanje pritvora do podizanja optunice vremenski je ogranieno na sledei nain: na osnovu reenja istranog sudije pritvor moe trajati
najvie mesec dana, a odlukom vea o produenju pritvora on moe biti produen
za najvie dva meseca. Reenjem neposredno vieg suda (ako se postupak vodi za
krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko pet godina ili tea kazna),
89
doputeno je produenje za jo najvie tri meseca. Ako do isteka ovih rokova nije
podignuta optunica, pritvorenik se puta na slobodu (l. 144, st. 4 ZKP). Slino
reenje sadri i novi Zakon o krivinom postupku (l. 215).
4.5.1.3. Pravo na albu sudu zbog lienja slobode. Pravo na albu sudu
zbog lienja slobode se odnosi na one sluajeve u kojima je do lienja slobode dolo
odlukom nekog drugog organa, a ne suda.158 Prema stavu Komiteta za ljudska prava, sudska kontrola mora biti obezbeena odmah, a ne tek posle odluke drugostepenog upravnog organa.159
Ustav Srbije garantuje pravo svakog lica koje je lieno slobode da se obrati
sudu koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja i naredi putanje na slobodu
ako je ono nezakonito (l. 27, st. 3).
Zakon o vanparninom postupku160 (ZVP) predvia mogunost zadravanja
lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa. Ona se primenjuje na lica kod
kojih je zbog prirode bolesti neophodno da budu ogranieni u slobodi kretanja i
optenja sa spoljnim svetom (l. 45, st. 1). Zdravstvena organizacija koja primi na
leenje lice bez njegove saglasnosti ili bez odluke suda obavezna je da to u roku od
tri dana prijavi nadlenom sudu (l. 46, st. 1 ZVP). Ova odredba suprotna je lanu
29 Ustava koji predvia da lice lieno slobode bez odluke suda mora biti predato
nadlenom sudu najkasnije u roku od 48 asova od trenutka lienja. Nakon prijave
nadlenom sudu, po Zakonu o vanparninom postupku moe proi ak 30 dana do
donoenja odluke o tome da li se to lice ima zadrati u zdravstvenoj ustanovi.161
Ovo je isuvie dugaak rok naroito ako uzmemo u obzir da u krivinim stvarima
taj rok iznosi svega 12 asova od pritvaranja (l. 30, st. 3 Ustava).
Sud takoe moe reenjem odrediti da lice prema kome se vodi postupak za
lienje poslovne sposobnosti, privremeno ali najdue tri meseca, bude smeteno u
odgovarajuu zdravstvenu organizaciju, ako je to po miljenju lekara neophodno
da bi se utvrdilo njegovo duevno stanje, osim ako bi time mogle nastupiti tetne
posledice po njegovo zdravlje (l. 38, st. 3). albu na ovakvo reenje suda moe
izjaviti lice prema kome se postupak vodi, i to bez obzira na svoje duevno stanje,
kao i njegov staralac ili privremeni zastupnik u roku od tri dana od dostavljanja
prepisa reenja (l. 39, st. 1 i 2).
4.5.1.4. Pravo na naknadu tete zbog nezakonitog lienja slobode. Lice
koje je bez osnova lieno slobode ima pravo na rehabilitaciju, pravo na naknadu
tete od drave, kao i druga prava utvrena zakonom (glava XXIV ZKP). Pravo na
naknadu tete i rehabilitaciju izriito je garantovano i Ustavom (l. 35).
158
159
160
161
De Wilde, Ooms i Versyp protiv Belgije, ECHR, App. Nos. 2832/66, 2835/66 i 2899/66, st. 76.
Ins Torres protiv Finske, Komitet za ljudska prava UN, dok. UN CCPR/C/38/D/291/1988
(1990), st. 7.2.
Sl. glasnik SRS, 25/82, 48/88, 46/95 i 18/05.
lan 50 Zakona o vanparninom postupku.
90
4.5.1.5. Pravo na bezbednost linosti. Pored odgovornosti za bezbednost

lica koja su, na bilo koji nain, liena slobode i tako dospela u neposrednu nadlenost dravnih organa, drava ima obavezu da zatiti i lica na slobodi ijoj bezbednosti se ozbiljno preti. U tom smislu, ona mora da sprovede istragu o upuenim
pretnjama i preduzme sve mere ako objektivna potreba, odnosno ozbiljnost sluaja to nalau.162 U skladu s ovim zahtevom, KZ poznaje krivino delo ugroavanja sigurnosti (l. 138).
4.5.2. Postupanje s licima lienim slobode

lan 10 PGP:
1. Sa svakim licem koje je lieno slobode postupa se humano i sa potovanjem dostojanstva neodvojivog od oveije linosti.
2. a) Okrivljena lica su, osim u izuzetnim sluajevima, odvojena od osuenih lica i podvrgnuta posebnom reimu koji odgovara njihovom statusu neosuivanih lica;
b) mladi okrivljeni su odvojeni od odraslih i o njihovim sluajevima se reava to je
mogue pre.
3. Kazneni reim obuhvata postupak s osuenicima iji je glavni cilj njihovo popravljanje
i socijalna rehabilitacija. Mladi prestupnici su odvojeni od odraslih i podvrgnuti reimu koji
odgovara njihovim godinama i njihovom zakonskom statusu.
4.5.2.1. Obaveza ovenog postupanja i potovanja dostojanstva. Sva

ogranienja koja nisu inherentna samoj prirodi lienja slobode, odnosno ivotu u
zatvorenom okruenju, zabranjena su. lan 10 PGP, u stvari, dopunjava lan 7, koji
sadri optu zabranu muenja, surovog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili
kanjavanja.163
Ustav nalae da se prema licu lienom slobode mora postupati oveno i s
uvaavanjem dostojanstva njegove linosti. Nasilje i iznuivanje iskaza su zabranjeni (l. 28). U krivinom postupku je zabranjeno i kanjivo svako nasilje nad
licem lienim slobode i licem kojem je sloboda ograniena, kao i svako iznuivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje uestvuje u
postupku (l. 5, st. 4 ZKP). Novi ZKP u lanu 9 ponavlja ovu zabranu s tim to
jasnije definie zabranjene radnje zabranjujui primenu muenja, neovenog i poniavajueg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utie na slobodu volje ili iznuuje priznanje ili kakva druga
izjava ili radnja. Tokom trajanja pritvora ne sme se vreati linost i dostojanstvo
pritvorenika.
Zakon o izvrenju krivinih sankcija u posebnom delu o sudskoj zatiti garantuje osuenom mogunost da protiv konane odluke kojom je osuenom ogranieno ili povreeno neko pravo ostvaruje zatitu u upravnom sporu. O albi odluuje
162
163
Jimenez Vaca protiv Kolumbije, Komitet za ljudska prava UN, dok. UN CCPR/C/74/D/859/1999
(2002). Takoe vidi predmet Evropskog suda za ljudska prava Milanovi protiv Srbije, ECHR,
App. No. 44614/07 (2010).
Vidi I.4.3.
91
nadleni sud u roku od 15 dana. alba ima suspenzivno dejstvo, osim u sluajevima
koji su izriito predvieni zakonom (l. 165 i 166).
4.5.2.2. Razdvajanje okrivljenih i optuenih, maloletnika i odraslih. Prema
PGP (l. 10, st. 2), optuena i osuena lica moraju se razdvojiti osim u izuzetnim
okolnostima, dok se optuena maloletna lica moraju, bez izuzetka, odvojiti od punoletnih, uz zahtev da se o njihovom sluaju odlui to je mogue pre.
ZKP predivia da lica koja su na izdravanju kazne ne mogu boraviti u istoj
prostoriji sa licima u pritvoru (l. 148, st. 3). ZIKS propisuje da se pritvorenici
smetaju u posebno odeljenje zavoda, organizovano kao odeljenje zatvorenog tipa,
odvojeno od osuenih (l. 237, st. 1), to je u skladu s meunarodnim standardima.
Meutim, ZIKS sadri i opte pravilo da pritvorenik boravi u zavodu pod istim
uslovima kao i osueno lice, ako ZKP nije drukije odreeno, koje dovodi u pitanje zahtev PGP (l. 10, st. 2a in fine) da se optuena lica u naelu podvrgavaju
posebnom postupanju koje odgovara njihovom poloaju neosuenih lica.
4.6. Pravo na pravino suenje

lan 14 PGP:
1. Svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde. Svako lice ima pravo da njegov
sluaj bude raspravljan pravino i javno pred nadlenim, nezavisnim i nepristrasnim sudom,
ustanovljenim na osnovu zakona koji odluuje o osnovanosti svake optube podignute protiv
njega u krivinim stvarima ili o osporavanju njegovih graanskih prava i obaveza. Moe se
narediti iskljuivanje javnosti za vreme trajanja cele rasprave ili jednog dela u interesu morala,
javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu, ili ako to interes linog ivota
stranaka zahteva, ili jo ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih okolnosti
sluaja kada bi javnost tetila interesima pravde, ipak, svaka presuda doneta u krivinim ili
graanskim stvarima bie javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa drukije ili
ako se rasprava odnosi na brane sporove ili na starateljstvo dece.
2. Za svako lice koje je optueno za krivino delo pretpostavlja se da je nevino dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena.
3. Svako lice koje je optueno za krivino delo ima, uz potpunu ravnopravnost, prava bar
na sledee garantije:
(a) da bude obaveteno u najkraem roku, na jeziku koji razume i u pojedinostima, o
prirodi i razlozima optube koja je podignuta protiv njega;
(b) da raspolae potrebnim vremenom i olakicama u vezi s pripremanjem svoje odbrane
i da opti s braniocem koga ono bude izabralo;
(c) da mu bude sueno bez velikog zakanjenja;
(d) da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo; ako
nema branioca, da bude obaveteno o svom pravu da ga ima i, svaki put kad to zahtevaju interesi pravde, da mu se dodeli branilac po slubenoj dunosti besplatno, ako
nema mogunosti da ga nagradi;
(e) da saslua ili da predloi da drugi sasluaju svedoke koji terete optuenog i da izdejstvuju dolazak i sasluanje svedoka odbrane pod istim uslovima kao i svedoka
optube;
(f) da dobije besplatno pomo tumaa ako ne razume ili ne govori jezik na kojem se
vodi rasprava;
92

(g) da ne bude prinueno da svedoi protiv samoga sebe ili da prizna krivicu.
4. Postupak koji se primenjuje na mladie koji nisu punoletni prema krivinom zakonu
vodie rauna o njihovim godinama i o interesu njihovog prevaspitavanja.
5. Svako lice oglaeno krivim za poinjeno krivino delo ima pravo da zatrai da, shodno
zakonu, vii sud ispita odluku o krivici i presudi.
6. Ako konano izreena krivina presuda bude docnije ponitena ili ako je dato pomilovanje zbog toga to nova ili naknadno otkrivena injenica dokazuje da se radilo o sudskoj greci, lice koje je izdralo kaznu na osnovu ove osude bie obeteeno shodno zakonu, ukoliko se
ne dokae da je ono u potpunosti ili delimino krivo za neblagovremeno otkrivanje nepoznate
injenice.
7. Niko ne moe biti gonjen ili kanjen zbog krivinog dela u vezi kojeg je ve bio osloboen krivice ili osuen pravnosnanom presudom prema zakonu i krivinom postupku svake
zemlje.
lan 6 EKPS:
1. Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj
optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izrie javno, ali se
tampa i javnost mogu iskljuiti s celog ili s dela suenja u interesu morala, javnog reda ili
nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zatita privatnog ivota stranaka, ili u meri koja je, po miljenju suda, nuno potrebna u posebnim
okolnostima kada bi javnost mogla da nakodi interesima pravde.
2. Svako ko je optuen za krivino delo smatrae se nevinim sve dok se ne dokae njegova krivica na osnovu zakona.
3. Svako ko je optuen za krivino delo ima sledea minimalna prava:
(a) da u najkraem moguem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o
prirodi i razlozima za optubu protiv njega;
(b) da ima dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane;
(c) da se brani lino ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomo, da ovu pomo dobije besplatno kada interesi pravde to
zahtevaju;
(d) da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i sasluanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji vae za one koji
svedoe protiv njega;
(e) da dobije besplatnu pomo prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.
lan 7 EKPS:
1. Niko se ne moe smatrati krivim za krivino delo izvreno injenjem ili neinjenjem
koje, u vreme kada je izvreno, nije predstavljalo krivino delo po unutranjem ili meunarodnom pravu. Isto tako, ne moe se izrei stroija kazna od one koja je bila propisana u vreme
kada je krivino delo izvreno.
2. Ovaj lan ne utie na suenje i kanjavanje nekog lica za injenje ili neinjenje koje
se u vreme izvrenja smatralo krivinim delom prema optim pravnim naelima koja priznaju
civilizovani narodi.

lan 2
1. Svako ko je odlukom suda osuen za krivino delo ima pravo da njegovu osudu ili
kaznu preispita vii sud. Ostvarivanje ovog prava, ukljuujui i osnove za njegovo korienje,
ureuje se zakonom.
93

2. Ovo pravo moe trpeti izuzetke kada je re o delima manjeg znaaja, koja su odreena
zakonom, ili u sluajevima kada je licu u pitanju u prvom stepenu sudio najvii sud ili je bilo
osueno na osnovu albe na oslobaajuu presudu.
lan 3
Ako je neko lice bilo pravnosnanom presudom osueno zbog krivinog dela i ako je
kasnije njegova presuda bila ukinuta ili je bio pomilovan zbog toga to neka nova ili novootkrivena injenica neosporno ukazuje da se radilo o sudskoj greci, lice koje je pretrpelo kaznu kao
posledicu takve osude dobie naknadu u skladu sa zakonom ili praksom dotine drave, osim
ako se ne dokae da je ono u potpunosti ili delimino odgovorno za to to nepoznata injenica
nije blagovremeno otkrivena.
lan 4
1. Nikome se ne moe ponovo suditi niti se moe ponovo kazniti u krivinom postupku
u nadlenosti iste drave za delo zbog koga je ve bio pravnosnano osloboen ili osuen u
skladu sa zakonom i krivinim postupkom te drave.
2. Odredbe prethodnog stava ne spreavaju ponovno otvaranje postupka u skladu sa zakonom i krivinim postupkom date drave, ako postoje dokazi o novim ili novootkrivenim
injenicama, ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla da utie na
njegov ishod.
3. Ovaj se lan ne moe staviti van snage na osnovu lana 15 Konvencije.
4.6.1. Sudski sistem

Mrea sudova obuhvata sudove opte i posebne nadlenosti. Sudovi opte
nadlenosti su osnovni, vii i apelacioni sudovi, kao i Vrhovni kasacioni sud, najvii
sud u zemlji. Sudovi posebne nadlenosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni
sud, prekrajni sudovi, Vii prekrajni sud i Upravni sud (l. 11 Zakona o ureenju
sudova).
Vii sud u prvom stepenu sudi za krivina dela za koja je predviena kazna
zatvora preko deset godina, krivina dela protiv Vojske Srbije, odavanje dravne
tajne, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja, izazivanje nacionalne rasne
i verske mrnje i netrpeljivosti, povreda teritorijalnog suvereniteta, udruivanje radi
protivustavne delatnosti, povreda ugleda Republike Srbije, povreda ugleda strane
drave i meunarodne organizacije, pranje novca, odavanje slubene tajne, krenje
zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika, ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja, ubistvo na mah, silovanje, obljuba nad nemonim licem,
obljuba zloupotrebom poloaja, otmica, trgovina maloletnim licima radi usvojenja,
nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi i primanje mita. Ovaj sud je nadlean
u krivinom postupku prema maloletnim licima, odluuje i o molbi za prestanak
mera bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz svoje nadlenosti,
kao i o zahtevima za rehabilitaciju, o zabrani rasturanja tampe i irenja informacija
sredstvima javnog informisanja. Vii sud sudi i u prvostepenim graanskim sporovima, kada vrednost predmeta spora dozvoljava izjavljivanje revizije, u sporovima o
osporavanju ili utvrivanju oinstva ili materinstva, o autorskim i srodnim pravima,
zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i oznaka geografskog porekla (ako nije nadlean drugi sud), u sporovima o objavljivanju ispravke informacije
94
i odgovora na informaciju zbog povrede zabrane govora mrnje, zatite prava na

privatni ivot, odnosno prava na lini zapis, proputanje objavljivanja informacije i
naknadi tete u vezi sa objavljivanjem informacije.
Vii sud u drugom stepenu odluuje o albama na odluke osnovnih sudova
o odreivanju mera obezbeenja prisustva okrivljenog; o albama na reenja u graanskopravnim sporovima; o albama na presude u sporovima male vrednosti i u
izvrnim i vanparninim postupcima a takoe vodi i postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica, izvrava krivinu presudu inostranog suda, odluuje o priznanju
i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka ako nije nadlean drugi sud, odluuje
o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja i vri druge poslove odreene zakonom.
Apelacioni sud je sud druge instance i odluuje o albama: na odluke viih sudova; na odluke osnovnih sudova u krivinom postupku, ako za odluivanje o albi
nije nadlean vii sud; na presude osnovnih sudova u graanskopravnim sporovima,
ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud. Ovaj sud odluuje i o sukobu nadlenosti niih sudova sa svog podruja ako za odluivanje nije nadlean vii sud, o
prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova kad su spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vri druge poslove odreene zakonom (l. 24).
Vrhovni kasacioni sud ima dve vrste nadlenosti: u suenju odluuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima odreenim zakonom, kao i o sukobu nadlenosti izmeu sudova, ako
za odluivanje nije nadlean drugi sud, i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg
voenja postupka ili drugih vanih razloga (l. 30). Nadlenost Vrhovnog kasacionog
suda izvan suenja se odnosi na utvrivanje naelnih pravnih stavova radi jedinstvene sudske primene prava; razmatranje primene zakona i drugih propisa i rada sudova; imenovanje sudije Ustavnog suda, davanje miljenja o kandidatu za predsednika
Vrhovnog kasacionog suda i druge nadlenosti odreene zakonom (l. 31).
Postupci za krivina dela organizovanog kriminala, za ratne zloine, kao i za
dela visokotehnolokog kriminala vode se pred posebnim odeljenjima Vieg suda u
Beogradu, dok je u albenom postupku nadlean Apelacioni sud u Beogradu.
4.6.2. Ustavno sudstvo

Prema Ustavu predstavnici sve tri grane vlasti, predsednik Republike (koji se
u ovom kontekstu shvata kao nosilac izvrne vlasti), Narodna skuptina i Vrhovni
kasacioni sud biraju sudije Ustavnog suda. Ustavni sud ima petnaest sudija koji se
biraju na period od devet godina. Predsednik Republike bira pet kandidata od deset
koje nominuje Narodna skuptina, dok Narodna skuptina vri izbor pet od deset
kandidata koje predloi predsednik Republike. Preostalih pet sudija bira se na optoj sednici Vrhovnog kasacionog suda, sa zajednike liste Visokog saveta sudstva i
Dravnog vea tuilaca (l. 172).
Za sudiju moe biti izabran istaknuti pravnik koji je navrio najmanje 40
godina ivota i najmanje 15 godina radi u pravnoj struci (l. 172, st. 5). Sa svake od
tri predloene liste kandidata, najmanje po jedan izabrani sudija mora biti s teritorije
95
autonomnih pokrajina (l. 172, st. 4). Ustav i Zakon o Ustavnom sudu164 nisu pruili jasna pravila efikasnog izbora sudija Ustavnog suda, niti valjane garancije nezavisnosti Ustavnog suda. Naalost, prilika da se neke ustavne nedoslednosti isprave
u Zakonu o Ustavnom sudu nisu iskoriene. Ove godine je donet Zakon o ozmena
i dopunama Zakona o Ustavnom sudu165 koje takoe nisu donele upareenje u pogledu izbora sudija.
Sudija Ustavnog suda se razreava ako postane lan politike stranke, povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost, bude osuen na kaznu
zatvora ili bude osuen za delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog
suda (l. 15, st. 1 Zakona o Ustavnom sudu). Ispunjenost ovih uslova ceni sam
Ustavni sud, u postupku koji mogu da pokrenu ovlaeni predlagai za izbor ili
imenovanje sudija ovog suda ili sam Ustavni sud (l. 15, st. 2 i 3). Odluku o razreenju sudije Ustavnog suda donosi Narodna skuptina, dakle i kada je sudija imenovan od strane drugih ovlaenih predlagaa. Zakon o Ustavnom sudu zabranjuje
sudijama Ustavnog suda da vre drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti posao,
izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji (l. 16, st. 1).
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu uveo je novine
koje treba da doprinesu efikasnosti rada Suda. Ustavni sud je do sada sve odluke
donosio u punom sastavu, to je usporavalo rad Suda. Izmenama zakona predvieno je da Sud radi i odluuje i u uem sastavu, odnosno Velikom i Malom veu.
Ustavni sud ima dva Velika vea, koja ine predsednik i sedam sudija, a odluke
donose jednoglasno, a kada nema saglasnosti o predmetu se odluuje na sednici
Suda. Malo vee donosi odreeno reenje i zakljuke procesnog karaktera, ine ga
troje sudija. Kada na Malom veu nije postignuta saglasnost o predmetu iz njegove
nadlenosti, odluku donosi Veliko vee. Sud na sednicama u punom sastavu i dalje
donosi najvanije odluke kao to su meritorne odluke u postupku ocene ustavnosti i
zakonitosti, o zabrani politike stranke, sindikalnih organizacija, udruenja graana
ili verskih zajednica, kao i o tome da li je predsednik Srbije povredio Ustav.
Meutim, i pored ovih unapreenja izmene su izazvale kritike strune javnosti i to najvie zbog odredbe koja predvia da se, za svako nepopunjeno radno
mesto, plata sudije Ustavnog suda uveava 10 odsto zbog poveanog obima posla.
Kritike bi mogle da budu pre svega zbog toga to plate sudija ne bi smele da se
odreuju ovim zakonom, a jo manje da se poveavaju zbog toga to neki sudija
nije izabran poto nedostajui sudija mora u najkraem roku da se zameni da bi se
obezbedilo da svi graani ostvare svoje pravo na pun kapacitet odluivanja.
4.6.3. Nezavisnost i nepristrasnost sudova

Ustav u lanu 4 sadri odredbe o podeli vlasti i o nezavisnosti sudske vlasti.
Zakon o ureenju sudova166 sadri odredbu kojom se izriito zabranjuje korienje
164
165
166

Sl. glasnik RS, 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/11.
96
javnog poloaja, sredstava javnog obavetavanja ili bilo koje javno istupanje kojim
se utie na sudski postupak, kao i svaki drugi uticaj na sud (l. 6).
4.6.3.1. Izbor sudija. Ustav ustanovljava dva tela nadlena za izbor sudija
i zamenika javnih tuilaca, Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilatva.167 Narodna skuptina bira sudije samo pri prvom izboru, kada se biraju na tri godine, i
to na predlog Visokog saveta sudstva, a sledei izbor, kad se sudije biraju na stalnu funkciju, u nadlenosti je iskljuivo Visokog saveta sudstva (l. 147 Ustava).
Visoki savet sudstva ima 11 lanova. U njegov sastav ulaze predsednik Vrhovnog
kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora
Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju, i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina. Izborne lanove ine est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom
i dva ugledna i istaknuta pravnika s najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih
je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta (l. 153). Osim za lanove po
poloaju, mandat lanova Visokog saveta sudstva traje pet godina.
Ustav je zadrao princip stalnosti sudijske funkcije, ali je uveo pravilo da se
pre prvog izbora na stalnu sudijsku funkciju lice bira na tri godine, a po isteku tri
godine vri se ponovo izbor, ovaj put doivotno. Ustavnim zakonom za sprovoenje
Ustava168 omoguen je opti izbor svih sudija. Zakon o sudijama regulie da e se
izbor na stalnu funkciju posle tri godine vriti po odreenom postupku ocene rada i
kvaliteta svakog sudije, tako da prvi izbor u sutini predstavlja probni rad za sudije
(l. 52 Zakona o sudijama).169
Poto je reforma sudstva, i posebno postupak izbora sudija bila predmet veoma otrih i utemeljenih kritika, Ministarstvo pravde je krajem 2010. godine godine predloilo, a Narodna skuptina usvojila, izmene Zakona o sudijama, Zakona o
javnom tuilatvu, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o Dravnom veu
tuilaca i Zakona o ureenju sudova.170 Izmene su predstavljene kao nain da se
omogui jednostavnije preispitivanje opteg izbora i otklonili nedostaci u vezi sa
transparentnou postupka i efikasnom pravnom zatitom koja je sudijama i tuiocima bila uskraena. Izmenama zakona omogueno je da kandidate za stalni sastav
Visokog saveta sudstva i Dravnog vea predlau sudije i tuioci kako bi neposrednije uestvovali u radu ova dva tela, a Narodnoj skuptini se predlau kandidati koji
su dobili najvei broj glasova.171
Ove izmene ponitile su reformu u odnosu na sudije i tuioce koji nisu izabrani ali su takoe omoguile preispitivanje odluka o izboru sudija koji se prvi put
biraju na ovu funkciju i tako se ponovo otvorilo pitanje stalnosti sudijske funkcije.
167
168
169
170
171
Javne tuioce bira Narodna skuptina na predlog Vlade.

O kritikama ovakvog reenja i prigovorima da se na taj nain ugroava stalnost sudijske funkcije vidi Izvetaj 2010, I.4.6.2.1.
Izbori za lanove ova dva tela prema zakonskim odredbama treba da se sprovedu u roku od 60
dana od dana stupanja zakona na snagu.
97
Prema izmenama sudije i tuioci imaju pravo prigovora na odluku o prestanku sudijske funkcije koju podnose stalnom sastavu Visokog saveta sudstva. Struna javnost je postavila legitimno pitanje da li je opravdano albu podnetu Ustavnom sudu
zameniti prigovorom Visokom savetu sudstva i Dravnom veu tuilatva ime se
kri pravo na delotvoran pravni lek, naelo zabrane retroaktivnosti zakona, kao i
pravilo ne bis in idem.172
Visoki savet sudstva je u maju ove godine doneo Pravila za primenu odluke
o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
i za postupak preispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije.173 O prigovoru protiv odluka prvog sastava VSS odluuje
komisija VSS koju ine 3 lana (predsednik i dva potpredsednika). Postupak je javan, ukljuujui i medije. Savet omoguava posmatranje postupka predstavnicima
Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS-a, Drutva sudija Srbije i predstavnika drugih
strukovnih udruenja sudija. U postupku po prigovoru sudija podnosilac prigovora ima pravo da se upozna sa predmetom i tokom postupka, kao i da usmeno pred
stalnim sastavom Visokog saveta sudstva iznese svoje navode, da predloi i ospori
dokaze, da zahteva izuzee predsednika i lana Komisije, kao i da zahteva iskljuenje javnosti u postupku. Po odranom i zakljuenom roitu, na osnovu utvrenog
injeninog stanja i izvedenih dokaza, Komisija donosi odluku koja mora biti obrazloena. Odlukom se predlae Visokom savetu sudstva da prigovor odbaci, usvoji
ili odbije. VSS moe odbaciti prigovor usled neblagovremenosti, usvojiti progovor i
izmeniti odluku o prestanku sudijske dunosti ili odbiti prigovor i potvrditi odluku o
prestanku sudijske dunosti, a moe i predmet vratiti u ponovni rad Komisiji. Protiv
odluke Saveta dozvoljena je alba Ustavnom sudu.
Iako su ova pravila, u delu u kome je afirmisano naelo kontradiktornosti,
odnosno mogunost sudije da uestvuje u postupku i da ima pravo dokazne inicijative, u skladu sa miljenjem Venecijanske komisije,174 kriterijumi za ocenu strunosti i osposobljenosti nisu izmenjeni, ve se u postupku preispitivanja osposobljenosti i strunosti sudije mogu koristiti iskljuivo merila koja su propisana Odlukom o
kriterijumima i merilima donetoj u 2009. godini, a koja su svedena samo na kvantitativno merljive kriterijume: procenat ukinutih odluka, odnos nereenih starih predmeta u odnosu na ukupan broj predmeta u radu u poreenju sa prosekom odeljenja
suda i imajuu u vidu priliv predmeta, kao i to da li je sudija uestalo krio obavezu
blagovremene izrade odluka (po isteku roka od 30 dana nakon presuenja u odnosu
na prosek odeljenja) i efektivno vreme koje sudija provede na radu.
172
173
174
O nainu izbora sudija i tuilaca, propusta koji su uinjeni i stavovima strunih meunarodnih
i domaih organizacija i tela vidi vie u Izvetaj 2010, II.2.1.2.
Preporuka Venecijanske komisije je bila i da se s kvantitativno merljivim kriterijumima postupa
paljivo. i da se konana odluka donese na osnovu procene datih predmeta, a ne na osnovu
prostog prebrojavanja predmeta u kojima je odluka ukinuta. Isto tako, Venecijanska komisija je
napomenula da, kada je u pitanju broj reenih predmeta, ne moe se iskljuiti mogunost da se
nekim sudijama dodeljuju tei predmeti nego to je to sluaj s drugima, usled ega se ini da je
njihov uinak manji nego njihovih kolega.
98
4.6.3.2. Prestanak sudijske funkcije i disciplinski postupak. Ustav propisuje

da sudiji funkcija prestaje na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova, razreenjem i ako ne bude izabran na stalnu funkciju (l. 148, st. 1 i l. 57 Zakona o sudijama), a odluku donosi Visoki savet sudstva. Ustav ne predvia razloge za
razreenje, ve ostavlja da oni budu odreeni zakonom, ime se umanjuje ustavna
zatita sudija. Zakon o sudijama predvia razloge za razreenje sudija i to: ako je
osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje est
meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim sudijske funkcije, ako nestruno
vri funkciju ili zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja (l. 62). Nestrunim
se smatra nedovoljno uspeno vrenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu
ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija (l.
63). Inicijativu za razreenje moe podneti svako lice. Postupak se pokree predlogom predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda, predsednika Vrhovnog
kasacionog suda, organa nadlenih za vrednovanje rada sudije i Disciplinske komisije. Postojanje razloga za razreenje utvruje Visoki savet sudstva (l. 64).
Ustav (l. 151) i Zakon o sudijama (l. 5) garantuju imunitet sudijama, te
tako sudija ne moe biti pozvan na odgovornost zbog iznetog miljenja ili glasanja
prilikom donoenja odluka, izuzev ako je re o krivinom delu krenja zakona od
strane sudije.
Disciplinska odgovornost sudija regulisana je glavom VII Zakona o sudijama.175 Kada utvrdi da je sudija uinio teak disciplinksi prekraj Disciplinska komisija pokree postupak za razreenje sudije. Protiv odluke Disciplinske komisije
disciplinski tuilac i sudija protiv koga se vodi disciplinski postupak mogu izjaviti
albu Visokom savetu sudstva. Ukoliko je sudiji povreeno pravo za koje ovim
zakonom nije predvien poseban postupak zatite, sudija moe Visokom savetu
sudstva izjaviti pritubu (l. 29). Ako je prituba osnovana, Visoki savet sudstva
preduzima mere radi zatite prava sudije.
4.6.3.3. Garancije nezavisnosti sudija (izuzee, dodela predmeta, nepremestivost). Ustav garantuje tzv. princip nepremestivosti sudije (l. 150), a ovaj princip
je dosledno sproveden u Zakonu o sudijama (l. 2, st. 2 i l. 18). Sudija moe biti
premeten ili upuen u drugi sud samo ako se s tim saglasi. Saglasnost se izuzetno ne trai ako sud za koji je izabran bude ukinut ili mu bude ukinut preteni deo
nadlenosti. Kao garantija nepristrasnosti suda, u pravu Srbije predvieno je vie
razloga zbog kojih se sudija moe izuzeti iz postupka. Razlozi za izuzee uglavnom
se odnose na sukob interesa. Izuzee trai sam sudija, a mogu ga traiti i stranke. O
zahtevu za izuzee odluuje predsednik suda.
Prema lanu 22 Zakona o sudijama sudija nije duan da predsedniku suda i
drugim sudijama objanjava svoja pravna shvatanja i injenino stanje, osim u obrazloenju odluka ili ako to zakon posebno nalae, ime se obezbeuje meusobna
nezavisnost sudija.
175
Detaljnije o disciplinskom postupku i organima vidi Izvetaj 2010, I.4.6.3.2.
99
Zakon o sudijama propisuje da se predmeti dodeljuju iskljuivo na osnovu

oznake i broja predmeta, prema redosledu koji se unapred utvruje za svaku kalendarsku godinu. Izriito se propisuje da redosled predmeta ne zavisi od linosti
stranaka i okolnosti predmeta. Niko nema pravo da sudska vea obrazuje i predmete
dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema (l. 24). U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji predmet moe biti oduzet samo ako due odsustvuje ili
ako mu je pravosnano izreena disciplinska sankcija zbog disciplinskog prekraja
neopravdanog odugovlaenja postupka (l. 25, st. 2).
4.6.3.4. Nespojivost sudijske funkcije. Ustav Srbije zabranjuje sudijama politiko delovanje, (l. 152). Iako se moe smatrati pozitivnim zabrana sudijama da
budu lanovi politikih stranaka, formulacija politiko delovanje je suvie uoptena i ostavlja iroke mogunosti za tumaenje, a samim tim i zloupotrebu.
Prema Zakonu o sudijama, sudija ne moe biti na funkcijama u organima koji
donose propise i organima izvrne vlasti, javnim slubama i organima pokrajinske
autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne moe biti lan politike stranke, niti politiki delovati na drugi nain, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim
plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili savete uz naknadu. Sudija moe biti
lan Republike izborne komisije, odnosno izborne komisije autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave. Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge slube,
poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu
suda. Visoki savet sudstva odluuje koji su postupci opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda, na osnovu Etikog kodeksa. U sluajevima
odreenim zakonom, sudija moe, tokom radnog vremena, da obavlja nastavnu i
naunu delatnost u instituciji nadlenoj za obuku u pravosuu (l. 30).
4.6.3.5. Obuka sudija. Zakonom o Pravosudnoj akademiji176 propisuje se
da e budue sudije i tuioci posle staa i poloenog pravosudnog ispita morati da
pohaaju dodatnu obuku, ureuje se poetna i stalna obuka sudija, javnih tuilaca
i zamenika javnih tuilaca, obuka sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika i
obuka sudskog i tuilakog osoblja (l. 1). Osnivanje Pravosudne akademije treba
da doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju
sudijske i tuilake funkcije i strunom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i
tuilakog osoblja (l. 2).
Uslovi za prijem na Pravosudnu akademiju su: poloen pravosudni ispit, ispunjavanje optih uslova za rad u dravnim organima, poloen prijemni ispit za
poetnu obuku (l. 28). Posle polaganja prijemnog ispita polaznik akademije je jo
dve godine u obavezi da radi u praksi i da stie odreena struna i praktina znanja,
da bi na kraju polagao zavrni ispit.
Poetna obuka podrazumeva pripremu kandidata za budue sudije i tuioce, koji se kroz dvogodinju obuku osposobljavaju da samostalno, struno i efi176
100
kasno obavljaju sudijski ili tuilaki posao. Broj korisnika poetne obuke Visoki
savet sudstva i Dravno vee tuilaca utvrivae na osnovu procene broja slobodnih
sudijskih mesta u prekrajnim i osnovnim sudovima, odnosno mesta zamenika u
osnovnom javnom tuilatvu, u godini koja sledi nakon godine u kojoj korisnici
zavravaju poetnu obuku, uveanom za 30%.
Po zavretku poetne obuke polae se zavrni ispit na kome se proveravaju
iskljuivo praktina znanja i sposobnosti steene na poetnoj obuci. Visoki savet
sudstva i Dravno vee tuilatva obavezni su da kandidate koji su zavrili poetnu
obuku na akademiji prema uspehu ostvarenom na poetnoj obuci predloe za izbor
sudija prekrajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika tuilaca (l. 40).177
Prema odredbama zakona o Pravosudnoj akademiji ve izabrane sudije e stalno usavravati teorijska i praktina znanja i vetine radi strunog i efikasnog vrenja
sudijske i tuilake funkcije. Ova obuka e uglavnom biti dobrovoljna izuzev u sluajevima kada Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca ocene suprotno (l. 43).178
Delatnosti Akademije su razliite tako da se ona pored edukacije bavi i uspostavljanjem i odravanjem saradnje s domaim, stranim i meunarodnim institucijama, organizacijama i udruenjima, izdavanjem publikacija i obavljanjem istraivako-analitikih poslova, saradnjom s naunim institucijama i prikuplja i analizira
sudsku praksu (l. 5).
4.6.4. Pravinost postupka

Ustav Srbije garantuje svakome pravo na jednaku zatitu prava u postupku pred
sudom, drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i pravo na albu ili drugo pravno
sredstvo protiv odluke kojom se reava o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (l. 36). Meutim, nije dovoljno da se pravo na pristup sudu samo
proklamuje. Tako, ako je pomo advokata neophodna kako bi se pristup sudu zaista
i omoguio, drava duna da ga obezbedi.179 Jo jedan problem predstavlja imunitet
pojedinih lica, koji ponekad moe dovesti do krenja prava na pristup sudu.180
Pravo na pristup sudu moe biti oteano ili ak onemogueno suvie visokim
sudskim taksama. S obzirom na stalni pad standarda graana Srbije i lo ekonomski
177
178
179
180
O moguim nesaglasnostima sa postojeim sistermom polaganja pravosudnih ispita i novog

koncepta obuke sudija vidi vie u Izvetaj, 2010, I.4.6.2.9.
U sluaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvoenja novih tehnika rada, radi
otklanjanja nedostataka u radu sudije i zamenika javnog tuioca uoenih prilikom njihovog
rada, kao i za sudije i zamenike javnih tuilaca koji se prvi put biraju na sudijsku, odnosno
tuilaku funkciju, a nisu pohaali program poetne obuke.
Vidi Airey protiv Irske, ECHR, App. No. 6289/73 (1979), st. 26.
Vidi Osman protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 23452/94 (1998) i Ashingdane
protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 8225/78 (1985). U pogledu imuniteta narodnih poslanika vidi Venecijanska komisija, Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006,
CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007, st. 54.
101
poloaj stanovnitva sudske takse su veoma visoke tako da u velikoj meri ugroavaju pravo na pristup sudu.181 Procesni zakoni propisuju mogunost ostvarivanja
siromakog prava, ali se ovi propisi u praksi retko primenjuju.
Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju razvoja sistema besplatne pravne pomoi koja se odnosi na period od 2011. do 2013. godine.182 U skladu sa ciljevima Strategije Ministarstvo pravde je u maju 2011. godine obrazovalo Radnu
grupu za izradu teksta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoi.
Radna verzija zakona o besplatnoj pravnoj pomoi predvia dve vrste besplatne pravne pomoi, primarnu (opta pravna informacija i poetni pravni savet,
u svakoj pravnoj stvari, na osnovu usmenog zahteva koji se upuuje pruaocu) i
sekundarnu (pravo korisnika na pravni savet, sastavljanje isprava i podnesaka, na
pokretanje i uestvovanje u postupku medijacije, odbranu i zastupanje pred sudovima, organima uprave i drugim telima, kao i u postupku mirnog reavanja spora,
koje se ostvaruje pod uslovima utvrenim ovim zakonom).
Prema radnoj verziji, pruaoci besplatne pravne pomoi su advokati, slube
jedinica lokalne samouprave, organi javne vlasti, javni belenici, privatni izvritelji
i medijatori, pravne klinike, udruenja i drugi oblici organizovanja. Ministarstvo
nadleno za poslove pravosua vodi registar prualaca.
Primarnu pravnu pomo mogu da koriste sva lica koja se nalaze na teritoriji
Republike Srbije bez obzira na to ko je prualac pravne pomoi. Pravo na sekundarnu pravnu pomo imaju dravljani Republike Srbije, azilanti, izbeglice, strani
dravljani za vreme zakonitog boravka na teritoriji Republike Srbije i druga lica
na osnovu meunarodnog ugovora. Kao alternativa ovom reenju, predvieno je da
korisnici sekundarne pravne pomoi budu sva lica pod jurisdikcijom Republike Srbije, to je bolja solucija. Da bi ostvarili pravo na pruanje besplatne pravne pomoi
korisnici sekundarne pravne pomoi moraju da ispune uslove koji se odnose ili na
slabo materijalno stanje ili na status u postupku.183 Takoe, jedan od osnova za priznanje prava na besplatnu pravnu pomo jeste i kriterijum pravinosti.184
Prema radnoj verziji, advokati su ekskluzivni pruaoci sekundarne pravne
pomoi u parninom i krivinom postupku, zbog ega je najvie kritika i upueno
radnoj grupi na javnoj raspravi o nacrtu zakona u decembru ove godine. Ovakim zakonskim reenjem se negira znaaj nevladinih organizacija koje imaju veliko iskustvo u pruanju pravne pomoi, uivaju poverenje graana i specijalizovane su u
oblastima u kojima nisu specijalizovani opti pruaoci.
U upravnom postupku slube u jedinicama lokalne samouprave i advokati
su primarni pruaoci pravne pomoi, dok je za udruenja i druge oblike organi181
182
183
184
Mada se te takse u Srbiji ne smatraju visokim u poreenju s taksama u drugim zemljama

regiona.
Npr. rtva nasilja u porodici, trailac azila, dete bez roditeljskog staranja.
Visina zapreene kazne, znaaj predmeta za korisnika, ekonomska snaga ili monopolski poloaj
suprotne strane.
102
zovanja predvieno da supsidijarno mogu da pruaju sekundarnu pravnu pomo,

preko diplomiranog pravnika. Dakle, pruanje pravne pomoi od strane udruenja
je praktino svedeno samo na sastavljanje podnesaka, davanje saveta i zastupanje
u upravnom postupku. Pored toga, udruenja i drugi oblici organizovanja bi prema
radnoj verziji zakona mogli da pruaju tako ogranien obim pravne pomoi, samo
na osnovu diskrecione odluke ministarstva nadlenog za poslove pravosua, odnosno na osnovu raspisanog javnog konkursa i to samo ako ministarstvo prethodno
utvrdi da postojei kapacitet prualaca pravne pomoi nije dovoljan i da postoji
potreba za pruanjem besplatne pravne pomoi odreenim korisnicima (osetljivim
grupama), pod uslovom da bi zadovoljenje takve potrebe bilo korisno i drutveno
opravdano. Ove zakonske odredbe bi dovele do stvaranja de facto monopolskog poloaja advokata koji se prema autorima radne verzije nesporno izvodi iz restriktivne
i proizvoljne interpretacije lana 67 Ustava koji predvia da pravnu pomo pruaju
advokatura, kao samostalna i nezavisna sluba, slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa Zakonom. Meutim, sam Ustav
u lanu 20 garantuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe
smanjivati. Ogranienje ljudskih prava se ne sme pretpostavljati kako je to uinjeno
reenjima iz radne verzije zakona. Cilj zakona bi trebalo da bude stvaranje dobro
ureenog sistema besplatne pravne pomoi u kom e da sudeluju svi akteri koji bi
mogli da unaprede sistem i doprinesu ostvarivanju socijalne pravde. Pristup pruanju besplatne pravne pomoi treba da bude interdisciplinaran kako bi se postigao
sinergijski efekat i tako afirmisalo pravo na pristup sudu.
Takoe, autori radne verzije (meu kojima nije bilo predstavnika nevladinog
sektora) su miljenja da bi suprotne odredbe, koje bi dozvoljavale drugim pruaocima besplatne pravne pomoi zastupanje u krivinom i parninom postupku, bile u
koliziji sa odredbama ZKP i ZPP koje determiniu da samo advokat moe da bude
branilac i punomonik. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoi jeste zakon ex constitutione jer se izvodi direktno iz lana 67, stav 2 Ustava Republike Srbije koji predvia
da se zakonom ureuje kada je pravna pomo besplatna, a takoe je i lex specialis
u odnosi na ZKP i ZPP, te otuda odredbe ovog zakona mogu da derogiraju optije
odredbe drugih procesnih zakona. Na javnoj raspravi kritikovan je i postupak upisa
u registar prualaca i postupak za priznanje prava korisnicima, kao suvie kompleksan i skup. Usled znaajnih nedostataka radne verzije jo uvek je u toku rad na
izradi nacrta zakona.
Jedan od najvanijih elemenata koje zahteva garantija pravinosti suenja
je kontradiktornosti postupka (audiatur et altera pars). Prema ZKP, okrivljeni ima
pravo da se izjasni o svim injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve
injenice i dokaze koji mu idu u korist (l. 4 ZKP i l. 68 novog ZKP).
Propisno sastavljena optunica mora se bez odlaganja dostaviti okrivljenom,
a ako se nalazi u pritvoru u roku od 24 sata po prijemu (l. 270 ZKP, l. 335 novog
ZKP). Isti smisao ima i odredba o obaveznom dostavljanju primerka albe protivnoj
strani na odgovor. Nepotovanje ovih odredbi predstavlja apsolutno bitnu povredu
krivinog postupka.
103
Princip kontradiktornosti predvien je i u Zakonu o prekrajima (l. 85).

Isti princip predvien je i u parninom postupku jer je predvieno da sud
mora da prui mogunost svakoj stranci da se izjasni o zahtevima, predlozima i
navodima protivne strane, a samo izuzetno kada je to zakonom odreeno, sud je
ovlaen da o zahtevu odlui i ako protivnoj strani nije bila pruena mogunost da
se izjasni. To se pre svega odnosi na donoenje odluka o privremenim merama u
kom postupku se princip hitnosti stavlja iznad principa kontradiktornosti.
4.6.5. Suenje u razumnom roku

Ustav propisuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom
ve ustanovljen sud pravino i u razumnom roku raspravi i odlui o njegovim pravima, obavezama i o optubama protiv njega (l. 32, st. 1).
Procesni zakoni u Srbiji takoe priznaju pravo okrivljenog da u najkraem
roku bude izveden pred sud i da mu bude sueno bez bilo kakvog neopravdanog
odlaganja i obavezuju sud da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlaenja i
onemogui svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja uestvuju u postupku. Zakon o sudijama uvodi dunost sudije da predsednika suda obavesti o trajanju
prvostepenog postupka ili postupka po pravnom leku koji nije okonan u roku od
godinu dana odnosno dva meseca (l. 28)
Ova obaveza je posebno naglaena u Zakonu o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika, tako predsednik vea mora svakih
mesec dana da obavetava predsednika suda o tome koji postupci prema maloletnicima nisu okonani i iz kojih razloga. Glavni pretres se u postupku prema maloletnicima prekida ili odlae samo izuzetno u kom sluaju sudija za maloletnike mora
da obavesti predsednika suda.
U postupku po albi drugostepeni sud je duan da odri glavnu raspravu odnosno pretres i da sam presudi, ako je u postupku presuda ve jednom bila ukinuta.
Takvo reenje predviaju i aktuelni i novi procesni zakoni.
Porodini zakon185 takoe predvia hitnost postupka u vezi sa porodinim
odnosima vezanim za dete ili roditelje koji vre roditeljsko pravo. U postupku u
parnicama iz radnih odnosa i povodom kolektivnih ugovora, sud ima posebnu obavezu da obraa panju na potrebu hitnog reavanja radnih sporova naroito prilikom
odreivanja rokova i roita.
U reavanju problema vezanih za suenje u razumnom roku mogu da pomognu i Zakon o mirnom reavanju radnih sporova,186 a i Zakon o posredovanju medijaciji187 koji regulie mirno reavanje i drugih vrsta sporova.
185
186
187

Sl. glasnik RS, 125/04 i 104/09.
104
4.6.6. Javnost rasprave i javnost presude

Ustav Srbije garantuje javnost rasprave pred sudom (l. 32), ali ne garantuje
izriito javnost prilikom objavljivanja presude. U Ustavu su taksativno nabrojani
sluajevi u kojima se, u skladu sa zakonom, moe iskljuiti javnost radi zatite
interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao
i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa
zakonom.
U krivinom i graanskom postupku vai opte pravilo da su glavni pretres
odnosno glavna rasprava javni i da im mogu prisustvovati punoletna lica, dok novi
ZKP predvia da glavnom pretresu mogu prosustvovati lica starija od 16 godina.
Prema ZKP, sud moe, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, ali uvek po
uzimanju njihovih izjava, iskljuiti javnost iz celog ili dela glavnog pretresa, ako je
to potrebno radi zatite morala, zatite javnog poretka, zatite nacionalne bezbednosti, zatite maloletnika ili zatite privatnog ivota uesnika u postupku, ili kada
je to, po miljenju suda, neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi
javnost mogla da povredi interese pravde. Novi ZKP predvia iste osnove iskljuenja javnosti s tim to se javnost moe iskljuiti radi zatite opravdanih interesa u
demokratskom drutvu, umesto ranije formulacije: zatita interesa pravde.
U postupku prema maloletnicima javnost se uvek iskljuuje (l. 75 Zakona
o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica188).
Zakon o prekrajima189 propisuje iskljuenje javnosti ako to zahtevaju opti interesi
ili razlozi morala i kada se postupak vodi protiv maloletnika (l. 296). Iskljuenje
javnosti na glavnom pretresu protivno zakonu predstavlja bitnu povredu odredbi
krivinog i parninog postupka i osnov je za albu na presudu (l. 368, st. 4 ZKP i
l. 361, st. 2, t. 11 ZPP). Takav znaaj neosnovanom iskljuenju javnosti daju i novi
ZKP i ZPP.
ZPP predvia da se u parninom postupku javnost moe iskljuiti za celu
glavnu raspravu ili jedan njen deo ako to zahtevaju interesi uvanja slubene, poslovne ili line tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala (l. 308, st. 1 ZPP).
Novi ZPP drugaije formulie razloge za iskljuenje javnosti, te se tako javnost
moe iskljuiti radi interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u
postupku (l. 322). Prema vaeem i novom ZPP javnost se moe iskljuiti i radi
odravanja reda na raspravi.
Svi procesni zakoni propisuju da reenje o iskljuenju javnosti mora biti
obrazloeno i javno.
Aktuelni i novi ZPP i ZKP predviaju da se izreka presude mora uvek javno
proitati, bez obzira da li je tokom postupka bila iskljuena javnost ili ne, ali e sud
odluiti da li e se iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude.
188
189

Sl. glasnik RS, 101/05, 116/08 i 11/09.
105
Zakon o upravnim sporovima190 predvia javnost sednice kao pravilo, i utvruje razloge za iskljuenje javnosti koji su u skladu s EKPS (l. 35).
4.6.7. Garantije optuenima za krivina dela

U pravu Srbije postoje tri vrste kanjivih dela. To su krivina dela, prekraji
i privredni prestupi.
Krivino delo je prema Krivinom zakoniku191 ono koje je zakonom propisano kao krivino delo, protivpravno i skrivljeno (l. 14). Zakonodavac ne navodi
eksplicitno da je krivino delo drutveno opasno delo, kako je to bilo u ranijim zakonskim tekstovima, budui je ovaj element sadran u pojmu protivpravnosti.
Prekraj je protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj (l. 2 Zakona o prekrajima).
4.6.7.1. Pretpostavka nevinosti. Ustav i ZKP u skladu su s meunarodnim
standardima. Oni predviaju da e se svako smatrati nevinim dok se njegova krivica
ne utvrdi pravosnanom odlukom nadlenog suda (l. 34, st. 3 Ustava; l. 3, st. 1
ZKP).
I stari i novi ZKP u skladu s evropskim standardima,192 predviaju da nije
samo sud u obavezi da potuje pretpostavku nevinosti, ve da i svi dravni organi,
sredstva javnog obavetavanja, udruenja graana, javne linosti i druga lica imaju
obavezu da svojim javnim izjavama ne vreaju prava okrivljenog.
U Krivinom zakoniku je inkriminisano davanje javnih izjava u sredstvima
javnog informisanja, za vreme trajanja krivinog postupka, pre donoenja pravnosnane odluke koje su date u nameri da se povredi pretpostavka nevinosti ili nezavisnosti suda. Kako je pretpostavka nevinosti ve zatiena lanom 3 ZKP ova
odredba prua dodatno zatitu od estih krenja preko medija. Iako titi prava okrivljenog i nezavisnost i nepristrasnost suda odredba ima i drugu stranu koja moe da
ugrozi slobodu izraavanja i medija, i pored toga to se eksplicitno ne odnosi samo
na novinare. Udruenja novinara traila su izmenu ili brisanje ove odredbe, dok su
predstavnici tuilatva i Ministarstva pravde tvrdili da ona nije usmerena protiv novinara, ve da joj je cilj zatita pretpostavke nevinosti i ograniavanje izvrne vlasti
da se mea u sudske postupke.
Krenje pretpostavke nevinosti u praksi su veoma esta pa su u tom smislu
opravdani pokuaji da se ona zatiti jer je esto kre javne linosti, politiari pa ak
i predstavnici dravnih organa, policije i tuilatva, a ne samo novinari. Argumentacija da odredba propisuje da krivino delo vri onaj ko daje izjave a ne neko ko
ih prenosi, koristi ili citira, donekle ide u prilog zakonodavcu, ali uzimajui u obzir
190
191
192

Sl. glasnik RS, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09.
Vidi Allenet de Ribemont protiv Francuske, ECHR, App. No. 15175/89 (1995). Fatullayev protiv Azerbejdana, ECHR, App. No. 40984/07 (2010).
106
atmosferu u kojoj novinari u Srbiji rade, reenje bi trebalo da bude formulisano na

nain koji vodi rauna o slobodi i nezavisnosti medija.
4.6.8. Prava optuenih u krivinom postupku

4.6.8.1. Obavetenje o optubi, bez odlaganja i na jeziku koji optueni razume. Ustav garantuje svakome ko je okrivljen za krivino delo pravo da u najkraem roku bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i dokazima
prikupljenim protiv njega, podrobno i na jeziku koji razume (l. 33).
Ovo pravo garantovano je krivinoprocesnim odredbama i u starom i u novom ZKP kojim se propisuje da okrivljeni mora biti obaveten na svom jeziku o
krivinom delu koje mu se stavlja na teret i o dokazima na kojima je zasnovana
optuba ve na prvom sasluanju. Policija je takoe duna da obavesti lice da se
smatra osumnjienim ako to oceni prilikom prikupljanja obavetenja.
Optunica se dostavlja okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja, a ako
se nalazi u pritvoru, u roku od 24 sata po prijemui mora da sadri, izmeu ostalog,
opis dela i okolnosti koje blie odreuju krivino delo, kao i predlog o dokazima
koje treba izvesti na glavnom pretresu. Obavetenje o optubi garantovano je i u
prekrajnom postupku (l. 85, st. 2 i l. 86 ZOP).
Ustav takoe svakome jemi pravo na besplatnog prevodioca u sluaju da ne
razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Slepim, gluvim i nemim licima
garantuje se pravo na besplatnog tumaa (l. 32, st. 2).
Stranke, svedoci i drugi uesnici u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik i u tu svrhu se obezbeuje prevoenje. Sud ima obavezu da
ova lica poui o pravu na prevoenje, a oni se ovog prava mogu odrei ukoliko
razumeju i govore jezik na kome se vodi postupak. Povreda ovog prava okrivljenog
i branioca je apsolutno bitna povreda krivinog postupka.
Obaveza osiguranja dovoljnog vremena za pripremanje odbrane okrivljenom
predstavlja jedno od osnovnih naela krivinoprocesnih postupaka. Tako vaei i novi
ZKP propisuju da se poziv za glavni pretres mora dostaviti optuenom tako da izmeu
dostavljanja poziva i glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje 8 dana. Za krivina dela za koja se moe izrei zakonska kazna od 10
godina i tea kazna, vreme za pripremanje odbrane iznosi najmanje 15 dana.
Uvoenjem tuilake istrage u novi ZKP jednakost oruja odbrane i optube
je ozbiljno dovedena u pitanje, budui da tuilac (pored strunosti) iza sebe ima
itav dravni aparat, a da struna odbrana nije uvek obavezna kao i da zakon o pruanju besplatne pravne pomoi jo uvek nije usvojen.
Kada je re o drugostepenom postupku, vaei i novi ZKP predviaju obavezu dostavljanja albe protivnoj stranci i mogunosti podnoenja odgovora u roku
od 8 dana. Ove garantije sadrane su i u Zakonu o prekrajima (l. 85, st. 1, 3 i 4,
l. 108 i 109).
107
4.6.8.2. Zabrana suenja u odsustvu i pravo na odbranu. Ustav propisuje

da svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se
sudi u njegovom prisustvu i da ne moe biti kanjen ako mu se ne omogui prethodno da bude sasluan i da se brani (l. 33, st. 4).
Prema aktuelnom i novom ZKP, suenje in absentia je doputeno samo izuzetno, ako je okrivljeni u bekstvu ili inae nije dostian dravnim organima, a postoje naroito vani razlozi da mu se sudi iako je odsutan. Osim toga, okrivljeni
kome se sudi u odsustvu mora imati branioca, im se donese reenje o suenju u odsustvu (l. 71, st. 3). Na zahtev lica koje je osueno u odsustvu ili njegovog branioca, krivini postupak e se ponoviti (l. 413, st. 1 ZKP). Isto predvia i novi ZKP.
Ustav garantuje pravo na odbranu (l. 33). Prema vaeem i novom ZKP,
okrivljeni ima pravo da se sam brani ili uz pomo branioca koga sam izabere iz reda
advokata. Novi ZKP propisuje da u postupku za krivino delo za koje je propisana
kazna zatvora od deset godine i tea kazna branilac moe biti samo advokat sa najmanje pet godina prakse, odnosno koji je najmanje pet godina vrio funkciju sudije,
javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca, ime se poveava kvalitet odbrane ali se
i ograniava pravo okrivljenog da slobodno izabere branioca.
Sud je duan da okrivljenom postavi branioca po slubenoj dunosti u dva
sluaja: kada je re o obaveznoj odbrani a okrivljeni nije uzeo branioca i kada se
okrivljeni koristi siromakim pravom. Predsednik suda e okrivljenom postaviti
branioca po slubenoj dunosti do pravnosnanosti presude, a ako je lice osueno
na kaznu zatvora u trajanu od etrdeset godina, i u postupku po vanrednim pravnim
lekovima. ZKP izriito nabraja sluajeve u kojima okrivljeni mora da ima branioca: ako je nem, gluv ili nesposoban da se sam uspeno brani ili se postupak vodi
zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko 10 godina ili tea
kazna okrivljeni mora imati branioca ve prilikom prvog sasluanja; ako se okrivljenom sudi u odsustvu, im se donese reenje o suenju in absentia; ako je okrivljenom odreen pritvor, on mora imati branioca dok je u pritvoru (l. 71, st. 13
ZKP). Okrivljeni mora imati branioca najkasnije osam dana pre odravanja roita
na kome se odluuje o sporazumu o priznanju krivice, kao i posle stavljanja predloga za izricanja bezbednosne mere obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi ili na slobodi. Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog
sasluanja i tokom celog postupka. To predvia i novi ZKP osim to je prema novom ZKP struna odbrana obavezna ako se vodi postupak za krivino delo za koje
je propisana kazna od 8 godina i tea kazna. Novina je i to da je struna odbrana
obavezna i ako je okrivljeni zadran ili mu je zabranjeno da naputa stan. Osim
toga, predsednik suda moe razreiti postavljenog branioca koji neuredno izvrava
dunost.193
193
Ovo je u skladu s praksom Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvreno da se od vlasti
zahteva ne samo da obezbede odbranu, ve i da ta odbrana bude delotvorna, a u sluaju da
postavljeni branilac ne prua delotvorno zastupanje, od vlasti se zahteva da interveniu. Vidi
Kamasinski protiv Austrije, ECHR, App. No. 9783/82 (1989) i Artico protiv Italije, ECHR,
App. No. 6694/74 (1980).
108
ZKP predvia da se okrivljenom koji prema svom imovnom stanju ne moe

snositi trokove odbrane na njegov zahtev postavlja branilac, kada se postupak vodi
za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko 3 godine ili ako to zahtevaju interesi pravinosti (l. 72). Novi ZKP kao uslov za ostvarenje siromakog prava zahteva da se za konkretno krivino delo moe izrei kazna od 3 godine, dakle
posebni minimum moe biti i manji od 3 godine (l. 77).
U pretrkivinom postupku osumnjieni ima pravo da bude pouen da ima
pravo da uzme branioca, koji e prisustvovati njegovom daljem sasluanju, i da nije
duan da bez prisustva branioca odgovara na postavljenja pitanja (l. 226, st. 7). To
predvia i l. 289 novog ZKP.
Posebno se regulie nadzor nad voenjem razgovora osumnjienog/okrivljenog i branioca. Branilac ima pravo na poverljiv razgovor s osumnjienim koji je
lien slobode i pre nego to je osumnjieni sasluan, kao i s okrivljenim koji se
nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora pre prvog sasluanja i tokom istrage
doputena je samo posmatranjem, ali ne i sluanjem (l. 75, st. 2 ZKP, l. 69 i 72
novog ZKP).
Zakon o prekrajima garantuje pravo na odbranu u lanu 85. Odbrana se
moe izneti i u pisanoj formi (l. 177). Sud moe da odlui da pretres odri u odsustvu okrivljenog koji je uredno pozvan ako je on ve sasluan, a sud nae da
njegovo prisustvo nije neophodno (l. 208). Pravo na branioca je garantovano u
odredbama lanova 109 i 167 ZOP.
4.6.8.3. Poloaj svedoka. Okrivljeni ima pravo da ispituje svedoke optube
i da zahteva da se pod istim uslovima i u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane. Prema vaeem i novom ZKP okrivljeni moe do zavretka glavnog pretresa
zahtevati da se pozovu novi svedoci ili vetaci ili da se pribave novi dokazi. Meutim, u cilju procesne ekonomije, novi ZKP predvia odravanje pripremnog roita
na kome se obrazlau dokazi koji e biti izvedeni na glavnom pretresu i predlau
novi dokazi, te predsednik vea moe odbiti izvoenje dokaza predloenog na glavnom pretresu, za koji su stranke, branilac i oteeni znali u toku pripremnog roita,
ali ga bez opravdanog razloga nisu predloili.
Zakonom o krivinom postupku koji je na snazi, detaljno je regulisano za
koja lica postoji apsolutna nemogunost svedoenja, te tako branilac ne moe biti
sasluan o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio. Ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova ne moe biti sasluano o sadraju obavetenja
koja je dobilo od graana, odnosno od osumnjienog u pretkrivinom postupku.
Relativna nemogunost svedoenja je vaeim ZKP propisana za lica koja bi
svojim iskazom povredila dunost uvanja dravne, vojne ili slubene tajne, dok ih
nadleni organ ne oslobodi te dunosti, lice koje bi svedoenjem povredilo obavezu
uvanje profesionalne tajne, osim ako su na osnovu posebnog propisa ili izjave lica
u iju korist je ustanovljeno uvanje tajne osloboena te obaveze, i maloletno lice
koje s obzirom na svoju zrelost nije u stanju da shvati znaaj prava da ne mora da
svedoi.
109
Novi ZKP ne predvia da kao svedok ne moe biti sasluano slubeno lice
organa unutranjih poslova o onome to je doznalo u predistranom postupku, a sud
moe na predlog okrivljenog ili njegovog branioca odluiti da ispita kao svedoka i
lice koje je iskljueno od dunosti svedoenja (l. 93).
Dunosti svedoenja osloboena su lica koja su u odreenom srodstvu s
okrivljenim, ali ta lica mogu dati iskaz ukoliko to ele (l. 98, st. 1 vaeeg ZKP, l.
94 novog ZKP). Takoe, i vaei i novi ZKP predviaju da svedoci mogu uskratiti
odgovor na pojedina pitanja ako je verovatno da bi tim odgovorom sebe ili odreene kategorije svojih srodnika izloila tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili
krivinom gonjenju. Lica koja daju iskaz pred sudom duna su da govore istinu.
Davanje lanog iskaza inkriminisano je krivinim zakonom (l. 206 KZ).
Vaei i novi ZKP predviaju da sud ima obavezu da zatiti svedoka od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. Ukoliko postoje zakonom odreene okolnosti,
svedok moe dobiti u postupku status zatienog svedoka, a novi ZKP uvodi i institut posebno osetljivog svedoka.
Pored zatite predviene u ZKP, mere zatite svedoka predviene su, pod odreenim uslovima, i Zakonom o programu zatite uesnika u krivinom postupku.194
4.6.8.4. Zabrana samooptuivanja. Prema Ustavu, lice koje je okrivljeno ili
kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica
bliskih sebi, niti da prizna krivicu (l. 33, st. 7)
Okrivljenom je i vaeim i novim ZKP priznato pravo da se brani utanjem
time to je sud ili drugi dravni organ duan da ga pre prvog sasluanja upozori
da sve to izjavi moe biti upotrebljeno protiv njega. Pre sasluanja okrivljenog
na glavnom pretresu sud mora da upozna okrivljenog sa njegovim pravom da nije
duan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja, a da, ukoliko
to eli, moe da se izjasni o optubi. Ukoliko okrivljeni nije bio propisno pouen o
svojim pravima, sudska odluka se ne moe zasnivati na njegovoj izjavi (l. 89, st.
10 vaeeg ZKP i l. 85, st. 5 novog ZKP).
Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje i iznuivanje priznanja ili kakve druge
izjave od okrivljenog (l. 12 vaeeg ZKP). Novi ZKP sadri iru formulaciju zabrane torture, te tako propisuje da je zabranjena i kanjiva svaka primena muenja,
neovenog i poniavajueg postupanja, sile, pretnje, prinude i obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utie na slobodu volje ili iznuuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja okrivljenog. Sudska odluka se ne moe zasnivati
na iskazu okrivljenog koji je pribavljen protivno ovoj zabrani.
Vaei i novi ZKP predviaju mogunost zakljuenja sporazuma o priznanju
krivice izmeu okrivljenog i tuioca. Takoe, vaei i novi ZKP poznaju i institut
sporazuma o svedoenju okrivljenog, na osnovu koga okrivljeni stie status svedoka
saradnika.
194
110
4.6.8.5. Pravo na albu i odtetu. Ustav svima garantuje pravo na albu ili
drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi
ili na zakonu zasnovanom interesu (l. 36, st. 2). Pod odreenim uslovima doputena je i alba na presudu drugostepenog suda (l. 395 vaeeg ZKP, l. 463 novog
ZKP). Od vanrednih pravnih lekova osuenom licu je na raspolaganju zahtev za
ponavljanje krivinog postupka, a novi ZKP daje pravo okrivljenom i braniocu da
podnesu zahtev za zatitu zakonitosti. Vaei ZKP predvia da zahtev za zatitu
zakonitosti moe podneti samo Republiki javni tuilac.
Prema Ustavu, lice koje je neosnovano ili nezakonito lieno slobode, pritvoreno ili osueno za kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu tete od
Republike Srbije i druga prava utvrena zakonom (l. 35, st. 1). ZKP utvruje sluajeve i postupak za ostvarivanje ovih prava (glava XXXIV ZKP). Postupak za
ostvarivanje prava lica neosnovano lienog slobode ili neosnovano osuenog ureuje i novi ZKP (glava XXV). Ovo pravo je predvieno i u Zakonu o prekrajima
(l. 280284).
4.7. Pravo na zatitu privatnog ivota, porodice, stana i prepiske

lan 17 PGP:
1. Niko ne moe biti predmet samovoljnih ili nezakonitih meanja u njegov privatni ivot, u njegovu porodicu, u njegov stan ili njegovu prepisku, niti nezakonitih povreda nanesenih
njegovoj asti ili njegovom ugledu.
2. Svako lice ima pravo na zatitu zakona protiv ovakvih meanja ili povreda.
lan 8 EKPS:
1. Svako ima pravo na potovanje svog privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske.
2. Javne vlasti nee se meati u vrenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom
i neophodno u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili
ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala,
ili radi zatite prava i sloboda drugih.
4.7.1. Opte
Evropska konvencija i PGP garantuju pravo na privatnost to ukljuuje zatitu porodinog ivota, doma i prepiske. PGP garntuje i pravo na zatitu asti i
ugleda, to nije izriito navedeno u EKPS ali Evropski sud je u svojim presudama
slino tumai pojam zatite privatnosti.195 To znai da Evropski sud prihvata ire
tumaenje koncepta privatnosti i smatra da se sadrina ovog prava ne moe unapred
taksativno odrediti.196 Prema praksi Evropskog suda, privatnost, izmeu ostalog,
195
196
Vidi Pfeifer v. Austria, ECHR, App. No. 10802/84 (2007); Lindon and Others v. France, ECHR,
App. No. 21279/02 i 36448/02 (2007).
Costello-Roberts protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 13134/87 (1993). K. U. protiv Finske, ECHR, App. No. 2872/02 (2008).
111
obuhvata i fiziki i moralni integritet, seksualnu opredeljenost,197 odnose s drugim

ljudima, ukljuujui i poslovne i profesionalne odnose.198
Ustav Srbije ne titi pravo na privatnost kao takvu, ve jemi nepovredivost
fizikog i psihikog integriteta (l. 25, st. 1), stana (l. 40), pisama i drugih sredstava komuniciranja (l. 41).
Ustav garantuje pravo na obavetenost (l. 51), u okviru koga se propisuje
da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlaenja i odreuje da e se ono koristiti u
skladu sa zakonom, to znai da moraju da se potuju odredbe koje tite pravo na
privatnost. Bilo bi mnogo bolje da je u Ustavu izriito predvieno potovanje prava
na privatnost.
Pored lan 8 EKPS Srbiju obavezuje i Konvencija Saveta Evrope o zatiti
lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka,199 prvi obavezujui meunarodni instrument u oblasti zatite podataka o linosti, prema kojoj drave moraju da
preduzmu neophodne mere kako bi se obezbedila zakonska zatita osnovnih ljudskih prava u vezi s automatskom obradom linih podataka. Protokol uz ovu konvenciju, koji je Srbija takoe ratifikovala,200 nalae dravama da obrazuju nadzorne
organe i blie ureuje prekogranini protok linih podataka do primaoca koji nije u
nadlenosti strane ugovornice Konvencije.
Ustav sadri naelnu odredbu kojom jemi zatitu podataka o linosti, i propisuje da se prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju
zakonom (l. 42, st. 1 i 2).
Ustavom je izriito propisano da je zabranjena i kanjiva upotreba podataka
o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, osim za potrebe voenja krivinog
postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom (l.
42, st. 3).
Svako, prema Ustavu, ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima
o svojoj linosti i pravo na sudsku zatitu zbog njihove zloupotrebe (l. 42, st. 4).
4.7.2. Zatita podataka o linosti

Zakon o zatiti podataka o linosti201 na snazi je ve tri godine. Doneti su
vani podzakonski propisi za implementaciju ovog zakona i uvrena je pozicija
institucije poverenika za zatitu podataka o linosti.202 Zakonom je funkcija poverenika za pristup informacijama od javnog znaaja proirena tako da je on i povere197
198
199
200
201
202
Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 7275/76 (1981).

Niemietz protiv Nemake, ECHR, App. No. 13710/88 (1992).
Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 1/92 i Sl. list SCG, 11/05.
Sl. glasnik RS, 97/08 i 104/09.
Narodna skuptina je krajem godine ponovo izabrala Rodoljuba abia na mesto Poverenika za
informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti na mandat od sedam godina.
112
nik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti (u daljem tekstu

Poverenik).
Prema ovom zakonu podatkom o linosti smatra se svaka informacija koja se
odnosi na fiziko lice, bez obzira na oblik u kome je izraena i na nosa informacije, bez obzira po ijem nalogu i u ije ime, odnosno za iji raun je pohranjena.
Informacije o fizikim licima smatraju se podaci o linosti nezavisno od toga kada
su nastale, gde su pohranjene i kako se do njih dolo, i bez obzira na druga svojstva
tih informacija (l. 3, st. 1, ta. 1).
Svrha prikupljanja podataka mora biti unapred i jasno odreena, a obrada linih podataka moe biti na osnovu pristanka lica na koje se podaci o linosti odnose
i na osnovu zakonskog ovlaenja. Licu koje pristaje na obradu podataka mora biti
jasno predoena svrha obrade podataka, a jednom dat pristanak moe se opozvati.
Obrada bez pristanka lica o ijim je podacima re dozvoljena je u situacijama kada
pretee ivotno vaan interes tog lica ili nekog drugog lica i u svrhu izvrenja
obaveza odreenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom
zakljuenim izmeu lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zakljuenja ugovora (l.
12, st. 1 i 2).
Osnov za obradu podataka o linosti postavljen je veoma iroko jer Zakon
predvia da organ vlasti moe da obrauje podatke bez pristanka lica ako je ta obrada neophodna radi obavljanja poslova iz njegove nadlenosti odreenih zakonom
ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti,
odbrane zemlje, spreavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivina dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa drave, zatite zdravlja i morala, zatite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim sluajevima na osnovu pismenog
pristanka lica.
Iako Ustav Srbije propisuje da se prikupljanje, dranje, obrada i korienje
podataka o linosti ureuje zakonom, odredba stava 3 lana 12 omoguava da se
obrada bez pristanka vri i u sluajevima propisanim podzakonskim aktom, pa ovo
reenje nije u skladu s Ustavom. Poverenik za informacija od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti u februaru 2010. godine podneo je inicijativu za ocenu
ustavnosti ove odredbe Ustavnom sudu.203
Zakonom je utvreno i pravo graana na obavetenje, uvid i kopiju podataka
koji su prikupljeni, koje se moe ograniiti zbog u zakonu navedenih razloga koji
se tiu zloupotrebe ili ugroavanja javnog ili interesa samog lica (l. 23). Lice ima
i pravo da zahteva ispravku, dopunu, auriranje ili brisanje podataka, kao i prekid i
obustavu obrade ako su svrha ili nain obrade neodreeni ili nedozvoljeni i ako su
podaci koji se prikupljaju nesrazmerni svrsi ili netani (l. 22). Rukovalac je duan
da pre zapoinjanja obrade, odnosno uspostavljanja zbirke podataka dostavi Povereniku obavetenje o nameri uspostavljanja zbirke podataka, sem ako je posebnim
203
Vidi saoptenje za javnost poverenika, http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/saopstenja/86401-02-2010.html.
113
propisima odreena svrha obrade, vrsta podataka i vrsta korisnika kojima su podaci
dostupni (l. 49).
Poverenik ima nadzornu ulogu nad procesom obrade podataka o linosti, pravo da odluuje u postupku po albi i druge nadlenosti u vezi sa prikupljanjem, uvanjem i zatitom podataka o linosti (l. 44). On takoe ima pravo na pristup i uvid
u podatke koji se prikupljaju, ali i dokumentaciju, akte i prostorije lica ovlaenih
za prikupljanje podataka (l. 45) bez ogranienja.204
Poverenik je u saradnji s ekspertima Komisije EU sainio Predlog nacionalne
strategije sprovoenja zatite podataka o linosti u cilju usklaivanja nacionalnog
zakonodavstva s odredbama Direktive 95/46/EZ.205 Vlada je prole godine uz neznatne izmene usvojila strategiju,206 ali je takoe imala obavezu da u roku od 90
dana od usvajanja strategije donese Akcioni plan za njeno sprovoenje, to do kraja
2011. godine nije uinila.207
Odredbe relevantne za zatitu podataka o linosti nalaze se i u drugim propisima. Zakon o policiji predvia prikupljanje, obradu i korienje linih podataka
kao jedno od policijskih ovlaenja, za koja generalno vai pravilo proporcionalnosti (l. 75).
Ovlaenja slubi bezbednosti BIA, VBA i VOA su u pogledu prikupljanja
podataka veoma iroka. Dodue zakoni kojima su ureene ove slube obavezuju
pripadnike slubi i lica koja vre nadzor da dobijene informacije uvaju kao tajnu,
ali nisu uspostavljena precizna pravila u pogledu ovlaenja za prikupljanje podataka, kao ni sluajevi kada ove agencije mogu koristiti posebne operativne mere i
sredstva za tajno prikupljanje podataka.208 Predviena je obaveza VBA i VOA da
prue obavetenja o prikupljenim podacima o linosti i podacima od javnog znaaja, u skladu s propisima u oblasti zatite podataka o linosti, slobodnog pristupa
informacijama od javnog znaaja, tajnosti podataka i ovim zakonom, s tim to predvia i podatke na koje se pravo na obavetenje i uvid ne odnosi.
Zakon o tajnosti podataka209 predvia da lice ima pravo uvida u podatke
prikupljene na osnovu ovog zakona (l. 81), ali je ovo pravo ogranieno tako to se
odreuje da lice nee imati pravo uvida u podatke koji bi otkrili metode i postupke
204
205
206
207
208
209
Ogranienja nadzorne uloge poverenika koje su postojale u lanu 45, st. 24 Zakona o zatiti
podataka o linosti, po kome je povereniku bilo mogue ograniiti pristup i uvid u podatke ako
bi se time ozbiljno ugrozio interes nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje ili radnje
spreavanja, otkrivanja, istrage ili gonjenja za krivina dela ukinuta su Zakonom o tajnosti
podataka (l. 109).
Directive on the protection of individuals with regard to the processing of personal data and on
the free movement of such data, 95/46/EC, 24. oktobar 1995.
Mnoge nevladine organizacije, struna javnost i sam Poverenik skoro redovno ukazuju na propust Vlade da ispuni ovu obavezu i tako obezbedi uslove za implementaciju savremenih standarda o zatiti podataka o linosti.
Vidi vie u I.4.7.4.
114
koriene u prikupljanju podataka, kao i identifikovali izvore podataka iz bezbednosne provere. Iako je razumljiva potreba da se zatite odreeni metodi i izvori
koje dravni organi u postupku bezbednosne provere koriste, ovakva formulacija
sutinski u velikoj meri ograniava pravo uvida.210
Zakon o elektronskim komunikacijama211 obavezuje pruaoca usluga javnog
telefonskog imenika da bez naknade obavesti pretplatnika da namerava da njegove
line podatke ukljui u javni telefonski imenik, o dostupnosti linih podataka preko
usluga obavetenja, kao i o mogunostima za pretragu linih podataka od strane
treih lica, a pretplatnik ima pravo da odbije saglasnost da se njegovi lini podaci
ukljue u ovaj imenik, kao i pravo na proveru ili ispravku podataka i na brisanje
podataka iz javnog imenika, na jednostavan nain i bez naknade (l. 120).212
Zakon o radu213 po prvi put regulie obradu i pristup linim podacima koji
se o zaposlenom vode kod poslodavca. i zabranjuje poslodavcima da od kandidata
zahtevaju podatke koji nisu od neposrednog znaaja za obavljanje poslova za koje
zasniva radni odnos.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji214 garantuje pravo na
privatnost poreskih obveznika i propisuje da je svaka informacija o poreskom obvezniku tajna, osim striktno propisanih izuzetaka.
Zakon o dravnoj upravi215 propisuje da su organi dravne uprave duni da
javnosti omogue uvid u svoj rad, i u tom pogledu upuuje na primenu Zakona
o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (l. 11). Meutim, taj zakon regulie samo pristup informacijama od javnog znaaja (tj. informacijama koje
javnost ima opravdan interes da zna), a ne govori o pravu pojedinaca na uvid u
informacije koje se na njih odnose. Zakon o upravnom postupku je omoguio da
stranka ili zainteresovano lice ima uvid u predmete koji se na njih odnose. S druge strane, zakon titi privatnost pojedinaca tako to predvia da organ vlasti nee
pruiti traenu informaciju ako bi time povredio pravo na privatnost lica na koje se
informacija odnosi, ali predvia i izuzetke.216
Odredbe relevantne za zatitu podataka o linosti nalaze se i u drugim zakonima i propisima, npr. onim koji se odnose na zdravstvo, bankarski sektor, na
obrazovanje, oglaavanje i reklamiranje, itd. Strategija o zatiti podataka o linosti
210
211
212
213
214
215
216
Vie o ovom zakonu u I.4.9.6.1.

O ovom zakonu vidi vie u I.4.7.4.1.
Sl. glasnik RS, 24/05, 61/05 i 54/09.
Sl. glasnik RS, 80/02, 84/02, 23/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09,
53/10 i 101/11.
Sl. glasnik RS, 79/05, 101/07 i 95/10.
Izuzeci su: ako je to lice dalo svoj pristanak, ako se radi o linosti koja je od interesa za javnost
(to se, pre svega, odnosi na nosioce dravnih i politikih funkcija) i ako je informacija vana s
obzirom na funkciju koju to lice vri, kao i ako se radi o licu koje je svojim ponaanjem dalo
povoda za traenje informacije (l. 14).
115
predvia, izmeu ostalog, preispitivanje svih ovih propisa i njihovo usklaivanje sa

Zakonom o zatiti podataka o linosti, kao i donoenje propisa u oblastima koje su
znaajne za zatitu podataka o linosti, a u kojima odgovarajui propisi jo uvek ne
postoje (npr. video nadzor, upotreba biometrijskih podataka, itd.).
Krivinim zakonikom inkriminisano je neovlaeno prikupljanje, pribavljanje, saoptavanje i nenamenska upotreba podataka o linosti, koji se prikupljaju,
obrauju i koriste na osnovu zakona (l. 146). Zakonik dozvoljava izdavanje podataka iz kaznene evidencije nadlenim pravosudnim organima, drugim dravnim organima i ostalim nabrojanim subjektima ako za to postoji opravdan i obrazloen interes zasnovan na zakonu, a generalno se zabranjuje, mada ne kanjava, zahtevanje
od graanina da podnosi dokaz o svojoj osuivanosti ili neosuivanosti (l. 102).
KZ, takoe, sankcionie povrede prava na privatni ivot. Predviene su sankcije za
neovlaeno fotografisanje (l. 144), objavljivanje tueg spisa, portreta, fotografije,
filma ili fonograma linog karaktera (l. 145), neovlaeno prislukivanje i tonsko
snimanje (l. 143), povredu tajnosti pisama ili drugih poiljki (l. 142) i neovlaeno otkrivanje tajne (l. 141).
4.7.3. Stan (dom)

Praksa Evropskog suda pojam stana iroko tumai, tako da je pod pojam
stana uvedena svaka prostorija koja ljudima faktiki slui za stanovanje, odnosno za
krai ili dui boravak. Kao stan se smatra i svaka prostorija koju odreeno lice zakonski poseduje bez obzira da li zaista u njoj i boravi. Sud takoe smatra da pretres
advokatske kancelarije mora biti u strogoj srazmeri s ciljem suzbijanja kriminala i
zatite prava drugih, kao i da profesionalna tajna sadrana u pregledanim materijalima ne sme da bude naruena.217
Ustav predvia da je stan nepovrediv, a da se u stan ili druge prostorije sme
ui protiv volje njihovog draoca i u njima vriti pretres samo na osnovu pismene
odluke suda i uvek u prisustvu dva svedoka. Dozvoljeno je izuzetno da se ue u tui
stan ili druge prostorije i bez odluke suda i da se vri pretres, ako je to neophodno
radi neposrednog lienja slobode uinioca krivinog dela ili radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu (l. 40).
Pretresanje stana regulisano je Zakonom o krivinom postupku. Reenja iz
starog zakona su ostala ista u novom Zakoniku o krivinom postupku. Predvieno
je da pretresanje nalae sud, pismeno obrazloenom naredbom i mogue je ako je
verovatno da e se pretresanjem pronai okrivljeni, tragovi krivinog dela ili predmeti vani za postupak (l. 77 ZKP i l. 152 novi ZKP), a predvieno je da se
u sluajevima pretresa vojnih objekata, prostorija dravnih organa, pravnih lica i
advokatskih kancelarija mora pozvati rukovodilac ili advokat kako bi prisustvovali
pretresu. Lice na koje se odnosi naredba o pretresu moe da zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca.
217
Vidi vie u Niemietz protiv Nemake, ECHR, App. No. 13710/88 (1992).
116
Organi unutranjih poslova obavezni su da o pretresanju bez naloga suda

podnesu izvetaj, a dralac stana koji je prisutan ima pravo da izjavi prigovor na
postupanje organa unutranjih poslova.
Sporna odredba starog zakona po kojoj je dozvoljen ulazak u stan i pretres
bez naloga i prisustva svedoka, ako neko zove u pomo ostala je i u novom zakonu
(l. 81 i l. 158, st.), iako je postojanje ovog razloga teko dokazivo i moe se zloupotrebiti.
Krivini zakonik kanjava povrede prava na nepovredivost doma. Predviena krivina dela su naruavanje nepovredivosti stana (l. 139) i protivzakonito pretresanje (l. 140).
4.7.4. Prepiska
Pojam prepiske u smislu lana 8 EKPS ne obuhvata samo pismenu korespodenciju, ve i telefonske razgovore,218 teleks,219 telegraf i druge vidove elektronske
komunikacije.220
Ustav Srbije takoe garantuje nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja. Odstupanja dozvoljava samo na odreeno vreme, ako su neophodna radi voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti drave, pod uslovom
da odluku o tome donese sud (l. 41).
Kada je re o voenju klrivinog postupka ovu oblast regulie ZKP. Odredbe
koje se odnose na tajni nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima lica za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo neko od tekih krivinih dela221 ili u izuzetnim sluajevima ako postoje osnovi
sumnje da se neko od tih dela priprema usklaene su s meunarodnim standardima
i sline su i u starom i u novom ZKP.
Pritvorena lica mogu se dopisivati sa znanjem i pod nadzorom sudije, a ogranienja su regulisana i novim i starim ZKP i to kada je tetno za voenje postupka.
Protiv reenja pritvorenik moe izjaviti albu koja ne zadrava izvrenje reenja.
Ova zabrana ne odnosi se na prepisku pritvorenika s braniocem, kao i pisma koja
pritvorenik alje meunarodnim sudovima, meunarodnim organizacijama koje se
bave zatitom ljudskih prava, zatitniku graana i domaim organima zakonodavne,
sudske i izvrne vlasti, ili ih od njih prima.
218
219
220
221
Klass protiv Nemake, ECHR, App. No. 5029/71 (1979, 1980).

Campbell Christie protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 21482/93 (1994).
Copland protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 62617/00 (2007). Kennedy protiv
Ujedinjenog Kraljevstva.
U pitanju su krivina dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teka krivina
dela u koja spadaju ubistvo, teko ubistvo, otmica, razbojnitvo, iznuda, falsifikovanje novca,
pranje novca, neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivina dela protiv
ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije, nedozvoljena proizvodnja, noenje, dranje i
promet oruja i eksplozivnih materija, nedozvoljen prelaz dravne granice i krijumarenje ljudi,
trgovina ljudima, trgovina maloletnim licima radi usvojenja, meunarodni terorizam, uzimanje
talaca i finansiranje terorizma.
117
Nepovredivost tajnosti prepiske moe biti ozbiljno ugroena kada je u pitanju zatita nacionalne bezbednosti, istrane radnje u pretkrivinom i krivinom
postupku, posebno u sluajevima organizovanog kriminala i ratnih zloina. U ovoj
oblasti velika ovlaenja imaju bezbednosne slube koje mogu tajno prikupljati podatke, mada to ine uz sudsku naredbu. Meutim, postoje odredbe u zakonima koji
reguliu rad bezbednosnih slubi koje ovlauju neka lica da bez prethodne odluke
suda odredi primenu pojedinih posebnih postupaka.222
4.7.4.1. Zakon o elektronskim komunikacijama. Zakonom o elektronskim
komunikacijama223 ureuju se uslovi i nain za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija i poloaj i rad Republike agencije za elektronske komunikacije. Postupak usvajanja Zakona o elektronskim komunikacijama pratila je polemika o ugroavanju privatnosti graana i neustavnosti odredaba koje se odnose na
presretanje i zadravanje podataka o elektronskim komunikacijama.224
Sa stanovita zatite ljudskih prava vane su odredbe kojima se ureuje tajnost elektronskih komunikacija, zakonito presretanje i zadravanje podataka, nadzor
nad primenom ovog zakona, mere za postupanje suprotno odredbama zakona. Sporna je odredba koja predvia da je operator duan da zadri podatke o elektronskim
komunikacijama za potrebe sprovoenja istrage, otkrivanja krivinih dela i voenja
krivinog postupka, u skladu sa zakonom kojim se ureuje krivini postupak, kao i
za potrebe zatite nacionalne i javne bezbednosti.225
Zatitnik graana amandmanom je traio da se u zakon uvrsti da je policiji
i Bezbedosno-informativnoj agenciji potrebna odluka suda za uvid u ostvarenu komunikaciju, odnosno podatke koje je operater duan da zadri, ali ova inicijativa
nije prihvaena, mada je usvojen amandman kojim je predvieno da Poverenik za
informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti obavlja nadzor nad sprovoenjem odredbi zakona (l. 130, st. 3). Krajem septembra 2010. godine Zatitnik
graana i Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti
su pokrenuli postupak za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o elektronskim
komunikacijama (l. 128, st. 1 i 5) i Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobavetajnoj agenciji (l. 13 i 16). Do kraja 2011. godine, Ustavni sud se nije izjasnio, a
ima indicija da e se rasprava o ovoj inicijativi odrati u 2012. godini. Zbog toga
godinu i po dana od usvajanja ovog zakona nije jasno da li su odredbe o zakonitom
presretanju i zadravanju ustavne.
Tokom 2011. godine ponovo se otvorila polemika o ustavnosti presretanja
elektronskih komunikacija i zadravanja podataka o elektronskim komunikacijama.
Povod je bio podzakonski akt Predlog pravilnika o tehnikim zahtevima za urea222
223
224
225
O ovlaenjima slubi vidi vie u Izvetaj 2010, I.4.7.4.

Detaljan opis ovlaenja slubi bezbednosti i obaveza operatera u pogledu zadranih podataka
i njhovog uvanja vidi u I.4.7.4.
O odredbama koje su sporne vidi vie u Izvetaj 2010, I.4.7.4.
118
je i programsku podrku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadravanje podataka o elektronskim komunikacijama (u daljem tekstu Pravilnik), koji je
izradilo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutva a koji je trebalo
doneti na osnovu osporenih odredaba Zakona o elektronskim komunikacijama.
Ako bi se usvojio predlog Pravilnika slube bezbednosti bi mogle presretati
i zadravati podatke o elektronskim komunikacijama (listing telefonskih razgovora)
i bez odluke suda, to je veoma opasno i ozbiljno zadire u privatnost. Pored ovoga
predlog Pravilnika ne regulie postojanje neizbrisivog traga o tome ko je, kada, zato i na osnovu ega pristupao podacima, tako da nema nikakve makar i naknadne
kontrole ovakvih postupaka. Pravilnikom bi se uvela i mogunost tajnog nadzora
lokacije korisnika (ak i kada on ne uestvuje u komunikaciji).
Javne konsultacije o predlogu Pravilnika vodile su se krajem jula i poetkom avgusta 2011. godine i na insistiranje Poverenika za zatitu informacija od
javnog znaaja i podataka o linosti i pritiska strune javnosti Pravilnik jo uvek
nije usvojen.
Zakon o izvrenju krivinih sankcija predvia da osueni ima neogranieno pravo na dopisivanje o svom troku (l. 75, st. 1). Ipak, Sud moe, na predlog
upravnika zavoda ili direktora Uprave (u zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem i zatvorenom odeljenju zavoda) da donese odluku da se, na odreeno
vreme, tekst pisama nadzire, ako to nalau zahtevi odravanja reda, sigurnosti i bezbednosti, spreavanja krivinih dela i zatita oteenih (l. 75, st. 2). Iz istih razloga
sud moe uskratiti dopisivanje. ZIKS ne odreuje koliko dugo moe trajati nadziranje ili zabrana dopisivanja, niti odreuje posle koliko vremena treba vriti ocenu
opravdanosti ovih mera. U sluaju sumnje na slanje i primanje nedozvoljenih stvari
putem pisma, pismo upueno osuenom, kao i pismo koje on upuuje, otvorie se u
njegovom prisustvu i pregledati.226 Osueni ima pravo na dopisivanje bez nadzora
sa braniocem, zatitnikom graana ili drugim dravnim organima i meunarodnim
organizacijama za zatitu ljudskih prava. Zakon, meutim, ne pominje u ovom kontekstu domae organizacije za zatitu ljudskih prava, ve samo meunarodne.
4.7.5. Porodini ivot i porodica

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava porodini ivot se shvata u
smislu faktikog postojanja bliskih linih veza.227 Ovo obuhvata niz odnosa, kao
to je brak, deca, odnosi izmeu roditelja i dece228 i nevenanih parova koji ive sa
svojom decom.229 ak i sama mogunost zasnivanja porodinog ivota moe biti
226
227
228
229
O dozvoljenosti ogranienja prava na prepisku pritvorenicima i zatvorenicima vidi Angell

Estella protiv Urugvaja, Komitet za ljudska prava UN, dok. UN CCPR/C/18/D74/1980 (1983)
i Campbell protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 13590/88 (1992).
K. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECmHR, App. No. 11468/85 (1991).
Marckx protiv Belgije, ECHR, App. No. 6833/74 (1979).
Johnston protiv Irske, ECmHR, App. No. 9697/82 (1986).
119
dovoljna da privue zatitu lana 8.230 Drugi odnosi za koje je utvreno da spadaju
pod lan 8 obuhvataju odnose sestara i brae, ujaka/tetke i sestriina/bratiina,231
roditelja i usvojene dece i baba i deda sa svojim unucima.232 tavie, porodini
odnos moe postojati i u sluajevima kada nema nikakve krvne povezanosti i tada
u obzir treba uzeti druga merila kao to su postojanje stvarnog porodinog ivota,
dovoljno jake line veze, i duina trajanja odnosa.233
Ustav ne sadri odredbu kojom zatiuje porodicu u okviru prava na privatnost, ve porodicu regulie s aspekta drutva kao celine. Tako, prema lanu 66, st. 1
porodica, majka, samohrani roditelj i dete (...) uivaju posebnu zatitu.
Ustav u lanu 63 garantuje pravo da se slobodno odlui o raanju dece, ali je
sporno to to pravo garantuje svakome. Postavlja se pitanje kako ovo pravo moe
da se garantuje mukarcima, ako majka odlui da dete ne rodi (to je pravo koje joj
je ovim lanom garantovano).
Ustav jemi pravo svakome da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju
braka, i propisuje da zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti
suprunika (l. 62). Ustav takoe predvia da se brak moe zakljuiti samo uz slobodan pristanak ene i mukarca i tako, u stvari, proglaava homoseksualne brakove
neustavnim. Iako je regulisanje ovog pitanja u nadlenosti svake drave, postavlja
se pitanje da li je neophodno ustanoviti ga kao ustavni princip, oteavajui na taj
nain eventualnu zakonodavnu promenu iako se mora rei da i prema EKPS pravo
na sklapanje braka i zasnivanja porodice imaju mukarac i ena (l. 12).
Odredbe Porodinog zakona234 u skladu su sa meunarodnim standardima u
pogledu prava na privatnost. Zakon unosi znaajna poboljanja i prvi put predvia
da svako ima pravo na potovanje porodinog ivota (l. 2, st. 1). Takoe, garantuje se pravo na odravanje linih odnosa deteta s roditeljem s kojim dete ne ivi,
sem ukoliko postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimino lii roditeljskog
prava ili u sluaju nasilja u porodici (l. 61). Dete ima pravo i na odravanje linih
odnosa i sa drugim srodnicima s kojima ga vezuje posebna bliskost (l. 61, st. 5).
Takoe, kod obrazovanja deteta, po prvi put se uvaavaju interesi roditelja. Naime,
roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje u skladu sa svojim etikim i
religijskim uverenjima (l. 71).
Krivini zakonik kanjava iznoenje i prenoenje porodinih prilika nekog
lica koje mogu nakoditi njegovoj asti i ugledu (l. 172).
230
231
232
233
234
Keegan protiv Irske, ECmHR, App. No. 16969/90 (1994).

Boyle protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 16580/90 (1994).
Bronda protiv Italije, ECHR, App. No. 22430/93 (1998).
X., Y. i Z. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 21830/93 (1997). U presudi Schalk
and Kopf protiv Austrije, ECHR, App. No. 30141/04 (2010). Sud je prvi put stao na stanovite
da stabilna veza dve osobe istog pola koje ive zajedno potpada pod pojam porodinog ivota
zatienog lanom 8.
120
4.7.6. Seksualna autonomija

Seksualna autonomija zatiena je lanom 8 EKPS.235 Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ogranienje seksualne autonomije mora da bude predvieno zakonom, neophodno i proporcionalno. Ogranienje je lako opravdati u odnosu na zloupotrebu maloletnika,236 a teko u odnosu na dobrovoljni privatan odnos
punoletnih lica.237
Pravo na izraavanje polne opredeljenosti nije izriito priznato u pravnom
poretku Srbije ni novim Ustavom, niti se polna opredeljenost navodi izriito kao
zabranjeni osnov diskriminacije. Diskriminacija na osnovu seksualne opredeljenosti
izriito je zabranjena Zakonom o radu (l. 18) i Zakonom o zabrani diskriminacije
(l. 22).238
4.8. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti

lan 18 PGP:
1. Svako lice ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Ovo pravo podrazumeva slobodu ispovedanja i primanja vere ili ubeenja po svom nahoenju, kao i slobodu da tu
veru ili ubeenje ispoljava pojedinano ili zajedno s drugima, kako javno tako i privatno, kroz
kult, vrenje verskih i ritualnih obreda i veronauku.
2. Niko ne moe biti predmet prinude kojom bi se krila sloboda njegovog ispovedanja ili
primanja vere ili ubeenja po njegovom nahoenju.
3. Sloboda ispoljavanja vere ili ubeenja moe biti predmet samo onih ogranienja koja
predvia zakon a koja su nuna radi zatite javne bezbednosti, reda, zdravlja ili morala, ili pak
osnovnih prava i sloboda drugih lica.
4. Drave lanice ovog pakta obavezuju se da potuju slobodu roditelja, a u datom sluaju
zakonitih staratelja, da obezbede svojoj deci ono versko i moralno obrazovanje koje je u skladu
sa njihovim sopstvenim ubeenjima.
lan 9 EKPS:
1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljuuje slobodu
promene vere ili uverenja i slobodu oveka da, bilo sam ili zajedno s drugima, javno ili privatno, ispoljava veru ili uverenje molitvom, propovedi, obiajima i obredom.
2. Sloboda ispovedanja vere ili ubeenja moe biti podvrgnuta samo onim ogranienjima
koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu javne bezbednosti,
radi zatite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih.
235
236
237
238
Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 7275/76 (1981); Norris protiv Irske,
ECHR, App. No. 10581/83 (1988); Lusting-Prean i Beckett protiv Ujedinjenog Kraljevstva,
ECHR, App. No. 31417/96 (1999); Sutherland protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App.
No. 25186/94 (1997, 1998).
M. K. protiv Austrije, ECmHR, App. No. 28867/95 (1997).
Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 7275/76 (1981), Norris protiv Irske,
ECHR, App. No. 10581/83 (1988).
Vidi I.4.1.2.
121
4.8.1. Opte
Ustav Srbije uspostavlja naelo svetovnosti drave i proglaava zabranu ustanovljavanja dravne religije (l. 11), regulie pitanja individualnih verskih sloboda i
slobode misli i jemi slobodu promene veroispovesti ili uverenja i pravo ispoljavanja veroispovesti kroz obrede, versku nastavu i versku slubu, a garantuje se i pravo
javnog ispoljavanja verskih uverenja (l. 43). Ustav propisuje i da niko nije duan
da se izjanjava o svojoj veroispovesti, a roditelji slobodno odluuju o verskom
obrazovanju i vaspitanju svoje dece. Ustavom je regulisana sloboda verskog organizovanja (l. 44) i pravo na prigovor savesti (l. 45).239
Sma sloboda veroispovesti je neograniena dok Ustav omoguava ogranienja slobode ispoljavanja verskih uverenja, ali ogranienja moraju biti ustanovljena
zakonom, a mogu se uvesti samo ukoliko su neophodna u demokratskom drutvu,
potrebna su radi zatite ivota i zdravlja ljudi, zatite drugih prava zajemenih Ustavom, zatite javne bezbednosti i javnog reda, kao i radi spreavanja podsticanja
rasne, nacionalne i verske mrnje. Ogranienja su dozvoljena i radi zatite morala
demokratskog drutva. Ovakva ogranienja su dozvoljena po meunarodnim standardima ali treba biti oprezan u tumaenju jer mora da postoji vii stepen prihvatljivosti razliitih moralnih shvatanja koja vladaju u jednom heterogenom drutvu.
4.8.2. Ravnopravnost verskih

zajednica i versko organizovanje
Ustav Srbije garantuje ravnopravnost svih verskih zajednica, slobodu verskog
udruivanja i kolektivnog ispoljavanja veroispovesti i autonomiju verskih zajednica (l. 44). Zakon o zabrani diskriminacije takoe predvia zabranu verske diskriminacije. Verska diskriminacija postoji ako se postupa protivno naelu slobodnog
ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskrauje pravo na
sticanje, odravanje, izraavanje i promenu vera ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima (l. 18).
Zakon o crkvama i verskim zajednicama240 garantuje ravnopravnost svih
verskih zajednica pred zakonom (l. 6). Meutim, ovaj zakon pravi razliku izmeu
etiri kategorije crkava. Prvu kategoriju ine tradicionalne crkve i verske zajednice
kojima je ovaj status priznat na osnovu razliitih zakona donetih u vreme Kraljevine
Srbije (SHS, Jugoslavije). To su: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolika crkva,
Slovaka evangelistika crkva a. v., Hrianska reformatska crkva, Evangelika hrianska crkva a. v, Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica. Drugu
grupu ine konfesionalne crkve i verske zajednice. To su sve one crkve i verske
organizacije iji je pravni status bio regulisan prijavom u skladu sa Osnovnim zakonom o pravnom poloaju verskih zajednica241 i Zakonom o pravnom poloaju
239
240
241
Od 2011. godine ukinuta je vojna obaveza i Vojska Srbije je potpuno profesionalizovana.

Sl. list FNRJ, 22/53 i Sl. list SFRJ, 10/65.
122
verskih zajednica.242 Treu grupu ine nove verske organizacije. etvrtu grupu, koju
Zakon ne pominje, ali je implicitno ustanovljava, ine sve one verske zajednice koje
nisu registrovane, a koje se nalaze u izuzetno nepovoljnom poloaju, jer nije izvesno
da li je ovakvim zajednicama uopte dozvoljeno bilo kakvo versko delovanje, dok
je sasvim izvesno da one ne mogu posedovati imovinu, niti uivati pogodnosti koje
imaju ostale verske organizacije.243 Svako tumaenje kojim se ovim organizacijama
uskrauje pravo verskog delovanja bilo bi suprotno Ustavu i meunarodnoj praksi.
Od podzakonskih akata relevantan je Pravilnik o sadrini i nainu voenja
Registra crkava i verskih zajednica244 koji blie ureuje uslove i nain registracije
crkava i verskih zajednica. Analizom odredaba ovog podzakonskog akta moe se
uoiti da najpovlaeniji poloaj imaju tradicionalne crkve i verske zajednice. One,
naime, prilikom preregistracije podnose samo prijavu koja sadri naziv crkve ili
verske zajednice, adresu sedita crkve ili verske zajednice, ime, prezime i svojstvo
lica ovlaenog da predstavlja i zastupa crkvu ili versku zajednicu, dok sve ostale verske organizacije, ukljuujui i one konfesionalne, moraju podneti i odluku o
osnivanju verske organizacije sa imenima, prezimenima, brojevima identifikacionih
dokumenata i potpisima osnivaa od najmanje 0,001 odsto punoletnih dravljana
Republike Srbije koji imaju prebivalite u Republici Srbiji prema poslednjem zvaninom popisu stanovnitva ili stranih dravljana sa stalnim boravkom na teritoriji
Republike Srbije (l. 18, st. 2, t. 1).
Pravilnik precizira da je broj osnivaa potreban da bi se verska organizacija
upisala u Registar 100 i da e se ova cifra dalje usklaivati sa zakonom (l. 7, st. 3).
Ovo je previsok cenzus, a i teko ga je pomiriti s ustavnom zabranom da se niko ne
moe primorati da se izjasni o svojim verskim uverenjima. Pored toga, sve verske
organizacije osim tradicionalnih moraju podneti i statut ili drugi dokument verske
organizacije koji sadri: opis organizacione strukture, nain upravljanja, prava i
obaveze lanova, nain osnivanja i gaenja organizacione jedinice, spisak organizacionih jedinica sa svojstvom pravnog lica i druge podatke od znaaja za versku organizaciju. Naroito je problematina obaveza podnoenja prikaza osnova verskog
uenja, verskih obreda, verskih ciljeva i osnovnih aktivnosti verske organizacije,
s obzirom da Zakon ostavlja upravnim organima mogunost da ocenjuju kvalitet
verskih uenja i ciljeva, to je apsolutno nedoputeno sa stanovita slobode misli i
veroispovesti. Neadekvatnost verskih uenja i ciljeva moe biti razlog za odbijanje
zahteva za registraciju (l. 20, st. 4). U kontekstu ravnopravnosti verskih zajednica
sporna je i odredba koja uskrauje registraciju verskih organizacija iji naziv sadri naziv ili deo naziva koji izraava identitet crkve, verske zajednice ili verske
organizacije, a koja je ranije registrovana ili je ranije podnela zahtev za upis u Registar (l. 19). Zakon zahteva i dostavljanje podataka o stalnim izvorima prihoda
verske organizacije. Upisom u registar verska organizacija stie status pravnog lica.
242
243
244
Sl. glasnik SRS, 44/77, 12/78, 12/80 i 45/85.

Ovo je zakljuila i Venecijanska komisija u svom Drugom izvetaju o Nacrtu zakona o verskim
organizacijama u Srbiji, april 2006.
123
Ravnopravnost verskih organizacija naruena je i ostavljanjem irokih diskrecionih

ovlaenja dravnim organima prilikom odluivanja o razliitim vidovima saradnje
drave i verskih zajednica.245
Pred Ustavnim sudom pokrenuta je inicijativa za ocenu ustavnosti nekih
odredaba ovog zakona koje, po miljenju predlagaa, kre ustavno naelo odvojenosti crkve od drave i diskriminiu manjinske vrske zajednice.246 Ustavni sud je tek
etiri godine po donoenju zakona, oktobra 2010. godine, odrao javnu raspravu.
Do kraja 2011. godine odluka u ovom predmetu nije doneta poto predlog odluke
sudije izvestioca nije dobio potrebnu veinu na sednici Ustavnog suda odranoj u
drugoj polovini 2011. godine, pa je Ustavni sud odredio drugog sudiju izvestioca
koji e pripremiti novi predlog odluke.247
4.8.3. Zabrana verske zajednice i brisanje iz Registra

Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini
i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva
i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost (l. 44, st. 3). ini se da je ovom
odredbom suena mogunost zabrane delovanja verskih organizacija, s obzirom da
Ustav ne predvia zabranu verskih organizacija zbog ugroavanja svih ljudskih prava i sloboda zajemenih Ustavom i meunarodnim dokumentima. Tako, recimo, ne
bi bilo mogue zabraniti neku versku organizaciju ukoliko ugroava slobodu izraavanja svojih lanova ili negira pravo na slobodu verskog udruivanja nekoj drugoj
zajednici.
Protivustavno je i protivno meunarodnim standardima ovlaenje Ministarstva vera (organa uprave) da bez prethodne odluke Ustavnog suda (to zahteva
Ustav u lanu 44, st. 3) izbrie organizaciju iz registra ukoliko oceni da su njeni
ciljevi, uenje, obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku ili ako ugroavaju ivot, zdravlje, slobodu i prava drugih, prava dece, pravo na lini i porodini
integritet i pravo na imovinu (l. 22, ta. 2 u vezi sa l. 20, st. 4 Zakona o crkvama
i verskim zajednicama).
4.8.4. Restitucija imovine verskih organizacija248

Zakonom o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama249
ureuju se uslovi, nain i postupak vraanja imovine koja je na teritoriji Republike
245
246
247
248
249
O ovome vidi vie u II.5.

O inicijativi i primedbama vidi vie u Izvetaj 2010, I.4.8.1.
Vidi saoptenje sa sednice Ustavnog suda o veanju i glasanju od 6. oktobra 2011. godine
dostupno na http://www.ustavni.sud.rs/page/view/156-101498/saopstenje-sa-sednice-ustavnogsuda-o-vecanju-i-glasanju.
Ovde e biti razmatrana samo pitanja od vanosti za slobodu veroispovesti. Detaljnije o problemima restitucije vidi I.4.12.3.
124
Srbije oduzeta od crkava i verskih zajednica, kao i od njihovih zadubina i drutava,

primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa
koji su doneseni i primenjivani u periodu od 1945. godine, kao i svim drugim aktima kojima je vreno oduzimanje te imovine, bez trine naknade. Predmet vraanja
su nepokretnosti koje su u momentu oduzimanja bile u vlasnitvu crkava i verskih
zajednica, kao i pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetnikog znaaja.
Zakon izriito ne navodi restituciju hramova, s obzirom da oni uglavnom i nisu
bili nacionalizovani, mada postoje odreeni sluajevi nacionalizacije manastirskih
dobara, sinagoga itd.
Pravo na vraanje imovine pripada crkvama i verskim zajednicama, odnosno
njihovim pravnim sledbenicima, u skladu sa vaeim aktima crkava i verskih zajednica. Ukoliko se ova odredba tumai u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, ovo pravo pripada samo registrovanim crkvama i verskim zajednicama,
s obzirom da samo one imaju status pravnog lica, odnosno mogu biti nosioci prava
na imovinu. To bi znailo da, ukoliko neka verska organizacija ne uspe da se preregistruje prema odredbama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, njena imovina
pripada fizikim i pravnim licima koja su u statutima navedena kao pravni sledbenici tih organizacija. Meutim, u konstitutivnim aktima verskih organizacija veoma
su retke odredbe o pravnim sledbenicima, tako da praktina posledica ove odredbe
moe da bude i iskljuivanje obaveze restitucije onim verskim organizacijama koje
izgube svojsvo pravne linosti.
Zakon predvia jednak pravni tretman svih crkava i verskih zajednica, ali
predvia vraanje imovine oduzete od crkava i verskih zajednica primenom propisa
od 1945. godine. Pitanje je kako e se ovaj zakon primenjivati na imovinu jevrejske zajednice, s obzirom da je njena imovina oduzeta neposredno pre ili u toku
okupacije Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, tako da ovi dogaaji ne ulaze u
vremenski okvir koji je postavio Zakon.
Postupak za ocenu ustavnosti ovog Zakona pokrenut je pred Ustavnim sudom jo 2009. godine. Primedbe su se ticale veeg broja odredbi, ali su se uglavnom odnosile na nesaglasnost Zakona s ustavnim naelom zabrane diskriminacije
jer jednim subjektima vraa imovinu, a drugi, koji su takoe oteeni, nisu obuhvaeni zakonom pa prema miljenju predlagaa diskriminacija moe biti otklonjena
donoenjem opteg zakona o restituciji. Ustavni sud je 20. aprila 2011. godine doneo reenje o neprihvatanju ove inicijative.250 U odluci se navodi da Sud smatra da
se zakonodavac opredelio za tzv. postupnu ili kaskadnu denacionalizaciju odnosno da prvo regulie vraanje imovine crkvama i verskim zajednicama a nakon toga
i ostalim graanima. Namera drave, po tumaenju Ustavnog suda, da sprovede
optu denacionalizaciju imovine oduzete nakon 1945. godine ogleda se u donoenju posebnog zakona o evidentiranju oduzete imovine iz 2005. godine. Razliito
regulisanje samo po sebi ne ukazuje na diskriminaciju s obzirom da drava ui250
Odluka Ustavnog suda 119/2008 dostupna je na http://www.ustavni.sud.rs/page/jurisprudence/35/.
125
va iroko polje slobodne procene pri regulisanju znaajnih ekonomskih i socijalnih

pitanja. Meutim, ono to zabrinjava jeste stav Ministarstva finansija koje je, pre
donoenja odluke Ustavnog suda, naglaavalo da e budui model restitucije, odnosno, da li e se ona vriti u naturalnom (fizikim vraanjem oduzetih objekata) ili
u nekom drugom obliku, zavisiti od odluke Ustavnog suda po inicijativi za ocenu
ustavnosti Zakona o vraanju imovine crkvama i verskim zajednicama. S obzirom
da udruenja za zatitu privatne svojine i graani koji oekuju da e imati koristi
od denacionalizacije zagovaraju naturalni oblik restitucije ovakav stav vlade moe
da predstavlja pritisak na Ustavni sud. Ministarstvo finansija navodi da ako sud
oceni da je Zakon o vraanju imovine crkvama i verskim zajednicama ustavan, tada
ni budui zakon o denacionalizaciji ne moe imati drugaiji koncept zbog ustavnog
principa ravnopravnosti.251 Iako drava ima iroko polje slobodno procene u ovom
kontekstu dolazimo do apsurdne situacije da se upravo ustavnost zakona o denacionalizaciji koristi kao izgovor za odlaganje donoenja opteg zakona o povraaju
imovine. S druge strane, glavno pitanje postavljeno Ustavnom sudu ticalo se ravnopravnosti crkava i verskih zajednica i drugih graana a ne oblika vraanja imovine.
Konano, s obzirom da se opredelila za tzv. kaskadnu restituciju, Republika Srbija
bi svakako morala voditi rauna da njena reenja usmerena na razliite subjekte
denacionalizacije ne naruavaju jednakost graana.
4.9. Sloboda izraavanja

lan 19 PGP:
1. Niko ne moe biti uznemiravan zbog svojih miljenja.
2. Svako lice ima pravo na slobodu izraavanja; ovo pravo bez obzira na granice, podrazumeva slobodu iznalaenja, primanja i irenja informacija i ideja svih vrsta, u usmenom, pismenom, tampanom ili umetnikom obliku, ili na bilo koji drugi nain po slobodnom izboru.
3. Ostvarivanje sloboda predvienih u taki 2 ovog lana obuhvata posebne dunosti i odgovornosti. Sledstveno tome, ono moe biti podvrgnuto izvesnim ogranienjima koja moraju,
meutim, biti izriito odreena zakonom, a potrebna su iz razloga:
(a) potovanja prava ili ugleda drugih lica;
(b) zatite dravne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili morala.
lan 10 EKPS:
1. Svako ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo ukljuuje slobodu posedovanja
sopstvenog miljenja, primanja i saoptavanja informacija i ideja bez meanja javne vlasti i bez
obzira na granice. Ovaj lan ne spreava drave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio
i bioskopskih preduzea.
2. Poto korienje ovih sloboda povlai za sobom dunosti i odgovornosti, ono se moe
podvrgnuti formalnostima, uslovima, ogranienjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili
javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, zatite ugleda ili prava drugih, spreavanja otkrivanja obavetenja dobijenih u poverenju, ili radi ouvanja
autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
251
http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2011&mm=03&nav_id=503289.
126
4.9.1. Opte
Pravo na slobodu javnog izraavanja miljenja garantuje se Ustavom (l. 46).
Ustavom se garantuje i sloboda tampe izdavanje novina mogue je bez prethodnog
odobrenja, na nain predvien zakonom a televizijske i radio stanice se osnivaju u
skladu sa zakonom (l. 50). Zabranjena je cenzura tampe i drugih sredstava javnog
obavetavanja (l. 50, st. 3). Nadleni sud moe spreiti irenje informacija samo ako
je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog integriteta Republike
Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi
spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje (l. 50, st. 3). Pravo na ispravku garantovano je
Ustavom (l. 50, st. 4), ali je blie ureivanje ovog prava preputeno zakonu.
Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi
zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (l. 46, st. 2). Navedeni osnovi su u skladu s ogranienjima iz PGP, s tim to se
ne pominje javni red ve javna bezbednost. Dodatni osnov ogranienja ouvanje
nezavisnosti i nepristrasnosti suda preuzet je iz EKPS. Nije jasno ta se podrazumeva pod moralom demokratskog drutva, koji je jedan od osnova ogranienja
prema Ustavu Srbije.
4.9.2. Zakon o javnom informisanju Srbije

Zakonom o javnom informisanju252 ureuje se pravo na javno informisanje,
kao pravo na slobodu izraavanja miljenja. Ovo pravo naroito obuhvata slobodu
izraavanja misli, slobodu prikupljanja, objavljivanja i irenja ideja, informacija i
miljenja, slobodu tampanja i distribucije novina, slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu primanja ideja, informacija i miljenja,
kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem (l. 1). Zakon zabranjuje cenzuru i posredne naine ogranienja slobode izraavanja, afirmie
informisanje o stvarima od interesa za javnost, titi interese nacionalnih manjina i
etnikih zajednica, odnosno lica s posebnim potrebama, zabranjuje monopol u oblasti osnivanja i distribucije javnih glasila i suava polje privatnosti nosiocima dravnih i politikih funkcija (l. 210).253
4.9.3. Osnivanje i rad elektronskih medija

Zakonom o radiodifuziji254 ureuju se uslovi i nain obavljanja radiodifuzne
delatnosti. Ovim zakonom osnovana je Republika radiodifuzna agencija (RRA)
kao samostalna i nezavisna organizacija koja vri javna ovlaenja i ima svojstvo
252
253
254
Sl. glasnik RS, 43/03, 61/05, 71/09, 89/10 i 41/11.

Detaljna analiza Zakona o javnom informisanju moe se videti u Izvetaj 2004, I.4.9.2.
Sl. glasnik RS, 42/02, 97/04, 76/05, 62/06, 85/06 i 41/09.
127
pravnog lica. Na izbor kandidata za lanove Saveta RRA, tela koje donosi odluke,
mogu da imaju veliki upliv politike stranke jer ak 3 od 9 lanova Saveta predlae
skuptinski Odbor za kulturu i informisanje, to praktino podrazumeva veliki upliv
politikih stranaka, dok, s druge strane, medijska udruenja predlau samo jednog
lana, i to ak ne samostalno, ve o svom kandidatu moraju da se saglase s profesionalnim udruenjima filmskih i dramskih umetnika i kompozitora.255
4.9.3.1. Postupak izdavanja dozvola za emitovanje programa. Uslov za
emitovanje programa je prethodno dobijena dozvola za radio stanicu koju na zahtev
RRA izdaje regulatorno telo nadleno za oblast telekomunikacija (Republika agencija za elektronske komunikacije).
Imalac dozvole moe biti samo domae fiziko ili pravno lice, sa seditem,
odnosno prebivalitem na teritoriji Srbije. Ako su stranci osnivai domaeg pravnog
lica, a njihov kapital potie iz zemlje u kojoj nije dozvoljeno ili je nemogue utvrditi
poreklo osnivakog kapitala, takvo pravno lice nema pravo da uestvuje na javnom
konkursu za dodelu dozvola (l. 41). Prisustvo stranog kapitala u osnivakom ulogu
imaoca dozvole za emitovanje ne sme biti vei od 49 odsto, osim ako drugaije nije
predvieno meunarodnim ugovorom. Takoe, strani kapital ne moe biti prisutan u
osnivakom kapitalu javnih radiodifuznih servisa (l. 41).
Imaoci dozvole ne mogu biti politike partije i organizacije i pravna lica iji
su oni osnivai, kao ni preduzea, ustanove ili druga pravna lica iji je osniva Republika, osim ustanova javnog radiodifuznog servisa (l. 42).
Dozvole se izdaju putem javnog konkursa. Zakon utvruje razloge zbog kojih se dozvola moe oduzeti i pre isteka roka na koji se izdaje.256 U takvom sluaju,
RRA sprovodi postupak u kome se mora dati mogunost dotinom emiteru da se
izjasni i prisustvuje sednici na kojoj se o oduzimanju dozvole raspravlja, i donosi
odluka koja mora biti obrazloena. Protiv ove odluke postoji pravo na prigovor, a
protiv odluke RRA po prigovoru, pravo na pokretanje upravnog spora (l. 62).
4.9.3.2. Javni servis. Javnom radiodifuznom servisu posveena je cela
glava (glava V) Zakona o radiodifuziji i detaljno regulisano unutranje ureenje i
poslovanje javnog servisa. Nosioci javnog radiodifuznog servisa u Republici su Ra255
256
Bilo koje registrovano udruenje predlae kandidata iz nevladinog sektora ime je omoguena
opstrukcija prilikom izbora lanova Saveta jer konanu odluku o kandidatu sa liste nevladinih
organizacija donosi Odbor za kulturu i informisanje. Za detaljniju analizu Zakona o radiodifuziji vidi Izvetaj 2004, I.4.9.3. O izmenama i dopunama Zakona vidi vie u Izvetaj 2010,
I.4.9.3.
Tako e se emiteru oduzeti dozvola ako u pisanoj formi obavesti RRA da ne namerava da emituje program, ako je prilikom podnoenja prijave na javni konkurs naveo netane podatke, ako
nije poeo emitovanje programa u propisanom roku, ako nije izvrio tehniki pregled radiodifuzne stanice u propisanom roku, ako je bez opravdanog razloga prekinuo emitovanje programa
(u trajanju duem od 30 dana neprekidno ili 60 dana s prekidima u toku kalendarske godine),
ako prekri odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji i ako pored izriite opomene ne
izmiri obavezu plaanja naknade za dozvolu.
128
diodifuzna ustanova Srbije (biva Radiotelevizija Srbije) i pokrajinske radiodifuzne

ustanove. Prema odredbama Zakona javni radiodifuzni servis proizvodi i emituje
programe od opteg interesa, a programima koje emituje mora da obezbedi raznovrsnost sadraja i da podrava demokratske vrednosti, potovanje ljudskih prava i
kulturnog, nacionalnog, etnikog i politikog pluralizma ideja i miljenja (l. 77).
Programi moraju da budu namenjeni svima, bez ikakve diskriminacije ili uticaja
vlasti ili centara ekonomske moi, kao i da zadovolje potrebe graana za programskim sadrajima koji izraavaju kulturni identitet, obezbede odgovarajue vreme za
emitovanje sadraja o delovanju udruenja graana, nevladinih organizacija i verskih zajednica. Takoe je utvrena obaveza da javni servis obezbedi besplatno i ravnomerno emitovanje promocije politikih stranaka u vreme predizbornih kampanja,
kao i da se ne mogu emitovati plaene predizborne promocije. Precizno je utvren i
nain finansiranja javnog servisa.
4.9.4. Krivino zakonodavstvo i sloboda izraavanja

Krivini zakon Srbije predvia krivina dela uvrede i klevete i za uinioca
predvia samo novanu kaznu (l. 170 i 171), a zadrao je kaznu zatvora za krivino delo iznoenja linih i porodinih prilika (l. 172). Gonjenje za ova krivina
dela preduzima se po privatnoj tubi. Ove odredbe nisu u punoj meri usklaene s
meunarodnim standardima jer je stav Komiteta za ljudska prava i Evropskog suda
za ljudska prava da zatvorska kazna, a i krivina odgovornost uopte, nije neophodna za zatitu ugleda i asti, ve da je pored prava na ispravku i drugih vansudskih
postupaka dovoljno predvideti graansku odgovornost, odnosno naknadu tete i to
uravnoteenog iznosa.257
Kao tei oblike klevete, predvieni su sluajevi kada je delo uinjeno putem
medija i kada je neistinito to se iznosi ili pronosi takvog znaaja da je moglo dovesti
do teih posledica za oteenog (l. 170, st. 2). Odredba kojom je pored iznoenja
neistina, kanjivo i njihovo pronoenje takoe moe da pogodi novinare.258
Krivini propisi Srbije ne prave razliku izmeu oteenih, dok su prema praksi Evropskog suda politiari i ostala lica na javnim funkcijama duna da trpe mnogo
jau kritiku nego drugi,259 naroito u pogledu pitanja koja dotiu njihov finansijski
integritet.260 Ovakav stav je Evropski sud potvrdio i u odluci u predmetu Lepoji
257
258
259
260
Vidi zakljuke Izvetaja specijalnog izvestioca Komisije za ljudska prava UN za slobodu izraavanja, dok. UN E/CN.4/2000/63, st. 205; za stav da krivina odgovornost za klevetu nije
srazmerna mera zatiti ugleda, vidi presudu Evropskog suda Dalban protiv Rumunije, ECHR,
App. No. 28144/95 (1999); za iznos naknade tete vidi Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, ECHR, App. No. 18139/91 (1995).
Evropski sud je zauzeo stav da novinar ne sme da odgovara zbog toga to citira ili prenosi
tekst. Vidi predmet Thoma protiv Luksemburga, ECtHR, App. No. 38432/97 (2001).
Vidi Lingens protiv Austrije, ECHR, App. No. 9815/82 (1986), Lindon protiv Francuske,
ECHR, App. Nos. 21279/02 i 36448/02 (2007) suprotno vidi Prager i Obershlick protiv Austrije, ECHR, App. No. 15974/90 (1995).
Ivanova protiv Bugarske, ECHR, App. No. 36207/03 (2008).
129
protiv Srbije.261 Ovaj nedostatak je prevazien time to je Krivino odeljenje Vrhovnog suda usvojilo pravno shvatanje po kome se pravi razlika izmeu oteenih.262
Iskljuivanje odgovornosti za dela protiv asti i ugleda predvia se, izmeu
ostalog, u sluaju ozbiljne kritike, naunog, knjievnog i umetnikog dela, u vrenju
novinarskog poziva i dr., ako iz naina izraavanja proizilazi da to nije uinjeno
u nameri omalovaavanja (l. 170, st. 4). Nasuprot tome, praksa Evropskog suda
za ljudska prava izraava jasan stav da sloboda izraavanja podrazumeva i pravo
na iznoenje informacija i stavova koji vreaju i okiraju, ako je u pitanju stvar
od javnog interesa, kao i da novinarska sloboda podrazumeva i pravo na odreeno
preterivanje i provokaciju.263 Takoe, na zakon iskljuuje odgovornost ako okrivljeni dokae istinitost svojih tvrenja ili postojanje osnovanih razloga da poveruje
u njihovu istinitost. Meutim, ovako postavljen teret dokazivanja, koji odstupa od
garantije pretpostavke nevinosti, nije u skladu s meunarodnim standardima.264
Krivini zakon predvia kaznu zatvora za povredu ugleda zbog rasne, verske,
nacionalne ili druge pripadnosti, povredu ugleda strane drave ili meunarodne organizacije i povredu ugleda Srbije (l. 173175).
4.9.5. Zabrana propagande rata i pozivanja na nacionalnu,

rasnu ili versku mrnju
Zabrana pozivanja na nacionalnu, rasnu ili versku mrnju predviena je Ustavom (l. 49) ali se zabrana ratne propagande javlja samo u kontekstu dozvoljenog
ograniavanja slobode izraavanja.
Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje govor mrnje i definie ga kao
izraavanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja
ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog linog svojstva, u javnim glasilima
i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i
prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi nain (l. 11).
Krivini zakonik Srbije izriito zabranjuje izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora ili netrpeljivosti (l. 317), ali je zabrana ograniena samo na
narode i nacionalne manjine koji ive u Srbiji iako PGP zabranjuje svako raspirivanje mrnje, dakle, prema bilo kojoj grupi bez obzira gde ona ivi. Inkriminisano
je i izlaganje poruzi grupe ili pojedinca zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe,
veri, nacionalnosti, etnikog porekla ili nekog drugog linog svojstva (l. 174).
261
262
263
264
ECHR, App. No. 13909/05 (2007).

Vidi vie u Izvetaj 2010, I.4.9.4. Vidi takoe Pravno shvatanje Krivinog odeljenja VSS, saoptenje od 18. decembra 2008.
Vidi Prager i Oberschlick protiv Austrije, ECHR, App. No. 15974/90 (1995); Selisto protiv
Finske, ECHR, App. No. 56767/00 (2004).
Vidi Lingens protiv Austrije, ECHR, App. No. 9815/82 (1986). Ipak, ukoliko su direktno optuene konkretne osobe, odgovorno lice ima obavezu da prui odgovarajui injenini osnov za
takvu tvrdnju. Vidi predmet Cumpana i Mazare protiv Rumunije, ECHR, App. No. 33348/96
(2004).
130
Inkriminisana su i krivina dela podsticanja na izvrenje zloina genocida

i ostalih ratnih zloina (l. 375 KZ), pozivanja ili podsticanja na agresivni rat i
izdavanje naredbe za voenje agresivnog rata (l. 386) i zapreene visoke kazne
zarvora.265 Meutim, u praksi su veoma retki sluajevi krivinog progona zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje ili zbog ratne propagande.
Govor mrnje koji se naalost esto koristi u javnosti, ali i u medijima, takoe je inkriminisan i predviena je zabrana promovisanja na bilo koji nain, ideja ili
teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje zasnovano na rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom
drugom linom svojstvu (l. 387, st. 4), a zabranjena je i pretnja da e se izvriti
krivino delo prema licu ili grupi lica zbog njihove pripadnosti odreenoj rasi, boji
koe, veri, nacionalnosti, etnikom poreklu ili zbog nekog drugog linog svojstva
(l. 387, st. 5). Krivini zakonik predvideo je krivino delo nasilnikog ponaanja
na sportskoj priredbi ili javnom skupu (l. 344a). Ovim lanom zabranjuje se izazivanje nacionalne, rasne, verske ili druge mrnje ili netrpeljivosti zasnovane na
nekom diskriminatornom osnovu (kurziv na), a zabrana se odnosi ne samo na
sportske priredbe, ve i uopte na javne skupove. Ova odredba je problematina
zbog toga to za postojanje krivinog dela zahteva da inkriminisano ponaanje za
posledicu ima nasilje ili fiziki obraun sa uesnicima, nije smo izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti proglaeno krivinim delom.
Zakonom o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i
udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja266 uvedena je zabrana za pripadnike ili pristalice neonacistikih i faistikih organizacija
i udruenja da organizuju manifestacije, istiu simbole ili deluju na drugi nain,
propagirajui neonacistike i faistike ideje. Zakonom se zabranjuje svaki javni
nastup, organizovan ili spontan, na kom se izaziva, podstie ili iri mrnja prema
pripadnicima bilo kojeg naroda, nacionalne manjine, crkve ili verske zajednice. Zabranjeno je, takoe, irenje propagandnog materijala, simbola ili obeleja kojima se
izazivaju, podstiu ili ire mrnja ili netrpeljivost, kao i propagiranje i opravdavanje
ideja i postupaka lica za koje su ta lica osuena za ratne zloine. Predviene su
prekrajne novane kazne za fizika lica koja uestvuju u manifestacijama, za udruenja i odgovorna lica u udruenjima koja ire ili podstiu mrnju i netrpeljivost (l.
7 i 8). Pored toga, predvieno je pokretanje postupka za brisanje iz registra registrovane organizacije ili udruenja koje postupa suprotno odredbama ovog zakona (l.
2, st. 2).
Zakonom o javnom informisanju267 zabranjuje se objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv osoba
ili grupe osoba zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, et265
266
267
Za krivino delo pozivanja ili podsticanja na agresivni rat predviena je kazna od dve do 12 godina zatvora, a za izdavanje naredbe za voenje agresivnog rata od 10 do 40 godina zatvora.
Sl. glasnik RS, 43/03, 61/05, 71/09, 89/10 i 41/11.
131
nikoj grupi, polu ili seksualnoj opredeljenosti, nezavisno od toga da li ista radnja
predstavlja ujedno i krivino delo (l. 38). Odgovornost je iskljuena ako je ovakva informacija deo naunog ili novinarskog teksta, a objavljena je (1) bez namere
da se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje, kao deo objektivnog novinarskog
izvetaja ili (2) s namerom da se kritiki ukae na ove pojave (l. 40). Zakonom se
predvia da tubu mogu podneti kako lica na koje se inkriminisane radnje odnose,
tako i organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava.
Prema Zakonu o radiodifuziji Radiodifuzna agencija ima nadlenost da
spreava emitovanje programa kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv odreenih lica ili grupa lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja
odreenom polu, veri, rasi, naciji i etnikoj grupi (l. 8, st. 2, t. 3), a samo javnim
radiodifuznim servisima namee se kao posebna obaveza pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa spreavanje bilo kakvog oblika rasne, verske, nacionalne, etnike i druge netrpeljivosti ili mrnje, ili mrnje u pogledu seksualne
opredeljenosti (l. 79).
Usvajanjem Zakona o potvrivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema268 u Srbiji je zabranjeno korienje raunarskih sistema za promociju ideja ili teorija koje zagovaraju, promoviu
ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje protiv pojedinaca ili grupa, zasnovano na rasi, boji koe, naslednom, nacionalnom ili etnikom poreklu i veri.
4.9.6. Slobodan pristup informacijama od javnog znaaja

Ustav Srbije slobodu pristupa informacijama regulie kao pravo na obavetenost. lan 51, st. 1 Ustava garantuje pravo licima koja se nalaze u nadlenosti
drave da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavetavana o pitanjima od javnog znaaja, i predvia korespondirajuu dunost sredstava javnog obavetavanja
da tom pravu izau u susret. Ovakva formulacija pomenute odredbe ostaje da visi
u vazduhu, budui da niti korespondira sa slobodom izraavanja, iz koje sloboda pristupa informacijama inae proizlazi (l. 46, st. 1 Ustava), niti sa pravom na
uee u upravljanju javnim poslovima (l. 53), kako bi se ovo sui generis pravo
eventualno moglo okarakterisati kao izraz participativne demokratije. Sloboda pristupa informacijama od javnog znaaja u pravom smislu rei regulisana je odredbom lana 51, st. 2 Ustava, iako se i tu moe primetiti da je definicija organa od
kojih se moe zahtevati informacija dosta restriktivnija od one predviene Zakonom
o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja Republike Srbije,269 koji
detaljnije regulie ovu oblast.
Zakonom se precizno utvruje ta je informacija od javnog znaaja, ureuje
se pravo na pristup informacijama, obaveze organa javne vlasti u pogledu unapreivanja javnosti rada i postupak pred organom vlasti. Radi ostvarivanja prava na
268
269

Sl. glasnik RS, 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10.
132
pristup informacijama od javnog znaaja, Zakonom ustanovljen je poverenik za informacije od javnog znaaja, kao samostalan i nezavisan dravni organ koga bira
Narodna skuptina na predlog Odbora za informisanje (l. 1, st. 2). Svako ko u
postupku pred organom javne vlasti ne dobije zadovoljavajuu informaciju moe se
aliti Povereniku koji donosi obavezujue, konano i izvrno reenje (l. 2228).270
Nadzor nad primenom Zakona obavlja Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu
samoupravu.
Iako su po usvajanju Zakona vrene izmene i dopune u cilju unapreenja
zakonskih reenja proputena je prilika da se Zakon u celosti popravi, jer Narodna
skuptina nije usvojila amandman Zatitnika graana271 kojim je bila predviena
zatita tzv. insajdera (duvaa u pitaljku), odnosno zaposlenog u dravnoj upravi
koji ukae na korupciju. iako drava ima i meunarodnu obavezu da ovim licima
prui zatitu.272 Zakon sadri odredbu koja se odnosi na zatitu insajdera, meutim
ona ne prua adekvatnu zatitu jer se od zaposlenog zahteva da pre nego to omogui pristup informaciji o nepravilnostima obavesti nadleno lice u organu vlasti koje
nije preduzelo mere za reavanje nepravilnosti. To praktino znai da e zaposleni
nekad morati da obavesti upravo lice na koje se informacija o nepravilnosti odnosi,
to potpuno obesmiljava celu ideju koja stoji iza potrebe da se zatiti insajder. Ove
godine je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije donela pravilnik o zatiti
lica koje prijavi sumnju na korupciju,273 ali je struna javnost ocenila da to nije dovoljno i da je neophodno da se donese zakon kojim bi se regulisao poloaj i zatitila
lica koja prijavljuju sumnje na korupciju.
4.9.6.1. Tajnost podataka. Primena Zakona o tajnosti podataka274 poela
je 2010. godine, ali da bi se mogao primenjivati bilo je potrebno da Vlada Srbije
u roku od est meseci donese pozakonske akte (uredbe) kojima bi se regulisala pitanja koja ovaj zakon nije uredio (nain i postupak oznaavanja tajnosti podataka,
odnosno dokumenata, kriterijumi za odreivanje stepena tajnosti i sl.). Za organe
javne vlasti propisan je rok od godinu dana za usklaivanje njihove organizacije sa
odredbama ovog Zakona.
Meutim, iako je Zakon usvojen u decembru 2009, do kraja 2011. godine
usvojeno je tek nekoliko podzakonskih akta, ali ne i onaj koji precizno odreuje
kriterijume za odreivanje stepena tajnosti podataka i koji ima i najvei znaaj za
270
271
272
273
274
Vie o radu Poverenika vidi II.2.

Tekst amandmana zatitnika graana i obrazloenje dostupno je na http://www.ombudsman.
rs/index.php/lang-sr/aktivnosti/zakonske-i-druge-inicijative/54020090708123206. Vidi
saoptenje Koalicije za slobodu pristupa informacijama, http://www.spikoalicija.org/index.
php?option=com_content&task=view&id=254&Itemid=59.
Ovakvu obavezu predvia lan 9 Graanskopravne konvencije Saveta Evrope o borbi protiv
korupcije, koju je Srbija ratifikovala. Istu preporuku usvojio je i GRECO (antikorupcijsko telo
Saveta Evrope). Parlamentarna skuptina Saveta Evrope je usvojila posebnu rezoluciju o zatiti
uzbunjivaa (Rezolucija 1729 (2010).
Vidi, http://acas.rs/sr_cir/zakoni-i-drugi-propisi/ostali-propisi/pravilnici.html
133
primenu zakonskih odredbi.275 Ovo dovodi u pitanje primenu samog zakona, ugroava prava na slobodan pristup informacijama od javnog znaaja jer jo uvek vlada
potpuno arbitrernost u pogledu klasifikovanja dokumenata. Pored toga problem velikog broja dokumentacije koja nosi oznaku tajnosti po ranijim zakonskim reenjima nije reen iako je Zakonom propisana obaveza rukovodilaca organa javne vlasti
da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona preispitaju oznake
podataka i dokumenata dodeljene na osnovu ranije donetih propisa (l. 105). Trenutno oznaku tajnosti imaju mnogi podaci koji nikako ne bi smeli biti tajna, meu
kojima su bili i neki normativni akti, pa ak i oni koji su regulisali pitanja u vezi sa
proglaavanjem podataka tajnim
Sam tekst zakona veoma uopteno regulie materiju koja se odnosi na klasifikaciju podataka i uvodi novinu jer odreuje da postoji samo jedna tajna sa etiri
stepena zatite dravna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno (l.
14) s ekvivalentima na engleskom jeziku top secret, secret, confidential i restricted za dokumente koji sadre strani tajni podatak oznaen u stranoj dravi ili
meunarodnoj organizaciji (l. 15). Rokovi za uvanje tajnih podataka se kreu u
rasponu od dve do trideset godina, u zavisnosti od stepena poverljivosti (l. 19), a
uvedena je i periodina procena tajnosti podataka (l. 22). Pristup tajnim podacima bez dobijanja dozvole (sertifikata), imaju samo predsednik Narodne skuptine,
predsednik Republike i predsednik Vlade (l. 37). Ostali dravni organi koje bira
Narodna skuptina, njihovi rukovodioci, sudije Ustavnog suda i sudije mogu, uz
dobijanje prethodne dozvole, pristupiti podacima svih stepena tajnosti koji su im
potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadlenosti, i to u veini sluajeva bez
bezbednosne provere (l. 38).276 Da bi fiziko ili pravno lice pristupilo tajnim podacima i koristilo ih, ono mora proi bezbednosnu proveru koju vri Bezbednosnoinformativna agencija Republike Srbije, a za pristup podacima niih stepena zatite
MUP (l. 54). Bezbednosna provera se vri na osnovu bezbednosnih upitnika iji su
tekstovi objavljeni u zakonu.277
Sertifikat (dozvolu) za pristup tajnim podacima, izdaje Kancelarija Saveta za
nacionalnu bezbednost i zatitu tajnih podataka koja je osnovana kao struna sluba
275
276
277
Usvojene su: Uredba o posebnim merama fiziko-tehnike zatite tajnih podataka (Sl. glasnik
RS, 97/11); Uredba o nainu i postupku oznaavanja tajnosti podataka, odnosno dokumenata
(Sl. glasnik RS, 8/11); Uredba o obrascu za vodjenje evidencije i nainu vodjenja evidencije
o obradi podataka o linosti (Sl. glasnik RS, 50/09); Uredba o posebnim merama nadzora nad
postupanjem sa tajnim podacima (Sl. glasnik RS, 90/11); Uredba o sadrini, obliku i nainu vodjenja evidencija za pristup tajnim podacima (Sl. glasnik RS, 89/10); Uredba o uveanju plate
dravnih slubenika i nametenika koji obavljaju poslove u vezi sa zatitom tajnih podataka u
Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zatitu tajnih podataka i Ministarstvu pravde (Sl.
glasnik RS, 79/10) i Uredba o sadrini, obliku i nainu dostavljanja sertifikata za pristup tajnim
podacima (Sl. glasnik RS, 54/10).
Vie o pojedinostima ovog zakona vidi u Izvetaj 2010, I.4.9.6.1.
Podaci iz bezbednosne provere mogu se dobiti na uvid u skladu sa zakonom koji ureuje zatitu
podataka o linosti, izuzev podataka koji bi otkrili metode i postupke koriene u prikupljanju
podataka, kao i identifikovali izvore podataka iz bezbednosne provere (l. 81).
134
Vlade Republike Srbije. Protiv reenja Kancelarije moe se izjaviti alba ministru
nadlenom za pravosue (l. 71). Ministarstvo nadleno za pravosue vri nadzor nad
sprovoenjem zakona (l. 97). Ministarstvo je osnovalo Grupu za nadzor nad tajnou
podataka, ali na sajtu Ministarstva nema informacija ta je ova grupa radila.278
Zakon predvia i sankcije za nepotovanje njegovih odredbi. Dok se otkrivanje tajnih podataka strogo kanjava (smatra se krivinim delom koje se kanjava
kaznom zatvora i do 15 godina), dok su kazne za neopravdano oznaavanje podataka tajnim veoma blage, od 5.000 do 50.000 dinara.
4.10. Pravo na slobodu mirnog okupljanja

lan 21 PGP:
Priznaje se pravo mirnog okupljanja. Vrenje ovog prava moe da bude predmet ogranienja nametnutih u skladu sa zakonom, a koja su potrebna u jednom demokratskom drutvu u
interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda ili radi zatite javnog zdravlja
ili morala ili prava i sloboda drugih lica.
lan 11 EKPS:
Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruivanja s drugima, ukljuujui pravo da osniva sindikat i ulanjuje se u njega radi zatite svojih interesa.
Za vrenje ovih prava nee se postavljati nikakva ogranienja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne
bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite
prava i sloboda drugih. Ovim se lanom ne spreava zakonito ograniavanje vrenja ovih prava
pripadnicima oruanih snaga, policije ili dravne uprave.
4.10.1. Opte
Prema Ustavu (l. 54), mirno okupljanje graana je slobodno. U Ustavu se
govori o slobodnom mirnom okupljanju, to je formulacija koja se koristi i u meunarodnim ugovorima.
Uivanje ovog prava podrobnije je regulisano posebnim Zakonom o okupljanju graana Srbije,279 donetim poetkom devedesetih godina, ija su reenja u
velikoj meri zastarela i nisu upodobljena meunarodnim standardima, a pojedina
reenja su suprotna i Ustavu. Venecijanska komisija Saveta Evrope i Biro za demokratiju i ljudska prava OEBS su 2010. godine u zajednikom miljenju kritikovali
Zakon, naavi da on ne sadri efikasne mehanizme zatite slobode okupljanja.280
Meutim, ni u ovoj godini nisu izvrene izmene zakonskih normi.
278
279
280
O poslovima koje obavlja Grupa za nadzor nad tajnou podataka vidi sajt Minstarstva http://
www.mpravde.gov.rs/lt/articles/ministarstvo/organizaciona-sema/grupa-za-nadzor-nad-tajnoscu-podataka/.
Sl. glasnik RS, 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 i Sl. glasnik SRJ, 21/01.
Vidi Zajedniko miljenje o Zakonu o okupljanjima RS Venecijanske komisije i OEBS (Joint
Opinion on the Public Assembly Act of the Republic of Serbia, CDL-AD(2010)031), 18.10.2010,
135
4.10.2. Ogranienja slobode okupljanja

Odredbe Ustava o ogranienjima slobode mirnog okupljanja su u najveem
delu u skladu s meunarodnim standardima. Naime, Ustav u lanu 54, st. 4, predvia da se sloboda okupljanja moe zakonom ograniiti ako je to neophodno radi
zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.281
Ustav predvia da ogranienje mora biti neophodno u demokratskom drutvu,
kao to predviaju PGP i EKPS.
Iako Zakono okupljanju graana dozvoljava da prijavu za odravanje javnog skupa moe podneti svako fiziko, odnosno pravno lice, domet ove odredbe
ogranien je ustavnom formulacijom prava na slobodu okupljanja. Naime, Ustavom
Srbije jemi se pravo na slobodu okupljanja samo graanima, a ne svima. EKPS
(l. 16) dozvoljava dravama da ograniavaju politiku delatnost stranaca. Samim
tim se, ipak, ne opravdava opte ogranienje prava na okupljanje stranaca, jer okupljanje moe imati ciljeve koji nisu politiki. PGP ne sadri slinu odredbu. Ogranienje garantije slobode okupljanja samo na dravljane problematinim je ocenila i
Venecijanska komisija u svom Miljenju o Ustavu Srbije.282
Zakon o policiji propisuje da slubenici ne mogu u uniformi prisustvovati
stranakim i drugim politikim skupovima, izuzev ako su u slubi (l. 134, st. 3).
4.10.2.1. Mesto odravanja skupa. Prema Ustavu, samo okupljanja na
otvorenom prostoru prijavljuju se dravnom organu u skladu sa zakonom, dok
okupljanja u zatvorenom prostoru ne podleu odobrenju ni prijavljivanju (l. 54,
st. 2 i 3).
Prema Zakonu o okupljanju graana, javni skupovi se mogu odravati na
jednom mestu ili mogu biti u pokretu (l. 3, st. 1). Ovo je u skladu s praksom
Evropskog suda za ljudska prava.283 Ipak, kada su u pitanju skupovi u pokretu,
Zakon ih nepotrebno ograniava tako to odreuje da se skupovi koji se odravaju
na prostoru na kome se odvija javni saobraaj mogu odvijati samo neprekinutim
kretanjem (l. 3, st. 2).
281
282
283
dostupno na http://www.venice.coe.int/docs/2010/CDL-AD%282010%29031-e.pdf. para. 13,

preporuke C i J, i para. 5153.
Ovakva formulacija usaglaena je sa standardima PGP i EKPS, iako su izostavljeni pojedinani
osnovi kao to su javni red (PGP) ili spreavanje nereda ili kriminala (EKPS). Ustav predvia da ogranienje mora biti neophodno u demokratskom drutvu (l. 20), kao to predviaju PGP i EKPS.
Vidi Venecijanska komisija, Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDLAD(2007)004, 19. mart 2007, st. 37. U Miljenju se, izmeu ostalog, navodi da veina evropskih ustava vie ne ograniava slobodu okupljanja samo na svoje dravljane, kao i da e ukoliko
ovo ogranienje ostane u Ustavu, biti potrebni odreeni napori u primeni klauzula o tumaenju iz lana 18, st. 3 i lana 19 Ustava kako bi se postigao rezultat koji je u skladu s EKPS.
Vidi Christians against Racism and Fascism protiv Ujedinjenog Kraljevstava, ECmHR, App.
No. 8440/78 (1980).
136
Javno okupljanje definie se u zakonu kao sazivanje i odravanje zbora ili

drugog skupa na za to primerenom prostoru (kurziv na; l. 2, st. 1). Prostor primeren za okupljanje definisan je samim zakonom (l. 2, st. 2 i st. 3), ali se i ovom
odredbom pravo na slobodu okupljanja ograniava, jer se predvia da je prostor
primeren za okupljanje ako, izmeu ostalog, ne dovodi do ometanja javnog saobraaja. Ovo ogranienje ne moe se podvesti ni pod jedan od osnova dozvoljenih
prema meunarodnim standardima, a osnov ometanje javnog saobraaja Ustav
Srbije ne pominje, pa se postavlja i pitanje ustavnosti ove zakonske odredbe. Zakon,
dodue, dozvoljava da se okupljanje odri na prostoru na kome se odvija javni saobraaj prevoznim sredstvima kad je mogue dodatnim merama obezbediti privremenu izmenu reima saobraaja, pod uslovom da saziva skupa prihvati da snosi
trokove nastale izmenom reima saobraaja i obavljanjem vanrednih komunalnih
usluga, pri emu Zakon odreuje dodatna ogranienja u pogledu vremena kada se
okupljanje moe odrati. Iako bi u pojedinim sluajevima moglo da se dogodi da
zabrana odravanja skupa u odreeno vreme bude opravdana, to je neophodno procenjivati u svakom konkretnom sluaju, a ovakva opta ogranienja kakva su predviena aktuelnim zakonskim reenjima su previe restriktivna. Smernice o slobodi
mirnog okupljanja Biroa za demokratske institucije i ljudska prava OEBS sugeriu
da su javne vlasti dune da snose sve trokove obezbeivanja skupa, ukljuujui i
regulisanje saobraaja, jer nametanje trokova organizatorima moe da za posledicu
ima odvraanje organizatora od toga da organizuje okupljanje i da tako negativno
utie na ostvarivanje prava na slobodu okupljanja.284
Zakonom je predvieno da optina, odnosno grad, unapred donose odluke
koji su prostori primereni za odravanje javnih skupova (st. 5). Ovo reenje previe je restriktivno i ostavlja prostor za zloupotrebe. Prema Zakonu o okupljanju
graana javni skup se ne moe odravati u blizini Narodne skuptine Srbije, neposredno pre i u vreme zasedanja (l. 2, st. 4). Zakon daje diskreciono ovlaenje
nadlenim organima kojima se skup prijavljuje (policija) da ocene ta se smatra
mestom koje je u blizini parlamenta i ta se smatra periodom neposredno pre
zasedanja. Postavlja se pitanje opravdanosti ovakve opte zabrane, kojom se moe
praktino potpuno uskratiti sloboda okupljanja na pojedinim lokacijama.
4.10.2.2. Prijava skupa. Prema vaeem pravu u Srbiji, za odravanje okupljanja ne zahteva se dobijanje dozvole, ve samo prijava skupa 48 sati pre odravanja, a ako se skup odrava na prostoru na kome se odvija javni saobraaj, skup se
mora prijaviti 5 dana pre odravanja (l. 6) to je, u naelu, u skladu s meunarodnim standardima.
Zakon predvia da e policija onemoguiti skup koji se odrava bez prethodne prijave i da e preduzeti mere za uspostavljanje javnog reda i mira (l. 14). U
ovom pogledu treba imati u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je
zauzeo stav da nije uvek opravdano zabraniti skup samo zato to nije ispunjen za284
Vidi Guidelines on Freedom of Peaceful Assembly, ODIHR-OSCE, 2007, str. 16 i 29.
137
konom postavljen uslov o prijavi skupa, jer pojedina okupljanja su po svojoj prirodi
takva da ne ostavljaju dovoljno vremena za prijavu.285
4.10.2.3. Obaveza drave da zatiti mirno okupljanje. Drava, prema meunarodnim standardima, nema samo obavezu da se uzdri od neopravdanog ograniavanja slobode mirnog okupljanja, ve ima i pozitivne obaveze koje se sastoje u
zatiti mirnih demonstracija od pretnji nasiljem od strane treih lica. Pravo na okupljanje jedne grupe ne moe se ograniiti zato to druga grupa u drutvu ne podrava
stavove koje skup promovie.286 Prema utvrenoj praksi Evropskog suda za ljudska
prava, bilo bi nespojivo sa vrednostima koje Konvencija titi ako bi uivanje prava
na osnovu Konvencije od strane neke manjinske grupe moglo biti uslovljeno dozvolom veine.287 Vaei zakon uti o ovom pitanju, iako problemi koje je ono do sada
proizvodilo u praksi288 potvruju neophodnost da se nadleni organi izriito obaveu
da mirnim demonstrantima prue zatitu i omogue im da odre okupljanje koje trea lica nasilno pokuavaju da spree ili najavljuju da e spreiti.
4.10.3. Zabrana javnog skupa

Prema Zakonu o okupljanju graana, policija moe trajno da zabrani odravanje javnog skupa iz zakonom odreenih razloga (ugroavanje zdravlja, javnog
morala ili bezbednosti ljudi i imovine i ometanje javnog saobraaja) (l. 11, st. 1)).
Zakon predvia i mogunost privremene zabrane okupljanja,289 s tim to privremena zabrana moe da postane trajna mera samo odlukom suda. Organizator se
mora obavestiti o zabrani najkasnije 12 sati pre poetka skupa. Na reenje o trajnoj
zabrani mogua je alba u upravnom postupku (koja ne odlae izvrenje reenja), a
protiv konanog reenja se moe voditi upravni spor. Naime, u upravnom sporu sud
je nadlean da odluuje samo o zakonitosti konanog pojedinanog upravnog akta
ili pak izostanka njegovog donoenja, a ne i o pitanju celishodnosti akta. Imajui u
vidu da je Zakonom o okupljanju graana policiji dato iroko diskreciono ovlaenje prilikom ocene da li jedan skup treba zabraniti ili ne, Upravni sud ne bi mogao
da se uputa u supstancijalna pitanja povrede ljudskog prava. Nejasno je zato je u
sluaju privremene zabrane zakonodavac predvideo veu pravnu zatitu propisivanjem obaveznog uea sudova i kratkih vremenskih rokova za donoenje odluka.
Meutim, s obzirom da se organizator, kako u sluaju privremene zabrane,
tako i u sluaju trajne zabrane, o zabrani obavetava najkasnije 12 sati pre poetka
285
286
287
288
289
Primer za to su demonstracije koje se organizuju kao neposredna reakcija na odreeni politiki

dogaaj. Vidi Bukta i ostali protiv Maarske, ECHR, App. No. 25691/04 (2007).
Vidi Plattform rzte fr das Leben protiv Austrije, ECHR, App. No. 10126/82 (1988).
Vidi Barankevich protiv Rusije, ECHR, App. No. 10519/03 (2007).
Vidi Izvetaj 2009, II.2.9.
Privremena zabrana javnog okupljanja se moe izrei ukoliko je skup usmeren na nasilno menjanje ustavnog poretka, naruavanje teritorijanle celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije,
krenje Ustavom zajemenih sloboda i prava oveka i graanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mrnje.
138
skupa, teko je zamisliti da bi odluka vie instance kojom se zabrana ponitava i

odravanje skupa dozvoljava, mogla da bude doneta na vreme kako bi organizator
mogao da odri skup u planiranom terminu. Na ovaj nain odravanje pojedinih
skupova praktino moe da se obesmisli i da se skup ne odri ak i kada je sud
odluio da odravanje skupa nije zabranjeno, pa se postavlja i pitanje postojanja
delotvornog pravnog leka. Svaki pravni lek koji bi za rezultat imao ex post facto
odluku o dozvoljenosti skupa moe se smatrati neefikasnim.290
Praksa je pokazala da u pogledu postojanja delotvornosti pravnog leka moe
da se javi jo jedan problem koji se odnosi na nepostupanje organa nadlenog da
donese reenje o zabrani. Naime, kada je 2009. godine najavljeno odravanje Parade ponosa, iako je ovo okupljanje de facto bilo zabranjeno, nadleni organ (MUP)
nije doneo formalno reenje o zabrani, ve je organizatorima samo preporueno izmetanje skupa.291 Usled nedostatka efikasnog pravnog leka organizatori Parade
ponosa, koje je zastupao Beogradski centar za ljudska prava, direktno su se ustavnom albom obratili Ustavnom sudu. Ustavni sud je u decembru ove godine usvojio
albu, zakljuivi da su dravni organi povredili slobodu mirnog okupljanja.292
Organizovanje Parade ponosa je u 2011. godini okonano donoenjem Reenja o zabrani odravanja skupa, u ijem obrazloenju je samo navedeno da su se
stekli razlozi za zabranu, bez konkretizacije injeninog i pravnog osnova. Organizatori su u skladu sa Zakonom 26. avgusta 2011. godine prijavili skup zakazan za
2. oktobar Policijskoj stanici Savski venac. Prijava je bila istovetna kao prethodne
godine. Krajem avgusta odran je sastanak s ministrom unutranjih poslova Ivicom
Daiem, na kome je razmatrana dotadanja priprema Parade ponosa, s bezbednosnim i politikim implikacijama, na kome je zakljueno da bi politika podrka
trebalo da bude vea, ali je ministar obeao da e policija uiniti sve da uesnici
Parade ponosa budu dovoljno zatieni. Mediji su 30. septembra preneli informaciju
da je zasedao Savet za nacionalnu bezbednost i da je preporuio zabranu svih javnih
skupova 1. i 2. oktobra, a predstavnik Policijske stanice Savski venac je pozvao organizatore Parade da preuzmu reenje o zabrani. Prema saznanjima policije, koja su
preneli mediji, huligani su eleli da izazovu nerede u razliitim delovima Beograda,
palei gume i stare automobile, i da time onemogue policiju da vri svoj posao, a
policijske snage nisu mogle da se nose s ovakvim pretnjama. Mada je za vikend 29.
i 30. septembra privedeno nekoliko moguih nasilnika koji su se okupili uprkos policijskoj zabrani,293 prema saznanjima Beogradskog centra do dananjeg dana niko
nije priveden za organizovanje, odnosno pripremanje ovih nereda294 jer, kako su
290
291
292
293
294
Vidi Baczkowski i ostali protiv Poljske, ECHR, App. No. 1543/06 (2007).
Vidi
http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=885:us
tavni-sud-je-odluio-da-su-zabranom-povorke-ponosa-2009-vlasti-prekrile-ustav-republikesrbije&catid=58:saoptenja&Itemid=71.
Vidi npr. na http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/280503/Policija-privela-sest-osoba-sa-fantomkama-i-bejzbol-palicama.
Podaci dobijeni na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog znaaja.
139
tvrdili predstavnici organa unutranjih poslova, tuilatvo ne moe da pokrene odgovarajue postupke samo na osnovu indicija i operativnih saznanja.
Kako ove indicije nisu predstavljale dovoljan osnov za pokretanje sudskih
postupaka, postavlja se pitanje da li su one opravdan i dovoljan osnov za ogranienje slobode mirnog okupljanja u demokratskom drutvu. Iako je ove godine doneto
formalno Reenje kojim se zabranjuje skup (sa poukom o pravnom leku), organizatori Parade, koje zastupa Beogradski centar, su podneli ustavnu albu budui da
alba u upravnom postupku i podnoenje tube Upravnom sudu nisu efikasno pravno sredstvo,295 posebno iz razloga to je organizatorima Reenje urueno svega dva
dana pre zakazanog skupa, iako su dravni organi mesecima unapred znali kada e
se Parada ponosa odrati.
Donoenjem spornog Reenja o zabrani odravanja Parade ponosa Republika
Srbija je povredila pravo graana na slobodu mirnog okupljanja jer je bez legitimnog razloga, koji je neophodan u demokratskom drutvu, zabranila odravanje Parade ponosa. Drava takoe nije ispunila svoju pozitivnu obavezu zatite uesnika
skupa od treih lica, pripadnika ekstremisikih organizacija. U skladu sa lanom 54
Ustava i lanom 11 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nikada ne moe biti neophodno da se zabrani mirno okupljanje, iji su uesnici
potpuno nenasilni, zbog pretnje nasiljem od strane drugih. Takoe, postoje osnovani
razlozi za verovanje da dravni organi nisu zatitili slobodu okupljanja organizatora
Parade ponosa iz sopstevnih diskriminatornih pobuda.296 Beogradski centar je povodom ovog sluaja podneo predstavku i Evropskom sudu za ljudska prava.
4.10.4. Spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja

na sportskim priredbama
Zakonom o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama297 predvieno je da se propisi o okupljanju graana shodno primenjuju i na
organizovanje sportskih priredbi (l. 5), pod kojima zakon podrazumeva sportska
takmienja i sportske manifestacije (l. 2, st. 1). Zakonom se utvruju mere za
spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, kao i obaveze
organizatora i ovlaenja nadlenih organa u sprovoenju tih mera (l. 1). Kaznenim odredbama Zakona (deo III) predviene su prekrajne kazne, kao i zatitne
mere u sluaju postupanja protivno njegovim odredbama.
Krivini zakonik posebno inkriminie nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu (l. 344a KZ). Krivinim zakonikom je predviena zabrana
prisustvovanja odreenim sportskim priredbama kao mera bezbednosti (l. 89b KZ)
koja se moe izrei uiniocu krivinog dela kada je to radi zatite opte bezbednosti
neophodno, a obavezno se izrie uiniocu krivinog dela nasilniko ponaanje na
295
296
297
Vidi Alekseyev protiv Rusije, ECHR, App. Nos. 4916/07, 25924/08 i 14599/09.
Detaljnije o razlozima za podnoenje ustavne albe vidi www.bgcentar.org.rs.
Sl. glasnik RS, 67/03, 101/05, 90/07, 72/09 i 111/09.
140
sportskoj priredbi ili javnom skupu. Prema KZ, ova mera moe trajati od jedne do
pet godina. Ista mera, u trajanju od jedne do tri godine, predviena je i kao zatitna
mera Zakonom o prekrajima.298
Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama predvia preduzimanje posebnih mera prilikom odravanja sportskih priredaba
poveanog rizika (l. 1018). Organizator sportske priredbe duan je da obrazuje
odgovarajuu redarsku slubu ili da angauje pravno lice ili preduzetnika radi obavljanja poslova fizikog obezbeenja i odravanja reda na sportskoj priredbi (l. 8).
Novelama Zakona koje su poele da se primenjuju od januara ove godine, kao redar
se moe angaovati samo lice koje je prolo program obuke Ministarstva.
4.11. Sloboda udruivanja

lan 22 PGP:
1. Svako lice ima pravo da se slobodno udrui sa drugim licima, ukljuujui i pravo na
osnivanje sindikata i ulanjenje u iste radi zatite svojih interesa.
2. Vrenje ovog prava moe biti samo predmet ogranienja predvienih zakonom a koja
su potrebna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti,
javnog reda ili radi zatite javnog zdravlja i morala ili prava i sloboda drugih lica. Ovaj lan
ne spreava da se vrenje ovog prava od strane lanova oruanih snaga i policije podvrgne
zakonskim ogranienjima.
3. Nijedna odredba ovog lana ne doputa dravama lanicama Konvencije od 1948. godine Meunarodne organizacije rada o sindikalnoj slobodi i zatiti sindikalnih prava da donose
zakonske mere koje bi naruavale ili da primenjuju zakon na nain koji bi naruavao garantije
predviene navedenom konvencijom.
lan 11 EKPS:
1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruivanja s drugima, ukljuujui pravo da osniva sindikat i ulanjuje se u njega radi zatite svojih interesa.
2. Za vrenje ovih prava nee se postavljati nikakva ogranienja, osim onih koja su popisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne
bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite
prava i sloboda drugih. Ovim se lanom ne spreava zakonito ograniavanje vrenja ovih prava
pripadnicima oruanih snaga, policije ili dravne uprave.
4.11.1. Opte
Ustavom Republike Srbije jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog
drugog oblika udruivanja (l. 55). Ustav, s druge strane, garantuje i pravo da se
ostane van svakog udruenja.299
298
299
Sl. glasnik RS, 101/05, 116/08 i 111/09.

Ovo je u skladu sa stavom Evropskog suda za ljudska prava da drava mora svakome garantovati pravo da se ne udruuje sa drugima, odnosno da ne pristupa nekom udruenju. Vidi Sigurour A. Sigurjonsson protiv Islanda, ECHR, App. No. 16130/90 (1993). Sorensen i Rasmussen
protiv Danske, ECHR, App. Nos. 52562/99 i 52620/99 (2006).
141
Dva zakona su kljuna za ovu oblast: Zakon o udruenjima,300 i Zakon o

politikim strankama.301
Zakonom o udruenjima ureuje se osnivanje, pravni poloaj, upis i brisanje
iz Registra, lanstvo, organi, statusne promene, prestanak rada i druga pitanja od
znaaja za rad udruenja, kao i status i delovanje stranih udruenja. Udruenja na
koja se Zakon odnosi jesu, pre svega, nevladine organizacije, a Zakon se primenjuje
i kao opti zakon na ostala udruenja ije je delovanje ureeno posebnim zakonima (politike ili sindikalne organizacije, verske organizacije itd.), u pogledu pitanja
koja posebnim zakonima nisu regulisana.
Doputa se da udruenja, pod odreenim uslovima, obavljaju privrednu ili
drugu aktivnost kojom stiu dobit, ali udruenja nemaju pravo da ostvarenu dobit
raspodeljuju lanovima i osnivaima. Predvieno je i da se sredstva za podsticanje
programa ili nedostajueg dela sredstava za finansiranje programa koje realizuju
udruenja, a koja su od javnog interesa, obezbeuju u budetu Srbije i dodeljuju
na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave takoe mogu udruenjima dodeljivati sredstva iz svojih budeta.
Zakonom je predvieno da fizika i pravna lica koja daju priloge i poklone
udruenjima mogu biti osloboena odgovarajuih poreskih obaveza u skladu sa odgovarajuim poreskim zakonom (l. 36, st. 2). Meutim, u poreske zakone jo uvek
nisu unete odgovarajue odredbe kojima bi se realizovala ova mogunost.302
4.11.2. Osnivanje i prestanak rada udruenja

Ustav Srbije propisuje da se udruenja osnivaju bez prethodnog odobrenja,
uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skladu sa zakonom (l. 55, st. 2).
Zakonom o udruenjima izriito je propisano da je upis u registar dobrovoljan, ali samo udruenja upisana u registar stiu status pravnog lica (l. 4). Udruenja koja nisu upisana u registar smatraju se osnovanim i bez ispunjavanja tog
uslova, ali se na njih primenjuju pravna pravila o graanskom ortakluku. Registar
udruenja vodi Agencija za privredne registre.
Udruenje mogu osnovati najmanje tri osnivaa, a novina u Zakonu o udruenjima je da stariji maloletnici (lica koja su navrila 14 godina) mogu biti osnivai
udruenja (l. 10), ali samo uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njihovog zakonskog zastupnika, ime se spreava zloupotreba dece u ovoj oblasti.
Politike stranke upisuju se u registar politikih stranaka koji vodi Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu.303 Politike stranke se mogu udruivati s drugim strankama u ire politike saveze, a mogu se i spojiti s drugim strankama, pri emu tako nastala nova stranka postaje pravni subjekt, dok pojedinane
300
301
302
303

O finansiranju politikih stranaka vidi I.4.14.4.1.
Vie o osnivanju politikih stranaka vidi I.4.14.4.
142
stranke koje su se spojile gube svoj pravni subjektivitet (l. 33 i 34 Zakona o politikim strankama).
Sindikalne organizacije registruju se kod ministarstva nadlenog za poslove
rada (l. 217 i 238 ZOR; l. 4 Pravilnika o upisu sindikata u registar304).
U sluaju brisanja iz registra, udruenje gubi status pravnog lica. Do brisanja
iz registra dolazi: a) ako se smanji broj lanova potrebnih za osnivanje; b) ako istekne vreme na koje je udruenje osnovano; c) ako postoji odluka o prestanku rada;
d) usled statusne promene koja za posledicu ima prestanak udruenja; e) ako ne
obavlja aktivnosti predviene statutom due od dve godine, odnosno ako se skuptina ne sastane u dvostruko duem periodu od onog predvienog statutom; f) ako mu
je zabranjen rad; g) u sluaju steaja (l. 49).
Zakon o politikim strankama predvia da politika stranka prestaje da postoji brisanjem iz registra, do ega dolazi ako stranka donese odluku o prestanku
rada, ako se spoji sa drugom ili drugim politikim strankama, i ako joj Ustavni sud
zabrani rad ili ako ne podnese u roku prijavu za obnovu upisa u registar (stranke
su, prema lanu 30, dune da svakih 8 godina podnose prijavu za obnovu upisa u
registar) (l. 35 i 36).
4.11.3. Ogranienja
Ustav Republike Srbije sadri zabranu osnivanja i delovanja tajnih i paravojnih udruenja. Pored toga, Ustav predvia mogunost zabrane udruenja ije je
delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Odluku o
zabrani udruenja moe doneti samo Ustavni sud (l. 55, st. 4 Ustava).
Prema Zakonu o udruenjima, zabranjena su tajna i paravojna udruenja.
Zakonom o udruenjima i Zakonom o politikim strankama nabrojani su i ciljevi
kojima se udruenje, odnosno politika stranka, ne sme rukovoditi u svom delovanju. Ovi osnovi zabrane rada odgovaraju Ustavom pobrojanim osnovima, a Zakon o
udruenjima i Zakon o politikim strankama uvode i novi osnov zabrane ciljeve i
delovanje usmerene na naruavanje teritorijalne celovitosti Republike Srbije.
Zakon o zabrani diskriminacije takoe predvia zabranu udruivanja, ako
je cilj udruivanja vrenje diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa
koje je usmereno na krenje ustavom, pravilima meunarodnog prava i zakonom
zajamenih sloboda i prava ili izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mrnje,
razdora ili netrpeljivosti (l. 10).
Odluku o zabrani rada politikih stranaka donosi Ustavni sud, na predlog
Vlade, Republikog javnog tuioca ili Ministarstva (l. 37 i 38 Zakona o politikim
strankama).
Odluka Ustavnog suda o zabrani udruenja moe da se odnosi kako na udruenja koja su upisana u registar udruenja, tako i na ona koja nisu upisana. Postupak
304
143
za zabranu pokree se na predlog Vlade, Republikog javnog tuioca, Ministarstva

nadlenog za poslove uprave, ministarstva nadlenog za oblast u kojoj se ostvaruju
ciljevi udruenja ili registratora.
U 2009. godini je usvojen Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili
faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih
simbola i obeleja305 kojim se zabranjuje bilo kakvo delovanje neonacistikih ili
faistikih organizacija ili udruenja kojim se kre ustavna prava i slobode graana. Zakon odreuje ove organizacije kao organizacije koje u svojim programima i
statutima afirmiu neonacistike i faistike ideje. Propagiranje ideja i delatnosti
ovih organizacija osnov je da se registrovano udruenje izbrie iz registra. Ukoliko
neonacistike ili faistike ideje svojim delovanjem propagira lan registrovanog
udruenja, udruenje e biti novano kanjeno.
Ustavni sud je na sednici odranoj u junu ove godine doneo odluku kojom
se utvruje da je organizacija Nacionalni stroj tajno udruenje, ije je delovanje
zabranjeno. Zakon o Ustavnom sudu propisuje dejstvo odluke kojom Ustavni sud
zabranjuje rad politike stranke i udruenja graana, a koje se svodi na brisanje
iz odgovarajueg registra. Meutim, Zakonom o Ustavnom sudu nije propisano
dejstvo odluke kojom Ustavni sud utvruje da je konkretno udruenje tajno i samim tim ex constitutione zabranjeno, ali lan 171, st. 2 Ustava predvia da Ustavni
sud, kada je to potrebno, svojom odlukom ureuje nain njenog izvrenja. Tako se
odlukom, kojom je utvreno da je Nacionalni stroj zabranjeno udruenje, ovoj
organizaciji zabranjuje da deluje i da promovie svoje ideje i ciljeve, kao i da se
upie u odgovarajui registar, a svi dravni organi i organizacije su obavezni da u
granicama svoje nadlenosti preduzmu mere u cilju sprovoenja ove odluke. Statut
Nacionalnog stroja definie ovu organizaciju kao savez rasno svesnih nacionalista. Ovo je prva ekstremistika organizacija koju je Ustavni sud zabranio iako
Nacionalni stroj ne ispunjava propisane formalne uslove, koji bi ovu organizaciju
inili udruenjem graana. Ustavni sud je ocenio da su formalni nedostaci posledica svesne namere osnivaa, da aktivisti organizacije i nain njihovog delovanja
ostanu van domaaja javnosti odnosno da deluju po principu tajne organizacije. Ova
odluka je izuetno vana za praksu Ustavnog suda, imajui u vidu da se Ustavni sud
u martu 2011. godine oglasio nenadlenim da odluuje o predlogu tadanjeg vrioca dunosti Republikog javnog tuioca za zabranu 14 navijakih podgrupa ije je
delovanje usmereno na krenje zajemenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanje
rasne, nacionalne i verske mrnje. Na raspravi, na kojoj se odluivalo o predlogu,
preovladalo je miljenje da je Ustavni sud nadlean samo za zabranu registrovanih
udruenja, a da je zabrana i krivino gonjenje neformalnih, ekstremnih, navijakih
grupa regulisana Krivinim zakonikom. Utemeljenje ovakvog stava Ustavnog suda
bi nesumnjivo ostavljao prostor za brojne zloupotrebe, te je iz tog razloga odluka o
zabrani neformalne organizacije Nacionalni stroj od precedentnog znaaja. Pred
Ustavnim sudom se vodi postupak za zabranu registrovanog ekstremistikog udru305
144
enja Otaastveni pokret Obraz, dok je postupak za zabranu udruenja 1389

obustavljen.306
4.11.3.1. Ogranienje slobode udruivanja javnih slubenika. Ustav Republike Srbije zabranjuje politiko udruivanje sudijama Ustavnog suda, sudijama redovnih, upravnih i trgovinskih sudova, zatitniku graana, javnom tuiocu i pripadnicima vojske i policije.307 Zabrana irokom krugu javnih slubenika i nosiocima
sudske vlasti da budu lanovi politikih stranaka je sporna jer iskljuuje iz politikog ivota jedan znaajan segment stanovnitva i predstavlja ozbiljno ogranienje
slobode udruivanja i slobode izraavanja.308 Evropska komisija za ljudska prava
zauzela je stav da potpuna zabrana sindikalnog udruivanja pripadnicima oruanih
snaga, policije i dravne uprave jeste u skladu s EKPS.309 Prema miljenju Evropske komisije, dravama mora biti dato iroko polje slobodne procene kada osiguravaju zatitu nacionalne bezbednosti.310
Zakon o policiji dozvoljava sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje
i delovanje policijskih slubenika. Zakon sadri zabranu stranakog organizovanja i
politikog delovanja u samom ministarstvu (l. 134).
Zakon o javnom tuilatvu311 (l. 49) i Zakon o sudijama312 (l. 30) predviaju da sudija, kao i javni tuilac i zamenik, ne mogu biti lanovi politike stranke.
Meutim, sudijama, javnim tuiocima i zamenicima izriito je priznato pravo da se
u tom svojstvu udruuju radi zatite svojih interesa, kao i da preduzimaju mere radi
zatite i odravanja svoje samostalnosti (javni tuioci i zamenici), odnosno svoje
nezavisnosti i samostalnosti (sudije).
4.11.4. Udruivanje stranaca

Zakonom o udruenjima se regulie delovanje stranih udruenja u Srbiji (glava VIII Zakona).313 Prema Zakonu, predstavnitvo stranog udruenja ima pravo da
deluje slobodno u Srbiji ako deluje u skladu s vaeim pravnim pravilima.
306
307
308
309
310
311
312
313
Vidi http://www.ustavni.sud.rs/page/view/156-101514/obustavljen-postupak-za-zabranu-radaudruzenja-graana-pokret-1389.
PGP i EKPS doputaju da drave zakonski ograniavaju pravo na slobodno udruivanje pripadnika oruanih snaga i policije, a prema EKPS i pripadnika dravne uprave (l. 22, st. 2 PGP i
l. 11, st. 2 EKPS).
Evropski sud za ljudska prava je u svojoj odluci Rekvenji protiv Maarske (ECHR, App. No.
25390/94 (1999), zauzeo stav da zabrana pripadnicima policije da se ulanjuju u politike
stranke i uestvuju u politikim aktivnostima nije protivna lanovima 10 (sloboda izraavanja)
i 11 (sloboda udruivanja) EKPS, pa je stoga ovo ogranienje u naelu dozvoljeno.
Vidi Savet sindikata dravnih slubi (Council of Civil Service Unions) protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 11603/85, (1987).
Vidi Leander protiv vedske, ECmHR, App. No. 9248/81 (1987).
Sl. glasnik RS, 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 i 101/11.
Sl. glasnik RS, 116/08, 104/09 i 101/10.
Pod stranim udruenjem se podrazumeva udruenje sa seditem u drugoj dravi, osnovano prema propisima te drave, kao i meunarodna udruenja i druge strane, odnosno meunarodne
145
Da bi strano udruenje moglo da deluje na teritoriji Republike Srbije neophodno je da osnuje svoje predstavnitvo, koje se upisuje u poseban registar stranih
udruenja. I ovaj registar vodi Agencija za privredne registre.
Predstavnitvo stranog udruenja brie se iz registra ako prestane s radom
bilo strano udruenje, bilo predstavnitvo, kao i u sluaju da rad predstavnitva
bude zabranjen odlukom Ustavnog suda.
Odluku o zabrani rada predstavnitva stranog udruenja donosi Ustavni sud,
kao i kad su u pitanju domaa udruenja, a za pokretanje postupka su ovlaena
ista lica kao i u sluaju postupka za zabranu rada domaih udruenja. Odluka o zabrani donosi se ako su ciljevi ili delovanje predstavnitva suprotni Ustavu, Zakonu
o udruenjima, meunarodnim ugovorima koje je Srbija prihvatila, kao i drugim
propisima.
4.12. Pravo na mirno uivanje imovine

Svako fiziko i pravno lice ima pravo na neometano uivanje svoje imovine. Niko ne
moe biti lien svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predvienim zakonom i
optim naelima meunarodnog prava.
Prethodne odredbe, meutim, ni na koji nain ne utiu na pravo drave da primenjuje
zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korienje imovine u skladu s optim interesima
ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dabina ili kazni.
4.12.1. Opte
Pravo na mirno uivanje imovine iz lana 1 Protokola br. 1 uz EKPS obuhvata
tri razliita pravila. Prvo pravilo, izraeno u prvoj reenici stava 1, opte je prirode i
sadri naela mirnog uivanja imovine. Drugo pravilo iz druge reenice istog stava
regulie oduzimanje imovine i podvrgava ga odreenim uslovima. Tree, sadrano
u stavu 2, priznaje pravo stranama potpisnicama da kontroliu korienje imovine
shodno optem interesu. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, drugo i tree pravilo potrebno je tumaiti u svetlu opteg naela izraenog u prvom pravilu.314
Prema praksi Evropskog suda, kod svakog meanja u pravo na mirno uivanje imovine neophodno je uspostaviti ravnoteu izmeu javnog interesa, s jedne
strane, i prava pojedinaca, s druge. Pitanje novane naknade ne postavlja se samo u
sluaju oduzimanja imovine, ve se naknada moe traiti i kada je re o ogranienjima manjeg intenziteta.315
314
315
nevladine organizacije, pod uslovom da su se lanovi ovih udruenja, odnosno organizacija

povezali radi ostvarivanja zajednikog ili opteg interesa ili cilja koji nije usmeren na sticanje
dobiti.
Vidi Holy Monasteries protiv Grke, ECHR, App. No. 13092/87 (1993). Kozacioglu protiv Turske, ECHR, App. No. 2334/03 (2009).
Vidi Sporrong i Lonnroth protiv vedske, ECHR, App. No. 7151/75 (1982).
146
lanom 58 Ustava Srbije jemi se pravo na imovinu. Ustav uglavnom prati

meunarodne standarde, naroito u pogledu oduzimanja imovine gde se izriito propisuje da je oduzimanje mogue iskljuivo u javnom interesu i uz pravinu naknadu. Meutim, odredba kojom se propisuje mogunost ogranienja uivanja prava
na imovinu ne sadri odredbu o proporcionalnosti takvog ogranienja, to nije u
skladu s meunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela. Ustav propisuje i da je
oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kazni
dozvoljeno samo u skladu sa zakonom.
4.12.2. Eksproprijacija
Zahtev da se uspostavi ravnotea izmeu javnog i privatnog interesa i da se
spree povrede prava na imovinu u naem zakonodavstvu se ostvaruje time to su
propisana dva uslova: da se eksproprijacija vri u javnom interesu i da se za eksproprisanu imovinu daje pravina naknada.
Zakon o eksproprijaciji (ZOE),316 regulie ogranienja i oduzimanje prava
svojine na nepokretnostima, koji predstavljaju najozbiljnije oblike meanja u pravo na mirno uivanje imovine. Prema ovom zakonu, postojanje javnog interesa
utvruje Vlada Srbije svojom odlukom. Protiv ovih akata Vlade moe da se vodi
upravni spor.
Subjekti koji mogu biti korisnici eksproprijacije pored Republike, Autonomne Pokrajine, grada, optine, drutvenih i dravnih fondova i javnih preduzea,
mogu biti i privredna drutva koja su osnovala javna preduzea, kao i privredna
drutva s veinskim dravnim kapitalom osnovana od strane Republike Srbije, Autonomne Pokrajine, grada, grada Beograda, ili optine.317
Zakon ne predvia obavezu Vlade da prilikom utvrivanja postojanja opteg
interesa za eksproprijaciju uzme u obzir i interes vlasnika nepokretnosti, niti da
ispita da li njegov interes da zadri nepokretnost i bavi se dotadanjom delatnou
moda pretee nad optim interesom(l. 20 ZOE). Nain donoenja odluka Vlade
o utvrivanju postojanja javnog interesa u praksi pokazivao je da se pojedinani
interes zaista nije uvaavao.
Postupak po predlogu za eksproprijaciju sprovodi i reenje donosi sluba optinske uprave za imovinskopravne poslove na ijoj teritoriji se nalazi nepokretnost
predloena za eksproprijaciju (l. 29, st. 1). Po albi protiv prvostepenog reenja
donetog po predlogu za eksproprijaciju reava Ministarstvo finansija (l. 29, st. 5).
ZOE predvia mogunost da korisnik eksproprijacije stupi u posed nepokretnosti i pre dana pravnosnanosti reenja o naknadi, odnosno pre zakljuenja sporazuma o naknadi, ako Ministarstvo finansija proceni da bi to bilo neophodno zbog
hitnosti izgradnje odreenog objekta ili izvoenja radova (l. 35, st. 1). Zbog nedo316
317

Ovako irok krug korisnika eksploatacije uveden je izmenama Zakona 2009. godine. Izmenama
je proiren i broj sluajeva u kojima se moe utvrditi javni interes (Sl. glasnik RS, 20/09).
147
voljne odreenosti formulacije hitnost izgradnje odreenog objekta ili izvoenja

radova, ova odredba prua iroka ovlaenja Ministarstvu finansija i nije dovoljno
precizna da bi ispunila uslov zakonitosti u skladu s evropskim standardima. Naime, prema praksi EKPS, da bi se zadovoljio uslov zakonitosti, zakon mora, izmeu
ostalog, da prua zatitu od samovolje u odluivanju dravnih organa.318
ZOE ne predvia rok u kome raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti
moe da podnese zahtev za ponitaj pravnosnanog reenja o eksproprijaciji.
U pogledu drugog uslova obezbeivanje pravine naknade, zakon predvia
da pravina naknada ne moe biti nia od trine vrednosti nepokretnosti. U sluaju da se strane ne sporazumeju, o naknadi odluuje sud. U praksi se zbog duine
trajanja postupka esto dogodi da se ne realizuje naknada po trinoj vrednosti, jer
se ona odreuje putem vetaka, koji svojim nalazima ne mogu uvek da isprate poveanje cena.
4.12.3. Povraaj bespravno oduzete imovine

i obeteenje ranijih vlasnika
U poslednjem kvartalu 2011. godine konano je usvojen opti319 Zakon o
vraanju oduzete imovine i obeteenju (Zakon o restituciji).320 Restitucija imovine
oduzete od vlasnika pre stupanja na snagu Evropske konvencije nije meunarodna obaveza Srbije koja proistie iz ovog meunarodnog dokumenta i drava ima
potpunu slobodu da odlui da li e, pod kojim uslovima i kome vratiti oduzetu
imovinu, kao i u kojoj meri, na koji nain i u kom vremenskom periodu.321 Restituciju imovine oduzete bez naknade trine vrednosti nakon Drugog svetskog rata
primenom propisa o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji,
eksproprijaciji i drugih propisa primenjivanih nakon 9. marta 1945, treba posmatrati prevashodno u kontekstu pridruivanja Srbije Evropskoj uniji. Naime, uvoenje
potpune izvesnosti u svojinske odnose u Srbiji uslov je za uestvovanje srbijanskog
318
319
320
321
Kokkiniakis protiv Grke, ECHR, App. No. 14307/88 (1993) i Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 28945/95 (2001).
Ranije su doneti zakoni koji su obuhvatali posebne vidove imovine ili vlasnike. Zakonom o
nainu i uslovima priznavanja prava i vraanju zemljita koje je prelo u drutvenu svojinu po
osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (Sl. glasnik RS, 18/91, 20/92 i 42/98) predviena je
mogunost vraanja poljoprivrednog zemljita ranijim vlasnicima ili njihovim naslednicima.
Takoe vidi Zakon o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (Sl. glasnik
RS, 46/06). Pojedinim zakonima utvreni su postupci za evidentiranje oduzete imovine i vlasnika. Vidi: Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, (Sl. glasnik RS, 45/05).
Vidi predmete: Malhous v. Czech Republic, ECHR, App. No. 33071/96 (2001); Kopeck v. Slovakia, ECHR, App. No. 44912/98 (2004); Jantner v. Slovakia, ECHR, App. No. 39050/97 (2003);
Gratzinger and Gratzingerova v. Czech Republic, ECHR, App. No. 39794/98 (2002); Des Fours
Walderode v. the Czech Republic, ECHR, App. No. 40057/98 (2003); Bugarski and von Vuchetich v. Slovenia, ECHR, App. No. 44142/98 (2001); Nadbiskupija Zagrebaka v. Slovenia, ECHR,
App. No. 60376/00 (2004); Gavella v. Croatia, ECHR, App. No. 33244/02 (2006).
148
kapitala na otvorenom tritu Unije.322 Naravno, jednom donet zakon o restituciji

stvara imovnska prava kod graana Srbije i njegovo sprovoenje morae da bude u
skladu sa Evropskom konvencijom.323
Iako, dakle, drava ni u kom pogledu nije ograniena Evropskom konvencijom da uredi pitanje restitucije na nain na koji joj to odgovara, ona to ne moe
uiniti protivno odredbama svog ustava koji garantuje jednakost graana pred ustavom i zakonom (l. 21, st. 1 Ustava) i pravo na jednaku zakonsku zatitu (l. 21,
st. 2 Ustava). Beogradski centar za ljudska prava smatra da regulisanje restitucije u
Srbiji mora biti ureeno u skladu sa naelom pravinosti, zabrane diskriminacije i
ekonomske prihvatljivosti.
Zakonom o rerstituciji ureeni su uslovi, nain i postupak vraanja imovine
i obeteenja imovine oduzete od fizikih i odreenih pravnih lica i prenesena u
optenarodnu, dravnu, drutvenu ili zadrunu svojinu primenom 42 propisa324 o
agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji posle 9. marta 1945. godine (l. 1, st.
1). Zakon se takoe primenjuje na imovinu oduzetu u okviru Holokausta poinjenog na teritoriji Republike Srbije (l. 1, st. 2).
Pravo na restituciju imaju, pre svega, domaa fizika lica, odnosno dravljani
Republike Srbije koji su bili vlasnici oduzete imovine u vreme njenog oduzimanja
kao i zakonski naslednici bivih vlasnika u sluaju njihove smrti (l. 5, st. 1, ta.
1). Pravo na restituciju imaju i oni vlasnici koji su ve u posedu predmetne stvari
odnosno imovine, a koji su takav posed stekli teretnim pravnim poslom (l. 5, st.
1, ta. 3). Ovom odredbom se tei otklanjanju gubitka imovinske koristi vlasnika
koji su, praktino, otkupili od drave svoju sopstvenu imovinu. Pravo na restituciju
takoe imaju i ona lica koja su svoju imovinu otuila kupoprodajnim ugovorom u
korist drave po ceni koja je bila manja od trine (l. 5, st. 1, ta. 4). Pravna lica,
osim zadubina,325 ne spadaju u krug lica koja imaju prava na restituciju prema
ovom zakonu. Ovo je suvislo reenje s obzirom da pravna lica koja su postojala
pre Drugog svetskog rata ili nemaju pravno lice koje bi se moglo smatrati njihovim
sledbenikom, upravo usled podravljavanja, ili imaju fiziko lice za biveg vlasnika
kome pripada pravo na povraaj ili obeteenje. Na kraju, strani dravljani imaju
pravo na restituciju pod uslovom reciprociteta (l. 5, st. 1, ta. 5). Reciprocitet postoji i sa dravom koja nije ureivala vraanje imovine ako dravljani Republike
Srbije mogu da steknu pravo svojine i naslede nepokretnosti u toj dravi. Strani dravljani nemaju pravo na restituciju u sluaju odsustva reciprociteta, potom ukoliko
je obavezu obeteenja preuzela strana drava po osnovu meunarodnog ugovora
kao i ukoliko su i bez postojanja meunarodnog ugovora, obeteeni ili im je pravo
na vraanje imovine priznato pravom strane drave (l. 5, st. 2).
322
323
324
325
Vidi poglavlje 23 Upitnika Evropske komisije i Pitanje 135 u okviru Politikih kriterijuma u
Upitniku.
Broniowski v. Poland, ECHR, App. No. 31443/96 (2004); Kopeck v. Slovakia, ECHR, App.
No. 44912/98 (2004).
lan 2 Zakona sadri detaljan spisak relevantnih propisa.
lan 5, st. 1, ta. 2 Zakona.
149
Pravo na restituciju nemaju ni ona fizika lica koja su bila pripadnici okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njihovi naslednici. Ova odredba izazvala je negodovanje meu
graanima Srbije, uglavnom pripadnicima nacionalnih manjina i stranim dravljanima koji tvrde da je ovom odredbom potvren princip kolektivne krivice s obzirom
da su prava na restituciju liena i ona lica koja su silom mobilisana u okupatorske
snage, kao i lica koja nisu inila ratne zloine.326 Odredba je i nejasna s obzirom da
ne objanjava koje se vojne i paravojne formacije imaju smatrati okupacionim snagama i da li ovaj pojam ukljuuje i domae organizacije koje su aktivno saraivale
sa okupacionim snagama tokom Drugog svetskog rata. Nedostaci ove odredbe u velikoj su meri otklonjeni donoenjem Zakona o rehabilitaciji,327 u kome se propisuje
da pravo na rehabilitaciju i restituciju ne pripada pripadnicima okupacionih snaga
koje su okupirale delove teritorije Republike Srbije tokom Drugog svetskog rata i
pripadnicima kvislinkih formacija, a koji su izvrili, odnosno uestvovali u izvrenju ratnih zloina (l. 2 Zakona o rehabilitaciji). Smatrae se da je lice izvrilo ratne
zloine ukoliko je pravnosnano osueno za vrenje ratnih zloina od strane organa
pod kontrolom Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije ili sudova i drugih
organa Demokratske Federativne Jugoslavije i Federativne Narodne Republike Jugoslavije, kao i Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa tokom Drugog svetskog rata, ukoliko se u postupku rehabilitacije ne utvrdi
da je lice bilo nepravedno osueno (l. 2, st. 2 Zakona o rehabilitaciji). Zakon o
rehabilitaciji, meutim, ne otklanja sve nedostatke Zakona o restituciji s obzirom da
propisuje da se ne mogu rehabilitovati oni pripadnici okupacionih snaga i kvinslikih formacija koji su za vreme trajanja Drugog svetskog rata na teritoriji Republike
Srbije lieni ivota u oruanim sukobima, odnosno koji su poginuli tokom borbi
(l. 1, st. 4 Zakona o rehabilitaciji). ini se da je, prema slovu zakona, irelevantno
njihovo uee u ratnim zloinima, odnosno da se njihov gubitak ivota u redovima
okupacionih snaga i kvinslikih formacija pravno poistoveuje sa ratnim zloinom.
Takoe nije jasno koje se paravojne formacije smatraju kvinslikim formacijama.
Zakon izriito iskljuuje restituciju imovine rtvama holokausta bez pravnih
naslednika i propisuje da e se raspolaganje tom imovinom urediti posebnim zakonom. Ovo je logina posledica injenice da takva imovina jednostavno nema ive
titulare, te se na nju ne mogu primenjivati opta pravila o restituciji.
Zakon propisuje da je restitucija u naturalnom obliku prioritetna, a da e se
obeteenje nuditi samo u sluajevima u kojima povraaj imovine u naturalnom
obliku nije mogu (l. 8 Zakona). Pravo svojine vraa se i na stvarima koje su u
dravini privatnih lica, s tim to e se izmeu draoca stvari i vlasnika stvari uspostaviti zakupodavni odnos prema trinim uslovima (l. 8, st. 2 Zakona). Pravo svojine ne moe se vratiti na stvarima i nepokretnostima koja su nakon podravljavanja
326
327
Srbija usvojila Zakon o restituciji, vlasnici nezadovoljni Radio Slobodna Evropa, 26. septembar 2011, dostupno na http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija_usvojila_zakon_o_
restituciji/24340687.html.
150
prodata u privatno vlasnitvo, te e se u takvim sluajevima pristupiti obeteenju.

Ovim se spreava nepravedan odnos prema savesnim draocima i vlasnicima predmetne stvari i ini se proporcionalnim reenjem koje osigurava pravnu sigurnost,
ekonomsku racionalnost i jednako uvaavanje prava svih graana. Ovim se takoe
spreava ponitenje efekata privatizacije.
Predmet obeteenja mogu biti samo realne stvari. Ekonomska racionalnost
jednostavno ne dozvoljava vraanje izgubljene dobiti, te Zakon takvu mogunost
izriito iskljuuje (l. 14).
Predmet restitucije prema Zakonu su nepokretne i pokretne stvari u javnoj
svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, u dravnoj, drutvenoj i zadrunoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara
i drutvenoj i zadrunoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu. Predmet vraanja su podravljene nepokretnosti: graevinsko zemljite, poljoprivredno zemljite,
ume i umsko zemljite, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije
i drugi objekti koji postoje na dan stupanja na snagu ovog zakona. Predmet vraanja
su i podravljene pokretne stvari upisane u javni registar, kao i druge pokretne stvari koje prema propisima o kulturnim dobrima predstavljaju kulturna dobra i kulturna
dobra od velikog i izuzetnog znaaja, a koja postoje na dan stupanja na snagu ovog
zakona. Nepokretne stvari vraaju se u svojinu bivim vlasnicima osloboene hipotekarnih tereta uz garancije Republike Srbije. Line slubenosti se gase dok povraaj imovine nema efekta na ustanovljene stvarne slubenosti (l. 21). Ovo reenje u
skladu je sa zahtevima pravne sigurnosti i pravinosti.
Zakon propisuje da niz nepokretnih i pokretnih stvari ne moe biti predmet
vraanja, ukljuujui i dravna preduzea (l. 18). Bivim vlasnicima takvih preduzea pripada pravo na obeteenje. Obeteenje se vri u vidu dravnih obveznica
Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeteenja (l. 30). Ukupan iznos
obeteenja ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike
Srbije, te se za ove namene opredeljuje iznos od dve milijarde evra, uvean za zbir
pripadajuih kamata za sve korisnike obeteenja, obraunatih po kamatnoj stopi od
2% godinje, za period od 1. januara 2015. godine do rokova dospea utvrenih zakonom (l. 30, st. 2). Iznos obeteenja utvruje se u evrima, tako to se osnovica obeteenja pomnoi koeficijentom koji se dobija kada se stavi u odnos iznos od dve milijarde evra i iznos ukupnog zbira osnovica obeteenja utvrenih reenjima o pravu
na obeteenje uveanog za procenu neutvrenih osnovica (l. 31, st. 1). Procenjuje se
da je ukupan zbir osnovica za obeteenje oko 4,5 milijarde evra, odnosno duplo vei
od propisanog.328 Osnovica vrednosti obeteenja utvruje se prema trinoj vrednosti stvari na dan procene (l. 3234). Maksimalan iznos obeteenja po vlasniku, zbog
zatite javnog interesa, ogranien je na 500 hiljada evra (l. 31, st. 3 i 4).
Zakonom je propisan posebni upravni postupak za povraaj imovine odnosno
obeteenje koji se vodi pred Agencijom za restituciju (l. 3950). Protiv reenja
328
Restitucija prola, eleznice nisu B92, 26. septembar 201, dostupno na: http://www.b92.net/
biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=09&dd=26&nav_id=544859.
151
Agencije predvien je drugostepeni upravni postupak kao i pravo na pokretanje

upravnog spora protiv drugostepenog reenje (l. 48). Postupak po tubi za pokretanje upravnog spora smatra se hitnim (l. 48, st. 4).
Opti utisak o sistemu restitucije u Srbiji, kako je ustanovljen optim Zakonom o povraaju imovine i obeteenju i posebnim zakonima povezanim sa njim, je
da su u velikoj meri ispunjeni zahtevi zabrane diskriminacije (uz odreene izuzetke
koji su predstavljeni gore), potovanja pravne sigurnosti i pravinosti. Takoe, postupak restitucije garantuje pravo na pravne lekove, te je i taj aspekt zatite ljudskih
prava ispunjen. Ostaje da se vidi koliko je sistem zasnovan na principu ekonomske
racionalnosti. Na prvi pogled, ini se da e drava imati potekoe da ispuni obveznice ali ostaje da se vidi kako e zakoni biti sprovoeni u praksi i kakve e sve
aranmane Republika Srbija uspeti da sklopi sa meunarodnim finansijskim institucijama bez ijeg uea sprovoenje restitucije u Srbiji jednostavno nije mogue.
4.12.4. Stanarsko pravo

Stanarsko pravo je specifian oblik korienja prostorija za stanovanje, takozvani administrativni zakup, nastao u pravu bive Jugoslavije. Stanarsko pravo
moglo se uspostaviti na stanovima u drutvenom, kao i na stanovima u privatnom
vlasnitvu. U Zakonu o stanovanju329 koji je na snazi, preteno se ureuje nain na
koji e ovaj institut postepeno nestati iz pravnog sistema.330
Posle otkupa drutvenih stanova i prelaska prava svojine na stanovima u
privatnu, stanarsko pravo je ostalo samo na stanovima u privatnoj svojini koje je
konstituisano do 1973. godine administrativnim putem i transformisalo se u pravo
zakupa s odreenim administrativnim ogranienjima, pre svega u vezi s visinom zakupnine i nainom prestanka zakupa. U sudskoj praksi formiran je stav da stanarsko
pravo na stanovima u privatnom vlasnitvu ne mogu da steknu lica koja su roena
posle 1973. godine, bez obzira da li su ivela u zajednikom domainstvu s poslednjim nosiocem stanarskog prava, pa e tako ovaj institut na neki nain odumreti.
Ostaje otvoreno pitanje da li e postojati povreda prava na mirno uivanje imovine
u sluaju da lice koje je ceo ivot ivelo u nekom stanu dobije nalog za iseljenje
posle smrti nosioca stanarskog prava, jer ono to stanarsko pravo ne moe preneti na
sebe poto je roeno posle 1973. godine.
Zbog nereenog pitanja restitucije Zakon o stanovanju je korisnike stanova u
privatnoj svojini331 doveo u podreen poloaj u odnosu na nosioce stanarskog prava
na drutvenim stanovima kojima je omoguen otkup i potpuno raspolaganje stanovima u kojima su se zatekli. U periodu od 1945. do 1990. godine pri dodeli stanova
329
330
331
Sl. glasnik RS, 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 49/95, 16/97, 46/98,
26/01 i 99/11.
Vidi Izvetaj 2006, I.4.12.5.
Stanarsko pravo na ovim stanovima ustanovljeno je tada vaeim zakonima: Zakonom o raspolaganju stanovima i poslovnim prostorijama iz 1945. godine, Zakonom o stambenim odnosima
FNRJ iz 1959. godine, i Zakonom o stambenim odnosima SR Srbije iz 1973. godine.
152
u drutvenoj svojini smatralo se da ovi graani imaju reeno stambeno pitanje tako
da nisu mogli da konkuriu za ove stanove.
4.13. Prava pripadnika manjina

lan 27 PGP:
U dravama gde postoje etnike, verske ili jezike manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti liena prava da imaju, zajedno sa drugim lanovima svoje grupe, svoj
posebni kulturni ivot, da ispoljavaju i upranjavaju svoju sopstvenu veru ili da se slue svojim
jezikom.
4.13.1. Opte
Srbija je ratifikovala najvanije univerzalne i regionalne ugovore kojim se neposredno ili posredno zajemuju prava i slobode pripadnika manjina,332 ukljuujui
Okvirnu konvenciju za zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i Evropsku povelju
o regionalnim i manjinskim jezicima, kojima se definie minimum zatite garantovan
manjinskim grupama. Savetodavni komitet Saveta Evrope za primenu Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina (Savetodavni komitet) je do sada usvojio dva
sabetodavna miljenja, a u septembru idue godine e ponovo posetiti Srbiju.
U preambuli Ustava navedeno je da se on donosi polazei od dravne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih graana i etnikih zajednica u Srbiji, a
Srbija se definie kao drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na ... ljudskim i manjinskim pravima i slobodama... (l. 1). Ovakvo odreenje
upuuje na to da u Ustavu nije prevladalo graansko, ve etniko odreenje drave
po kojem je Srbija drava srpskog, a zatim i svih drugih naroda. Iako je stav Venecijanske komisije u pogledu ovakvog definisanja drave u Ustavu bio neutralan,333 ne
moe da se smetne s uma injenica da je uporednopravna ustavna praksa pokazala
da je ovakvo prisvajanje drave od strane veinskog naroda najee povezano i s
odnosom dravnih organa prema manjinskim problemima u praksi.
4.13.2. Definicija manjine

Poloaj manjina u Srbiji ureuju pre svega Ustav Srbije iako u njemu nema
definicije etnike manjine. Na nivou Srbije nije usvojen poseban zakon o zatiti manjina a Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (u nastavku teksta: Zakon
o zatiti manjina)334 usvojen je u vreme postojanja Savezne Republike Jugoslavije i
nastavio je da vai na teritoriji Srbije nakon odvajanja Crne Gore 2006. godine.
332
333
334
Nekim od ugovora SRJ je pristupila sukcesijom (s obzirom da je jo SFRJ bila strana ugovornica), a nekim je pristupila dravna zajednica SCG.
Venecijanska komisija smatra da ovakvo definisanje, iako naglaava etniki karakter drave,
u praksi ne mora da proizvodi nikakve posledice. Vidi Venecijanska komisija, Miljenje o
Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD (2007)004, 19. mart 2007, st. 10. http://
www.venice.coe.int/docs/2007/CDL-AD(2007)001-e.asp.
Sl. list SRJ, 11/02.
153
Zakon o zatiti manjina nacionalnu manjinu u lanu 2, st. 1 definie kao:

Svaka grupa dravljana [...] koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji [...], pripada nekoj od grupa stanovnitva koje su u dugotrajnoj i
vrstoj vezi sa teritorijom [...] i poseduje obeleja kao to su jezik, kultura, nacionalna ili etnika pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od veine stanovnitva, i iji se
pripadnici odlikuju brigom da zajedno odravaju svoj zajedniki identitet, ukljuujui kulturu,
tradiciju, jezik ili religiju.
Nacionalnim manjinama se, u smislu ovog zakona, smatraju i [...] grupe

dravljana koji se nazivaju ili odreuju kao narodi, nacionalne i etnike zajednice,
nacionalne i etnike grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava
1 ovog lana. (l. 2, st. 2). Na osnovu ovakve definicije, pripadnicima nacionalnih manjina mogu se smatrati iskljuivo dravljani Srbije, ne i imigranti i lica bez
dravljanstva. Savetodavni komitet Saveta Evrope je u miljenjima o Srbiji ukazao
na to da bi uslovljavanje uivanja prava manjina dravljanstvom Srbije moglo imati
negativne posledice po lica iji dravljanski status nakon raspada SFRJ nije reen,
a posebno na Rome, koji imaju potekoe u pribavljanju uverenja o dravljanstvu,
pre svega zbog nedostatka linih dokumenata. i pozvao vlasti Republike Srbije da
ukinu ovaj uslov.335 Isti stav zauzela je i Venecijanska komisija u svom Izvetaju o
apatridima i pravima manjina iz 2006.336
Srbija je odgovorila da bi uklanjanje dravljanstva iz definicije nacionalne manjine dovelo do toga da se ne samo lica iji je status ostao nereen nakon raspada
SFRJ, ve i druge kategorije lica (radnici migranti iz azijskih zemalja, traioci azila,
itd.) nau pod reimom zatite predvienim za nacionalne manjine.337 S obzirom na
to da se, prema lanu 2 Zakona o zatiti manjina, nacionalnom manjinom smatraju
samo grupe stanovnitva koje su u dugotrajnoj i vrstoj vezi sa teritorijom SRJ (sada
Srbije), jasno je da bi ukidanjem ovog uslova jedina lica koja bi mogla doi pod pravni
reim zatite nacionalnih manjina lica iji status je nakon raspada SFRJ ostao nereen,
a to su uglavnom Romi. Moe se stoga zakljuiti da uklanjanje uslova dravljanstva
iz definicije nacionalne manjine ne moe proizvesti nikakve negativne posledice, a
moe donekle poboljati poloaj nesumnjivo ugroenih grupa stanovnitva.338
4.13.3. Zatita prava i ravnopravnosti nacionalnih manjina

U naelima Ustava propisano je da Republika Srbija titi prava nacionalnih
manjina, te da jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja
pune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta (l. 14). Osim prava koja su
Ustavom zajemena svim graanima, pripadnicima nacionalnih manjina se garantuju dodatna, individualna i kolektivna prava u posebnom treem delu Glave II.
335
336
337
338
Stav 37 drugog Miljenja Savetodavnog komiteta, (2009).

Vidi Venecijanska komisija, Izvetaj o apatridima i pravima manjina, 18. januar 2007, CDLAD (2007) 001, st. 144.
Komentar Vlade Srbije na stav 35 drugog Miljenja Savetodavnog komiteta.
O poloaju lica koja nisu ostvarila pravo na dravljanstvo vidi vie u I.4.15.2, II.3. i II.4.5
154
4.13.3.1. Ravnopravno uee u javnim poslovima i politikom ivotu.

Ustav Srbije, pored odredbe da svi graani pod jednakim uslovima mogu upravljati javnim poslovima i stupati na javne funkcije (l. 53 i l. 77, st. 1), predvideo
je da mora da se vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina prilikom zapoljavanja u dravnim
organima, javnim slubama, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne
samouprave (l. 77, st. 2). Slina je i odredba Zakona o zatiti manjina, mada na
nivou drave ne postoje evidencije o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina
u dravnoj administraciji, te je praktino nemogue utvrditi da li se u praksi potuju
ove odredbe Ustava i zakona o srazmernoj zastupljenosti nacionalnih manjina u
dravnoj administraciji.339
Zakon o politikim strankama340 stranku nacionalne manjine definie kao
stranku ije je delovanje posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zatitu i unapreenje prava pripadnika te nacionalne
manjine u skladu sa ustavom, zakonom i meunarodnim standardima, ureeno osnivakim aktom, programom i statutom politike stranke (l. 3). Stranku nacionalne
manjine moe osnovati 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Srbije (l.
9), to je 10 puta manji broj od broja graana neophodnog za osnivanje stranke koja
nije stranka nacionalne manjine. Takoe, za stranke nacionalnih manjina ne vai
takozvani izborni cenzus, to znai da uestvuju u raspodeli mandata i kada osvoje
manje od 5% glasova od broja biraa koji su glasali.
4.13.3.2. Izraavanje nacionalne pripadnosti. Ustav Srbije jemi slobodu
izraavanja nacionalne pripadnosti (l. 47), a odgovarajuu, ali precizniju odredbu sadri i Zakon o zatiti manjina, u ijem lanu 5, st. 1 se utvruje da niko ne
sme da pretrpi tetu zbog svog opredeljenja ili izraavanja svoje nacionalne pripadnosti ili zbog uzdravanja od takvog injenja.341 Prikupljanje podataka o pripadnosti odreenoj etnikoj manjini mora biti zakonski zatieno, a lica od kojih
se prikupljaju podaci biti obavetena o tome da je izjanjavanje dobrovoljno.342
Zakonom o zatiti podataka o linosti343 podaci koji se odnose na nacionalnu
pripadnost, rasu, jezik i veroispovest definisani su kao naroito osetljivi podaci
(l. 16). Ovi podaci mogu se obraivati na osnovu slobodno datog pristanka lica,
koji se daje u pismenom obliku, uz oznaku podatka koji se obrauje, svrhe obrade
i naina korienja (l. 17). Povreda slobode izraavanja nacionalne ili etnike
pripadnosti kanjava se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a ako
delo uini slubeno lice u vrenju svoje slube, kanjava se zatvorom do tri godine (l. 130 KZ).
339
340
341
342
343
Vidi drugo Miljenje Savetodavnog komiteta, (2009), st. 235243.

Na identian nain ovo pitanje reeno je u Okvirnoj konvenciji (l. 3, st. 1).
Vidi Miljenje o Srbiji Savetodavnog komiteta o Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih
manjina (2003), st. 27.
Sl. glasnik RS, 97/08 i 104/09.
155
Zakon o popisu stanovnitva, domainstava i stanova344 predvia da u popisnom obrascu za pitanja o nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku bude predvien odgovor otvorenog tipa, a kada je re o pitanju o veroispovesti garantuje se
pravo da se o ovom pitanju ne izjanjava (l. 27). Popis stanovnita obavljen je od
1. do 15. oktobra 2011. godine.
4.13.3.3. Ouvanje identiteta manjina. Ustav garantuje pravo na izraavanje, uvanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti, na korienje svog jezika i pisma i voenje odreenih upravnih postupaka
na tom jeziku, na kolovanje na svom jeziku u dravnim ustanovama i ustanovama
autonomnih pokrajina, na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, na potpuno
i nepristrasno obavetavanje na svom jeziku, na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom, itd. (l. 79, st. 1). Ustav zabranjuje nasilnu asimilaciju i preduzimanje mera koje bi mogle prouzrokovati vetako menjanje
nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde pripadnici nacionalnih manjina
ive tradicionalno i u znaajnom broju (l. 78, st. 3),345 kao i pravo na nesmetane
veze i saradnju sa sunarodnicima van Srbije (l. 80, st. 3).
U cilju ouvanja i razvoja nacionalne i kulturne posebnosti, pripadnici nacionalnih manjina imaju ustavno pravo da osnivaju prosvetna i kulturna udruenja
koja se finansiraju na naelu dobrovoljnosti (l. 80, st. 1). Zakon o zatiti manjina
predvia da bi drava trebalo da im finansijski pomae u skladu sa svojim mogunostima, da obezbedi sadraje iz oblasti kulture na jezicima nacionalnih manjina
u programima radija i televizije javnih servisa, dok muzeji, arhivi i institucije za
zatitu spomenika kulture iji je osniva drava imaju obavezu da obezbede predstavljanje i zatitu kulturno-istorijskog naslea manjina sa svoje teritorije, uz obavezno ukljuivanje predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u odluivanje
o nainu predstavljanja kulturno-istorijskog naslea nacionalnih manjina (l. 12).
Zakonom o kulturi346 predvieno je da se nacionalni saveti nacionalnih manjina
staraju o sprovoenju kulturne politike nacionalne manjine i, u skladu sa zakonom,
uestvuju u procesu odluivanja ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za
svoju kulturu, osnivaju ustanove kulture i druga pravna lica u kulturi (l. 5).
Zakon o crkvama i verskim zajednicama propisuje i poloaj i ureenje manjinskih crkava i verskih zajednica. Iako garantuje naelnu ravnopravnost verskih
konfesija na teritoriji Srbije, zakon ovu ravnopravnost naruava u nizu odredaba
nejednakim tretiranjem verskih zajednica.347
4.13.3.4. Upotreba jezika. Prema Ustavu u Srbiji je u slubenoj upotrebi
srpski jezik i irilino pismo a slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje
344
345
346
347
Sl. glasnik RS, 104/09 i 24/11.

Postojanje ove odredbe je znaajno imajui u vidu da je upravo ovakvih pojava bilo u neposrednoj prolosti.
Vidi I.4.8.
156
se zakonom. Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisama348 predvia da optine

u kojima ive pripadnici narodnosti utvruju kad su i jezici narodnosti u slubenoj upotrebi na njihovoj teritoriji svojim statutima (l. 11). Statut AP Vojvodine349
utvruje da su organima i organizacijama AP Vojvodine u slubenoj upotrebi srpski
jezik i irilino pismo, maarski, slovaki, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma (l. 26).
Osim jezika koji su u slubenoj upotrebi na teritoriji AP Vojvodine, u Srbiji su
u pojedinim optinama u slubenoj upotrebi jo albanski, bosanski i bugarski jezik.
Zakon o matinim knjigama350 previa da se imena pripadnika nacionalnih
manjina upisuju u matine knjige prema jeziku i pravopisu nacionalne manjine, i to
bez obzira na to da li se jezik manjine iji se pripadnik upisuje nalazi u slubenoj
upotrebi u jedinici lokalne samouprave u kojoj je organ koji vri upis (l. 17). Upis
se vri paralelno i na srpskom jeziku i irilinim pismom.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja odreeno je da se nastava za
pripadnike nacionalnih manjina odvija na maternjem jeziku, a izuzetno moe biti
obavljana i dvojezino ili na srpskom jeziku (l. 9, st. 2).
Povreda prava na upotrebu sopstvenog jezika i pisma je kao krivino delo
predviena Krivinim zakonikom (l. 129).
4.13.4. Posebna zatita manjina u Statutu AP Vojovodine

Ustav Srbije predvia pravo autonomnihj pokrajina da nacionalnim manjinama garantuju i dodatna prava (l. 79, st. 2). Statut AP Vojvodine je u pogledu
zatite prava manjina jo detaljniji od Ustava. Pored garantije nacionalne ravnopravnosti (l. 6), Statut u lanu 7 definie viejezinost, multikulturalizam i multikonfesionalizam kao optu vrednost od posebnog znaaja za AP Vojvodinu i
ustanovljava dunost svih pokrajinskih organa i organizacija da, u okviru svojih
prava i dunosti, podstiu i pomau ouvanje viejezinosti i kulturne batine nacionalnih zajednica koje tradicionalno ive u AP Vojvodini, kao i da posebnim merama
i aktivnostima pomau meusobno uvaavanje i upoznavanje razliitih jezika, kultura i veroispovesti u AP Vojvodini. Statutom su garantovani posebna zatita i sva
prava koja su aktima Republike Srbije garantovana nacionalnim manjinama i pripadnicima nacionalnih manjina (l. 22), ali je predvieno i da AP Vojvodina moe
obezbediti dodatna ili dopunska prava, odnosno postaviti vii stepen zatite prava
pripadnika nacionalnih zajednica koje ine brojanu manjinu u ukupnom stanovnitvu AP Vojvodine (l. 23, st. 2). Pored toga, propisano je da AP Vojvodina prati
ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava (individualnih i kolektivnih) i obezbeuje
njihovo ostvarivanje i zatitu kada ta zatita nije obezbeena na republikom ili
lokalnom nivou (l. 23, st. 3), ime se za pripadnike nacionalnih manjina koji ive
348
349
350
Sl. glasnik RS, 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 i 30/10.

Sl. list APV, 17/09.
157
u Vojvodini uvodi vii stepen zatite u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina u

ostalim delovima Srbije.
Statut Vojvodine, pored toga to propisuje zastupljenost pripadnika nacionalnih zajednica u pokrajinskim organima i organizacijama srazmernu zastupljenosti u
stanovnitvu, propisuje i obavezu Vlade AP Vojvodine da, na osnovu odluke Skuptine AP Vojvodine, preduzme posebne mere i aktivnosti kako bi se srazmerna zastupljenost u odreenim organima ili organizacijama i postigla (l. 24).
Savetodavni komitet primetio je da postoji znaajna razlika u implementaciji
prava manjina u AP Vojvodini, gde su propisi i relevantna praksa u vezi sa upotrebom manjinskih jezika i obrazovanjem na viem nivou, i ostalih delova zemlje
gde pripadnici manjina ive u znaajnom broju (Sandak, juna i istona Srbija). U
svom odgovoru Vlada Srbije navela je da postojee razlike ne treba sagledati ni
tumaiti kao razlike izmeu AP Vojvodine i drugih regiona koji ne uivaju politiko-teritorijalnu autonomiju, ve kao razlike koje postoje izmeu pojedinih jedinica
lokalne samouprave i zakljuuje da takve razlike, a najee je re o izostanku
uvoenja pojedinih manjinskih jezika u slubenu upotrebu, ili izostanku pojedinih
vidova slubene upotrebe ili obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, nisu,
prema miljenju vlasti Republike Srbije, dramatine, niti sutinski znaajne. Ova
konstatacija je tana, ali je takoe tano da su pokrajinski organi poklanjali veu
panju pitanjima od znaaja za prava nacionalnih manjina.351
4.13.5. Zabrana diskriminacije i izazivanja i podsticanja rasne,

nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti,
mrnje i netrpeljivosti
Pored opte zabrane diskriminacije (l. 21), Ustav zabranjuje diskriminaciju
zbog pripadnosti nacionalnoj manjini i u posebnoj odredbi (l. 76, st. 2). Izriito je
dozvoljeno preduzimanje mera pozitivne diskriminacije, odnosno uvoenje posebnih propisa i privremenih mera u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politikom
ivotu, kako bi se postigla puna ravnopravnost izmeu pripadnika nacionalnih manjina i veinskog naroda. Ipak, ovakve mere su dozvoljene samo ako su usmerene
na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji ih posebno pogaaju (kurziv na). Zakon o zabrani diskriminacije obezbeuje zatitu Ustavom garantovane
jednakosti. Zabrana diskriminacije i mere pozitivne diskriminacije predviene su i
Statutom AP Vojvodine (l. 20) i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (l. 44).
Ustavom je izriito zabranjeno izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne,
verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti (l. 49). Krivino zakonodavstvo u Srbiji s vie krivinih dela sankcionie krenje prava manjina, diskriminaciju, kao i izazivanje i raspirivanje rasne, nacionalne i druge mrnje. Zakon o
351
O prednostima koje u zatiti manjina pruaju propisi AP Vojvodine vidi vie u Izvetaj 2010,
I.13.1 i I.13.2.
158
zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani

upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja zabranjuje izazivanje, podsticanje ili irenje mrnje ili netrpeljivosti prema pripadnicima bilo kojeg naroda,
nacionalne manjine, crkve ili verske zajednice, a sadri i zabranu propagiranja ili
opravdavanja ideja, radnji ili postupaka lica za koje su ta lica osuena za ratne zloine (l. 4).
4.13.6. Nacionalni saveti

Ustav izriito garantuje pripadnicima nacionalnih manjina pravo da izaberu
svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom, radi ostvarenja prava na samoupravu
u kulturi, obrazovanju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i pisma (l. 75, st.
3). Nacionalni saveti kao institucije kulturne autonomije s izvesnim javnopravnim
ovlaenjima, uvedeni su Zakonom o zatiti manjina,352 ali su njihova ovlaenja
i nain izbora detaljnije regulisani tek usvajanjem Zakona o nacionalnim savetima
nacionalnih manjina (u nastavku Zakon o nacionalnim savetima).353
Izbori za nacionalne savete odravaju se svake etvrte godine i mogu biti
neposredni ili posredni putem elektorske skuptine. Za svaku nacionalnu manjinu
vodi se posebni biraki spisak u koji se mogu upisivati graani koji ispunjavaju opte uslove za sticanje birakog prava. Kada broj upisanih pripadnika jedne manjine
pree 40% od broja graana koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao pripadnici
te manjine, njen nacionalni savet bira se na neposrednim izborima. Nacionalni saveti manjina koje ne ispune ovaj uslov biraju se putem elektorske skuptine (l. 29).
Elektor moe biti lice koje prikupi 100 potpisa pripadnika odreene nacionalne manjine ili lice koga delegira organizacija ili udruenje nacionalne manjine (l. 102).
Prvi izbori za nacionalne savete odrani su u junu 2010. godine.354
Nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obavetavanja na jeziku nacionalne manjine i slubene upotrebe jezika i pisma,
uestvuje u procesu odluivanja ili odluuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna drutva i druge organizacije iz ovih oblasti (l. 2, st. 2). Savet moe
osnivati ustanove, udruenja, fondacije, privredna drutva u oblastima kulture, obrazovanja, obavetavanja i slubene upotrebe jezika i pisma i drugim oblastima od
znaaja za ouvanje identiteta nacionalne manjine (l. 10, ta. 6). Takoe, savet
moe pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom, zatitnikom graana, pokrajinskim
i lokalnim ombudsmanom i drugim nadlenim organima, kada proceni da je dolo
do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacional352
353
354
Iako daje izuzetan znaaj uvoenju nacionalnih saveta u pravni sistem, Savetodavni komitet
smatra da je veoma vano da se oni ne posmatraju kao jedini posrednik vlasti u pogledu manjinskih pitanja, ve da se i drugi relevantni uesnici, ukljuujui i nevladine organizacije i
udruenja nacionalnih manjina, ukljue u procese donoenja odluka. Miljenje Savetodavnog
komiteta, (2003), napomena 4, st. 109.
Vie o ovome vidi u Izvetaj 2010, II.2.2.5.1.
159
nih manjina (l. 10, ta. 12) ak i u ime pripadnika manjine, uz prethodno pribavljeno pismeno odobrenje (l. 10, ta. 13).
Nacionalni savet moe saraivati s meunarodnim i regionalnim organizacijama, dravnim organima, organizacijama i ustanovama u matinim dravama, kao
i s nacionalnim savetima ili slinim telima nacionalnih manjina u drugim dravama,
a predvieno je i da predstavnici nacionalnog saveta uestvuju u pregovorima ili se
konsultuju povodom pregovora o zakljuivanju bilateralnih sporazuma s matinim
dravama, u delu koji se neposredno odnosi na prava nacionalnih manjina (l. 27).
Zakonom je predvieno da nacionalni saveti uestvuju u postupku raspodele
sredstava budetskog fonda za nacionalne manjine, koja se dodeljuju javnim konkursom za finansiranje programa i projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, obavetavanja i slubene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina.355 Uredbom Vlade
Srbije osnovan je 2009. godine Savet Repbublike Srbije za nacionalne manjine356
koji treba da prati i razmatra stanje ostvarivanja prava nacionalnih manjina i stanje
meunacionalnih odnosa u Srbiji.357
Zakonom o kulturi, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i Statutom AP
Vojvodine odreena su pitanja o kojim odluuju ili u pogledu kojih se konsultuju nacionalni saveti, kao i nadlenosti koje mogu biti prenete na nacionalne savete.
Odredba Zakona o javnom informisanju (l. 14a) kojom se zabranjuje se da osnivai
javnih glasila prenose svoja prava (pravo na javno glasilo i pravo na izdavanje pravnog glasila) na druga lica, a time i na nacionalne savete nesaglasna je sa odredbom
Zakona o nacionalnim savetima, kojim je ovakav prenos predvien (l. 11, st. 3).358
4.14. Politika prava

lan 25 PGP:
Svaki graanin ima pravo i mogunost, bez ikakve diskriminacije pomenute u lanu 2 i
bez neosnovanih ogranienja:
a) da uestvuje u upravljanju javnim poslovima, bilo neposredno, bilo preko slobodno
izabranih predstavnika;
b) da bira i da bude biran na povremenim istinskim, optim, jednakim i tajnim izborima,
koji obezbeuju slobodno izraavanje volje biraa;
c) da bude primljen, pod optim jednakim uslovima, u javne slube svoje zemlje.

Visoke strane ugovornice se obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima odravaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeuju slobodno izraavanje
miljenja naroda pri izboru zakonodavnih organa.
355
356
357
358
Vie o finasiranju vidi u Izvetaj 2010, I.4.13.7.

O Savetu vidi vie u Izvetaj 2010, I.4.13.7.
Za ovo postoji interes kod nacionalnih saveta, a esto i kod osnivaa javnih glasila na manjinskim jezicima to je zakonodavac imao u vidu prilikom donoenja Zakona o nacionalnim
savetima.
160
4.14.1. Opte
Osim prava da bira, PGP i EKPS priznaju i pravo graana da budu birani.359 PGP priznaje i pravo graana da uestvuju u upravljanju javnim poslovima
i da budu primljeni, pod optim jednakim uslovima, u javne slube svoje zemlje.
Ova prava mogu se ograniiti, ali ovaj meunarodni ugovor zahteva da nije re
o neosnovanim ogranienjima, a prema praksi Evropskog suda pravo graana da
budu birani moe biti podvrgnuto kvalifikacionim zahtevima, ako oni nisu diskriminatorni.360
Ustav Srbije proklamuje narodnu suverenost i opte i jednako birako pravo (l. 2 i 52). Graanin koji je navrio 18 godina ivota i ima poslovnu sposobnost ima pravo da bira i da bude biran u dravne organe (l. 52, st. 1) i garantuje
i pravo graana da pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne
funkcije (l. 53).
Ustav konkretizuje naelne garantije neposredne demokratije i propisuje narodnu inicijativu za donoenje zakona i za promenu Ustava. Pravo predlaganja zakona, drugog propisa ili opteg akta ima 30.000 biraa (l. 107), dok predlog za
promenu Ustava Srbije moe da podnese najmanje 150.000 biraa.
4.14.2. Izborno pravo

Prema Ustavu Srbije izborno pravo ima svaki punoletan poslovno sposoban
dravljanin Republike Srbije sa prebivalitem u Republici Srbiji, izbori su slobodni
i neposredni a glasanje je tajno i lino (l. 52). Faktika mogunost da se glasa i
bude biran zavisi od upisa u biraki spisak. Lica potpuno ili delimino liena poslovne sposobnosti nisu na birakom spisku. Ovo reenje nije u skladu sa stavom
da sveobuhvatno i automatsko ogranienje prava glasa lica koja su stavljena pod
delimino starateljstvo predstavlja krenje EKPS.361
Zakonom o jedinstvenom birakom spisku362 predvia se uvoenje jedinstvenog birakog spiska, javne isprave koju po slubenoj dunosti vodi ministarstvo
nadleno za poslove uprave, u kojoj se vodi jedinstvena elektronska baza podataka
o dravljanima Srbije koji imaju birako pravo. Ovaj zakon trebalo bi da omogui
uspostavljanje tane, aurne i jedinstvene evidencije svih biraa u Srbiji do sledeih redovnih parlamentarnih izbora, to primenom postojeih propisa nije mogue
359
360
361
362
Smatra se da je ovo pravo implicitno priznato lanom 3, Protokola br. 1.

Gitonas protiv Grke, ECHR, App. Nos. 18747/91, 19376/92, 19379/92, 28208/95, 27755/95
(1997); Fryske Nasjonale Partij protiv Holandije, ECmHR, App. No. 11100/84 (1985); Tanase
protiv Moldavije, App. No. 7/08 (2010).
Evropski sud za ljudska prava je ovaj stav zauzeo u presudi Alajos Kiss protiv Maarske, App.
No. 38832/06 (2010). Vidi Saoptenje Beogradskog centra, Apsolutna zabrana prava glasa licima pod deliminim starateljstvom predstavlja krenje Evropske konvencije za zatitu ljudskih
prava, na www.bgcentar.org.rs. Vie o poloaju ovih lica u I.4.1.3.2. i II.4.2.1.
Sl. glasnik RS, 104/09 i 99/11. Ovaj zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja,
ali je predvieno da njegova primena poinje tek po isteku dve godine od dana stupanja, odnosno decembra 2011. godine. Do kraja 2011. godine jedinstveni biraki spisak nije zavren.
161
ostvariti.363 Ukoliko bi do maja, kada je najavljeno odravanje parlamentarnih izbora, bio zavren jedinstven biraki spisak, svaki bira bi mogao da glasa bilo gde
u zemlji. Ako izbori budu odrani ranije ili ako jedinstveni biraki spisak ne bude
gotov do dana izbora glasalo bi se po starom sistemu, u mestu prijave prebivalita.
4.14.2.1. Izborni postupak. Izborni postupak je blie regulisan Zakonom o
izboru narodnih poslanika (ZINP),364 Zakonom o lokalnim izborima (ZLI),365 Zakonom o izboru predsednika Republike,366 i Odlukom o izboru poslanika u Skuptinu AP Vojvodine (OIPV)).367
Osim u zakonima o izborima, vana pravila o izbornom postupku nalaze se u
aktima izbornih komisija, koje se staraju o zakonitom sprovoenju izbora, jedinstvenoj primeni izbornog zakona i izboru lanova birakih odbora (tela koja neposredno sprovode izbore). One donose uputstva za rad ostalih izbornih komisija (ako ih
ima)368 i birakih odbora. RIK u prvom stepenu odluuje o prigovoru protiv odluke,
radnje ili propusta birakih odbora (l. 95, st. 2 ZINP). Prema izbornim zakonima,
organi za sprovoenje izbora su samostalni i nezavisni u svom radu. Meutim, sporne su odredbe koje predviaju da su organi za sprovoenje izbora odgovorni za svoj
rad organu koji ih je imenovao (l. 28, st. 2 ZINP i l. 11, st. 3 ZLI). Kako lanove optinskih izbornih komisija imenuje skuptina optine, to je u praksi, u nekim
sluajevima, uee politikih stranaka u optinskim komisijama protumaeno kao
lanstvo na osnovu politike ravnotee u optinskim skuptinama, to je u izbornim
komisijama dovelo do odluivanja po politikoj liniji.
Izborna komisija utvruje ukupan broja glasova koji je dobila svaka izborna lista (izbori na svim nivoima, osim u Vojvodini gde se primenjuje meoviti sistem, odvijaju se po proporcionalnom sistemu) i srazmerno broju dobijenih glasova,
na osnovu DOntovog sistema, utvruje broj mandata koji pripada svakoj listi. U
raspodeli mandata uestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5 odsto
glasova od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u izbornoj jedinici.369 U
Vojvodini se polovina poslanika bira po proporcionalnom, a polovina po veinskom
sistemu (l. 5, st. 3 OIPV).
363
364
365
366
367
368
369
Vidi Izvetaj 2008, I. 4.14.4. i Obrazloenje uz Predlog zakona o jedinstvenom birakom spisku, dokument Vlade Republike Srbije od 26. juna 2009. godine, 05 broj: 0113443/2009.
Sl. glasnik RS, 35/00, 57/03, 72/03, 18/04, 101/05, 85/05, i 104/09 i 36/11.
Sl. glasnik RS, 129/07 i 34/10 i 54/11.
Sl. glasnik RS, 111/07 i 104/09.
Sl. list AP Vojvodine, 12/04, 20/08, 5/09, 18/09 i 23/10.
Republika izborna komisija i biraki odbori su organi nadleni za sprovoenje republikih
parlamentarnih izbora, dok su za sprovoenje lokalnih izbora nadleni izborna komisija jedinice lokalne samouprave i biraki odbori (vidi l. 2838 ZINP i l. 1117 ZLI), a nadleni
za sprovoenje predsednikih izbora su sva tri organa: Republika izborna komisija, izborne
komisije jedinica lokalne samouprave i biraki odbori (l. 5 Zakona o izboru predsednika Republike).
Izborni cenzus od 5 odsto ne primenjuje se na politike stranke nacionalnih manjina (l. 81
ZINP; l. 40 ZLI i l. 74 OIPV).
162
4.14.2.2. Mandati narodnih poslanika (prestanak mandata i ostavke). Ustav

Srbije odreuje da se izbor, prestanak mandata i poloaj narodnih polsnika ureuje
zakonom ali istovremeno predvia da je narodni poslanik slobodan da pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj
stranci na iji predlog je izabran za narodnog poslanika (l. 102, st. 2). Zakon o
izboru narodnih poslanika precizno odreuje uslove za prestanak mandata poslanika
u Skuptini Srbije.
U predmetu ocene ustavnosti Zakona o izboru narodnih poslanika Ustavni
sud Srbije je na sednici u aprilu 2011. godine370 utvrdio da je neustavna odredba
lana 84 koji predvia da podnosilac izborne liste dostavlja Republikoj izbornoj
komisiji informaciju kojim kandidatima sa izborne liste se dodeljuju dobijeni poslaniki mandati, a ako to ne uini u propisanom roku Republika izborna komisija sve
dobijene mandate sa te izborne liste dodeljuje kandidatima sa liste prema njihovom
redosledu na listi.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika,371
usvojenom u maju 2011. godine propisan je novi lan 84, koji predvia da e Republika izborna komisija najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih
rezultata izbora sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po
redosledu na izbornoj listi, poev od prvog kandidata sa liste. U julu 2011. godine
Skuptina usvojila je izmene Zakona o lokalnim izborima372 kojima je takoe predvieno da se i odbornicima mandati dodeljuju po redosledu sa liste. Odbornici lino
podnose ostavke predsedniku skuptine jedinice lokalne samouprave, a mandat se
dodeljuje prvom sledeem kandidatu sa iste izborne liste.
Dugo je polemiku u javnosti izazivala praksa politikih partija da kandidati
koji se nalaze na listi za izbore unapred potpiu blanko ostavke koja je bila zasnovana na odredbi po kojoj mandat poslanika prestaje ako mu prestane lanstvo u
politikoj stranci ili koaliciji na ijoj izbornoj listi je izabran za poslanika.373 Najnovije izmene izbornih zakona onemoguile su takvu praksu.
4.14.2.3. Pravna zatita izbornih prava. Prema Evropskom sudu za ljudska
prava, izborna i politika prava nisu graanska prava u smislu prava na pravino
suenje iz lana 6 EKPS,374 te se garantije pravinog suenja ne primenjuju na postupke po reviziji zakonitosti sprovoenja izbora.375
370
371
372
373
374
375
Saoptenje sa 17. Redovne sednice Ustavnog suda odrane 14. aprila 2011. godine, dostupno
na sajtu Ustavnog suda na adresi: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/149-101418/saopstenjesa-17-redovne-sednice-ustavnog-suda-odrzane-14-aprila-2011-godine-kojom-je-predsedavaodr-dragisa-slijepcevic-predsednik-ustavnog-suda.
O ovome vidi vie u Izvetaj 2010, I.4.14.5.3.
Vidi Priorello protiv Italije, ECmHR, App. No. 11068/84 (1985).
Vidi Pierre-Bloch protiv Francuske, ECHR, App. No. 24194/94 (1997).
163
Prema postojeim izbornim zakonima, osnovno pravno sredstvo kojim se

obezbeuje pravna zatita u izbornom procesu je prigovor, koji svaki bira ili uesnik na izborima moe podneti nadlenoj izbornoj komisiji. Prigovor se podnosi
Republikoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili zbog
nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora (l. 95 ZINP i l. 52 ZLI376).
Pravna zatita vezuje se za period u kome se izbori sprovode i odnosi se samo na
zatitu birakog prava u ovom procesu. Njome nije obuhvaena zatita birakog
prava van izbornog procesa, kao to je zatita pasivnog birakog prava u sluaju
prevremenog prestanka mandata.
Rok od 24 asa za podnoenje prigovora protiv odluke birakog odbora tee
od momenta kada je odluka donesena (l. 95 ZINP i l. 52 ZLI). Ovako kratak rok
izaziva zabrinutost jer se pravo na prigovor moe lako izgubiti ako prigovara ne
dobije blagovremeno obavetenje o odluci.
Izborni zakoni predviaju i albu protiv reenja nadlenih izbornih komisija
kojima se odbacuje ili odbija prigovor upravnim sudovima preko nadlenih izbornih
komisija. Zakoni predviaju da su ovi postupci pred sudovima hitni odluke se
donose u roku od 48 asova od prijema albe.
Prema Zakonu o Ustavnom sudu mogue je podneti zahtev za odluivanje
o izbornom sporu i to u roku od 15 dana od okonanja izbornog postupka koji
se osporava. ini se da je itav deo zakona koji se bavi odluivanjem u ovakvim
stvarima nejasan i nesprovodiv u realnim politikim konstelacijama. Naime, zakon
predvia da, ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan
uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud ponitava ceo izborni postupak ili delove tog
postupka, koji se moraju tano oznaiti (l. 77). Time je uvedena mogunost da
se u izborni postupak unese jo vei stepen pravne nesigurnosti. Teko je zamisliva
situacija u kojoj e Ustavni sud naknadno ponititi izbore a da se posle toga ponovi
ceo izborni postupak.
4.14.3. Uee graana u upravljanju javnim poslovima

Suverenost naroda namee izgradnju to efikasnijih sistema participacije graana u odluivanju, pa tako i Ustav Republike Srbije prepoznaje narodnu inicijativu
kao instrument za ostvarivanje lana 2, stav 2 Ustava, odnosno suverenosti naroda.
Prema Ustavu Narodna skuptina raspisuje referendum na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraa. Na referendum ne mogu biti izneta
pitanja koja se tiu obaveza iz meunarodnih ugovora, zakona koji se odnose na
ljudska i manjinska prava i slobode, poreskih i drugih finansijskih zakona, budeta i
zavrnog rauna, uvoenja vanrednog stanja, amnestije i pitanja iz izbornih nadlenosti Narodne skuptine (l. 108).
Nain neposrednog izjanjavanja, odnosno odluivanja graana referendumom i nain ostvarivanja narodne inicijative blie je ureen restriktivnim Zakonom
376
Na izborni postupak u predsednikim izborima shodno se primenjuju odredbe Zakona o izboru

narodnih poslanika (l. 1 Zakona o izboru predsednika Republike).
164
o referendumu i narodnoj inicijativi377 koji ne pominje sve vrste referenduma koje

poznaje Ustav Srbije. Ovaj zakon predvia rok od sedam dana za prikupljanje 30
hiljada potpisa potrebnih za podnoenje narodne inicijative, i ne nudi vrste garantije da e o toj inicijativi Skuptina raspravljati. Iako je ustavnim zakonom za sprovoenje Ustava propisano usklaivanje ovog zakona sa Ustavom do 2009. godine,
ovaj zakon jo uvek nije usvojen.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu izradilo je Nacrt novog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i pribavilo miljenje Venecijanske komisije,378 a javna rasprava o ovom nacrtu zakona odrana je 1. juna 2011. godine.379 Predlog zakona daje samo mogunost graanima da
predlau zakone, ali se ovo pravo dalje ne razrauje u tekstu, pa je to bio razlog da
grupa nevladinih organizacija pokrene zajedniku inicijativu za dopunu postojeeg
nacrta koja je predata Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i
lokalnu samoupravu. Predlog sadri reenja koja bi omoguila neposredniji uticaj
graana na zakonodavni proces kroz odredbe o elektronskom pokretanju i potpisivanju narodne inicijative, transparentnost obrade narodne inicijative, doprinela
unapreenju borbe protiv korupcije kroz odredbe kojima be se uredilo finansiranje
kampanje za referendum i narodnu inicijativu i obezbedila sudska zatita.380 Do
kraja 2011. godine ovaj zakon nije uao u skuptinsku proceduru, a za sada se ne
zna dokle se stiglo s izradom predloga zakona koji bi uredio pitanja lobiranja u cilju
institucionalizovanja odnosa graana i poslanika.
4.14.3.1. Ogranienja u obavljanju javne funkcije. Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava,381 donet jo 2003. godine, s ciljem da se lica koja
su u prethodnim nedemokratskim reimima svesno krila ljudska prava privremeno spree da obavljaju zakonom odreene javne funkcije. Provera krenja prava
obavlja se uvidom Komisije u dosijea BIA, dokumenta policije, pravosua i druge
zvanine spise.
Meutim, usled politikih sporenja, lustraciona komisija koja bi bila nadlena za voenje lustracionog postupka nikad nije poela sa radom. Ona nikada nije
dostigla puni sastav, niti je dobila osnovne uslove za rad. Bez takve podrke vlasti
gotovo svi lanovi komisije dali su ostavke 2004. godine koje nisu nikada razmatrane u Parlamentu. Za adekvatno sprovoenje zakona je osim tehnikih uslova za rad
377
378
379
380
381

Vidi Venecijanska komisija, Opinion on the Draft Law on Referendum and Civil Initiative of
Serbia, Miljenje br. 551/2009, CDL-AD(2010)006, 15. mart 2010.
O ovom dogaaju vie na: http://77.46.136.66/novosti/14914/zakon-o-referendumu---veceucesce-gradana-u-vlasti.htm.
Analiza i predlozi za dopunu pojedinih odredaba Nacrta Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi sa stanovita korupcije i borbe protiv korupcije Transparetnost Srbija, avgust 2011.
Dostupno na: http://www.transparentnost.org.rs/index.php?option=com_content&view=article
&id=131%3Asugestije-za-dopunu-nacrta-zakona-o-referendumu-i-narodnoj-inicijativi&catid=
14%3Avesti&lang=sr.
165
lustracione komisije neophodno i donoenje Zakona o otvaranju tajnih dosijea,382

iji je nacrt podnela stranka SPO u decembru 2010. godine ali se do sada on nije
naao u skuptinskoj proceduri.383
Grupa narodnih poslanika podnela je predlog za izmenu ovog zakona koji
predvia proirenje primene zakona i na krenje Povelje o ljudskim i manjinskim
pravima i graanskim slobodama iz 2003. godine i Ustava Republike Srbije iz 2006.
godine, kao i promenu odredbe kojom se ograniava primena zakona sa 10 na 20
godina od dana njegovog stupanja na snagu.384
Nepristrasnost funkcionera i spreavanje korienja javne funkcije za sticanje
koristi ili pogodnosti regulisano je Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije,385
koja je nadlena za nadgledanje sprovoenja Zakona. Agencija pokree postupak,
izrie mere zbog povrede zakona, reava o sukobu interesa i kontrolie finansiranje politikih stranaka. Ona vodi registar funkcionera, registar imovine i prihoda
funkcionera, odnosno politikih subjekata (l. 5), listu pravnih lica u kojem je funkcioner vlasnik vie od 20% udela ili akcija, katalog poklona i zavrnih rauna politikih stranaka sa izvetajima u skladu sa zakonom kojim se ureuje finansiranje
politikih stranaka (l. 68).386
Zakon predvia i mere koje se izriu funkcionerima i to su: mera upozorenja i
mera javnog objavljivanja preporuke za razreenje. Nadleni organ je duan da obavesti Agenciju o merama preduzetim povodom izreene mere (l. 51). Predviena je
i obaveza povraaja imovinske koristi steene vrenjem druge javne funkcije, posla
ili delatnosti suprotno odredbama ovog Zakona, prekrajna odgovornost, za koju je
ustanovljena mogunost novanih kazni i krivino delo neprijavljivanje imovine ili
davanje lanih podataka o imovini za koje je predviena zatvrorska kazna.
Pojedina reenja ovog zakona potrebno je dopuniti ili izvriti sistemske promene, jer se njime ne utvruje dovoljno samostalan i nezavisan poloaj Agencije,
a izmeu ostalog nisu dovoljno precizirana ni ogranienja koja se imaju primeniti
prilikom prelaska funkcionera u privatni sektor.387
382
383
384
385
386
387
Podseti me ta to bee lustracija... Istinomer, dostupno na: http://istinomer.rs/teme/podseti-mesta-to-bese-lustracija/.

Jugovi: Da li e tajni dokumenti stii na dnevni red?, Blic online, dostupno na: http://www.
blic.rs/Vesti/Politika/298372/Jugovic-Da-li-ce-tajni-dosijei-stici-na-dnevni-red-. O predlogu zakona videti vie u Izvetaj 2010, I.4.7.2.2.
Predlog od 9. novembra 2010, dostupan na http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/predzakoni.asp.
Sl. glasnik RS, 97/08, 53/10 i 66/11.
Direktorka agencije donela je Pravilnike kojima se ureuje nain voenja ovih evidencija.
Vidi Ekspertizu nacrta Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, Generalnoog direktorata
za ljudska prava i pravna pitanja Saveta Evrope, dostupnu na: http://transparentnost.org.rs/aktivnosti/kapaciteti/materijal/Expertise%20A-C%20Agency_Feb08.doc, kao i Izvetaj Evropske
komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, str. 11, dostupan na http://www.seio.gov.rs/upload/
documents/Izvestaji/izestaj_o_napretku_srbije_2010_sa_%20aneksom.pdf.
166
4.14.4. Politike stranke

Zakon o politikim strankama388 definie politiku stranku kao organizaciju
graana slobodno i dobrovoljno udruenih, osnovanu radi ostvarivanja politikih
ciljeva demokratskim oblikovanjem politike volje graana i uea na izborima
(l. 2). Zakon posebno odreuje politike stranke nacionalnih manjina usmerene na
predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine, zatitu i unapreenje
prava pripadnika te nacionalne manjine koje uivaju posebna prava od prava na
osnivanje sa manjim brojem potpisa, preko prava na korienje naziva na jeziku
manjine, do prava da uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5%
glasova od ukupnog broja biraa koji su glasali.
Politika stranka stie status pravnog lica i poinje sa radom danom upisa u Registar politikih stranaka (l. 5). Za osnivanje politike stranke potrebno je najmanje
10.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije (l. 8), odnosno
njih 1.000 ukoliko se osniva politika stranka nacionalne manjine (l. 9). Izriito se
zabranjuje delovanje politike stranke usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka
i naruavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, krenje zajemenih ljudskih
ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrnje (l.
4). Zakonom je regulisan upis u Registar politikih stranaka i njegovo voenje.
lanstvo u politikoj stranci je slobodno i dobrovoljno za punoletne i poslovno sposobne dravljane Srbije, osim za sudije Ustavnog suda, sudije, javne tuioce,
zatitnika graana, pripadnike policije i vojske, kao i druga lica ija je funkcija u
skladu sa zakonom nespojiva sa lanstvom u politikoj stranci (l. 21).
Postupak za zabranu rada politike stranke pokree se na predlog Vlade, republikog javnog tuioca i ministarstva nadlenog za poslove uprave, a o njemu
odluuje Ustavni sud (l. 37 i 38).
4.14.4.1. Finansiranje politikih stranaka. Juna 2011. godine usvojen je
novi Zakon o finansiranju politikih aktivnosti.389 On bi trebao da omogui veu
transparentnost finansiranja i rada politikih stranaka, primenom mera za suzbijanje i spreavanje korupcije. Usvajanje Zakona podralo je 133 narodna poslanika
(vladajue koalicije i LDP)390 nakon razmatranja vie od 130 amandmana na radnu
verziju zakona koju je izradila ekspertska radna grupa, a predloila Vlada. Nova
zakonska reenja su, izmeu ostalog, razdvajanje i kontrola novca koji se koristi za
redovno finansiranje stranaka i za izbornu kampanju i mnogo stroi nadzor nad stranakim finansijama, kao i predviene zatvorske kazne za prekrioce. Novi Zakon
regulie aktivnosti i drugih politikih subjekata koalicija i grupa graana. Tako
oni stiu pravo na prikupljanje sredstava, ali i sve obaveze u odnosu na potovanje
zakonskih reenja, ukljuujui i evidenciju i kontrolu prihoda i rashoda.
388
389
390

Predstavnici opozicionih partija nisu prisustvovali glasanju.
167
Zakon propisuje finansiranje politikih subjekata iz javnih izvora (novana sredstva namenjena za finansiranje politike aktivnosti iz budeta) i privatnih
(lanarina, prilog, prihod od imovine, nasledstvo, legat, zaduivanje kod banaka i
drugih finansijskih organizacija u Srbiji). Stranke su dune da vode knjigovodstvenu evidenciju i da podnose finansijske izvetaje, a propisana je obaveza politikog
subjekta da, u cilju efikasnije kontrole finansiranja trokova izborne kampanje,
otvori poseban raun za evidentiranje prikupljenih sredstava i trokova izborne
kampanje.
Iz javnih izvora za finansiranje politikih subjekata koji imaju svoje predstavnike u predstavnikim telima odreena su sredstva u iznosu od 0,15 odsto rashoda budeta Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave za redovan rad stranke. U
predlogu zakona je bio predvien iznos od 0,30 odsto, ali je Venecijanska komisija
u svom miljenju stala na stanovite da iznos od 0,15 (koji se moe smatrati visokim u uporednom evropskom pravu) iz ranijeg zakona ne sme da se poveava, tako
da su usvojeni amandmani ali je ipak izigrano miljenje Venecijanske komisije391
jer je predviena osnovica po kojoj se rauna procenat rashodni budet, a ne budet
umanjen za transfere, ime je postignut gotovo isti efekat i praktino dvostruko
vea sredstva iz budeta za finansiranje politikih aktivnosti u odnosu na ranije
reenje.392 Ukinuto je ogranienje o visini sredstava iz privatnih izvora, ali je propisano da iznos koji uplauje jedno fiziko lice moe da bude najvie 20 prosenih
mesenih zarada ili 200 zarada kada je u pitanju pravno lice. Svako davanje ija je
vrednost na godinjem nivou vea od jedne prosene mesene zarade mora se objaviti na zvaninom veb sajtu politikog subjekta (l. 10).
Zakon propisuje da se za finansiranje trokova izborne kampanje iz javnih
izvora u godini u kojoj se odravaju izbori, odreuje 0,1 odsto rashoda budeta. Novina je polaganje izbornog jemstva politikih subjekata koji nameravaju da koriste
sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje i njegovo vraanje u budet
ako politiki subjekt na izborima ne osvoji jedan odsto vaeih glasova, odnosno 0,2
ukoliko predstavlja stranku manjine. Od ukupnih sredstava iz budeta za finansiranje izborne kampanje, 20 odsto rasporeuju se u jednakim iznosima podnosiocima
proglaenih izbornih lista koji su prilikom podnoenja izborne liste dali izjavu da e
koristiti sredstva iz javnih izvora za trokove izborne kampanje. Preostalih 80 odsto
tih sredstava dodeljuju se podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate srazmerno broju osvojenih mandata, bez obzira da li su koristili sredstva iz javnih izvora
za trokove izborne kampanje. Predlozi manjih parlamentarnih stranaka da se izmene
odredbe o izbornom jemstvu i povea prag nisu prihvaeni.393
Na osnovu Zakona o finansiranju politikih aktivnosti, Direktorka Agencije
za borbu protiv korupcije, donela je septembra 2011. godine Pravilnik o evidenci391
392
393
Vidi na http://www.venice.coe.int/docs/2011/CDL-AD(2011)006-e.pdf.
Ovo reenje je ublaeno odlaganjem dejstva ovih odredbi u prelaznim i zavrnim odredbama
zakona do 1. jula 2012. godine.
O moguim zloupotrebama nekih zakonskih reenja vidi vie u II.7.
168
jama priloga i imovine, godinjem finansijskom izvetaju i izvetaju o trokovima

izborne kampanje politikog subjekta394 koji regulie evidencije o imovini i prilozima, izvetaje o trokovima izborne kampanje i godinji finansijski izvetaj. Politike
partije dune su da prijave i nenovane priloge meunarodnih politikih udruenja.
Novim reenjima stvorena je mogunost izricanja posebnih mera koje podrazumevaju gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje
politikog subjekta. Agencija za borbu protiv korupcije, nakon obavljene kontrole
finansijskih izvetaja politikog subjekta, moe uputiti Dravnoj revizorskoj instituciji (DRI) zahtev za obavljanje revizije izvetaja u skladu sa zakonom kojim se
ureuje nadlenost DRI. Zakon uvodi niz krivinih dela i prekraja za odgovorne u
politikim subjektima ukoliko budu pribavljali novac mimo zakona.395
Krivino delo iz lana 38. zakona ini onaj ko daje, odnosno u ime i za raun politikog subjekta pribavi sredstva za finansiranje politikog subjekta protivno odredbama zakona. Dokazivanje postojanja ovog dela oteano je time to se
zahteva da se dokae postojanje namere da se prikrije izvor finansiranja ili iznos
prikupljenih sredstava politikog subjekta. Tei oblik dela je odreen s obzirom na
vrednost pribavljenih sredstava, pa je predviena kazna za ovlaeno lice (to je
najee sekretar ili predsednik za politike stranke) u rasponu od 6 meseci do 5
godina za iznos preko 1.500.000 dinara. Jedna od kaznenih mera je i gubitak prava
na dobijanje sredstava iz javnih izvora (l. 42) koja je predviena u sluaju osude
za krivino delo iz lana 38 ili osude za neki od prekraja iz lana 39. Reenje o
ovoj meri donosi Agencija, koja moe pokrenuti i upravni spor protiv odnosnog
politikog subjekta. Uvedena je i privremena mera obustave prenosa sredstava iz
javnih izvora (l. 43) do pravnosnanosti odluke u krivinom, odnosno prekrajnom
postupku koju po zahtevu Agencije donosi ministarstvo finansija, odnosno nadleni
organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Znaajno je, kao i u
veini drugih zemalja, produavanje roka zastarevanja prekraja na 5 godina, to
ostavlja dovoljan prostor za njihovo procesuiranje.396
4.15. Pravo na pravnu linost i dravljanstvo

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima:
lan 6:
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
lan 15:
Svako ima pravo na neko dravljanstvo.
Niko ne sme biti samovoljno lien svog dravljanstva niti prava da promeni dravljanstvo.
394
395
396

Glava VII (Kaznene odredbe), Zakona o finansiranju politikih aktivnosti.
Podrobnije o reenjima ovog zakona videti u publikaciji Vodi kroz Zakon o finansiranju
politikih aktivnosti, CeSID, dostupno na: http://www.cesid.org/images/Vodi%C4%8D%20
kroz%20Zakon%20o%20finansiranju%20politi%C4%8Dkih%20aktivnosti.pdf
169
4.15.1. Opte
Univerzalna deklaracija predvia da svako ima pravo na pravni subjektivitet
(l. 6) i na neko dravljanstvo, kao i zabranu proizvoljnog oduzimanja dravljanstva
i uskraivanja prava na promenu dravljanstva (l. 15). PGP ne govori posebno
o pravu na dravljanstvo, ali garantuje pravo svakog deteta na sticanje dravljanstva (l. 24, st. 3). Nain i uslovi sticanja dravljanstva regulisani su unutranjim
propisima drave, ali meunarodni sdatndard zahteva da se ne pravi diskriminacija
izmeu novoroene dece.
Ustav Republike Srbije garantuje pravo na pravnu linost na osnovu koga
svako lice ima pravnu sposobnost i pravo na slobodan izbor i korienje linog imena i imena svoje dece. Poslovna sposobnost se stie sa navrenih 18 godina (l. 37).
Pravna sposobnost se stie roenjem a prestaje smru.
Porodini zakon propisuje da sud moe u vanparninom postupku dozvoliti
sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navrilo 16 godina,
a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za samostalno
staranje o svojoj linosti, pravima i interesima (l. 11). Punoletno lice moe biti
potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti usled bolesti ili smetnji u psihofizikom razvoju (l. 147).397
4.15.2. Pravo na dravljanstvo

Ustav Republike Srbije ne garantuje pravo na dravljanstvo, to je prema
meunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava uobiajeno i opteprihvaeno.
Ustavom se pravo na dravljanstvo Republike Srbije garantuje samo detetu roenom u Republici Srbiji, i to ako nisu ispunjeni uslovi da ono stekne dravljanstvo
neke druge drave (l. 38, st. 3). Istim lanom, Ustav predvia da dravljanin Republike Srbije ne moe biti proteran, ni lien dravljanstva ili prava da ga promeni
(st. 2).
Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravnom poloaju lica bez dravljanstva398 kojom su drave potpisnice obavezane da na lica bez dravljanstva
primenjuju isti tretman koji se primenjuje na strance i da apatride, u pogledu odreenih prava, tretiraju isto kao svoje dravljane. U 2011. je usledila i ratifikacija
Konvencije o smanjenju broja lica bez dravljanstva399 koja, izmeu ostalog, propisuje da niko ne moe biti lien dravljanstva zbog rasnih, verskih ili politikih
razloga (l. 9). Konvencija obavezuje Republiku Srbiju da dodeli dravljanstvo svakom licu koje je roeno na njenoj teritoriji, koje bi u suprotnom postalo apatrid, i
restriktivno odreuje razloge na osnovu kojih drava moe usloviti pravo na dravljanstvo (l. 1). Meutim, pozitivno pravo Republike Srbije ne predvia postupak u
397
398
399
Vidi vie u I.4.1. i II.4.3.1.

Sl. list FNRJ, 9/59.
170
kome bi se utvrdilo da je lice apatrid i u kome bi tom licu bili izdati identifikacioni
dokumenti.
Evropska konvencija o dravljanstvu,400 usvojena u okviru Saveta Evrope,
postavila je osnovne principe, pravila i preporuke u materiji dravljanstva.401 Srbija
jo uvek nije potpisala ovu konvenciju.
Sticanje i prestanak dravljanstva Republike Srbije ureeni su Zakonom o
dravljanstvu Srbije.402
Prema lanu 6 Zakona o dravljanstvu osnovi njegovog sticanja su poreklo,
roenje na teritoriji Srbije, prijem i meunarodni ugovor.403 Na osnovu porekla i
roenja na teritoriji Republike Srbije, dravljanstvo se stie upisom tih injenica u
matinu knjigu roenih, dok se prijemom dravljanstvo stie na osnovu pravnosnanog reenja koje donosi Ministarstvo unutranjih poslova. Dravljanstvo prestaje
otpustom, odricanjem i na osnovu meunanornog ugovora (l. 27).
Zakon olakava sticanje dravljanstva za pojedine kategorije lica i dozvoljava
bipatridiju i multipatridiju. Postupak za sticanje i prestanak dravljanstva je hitan, a
vodi ga Ministarstvo unutranjih poslova (l. 38).404 Evidencija o dravljanima RS
se vodi u matinim knjigama roenih (l. 46).
I pored ustavnih garancija i naizgled dobro ureenog zakonskog okvira, u
Srbiji ivi veliki broj ljudi bez pravnog subjektiviteta (pravno nevidljiva lica) i bez
dravljanstva.405 Zakon o matinim knjigama406 sadri niz pravnih praznina i kontradiktornosti u pogledu naknadnog upisa injenice roenja. Od podnosioca zahteva
za naknadni upis se zahteva da priloi dokaze kojima potvruje okolnosti u vezi sa
400
401
402
403
404
405
406
European Convention on Nationality, Strasbourg, 6. XI 1997, www.coe.int.

Osnovni principi Evropske konvencije o dravljanstvu su da svaka zemlja svojim unutranjim
pravom propisuje ko e biti njen dravljanin, i da to pravo, ukoliko je u skladu s meunarodnim konvencijama na snazi, meunarodnim obiajnim pravom i opte prihvaenim pravnim
principima u materiji dravljanstva, treba da prihvate i ostale drave (l. 3). Prema Konvenciji, svako ima pravo na dravljanstvo, apatridija treba da bude spreavana i suzbijana, niko
ne moe biti proizvoljno lien dravljanstva, a brak i prestanak braka izmeu dravljanina drave ugovornice i stranca, kao i promena dravljanstva jednog od suprunika tokom braka ne
mogu automatski uticati na dravljanstvo drugog branog druga (l. 4). Pravni poreci drava
ugovornica u oblasti dravljanstva ne mogu sadrati diskriminatorna pravila po osnovu pola,
religije, rase, boje koe, nacionalnog ili etnikog porekla, a zabranjeno je i diskriminatorno
ponaanje drave prema njenim dravljanima bez obzira da li su dravljanstvo stekli roenjem
ili naknadno (l. 5).
Sl. glasnik RS, 135/04 i 90/07.
Za sadrinu, analizu i obrazloenja pojedinih odredaba o sticanju dravljanstva Srbije vidi Izvetaj 2005, I.4.16.2.
Propisivanjem hitnosti postupka, ova odredba zakona usklaena je sa lanom 10 Evropske konvencije o dravljanstvu kojom se zahteva da se svi postupci u materiji dravljanstva moraju
okonati u razumnom vremenskom periodu.
Najvei broj ovih lica su romskog porekla i veina ih je raseljena s Kosova. Vie o ovome u
II.3.
171
svojim roenjem,407 a koje on ne moe da pribavi. U Zakonu o vanparninom408

postupku takoe ne postoje odredbe na osnovu kojih bi se reio status pravno nevidljivih lica. Na tekoe u ostvarivanju prava na upis podataka u matine knjige nailaze i transrodne osobe kada promene pol i kada treba da ostvare pravno priznanje
nove line situacije.409
U cilju breg reavanja statusa ovih lica Zatitnik graana je 2011. godine
podneo Vladi Republike Srbije inicijativu za izmenu Zakona o vanparninom postupku i radni tekst izmene,410 koji su pripremili udruenje Praxis i Centar za unapreenje pravnih studija. Izmene Zakona predviaju supsidijarnu nadlenosti suda u
odnosu na organ uprave u postupku sastavljanja isprave o injenici roenja. U skladu sa predloenim izmenama, sud bi bio obavezan da postupa i kada se u postupku
ne moe dokazati ime i prezime lica koje nije upisano u matinu knjigu roenih.
Izmene bi omoguile da lice bude upisano u matinu knjigu roenih na osnovu reenja suda, koje bi moglo da se donese i samo na osnovu izjave tog lica i iskaza dva
punoletna svedoka u nedostatku drugog dokaznog materijala.
4.16. Sloboda kretanja

lan 12 PGP:
1. Svako lice koje se legalno nalazi na teritoriji neke drave ima pravo da se slobodno
kree u njoj i da slobodno izabere svoje mesto stanovanja.
2. Svako lice ima pravo da napusti bilo koju zemlju, ukljuujui i svoju.
3. Napred navedena prava mogu biti ograniena samo ako su ova ogranienja zakonom
predviena, ako su ona potrebna radi zatite nacionalne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili morala ili prava i slobode drugih lica, i ako su u skladu sa ostalim pravima koja priznaje
ovaj pakt.
4. Niko ne moe biti proizvoljno lien prava da ue u svoju zemlju.

1. Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne drave ima, na toj teritoriji pravo na
slobodu kretanja i slobodu izbora boravita.
2. Svako je slobodan da napusti bilo koju zemlju, ukljuujui i sopstvenu.
3. Nikakva ogranienja ne mogu se postaviti u odnosu na vrenje ovih prava sem onih
koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti, radi ouvanja javnog poretka, za spreavanje kriminala za
zatitu zdravlja ili morala ili radi zatite prava i sloboda drugih.
4. Prava iz stava 1 mogu se takoe u izvesnim oblastima podvrgnuti ogranienjima koja
su uvedena u skladu sa zakonom i opravdana javnim interesom u demokratskom drutvu.
407
408
409
410
To su: mesto, dan, mesec, godina roenja, podaci o roditeljima, dravljanstvo.

Sl. glasnik SRS, 25/82 i 48/88 i Sl. glasnik RS, 46/95 i 18/05.
Vidi vie u I. 4.1.3.6.
Vidi http://www.praxis.org.rs/index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=130&Ite
mid=73.
172
lan 3
1. Niko ne moe biti proteran, bilo pojedinanom bilo kolektivnom merom, s teritorije
drave iji je dravljanin.
2. Niko ne moe biti lien prava da ue na teritoriju drave iji je dravljanin.
lan 4
Zabranjeno je kolektivno proterivanje stranaca.

1. Stranac koji zakonito boravi na teritoriji jedne drave ne moe se iz nje proterati, osim
na osnovu odluke donete u skladu sa zakonom, i ima pravo:
(a) da iznese razloge kojima osporava proterivanje;
(b) da se njegov sluaj preispita;
(c) da u tu svrhu bude zastupljen pred nadlenim organom ili licem ili licima koje taj
organ odredi.
2. Stranac se moe proterati i pre nego to iskoristi svoja prava prema stavu 1 t. a, b i
c ovog lana ako je proterivanje neophodno u interesu javnog reda ili se temelji na razlozima
nacionalne bezbednosti.
4.16.1. Opte
Ustavom Srbije svakome se garantuje pravo na slobodu kretanja i nastanjivanja u Republici Srbiji, pravo da se ona napusti i da se u nju vrati (l. 39, st. 1).
Uslov da se lice zatieno ovom odredbom zakonito nalazi na teritoriji Srbije ne
postoji. Ovaj uslov poznaju meunarodni instrumenti
Zakon o strancima411 predvia da strani dravljanin moe da ulazi i boravi u
Srbiji s vaeom putnom ispravom u koju je uneta viza ili odobrenje boravka, ukoliko zakonom ili meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno (l. 4). Kretanje
i boravak stranaca mogu se ograniiti ili zabraniti na odreenom prostoru ako to
zahtevaju razlozi zatite javnog poretka ili bezbednosti Srbije i njenih graana, ili
na osnovu meunarodnih ugovora (l. 5). Zakon se ne primenjuje na strance kojima
je u Srbiji odobren azil ili su podneli zahtev za dobijanje azila, sem ukoliko zakonom nije drugaije odreeno, na strance koji prema meunarodnom pravu uivaju
privilegije i imunitete, u delu koji je tim privilegijama i imunitetima iskljuen, i na
strance koji su stekli izbegliki status, dok se na lica bez dravljanstva primenjuju
odredbe Konvencije o pravnom poloaju lica bez dravljanstva iz 1954. godine412
ako je to za njih povoljnije (l. 2).
Strancima se prema Zakonu moe odbiti ulazak u zemlju ako ne poseduje vaeu putnu ispravu ako postoji opravdana sumnja da boravak nee koristiti u
nameravanu svrhu (l. 11) a ispitivanje da li postoji opravdana sumnja povodom
nameravane svrhe boravka stranca u Srbiji ostaje u potpunoj diskreciji granine po411
412

Sl. list FNRJ (Meunarodni i drugi sporazumi), 9/59.
173
licije. U lanu 10 Zakona navedeni je koji se ulasci stranaca smatraju nezakonitim.

Strani dravljanin moe slobodno da izae iz Srbije, ali su propisani i uslovi pod
kojima e granina policija strancu izlazak privremeno zabraniti (l. 13).
lanom 28 propisani su uslovi za izdavanje odobrenja za privremeni boravak
strancu, a izuzetak od ovih odredaba predvien je za stranog dravljanina koji je
rtva krivinog dela trgovine ljudima, ukoliko je to u interesu voenja krivinog
postupka i ukoliko ne postoje smetnje iz lana 11, st. 1, ta. 6 i 8 Zakona. Za vreme
privremenog boravka u Srbiji ovom strancu e se, ako nema dovoljno sredstava za
izdravanje, obezbediti i odgovarajui smetaj, ishrana i osnovni ivotni uslovi (st.
5). Predvieni su sluajevi kada se strancu otkazuje boravak i zabranjuje ulazak u
Srbiju (l. 35), i kada mu boravak u Srbiji prestaje (l. 36). Pod odreenim uslovima strancu se moe odobriti stalno nastanjenje u Srbiji, a uslovi za odobravanje ili
odbijanje precizirani su Zakonom o strancima (l. 3741) i u skladu su s meunarodnim standardima.
4.16.1.1. Proterivanje stranaca. Ustav Srbije predvia da se strani dravljanin moe proterati samo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku, ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne
preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva,
pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbiljno krenje prava zajemenih ovim ustavom (l. 39, st. 3), meutim Zakon o
strancima propisuje neto uu zatitu stranca kome preti prinudno udaljenje jer je
izostavljen poslednji osnov koji navodi Ustav pretnja ozbiljnim krenjem prava
zajemenih Ustavom. Zabrana prinudnog udaljenja nee vaiti za stranca za koga
se osnovano moe smatrati da ugroava bezbednost Srbije ili koji je pravosnanom
presudom osuen za teko krivino delo, zbog ega predstavlja opasnost za javni
poredak (l. 47). Ipak, nezavisno od ove odredbe, stranac ne sme biti prinudno udaljen na teritoriju na kojoj postoji rizik da e biti podvrgnut muenju, neovenom
ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju (st. 3 l. 47), to je u skladu s meunarodnim standardom.
Tokom postupka prinudnog udaljenja nadleni organ mora da vodi rauna o
specifinoj situaciji lica s posebnim potrebama (maloletnici, lica potpuno ili delimino liena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe s
invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji s maloletnom decom ili lica
koja su bila izloena muenju, silovanju ili drugim tekim oblicima psiholokog,
fizikog ili seksualnog nasilja) i u skladu s meunarodnim ugovorima (l. 58).
Proterivanje stranca iz zemlje predstavlja jednu od mera bezbednosti predvienih srbijanskim krivinim zakonodavstvom (l. 79, st. 1, t. 8 KZ). Ona se
moe izrei ako je uiniocu izreena kazna ili uslovna osuda (l. 80, st. 5 KZ).
Pri oceni da li e doneti ovakvu meru, sud treba da uzme u obzir period i teinu uinjenog krivinog dela, pobude zbog kojih je krivino delo uinjeno, nain
njegovog izvrenja, kao i druge okolnosti koje ukazuju na nepoeljnost daljeg
174
boravka stranca u Srbiji (l. 88, st. 2 KZ). Sud ovu meru moe izrei na period od
jedne do deset godina (l. 88, st. 1 KZ). Ova mera bezbednosti ne moe se izrei
uiniocu koji uiva zatitu u skladu s ratifikovanim meunarodnim ugovorima (l.
88, st. 4 KZ).
4.16.2. Azil
Srbija je ratifikovala brojne meunarodne ugovore koji su na direktan ili posredan nain od znaaja za pitanja azila. Najznaajniji meu njima su Konvencija
UN o statusu izbeglica iz 1951. godine i Protokol o statusu izbeglica iz 1967, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Konvencija UN protiv muenja
i drugih surovih, neovenih ili poniavajuih postupanja i kanjavanja, Evropska
konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropska konvencija za
spreavanje muenja, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja, Konvencija UN o pravima deteta.
Prema Ustavu, stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase,
pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili
zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji (l. 57,
st. 1).
Zakon o azilu413 poeo je da se primenjuje u aprilu 2008. godine. Iako je donoenje Zakona pozitivan korak u unapreenju zatite trailaca azila, izbeglica i lica
kojima je dodeljena humanitarna zatita (odnosno, prema terminologiji usvojenoj u
Zakonu, subsidijarna zatita), i sadri veliki broj garantija za zatitu prava ovih lica,
ostaje zamerka da je i Zakon o azilu, kao i mnogi akti koji se danas usvajaju u Srbiji, donet bez odgovarajue javne rasprave. Izmeu ostalog, i to je razlog to neka
reenja usvojena u Zakonu nisu do kraja u skladu s meunarodnim standardima.
Prema ustavnoj terminologiji, azil je pojam koji obuhvata pruanje utoita
(koje podrazumeva izbegliku zatitu) i pruanje subsidijarne zatite. Na pojedinim
mestima u Zakonu se re azil, pak, koristi i kada bi trebalo da se radi samo o utoitu.
4.16.2.1. Postupak za dobijanje azila. Neka od naela iz glave II Zakon o
azilu propisuju proceduralne garancije koje se imaju primeniti u postupku razmatranja zahteva za azil naelo neposrednosti, naelo informisanja, naelo poverljivosti
i besplatne pravne pomoi, kao i naelo besplatnog prevoenja.
Celokupan prvostepeni postupak i sve odluke povodom zahteva za azil i prestanka tog prava u nadlenosti su Kancelarije za azil, odnosno Odseka za azil do
usvajanja nove sistematizacije MUP. Odsek za azil i dalje ima problem kadrovske
popunjenosti jer je od predvienih 11 radnih mesta414 popunjeno svega 7, a do njih
413
414

Odgovori, Poglavlje 24, str. 43.
175
se samo 4 zaposlena bave odreivanjem statusa.415 Odsek za azil, kao i budua

Kancelarija, deo je Uprave granine policije MUP Srbije, strogo hijerarhijski ustrojenog dela MUP, te bi je to pre trebalo organizaciono izdvojiti u nezavisnu jedinicu
i znatno unaprediti njene kapacitete.416
Strano lice moe izraziti nameru za podnoenje zahteva za azil pismeno i
usmeno, nakon ega mora biti evidentirano (l. 22). Tokom 2011. godine svega
3 procenta trailaca azila je evidentirano na granici,417 to potencijalno dovodi u
pitanje da li granini slubenici zaista evidentiraju traioce azila i upoznaju ih s
njihovim pravima i obavezama u Srbiji, te bi vie sredstava trebalo uloiti u organizaciju adekvatnih obuka,418 ali i podvrgnuti rad granine policije nezavisnom
monitoringu.
Evidentiranje obuhvata izdavanje potvrde koja slui kao dokaz da je izrazio
nameru da zatrai azil (l. 23 i 59). Na osnovu izdate potvrde lice koje trai azil ima
pravo da boravi na teritoriji Srbije 72 sata, od njenog izdavanja i u tom periodu je
duno da se javi u Kancelariju za azil ili u Centar za azil, kako bi bilo registrovano.
Ovlaeni slubenik Kancelarije za azil vri registraciju stranca i lanova njegove
porodice,419 registracija obuhvata utvrivanje identiteta, fotografisanje, uzimanje
otisaka prstiju i privremeno zadravanje svih isprava i dokumenata koji mogu biti
od znaaja u postupku azila, o emu se strancu izdaje potvrda (l. 24). MUP vodi
evidencije o registrovanim licima, odnosno licima koja trae azil u Republici Srbiji
(l. 64). Baza podataka u koju se unose lino podaci registrovanih trailaca azila,
omoguava samo uvanje prikupljenih podataka, bez mogunosti njihove pretrage,
te se provera podataka koja se tiu identiteta radi runo iz postojee baze.420 Po
izvrenoj registraciji strancu se izdaje lina karta za lica koja trae azil (l. 60).
Centri za smetaj traioca azila nema dovoljno kapaciteta za prijem svih evidentiranih lica, koja su primorana da, dok se ne uprazni mesto u nekom od centara, sami
sebi obezbede smetaj, a praksa je MUP da registruje samo one traioce azila, koji
su smeteni u centrima.
415
416
417
418
419
420
Konsultativni sastanak Ka evropeizaciji Srbije Monitoring uspostavljenih politika i praksi u

oblastima azila i readmisije u Republici Srbiji, odran 12. decembra 2011. godine, u organizaji
Grupe 484. Prema podacima UNHCR iz prve polovine ove godine samo 2 osobe su bavile
odreivanjem stausa, Serbia As A Safe Third Country, str. 6.
Vidi vie u Izazovi prisilnih migracija u Srbiji, str. 8788.
oblastima azila i readmisije u Republici Srbiji, odran 12. decembra 2011. godine, u organizaciji Grupe 484.
UNHCR je tokom 2009. i 2010. godine organizovao 6 seminara na kojima je uestvovalo 135
pripadnika granine policije, ali nije primeeno da su ove obuke doprinele vidljivim poboljanjima. Serbia As A Safe Third Country, str. 12.
Zakon predvia usvajanje pravilnika koji e regulisati nain evidentiranja i registrovanja lica
koja trae azil, ali on jo uvek nije usvojen.
Izazovi prisilnih migracija u Srbiji, Grupa 484, Beograd, 2011, str. 97.
176
Postupak za dobijanje azila pokree se podnoenjem zahteva za azil na propisanom obrascu, koji je mogue dobiti samo od ovlaenog slubenika Kancelarije
za azil, u roku od 15 dana od dana registracije (ovaj rok moe se produiti na zahtev
stranca, u opravdanim sluajevima, l. 25). Na inicijativu Kancelarije za azil, MUP
Srbije radi na uspostavljanju radne grupe koja e predloiti izmene Zakona o azilu,
kako bi se izdavanje linih karata traiocima azila vrilo tek nakon podnoenja zahteva za azil, umesto nakon registracije.421
Ovlaeni slubenik Kancelarije za azil sasluava traioce azila kako bi
utvrdio identitet, razloge na kojima se zasniva zahtev za azil, kretanje nakon naputanja drave porekla, kao i da li je lice ve trailo azil u nekoj drugoj dravi
(l. 26).
Kancelarija za azil moe doneti odluku kojom usvaja zahtev za azil i strancu priznaje pravo na utoite ili dodeljuje subsidijarnu zatitu, ili odluku kojom
odbija zahtev za azil i nalae strancu da, ukoliko nema drugi osnov za boravak,
u odreenom roku napusti teritoriju Republike Srbije. U zakonom utvrenim sluajevima Kancelarija za azil moe doneti odluku da se postupak za davanje azila
obustavi (l. 27). Kancelarija za azil moe, uz ispunjenje zakonom propisanih
uslova, odbaciti zahtev za azil bez ispitivanja da li lice koje trai azil ispunjava
uslove za priznavanje azila (l. 33). Protiv prvostepenih odluka donetih u postupku azila, alba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema prvostepene odluke
(l. 35).
4.16.2.2. Primena koncepata sigurne tree zemlje i sigurne drave porekla. Prema Zakonu, drava moe, izmeu ostalog, odbaciti zahtev za azil bez
ispitivanja da li lice koje trai azil ispunjava uslove za priznavanje azila koristei
se konceptima sigurne tree zemlje i sigurne drave porekla (l. 2 i l. 33). Od
sutinskog je znaaja da se u svim ovim sluajevima drava uveri da zatita koju
trailac azila moe uivati u drugoj dravi jeste zaista i delotvorna, i u svakom
sluaju se licu koji trai azil mora pruiti mogunost da opovrgava navode o sigurnosti te druge drave u njegovom/njenom sluaju, ali Zakonom ovo nije uvek
propisano.
Problematino je usvojeno reenje prema kome se pojam sigurne tree drave
zasniva na jednostranoj odluci Vlade,422 ime se praktino trea drava proglaava
odgovornom za ispitivanje zahteva za azil, bez garantija da e u toj zemlji zahtev za
azil biti ispitan u efikasnom i pravinom postupku. Pritom su Odlukom Vlade, sve zemlje iz okruenja proglaene sigurnim treim zemljama, kao i neke od zemalja koje se
zbog odnosa prema ljudskim pravima ne bi smele smatrati sigurnim i koje takvim ne
421
422

oblastima azila i readmisije u Republici Srbiji, odranom 12. decembra 2011. godine, u organizaciji Grupe 484.
Odluka o utvrivanju liste sigurnih drava porekla i sigurnih treih drava, Sl. glasnik RS,
67/09.
177
smatra veina Evropskih zemalja, kao to su npr. Grka,423 Turska,424 Tunis ili Belorusija. Takoe, postavlja se pitanje na koji nain lice koje eli da dobije izbegliki status u Srbiji moe da doe do njene teritorije (nadleni organi Srbije ak i aerodromski
tranzit kroz ove drave smatraju dovoljnim osnovom za donoenje odluke o odbijanju
zahteva), a da se prethodno nije nalazilo na teritoriji neke od sigurnih treih zemalja iz
okruenja i da samim tim ne postoji osnov da se njegov zahtev za azil ne odbaci.425
Imajui u vidu nain na koji nadleni organi tumae i primenjuju l. 33 Zakona
o azilu, za traioce azila u Srbiji postoji rizik od lananog refoulement i povrede pravila non-refoulement,426 u suprotnosti s praksom Evropskog suda za ljudska prava.427
4.16.2.3. Postupak pred Komisijom za azil. Protiv prvostepenih odluka donetih u postupku azila, alba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema prvostepene odluke (l. 35). Komisija za azil koja odluuje u drugom stepenu po albama
na odluke Kancelarije za azil, sastoji se od 9 lanova koje imenuje Vlada na etiri
godine.428 Komisija donosi odluke veinom glasova (l. 20), i odluku bi trebalo
da donese u roku od 60 dana od podnoenja albe u skladu sa Zakonom o optem
upravnom postupku, jer Zakon o azilu ne propisuje poseban rok.
4.16.2.4. Postupak pred Upravnim sudom. Protiv odluke Komisije za azil,
mogue je pokrenuti postupak pred Upravnim sudom koji odluku donosi u sudskom veu od trojice sudija.429 Tuba Upravnom sudu, nema suspenzivno dejstvo
i postoji realna opasnost da traioci azila budu vraeni u zemlje u kojima njihova
ljudska prava mogu biti ugroena.430 Upravni sud se do sada preteno ograniavao
na ispitivanje proceduralne ispravnosti postupka za dobijanje azila,431 ali je tokom
2011. godine usvojio i prvu meritornu odluku.432 Predmet se ticao Uzbeka koji je
preko teritorije Rusije doao Srbiju, gde je zatraio azil. Njegov zahtev je odbijen
primenom Odluke Vlade kojom je Rusija proglaena sigurnom treom zemljom.
Sud je smatrao da je alba neosnovana i da je Komisija za azil pravilno primenila
423
424
425
426
427
428
429
430
431
432
Grka se ne smatra sigurnom treom zemljom nakon odluke u predmetu M. S. S. protiv Belgije
i Grke, ECHR, App. No. 30696/09 (2011).
Turska je istakla prigovor na Protokol uz Konvenciju o izbeglicama iz 1967, u kome se predvia da e Turska primenjivati Konvenciju samo na lica koja su poslata izbeglice zbog dogaaja
koji su se desili na tlu Evrope, izvor: http://www.unhcr.org/4dac37d79.html.
Izazovi prisilnih migracija u Srbiji, str. 90.
S ovom ocenom se slau i druge nevladine i meunarodne organizacije organizacije, vidi Izazovi prisilnih migracija u Srbiji, str. 8990; Serbia As A Safe Third Country, str. 1314.
N. Mole, Asylum and the European Convention on Human Rights, Council of Europe Publishing, 2007, str. 4647.
Odluka Vlade Republike Srbije o imenovanju lanova Komisije, broj 1191643/2008 od 17.
aprila 2008. godine (Sl. glasnik RS, 42/08). Komisija je 11. avgusta 2008. godine usvojila Pravilnik o radu u skladu sa l. 20 Zakona o azilu.
Odgovori, Poglavlje 24, str. 43.
Serbia As A Safe Third Country, str. 7.
Odluka br. U 8\3815/11, od 7. jula 2011.
178
domae pravo, time potvrdivi po miljenju Beogradskog centra za ljudska prava

i drugih nevladinih i meunarodnih organizacija433 nepravilnu praksu automatske
primene Odluke o utvrivanju liste sigurnih drava porekla i sigurnih treih drava,
iako prethodno nije utvreno da li je trea zemlja zaista sigurna za ovu osobu.
4.16.2.5. Prava lica koja trae azil, izbeglica i lica kojima je dodeljena subsidijarna zatita. Ova prava regulisana su glavom VI Zakona, u kojoj su odredbe
koje se odnose na pravo na boravak, smetaj, osnovne ivotne uslove, zdravstvenu
zatitu, obrazovanje. Ipak, i ovde se mogu uoiti odreeni nedostaci, meu kojima
je najznaajniji to se odreena prava garantuju licima kojima je priznato pravo na
utoite, ali ne i licima kojima je odobrena subsidijarna zatita.
Kada je u pitanju integracija, Zakon o azilu predvia, uoptenu obavezu
Republike Srbije da u okviru svojih mogunosti obezbedi uslove za ukljuivanje
izbeglica u drutveni, kulturni i privredni ivot, kao i da omogui naturalizaciju
izbeglica (l. 46). Proces integracije bi svakako trebalo da obuhvati privremeno
stambeno zbrinjavanje u integracijskoj kui,434 uenje jezika i pomo pri pronalaenju adekvatnog zaposlenja.435 Za sada nita nije uinjeno na stvaranju uslova
za integraciju, nisu izdvojena budetska sredstva za tu namenu, niti je odreeni
dravni organ koji e biti nadlean za integraciju lica kojima je odobren status.436
Zdravstvena zatita lica kojima je odobren status plaa se iz budeta RS, samo
ako se radi o materijalno neobezbeenim licima. Za zasnivanje radnog odnosa licu
kome je odobren azil potrebno je da dobije odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici Srbiji i da dobije dozvolu za rad. Do sada, osobe
kojima je odobrena suspsidijarna zatita nisu zasnivale radni odnos, a ne postoje
ni pouzdani podaci da li su eventualno bili angaovani na obavljanu povremenih
poslova na crno.437
Pravo na spajanje porodice nije isto regulisano za sve kategorije lica kojima
se prua zatita, iako bi ono trebalo da bude obezbeeno u svakom sluaju. Ovo
pravo imaju lica kojima je dato utoite (l. 48), dok lica kojima je dodeljena subsidijarna zatita ovo pravo imaju u skladu s propisima kojima je ureeno kretanje
i boravak stranaca (l. 49),438 a lica koja uivaju privremenu zatitu ovo pravo
imaju samo u opravdanim sluajevima (l. 50).
433
434
435
436
437
438

Od pet osoba koje su dobile supsidijarnu zatitu, u Srbiji su i dalje dve osobe, jedna je smetena
u Centru za azil, a druga sopstvenim sredstvima obezbeuje sebi smetaj. Nema podataka da je
ovim licima dostupan bilo kakav vid pomoi za integraciju.
Komeserijat za izbeglice se smatra nenadlenim za ove poslove. Izvor: Konsultativni sastanak
Ka evropeizaciji Srbije Monitoring uspostavljenih politika i praksi u oblastima azila i readmisije u Republici Srbiji, odranom 12. decembra 2011. godine, u organizaciji Grupe 484.
Treba primetiti da Zakon u lanu 9 predvia da lica kojima je odobren azil imaju pravo na
spajanje porodice, u skladu s odredbama ovog zakona (kurziv na), dakle da se odredbe o
179
Traiocima azila se kretanje moe samo izuzetno ograniiti. Razlozi za ogranienje kretanja propisani lanom 51 Zakona uglavnom su u skladu s meunarodnim
standardima, ali bi u sluaju kada se ogranienje primenjuje kako bi se ustanovili
elementi zahteva za azil mere ogranienja morale biti ograniene do preliminarnog
sasluanja i ne bi smele da se produavaju i na period kad se odluuje o zahtevu. To
praktino znai da se pritvor sme odreivati samo izuzetno, a ne kao pravilo.
4.16.2.6. Maloletni traioci azila bez pratnje. U skladu sa meunarodnim
standardima, Zakon o azilu Republike Srbije utvruje u lanu 15 naelo posebne
brige o traiocima azila sa posebnim potrebama meu kojima su i maloletnici i
deca odvojena od roditelja ili staratelja. Maloletnik bez pratnje je stranac koji nije
navrio osamnaest godina ivota i koji prilikom ulaska u Republiku Srbiju nema ili
je nakon ulaska u nju, ostao bez pratnje roditelja ili staratelja (l. 2). U Srbiji nema
posebnih normi ili usvojenih protokola za potvrivanje starosti traioca azila.439
4.16.3. Ogranienja slobode kretanja

Ogranienja slobode kretanja koja su predviena Ustavom Srbije u skladu su
s meunarodnim standardima. Propisuje se da ogranienje mora da bude zakonom
uvedeno i neophodno za ostvarivanje nekog od legitimnih razloga voenje krivinog postupka, zatita javnog reda i mira, spreavanje irenja zaraznih bolesti ili
odbrana Republike Srbije. Razlozi za ogranienja malobrojniji su i ue formulisani
od onih koje predviaju PGP i EKPS.
Zakonom o putnim ispravama440 predvieno je da se putna isprava nee izdati ukoliko je protiv traioca doneto reenje o sprovoenju istrage ili je protiv njega podignuta optunica, a na zahtev nadlenog suda, odnosno javnog tuilatva,
zatim ako je trailac osuen na bezuslovnu kaznu u trajanju duem od tri meseca,
odnosno dok kaznu ne izdri, potom, ako je traiocu zabranjeno putovanje u skladu
s priznatim meunarodnim aktima, zatim u sluajevima kada je traiocu u skladu
s vaeim propisima zabranjeno kretanje radi spreavanja irenja zaraznih bolesti,
odnosno epidemije, kao i ako odobrenje za putovanje u inostranstvo propisano iz razloga odbrane zemlje nije izdato ili postoji druga smetnja predviena zakonom kojim se ureuje vojna obaveza, a u sluaju da je proglaeno ratno ili vanredno stanje
(l. 40). Zahtev za izdavanje putnog lista (putne isprave koja se izdaje dravljaninu
RS koji se nalazi u inostranstvu bez putne isprave, kako bi se vratio u Srbiju) ne
moe se odbiti (l. 35).
U naroito opravdanim sluajevima (zakon je primera radi naveo smrt lana
porodice, leenje u inostranstvu, neodlone slubene poslove), na molbu lica koje je
odbijeno ili mu je putna isprava oduzeta (sem u sluaju oduzimanja zbog prestanka
439
440
spajanju porodice iz Zakona o azilu odnose kako na one kojima je dodeljeno pravo na utoite,
tako i na one kojima je dodeljena subsidijarna zatita.
Sl. glasnik RS, 90/07, 116/08, 104/09 i 76/10.
180
dravljanstva Srbije), organ koji je odluio o tome moe odobriti izdavanje pasoa s
ogranienim rokom vaenja po pribavljenom miljenju suda, odnosno javnog tuioca koji su zahtevali zabranu izdavanja putne isprave (l. 41).
Dunost profesionalnog pripadnika Vojske Srbije da putovanje u inostranstvo prijavi pretpostavljenom predviena je Zakonom o Vojsci Srbije usvojenim u
decembru 2007. Propisano je i da ministar odbrane ureuje uslove pod kojima ova
lica, kao i vojnici na sluenju vojnog roka putuju u inostranstvo (l. 49). Prema zakonu, profesionalni pripadnici VS su pored profesionalnih vojnih lica i civilna lica
na slubi u VS (l. 8, st. 1).441
4.16.4. Readmisija
Srbija je u septembru 2007. godine potpisala sporazum s Evropskom unijom
(odnosno dravama lanicama EU osim Kraljevine Danske) o readmisiji lica koja
nezakonito borave na teritoriji druge strane ovog Sporazuma.442 Sporazumom se
izriito propisuje da se njime ne dira u prava i obaveze koji proistiu iz meunarodnog prava, a naroito one iz Konvencije o statusu izbeglica, Protokola o statusu
izbeglica, konvencija koje se tiu utvrivanja drave nadlene za postupak azila,
Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Konvencije protiv
muenja i drugih surovih, neljudskih ili poniavajuih kazni i postupaka, konvencija o ekstradiciji, i multilateralnih konvencija i sporazuma o readmisiji stranih dravljana (l. 17).
Ovim sporazumom Srbija se obavezala da, na zahtev drave lanice EU, bez
posebnih formalnosti osim onih predvienih ovim sporazumom, primi odreene kategorije lica koji ne ispunjavaju uslove za ulazak, boravak ili nastanjenje na teritorije drave koja je zahtev uputila (l. 2, st. 1).
Prema Sporazumu, Srbija je, pre svega, u obavezi da primi svoje dravljane.
Nije potrebno da se sa izvesnou utvrdi dravljanstvo, ve se trai da bude dokazano ili (...) mogue na osnovu podnetih prima facie dokaza verodostojno pretpostaviti da je to lice dravljanin Srbije. Srbija ima obavezu da primi i lica kojima
je dravljanstvo prestalo otpustom po ulasku na teritoriju drave lanice EU, osim
ako je tim osobama obeana bar naturalizacija od strane drave lanice (l. 2, st.
3). Pored dravljana, Srbija ima obavezu da primi i njihovu maloletnu nevenanu
decu bez obzira na dravljanstvo ili mesto roenja, kao i suprunika koji ima drugo
dravljanstvo, pod uslovom da ima pravo ulaska i boravka na teritoriji Srbije, osim
u sluaju da ova lica imaju nezavisno pravo boravka u dravi koja trai readmisiju
(l. 2, st. 2). Sporazumom su predvieni i sluajevi u kojima Srbija ima obavezu da
primi lice koje pored dravljanstva Srbije, ima i dravljanstvo neke tree drave,
kao i dravljane tree zemlje ili lica bez dravljanstva.443
441
442
443
O reenjima prethodnog Zakona o Vojsci Jugoslavije u ovoj oblasti vidi Izvetaj 2006,
I.4.17.3.
Vidi Izvetaj 2009, I.4.17.4.
181
Drave lanice EU imaju obavezu da prime na svoju teritoriju lica koja nezakonito borave na teritoriji Srbije. Uslovi koje ova lica treba da ispune da bi postojala obaveza prihvata na strani drave lanice EU odgovaraju uslovima koje treba da
ispune lica koja nezakonito borave u EU da bi Srbija imala obavezu da ih primi (l.
4, st. 13 i l. 5, st. 1 i 2).
Ovim sporazumom Srbija i drave lanice EU obavezale su se i da omogue
tranzit dravljana tree zemlje ili lica bez dravljanstva ukoliko se te osobe ne mogu
direktno vratiti u dravu koja je konano odredite, kao i na zahtev druge strane
ovog Sporazuma, ako su obezbeeni nastavak putovanja u eventualne druge zemlje
tranzita i readmisija u dravu koja je konano odredite (l. 13, st. 1 i 2), ali pod
odreenim uslovima navedenim u stavu 3 lana 13 mogu odbiti tranzit.444
4.17. Ekonomska, socijalna i kulturna prava

4.17.1. Opte
Srbija je potpisnica Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), brojnih konvencija iz ove oblasti specijalizovanih agencija
UN i pojedinih regionalnih organizacija. Srbija je 2009. godine ratifikovala revidiranu Evropsku socijalnu povelju (ESP), temeljni akt u okviru Saveta Evrope za
zatitu socijalnih i ekonomskih prava.
Prihvatila je 88 od ukupno 98 paragrafa, svrstavajui se meu drave koje su
prihvatile najvei broj obaveza iz Povelje.445 Srbija je prihvatila svih devet tvrdih
lanova Povelje u celosti a nisu prihvaene pojedine obaveze koje se tiu prava
na pravine uslove rada iz lana 2 ESP, prava na kolektivno pregovaranje iz lana
6 ESP, prava na profesionalnu obuku iz lana 10 ESP, prava na socijalnu, pravnu
i ekonomsku zatitu dece i omladine iz lana 17 ESP i prava radnika migranata i
lanova njihovih porodica na zatitu i pomo iz lana 19 ESP.
Sa stanovita unapreenja povoljnih i pravinih uslova rada i unapreenja
sigurnosti porodice i zatite prava deteta problematino je odbijanje Srbije da prihvati odredbe Povelje koje se tiu prava radnika sa porodinim obavezama na jednake prilike i tretman prilikom rada i zapoljavanja. S druge strane, ratifikacijom
Konvencije MOR 103 o zatiti materinstva, koja predvia da se usvoje mere koje
treba da podre roditeljstvo kao i da se usvoje odgovarajue mere da materinstvo
444
445
Tranzit se, tako, moe odbiti ako postoji opasnost od muenja ili nehumanog ili poniavajueg
postupanja ili kanjavanja ili od smrtne kazne, opasnost od progona zbog rase, veroispovesti,
nacionalnosti, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi ili zbog politike osude, ako e to lice u
zamoljenoj ili drugoj tranzitnoj dravi biti podvrgnuto krivinim sankcijama, kao i iz razloga
javnog zdravlja, unutranje bezbednosti, javnog reda i drugih nacionalnih interesa zamoljene
drave.
Zakon o potvrivanju revidirane Evropske socijalne povelje, (Sl. glasnik RS, 42/09). Vidi takoe: Declaration contained in a Note Verbale from the Ministry of Foreign Affairs of Serbia,
dated 11 June 2009, deposited with the instrument of ratification on 14 September 2009.
182
ne bude izvor diskriminacije u oblasti rada prua garancije enama koje bi im pruila i ESP.
Moda najvei nedostatak ratifikacije je injenica da Srbija nije prihvatila
sistem kolektivnih predstavki kao jedan vid nadzora predvienih Poveljom, to je
velika prednost evropskog sistema zatite socijalnih i ekonomskih prava mogunost podnoenja kolektivnih albi u konkretnim sluajevima krenja ekonomskih i
socijalnih prava.
Srbija je podnela svoj prvi izvetaj o primeni Povelje u novembru 2011. godine. Zatita socijalnih prava zasniva se na dva osnovna postupka: postupak ispitivanja izvetaja i postupak po kolektivnim albama. Znaaj sistema nadzora ogleda
se u tome to su drave lanice esto menjale zakonodavstvo ili praksu, kako bi
ih uskladili sa (revidiranom) Evropskom socijalnom poveljom. Sekretarijat Povelje
svake godine objavljuje pregled promena u zakonodavstvu i praksi drava lanica,
odnosno u kojoj meri je zakonodavstvo drava lanica u skladu sa Poveljom. S obzirom na to da Srbija ove godine po prvi put podnosi svoj izvetaj, veoma je vano
napraviti kratak pregled postupka ispitivanja nacionalnih izvetaja.
Postupak kontrole prema ESP zasniva se na ispitivanju izvetaja koje dostavljaju drave lanice Saveta Evrope, u pogledu primene (u zakonodavstvu i praksi)
odredbi ESP koje su ratifikacijom prihvatile. Drave lanice su dune da dostavljaju
periodine izvetaje Savetu Evrope,446 koje takoe dostavljaju i reprezentativnim
nacionalnim organizacijama radnika i poslodavaca. Reprezenatativni socijalni partneri mogu da zahtevaju da se njihovi komentari na vladin izvetaj dostave, odnosno
priloe vladinom izvetaju. Osim toga, Generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja
nacionalne izvetaje i reprezentativnim meunarodnim nevladinim organizacijama,
koje imaju konsultativni status u okviru Saveta Evrope.
Postupak ispitivanja izvetaja447 se odvija uz uee Komiteta nezavisnih
eksperata448 (Komiteta za socijalna prava), Komiteta vladinih predstavnika, Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, kao i uz uee Komiteta ministara. Premda
ovaj postupak ima svoj odreeni znaaj, istie se da najvea prepreka u poboljanju
primene Evropske socijalne povelje ostaje odsustvo aktivnije uloge reprezentativnih
socijalnih partnera (organizacija poslodavaca i radnika na nacionalnom i evropskom
nivou).
446
447
448
Zbog poveanja broja lanica Saveta Evrope i nemogunosti da se u toku jedne godine ispitaju
svi izvetaji, od 1985. god. je dolo do izmene utoliko to polovina drava alje izvetaje jedne,
a druga polovina drava lanica koje su ratifikovale Evropsku socijalnu povelju druge godine.
Ovaj izvetaj sadri, pored opteg uvoda osvrt Komiteta na razvoj u pogledu odreenih oblasti regulisanih Poveljom (politika zapoljavanja, jednakost postupanja, sindikalne slobode, kolektivno pregovaranje, itd), dva dela: prvi deo razmatranje mera koje drava preduzima radi
potovanja odredbi Povelje (lan po lan); drugi deo procenu mesta (pozicije) koji drava
lanica zauzima s obzirom na stanje primene prava iz Povelje.
Komitet nezavisnih eksperata ima obavezu da dostavi svoj izvetaj sa zakljucima Komitetu
vladinih eksperata i Parlamentarnoj skuptini Saveta Evrope.
183
Komitet ministara, sastavljen od predstavnika svih drava lanica Saveta

Evrope, ukljuujui i predstavnike drava lanica koje nisu ratifikovale Evropsku
socijalnu povelju, je (shodno l. 29 Povelje) ovlaen da, na osnovu izvetaja Komiteta vladinih predstavnika i miljenja Parlamentarne skuptine, donese neophodne
preporuke koje bi bile upuene dravama lanicama koje ne ispunjavaju (u potpunosti) svoje obaveze iz preuzete Povelje. Poto je postupak razmatranja izvetaja
drave veoma sloen, jasno je da u toku 2011. godine Srbija nije dobila izvetaj
Komitet ministara koji bi sadrao preporuke za unapreenje ekonomskih i socijalnih prava.
Ekonomska, socijalna i kulturna prava zajemena su Ustavom Republike Srbije. Iako formalno ustavna, ona su ipak detaljno regulisana zakonima i podzakonskim aktima, i to ne samo u pogledu naina njihovog ostvarenja, ve i same sadrine, to ostavlja iroke mogunosti zakonodavnom telu da ih ograniava ili proiruje.
Ovakvo stanje svodi ova prava na legislativnu nadlenost, pa ona praktino prestaju
da budu osnovne ustavne garantije.
4.17.2. Pravo na rad

lan 6 PESK:
1) Drave lanice ovog pakta priznaju pravo na rad, koje obuhvata pravo koje ima svako
lice na mogunost zaraivanja kroz slobodno izabran ili prihvaen rad, i preduzimaju odgovarajue mere za ouvanje ovog prava.
2) Meu mere koje svaka drava lanica ovog pakta treba da preduzme u cilju punog
ostvarenja ovog prava spadaju programi tehnike i strune orijentacije i obuke, politika i metodi za postizanje stalnog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i pune proizvodne zaposlenosti u uslovima koji oveku garantuju uivanje osnovnih politikih i ekonomskih sloboda.
lan 1 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na rad, strane ugovornice obavezuju se:
1. da prihvate kao jedan od svojih primarnih ciljeva i dunosti da obezbede i ouvaju
to je mogue vii i stabilniji nivo zapoljavanja u cilju postizanja pune zaposlenosti;
2. da efektivno tite pravo radnika da zarauje za ivot na poslu koji je slobodno odabrao;
3. da uspostave ili ouvaju besplatne usluge zapoljavanja za sve radnike;
4. da obezbede ili unapreuju odgovarajuu profesionalnu orijentaciju, obuku i rehabilitaciju.
Srbija je lanica Meunarodne organizacije rada i ratifikovala je veliki broj

konvencija usvojenih pod okriljem ove organizacije,449 meu kojima su i Konvencija br. 122 o politici zapoljavanja450 i Konvencija br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja.451
449
450
451
Do sada je usvojeno usvojeno 77 Konvencija MOR-a.

Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori i drugi sporazumi), 34/71.
Sl. list FNRJ (Meunarodni ugovori i drugi sporazumi), 3/61.
184
Prema dosadanjoj praksi Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava

(KESK), pravo na rad ne podrazumeva pravo pojedinca da mu se obezbedi posao
koji eli, ve obavezu drave da preduzima potrebne korake kako bi postigla punu
zaposlenost.452 Pravo na rad podrazumeva pravo na zaposlenje, pravo slobode izbora rada, odnosno zabranu prinudnog rada453 i zabranu samovoljnog otputanja.
Ustav Republike Srbije garantuje pravo na rad i pravo na slobodan izbor zanimanja (l. 60). On takoe propisuje da da svako ima pravo na pravine i povoljne
uslove rada, kao i da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta ali
ne sadri odredbu kojom se dravi namee obaveza da obezbeuje uslove u kojima
svako moe da ivi od svog rada, a dostojan ivot od sopstvenog rada predstavlja i
osnovnu svrhu prava na rad.454
Oblast radnog prava regulisana je prvenstveno Zakonom o radu455 (ZOR) i
Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.456 Optim kolektivnim ugovorom457 detaljnije su ureeni odnosi izmeu poslodavca i zaposlenih. U
maju 2011. godine doneta je Nacionalna stretegija zapoljavanja za perid 20112020.
godine.458 Osnovni cilj politike zapoljavnja je da se uspostavi efikasan, stabilan i
odriv trend rasta zaposlenosti i da se politika zapoljavnja i indikatori trita rada
potpuno usklade sa praksom zemalja EU. U strategiji se predvia da zaposlenost sa
sadanjih 45,5% poraste na 66%.459 Udeo radno sposobno stanovnitva (1564 godine) u ukupnom stanovnitva u 2011. godini je 67,6% (taj procenat je manji nego
u bilo kojoj novoj lanici EU). Na kraju novembra 2011. procenat nezaposlenih je
porastao na 23,7% u poreenju sa aprilom 2010. godine kada je bilo 2.281.909 zaposlenih i 756.000 nezaposlenih to je iznosilo 22,2%. Procenat zaposlenih starijih
od 15 godina bio je u novembru ove godine 35,3 (43,1% za mukarce i 28,2% za
ene). Nezaposlenost koja se meri odnosom ukupnog broja nezaposlenih i radno
sposobnog stanovnitva bila je 22,8% za mukarce i 24,9% za ene.460
Tokom 2010. donet je Zakon o volontiranju461 kojim su ureena prava i obaveze osoba koje pruaju usluge ili obavljaju aktivnosti za opte dobro ili dobro drugog lica bez primanja novane nadoknade. Ovim je u pravni sistem Srbije uvedena
kategorija volonterstva koja je pravno razdvojena od drugih vidova pruanja usluga
bez naknade, poput stairanja i pripravnikog rada.
452
453
454
455
456
457
458
459
460
461
Vidi Opti komentar br. 18 o pravu na rad prema PESK, Komitet za ekonomska, socijalna i
kulturna prava (2005), dok. UN E/C.12/GC/18.
Vie o zabrani prinudnog rada vidi u I.4.4.3.
lan 4 ESP jemi pravo na pravinu naknadu. Vidi Digest of The Case Law of The European
Committee of Social Rights, str. 4448 i stav 1 Opteg komentara br. 18.
Sl. glasnik RS, 24/05 i 61/05 i 54/09.
Sl. glasnik RS, 50/08, 104/08 Aneks I i 8/09 Aneks II.
Sl. glasnik RS, 55/05, 71/05, 101/07, 65/08 i 16/11.
Preuzeto iz Nacionalne stretgije za zaposljavanje 20102020. godine, Vlada Republike Srbije
Vidi: http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678, str. 10.
Podaci Republikog zavoda za statistiku, 2011. godina.
185
4.17.2.1. Pravo na pomo prilikom zapoljavanja i za sluaj nezaposlenosti.

Oblast zapoljavanja detaljnije je ureena Zakonom o zapoljavanju i osiguranju
za sluaj nezaposlenosti. Poslove zapoljavanja obavljaju Nacionalna sluba za zapoljavanje (NZS), koja od 2010. godine ima sedite u Kragujevcu. Ona je obavezi
da svoje usluge traenja zaposlenja prua besplatno zainteresovanim nezaposlenim
licima i agencije za zapoljavanje. Nezaposlena lica mogu da se obrate za pomo
u traenju zaposlenja i privatnim agencijama za zapoljavanje. Trokovi usluga privatnih agencija padaju iskljuivo na teret poslodavca. Nacionalna sluba je duna
da u roku od 24 asa od kada sazna za otvaranje radnog mesta objavi oglas o otvorenom radnom mestu. Kod definisanja lica koja trae zaposlenje, pored postojeih
kategorija (nezaposlena lica) uvedena je i nova kategorija, lica koja trae promenu
zaposlenja. Ova ketgorija odnosi se na lica koja se ne mogu podvesti pod nezaposlene jer za to ne postoji zakonski osnov (uenici, studenti, penzioneri). Na ovaj
nain je omogueno da navedena lica koriste usluge NSZ.462
lanom 33 Zakona predvieno je da osoba koja trai zaposlenje ima obavezu
da nakon 12 meseci traganja za zaposlenjem prihvati i zaposlenje na niem nivou
od steenog strunog zvanja ali u okviru istog zanimanja i uzimajui u obzir steeno
radno iskustvo i prilike na tritu rada, to je u skladu je sa praksom meunarodnih
tela za nadzor potovanja ekonomskih i socijalnih prava.
Zakon sadri izuzetno vanu odredbu koja se tie prava na novanu naknadu
u sluaju nezaposlenosti, a nadlenost za davanje ove naknade je u Nacionalnoj
slubi za zapoljavanje. Novana naknda koja se daje nezaposlenim lica protee se
na period od maksimum 12 meseci, a izuzetno 24 meseca za lica kojima nedostaje
dve godine do ostvarivanja penzije (l. 72). Takoe i visina novane naknade je
redukovana u rasponu od 80160% minimalne zarade.
Prema lanu 1 ESP, samo postojanje nezaposlenosti nije povreda Povelje, ali
drava ima obavezu da ulae odgovarajue napore da je eliminie, imajui u vidu
ekonomsku situaciju i stepen nezaposlenosti.463 Visok nivo nezaposlenosti i neefikasna zatita prava iz radnog odnosa su meu najvanijim razlozima zbog kojih je
sve vie ljudi primorano da trai posao u neformalnom sektoru, tzv. sivoj ekonomiji,
gde ne uivaju nikakvu zatitu. Prema istraivanjima Centra za demokratiju procenjuje je broj lica koja u Srbiji rade u sivoj ekonomiji izemu 300.000 i 1.000.000
i to najee u oblasti indusrtije, graevine, hotelijarskih usluga i sl. Kao posebno
ranjive grupe se javljaju: mladi radnici, nekvalifikovani, neobrazovani, bez iskustva i stariji od 40 godina.464 U svom Optem komentaru br. 18 KESK je istakao
da drave moraju da preduzmu neophodne mere, zakonske ili druge, da u najveoj
462
463
464
Prvi Nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva, mart 2011. godine,
Vlada Republike Srbije. Dostupno na: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2011/04/
First-National-Report-on-Social-Inclusion-and-Poverty-Reduction.pdf.
Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, str. 19.
Decent work in the Republic of Serbia, putting equality in the heart of EU integration, Centar
za demokratiju, 2011, str. 5.
186
moguoj meri smanje broj radnika koji su angaovani u neformalnoj ekonomiji.465

U tom smislu trebalo bi izvriti izmene odredaba ZOR koje se odnose na ugovor o
radu. Jedno od moguih reenja bi bilo uvoenje obaveze poslodavaca da registruje
ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad kod nadlene organizacione jedinice
Nacionalne slube za zapoljavanje ili kod nadlenog organa optinske uprave, a
ugovor o radu i prijava na obavezno socijalno osiguranje morale bi da se uvaju u
poslovnoj prostoriji poslodavca.466 S druge strane, inspekcije rada nefekisano radi
na suzbijanju sive ekonomije, a jedan od razloga lei i u samom Zakonu o radu koji
omoguava manipulaciju sa prijavljivanjem radnika. Jedna od vanih izmena Zakona o radu koji se oekuje u toku 2012. godine se upravo tie ove sporne situacije.
4.17.2.2. Prava radnika u vezi s prestankom radnog odnosa. Prema lanu
179 ZOR poslodavac moe da otkae ugovor o radu usled postojanja opravdanih
razloga koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog (ako zaposleni ne ostvaruje
rezultate rada, ako nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi) i njegovo ponaanje (ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne
obaveze utvrene ugovorom o radu, ako ne potuje radnu disciplinu, odnosno ako
je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca, ako uini
krivino delo na radu ili u vezi sa radom, u sluaju nedolaska na posao po isteku
roka od 15 dana od dana isticanja roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog
odnosa, ako zloupotrebi bolovanje). Do prestanka radnog odnosa moe doi i usled
nastajanja okolnosti koje se odnose na potrebe poslodavca (ako usled tehnolokih,
ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog
posla, tzv. tehnoloki viak). Zakon o radu propisuje i da osnov za otputanje radnika moe predstavljati i njegovo odbijanje da pristane na premetaj na drugi odgovarajui posao zbog potreba organizacije i procesa rada, premetaj na drugo mesto
rada kao i premetaj na odgovarajue mesto kod drugog poslodavca. Pod odgovarajuim radnim mestom Zakon podrazumeva posao za ije se obavljanje zahteva ista
vrsta i stepen strune spreme koji su utvreni ugovorom o radu. Pored toga, radni
odnos protiv volje zaposlenog moe prestati i ukoliko se on ne sloi sa promenama
ugovora o radu u delu koji se tie zarada. U sluaju prihvatanja promenjenih uslova rada, zaposleni zadrava pravo osporavanja zakonitosti ovog ugovora (l. 172,
st. 4). Iako Zakon ne sadri izriitu odredbu o tome, nema razloga zbog kojih isto
pravo ne bi mogao koristiti i zaposleni kome je otkazan ugovor o radu usled odbijanja potpisivanja ovakve izmene ugovora o radu. Svoje pravo zaposleni ostvaruje
u parninom postupku.
Poslodavac nema pravo da otpusti zaposlenog bez prethodnog upozorenja
ili ukoliko je u mogunosti da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno
prekvalifikaciju. lanom 183, ta. 4, zabranjeno je diskriminatorno postupanje prili465
466
Vidi stav 10 Opteg komentara br. 18.

Predlozi izmena lanova 32 i 33 ZOR Centra za demokratiju, vidi na http://www.politickiforum.org/tribina_stampa.php?naredba=stampa_teksta&id=646.
187
kom otkaza, ukljuujui tu i zabranu otkaza zbog politikih uverenja, to je u skladu

sa praksom Komiteta.467 U sluaju nezakonitog otkaza zaposleni uiva sudsku zatitu, kao i pravo na naknadu tete.
Zakon sadri i odredbe o zabrani otkaza pojedinim kategorijama zaposlenih
i to za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva
radi posebne nege deteta. U ovu kategoriju Zakon stavlja i predstavnike zaposlenih
za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik
zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Ovo
je u skladu sa principima slobode sindikalnog delovanja Komiteta i Konvencijom
MOR br. 135 o radnikim predstavnicima.
Sigurnost radnog odnosa u Srbiji dodatno je ugroena procesom privatizacije. Niz odredbi ZOR posveen je prestanku radnog odnosa protiv volje zaposlenih:
usled vika zaposlenih zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena
u okviru preduzea, odnosno o ostvarivanju prava zaposlenih usled steaja pravnog lica. U prvom sluaju, poslodavac je duan da donese program reavanja vika
zaposlenih u kojem e naroito navesti: razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, broj i druge podatke o viku zaposlenih, mogunosti prekvalifikacije, dokvalifikacije, premetaj kod drugog poslodavca ili na drugo radno mesto, sredstva za
reavanje socijalno-ekonomskog poloaja vika zaposlenih i rok u kojem e ugovor
o radu biti otkazan. Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom
isplati otpremninu, a propisan je i njen minimalni iznos. Nakon otkazivanja ugovora
o radu po ovom osnovu, poslodavac nema pravo da na isto mesto zaposli nekog
drugog u roku od narednih est meseci. Ako se pre isteka ovog roka ponovo ukae
potreba za otvaranjem istog radnog mesta, prednost prilikom sklapanja ugovora o
radu imae zaposleni kome je prethodno prestao radni odnos.
Usvajanjem Zakona o steaju468 potraivanja zaposlenih prema preduzeu u
steaju dodatno su obezbeena prebacivanjem zaposlenih iz drugog u prvi isplatni
red. Pored toga, iznos dugovanja koji se isplauje zaposlenima u steajnom postupku uvean je u odnosu na prethodno reenje za pripadajue kamate jer se raunaju
od dana dospea do dana otvaranja steajnog postupka. Zakon takoe uzima u obzir
i neisplaene obaveze po osnovu privatnog penzijskog i invalidskog osiguranja.
4.17.2.3. Utuivanje prava iz radnih odnosa. U sluaju da zaposleni smatra
da mu je neko pravo na osnovu radnog odnosa uskraeno ili povreeno, moe se
obratiti inspekciji rada koja vri nadzor nad primenom ZOR (l. 268272 ZOR),
pokrenuti spor pred nadlenim sudom (l. 195 ZOR) ili moe, zajedno sa poslodavcem, da iznese sporna pitanja pred arbitrau (l. 194 ZOR). Na reavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova primenjuju se i odredbe Zakona o mirnom
reavanju sporova.469 U cilju poveanja efikasnosti zatite na radu i spreavanja
467
468
469
Vidi Zavrne napomene u izvetaju Nemake, doc. UN E/C.12/1993/17, st. 8.

Sl. glasnik RS, 125/04 i 104/09.
188
zloupotreba ugovora o radu, a naroito prikrivanja postojanja takvih ugovora neophodno je to pre usvojiti i Zakon o inspekciji rada.
Kljuni problem kod utuivanja prava, posebno dokazivanja diskriminatornog ponaanja poslodavaca je izuzetno teko dokazivanje u praksi, na ta ukazuju i
podaci inspekcije rada koja ima svega nekoliko prekrajnih prijava po ovom osnovu, ali takoe i po sudskoj praksi gde se pokazalo da radni sporovi traju po nekoliko
godina, bez povoljnog ishoda po oteenog radnika.470
4.17.3. Pravo na pravedne i povoljne uslove rada

lan 7 PESK:
Drave lanice ovog pakta priznaju pravo koje ima svako lice da se koristi pravinim i
povoljnim uslovima za rad koji naroito obezbeuju:
a) nagradu koja minimalno obezbeuje svima radnicima:
i) pravinu zaradu i jednaku nagradu za rad i iste vrednosti bez ikakve razlike; posebno, ene moraju da imaju garanciju da uslovi njihovog rada nisu gori od uslova
koje koriste mukarci i primaju istu nagradu kao oni za isti rad;
ii) pristojan ivot za njih i njihovu porodicu shodno odredbama ovog pakta;
c) istu mogunost za sve da napreduju u svom radu u vie odgovarajuu kategoriju,
vodei rauna jedino o navrenim godinama slube i o sposobnostima;
d) odmor, razonodu, razumno ogranienje radnog vremena i povremena plaena odsustva, kao i naknadu za praznine dane.
lan 2 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na pravine uslove rada, strane ugovornice se obavezuju:
1. da obezbede razuman broj dnevnih i nedeljnih radnih sati, da se radna nedelja postepeno smanjuje do nivoa koji dozvoljavaju porast produktivnosti i drugi relevantni
faktori;
2. da obezbede plaene praznine dane;
3. da obezbede najmanje etiri nedelje plaenog godinjeg odmora;
4. da uklone rizike prilikom obavljanja izuzetno opasnih ili nezdravih zanimanja, a
tamo gde to nije mogue, da obezbede ili smanjivanje broja radnih sati ili dodatan
broj plaenih dana odmora za radnike koji su angaovani na takvim poslovima;
5. da obezbede period nedeljnog odmora koji e, u meri u kojoj je to mogue, da se
poklopi sa danom koji je tradicionalno ili po obiaju dan odmora u toj zemlji ili tom
regionu;
6. da osiguraju da radnici budu obaveteni u pisanoj formi, u to je mogue kraem
roku, a u svakom sluaju ne kasnije od isteka dva meseca od datuma zasnivanja radnog odnosa, o sutinskim aspektima ugovornog ili radnog odnosa;
7. da obezbede da radnici koji obavljaju rad tokom noi imaju korist od onih mera koje
uvaavaju posebnu prirodu takvog rada.
lan 3 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na bezbedne i zdrave radne uslove,
drave ugovornice se obavezuju, u konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i radnika:
470
Decent work in the Republic of Serbia, putting equality in the heart of EU integration, Centar
za demokratiju, 2011, str. 9.
189

1. da formuliu, primene i periodino nadgledaju jedinstvenu nacionalnu politiku o bezbednosti na radu, zdravlju na radu i u radnoj sredini.
Prvenstveni cilj ove politike jeste poboljavanje bezbednosti i zdravlja na radu i spreavanje nezgoda i povreda do kojih moe doi, a vezane su za radno mesto ili se deavaju
za vreme rada, posebno tako to bi se smanjivali uzroci i rizici do kojih neminovno dolazi u
radnoj sredini;
2. da donesu propise u vezi sa bezbednou i zdravljem;
3. da obezbede primenu takvih propisa merama odgovarajueg nadzora;
4. da unaprede postepeni razvoj slube medicine rada za sve radnike, koja bi imala prevashodno preventivne i savetodavne funkcije.
lan 4 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na pravinu naknadu, strane ugovornice obavezuju se:
1. da priznaju pravo radnika na naknadu koja e njima i njihovim porodicama obezbediti pristojan ivotni standard;
2. da priznaju pravo radnika na poveanu stopu naknade za prekovremeni rad, uz mogunost izuzetaka u odreenim sluajevima;
3. da priznaju pravo mukarcima i enama na jednaku platu za rad jednake vrednosti;
4. da priznaju pravo svih radnika na razuman period otkaznog roka u sluaju prekida
radnog odnosa;
5. da dozvole smanjenje plate samo pod uslovima i do iznosa propisanog nacionalnim
zakonodavstvom ili propisima ili utvrenog kolektivnim ugovorima ili arbitranim
odlukama.
Ostvarivanje ovih prava omoguuje se slobodno dogovorenim kolektivnim ugovorima,
statutarnim mehanizmima utvrivanja visine nadnica, ili drugim sredstvima u skladu sa nacionalnim uslovima.
4.17.3.1. Pravina zarada i jednaka nagrada za rad. Srbija je potpisnica

konvencija MOR o minimalnim platama i jednakom nagraivanju muke i enske
radne snage, ali jo uvek nije ratifikovala Konvenciju MOR br. 26 o mehanizmima
za utvrivanje minimalne zarade i Konvenciju MOR br. 99 o mehanizmima za utvrivanje minimalne zarade u poljoprivredi.
Ustavom je garantovano pravo zaposlenog na pravinu naknadu za rad (l. 60,
st. 4), mada Ustav ne sadri izriitu odredbu o jednakoj nagradi za rad iste vrednosti.
Prema dosadanjoj praksi KESK, pravina zarada podrazumeva odreivanje
minimalne zarade zaposlenog,471 kao i odreivanje visine zarade u skladu s realnom
drutvenom vrednou svakog konkretnog zaposlenja. Prema tumaenju KESK
pristojan ivot znai uivanje onih prava koja zavise od visine zarade, kao to su
pravo na stanovanje, ishranu, odeu, pa ak i na obrazovanje, leenje i kulturu.472
Pravinom naknadom smatra se i uveanje osnovice zarade za prekovremeni rad.
471
472
Prema testu koji je uspostavio Komitet nezavisnih eksperata za nadgledanje primene Evropske
socijalne povelje, najnia zarada ni u jednom ekonomskom sektoru ne sme biti nia od 60 odsto
nacionalnog proseka. Vidi D. Harris, European Social Charter, 1984.
Vidi stav 12, Zavrne napomene o izvetaju Kenije, dok. UN E/C.12/1993/6, i stav 7 Opteg
komentara br. 18.
190
Uveanje zarade za prekovremeni rad ne mora se garantovati lanovima uprave preduzea473 ili funkcionerima dravne uprave.474
Zakon o radu propisuje da se odgovarajua zarada utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu, kao i da se zaposlenom garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti pod pretnjom nitavosti ugovora o radu
kojim se kri ovo naelo. Pod radom iste vrednosti ZOR podrazumeva rad za koji
se zahteva isti stepen strune spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fiziki i
intelektualni rad.
Radi obezbeivanja materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenih, zakonom
je predvieno pravo zaposlenih na minimalnu zaradu. Uslovi za ugovaranje minimalne zarade ureeni su Optim kolektivnim ugovorom. Prema odredbama Opteg
kolektivnog ugovora, prilikom odreivanja minimalne zarade uzimaju se u obzir
egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica, vrednost potroake korpe, opti nivo ekonomske razvijenosti kao i dostignuti nivo zarada i njihov
odnos prema zaradama kod drugih poslodavaca u istoj grani, rast trokova ivota,
uee zarada u trokovima poslovanja i ostvareni finansijsko-poslovni rezultati.
Minimalna zarada utvruje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog
za teritoriju Srbije (l. 112 ZOR). Minimalna zarada je obraunata za period januarmaj 2011. godine u iznosu od 95,00 dinara (neto) po radnom asu i za period jundecembar 2011. godine iznos od 102,00 dinara (neto) po radnom asu.475
Zakonom o radu propisano je da se za prekovremeni rad zarada mora uveati
za najmanje 26% od osnovice. Isti procenat uveanja zarade propisan je i za rad
nou i u smenama, u sluaju da takav rad nije vrednovan u ugovoru o radu. Zakon
takoe propisuje progresivno godinje uveanje zarade od 0,4% za svaku godinu
provedenu na radu (l. 54).
Zakonom je omogueno da poslodavac usled prekida rada, odnosno smanjenja obima posla, uz prethodnu saglasnost ministra, uputi zaposlenog na odsustvo
due od 45 radnih dana uz odgovarajuu naknadu zarade najmanje u visini 60%
prosene zarade u prethodna tri meseca, s tim da naknada ne moe biti manja od
minimalne zarade utvrene u skladu s ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada (l. 116 ZOR).
Zakon ne obavezuje poslodavce da vode evidenciju o prekovremenom radu
tako da je kontrola inspekcije rada u velikoj meri oteana upravo zbog toga to
poslodavci u veini sluajeva ne donose odluku o prekovremenom radu niti su uveli evidencije o zaposlenima koji rade prekovremeno. Inspektoru rada teko je da
utvrdi injenice o prekovremenom radu i da li je poslodavac zaposlenom isplatio
uveanu zaradu. U praksi se esto deava da zaposleni dok su u radnom odnosu ne
473
474
475
Confdration Franaise de lEncadrement CFE-CGC v. France, Predstavka br. 9/2000, Odluka o meritumu od 16 novembra 2001, para. 45.
Zakljuci X2, Irska, str. 62.
Odluka Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, broj: 95/2011 (Sl. glasnik RS, 35/11).
191
prijavljuju povrede prava na rad zbog straha od gubitka posla ve to ine tek kada
prestane radni odnos.476
4.17.3.2. Zatita na radu. Srbija je ratifikovala sve najvanije konvencije
MOR koje se odnose na zatitu na radu i obeteenje u sluaju nesrenih sluajeva
ili profesionalnih oboljenja, zdravstvenu zatitu i slubu medicine rada. Najvanije
su dve konvencije MOR: Konvencija MOR br. 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu477 i Konvencija MOR br. 167 o bezbednosti i zdravlju u
graevinarstvu.478 ESP u lanu 3 posebno jemi pravo na bezbedne i zdrave radne
uslove.479
Ratifikacija i efikasna primena Konvencije MOR br. 167 je od posebnog znaaja, jer je graevinarstvo do sada bila izrazito problematina oblast u Srbiji kada je
u pitanju primena propisa o zatiti na radu.480
lan 60, st. 4 Ustava Srbije garantuje pravo svakoga na bezbedne i zdrave
uslove rada i pravo na zatitu na radu, dok se stavom 5 garantuje posebna zatita na
radu ena, mladih i osoba s invaliditetom.
Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu zdravlja
na radu. Zakon u lanu 80, st. 2 ustanovljava obavezu zaposlenog da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Pri Ministarstvu
rada i socijalne poltike formirana je Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, u
ijem ovlaenju je da sprovodi i nadgleda stanje bezbednosti i zdravlje na radu,
vri nadzor nad radom poslodavaca, prikuplja i anlazira podatke povreda na radu,
organizuje savetovanje, profesionalnu obuku za poslodavce i informie javnost o
stanju u oblasti zdravlja i povredama na radu.
Donoenjem Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu481 izvreno je usaglaavanje sa ratifikovanim konvencijama MOR-a i osnovnom Direktivom 89/391/
EEZ, kao i posebnim direktivama koje proistiu iz osnovne, tako da su prihvaene
sve smernice pomenutih direktiva u meri i obliku prilagoene domaim uslovima.
Pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, propisi koji utiu na aspekte bezbednosti i zdravlja na radu su Zakon o radu, Zakon o zdravstvenoj zatiti,482 Zakon
476
477
478
479
480
481
482
Vidi vie na http://www.arhiv.rs/article/Develop/Arhiva2011.nsf/webpodatumima/C125780400

465ECAC1257953007071A1%3FOpenDocument/.
Ibid.
Vidi Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, str. 35 do 43.
Broj povreda na radu je izuzetno visok u oblasti industrije i graevine, gde je procenat povreda sa
smrtnim ishodom 37%, dok je u oblasti sive ekomonije 22%, Vidi vie u: Decent work in the Republic of Serbia, putting equality in the heart of EU integration, Centar za demokratiju, 2011, str. 7.
Sl. glasnik RS, 107/05, 88/10 i 99/10. i 57/11.
192
o zdravstvenom osiguranju,483 Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju484 i

drugi zakoni, a zakonodavni okvir sistema bezbednosti i zdravlja na radu zaokruuju podzakonski akti.485
Inspekcijski nadzor nad primenom zakona, drugih propisa o merama i normativima zatite na radu, tehnikim merama koje se odnose na zatitu na radu, akata preduzea i kolektivnih ugovora vri ministarstvo nadleno za poslove rada preko
inspektora rada (l. 60). Propisane su i kazne za nepotovanje odredaba Zakona o
zatiti na radu i nepotovanja normativa, standarda, pravilnika i uputstava.486
Vlada Republike Srbije donela je Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u
Republici Srbiji za period od 2009. do 2012.487 Iako se u samoj strategiji izmeu
ostalog predvia podizanje profesionalnih kapaciteta slubi inspektorata, to i dalje
ostaje probelm primene zakona i njegovih standarda u praksi. Ono to najvie nedostaje je profesionalno usavravnje inspektora, poveanje njihovog broja u slubi kao
i bolja kordinacija u radu na terenu.
4.17.3.3. Pravo na odmor, razonodu i ogranieno radno vreme. Srbija je
ratifikovala skoro sve konvencije MOR koje se odnose na nedeljne odmore i plaeno odsustvo, ali je otkazala Konvenciju MOR br. 52 o plaenom godinjem odmoru
i Konvenciju MOR br. 101 o plaenom godinjem odmoru u poljoprivredi. Srbija
nikada nije ratifikovala Konvenciju MOR br. 30 o radnom vremenu u trgovini i
kancelarijskim poslovima i Konvenciju MOR br. 47 o duini radne nedelje od 40
radnih sati.
Ustav Srbije u lanu 60, st. 4 izriito garantuje pravo na ogranieno radno
vreme, dnevni i nedeljni odmor i plaeni godinji odmor. Prema Zakonu o radu,
radna nedelja traje pet radnih dana (l. 55), a puno radno vreme iznosi 40 asova
nedeljno (l. 50). Meutim, u sluajevima preraspodele radnog vremena, zaposleni
moe raditi i do 60 sati nedeljno (l. 57, st. 3). Preraspodela radnog vremena se
ne smatra prekovremenim radom (l. 58). Ovakvo reenje je u skladu sa praksom
Evropskog komiteta koji ne dozvoljava radnu nedelju koja traje due od 60 sati u
izuzetnim okolnostima.488
Radni dan po pravilu traje osam asova, ali je dozvoljen prekovremeni rad do
etiri asa dnevno, a poslodavac moe, pod zakonom propisanim uslovima, organizovati rad na razliite naine. U cilju efikasnije kontrole potovanja ove zakonske
odredbe, koje se u praksi pokazalo veoma spornim, trebalo bi uvesti obavezu poslodavaca da vodi evidenciju o dnevnoj prisutnosti zaposlenog, odnosno radno an483
484
485
486
487
488
Sl. glasnik RS, 107/05, 109/05 i 57/11.

Sl. glasnik RS, 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 5/09, 107/09 i 101/10.
http://kvalitet.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=166&Itemid=82.
Glava XI Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, 101/05).
Zakljuci XIV2, Holandija, str. 535536.
193
gaovanog lica, koju na kraju meseca ili obraunskog perioda potpisuju zaposleni,
odnosno radno angaovano lice i poslodavac ili zaposleni koga on odredi.489
Zaposleni po zakonu ima pravo na odmor u toku dnevnog rada i na dnevni,
nedeljni i godinji odmor, kao i na plaeno i neplaeno odsustvo u skladu sa zakonom. Ova prava se zaposlenom ne mogu uskraivati. Odredbe ZOR o plaenom
odmoru su u skladu sa minimalnim evropskim i UN standardima. Prema evropskim
standardima, zaposleni takoe imaju pravo na plaeno odsustvo tokom dravnih
praznika (l. 2.2 ESP) kao i na najmanje duplo veu zaradu u sluaju obavljanja
rada tokom dravnog praznika.490 Prema ZOR, zarada u sluaju rada na dravni
praznik mora biti uveana za najmanje 110% od osnovice (l. 108).
Evropski komitet za socijalna prava posebno je istakao da se, osim u izuzetnim situacijama, periodi u kojima je zaposleni deurni ali nije od njega zahtevano
da obavlja nikakve poslove, iako nisu efektivo radni sati, ne mogu uraunavati u
odmore.491
4.17.4. Sindikalne slobode

lan 8 PESK:
1. Drave lanice ovog pakta obavezuju se da obezbede:
a) pravo koje ima svako lice da sa drugima osniva sindikate i da se ulani u sindikat po
svom izboru, uz jedini uslov da pravila budu utvrena od strane zainteresovane organizacije, u cilju unapreenja i zatite ekonomskih i socijalnih interesa. Ostvarivanje
ovog prava moe biti predmet jedino ogranienja predvienih zakonom i koja predstavljaju potrebne mere u demokratskom drutvu, u interesu nacionalne bezbednosti
ili javnog poretka, ili zatite prava i sloboda drugoga;
b) pravo koje imaju sindikati da ostvaruju udruenja i nacionalne saveze i pravo koje
ovi imaju na stvaranje meunarodnih sindikalnih organizacija ili na ulanjivanje u
njih;
c) pravo koje imaju sindikati da slobodno obavljaju svoju delatnost, bez drugog ogranienja osim onog koje predvia zakon, a koje predstavlja potrebnu meru u demokratskom drutvu, u interesu nacionalne bezbednosti ili javnog poretka, ili radi zatite
prava i sloboda drugoga;
d) pravo na trajk, koje se ostvaruje prema zakonima svake zemlje.
2. Ovaj lan ne spreava da se vrenje ovih prava od strane lanova oruanih snaga, policije ili dravne uprave, podvrgne zakonskim ogranienjima.
3. Nijedna odredba ovog lana ne doputa dravama lanicama Konvencije Meunarodne
organizacije rada od 1948. godine o sindikalnoj slobodi i zatiti sindikalnog prava da donosi
zakonske mere koje bi naruavale ili da primenjuju zakon na nain koji bi naruavao garantije
predviene navedenom konvencijom.
lan 5 ESP:
U nameri da obezbede unapreivanje slobode radnika i poslodavaca da stvaraju lokalne,
nacionalne ili meunarodne organizacije za zatitu svojih ekonomskih i socijalnih interesa i da
489
490
491
Predlog izmena lana 50 ZOR Centra za demokratiju. Vidi vie na http://www.politickiforum.

org/tribina_stampa.php?naredba=stampa_teksta&id=646.
Zakljuci XVIII1, Hrvatska, str. 116.
Vidi Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, str. 28.
194

se prikljuuju tim organizacijama, strane ugovornice se obavezuju da svojim nacionalnim zakonodavstvom nee ugroavati, niti ga primenjivati na nain koji ugroava ovu slobodu. Obim
primene garancija predvienih ovim lanom u odnosu na policiju odreuje se nacionalnim zakonima ili propisima. Princip kojim se ureuje primena ovih garancija na pripadnike vojnih
snaga i stepen njihove primene na lica u ovoj kategoriji takoe se utvruje nacionalnim zakonima ili propisima.
lan 6 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na kolektivno pregovaranje, strane
ugovornice se obavezuju:
1. da unapreuju zajednike konsultacije izmeu radnika i zaposlenih;
2. da unapreuju, kada je neophodno i prihvatljivo, mehanizam za dobrovoljne pregovore izmeu poslodavaca ili organizacija poslodavaca i organizacija radnika, sa ciljem da se reguliu uslovi i pogodnosti zapoljavanja putem kolektivnih ugovora;
3. da unapreuju uspostavljanje i upotrebu odgovarajuih mehanizama za pomirenje i
dobrovoljnu arbitrau za reavanje radnih sporova; i priznaju
4. pravo radnika i poslodavaca na kolektivnu akciju u sluaju sukoba interesa, ukljuujui pravo na trajk, u skladu sa obavezama koje mogu da proisteknu iz kolektivnih
ugovora koje su prethodno zakljuili.
4.17.4.1. Sloboda sindikalnog organizovanja. Sloboda sindikalnog organizovanja jedina je sindikalna sloboda garantovana u sva etiri opta instrumenta
za zatitu ljudskih prava koje je Srbija ratifikovala PGP (l. 22), EKPS (l. 11),
PESK (l. 8) i ESP (l. 5 i 6). Ova sloboda podrazumeva pravo da se osniva sindikat
i da mu se po slobodnoj volji pristupi, pravo da se osnivaju udruenja, nacionalni
i meunarodni savezi sindikata, kao i pravo samostalnog delovanja sindikata bez
meanja drave.
Srbija je potpisnica Konvencije MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, Konvencije MOR br. 11 o pravima udruivanja i koaliranja
poljoprivrednih radnika,492 Konvencije MOR br. 98 o primeni principa prava organizovanja i kolektivnog pregovaranja493 i Konvencije MOR br. 135 o radnikim
predstavnicima.
lanom 55 Ustava garantovana je sloboda sindikalnog udruivanja. Sindikati
se osnivaju bez prethodnog odobrenja uz upis u registar kod nadlenog dravnog
organa u skladu sa zakonom, dok je Ustavni sud jedini koji moe zabraniti rad bilo
kog udruenja, pa i sindikata, i to u sluajevima izriito sadranim u stavu 4 lana
55. Nain ostvarivanja slobode sindikalnog organizovanja detaljnije je ureen Zakonom o radu, zakonima koji reguliu materiju udruivanja graana i podzakonskim
aktima. Zakon o radu definie sindikat kao samostalnu, demokratsku i nezavisnu
organizaciju zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa (l. 6). lan 206 garantuje
zaposlenima slobodu sindikalnog organizovanja.
492
493
Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 44XVI/30.

Sl. list FNRJ (Dodatak), 11/58.
195
Sindikati se osnivaju bez odobrenja uz upis u registar. Registar vodi ministarstvo nadleno za poslove rada. Postupak registracije sindikata ureen Pravilnikom o
upisu sindikata u registar.494 Prema lanu 7 Pravilnika, organizacija e se brisati iz
registra, izmeu ostalog, i na osnovu pravnosnane odluke o zabrani rada sindikata
(l. 7, t. 2 Pravilnika).495 Odluku o zabrani rada bilo koje vrste udruenja prema
Zakonu o udruenjima moe doneti iskljuivo Ustavni sud (l. 50, st. 1).496
Postavlja se pitanje slobode sindikalnog organizovanja pripadnika policije i
drugih dravnih slubenika. Ustav Srbije u lanu 55, st. 5 izriito zabranjuje odreenim dravnim slubenicima (sudijama, pripadnicima policije i vojske, javnim tuiocima i zatitniku graana) da budu lanovi politikih organizacija. S obzirom
da takve odredbe nema kada su u pitanju sindikati, ispravno je tumaenje prema
kojem je ovim kategorijama zaposlenih Ustavom garantovano pravo na sindikalno
udruivanje.
4.17.4.2. Zatita radnikih predstavnika. MOR je 1971. godine donela
Konvenciju br. 135 o radnikim predstavnicima. Potreba za posebnim statusom ove
kategorije zaposlenih proizlazi iz osetljivosti njihovih funkcija.
Zakon o radu u lanu 188 propisuje da poslodavac ne moe da otkae ugovor
o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih
za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik
zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Pod
predstavnicima zaposlenih Zakon podrazumeva: lanove saveta zaposlenih i predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca, predsednike sindikata kod poslodavca i imenovane ili izabrane sindikalne predstavnike. Poslodavcu
je ipak ostavljena mogunost da otkae ugovor o radu predstavniku zaposlenih koji
odbije da potpie izmenjeni ugovor o radu, u skladu sa zakonom. Pored ovoga, Zakon propisuje da ovlaeni predstavnici sindikata imaju pravo na plaeno odsustvo
radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju lanova sindikata (l. 211 ZOR).
Kolektivnim ugovorom ili sporazumom moe se utvrditi da ovlaeni predstavnik
sindikata u potpunosti bude osloboen obavljanja poslova za koje je zakljuio ugovor o radu.
Analizom istraivanja Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji, dolazimo do zakljuka da vlada veliko nepoverenje graana prema institucijama, ukljuujui i sindikate. Tek 15% graana ima poverenje u rad sindikata, dok je tri puta vie onih
494
495
496

lanom 4 Konvencije MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava izriito
je zabranjeno rasputanje i suspenzija rada sindikalne organizacije odlukom upravnih vlasti.
Prema Komitetu MOR za slobodu udruivanja, ovo je najekstremniji vid meanja javnih vlasti
u nezavisan rad sindikalnih organizacija.
Usvajanjem Zakona o udruenjima ukinute su ranije odredbe koje su omoguavale da odluku
o zabrani rada sindikalnih organizacija donosi optinski organ uprave nadlean za unutranje
poslove.
196
koji u njih uglavnom ili uopte nemaju poverenje. Procenjuje se da u Srbiji ima
oko 22. 000 sindikalnih organizacija. Najveu stopa ulanjenja u sindikate je kod
nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika (37 odsto) i meu srednjeobrazovanim slubenicima (36 odsto), potom kod tehniara (34 odsto). Za njima slede visokoobrazovani (29 odsto) i kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici (28 odsto).
Ipak, bez obzira na radno iskustvo i obrazovanje, mnogi zapravo ne znaju ta znai
lanstvo u sindikatu, a tek svaki osmi radnik sa lanskom kartom sindikata potpuno
je neobaveten o aktivnostima sopstvene organizacije.497
4.17.4.3. Pravo na trajk. Pravo na trajk garantovano je lanom 61 Ustava
Srbije. trajk se sprovodi u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, dok moe
biti ogranien iskljuivo zakonom i u skladu s prirodom ili vrstom delatnosti.
Zakonom o trajku498 pravo na trajk ogranieno je obavezom trajkakog
odbora i zaposlenih koji u trajku uestvuju da trajk organizuju i vode na nain
kojim se ne ugroava bezbednost lica i imovine i zdravlje ljudi, onemoguava nanoenje neposredne materijalne tete i omoguava nastavak rada po okonanju trajka.
Osim tog opteg ogranienja ustanovljen je i poseban reim trajka u delatnostima
od javnog interesa ili u delatnostima iji bi prekid rada zbog prirode posla mogao
da ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili da nanese tetu velikih razmera (l. 9, st. 1). Delatnostima od javnog interesa smatraju se elektroprivreda, vodoprivreda, saobraaj,
informisanje, PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zatita, prosveta, drutvena briga o deci i
socijalna zatita, kao i delatnosti od opteg interesa za odbranu i bezbednost i poslovi neophodni za izvravanje meunarodnih obaveza drave.499
Delatnosti iji bi prekid mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili da nanese
tetu velikih razmera su: hemijska industrija, industrija elika i crna i obojena metalurgija (l. 9, st. 24). U ovakvim delatnostima pravo na trajk se moe ostvariti
ako se ispune posebni uslovi, a to je da se obezbedi minimum procesa rada koji
obezbeuje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenjiv uslov ivota i rada graana
ili rada drugog preduzea, odnosno pravnog ili fizikog lica koje obavlja privrednu
ili drugu delatnost ili uslugu (l. 10, st. 1). Ovaj minimum procesa rada utvruje
direktor, a za javne slube i javna preduzea osniva, i to na nain utvren optim
aktom poslodavca, u skladu s kolektivnim ugovorom, pri emu osniva, odnosno
direktor imaju obavezu da uzmu u obzir miljenje, primedbe i predloge sindikata
(l. 10, st. 3 i 4).
497
498
499
Stanje socijlanog dijaloga u Srbiji posle dvadeset godina tranzicije. Vidi vie na: http://www.
politickiforum.org/dokumenta/44_Socijalni.pdf. http://www.arhiv.rs/article/Develop/Arhiva2011.
nsf/webpodatumima/C125780400465ECAC125783C0070EDE4%3FOpenDocument/.
Sl. list SRJ, 29/96.
Ovaj spisak je preirok i ne odgovara meunarodnim standardima. Isti stav zauzeo je i KESK u
svojim Zakljucima o ostvarivanju socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji i Crnoj Gori. Komitet
je razmatrao izvetaj u vreme kada je jo uvek postojala Dravna zajednica Srbija i Crna gora.
Vidi: Zavrne napomene, dok. UN E/C.12/1/Add.108, od 23. juna 2005.
197
Propisivanje obaveze obezbeenja minimuma procesa rada u odreenim delatnostima u skladu je sa praksom Evropskog komiteta i KESK.500 Meutim, nain na koji je taj poseban reim formulisan postojeim zakonom o trajku definie
minimum procesa rada tako iroko da je pitanje da li do trajka uopte moe doi,
odnosno da li trajk moe imati bilo kakvog dejstva. Uz to, iroke formulacije kao
izvravanje meunarodnih obaveza omoguavaju da se trajk u nekim situacijama
i potpuno zabrani, jer delatnost jednog preduzea moe u potpunosti biti okrenuta
izvozu. Ovako ustanovljen reim trajka u odreenom obimu negira samo pravo na
trajk.
Prema lanu 8, st. 2 PESK, nacionalnim zakonodavstvom se mogu ustanoviti
ogranienja prava na trajk pripadnika oruanih snaga, policije ili dravne uprave.
Ustav ne sadri odredbu kojom se zabranjuje pravo na trajk dravnim slubenicima. S obzirom da Ustav dozvoljava ogranienje prava na trajk zakonom prema
prirodi delatnosti, a da se ova odredba mora tumaiti u skladu s odredbom lana 18,
st. 2 Ustava kojom je propisano da zakoni ne mogu da utiu na sutinu prava zajemenih Ustavom, proizlazi da zaposleni u dravnim organima i pripadnici policije
imaju pravo na trajk.
Meutim, Zakon o trajku501 u lanu 18 predvia da zaposlenom u dravnom
organu, pripadniku Vojske Jugoslavije i pripadniku policije prestaje radni odnos
kada se utvrdi da je organizovao trajk ili uestvovao u trajku.
Tokom 2011. godine u javnosti se pojavila radna verzija Zakona o trajku,
koju su kritikovale mnoge sindikalne organizacije i struna javnost. Osnovna zamerka odnosi se na proceduru izrade radne verzije poto je rad na ovom tekstu
bio potpuno netransparentan a javna rasprava nacrta zakona nije organizovana na
nain koji bi omoguio da se u nju ukljue svi zaposleni u svim sektorima i svim
sindikalnim organizacijama.502 Pored same procedure kritikovana su i ponuena reenja. Mnoge sindikalne organizacije i udruenja graana ukazali su na injenicu da
se predloenim reenjem uskrauju postojea prava na trajk i uvode odredbe koje
daju vie prava poslodavcima i dravi i time uskrauju ustavna prava i slobode okupljanja, udruivanja i izraavanja. Pojedine odredbe, kao npr. zabrana trajka van
radnog prostora direktno ograniavaju slobodu okupljanja i slobodu izraavanja.
Kako je sloboda okupljanja regulisana posebnim zakonom, neopravdano je da se
Zakonom o trajku dodatno suava pravo na mirno okupljanje. Nacrtom je predvieno i da se osim odlukom nadlenog organa sindikata trajk moe organizovati uz
500
501
502
Confederation of Independent Trade Unions in Bulgaria (CITUB), Confederation of Labour

Podkrepa and European Trade Union Confederation (CES) protiv Bugarske, ECHR, App.
No. 32/05 (2006), st. 24.
Sl. list SRJ, 29/96. Sl. glasnik RS, 101/05.
Pomonica ministra za rad i socijalna pitanja Radmila Bukumiri Kati izjavila je da je priprema ovog zakona poela jo 2010. godine i da je radna grupa, koju ine po dva predstavnika
UGS Nezavisnost, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Unije poslodavaca Srbije, do sredine 2011. godine odrala 10 sastanaka. Prema njenim tvrdnjama radna verzija je u potpunosti
usaglaena u radnoj grupi. (Politika, 25. jun 2011.)
198
saglasnosti veine zaposlenih. Ovako formulisan lan Nacrta Zakona moe dovesti
do ogranienja stupanja u trajk ukoliko ne postoji odluka sindikata a jasno je da u
velikim privrednim drutvima nije lako obezbediti veinu za organizovanje trajka.
Budui da je nacrt zakona povuen iz skuptinske procedure i da se Socijalno-ekonomski savet u saoptenju oglasio da ne treba uriti s donoenjem novog zakona treba oekivati da e se u toku sledee godine nastaviti rad na tekstu zakona i
da e se sporni lanovi uskladiti sa ustavnim naelima, preporukama Meunarodne
organizacije rada i dobrom praksom koja u ovoj oblasti postoji.
4.17.4.4. Opti kolektivni ugovor. Opti kolektivni ugovor u Srbiji potpisan
je 2008. godine izmeu predstavnika dva reprezentativna sindikata (UGS Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije) i Unije poslodavaca, a resorni ministar
potpisao je sporazum kojim je dobio proireno dejstvo na sve zaposlene i poslodavce na teritoriji Republike Srbije. Odredbe o toplom obroku, regresu, prevozu,
nonom radu i drugim naknadama zaposlenima koje proizlaze iz Zakona o radu,
suspendovane su privremeno odlukom Socijalno-ekonomskog saveta 2008. godine,
zbog uticaja svetske ekonomske krize na privredu Srbije. Ove odredbe nisu poele
da se primenjuju ni tokom 2011. godine. Pregovori oko ponovnog uvoenja obaveze isplaivanja toplih obroka i regresa tokom 2011. godine zapeli su usled nespremnosti drave da ove isplate oslobodi poreskih nameta.503
4.17.5. Pravo na socijalno obezbeenje

lan 9 PESK:
Drave lanice ovog pakta priznaju pravo svakom licu na socijalno obezbeenje, ukljuujui tu socijalno osiguranje.
lan 12 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na socijalnu sigurnost strane ugovornice se obavezuju:
1. da uspostave ili odravaju sistem socijalne sigurnosti;
2. da odravaju sistem socijalne sigurnosti na zadovoljavajuem nivou, barem na onom
koji je neophodan za ratifikaciju Evropskog kodeksa socijalne sigurnosti;
3. da nastoje da postupno podignu sistem socijalne sigurnosti na vii nivo;
4. da preduzmu korake, zakljuivanjem odgovarajuih bilateralnih i multilateralnih sporazuma, ili na drugi nain, i zavisno od uslova postavljenih u takvim sporazumima,
da obezbede:
a) jednak tretman dravljana drugih drava ugovornica sa tretmanom sopstvenih dravljana u pogledu prava socijalnu sigurnost, ukljuujui i zadravanje pogodnosti koje proistiu iz zakonodavstva o socijalnoj sigurnosti, bez obzira na kretanja
koje zatiena lica mogu da preduzmu izmeu teritorija strana ugovornica;
b) dodeljivanje, odravanje i nastavak prava iz socijalne sigurnosti takvim sredstvima kao to je sabiranje staa osiguranja ili radnog staa navrenih prema propisima svake od strana ugovornica.
503
Vidi: Marija Obrenovi, Pregovori zapeli oko kifle Odjek, br. 68, decembar 2011, str. 11.
199
lan 13 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na socijalnu i medicinsku pomo,
strane ugovornice se obavezuju:
1. da obezbede da svako lice koje nema adekvatna sredstva za ivot i koje nije u stanju
da obezbedi takva sredstva sopstvenim naporima ili iz drugih izvora, naroito povlastice iz eme socijalne sigurnosti, dobije adekvatnu pomo i, u sluaju bolesti, pomo
koja mu je neophodna;
2. da obezbede da lica koja dobijaju pomo iz prethodnog stava, nee po tom osnovu
trpeti bilo kakvo smanjivanje svojih politikih ili socijalnih prava;
3. da obezbede da svako lice moe preko odgovarajue javne ili privatne slube da dobije savete i linu pomo koji su mu potrebni radi spreavanja, otklanjanja ili ublaavanja line ili porodine oskudice;
4. da primene odredbe navedene u stavovima 1, 2 i 3 ovog lana, na ravnopravnoj osnovi prema svojim dravljanima i dravljanima drugih strana ugovornica koji borave
zakonito na toj teritoriji, u skladu sa obavezama prema Evropskoj konvenciji o socijalnoj i medicinskoj pomoi, potpisanoj u Parizu 11. decembra 1953.
lan 14 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na beneficije iz socijalnog staranja,
strane ugovornice obavezuju se:
1. da unapreuju ili obezbede slube koje, metodama socijalnog rada, mogu da doprinesu socijalnom staranju i razvoju kako pojedinaca tako i grupa u zajednici, i njihovom
prilagoavanju drutvenoj sredini;
2. da podstiu uee pojedinaca i dobrovoljnih ili drugih organizacija u uspostavljanju
i odravanju takvih slubi.
Ustav Republike Srbije u lanu 69 propisuje da graani i porodice kojima je

neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu
zatitu, ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde, humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva. Venecijanska komisija dala je komentar u svom Miljenju o Ustavu Srbije da se ovim aktom socijalna zatita ne obezbeuje generalno
ve samo graanima i porodicama.504
Ustav garantuje i prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeenje i osiguranje, pravo na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti
za rad, kao i pravo na naknadu u sluaju privremene nezaposlenosti. Odreenim
kategorijama garantuje se pravo na posebnu socijalnu zatitu. Ustavna je obaveza
drave da organizuje fondove za razliite vidove socijalnog osiguranja. lanom 70
Ustava posebno se garantuje pravo na penzijsko osiguranje.
Socijalno osiguranje obuhvata penzijsko, invalidsko, zdravstveno i osiguranje za sluaj nezaposlenosti. U Srbiji postoji vie zakona koji reguliu oblast socijalnog osiguranja.
504
Vidi Venecijanska komisija, Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)
004, 19. mart 2007, st. 41.
200
Socijalno osiguranje za sluaj starosti i invalidnosti regulisano je Zakonom o

penzijskom i invalidskom osiguranju.505 Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima.506 Obavezno osiguranje obuhvata sve zaposlene, lica
koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednike, a njime se obezbeuju prava
osiguranika za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu.
Pored obaveznog, postoji i mogunost dobrovoljnog osiguranja za lica koja
nisu obavezno osigurana pod uslovima, u obimu i na nain predvien posebnim zakonom (l. 16 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). Istovremeno, dobrovoljnim osiguranjem, osiguranici koji su osigurani obaveznim osiguranjem mogu
obezbediti sebi i lanovima svoje porodice vei obim ili drugu vrstu prava, od onih
koja su predviena ovim zakonom. Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima otklonjena je dilema da li je mogue zakljuivati ugovore izmeu poslodavca i penzionog fonda, a u korist treih lica, odnosno zaposlenih
(tzv. penzioni plan).
Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju507 iz
2010. godine, pootreni su uslovi za odlazak u penziju, dok e se postojee granice podizati postepeno sve do 2023. godine.508
Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je Zakon socijalnoj zatiti509
marta 2011. godine. Znaajno je to Zakon predvia mogunost da organe socijalne
zatite pored organa drave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave mogu
osnivati i druga fizika i pravna lica koja ispunjavaju zakonom propisane uslove
(l. 17), ime se afirmie pluralizam prualaca usluga socijalne zatite. Lokalne samouprave mogu osnivati centre za socijalni rad, a Republika i pokrajina zavode za
socijalnu zatitu.
Prava koja se ostvaruju po osnovu socijalne zatite su pravo na materijalno
obezbeenje, dodatak za pomo i negu drugog lica, pomo za osposobljavanje za
rad, pomo u kui, dnevni boravak, smetaj u ustanovu ili smetaj u drugu porodicu,
usluge socijalnog rada, oprema korisnika za smetaj u ustanovu socijalne zatite ili
drugu porodicu i jednokratna pomo.
Zakon nabraja vrste materijalne podrke, izmeu ostalog i dodatak za pomo
i negu drugog lica i uveani dodatak za pomo i negu drugog lica (l. 79). Pravo na
dodatak za pomo i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog
oteenja, intelektualnih potekoa ili promena u zdravstvenom stanju neophodna
505
506
507
508
509
Sl. glasnik RS, 64/04, 84/04, 85/05, 5/09, 107/09 i 34/03 i 101/10.
Vie o uslovima za odlazak u penziju pa novim zakonskim reenjima moete pogledati na
http://www.pio.rs/images/dokumenta/Penzije/uslovi%20za%20penziju-tabela-lat.pdf.
201
pomo i nega drugog lica u ostvarivanju osnovnih ivotnih aktivnosti (l. 92, st. 1).
Promene su posebno velike u institucionalnoj i regulativnoj sferi. Zakon predvia
uspostavljanje komore socijalne zatite kao nezavisne, neprofitne i profesionalne
organizacije zaposlenih u socijalnoj zatiti, licenciranje strunih radnika i prualaca
usluga, uvodi institut javnih nabavki usluga, reformulie funkcije kontrole, strunog
nadzora i inspekcije. Takoe su Zakonom predvieni namenski transferi iz budeta
Republike Srbije za finansiranje usluga u zajednici u nadlenosti lokalnih samouprava (l. 206 i 207).
4.17.6. Pravo na zatitu porodice

lan 10 PESK:
Drave lanice ovog pakta priznaju da:
1. Treba da bude pruena to ira zatita i pomo porodici koja je prirodni i osnovni
sastavni deo drutva, posebno za njeno obrazovanje i za ono vreme za koje ona snosi
odgovornost za izdravanje i vaspitanje dece o kojima se brine. Na sklapanje braka
budui suprunici moraju slobodno pristati.
2. Treba da bude pruena posebna zatita majkama za razumno vreme pre i posle roenja dece. Zaposlene majke treba da uivaju, za vreme ovog perioda, plaeno odsustvo
ili odsustvo uz odgovarajua davanja iz socijalnog osiguranja.
3. Treba preduzeti posebne mere zatite i pomoi u korist dece i mladih, bez ikakve
diskriminacije iz rodbinskih ili drugih razloga. Deca i omladina moraju da budu
zatieni od ekonomske i socijalne eksploatacije. Zakonom treba da se zabrani zapoljavanje na poslovima koji su takve prirode da mogu da izloe opasnosti njihov
moral ili njihovo zdravlje, da dovedu u opasnost njihov ivot ili da nakode njihovom
normalnom razvoju. Drave treba isto tako da utvrde granice starosti ispod kojih je
plaeni rad deije radne snage zakonom zabranjen i kanjiv.
lan 16 ESP:
U nameri da se obezbede neophodni uslovi za pun razvoj porodice, koja je osnovna jedinica drutva, strane ugovornice obavezuju se da unapreuju ekonomsku, pravnu i socijalnu
zatitu porodinog ivota takvim sredstvima kao to su socijalne i porodine povlastice, poreske obaveze, obezbeivanje porodinog smetaja, povlastice za novosklopljene brakove i druge
odgovarajue mere.
lan 17 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava dece i omladine da odrastaju u okruenju koje podstie pun razvoj njihove linosti i njihovih fizikih2 i mentalnih sposobnosti,
strane ugovornice se obavezuju da, direktno ili u saradnji sa javnim i privatnim organizacijama,
preduzimaju odgovarajue i neophodne mere koje imaju za cilj:
1. a) da osiguraju da deca i omladina, uzimajui u obzir prava i dunosti njihovih roditelja, dobiju brigu, pomo, obrazovanje i obuku koji su im potrebni, naroito kroz
obezbeivanje osnivanja i odravanja ustanova i slubi dovoljnih i odgovarajuih za
ovu namenu;
b) da zatite decu i omladinu od zapostavljanja, nasilja i iskoriavanja;
c) da obezbede zatitu i posebnu pomo drave za decu i mlade koji su privremeno
ili trajno lieni porodine podrke;
2. da obezbede deci i mladima besplatno osnovno i srednje obrazovanje, kao i da ohrabruju redovno pohaanje nastave.
202
Pored PESK, Srbija je potpisnica Konvencije o pravima deteta, Fakultativnog protokola uz nju o prodaji dece, deijoj prostituciji i deijoj pornografiji, Konvencije MOR br. 3 o zapoljavanju ena pre i posle poroaja, Konvencije MOR br.
16 o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladia pre zaposlenja na brodovima,
Konvencije MOR br. 45 o zapoljavanju ena na podzemnim radovima u rudnicima
svih kategorija, revidirane Konvencije MOR br. 89 o nonom radu ena u industriji, revidirane Konvencije MOR br. 90 o nonom radu dece u industriji, revidirane
Konvencije MOR br. 103 o zatiti materinstva, Konvencije MOR br. 138 o minimalnoj starosti za zasnivanje radnog odnosa, Konvencije MOR br. 156 o jednakim
mogunostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodinim obavezama)
i Konvencije MOR br. 182 o najgorim oblicima deijeg rada. Ratifikacijom ESP
koja predvia posebnu zatitu dece i omladine (l. 7), pravo zaposlene ene na zatitu materinstva odreivanjem zakonskog minimuma u pogledu obaveza poslodavaca prema trudnicama (l. 8), obavezu drave da omogui poboljanje ekonomske,
pravne i socijalne zatite porodice putem zakonskih socijalnih i porodinih povlastica (l. 16) i preduzimanje koraka kako bi se omoguila zatitu dece i omladine od
zlostavljanja i nasilja i neometano obrazovanje, kao i pomo mladima bez porodine podrke (l. 17), Srbija se obavezala na ispunjenje i ovih obaveza.
Ustav Srbije u lanu 66 garantuje posebnu zatitu porodice, majki, samohranih roditelja i deteta. Naroito se garantuje zatita trudnica pre i posle poroaja, kao
i posebna zatita dece bez roditeljskog staranja i dece koja imaju fiziki invaliditet
ili mentalne smetnje. Ustav zabranjuje i deiji rad u odnosu na sve maloletnike
mlae od 15 godina, dok starijim maloletnicima zabranjuje rad na poslovima koji
mogu negativno uticati na njihovo zdravlje ili moral. lanom 64 Ustava posebno se
ureuju prava deteta.
Zakon o radu izostavlja posebnu zatitu ena na radu, osim u sluaju trudnoe, to je u skladu s tendencijama evropskih zemalja u izjednaavanju poloaja mukaraca i ena na radu, mada Srbija nije otkazala relevantne konvencije MOR.510
Osnovno pravo koje pripada zaposlenoj eni u vezi sa trudnoom i poroajem jeste pravo na porodiljsko odsustvo. Zakon o radu predvia da ena za vreme
trudnoe ili sa detetom do tri godine ne moe da radi due od punog radnog vremena, odnosno nou. Izuzetno, ena sa detetom starijim od dve godine moe da radi
nou ali samo na osnovu svog pismenog zahteva. Ovo pravilo primenjuje se i prema
mukom roditelju ukoliko majka ovo pravo ne koristi. Takoe, samohrani roditelj s
detetom do sedam godina ili detetom koje ima teak invaliditet moe da radi due
od punog radnog vremena ili nou samo na osnovu svog pismenog zahteva (l. 68
ZOR).
510
Naime, sve drave lanice Evropske unije izuzev Slovenije otkazale su revidiranu Konvenciju
br. 89 o nonom radu ena u industriji nakon to im je to posredno sugerisao Evropski sud
pravde (vidi presude: Stoeckel C345/89 i Levy C158/91). Pored toga, neke evropske zemlje
otkazale su i Konvenciju br. 45 o zapoljavanju ena na podzemnim radovima u rudnicima
svih kategorija (Velika Britanija, Holandija, Finska, vedska, Irska i Luksemburg), a Danska,
Norveka, Letonija, Litvanija i Kipar je nikada nisu ni potpisali.
203
Jedan od roditelja deteta kom je neophodna posebna nega ima pravo da odsustvuje sa rada, ili da radi s polovinom radnog vremena, u kom sluaju ima pravo
na zaradu za vreme za koje radi, kao i pravo na naknadu zarade za drugu polovinu
radnog vremena, najdue do navrenih 5 godina ivota deteta (l. 96 ZOR). Predvieno je i pravo da jedan roditelj moe odsustvovati s rada dok dete ne navri tri
godine ivota. Za to vreme tom licu prava i obaveze po osnovu rada miruju (l. 100,
st. 2 ZOR).
Zakonom je u izvesnoj meri garantovana sigurnost radnog odnosa ene za
vreme trudnoe, porodiljskog odsustva i korienja prava na dodatno odsustvo (kao
i mukarcu koji se koristi pravom na odsustvo s rada radi nege i posebne nege deteta). ZOR sadri najiru zatitu zaposlenih po osnovu korienja navedenih prava,
time to obavezuje poslodavca da ne moe zaposlenom otkazati ugovor o radu dok
se koristi navedenim pravima (l. 187, st. 1). Jedini izuzetak tie se zaposlenih na
odreeno vreme ukoliko im u toku korienja ovih prava istekne ugovor o radu.
Donja granica za zasnivanje radnog odnosa je 15 godina, a zaposlena lica
mlaa od 18 godina uivaju posebnu zatitu. U pogledu zapoljavanja na nekim radnim mestima predviena su ogranienja radi zatite zdravlja zaposlenih maloletnika
i mlaih punoletnika.
Prema Zakonu o finansijskoj podrci porodicama sa decom511 roditeljski dodatak ostvaruje majka samo za prvo, drugo, tree i etvrto dete pod uslovom da je
dravljanin Republike Srbije, da ima prebivalite u Republici Srbiji i da ostvaruje
pravo na zdravstvenu zatitu preko RZZO-a. Za svu ostalu decu nije mogue ostvariti pravo na novanu pomo, sem izuzetno ako u sledeem poroaju rodi dvoje ili
vie dece (uz posebno reenje ministarstva nadlenog za socijalna pitanja).
Zakonom o leenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog
oploenja512 je utvreno da se naelo medicinske opravdanosti biomedicinski potpomognute oplodnje ostvaruje u sluaju kada leenje neplodnosti drugim postupcima nije mogue ili ima znaajno manje anse za uspeh, ako to ne dovodi do neprihvatljivog rizika po zdravlje, ivot i bezbednost majke, odnosno deteta.
Meutim, pojedina reenja iz predloenog zakona ne odgovaraju modernim
tendencijama jer danas porodice nisu samo majka, otac i deca, nego i samohrani
oevi i samohrane majke. Premda Zakon o leenju neplodnosti omoguava enama
koje nisu u zajednici sa mukarcem da steknu potomstvo vetakim putem, on to
ini uvoenjem posebnih kriterijuma za njih (l. 26, st. 3). Precizira se da pravo na
leenje neplodnosti izuzetno ima ena koja ivi sama, uz sporazumnu saglasnost
ministra nadlenog za poslove zdravlja i ministra nadlenog za porodine odnose i
ako za to postoje naroito opravdani razlozi. Na ovaj nain se diskriminiu ene bez
mukog partnera koje ele da imaju decu.
511
512
Sl. glasnik RS, 16/02, 115/05 i 107/09.

204
4.17.7. Pravo na odgovarajui ivotni standard

lan 11 PESK:
1. Drave lanice ovog pakta priznaju pravo svakom licu na ivotni standard dovoljan
za njega samog i njegovu porodicu, ubrajajui tu i dovoljno hrane, odeu i smetaj, kao i stalno poboljanje njegovih uslova ivota. Drave lanice e preduzeti odgovarajue mere radi
obezbeenja ostvarenja ovog prava i u tom cilju one priznaju bitni znaaj slobodno izabrane
meunarodne saradnje.
2. Drave lanice ovog pakta, priznajui osnovno pravo koje ima svako lice na zatitu
od gladi,513 donee pojedinano ili kroz meunarodnu saradnju, potrebne mere ukljuujui tu
i konkretne programe:
a) za poboljanje metoda proizvodnje, ouvanja i podele prehrambenih proizvoda kroz
puno korienje tehnikih i naunih znanja, kroz irenje vaspitnih principa o ishrani,
razvitak ili reformu agrarnih sistema tako da obezbede to je mogue bolje osposobljavanje i korienje prirodnih bogatstava;
b) za obezbeenje pravine raspodele svetskih prehrambenih bogatstava u odnosu na
potrebe, vodei rauna o problemima koji se postavljaju kako u zemljama uvoznicama tako i u zemljama izvoznicama prehrambenih proizvoda.
4.17.7.1. Pravo na stanovanje. Ovo pravo garantovano je Univerzalnom

deklaracijom o ljudskim pravima (l. 25, st. 1), Konvencijom o pravima deteta (l.
27), Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (l. 14), a najsveobuhvatnija je svakako odredba iz lana 11 PESK, kao jedan aspekt prava na
odgovarajui standard uvode pravo na adekvatno stanovanje. Srbija je ratifikovala
sve ove meunarodne ugovore, ali prilikom ratifikacije ESP nije prihvatila obaveze
iz lana 31 ESP.
U Srbiji nisu utvreni minimalni standardi stanovanja. Neodgovarajua definicija stana stvara nepremostive tekoe u nastojanju da se statistiki utvrdi broj
loih stanova s nestandardnim uslovima stanovanja.514
Usvajanjem Zakona o socijalnom stanovanju515ureuje se na sistemski nain
podrka drave domainstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne
mogu da obezbede stan po trinim uslovima. Zakon o socijalnom stanovanju ne
definie pojam stana, ali odreuje smisao pojma socijalnog stanovanja. Stanovi solidarnosti namenjeni za zakup nee moi da se otkupe niti daju u trajno vlasnitvo,
ve e iskljuivo biti predmet ugovora o zakupu, bez mogunosti podzakupa. Zakon
predvia pruanje pomoi u reavanju stambenog pitanja licima bez stana, odnosno
licima bez stana odgovarajueg standarda, i odreuje osnovna merila za utvrivanje
513
514
515
Na engleskom free from hunger osloboeni gladi.

U Zakonu o stanovanju stan je definisan na sledei nain: Stanom, u smislu ovog zakona,
smatra se jedna ili vie prostorija namenjenih i podobnih za stanovanje, koje, po pravilu, ine
jednu graevinsku celinu i imaju zaseban ulaz (l. 3). U slubenoj statistici, definicija stana
glasi: Stan se kao graevinski povezana celina sastoji od jedne ili vie soba sa odgovarajuim
pomonim prostorijama (kuhinja, ostava, predsoblje, kupatilo, nunik i sl.) ili bez pomonih
prostorija i moe imati jedan ili vie ulaza (kurziv na).
205
reda prvenstva za reavanje stambenih potreba: stambeni status, visina primanja,

zdravstveno stanje, invalidnost, broj lanova domainstva i imovinsko stanje graana. Pored ovih kriterijuma, zakon nabraja i pripadnost socijalno ugroenoj grupi kao
dodatnu odrednicu u odreivanju prava prvenstva (mladi i deca, izbeglice, invalidi,
Romi itd.). Gorui problem u Srbiji je pravo na stanovanje ugroenih grupa, naroito izbeglih i interno raseljenih lica i Roma, koji ive u nehigijenskim i nepodobnim
stanovima.
Zakon o socijalnoj zatiti516 daje mogunost obezbeivanja smetaja u ustanovama socijalne zatite za invalidna lica sa telesnim i ulnim oteenima, hronino
obolela lica, lica ometena u mentalnom razvoju, penzionere i druga starija lica ije
su mogunosti za samostalne ivljenje ouvane ili su neznatnije smanjene.
Zakonom o izbeglicama,517 predviaju se dravne mere za reavanje stambenih potreba izbeglica i bivih izbeglica radi njihove integracije. Predviene mere
obuhvataju: davanje nepokretnosti u dravnoj svojini na korienje na odreeno
vreme ili zakup, kao i mogunost kupovine, dodelu sredstava za poboljanje uslova
stanovanja, kupovanje seoskih kua, itd.
Raspoloivi podaci o pokazateljima socijalne iskljuenosti i siromatva,
pokazuju da su uslovi i kvalitet stanovanja socijalno ugroenih lica neadekvatni.
Stambeni fond Republike Srbije je nedovoljan po broju, zastareo i slabo odravan.
Posebno je teka situacija Roma. Veliki je procenat nelegalnih romskih naselja, a
jo vei izazov je prinudno iseljavanje romskih porodica od strane gradskih vlasti.
Nepostojanje nacionalne stambene politike predstavlja jedan od kljunih probelma u ovoj obalsti. To se posebno odnosi na startegiju socijalnog stanovanja koja
ni godinu dana nakon donoenja zakona nije usvojena.
Najzad, injenica da dolazi do zatvaranja kolektivnih centara i da u njima
ostaju najugroeniji, stariji i hronini bolesnici i osobe sa invaliditetom, predstvalja
poseban izazov sa kojim svi relevantni dravni akteri i institucije moraju da se suoe u narednim godinama.518
4.17.8. Pravo na najbolje fiziko i mentalno zdravlje

lan 12 PESK:
l. Drave ugovornice ovog Pakta priznaju pravo svakog lica da uiva najbolje stanje fizikog i mentalnog zdravlja koje moe postii.
2. Mere koje e drave ugovornice ovog Pakta preduzeti u cilju postizanja ovog prava
moraju obuhvatati mere neophodne za:
a) smanjenje broja mrtvoroenadi i deje smrtnosti, kao i zdravog razvoja deteta;
b) poboljanje svih vidova industrijske higijene i higijene okoline;
516
517
518

Sl. glasnik RS, 18/92, 45/02 i 30/10.
Izvetaj o stanju siromatva i socijalne iskljuenosti, mart 2011, Vlada republike Srbije, str. 224.
206

c) spreavanje i leenje zaraznih, endeminih, profesionalnih i drugih oboljenja, kao i
borbe protiv tih bolesti;
d) stvaranje pogodnih uslova za obezbeenje svima lekarskih usluga i lekarske nege u
sluaju bolesti.
Pravo na najbolje fiziko i mentalno zdravlje podrazumeva i slobode i obaveze: slobodu od fizike i mentalne torture i povreivanja, slobodu odluivanja o
primanju terapije, zabranu vrenja eksperimenata u zdravstvene svrhe itd. S druge
strane, postoji obaveza uspostavljanja sistema zdravstvene zatite u okviru koga se
mogu uspostaviti obaveze korisnicima radi pruanja podjednako dobre zatite svim
graanima bez diskriminacije.519
Ustav Srbije garantuje pravo na zdravstvenu zatitu i propisuje da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme
godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju
na drugi nain, u skladu sa zakonom. Ovo praktino znai da ove grupe lica imaju
pravo na besplatnu zdravstvenu zatitu i ako nisu osiguranici zdravstvenog fonda.
Ustav uspostavlja i pozitivnu obavezu drave da pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture, ali ni na koji nain ne konkretizuje ovu odredbu. Ustav uspostavlja i
obavezu drave da organizuje fondove zdravstvenog osiguranja.
4.17.8.1. Zdravstveno osiguranje i zdravstvena zatita. Ova oblast regulisana je Zakonom o zdravstvenom osiguranju (ZZO),520 i Zakonom o zdravstvenoj
zatiti (ZZZ).521
Zakonom o zdravstvenom osiguranju Srbije ureeno je obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Za sprovoenje i obezbeivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja nadlean je Republiki zavod za zdravstveno osiguranje, dok se
za obavljanje poslova dobrovoljnog osiguranja dozvoljava i organizovanje pravnih
lica u privatnom vlasnitvu koja obavljaju delatnost osiguranja, kao i posebni investicioni fondovi za zdravstveno osiguranje ije organizovanje i delovanje treba da
bude ureeno posebnim zakonom. Krajem 2008. godine donet je Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje522 koji
regulie mirovanje obaveze plaanja dospelih, a neplaenih doprinosa za obavezno
zdravstveno osiguranje, kao i otpis duga po osnovu dospelih a neplaenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Period mirovanja duga predvien zakonom
traje do kraja ove godine.
Zdravstvena zatita podrazumeva preventivnu, kontrolnu i rehabilitacionu zatitu. Finansiranje zdravstvene zatite vri se iz sredstava zdravstvenog osiguranja
u odnosu na osigurana lica, iz sredstava budeta republike, i iz linih sredstava korisnika zdravstvene zatite u sluajevima odreenim zakonom (participacija). Pravo
519
520
521
522
Opti komentar br. 14, dok. UN E/C.12/2000/4 (2000).

Sl. glasnik RS, 107/05, 109/05 i 57/11.
Sl. glasnik RS, 107/05, 72/09, 88/10, 99/10 i 57/11.
Sl. glasnik RS, 102/08 i 31/09.
207
na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem

obuhvata: mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; preglede i leenje ena u vezi
sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva; preglede i
leenje u sluaju bolesti i povrede; preglede i leenje bolesti usta i zuba;523 medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede; lekove i medicinska sredstva; medicinsko-tehnika pomagala. Finansiranje zdravstvene zatite u navedenim sluajevima moe biti potpuno iz sredstava osiguranja, ili uz participaciju osiguranika. U
zakonu su taksativno nabrojani sluajevi u kojima je osiguranik duan da plati participaciju, kao i procentualna vrednost novanog uea osiguranika (l. 45 ZZO).
Pojedina lica osloboena su od obaveze plaanja participacije (ratni vojni invalidi i
civilni invalidi rata, druge osobe sa invaliditetom, dobrovoljni davaoci krvi itd.).
Tokom 2009. i 2010. godine usvojen je set tzv. zdravstvenih zakona. Ovim
zakonima unapreuju se mogunosti za planiranje zdravstvene politike u zemlji,
obavezuje se drava da utvrdi politiku i strategiju javnog zdravlja i usvoji posebne
programe u oblasti javnog zdravlja. Takoe se ureuju i naini sprovoenja mera
poreske i ekonomske politike kojima se podstiu zdravi stilovi ivota, postupak,
uslovi, nadzor i organizacija transfuzioloke delatnosti, ureuju pitanja koja su od
znaaja za organizaciju i sprovoenje transplantacije organa ili delova organa, nain
dobijanja i doniranja organa, testiranje, obrada, ouvanje, skladitenje i distribucija
ljudskih elija i tkiva namenjenih za primenu kod ljudi.524
4.17.8.2. Prava pacijenata. Zakon o zdravstvenoj zatiti posveuje naroitu panju zatiti prava pacijenata. Osnovno pravo pacijenta je pravo na dostupnost
zdravstvene zatite u skladu s materijalnim mogunostima sistema zdravstvene zatite (l. 26 ZZZ). Svaki pacijent ima pravo na sve vrste informacija nezavisno od
stanja zdravlja, zdravstvene slube i naina kako je koristi, na sve informacije koje
su na osnovu naunih istraivanja i tehnolokih inovacija dostupne, kao i pravo da
blagovremeno dobije obavetenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da
pristane ili ne pristane na predloenu medicinsku meru (l. 27 i 28 ZZZ). Zakon
propisuje i izuzetak od obaveze davanja obavetenja o dijagnozi ukoliko bi to moglo da ugrozi zdravlje pacijenta, ali u tom sluaju obavetenje mora da se d srodniku pacijenta. Pacijent ima i pravo na slobodan izbor tima lekara odnosno doktora
medicine, kao i na slobodan izbor medicinskih procedura, ukljuujui i odbijanje
tretmana. Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva
medicinska mera. Izuzeci se tiu neodlone potrebe za preduzimanjem medicinskih
mera u okolnostima u kojima pacijent nije sposoban da d svoj pristanak (ukljuujui tu i nemogunost blagovremenog davanja pristanka staratelja, odnosno zakonskog zastupnika pacijenta), kao i medicinskog zbrinjavanja lica s mentalnim poremeajima. Zakon propisuje mogunost da pacijent sam odredi lice koje e umesto
523
524
U pogledu stomatolokih usluga novi zakon uvodi znaajna ogranienja.

To su Zakon o transfuziolokoj delatnosti, Zakon o transplantaciji i Zakon o transplantaciji
elija i tkiva (Sl. glasnik RS, 72/09). Vie videti u Izvetaju 2010, I.4.18.9.3.
208
njega donositi odluke o medicinskim merama za sluaj da on postane nesposoban

za odluivanje. Pacijent uiva i zatitu linih podataka i privatnosti koje je saoptio medicinskim radnicima ili do kojih se dolo tokom dijagnostikih ispitivanja i
leenja. Zabranjeno je i vrenje eksperimenta nad pacijentima bez njihove izriite
saglasnosti. Pacijent ima pravo i na naknadu tete koja mu je prouzrokovana strunom grekom zdravstvenog radnika. Ovo pravo se ne moe unapred iskljuiti niti
ograniiti.
Propisana je i obaveza organizovanja rada zatitnika pacijentovih prava
nadlenog za razmatranje prigovora pacijenata u okviru zdravstvenih ustanova (l.
39 ZZZ). Zatitnik pacijentovih prava samostalan je u svom radu. Rok za donoenje odluke o prigovoru je osam dana (pet za razmatranje prigovora i tri dana za
dostavljanje nalaza). Ukoliko je graanin nezadovoljan odlukom, moe se obratiti
zdravstvenoj inspekciji.
4.18.9. Pravo na obrazovanje

Ustav Republike Srbije propisuje da svako ima pravo na obrazovanje i da je
osnovno orazovanje obavezno. Osnovno i srednje obrazovanje su besplatni. (l. 71).
Pored toga, Ustav propisuje da je osnovno obrazovanje obavezno. Ustav propisuje i
da svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovanju,
kao i da drava omoguuje uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja525 obezbeeni su preduslovi za nesegregirano ukljuivanje dece u obrazovanje i kontinuirano kolovanje,
produeno je trajanje obaveznog i besplatnog Pripremnog predkolskog programa sa
est na devet meseci, zakonski je regulisan inkluzivan pristup i predvieni su mehanizmi podrke za decu i nastvano osoblje. Iako je prolo vie od godinu dana od primene zakona kojim se predvia inkluzivan pristup, u kolskom sistemu Srbije uoen
je niz problema, i opta je ocena da vaspitai i uitelji nisu dovoljno pripremljeni da
bi taj proces mogao da se sprovodi kvalitetno, na korist sve dece u razredu.526 Vie
od 80 odsto vaspitaa i 70 procenata uitelja ocenilo je u istraivanju da se ne oseaju profesionalno spremnim da rade u redovnoj nastavi i da nastavu prilagode uslovima inkluzivnog obrazovanja, iako su proli obuke koje je organizovalo ministarstvo
prosvete. Inkluzija, ne obuhvata samo decu sa smetnjama u razvoju, nego i decu iz
marginalizovanih sredina, neuspene ake, decu iz interno raseljenih sredina i sve
one koji iz socijalnih razloga imaju problema u koli. Uspostavljen je mehanizam
meuresorne saradnje i kordinacije na lokalnom nivou za podrku deci iz osetljivih
grupa u vidu lokalnih interesornih komisija na lokalnom nivou.527
525
526
527

Podaci iz ankete Instituta za pedagoka istraivanja (IPI), Tanjug, 12. jul 2011.
Izvetaj o stanju siromatva i socijalne iskljuenosti, mart 2011, Vlada Republike Srbije. Vidi
vie na: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/Uloga-lokalnih-samoupravaPrvi-nacionalni-izvestaj.pdf.
209
Zakonom o predkolskom vaspitanju i obrazovanju,528 daje se prioritet pri

upisu dece iz osetljivih grupa, omoguena je realizacija posebnih, specijalizovanih
i alternativnih programa. Predkolski program za decu do 6 godina nije obavezan, a
prevoz dece i pratioca obezbeuju lokalne samouprave.
Zakonom o uenikom i studentskom standardu,529 ureuju se prava uenika
i studenstkog standarda, osnivanje organizacija i rad ustanova uenikog i studenstkog standarda.
Vlada Srbije je 2010. godine osnovala Savet za unapreenje strunog obrazovanja i obrazovanja odarslih kojim predsedava Privredna komora Srbije.530
Zakoni o obrazovanju sadre i odredbe kojima se obezbeuje zatita grupa
i pojedinaca od diskriminacije i zatita od fizikog kanjavanja i vreanja linosti
uenika. Na ovaj nain se podvlae odredbe Konvencije o pravima deteta koje se
odnose na nediskriminaciju, zatitu od zlostavljanja i kolsku disciplinu u smislu
naina na koji se moe sprovoditi (l. 2, 19, st. 1 i l. 28, st. 2, Konvencije UN
o pravima deteta).531 Ove zabrane potkrepljene su i odgovarajuim mehanizmom
zatite i njihova povreda predstavlja osnov za udaljavanje nastavnika, odnosno saradnika iz nastave (l. 73, st. 1 Zakona o osnovnoj koli; l. 80, st. 1 Zakona o
srednjoj koli). Ovo je takoe osnov za razreenje direktora koji ne preduzima mere
u sluaju nedolinog ponaanja nastavnika (l. 88, st. 3 Zakona o srednjoj koli), a
propisana je i sankcija za kolu koja je duna da plati novanu kaznu za prekraj
ukoliko na ovakva ponaanja ne reaguje (l. 109, st. 11 i 12 Zakona o osnovnoj
koli; l. 140, st. 1 i 2 Zakona o srednjoj koli).
Republika Srbija izdvaja svega 3,5 i 3, 8%532 BDP za obrazovanje to je najnia stopa izdvajanja za obrazovanje u Evropi. Procenat koji odlazi na socijalne
transfere je 1,4% i takoe najnii u regionu.533
Usvajanjem Zakona o utvrivanju nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine534 predviene su nadlenosti AP Vojvodine u oblasti prosvete. Na nivou predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja AP Vojvodina preko svojih
organa osniva obrazovne ustanove i stara se o njihovom radu, vri inspekcijski nadzor i obavlja druge poslove u vezi sa funkcionisanjem ovih ustanova.
Ustav Republike Srbije u lanu 72 izriito garantuje autonomiju univerziteta,
visokokolskih i naunih ustanova. Prema ustavnoj odredbi, autonomija visoko528
529
530
531
532
533
534
Sl. glanik RS, 18/10.

Ibid.
Prvi nacionalni izvetaj o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti, mart 2011, Vlada Srbije, str. 143.
Vidi Campbell i Consans protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. Nos. 7511/76 i 7743/76
(1982). O sluaju telesnog kanjavanja maloletnika vidi i predmet Tyrer protiv Ujedinjenog
Kraljevstva, ECHR, App. No. 5856/72 (1978).
Prema najnovijim istraivanjima za obrazovanje se izdvaja 4,6% BDP, to je i dalje mali procenat za obrazovanje, dostupan na www.inkluzija.gov.rs
Izvetaj Republike Srbije Komitetu za prava deteta (CRC/C/SRB/CO/). Dostupan na: http://
www2.ohchr.org/english/bodies/crc/docs/co/CRC.C.SRB.CO.1.pdf.
210
kolskih i naunih ustanova se ogleda u njihovoj samostalnosti u odluivanju o unutranjoj organizaciji i radu (l. 72, st. 2). Jemi se i sloboda naunog i umetnikog
stvaralatva (l. 73 Ustava).
Ova oblast ureena je Zakonom o visokom obrazovanju.535 Zakon ve u naelnim odredbama utvruje da je delatnost visokog obrazovanja od posebnog znaaja za Srbiju i da je deo meunarodnog, a posebno evropskog, obrazovnog, naunog,
odnosno umetnikog prostora (l. 2). Visoko obrazovanje zasniva se, izmeu ostalog, i na naelima akademske slobode, autonomije, potovanju ljudskih prava i graanskih sloboda, ukljuujui zabranu svih vidova diskriminacije, uee studenata u
upravljanju i odluivanju, posebno u vezi s pitanjima koja su od znaaja za kvalitet
nastave (l. 4). Istovremeno, izriito je propisana ravnopravnost visokoobrazovnih
ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osniva (l. 4, st. 1, t. 9).
Zakon, na nekoliko mesta, posebno insistira na zabrani diskriminacije. Najdirektnija
zabrana sadrana je u odredbi po kojoj pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica
s prethodno steenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju koe, pol,
seksualnu orijentaciju, etniko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest,
politiko ili drugo miljenje, status steen roenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje (l. 8, st. 1).
Potrebno je nastaviti s radom na socijalnoj dimenziji Bolonjskog procesa i
unapreivati mere podrke namenjene nedovlojno zastupljenim studnetima (siromanima, Romima, studentia sa invaliditetom). Takoe bi bilo poeljno uskladiti
upisnu politiku u visokom obrazovanju sa potrebama trita rada i jaati sisteme
neformalnog obrazovanja za studente svih fakulteta u Srbiji.
535
Sl. glasnik RS, 76/05, 100/07, 97/08 i 44/10.
211
II
ODABRANE TEME
UVOD
Saradnici Beogradskog centra za ljudska prava su, za potrebe ovog izvetaja,
pratili dnevnike Politiku, Veernje novosti, Blic, Danas i Kurir kao i nedeljnike Vreme i NIN. U izradi izvetaja su korieni i servisi agencija Beta, Tanjug i Fonet kao
i vesti sa internet stranica svih ovih novinskih kua. U Srbiji je registrovan vei broj
medija, ali je godinji izvetaj o stanju ljudskih prava Beogradskog centra od samog
poetka bio ogranien na manji broj medija.
Za izvetaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2011. izdvojeno je 6.256 tekstova. Prvo mesto po broju izdvojenih tekstova, sa 18,03%, zauzimaju teme o prevladavanju prolosti koje ukljuuju tekstove o radu Hakog tribunala, napise o suenjima za ratne zloine u zemlji i izvetaje o procesima za rehabilitaciju. Sledei
su tekstovi o politikim pravima i demokratiji, sa 16,34%. Razlozi za pojaani interes za te teme lee u stalnim obraunima na politikoj sceni, ranim pripremama za
predstojee izbore i u brojnim korupcionakim aferama za koje se pretpostavlja da
su u njih umeani dravni slubenici.
Tekstovi o socijalnim i ekonomskim pravima popeli su se na tree mesto
po broju tekstova meu onima koji se bave temama iz oblasti ljudskih prava. Ovaj
trend je razumljiv kada se ima u vidu da je socijalna i ekonomska situacija u zemlji
veoma teka i da veliki broj graana uopte ne ostvaruje neka od ovih prava. To je
najverovatnije dovelo do toga da poraste procenat medijskih izvetaja koji ukazuju
na socijalna i ekonomska prava i njihovu ugroenost. U poreenju sa 2010. godinom, kada je bilo 8,72% napisa i 15,12%, koliko ih ima u ovoj godini to je veliki
porast i jasan pokazatelj da i pored toga to mediji uglavnom forsiraju senzacionalistike vesti ova tema nije mogla biti zaobiena iako ne izaziva tako veliko interesovanje graana da bi moglo da povea tira medija.
U ukupnom broju izdvojenih tekstova na etvrtom mestu, sa 13,74%, su napisi o pravu na pravino suenje a tako visoki postotak je posledica problematine
reforme pravosua o emu se ove godine mnogo pisalo i izvetavalo ali i sporosti
domaih sudova i neefikasnosti tuilatva kao i meanja izvrne vlasti u njihov posao. Na ove probleme ukazuju skoro svi tekstovi koji su u vezi s pravom na pravino suenje.
213
Peto mesto je, sa 8,33%, pripalo napisima o slobodi izraavanja a ovako visoko uee svedoi o rastu problema sa kojima se srbijansko drutvo suoava u
ovoj sferi. Konano, esto mesto, koje je, sa 5,74%, pripalo napisima o zabrani
diskriminacije pokazuje da su pojave diskriminacije i dalje ozbiljan problem u naoj
zemlji.
Na zaelju kolone, po broju izdvojenih tekstova, nalaze se oni koji se odnose na adaptaciju krivinog zakonodavstva (0,27%), na rad Ustavnog suda Srbije
(0,62%), na poloaj nevladinih organizacija (0,71%) kao i na pojavljivanje Srbije
pred meunarodnim telima (0,94%). Ovako nizak nivo izvetavanja o vanim temama koje se tiu i potovanja ljudskih prava posledica je verovatno toga to ove teme
ne izazivaju veliko interesovanje italaca.
Za potrebe izvetaja saradnici Beogradskog centra redovno prate izvetaje i
preporuke komiteta Ujedinjenih nacija zaduenih za nadzor nad primenom meunarodnih univerzalnih ugovora o ljudskim pravima. Pored toga u Izvetaju se koriste i
materijali Saveta za ljudska prava UN, Saveta Evrope (SE), Evropskog komiteta za
prevenciju i spreavanje muenja (CPT), Evropske unije (EU), Evropske komisije i
Oragnizacije za evropsku bezbednost i sdardnju (OEBS).
Izvetaju su doprinele meunarodne nevladine organizacije (npr. Human Rights Watch HRW, Amnesty International AI, Reporters Without Borders, Freedom House) koje povremeno izdaju saoptenja u vezi s dogaajima u Srbiji ili analize stanja u naoj zemlji, a posebno su vredni jer omoguavaju da se uporedi stanje
nekih prava sa stanjem u drugim dravama.
Dragocen izvor podataka o delovanju dravnih organa i stanju ljudskih prava u nekim posebnim oblastima su podaci koje objavljuju nezavisna tela. Saradnici
Beogradskog centra za ljudska prava su pored medija koristili podatke dravnih
institucija, zvanine statistike i posebno izvetaja i saoptenja nezavisnih tela: Zatitnika graana, Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o
linosti, Dravne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenice za zatitu ravnopravnosti i Saveta za borbu protiv korupcije. Korieni su i
izvetaji i podaci dobijeni od meunarodnih meuvladnih organizacija koje imaju
kancelarije u Beogradu (UNDP, Kancelarije UNHCR u Srbiji, Kancelarija OEBS u
Beogradu i sl.).
Budui da Izvetaj objavljujemo ve etrnaesti put mora se naglasiti da se uoava sve vea profesionalnost u izvetavanju domaih nevladinih organizacija i veliki
broj specijalizovanih izvetaja koji sadre detaljne podatke o nekoj kategoriji stanovnika kojima se ova udruenja graana bave. Neka od njih imaju za cilj da analiziraju i
daju preporuke o pojedinim temama pa su i takvi izvetaji sve korisniji.
Zato se mora rei da najvei doprinos sveobuhvatnom godinjem izvetaju o
stanju ljudskih prava daju analize, izvetaji i saoptenja domaih nevladinih organizacija koje se bave zatitom i promocijom ljudskih prava (Fonda za humanitarno
pravo FHP, Helsinkog odbora za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska
prava YUCOM, Inicijative mladih za ljudska prava, Centra za prava deteta, Gej
214
Ljudska prava u primeni odabrane teme
strejt alijanse GSA, i drugih), zatim nevladinih organizacija koje prate pojedine
oblasti koje utiu na stanje ljudskih prava (Demokratski centar, Centar za razvoj civilnog drutva, Transparentnost Srbija, Fond za otvoreno drutvo, CeSID, Graanske inicijative, Grupa 484, Drutvo sudija Srbije, Beogradski centar za bezbednosnu
politiku, Praxis, Centar za mir i demokratiju, Viktimoloko drutvo Srbije i mnogi
drugi). Izvetaji i saoptenja medijskih udruenja takoe su od neprocenjive koristi
za rad na ovom Izvetaju.
1. Novi procesni zakoni i reforma pravosua

1.1. Procesno zakonodavstvo
Pravinost sudskog postupka podrazumeva razliite garantije, meu kojima su naroito vane pravo na pristup sudu, usmenost i kontradiktornost rasprave,
donoenje odluke u razumnom roku, suenje od strane nezavisnog i nepristrasnog
suda, javnost rasprave i potovanje pretpostavke nevinosti.1
Svi navedeni elementi pravinog postupka regulisani su razliitim zakonima ija efikasna primena treba da osigura potovanje lana 6 Evropske konvencije.
Iako je Srbija ratifikovala brojne meunarodne konvencije i obavezala se da uskladi
nacionalno zakonodavstvo s postojeim meunarodnim standardima ovaj proces jo
nije zavren. U presudama Evropskog suda za ljudska prava najee se konstatuje
povreda prava na pravino suenje iz lan 6 Evropske konvencije.2 Tokom 2011.
godine doneto je vie zakona koji bi trebalo da utiu na potpunije ostvarivanje prava
na pravino suenje i omogue da se praksa nacionalnih sudova i drugih dravnih
organa uskladi s praksom Evropskog suda i meunarodnim standardima, meu kojima su najvanija tri procesna zakona: Zakonik o krivinom postupku,3 Zakon o parninom postupku4, Zakon o izvrenju i obezbeenju.5 Pored ova tri zakona u 2011.
godini usvojena su jo dva zakona koji imaju uticaja na prava graana i procesna
pravila i to Zakon o advokaturi6 i Zakon javnom belenitvu.7
Meutim, neka reenja novih zakona izazivaju zabrinutost strune javnosti pa
je neophodno ukazati na unapreenja koje ovi zakoni donose, ali takoe i na ozbiljne propuste i povrede pojedinih ljudskih prava garantovanih ratifikovanim meunarodnim ugovorima i Ustavom Srbije.
1
2
3
4
5
6
7
O optim principima i pravilima postupka vidi vie u I.4.6. Ovo poglavlje bavi se samo izmenama procesnih zakona usvojenim u toku 2011. godine.
Vidi vie u II.4.9.
Ibid.
Ibid.
215
1.1.1. Zakonik o krivinom postupku

Zakonik o krivinom postupku (ZKP) usvojen 26. septembra, poee da se
primenjuje 15. januara 2013. godine izuzev u postupcima za krivina dela organizovanog kriminala ili ratnih zloina u kom sluaju poinje da se primenjuje 15.
januara 2012.
1.1.1.1. Istraga (uloga tuilatva i suda). Najznaajniju novinu ovog zakonika predstavlja promenjena uloge suda u dokazivanju i utvrivanju istine, odnosno
uvoenje tuilake istrage. Prema novom konceptu istrage, tuilac je zaduen za
prikupljanje dokaza na osnovu kojih e da odlui da li e da podigne optunicu protiv nekog lica. Uloga javnog tuioca tokom celog postupka se sutinski promenila
poto teret dokazivanja pada na tuioca, a sud izvodi dokaze na predlog stranaka,
uz pravo da intervenie samo izuzetno i supsidijarno (l. 15, st. 3). Samo ako oceni
da su izvedeni dokazi protivreni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet
dokazivanja svestrano raspravio sudija e imati pravo da d nalog stranci u postupku da predloi dopunske dokaze, ili da izuzetno, sam odredi da se takvi dokazi
izvedu (l. 15, st. 4). U praksi e kod posezanja za ovom merom biti jednostavno
utvrditi znaenje kriterijuma nejasni ili protivreni dokaz, ali domet kriterijuma
neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio ostaje da bude utvren tokom dalje primene zakonika, jer je jasno da je stvar subjektivnog shvatanja
ta se smatra svestranim, a posebno neophodnim da bi se dolo do svestranosti.8
Bez obzira na to u kom pravcu e se razvijati sudska praksa kada primenjuje ove
zakonske odredbe, moe se pretpostaviti da e meanje suda u dokazni postupak,
kada je neophodno, biti mogue. Ono to iz odredbi ovog zakonika nije najjasnije,
a u budunosti e predstavljati najvanije pitanje za sudsku praksu, jeste pitanje da
li e sud moi da uvodi apsolutno novi dokaz ili e njegove mogunosti intervencije
ostati u domenu razjanjavanja ve postojeih dokaza. Ovo bi u praksi na primer
moglo da znai da sud moe da trai ponovno vetaenje ukoliko je ono po predlogu drugih uesnika u postupku ve obavljeno ili izvoenje drugih dokaza da bi se
razjasnili ve izvedeni dokazi, ali ne moe da sve te radnje inicira sam.
Tuilaka istraga bi u praksi trebalo da osigura Ustavom garantovanu nepristrasnost suda (l. 32, st. 1) jer je zasnovana na principu po kome sud kao nepristrasan organ ima korektivnu i kontrolnu ulogu. Uvoenjem tuilake istrage sud
vie nee biti u poziciji da kod neaktivnog tuioca sam po slubenoj dunosti izvodi
dokaze koji idu u korist optunog akta i na taj nain iskae iz nepristrasne uloge
suda. Ipak praksa e pokazati na koju nain sud koristi svoja ovlaenja, jer bi na
primer ekstenzivnim korienjem svojih izuzetnih ovlaenja kao pravila napustio
teren pravinog postupka i ogreio se o dunost da sauva nepristrasnost. Sa druge
strane previe restriktivno korienje ovlaenja moe stvoriti veliki problem, ako
se pokae da sud ne reaguje u dovoljnom broju sluajeva i da neuku stranku ostavlja u potpuno podreenom poloaju u odnosu na tuioca.
8
Zakonik o krivinom postupku, Predgovor: G. Ili, S. Beljanski, M. Maji, Slubeni glasnik 2011.
216
Iako se sprovodi obuka tuilaca za novu ulogu koja ih eka postoji opravdana bojazan da tuilatvo trenutno nema kapaciteta da ovu promenu uspeno iznese.
Posebno jer za ovako sutinsku promenu nije dovoljno samo znanje tuilaca, ve i
finansijska sredstva i materijalni uslovi za voenje istraga, kao i saradnja s policijom, sudovima i advokatima koji svi treba da budu spremni za nove uloge u krivinom postupku.
1.1.1.2. Zatita ljudskih prava. Tuilaka istraga e biti veliki izazov i odgovornost za tuioce jer je u okviru njihove nove uloge konstituisana i obaveza da
budu i garanti potovanja ljudskih prava uesnika u krivinom postupku,9 dok sud i
dalje ima vanu kontrolnu ulogu i garant je potovanja ljudskih prava u toku celog
krivinog postupka. U toku istranog postupka taj garant e biti sudija za prethodni
postupak a u fazi glavnog pretresa sudije. Iako mu je uloga donekle ograniena sud
e na poetku postupka imati kljunu ulogu jer e samo optunica potvrena od
strane suda moi da bude osnov za glavni pretres, to e predstavljati dodatni filter
za neutemeljene optunice. Tako e sud moi da odlui da nema mesta optubi ukoliko utvrdi da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni uinio
delo (l. 338, st. 3). Takoe sud e kada utvrdi da je potrebno bolje razjanjenje
stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunice narediti da se istraga dopuni ili
da se prikupe odreeni dokazi (l. 337, st. 3). Sud e odluivati o: statusu posebno
osetljivog svedoka (l. 103, st. 1), meri posebne zatite kojom se braniocu i okrivljenom uskrauju podaci o istovetnosti zatienog svedoka (l. 106, st. 2), albi
kojom javni tuilac odbija predlog za preduzimanje odreene dokazne radnje (l.
302, st. 2), smetanju okrivljenog u zdravstvenu ustanovu radi medicinskog vetaenja (l. 122, st. 1), objavljivanju fotografije osumnjienog (l. 140, st. 2), nadzoru
i privremenom obustavljanju finansijskih transakcija (l. 144, st. 1), o pretresanju
(l. 152, st. 3), tajnom praenju i snimanju (l. 172, st. 1), simulovanim poslovima
(l. 174), raunskom pretraivanju podataka (l. 179), tajnom nadzoru komunikacija
(l. 165), angaovanju prikrivenih islednika (l. 183), primeni elektronskog nadzora
naputanja stana (l. 424), zabrani prilaenja, sastajanju i komuniciranje okrivljenog
sa licima (l. 197), zabrani naputanja boravita (l. 199), jemstvu (l. 202), pritvoru (l. 212) i disciplinskim merama i kaznama (l. 221) i dr.
1.1.1.3. Ravnopravnost stranaka. Uvoenjem tuilake istrage okrivljeni
moe biti stavljen u neravnopravan poloaj jer se postavlja pitanje ravnopravnosti
stranaka u postupku, odnosno jednakosti oruja izmeu tuioca koji je struan i iza
sebe ima itav dravni aparat i okrivljenog sa druge strane. U vezi ovoga bie posebno vano i osetljivo pitanje da li e sud moi da intervenie po slubenoj dunosti u sluajevima kada se okrivljeni sam brani ili oigledno nema dobrog branioca, i
nije u ravnopravnom poloaju sa tuiocem za koga se podrazumeva da je struan.
9
Zato je potrebno da, pre nego to pone primena novog Zakona, drava blagovremeno preduzme mere ka poboljanju organizacije rada u tuilatvu i organizuje potrebnu edukaciju za
tuioce.
217
Novi Zakonik daje pravo okrivljenom i braniocu da i oni prikupljaju dokaze

tokom istrage, da u tom cilju razgovaraju s licima koja im mogu pruiti podatke
korisne za odbranu, da od tog lica uz njegovu saglasnost pribavljaju pisane isprave,
ili preuzimaju predmete i isprave koje mogu koristiti kao pomoni materijal u toku
ispitivanja svedoka ili provere verodostojnosti njegovog iskaza. Ovo novo pravo
potkrepljeno je i komplementarnim odredbama lana 36 Zakona o advokaturi da
advokati, u cilju pruanja pravne pomoi, od dravnih organa, ustanova, preduzea
i drugih organizacija trae i blagovremeno dobiju informacije, spise i dokaze koji su
u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.
ZKP dalje razvija raspravno naelo pa su na glavnom pretresu dozvoljena
uvodna izlaganja stranaka, a optuenom pitanja prvo postavlja njegov branilac. A u
budunosti e uloga odbrane posebno doi do izraaja tokom osnovnog i unakrsnog
ispitivanja i kontrole verodostojnosti na osnovu prikupljenog materijala u istrazi.
Pitanje koje ostaje bez odgovora je na koji nain e okrivljeni koji se sam
brani biti u mogunost da prikuplja dokaze u svoju korist i da li e to ostati privilegija onih koji imaju advokate i sredstva da pokreu sopstvene istrage.
1.1.1.4. Pravo na odbranu. Zadrana su, a u nekom delu i poboljana sva
naela prava na odbranu, kao i naelo obavezne odbrane. ZKP sada pripisuje obavezu advokatske komore da pri sastavljanju spiska sa koga se odreuje branilac po
slubenoj dunosti vodi rauna o tome da praktini ili struni rad advokata u odreenoj oblasti prava daje pretpostavku da e odbrana biti delotvorna (l. 76, st. 2).
U postupku za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora od deset
godina ili tea kazna branilac moe biti samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse, odnosno advokat, koji je najmanje pet godina vrio funkciju sudije,
javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca (l. 73). Ova odredba kao sporna se
nalazi pred Ustavnim sudom po predlogu advokata koji tvrde da se njom ograniava pravo na rad.10 Takoe otvara se i pitanje koliko je ovaj kriterijum strunosti
adekvatan, posebno uzimajui u obzir injenicu da ne trai kao uslov advokatsku
praksu u odreenoj oblasti, te ostaje pitanje da i advokat sa pet godina prakse u
parninim ili privrednim sporovima ima vie iskustva nego advokat sa tri godine
iskustva u krivinim sporovima.
Sud je duan da okrivljenom dodeli postavljenog branioca u dva sluaja:
kada je re o obaveznoj odbrani a okrivljeni nije uzeo branioca i kada se okrivljeni
koristi siromakim pravom. Novi ZKP takoe predvia irenje podruja obavezne
odbrane (l. 74), tako da sada okrivljeni mora imati branioca od prvog sasluanja do
pravosnanog okonanja krivinog postupka ako je nem, gluv, slep ili nesposoban
da se sam uspeno brani, kao i ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje je
propisana kazna zatvora od osam godina ili tea kazna. Zatim mora imati branioca
od lienja slobode, pa do pravnosnanosti reenja o ukidanju mere ako je zadran
ili mu je zabranjeno da naputa stan ili je pritvoren, a ako mu se sudi u odsustvu
10
Zahtev advokata Ustavnom sudu, Blic, 16. decembar 2011. Dostupno na: www.blic.rs.
218
od donoenja reenja o suenju u odsustvu, pa dok suenje u odsustvu traje. Ako

je zbog naruavanja reda udaljen iz sudnice do zavretka dokaznog postupka ili
zavretka glavnog pretresa okrivljeni mora imati branioca od donoenja naredbe o
udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saoptavanja presude. Okrivljeni jo mora
imati branioca ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja, od poetka pregovora sa javnim tuiocem o zakljuenju sporazuma o priznanju krivinog dela i sporazuma o svedoenju za krivino
delo, ako se pretres odrava u njegovoj odsutnosti.
ZKP predvia da se okrivljenom koji prema svom imovnom stanju ne moe
snositi trokove odbrane na njegov zahtev postavlja branilac, kada se postupak vodi
za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko 3 godine ili ako to zahtevaju interesi pravinosti (l. 77). I dalje bez adekvatnog prava na odbranu ostaju
graani optueni za laka krivina dela, a koji nemaju novca za angaovanje advokata. Do reenja pitanja besplatne pravne pomoi oni e biti ugroeni, a u praksi
sigurno esto nee imati adekvatnu odbranu.
1.1.1.5. Pretpostavka nevinosti. Novim izmenama ZKP dolo je do oekivanih promena u odnosu na shvatanje pretpostavke nevinosti. ZKP kao i Ustav u
skladu sa meunarodnim standardima predvia da e se svako smatrati nevinim dok
se njegova krivica ne utvrdi pravosnanom odlukom nadlenog suda (l. 34, st. 3
Ustava; l. 3, st. 1 ZKP). Novi ZKP, u skladu s evropskim standardima, i dalje predvia da nije samo sud u obavezi da potuje pretpostavku nevinosti, ve da i dravni
i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obavetavanja, udruenja graana i
javne linosti imaju obavezu da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivinom
delu i postupku ne povreuju prava okrivljenog (l. 3, st. 2 ZKP).
Ovakav stav zakonodavca potvrdio je nesklad koji postoji izmeu ove norme i krivinog dela Nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka koje od
prole godine postoji u Krivinom zakoniku (l. 336a, st. 1 KZ), a koje sankcionie
i povredu pretpostavke nevinosti na takav nain da uinilac moe biti svako lice.
ZKP je uskladio institut pretpostavke nevinosti praksi Evropskog suda za ljudska
prava koja pravi razliku izmeu poloaja javnih i privatnih lica, pri emu se zabrana
prevashodno odnosi na javna lica.
1.1.1.6. Prisustvo okrivljenog i pritvor. U praksi se do sada deavalo da pritvori traju veoma dugo i da izvestan broj okrivljenih boravi u njima due nego to
to zahteva teina dela koje im se stavlja na teret ili ne postoje dovoljno zasnovani
razlozi za produenje pritvora jer su sudovi po inerciji odreivali pritvor kao meru
za obezbeenje prisustva okrivljenog, bez precizno obrazloenih razloga za takvu
odluku. Nova reenja uvode vie mera koje bi trebalo da obezbede prisustvo okrivljenog i bez njegovog boravka u pritvoru. Alternativne blae mera su jasno definisane a primena je proirena u odnosu na sadanja reenja u ZKP. Tako se izmeu ostalog proiruje mogunost primene jemstva (l. 202), i definie mera kunog pritvora
(l. 208). Sud e moi da odredi jemstvo i bez inicijative stranaka i u iznosu za koji
219
sud smatra da je dovoljna garancija (l. 204, st. 2). Ovom proirenom primenom
se ide u susret praksi Evropskog suda za ljudska prava kroz davanje mogunosti
sudu da po slubenoj dunosti u svakom sluaju ispita mogunost zamene pritvora
jemstvom ime jemstvo nee biti privilegija imunijih. Sud mora da trai i prikupi
podatke kojima se utvruje pravo imovno stanje okrivljenog i njegove porodice, na
osnovu ega bi mogao lake da utvrdi pravi iznos jemstva, odnosno da sa veom
sigurnou opredeli koji je iznos dovoljna garancija da okrivljeni nee pobei.
1.1.1.7. Racionalizacija postupka. Pojednostavljenje i skraenje krivinog
postupka oekuje se nakon uvoenja niza mogunosti za sklapanje sporazuma sa
tuilatvom, jer nagodbe sada mogu da sklapaju ne samo okrivljeni ve i osueni za
sva krivina dela. Tako ZKP uvodi sporazum o priznanju krivinog dela okrivljenog
(l. 313), sporazum o svedoenju okrivljenog (l. 320), kao i sporazum o svedoenju osuenog (l. 327).
Znaajna novina je uvoenje pripremnog roita (l. 345), na kom e se tuilac i odbrana izjanjavati koje e dokaze da izvedu, koje su injenice za njih sporne,
a koje nisu. Nesporne injenice i za stranke i za sud nee biti predmet dokazivanja
na glavnom pretresu, i samo ono to je ostalo kao otvoreno pitanje, bie predmet
dokazivanja, pre svega tuilatva. Cilj pripremnog roita je da se pobolja efikasnost krivinog postupka, da se uvede stranaka disciplina u izvoenju dokaza, onemogui zloupotrebu postupka od strane stranaka i omogui sudu da napravi plan za
to efikasniji glavni pretres.
Predvieno je i proirenje nadlenosti sudije pojedinca koji e moi da sudi
za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina zatvora, umesto
do pet godina, kao to je sada sluaj.
Na efikasnost suda su ve uticale poslednje promene koje su poveale stepen
odgovornosti drugostepenog suda, i uvele obavezu tog suda da ukoliko se predmet
po albi po drugi put nae u postupku po albi drugostepeni sud je u obavezi da
donese i konanu odluku, to znai i da po potrebi otvori glavni pretres u albenom
postupku (l. 455, st. 2).
1.1.1.8. Svedoci i vetaci. Preporuke Komiteta Saveta ministara usvojene
su kroz uvedene novine u postupku zatite svedoka, posebno zatite posebno osetljivih svedoka.11 Posebne privilegije kod sasluanja pojedinih svedoka omoguie
bolji tretman rtve u krivinom postupku. Ovo je naroito vano prilikom sasluanja svedoka i uesnika u postupku u kome su rtve lica koja su rtve krivinog dela
trgovine ljudima i dela sa elementima nasilja.
ZKP uvodi institut strunog savetnika prilikom vetaenja (l. 125), lica koje
raspolae strunim znanjem iz oblasti u kojoj je odreeno vetaenje. Struni savetnik e imati pravo da prisustvuje vetaenju i tom prilikom pregleda predmet veta11
Preporuka R (85)11 o poloaju rtve u okviru krivinog prava i krivinog postupka; Preporuka
R (87) 21 o pomoi rtvama i spreavanju viktimizacije; Preporuka R (97) 13 o zastraivanju
svedoka i pravima odbrane i Preporuka R (2005) 9 o zatiti svedoka i saradnika pravde.
220
enja, kao i da predlae vetaku preduzimanje odreenih radnji, da daje primedbe

na nalaz i miljenje vetaka, da postavlja pitanja vetaku na glavnom pretresu, kao
i da bude ispitan.
1.1.2. Zakon o parninom postupku

Zakon o parninom postupku, kljuni zakon u ostvarivanju subjektivnih graanskih prava usvojen je 28. septembra ove godine, a stupa na snagu 1. februara 2012. godine. Praksa je pokazala da je neefikasnost sudova u velikoj meri bila
uslovljena nekim reenjima vaeeg Zakona o parninom postupku, pa se najznaajnije izmene u postupku, izmeu ostalog, odnose na vremenski okvir u kome suenje
moe da traje, nain na koji se obavlja korespondencija izmeu parninih stranaka i
suda i pojaana procesna disciplina uesnika u parninom postupku.12
1.1.2.1. Vremenski okvir. Jedna od najvanijih novina je obaveza suda da
odredi vremenski okvir za sprovoenje postupka u skladu sa naelom suenja u
razumnom roku (l. 10). Osnovna namera je da se sprei namerno odugovlaenje
postupka, to se do sada najee inilo estim podnoenjem zahteva za izuzee
sudije ili prenoenjem postupka u drugi sud. Sada e i sud i stranke biti duni da
se pridravaju utvrenog vremenskog okvira, a roite e moi da bude odloeno
izuzetno i to samo zbog izvoenja dokaza ili spreenosti sudije (l. 109). Prilikom
odlaganja roita sud e uvek morati da odredi nov vremenski okvir, koji ne moe
da bude dui od jedne treine onog koji je prvobitno odreen. Zahtev za izuzee ili
delegaciju postoji i u novom Zakonu, samo to e sud, ogranien vremenskim okvirom, morati da bude aktivan i da preduzima radnje koje e onemoguiti stranke da
zloupotrebe prava koja imaju na raspolaganju u toku postupka.
1.1.2.2. Racionalizacija postupka. Novi Zakon uvodi pravilo monokratnog suenja, to podrazumeva da po pravilu sudi sudija pojedinac, a da se u izuzetnim sluajevima sudi u veu (l. 35). Tako u prvom stepenu u optim prvostepenim parnicama, kao i u prvostepenom parninom postupku u vezi sa porodinim
odnosima sudi sudija pojedinac. Dokazni postupak je takoe unapreen jer novo
reenje predvia da se izvoenje dokaza sasluanjem svedoka, odnosno stranaka,
moe sprovesti putem konferencijske veze, odnosno korienjem ureaja za tonsko
i optiko snimanje (l. 245, st. 3).
Ekonominosti postupka doprinosi i mogunost da u parninom postupku
bude donesena presuda bez odravanja glavne rasprave, ako na osnovu tube i odgovora na tubu sud utvrdi da je injenino stanje nesporno, ako je spor jednostavan
ili kada je to zakonom predvieno. Ovo predviaju i vaei i novi ZPP.
12
O unapreenju u pogledu usaglaavanja nacionalnih sudova sa praksom Evropskog suda za

ljudska prava i mogunou da postupak ponovi ako se stranka pozove na odluku Evropskog
suda za ljudska prava, protiv bilo koje drave (ne samo Srbije) kojom je utvrena povreda ljudskog prava, a to bi moglo da bude od uticaja na donoenje povoljnije odluke (l. 426, st. 11).
Vidi vie u I.2.2.
221
Trajanje drugostepenog postupka je racionalizovano kroz institut donoenja

drugostepene meupresude, restrikciju apsolutno bitnih povreda odredaba parninog postupka o kojima drugostepeni sud vodi rauna po slubenoj dunosti i izjavljivanje albe alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje.
Zakon predvia novine u oblasti izvoenja i duine vetaenja koje postavlja
na bitno drugaije osnove u skladu s doslednom primenom raspravnog naela, u
kome je postupak stranaka borba, a sud garant zakonitosti i pravilnosti postupanja. Do sada je vetake iskljuivo odreivao sud, a novim reenjem omogueno je
da stranke u postupku sme angauju vetake iz novooformljenog javnog Registra
vetaka13 i predloe njihov nalaz i miljenje kao dokaz, koje e, kao i sve druge
dokaze ceniti sud. Stranke e imati rok do kraja pripremnog roita (tj. roita za
glavnu raspravu ako pripremno nije odrano) da priloe nalaz i miljenje vetaka
kojeg su izabrali (l. 263).
Uvedena su i neka tehnika unapreenja jer e od stupanja na snagu novog
Zakona podnesci moi da se dostavljaju elektronskim putem, a novina je i audio i
video snimanje suenja umesto voenje zapisnika.
Budui da je do zastoja u postupku dolazilo esto zbog nemogunosti dostave pismena strana u sporu novim reenjem predvieno je da se za pismena obavetenja licu koje se ne zatekne na adresi, ostavlja obavetenje da ga moe podii u
sudu u roku od 30 dana i istovremeno stavlja na oglasnu tablu suda nakon ega se
smatra da je dostavljanje uredno obavljeno (l. 141, st. 2). Na ovaj nain iskljuuje
se mogunost bezuspenog dostavljanja, ime e se omoguiti nastavak postupka i
znatno smanjiti trajanje parnice.
Zakon takoe detaljno propisuje kazne za nepotovanje procesne discipline
za vreanje u postupku, zloupotrebu procesnih ovlaenja i ometanja preduzimanja
parninih radnji i dostavljanja dokumenata (l. 186). Dosadanja praksa je pokazala
da sudije odredbe o procesnoj disciplini ne koriste dovoljno i ne snose odgovornosti
ukoliko se zbog njihove pasivnosti postupak odugovlai. Novi ZPP je uneo neka reenja u tom delu koja ranije nisu bila predviena, ali ostaje da se vidi da li e sudije
u praksi koristiti ove mogunosti.
1.1.2.3. Proirenje mogunosti za zakljuenje poravnanja. Prema sada vaeem zakonu postoji mogunost da stranke zakljue poravnanje smo do okonnj
prvostepenog postupk. Novi Zakon proiruje ovaj institut i predvia da moe doi
do poravnanja u toku celog postupka, odnosno do prvosnnog okonnj postupk.
Pitnje sudbine prvostepene odluke i lbe u sluju zkljuenj porvnnj u toku
drugostepenog postupk reeno je tako to e sud doneti reenje kojim e utvrditi
da je prvostepena presuda bez dejstva i obustaviti postupak ili smatrati da je alba
povuena.
13
Registar vetaka nalazi se na vebstranici Ministarstva pravde, www.mpravde.gov.rs.
222
1.1.2.4. Ogranienja ljudskih prava u novom Zakonu o parninom postupku.

Pojedine odredbe novog Zakona ugroavaju zagarantovana ljudska prava i trebalo
bi ih to pre ukloniti iz zakona.
Pravo zastupanja u parninom postupku ogranieno je iskljuivo na advokate jer novi ZPP predvia da punomonik u postupku mora da bude advokat (l. 85).
Time je najugroenijim graanima Srbije koji su fiziki onemogueni da pristupe
sudu ili nemaju novca za plaanje advokatskih usluga uskraena ustavna garancija da svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se
odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu (l. 36).
Prema Ustavu Srbije dostignuti novo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smanjivati (l. 20). Ovim lanom novog ZPP povreuje se pravo koje su graani Srbije
imali po dosadanjem ZPP jer je parnina stranka mogla za punomonika da odredi
bilo koje parnino sposobno lice.14 Odredbom ovog lana povreeno je i naelo
jednakosti u pravu na pristup sudu jer sve stranke nemaju imovinske mogunosti
da obezbede advokata za zastupanje pred sudom, kao i pravo garantovano ustavom
da svako ima pravo na pravnu pomo (l. 67, st. 2).15 Ovo pravo se dovodi u pitanje i tumaenjem odredaba lanova 170 i 168, st. 4 novog ZPP koji predviaju
da parnini sud reenjem odluuje o pravu na besplatnu pravnu pomo ako je to
nuno radi zatite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom i
to tako to e u oceni okolnosti koje dozvoljavaju besplatnu pravnu pomo uzimati
u obzir broj lica koje stranka izdrava i prihode i imovinu koju stranka poseduje,
ime svodi pravo na besplatnu pravnu pomo na siromako pravo, to nije u skladu
s praksom Evropskog suda jer on ovo pravo tumai mnogo ire.16 Na ova reenja
reagovala je koalicija nevladinih organizacija17 i Zatitnik graana koji je najavio
da e pokrenuti postupak ocene ustavnosti spornih odredaba mada to nije uinio do
kraja 2011. godine.18
Stranku mora da zastupa advokat i u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je i sama advokat. Kako Ustav Republike Srbije nije predvideo nikakva ogranienja, ve je garantovao da svako ima pravo na pravni lek, predloeno
reenje prema kom stranku mora da zastupa advokat u postupku po pravnim leko14
15
16
17
18
Pravnu pomo su pored advokata esto u praksi pruali sindikati, pravne klinike pri fakultetima
i strunjaci aktivni u nevladinim organizacijama, najee bez naknade, pa su i iz tog razloga
protivne navedenoj ustavnoj odredbi.
Ustav predvia da pravnu pomo pruaju advokati i slube pravne pomoi koje se osnivaju u
jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom. Zakon o besplatnoj parvnoj pomoi koji
bi obezbedio ovo ustavno pravo jo uvek nije donesen, slube besplatne pravne pomoi nisu
osnovane u svim jedinicama lokalne samouprave, a i one koje su osnovane ponekad ne obezbeuju efikasnu zatitu.
Vidi Airey protiv Irske, ECtHR, App. No. 6289/73.
Saoptenje koalicije nevladinih organizacija, 19. septembar 2011, dostupno na http://www.
praxis.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=214&Itemid=46.
Saoptenje zatitnika graana, 28. septembar 2011, dostupno na: www.ombudsman.rs.
223
vima direktno kri pravo na pravni lek garantovano Ustavom i lanom 6 Evropske
konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Spor protiv Republike Srbije, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. predvien je u ZPP (l. 193). Sam lan je veoma neodreen i nejasan,
ali posebno zabrinjava to to se ovim lanom uvodi obavezna medijacija jer je
svako lice koje namerava da podnese tubu protiv Republike Srbije, ili jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave duno da pre podnoenja tube Republikom javnom pravobranilatvu dostavi predlog za mirno reavanje spora. Odredbom
ovog lana drava je stavljena u privilegovani poloaj u odnosu na druge uesnike
u postupcima za koje ne postoji pravilo o obaveznoj medijaciji, poto je samo u
sluajevima kada je drava tuena uveden princip obavezne medijacije. Na ovaj
nain povreuje se i naelo procesne jednakosti parninih stranaka kao deo prava
na pravino suenje. Pravobranilatvo ima rok od 60 dana da na predlog odgovori
a tek ukoliko odgovor izostane moe se podneti tuba nadlenom sudu. Mada je
cilj donoenja novog zakona bio poveanje efikasnosti parninog postupka, dravi
je ostavljen neopravdano dug rok za odgovor na ponudu za medijaciju. Posebno
zabrinjava injenica da u tom roku tuilac ne moe da podnese tubu protiv drave,
pa u meuvremenu moe da izgubi mogunost da ostvari neka druga prava. Pored
toga, u ovoj odredbi ima elemenata diskriminacije jer se sva lica koja tue dravu
stavljaju u neravnopravan poloaj u odnosu na tuenu stranu.
Posebni postupci. predvieni novim Zakonom su najsporniji. Najme, uveden je postupak za zatitu kolektivnih prava i interesa (Glava XXXVI) u kome udruenja, njihovi savezi (organizacije potroaa, organizacije koje tite lica s posebnim
potrebama, organizacijama civilnog drutva i sl.), osnovane u skladu sa zakonom
mogu da pokrenu postupak za zatitu kolektivnih prava i interesa graana (l. 495).
Ove organizacije mogu da pokrenu postupak za zatitu kolektivnih prava i interesa
i da tubom trae zabranu preduzimanja aktivnosti od koje preti povreda prava i
interesa graana koje je tuilac zakonom ovlaen da titi; uklanjanje postojee povrede kolektivnih prava i interesa graana ili tetnih posledica postupanja tuenog i
uspostavljanje preanjeg stanja, stanja u kome takva povreda vie ne bi mogla da
nastane ili stanja koje priblino odgovara stanju koje je postojalo pre povrede; utvrivanje nedoputenosti radnje kojom su povreeni kolektivni interesi i prava graana; objavljivanje presude kojom je usvojen tubeni zahtev u sredstvima javnog
informisanja, o troku tuenog. Meutim, ovlaenja koja ima tueni u potpunosti
dovode u pitanje ustavnost i zakonitost ovih odredbi ali i nameru zakonodavca.
Zakon predvia da lice za koje udruenja tvrde da obavlja delatnost na nain
na koji se ugroavaju kolektivna prava i interesi graana moe da podnese tubu
kojom e zahtevati da se utvrdi da preduzetim radnjama nije ugrozio, odnosno povredio kolektivna prava i interese graana, odnosno da ih nije povredio na nedoputen nain. Udruenju i drugim organizacijama moe se zabraniti odreena radnja, a
naroito istupanje u javnosti u vezi sa tvrdnjom da tuilac obavlja delatnost na nain
224
na koji se ugroavaju kolektivna prava i interesi, a moe zahtevati i naknadu tete

priinjene neistinitim iznoenjem ili prenoenjem tvrdnji i objavljivanje presude kojom je usvojen tubeni zahtev u sredstvima javnog informisanja o troku tuenog.
Ova odredba ugroava slobodu izraavanja ustanovljenu Ustavom Srbije (l. 46) i
Evropskom konvencijom (l. 10).
Da bi tuilac mogao da pokrene postupak potrebno je da njegova prava budu
povreena tvrdnjom tuenog. Iako zakonom nije jasno definisano, pretpostavka je
da se radi o tvrdnji iznetoj u javnosti, to znai da e predmet utuivanja biti tvrdnja
koja se javno prenosi putem medija. Zakonodavac takoe predvia da tuilac moe
da tui i lica koja su ovlaena da zastupaju lice, lanove njegovih organa, kao i lica
koja u njegovo ime istupaju u javnosti, to moe negativno da utie na rad novinara,
urednika, nevladinih organizacija i sl.
1.1.3. Zakon o izvrenju i obezbeenju

Ovaj zakon donet je 5. maja 2011. godine i poeo da se primenjuje od 17.
septembra 2011. (osim odredaba koje se odnose na izvritelje, koje se primenjuje
od 17. maja 2012. godine). Zakon je donet zbog toga to je izvrni postupak trajao
neopravdano dugo, kao i da bi se sudovi rasteretili poslova koji ne predstavljaju suenje u uem smislu, a koji su po novom reenju povereni i privatnim izvriteljima.
Pored ovih razloga, postojala je potreba usklaivanja postupka izvrenja i obezbeenja sa Zakonom o ureenju sudova i novim procesnim zakonima.
1.1.3.1. Sprovoenje izvrnog postupka. Zakon predvia da izvrenje i
obezbeenje odreuje sud, a novina je da ga sprovode sud ili (privatni) izvritelj.
Sud je iskljuivo nadlean za sprovoenje izvrenja odluka u vezi sa porodinim
odnosima i za izvrenje radi vraanja zaposlenog na rad. Izvritelji su fizika lica,
koja imenuje ministar nadlean za poslove pravosua i koja sprovode izvrenje u
granicama reenja o izvrenju, a na osnovu javnih ovlaenja koja su im poverena
novim Zakonom. Izvritelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao lan ortakog
drutva iji lanovi mogu biti iskljuivo izvritelji (l. 312). Zakon propisuje i uslove za imenovanje izvritelja (l. 313).19
Izvrni poverilac u predlogu za izvrenje naznaava da li zahteva da izvrenje sprovodi sud ili izvritelj. Zakonom je predvieno obavezno ulanjenje izvritelja u Komoru nad ijim radom vri nadzor Ministarstvo pravde (l. 338). Izvritelj
moe imati jednog ili vie zamenika a moe imenovati i pomonike (l. 333 i 334).
Ova novina bi trebalo znaajno da doprinese efikasnosti izvrnog postupka, imajui
u vidu da je upravo usled nedovoljnog broja sudskih izvritelja, samo sprovoenje
19
Za izvritelja se moe imenovati lice koje je poslovno sposobno, dravljanim je RS, steklo je
diplomu pravnog fakulteta, ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvrenja,
ili 3 godine na pravnim poslovima, dostojno je da obavlja poslove izvritelja, poloilo je struni
ispit, protiv njega se ne vodi krivini postupak i nije osuivano za krivino delo na bezuslovnu
kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim za
obavljanje poslova izvritelja i nije ortak ortakog drutva nad kojim se vodi steajni postupak.
225
izvrenja trajalo i po nekoliko godina, to je umanjivalo autoritet sudskih odluka, a

sudsku zatitu inilo gotovo apsurdnom.
Novim zakonom detaljno je ureena asistencija policije prilikom sprovoenja izvrenja (l. 73),20 a utvrena je i novana kazna za odgovorno lice u policiji
u sluaju da ono ne postupi po nalogu suda ili izvritelju ne prui odgovarajuu
pomo (l. 73, st. 3).
Zakon predvia i mogunost da se izvrni poverilac i dunik sporazumeju da
dunik isplati dug na rate i da overen sporazum dostave sudu, nakon ega se obustavlja postupak po slubenoj dunosti (l. 76).
Po namirenju izvrnog poverioca donosi se odluka o zakljuenju izvrnog
postupka (l. 77). Do sada se u sluaju namirenja poverioca nije donosila formalna
odluka.
1.1.3.2. Dostavljanje. Zakon sadri i novine u pogledu dostavljanja, jer
uvodi nove rokove uz oekivanje da e ubrzati tok izvrnog postupka. O predlogu
za izvrenje sud je nadlean da odlui u roku od pet radnih dana, od dana podnoenja predloga i da u istom roku odluku dostavi strankama (l. 7), dok raniji Zakon o
izvrnom postupku21 nije predviao obavezan rok za dostavljanje reenja o izvrenju. Rokovi koje odreuje sud za preduzimanje odreenih izvrnih radnji ne mogu
biti dui od 5 radnih dana.
Ukoliko dostavljanje nije mogue na adresi navedenoj u predlogu za izvrenje, sud je sada duan da po proteku roka od 5 radnih dana od upuivanja pismena
izvri dostavljanje isticanjem pismena na oglasnoj tabli suda (l. 29). Dostava je
izvrena protekom 5 radnih dana od isticanja na oglasnu tablu suda.
1.1.3.3. Odlaganje postupka izvrenja i obezbeenja i pravni lekovi. U cilju
postizanja efikasnosti novi Zakon ne dozvoljava odlaganje u postupku izvrenja i
obezbeenja, osim ako je to izriito propisano (l. 6). Po ranijem reenju bilo je
predvieno obavezno ili fakultativno odravanje roita, dok novi Zakon izriito
propisuje da sud, odnosno izvritelj postupa na osnovu podnesaka i isprava (l. 28).
Zakon sadri i restriktivne odredbe u pogledu vraanja u preanje stanje, koje se
moe traiti samo zbog proputanja roka za izjavljivanje prigovora, a vetaenje u
postupku nije dozvoljeno (l. 30).
Novi zakon uvodi jedinstven pravni lek, prigovor, koji se moe izjaviti u roku
od pet radnih dana od dana dostavljanja reenja o izvrenju (l. 39) o kome je sud
obavezan da odlui u roku od 5 radnih dana. O prigovorima odluuju prvostepeni
sudovi to takoe doprinosi ubrzanju postupka. Zakon taksativno nabraja osnove za
20
21
Policija je duna da po nalogu suda ili izvritelja sprovede mere i upotrebi sredstva prinude potrebna radi izvrenja radnje zbog koje se preduzimaju, a naroito da vri proveru i utvrivanje
identiteta lica i identifikaciju predmeta, da traga za licima i predmetima, da oduzme motorno
vozilo ili drugu stvar koja je predmet izvrenja i da obezbeuje lica i imovinu prilikom sprovoenja izvrenja.
226
izjavljivanje prigovora protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave i

konkretizuje dokaze koji se moraju podneti uz prigovor (l. 46 i 48), to prethodni
ZIP nije propisivao, pa se u praksi deavalo da dunik zloupotrebljava svoja procesna prava podnoenjem neobrazloenog i dokazima nepotkrepljenog prigovora.
Ukoliko dunik uz prigovor ne iznese sve razloge i ne podnese dokaze, gubi pravo
da to naknadno uini.
U sluaju protivizvrenja, sada je predvieno da prigovor izvrnog poverioca
odlae protivizvrenje, samo oko je poverilac prethodno poloio jemstvo (l. 79).
1.1.3.4. Izvrne i verodostojne isprave. Zakon uvodi nove izvrne i verodostojne isprave i eksplicitno predvia da je izvrna isprava izvod iz registra zalonih
prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci, odnosno zalona izjava, usvojen plan reorganizacije u steajnom postupku ije je usvajanje potvreno odlukom suda, izvrna odluka koja je potvrena
kao Evropska izvrna isprava i druga isprava koja je zakonom odreena kao izvrna
isprava (l. 13). Novouvedene verodostojne isprave su menica, ek i faktura stranog
lica, privremena ili okonana situacija u vezi sa graevinskim radovima i obraun o
nagradi i naknadi advokata (l. 18). Uz fakturu se sada mora priloiti otpremnica ili
drugi pismeni dokaz da je dunik obaveten o nastaloj obavezi.
Zakon uspostavlja i poseban postupak kada se radi o izvrenju na osnovu
verodostojne isprave za izvrene komunalne i sline usluge. Predlog za izvrenje se
u ovom postupku podnosi izvritelju (l. 252). Uz predlog izvrni poverilac mora
dostaviti dokaz da je prethodno poslao opomenu pred utuenje izvrnom duniku.
1.1.3.5. Predmet i sredstva izvrenja. Izvrni poverilac prema novom Zakonu ima mogunost da u predlogu za izvrenje, odnosno obezbeenje zahteva sprovoenje ovih radnji na celokupnoj imovini dunika ili da uz predlog podnese zahtev
za dobijanje izjave o imovini izvrnog dunika bez navoenja sredstva i predmeta izvrenja, u kom sluaju sud odreuje izvrenje odnosno obezbeenje na celoj
imovini izvrnog dunika (l. 20). Nakon identifikovanja imovine, sud zakljukom
odreuje sredstvo i predmet izvrenja. Bitno su izmenjene odredbe o mogunosti
promene sredstva izvrenja (kada se radi o novanim potraivanjima). Prema novom Zakonu, sud moe po slubenoj dunosti ili na predlog izvrnog poverioca
odrediti drugo sredstvo izvrenja u toku celog postupka, za razliku od ranijeg koji je
predviao da predlog moe da se podnese samo do otpoinjanja sprovoenja izvrenja i da ga moe podneti i izvrni dunik.
Novina je i to da izvrni poverilac moe uz predlog za izvrenje ili u toku
postupka da podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini dunika (l. 54). Na osnovu zahteva sud donosi reenje kojim se nalae izvrnom duniku da pristupi sudu
radi davanja izjave na zapisnik ili da dostavi pisanu izjavu, pod pretnjom izricanja
novane kazne (l. 55). Ranije zakonska reenja su davala ovo pravo samo izvrnom poveriocu ija novana potraivanja nisu namirena u izvrnom postupku, i to
u okviru produenog postupka izvrenja. Izvrni dunik ima obavezu da uz izjavu,
227
po nalogu suda, dostavi i isprave o stvarima i pravima koje su navedene u izjavi

(l. 59). Ukoliko dunik tri puta ne postupi po nalogu suda, sud moe izrei kaznu
zatvora u maksimalnom trajanju od 30 dana. Radi jedinstvene evidencije, vodi se
registar lica upisanih u knjigu dunika u elektronskoj formi, koji je javan i jedinstven za celu teritoriju Republike Srbije (l. 67). Registar se objavljuje na internet
stranici suda. Meutim, izjava o imovini ne moe se zahtevati u odnosu na Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave, kao izvrne dunike, ime zakonodavac neosnovano privileguje dravu i stavlja uesnike postupka u
neravnopravan poloaj.
Usled namirenja novanih potraivanja, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, oglas o prodaji javnim nadmetanjem e se objaviti na oglasnoj tabli i
internet stranici suda, najkasnije osam dana pre odravanja. Ako na prvom javnom
nadmetanju nije dolo do prodaje sud, odnosno izvritelj e konstatovati da prva
prodaja nije uspela i na licu mesta e zakazati novu prodaju koja se mora odrati
u roku od najmanje 15 dana, a najvie 30 dana (l. 97). Ovi rokovi nisu bili predvieni prethodnim ZIP, tako da se u praksi deavalo da izmeu dva usmena javna
nadmetanja, protekne i vie od 6 meseci.
U pogledu izvrenja radi naplate novanih potraivanja sprovoenjem izvrenja na novanim sredstvima na raunu izvrnog dunika uvedena je obaveza organizacije za prinudnu naplatu da svakodnevno obavetava sud, odnosno izvritelja o
sprovedenim izvrenjima (l. 187). Zakon predvia uvoenje jedinstvenog registra
izvrnih dunika i sudskih zabrana, kao i restriktivnu primenu administrativne zabrane. Dunicima e se tako ubudue, po odluci suda, sa rauna uzimati deo dugovanja, a iznos e biti revidiran kada doe do promena u visini zarade ili ako dunik
promeni poslodavca.
1.1.3.6. Trokovi postupka i sudski penali. Trokove postupka u vezi sa
odreivanjem i sprovoenjem izvrenja snosi izvrni dunik, a izvrni poverilac e
sada biti u obavezi da predujmi trokove i da dokaz o uplaenom predujmu dostavi
uz predlog za izvrenje (l. 34). U suprotnom e sud, odnosno izvritelj, obustaviti postupak. Znaajno su izmenjene odredbe o sudskim penalima i uslovima za
njihovo izricanje (l. 53). Poverilac moe traiti plaanje penala zbog neizvrenja
novane obaveze koja je utvrena pravnosnanom sudskom odlukom. Zakon vie
ne predvia mogunost da se sudski penali smanje na predlog izvrnog dunika koji
je dobrovoljno ispunio obavezu. Novi Zakon izriito propisuje da protiv reenja o
odreivanju sudskih penala nije dozvoljen prigovor, ime se dunik stavlja u izuzetno nepovoljan poloaj.
1.2. Reforma pravosua

Usvajanjem izmena zakona Zakona o sudijama, Zakona o javnom tuilatvu,
Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o Dravnom veu tuilaca i Zakona o
ureenju sudova krajem 2010. godine, i Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva
228
praktino su prihvatili injenicu da je do propusta u izboru sudija i tuilaca dolo i

da svaku pojedinanu odluku o izboru treba preispitati. Ovakav ishod mogao se preduprediti potovanjem standarda koji garantuju mogunost izjanjenja sudija ije su
strunost i dostojnost dovedene u pitanje i adekvatan albeni postupak u kojem bi se
u kratkom roku preispitala odluka VSS i javnost rada. Tako bi bilo manje osnova za
kritiku, ne bi se nepotrebno izgubila itava godina i uruio ugled nosilaca reforme.
Naalost, i u 2011. godini mnogi propusti, nepotovanje procedura i rokova uinili
su da proces reforme ponovo bude u centru panje medija, meunarodnih institucija
i strune javnosti. Kao i prethodnih godina Evropska komisija je u svom izvetaju
iznela kritike na raun reforme pravosua u kojima se posebno istie da e Srbija
jo morati da ulae velike napore kako bi dostigla evropske standarde u oblasti pravosua.22
1.2.1. Izbor lanova Visokog saveta sudstva

i Dravnog vea tuilaca
Izbori za stalne lanove Visokog saveta sudstva (VSS) i Dravnog vea tuilaca (DVT) odrani su u martu. Zakonom o Visokom savetu sudstva i Dravnom
veu tuilaca predviena je mogunost da, pored opte sednice sudova i tuilatava,
kandidate za stalni sastav Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca moe
predlagati i jedan broj sudija ili tuilaca. Ova odredba omoguila je sudijama i tuiocima da neposrednije uestvuju u radu VSS i DVT, kao i da predloe kandidata
koga lino poznaju i u koga imaju poverenje. Narodnoj skuptini predloeni su kandidati koji su dobili najvei broj glasova svojih kolega, pa bi se moglo zakljuiti da
je u postupku izbora potovano miljenje sudija. Izabrano je est lanova Visokog
saveta sudstva iz redova sudija, koji su od 50 predloenih kandidata osvojili najvie
glasov svojih kolega.23
Drutvo sudija Srbije je u vie navrata osporavalo kredibilitet izbora za Visoki savet sudstva, koje smatra da sutinski problem predstavlja iskljuivanje iz izbornog procesa 837 nereizabranih sudija. Drutvo sudija takoe je ukazalo da Ustav
zabranjuje da predsednici sudova budu lanovi VSS, a dva izabrana kandidata su
vrioci funkcije predsednika suda, u Zrenjaninu i Subotici.24 Primedba se odnosila
i na uee prekrajnih sudija u izbornom procesu jer u trenutku izbora Ustavni sud
jo uvek nije doneo odluku o ustavnosti odredbe koja sudijama za prekraje daje birako pravo.25 Drutvo sudija zamerilo je i to to je od est kandidata koji su birani
na sudskim izborima polovina, odnosno troje, iz sudova u Vojvodini iako je u Voj22
23
24
25
Vidi Miljenje Evropske komisije o kandidaturi Srbije za lanstvo u Evropskoj uniji, str. 102,
dostupan na http://www.seio.gov.rs/vesti.145.html?newsid=1038.
Izabrani su sudija Vrhovnog kasacionog suda Mirjana Ivi, sudija Apelacionog suda u Beogradu Milomir Luki, sudija Privrednog suda u Zrenjaninu Aleksandar Stoiljkovski, sudija Vieg
prekrajnog suda Blagoje Jaki, sudija Osnovnog suda u Subotici Sonja Vidanovi i sudija
Apelacionog suda u Novom Sadu Branka Banevi.
Saoptenje Drutva sudija Srbije, 6. mart 2011, www.sudije.rs.
Vie o status sudija za prekraje vidi II.1.2.4.
229
vodini tek oko jedne etvrtine od ukupnog broja sudija u Srbiji i da nema nijednog
kandidata sa podruja apelacionih sudova u Kragujevcu i Niu.26
Na izborima za lanove Dravnog vea tuilaca izabrani su, a kasnije u Narodnoj skuptini potvreni, Branko Stamenkovi, Danijela Sineli i Majda Raki.
U DVT su izabrani i zamenik javnog tuioca u Republikom javnom tuilatvu Zorica Stoji, tuilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljevi i zamenik javnog
tuioca u Apelacionom javnom tuilatvu u Novom Sadu Dragoljub Barjamovi.
1.2.2. Reavanje prigovora neizabranih sudija i tuilaca

Odluka o izboru sudija na stalnu funkciju u sudovima opte i posebne nadlenosti objavljena je 16. decembra 2009. godine. Venecijanska komisija je na zahtev
Ministarstva pravde dala miljenje o nacrtu Kriterijuma i merila za izbor sudija i
predsednika sudova, i o nacrtu Pravilnika o kriterijumima i merilima vrednovanja
strunosti, osposobljenosti i dostojnost kandidata za nosioce funkcija javnog tuioca
u kome su iznete neke zamerke. Najvie zamerki Komisija je, oekivano, imala u
pogledu izbora zateenih sudija. Opravdano je postavljeno pitanje zato sudije kod
kojih je strunost, dostojnost i osposobljenost dovedena u pitanje nisu dobile priliku
da pre donoenja konane odluke odgovore na primedbe Visokog saveta sudstva.
Ovo reenje je i u suprotnosti s ustavnom normom iz lana 32, kojom je utvreno
pravo svakog da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti
sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.
Preporuka Venecijanske komisije je bila i da se sa kvantitativno merljivim kriterijumima postupa paljivo. Ne mora nuno biti da sudija nije postupao struno i profesionalno ako mu je u nekoliko navrata ukinuta odluka. Razumljivo je da se strunost
sudije koji je imao izrazito veliki broj ukinutih odluka dovode u pitanje. Ipak, bilo kakvu konanu odluku treba doneti na osnovu procene datih predmeta, a ne na osnovu
prostog prebrojavanja predmeta u kojima je odluka ukinuta. Isto tako, Venecijanska
komisija je napomenula da, kada je u pitanju broj reenih predmeta, ne moe se iskljuiti mogunost da se nekim sudijama dodeljuju tei predmeti nego to je to sluaj
s drugima, usled ega se ini da je njihov uinak manji nego njihovih kolega.
Najvanije primedba Venecijanske komisije odnosi se na pitanje pravnog
leka, koje nije adekvatno reeno do kraja opteg izbora. Da podsetimo, prologodinjim izmenama zakona sudijama i tuiocima dato je pravo prigovora na odluku o
prestanku sudijske funkcije koju podnose stalnom sastavu VSS ili DTV, a ne Ustavnom sudu kako je predvialo ranije reenje. Donoenje ovakve odluke pravdalo se
potrebom prevazilaenja zastoja u radu Ustavnog suda Srbije koji nije u mogunosti
da brzo odluuje o albama neizabranih sudija, meutim, postavlja se pitanje da li
su prekrena neka druga ustavom garantovana prava (pravo na delotvoran pravni
lek, naelo zabrane retroaktivnosti zakona, pravilo ne bis in idem i dr).27
26
27
Saoptenje Drutva sudija Srbije, 6. mart 2011, www.sudije.rs.

Vidi vie u I.4.6.3.1.
230
U 2011. godinu Visoki savet sudstva uao je sa zadatkom da rei status vie
od 800 neizabranih sudija. Roita za razgovor sa neizabranim sudijama poela su
15. juna. Iako je prema planu rada bilo predvieno da se razgovori sa sudijama i odluke o njihovom statusu donesu do septembra, do kraja 2011. godine taj proces nije
zavren.28 VSS je osnovao dve trolane komisije koje su vodile razgovore. Predsednik prve komisije je Mirjana Ivi, sudija Vrhovnog kasacionog suda, a lanovi su
sudije Branka Banevi i Blagoje Jaki, lanovi VSS. Predsednik druge komisije
bio je Milimir Luki sudija Apelacionog suda u Beogradu, a lanovi su sudije Aleksandar Stoiljkovski i Sonja Vidanovi, lanovi VSS. Uoava se velika disproporcija u procentima usvojenih prigovora jer je u prvoj komisiji procenat usvojenih
prigovora 27,7%, dok u drugoj procenat usvojenih prigovora iznosi 59%, na ta je
ukazalo i Drutvo sudija.29
Do sada je pred dve komisije Visokog saveta sudstva odrano 591 roite
po prigovorima neizabranih sudija, pred prvom komisijom odrano je 285, a pred
drugom 306 roita.30 Doneto je 300 odluka, prihvaena su 73 prigovora sudija,
215 prigovora je odbijeno, est odbaeno, tri su bila osnovana ali su kandidati u
meuvremenu ispunili uslov za penziju, a tri postupka su obustavljena zbog smrti
sudija. Visoki savet sudstva treba da donese odluke u jo 291 sluaju neizabranih
sudija koji su imali roita, a ostalo je jo oko 200 sudija koji na roita nisu
izali.31
1.2.2.1. Povrede procedure. Mandat nekoliko lanova Visokog saveta sudstva je prekinut ili je sporan. Prvo se, ve u prvim mesecima rada VSS suoio sa
ostavkom sudije Milimira Lukia a kasnije i hapenjem sudije Blagoja Jakia. Ova
dva dogaaja su, pored ponovnog otvaranja pitanja kredibiliteta ovog organa, otvorili pitanje (ne)potovanja procedure izbora.
Na neposrednim izborima za lanove Visokog saveta sudstva, Milimir Luki
dobio je najvei broj glasova sudija sva etiri apelaciona suda u Srbiji, ali je ve u
novembru podneo ostavku na tu funkciju.32 Od tada on vie nije uestvovao u radu
komisije VSS, iji je bio predsednik, pred kojom su se odravala roita u postupku
preispitivanja odluka o izboru sudija. U obrazloenju odluke istakao je da eli da
veruje u dan kada e VSS pomno bdeti da se ni na koji nain i od bilo koga ne utie na nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.33 Obrazloio je da su razlozi za
ostavku nepostojanje jasnih i preciznih pravila i procedura za izbor i napredovanje,
ali i za razreenje nosilaca sudskih funkcija. Izjavio je da moraju da se ustanove
pravila na osnovu kojih e najestitiji i najobrazovaniji kadrovi moi da budu bira28
29
30
31
32
33
Pred Visokim savetom ogroman posao, Politika, 7. mart, str. 10.

Zapaanja Drutva sudija posle 9. sednice Visokog saveta sudstva, 27. oktobar, www.sudije.rs.
Visoki savet u okrnjenom sastavu, Politika, 1. decembar 2011, www.politika.rs
Ibid.
Sudija Luki podneo ostavku na mesto u Visokom savetu sudstva, Politika, 30. novembar,
str. 9.
Ibid.
231
ni u sudove, a potom samo na osnovu ostvarenih rezultata, dosegnute dostojnosti i

autoriteta moi da napreduju u sudskoj hijerarhiji.34
I pre nego to je podneo ostavku sudija Luki je govorio o pritiscima na Visoki savet sudstva, a iz tog razloga u avgustu odloio sva roita neizabranih sudija,
uz objanjenje da ne eli da radi u uslovima pritiska na lanove VSS.35 Povodom
ove tvrdnje VSS se oglasio saoptenjem da je 26. avgusta odrana sednica na kojoj
su se sve sudije izborni lanovi VSS izjasnili da ni na jednog od njih niko iz izvrne vlasti, niti ministar pravde Sneana Malovi, ne vre bilo kakav uticaj ili pritisak
u radu u Visokom savetu sudstva, to je usvojeno kao zakljuak.36
Sudija Blagoje Jaki uhapen je u septembru pod sumnjom da je zloupotrebio slubeni poloaj dok je bio predsednik Optinskog suda u Kosovskoj Mitrovici
tako to je privredniku Ljubomiru Bievcu pomogao da protivpravno pribavi imovinsku korist od 20 miliona dinara.37 Jakiu je Visoki savet ukinuo imunitet.38
Jo jedan problem u sastavu VSS, predstavlja i izbor profesora Predraga Dimitrijevi, za koga je Agencija za borbu protiv korupcije donela reenje39 da je u
sukobu interesa, zbog funkcije dekana Pravnog fakulteta u Niu. Agencija za borbu
protiv korupcije utvrdila je da je profesor Predrag Dimitrijevi postupio suprotno
odredbama lana 28, stav 2 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i da mu
funkcija lana Visokog saveta sudstva prestaje po sili zakona, o emu odluku treba
da donese Narodna skuptina Republike Srbije, u roku od osam dana od dana prijema
ove odluke. Na ovo reenje profesor Dimitrijevi se alio, a albu je ubrzo Agencija
odbila kao neosnovanu.40 Odluka Narodne skuptine nije doneta u zakonom predvienom roku, ve tek krajem decembra. Razlog je leao u tome to prema reima
predsednika Odbora za pravosue i upravu Boka Ristia (inae lana VSS), Odbor
nije primio reenje Agencije za borbu protiv korupcije, iako se u medijima pojavila
kopija reenja Agencije na kojoj je utisnut datum prijema u Narodnu skuptinu (8.
jun 2011. godine). Skuptina Srbije se 29. decembra izjanjavala o reenju Agencije i
nije prihvatila njen predlog da lan Visokog saveta sudstva bude razreen.41
34
35
36
37
38
39
40
41
Ibid.
Posrnuo najbolji sudija, Veernje novosti, 24. septembar 2011, www.novosti.rs.
Sudija Luki podneo ostavku na mesto u Visokom savetu sudstva, Politika, 30. novembar
2011, str. 9.
Sudiji Jakiu do 30 dana pritvora, 24. septembar 2011, www.b92.net.
Pritvor je odreen slubenicima Optinskog suda u Kosovskoj Mitrovici Miroslavu Booviu,
Blagoju uroviu i Draganu Gavriloviu, a za Ljubomirom Bievcem i Miodragom Laketiem,
koji su bili u bekstvu, raspisane su poternice. Blagoje Jaki je uhapen pod sumnjom da je
Bievcu omoguio da overi nepostojei ugovor o kupoprodaji lokala ime je pribavljena protivpravna korist. Sumnja se da je Jaki dao nalog radnicima suda da se falsifikovanjem slubene
knjige suda izvri overa ugovora o nelegalnoj prodaji nepokretnosti.
Reenje Agencije za borbu protiv korupcije sa povratnicom iz skuptine od 24. decembra 2010.
i kopija povratnice da je isto reenje urueno Predragu Dimitrijeviu 15. decembra 2010. dostupni su na www.pistaljka.rs.
Drugostepeno reenje Agencije za borbu protiv korupcije sa prijemnim peatom Narodne skuptine od 8. juna 2011. dostupno je na www.pistaljka.rs.
Dimitrijevi nije razreen funkcije lana VSS, Blic, 29. decembar 2011, www.blic.rs.
232
Od ukupno 11 lanova VSS njih estoro je iz redova sudija, ali kako je jedan
sudija dao ostavku a jedan u pritvoru stvorena je nedoumicu da li VSS u ovom
sastavu uopte ima pravo da odluuje o prigovorima sudija. Za donoenje odluka po prigovorima neizabranih sudija potrebna je veina glasova lanova VSS koji
nisu o tome odluivali prvi put 2009. godine. To znai da u donoenju odluka ne
bi trebalo da uestvuju ministarka pravde Sneana Malovi, predsednica Vrhovnog
kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Nata Mesarovi, predsednik Odbora za
pravosue Narodne skuptine Boko Risti, koji su lanovi VSS po poloaju, kao ni
advokat Dejan iri, koji je 2009. godine ve bio lan VSS, izabran iz redova advokature. Ovakav stav VSS je izneo u zvaninom dopisu od 27. oktobra, upuenom
Drutvu sudija.42
Nakon ostavke sudije Lukia VSS je odrao dve sednice 24. novembra i 1.
decembra i odluio u 33 sluaja. Umesto dve komisije pred kojima se odravaju
roita za neizabrane sudije, prema odluci VSS sada e raditi samo jedna.43 U nedostatku saoptenja o nainu rada VSS posle ostavke sudije Lukia, i dalje su aktuelna
ali i sporna, pravna tumaenja o tome da li savet moe da odluuje o prigovorima
neizabranih sudija i kakvom veinom se donose odluke. Kako je jasno da etiri
stara lana Saveta ne mogu da glasaju o prigovorima na odluke u ijem donoenju
su uestvovali 2009. godine tokom opteg izbora sudija proizilazi da o prigovorima
odluuju samo novi lanovi, koji su izabrani u stalni sastav VSS, a to je est sudija
i profesor Predrag Dimitrijevi, dakle njih sedam, a kako VSS trenutno nedostaju
dva lana samo pet.
Na poslednjoj sednici na kojoj se odluivalo o prigovorima kvorum je obezbeen tako to je advokat Dejan iri, kao stari izborni lan VSS, dobio pravo da
glasa, a portparol VSS saoptio je da je na sednici postojao kvorum, jer je od 11
lanova bilo prisutno devet, to svakako predstavlja veinu ali ostaje pitanje da li je
ona legitimna.
Kako je u saoptenju samog VSS precizno prema zakonu navedeno ko su
stari lanovi VSS, nejasno je zato je kasnije advokatu Dejanu iriu dato pravo da
glasa. VSS se povodom njegovog glasanja nije oglasio ali je sam iri izjavio da je
kvorum obezbeen upravo njegovim glasom i dodao da ne vidi razlog zato ne bi
glasao jer zastupa stavove advokature u odluivanju o izboru sudija.44 Ovakav zakljuak bi moda mogao da stoji, posebno uzimajui u obzir da bez glasa advokata
glasanje u smislu konsultovanja advokature gubi smisao, da odlukom samog Saveta
nije propisano da svi stari lanovi ne mogu da glasaju.
Neizvesno je kada e biti popunjeno mesto uhapenog sudije Blagoja Jakia, jer je on suspendovan i ne moe se vratiti u VSS, ili biti ponovo zamenjen sve
do pravosnanog okonanja postupka koji se vodi protiv njega.
42
43
44
Visoki savet sudstva odluuje bez kvoruma, Blic, 02. decembar 2011, www.blic.rs.
Visoki savet u okrnjenom sastavu, Politika, 1. decembar 2011, www.politika.rs.
Visoki savet sudstva: devet prisutno, etiri uzdrana, est glasalo, Politika, 3. decembar 2011,
www.politika.rs.
233
1.2.3. Efikasnost pravosua

Najee zamerke radu pravosudnih organa upuene su zbog dugog trajanja
postupaka, a osnovni razlog za ovakvo stanje je manjak sudija i zaposlenih, neravnomerna optereenost sudova i sudija i kao i nedovoljno korienje procesnih mogunosti od strane smih sudija. Jedan od naina da se ovi problemi ree bilo je uspostavljanje nove mree sudova i tuilatava koja je predviena novim zakonima usvojenim
jo krajem 2009. godine, meutim ove godine se konano ispostavilo da nova organizacija sudova nije uspela da rei problem neefikasnosti i neravnomerne optereenosti
sudija. To je posebno uoljivo kod osnovnih, viih i prekrajnih sudova, gde pojedine
sudije beogradskih sudova imaju preko 2.000 predmeta u radu, dok je u pojedinim
sudovima broj predmeta izuzetno mali. Iako je na snazi Sudski poslovnik (stupio na
snagu 1. januara 2010) koji je trebalo da obezbedi dodatno razraen sistem raspodele
predmeta kako bi sudije bile ravnomerno i ravnopravno optereene, oigledno je da
on nije ispunio svrhu i da je neophodno da se ovaj problem na neki nain rei.
Da bi se ova anomalija ispravila neophodno je detaljno analizirati rad sudskih jedinica jer podaci dovode u sumnju opravdanost sudskih jedinica kod nekih
osnovnih sudova, kako s aspekta broja predmeta koji se reava u sudskim jedinicama, tako i s aspekta trokova stranaka i dostupnosti suda graanima. Ovaj stav zauzeli su i nosioci pravosudne reforme kada je na optoj sednici Vrhovnog kasacionog
suda zakljueno da se Ministarstvu pravde uputi inicijativa za izmenu zakona kojim
su odreena sedita i podruja sudova.45
Prema podacima koje je iznela predsednica Vrhovnog kasaciong suda Nata
Mesarevi, sudovi opte nadlenosti su ukupno imali u radu 3.876.499 predmeta, a
reili su 600.200 predmeta. Ostalo je nereeno 3.276.299 predmeta, od kojih je ak
2.830.826 izvrnih predmeta u kojima ono nije sprovedeno. Sudovi posebne nadlenosti imali su ukupno u radu 970.570 predmeta, od toga su reili 427.228 predmeta.46 U Osnovnim sudovima irom Srbije u maju ove godine ima vie od 906.000
nereenih predmeta.47 Kako postupak preispitivanja prigovora nereizabranih sudija
nee biti skoro zavren ostaje veliki problem sudova u kojima nema dovoljno sudija kao to su Vii sud u Beogradu i Prvi osnovni sud. Reenju viedecenijskog
problema neizvravanja presuda znaajno bi trebalo da doprinese Zakon o izvrenju
i obezbeenju usvojen 5. maja 2011. godine, koji je poeo da se primenjuje septembra ove godine.48
Nedovoljnoj efikasnosti sudova sigurno doprinosi neizvesnost u pogledu izbora predsednika sudova koji nose najveu odgovornost za dobru organizaciju rada.
U celoj Srbiji predsednici sudova zavrie drugu godinu kao vrioci funkcija, to
45
46
47
48
Bilten Vrhovnog kasacionog suda br. 1/2011, str. 29, dostupno na www.vk.sud.rs/assets/files/
bilteni/bilten_2011-1.pdf.
Podaci Vrhovnog kasacionog suda na godinjim konsultacijama odranim na Zlatiboru u oktobru 2011. Vie na http://www.vk.sud.rs/godisnje-savetovanje-sudija-republike-srbije-na-zlatiboru-09-12.-oktobra-2011.html.
U sudovima 906.000 nereenih predmeta, Danas, 16. maj 2011. godine, www.danas.rs.
O unapreenjima koje donosi novi zakon vidi vie u II.1.1.3.
234
znai da je zakonom predvieni rok za izbor predsednika sudova (mart 2010. godine) uveliko premaen. Konkurs za izbor predsednika sudova raspisan je u oktobru
2011, pa se moe oekivati da e tokom sledee godine izbor biti obavljen.
Efikasnosti pravosudnog sistema svakako bi doprinelo to skorije okonanje
preispitivanja prigovora neizabranih sudija a u sluaju potrebe i raspisivanje konkursa za upranjena sudijska mesta.
1.2.4. Poseban poloaj sudija za prekraje

Nakon uspostavljanja nove pravosudne mree prekrajni sudovi su ukljueni
u redovni sistem sudstva. Zakonom o ureenju sudova otklonjen je nedostatak naeg sudskog sistema, a poloaj prekrajnih sudova je u potpunosti promenjen. Pre
donoenja zakona status organa za prekraje bio je specifian; imali su karakteristike i redovnih sudova i organa uprave, a sudije je birala Vlada dok prema novom
zakonu sudije za prekraje imaju isti poloaj kao redovne sudije.
Iako je ovaj koncept u potpunosti u skladu sa meunarodnim standardima, u
praksi poloaj sudija za prekraje jo nije u potpunosti jasan. Tako je nakon opteg
izbora, koji je poniten izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Ustavni sud albe sudija prepustio Visokom savetu sudstva koji ih tretira kao prigovore, a to nije
uraeno sa albama prekrajnih sudija. Ustavni sud je albe prekrajnih sudija poeo da odbacuje kao nedoputene i uputio na upravi spor. Odluka o neukljuivanju
neizabranih prekrajnih sudija u postupak preispitivanja zasniva se na injenici da
po starom zakonu prekrajne sudije nisu uivale stalnost sudske funkcije. Ipak imajui u vidu da to reenje nije bilo u skladu sa meunarodnim standardima postavlja
se pitanje da li ono treba da bude osnov reavanja ovog pitanja.
2. Nezavisne institucije
U ovom izvetajnom periodu mogle su se uoiti odreene promene u odnosu
zakonodavne i izvrne vlasti prema nezavisnim institucijama, prvenstveno kada je
re o obezbeivanju materijalnih uslova za rad. Jedna od promena, koja je bila vie
nevoljan ustupak vlasti nego posledica stvarne elje da se ovim institucijama omogui funkcionisanje osloboeno politikih pritisaka, odigrala se ve poetkom 2011.
godine, kada je na insistiranje nezavisnih tela, a potom i predstavnika meunarodne
zajednice i opte javnosti, Narodna skuptina donela Odluku o izmeni i dopuni Poslovnika Narodne skuptine.49 Ovom izmenom ukinuta je sporna odredba l. 237, st.
5, alineja 5 Poslovnika, kojom je bila predviena mogunost da parlament pokrene
postupak za utvrivanje odgovornosti funkcionera u nezavisnoj dravnoj instituciji
u sluaju da, nakon rasprave, ne usvoji izvetaj relevantne institucije.
49
Sl. glasnik RS, 13/11. Odluka je doneta na sednici Prvog vanrednog zasedanja Narodne skuptine, 28. februara 2011. godine.
235
S druge strane, izvrna vlast je, u zavisnosti od nezavisne institucije u pitanju,

obezbedila manje ili vie adekvatno proirenje kancelarijskog prostora ili prostorije
za trajni smetaj, nakon to su pojedina od ovih tela ekala na to i vie godina. Tako
su Povereniku za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti (uz ranije dodeljen poslovni prostor u ulici Svetozara Markovia u Beogradu) i Zatitniku
graana stavljene na raspolaganje prostorije u Deligradskoj ulici u Beogradu na zajedniko korienje,50 a Zatitniku graana je za rad lokalnih kancelarija obezbeen
prostor i u optinama Bujanovac, Medvea i Preevo.51 Osim toga, ovim dvema
institucijama i Pravosudnoj akademiji Vlada je na sukorienje obezbedila zgradu
u Karaorevoj ulici u Beogradu. Meutim, budui da je korienje ovog objekta
bez prethodne rekonstrukcije praktino nemogue, a zgrada se nalazi pod zatitom
drave kao spomenik kulture, to podrazumeva ulaganje sredstava koja ove institucije nemaju u svojim budetima, u ovom trenutku nije poznato kada e Poverenik
za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti i Zatitnik graana
trajno reiti pitanje svog poslovnog prostora. Prema podacima iz Informatora o radu
Dravne revizorske institucije, ovoj instituciji je stavljen na raspolaganje poslovni
prostor u Beogradu, Niu i Novom Sadu,52 dok je Zakonom o budetu Republike
Srbije za 2012. godinu53 odreena suma od 4,5 miliona evra za kupovinu poslovne
zgrade za Agenciju za borbu protiv korupcije, u kojoj se ova institucija trenutno
nalazi u svojstvu zakupca.54 Prema trenutno dostupnim zvaninim informacijama,
Povereniku za zatitu ravnopravnosti bio je dodeljen poslovni prostor u Beogradu,
ije je korienje iziskivalo prethodnu sanaciju objekta, koju je morala da izvri
kancelarija Poverenika iz sopstvenog budeta.55
Kada je u pitanju obezbeivanje finansijskih sredstava za rad u 2011. godini, podaci koje su objavili Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu
podataka o linosti,56 Zatitnik graana57 i Agencija za borbu protiv korupcije58
50
51
52
53
54
55
56
57
58
Vidi Informator o radu Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Kancelarijski prostor, str. 160, na http://www.poverenik.rs/index.php/sr/informator-oradu.html
Vidi Informator o radu Zatitnika graana, Kancelarijski prostor, str. 104, na http://ombudsman.rs/index.php/lang-sr/component/content/article/132.
Vidi Informator o radu Dravne revizorske institucije, Podaci o sredstvima za rad, str. 36, na
http://www.dri.rs/dokumenti/51.html.
Vidi Informator o radu Agencije za borbu protiv korupcije, Podaci o prihodima i rashodima,
str. 32. na http://www.acas.rs/sr_cir/aktuelnosti/152.html.
Vidi Redovan godinji izvetaj Poverenika za zatitu ravnopravnosti za 2010. godinu, Rad na
obezbeivnju prostornih i tehnikih uslova za rad, str. 14, na http://www.ravnopravnost.gov.rs/
lat/izvestaji.php?idKat=16
Vidi Informator o radu Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Pregled odobrenih i realizovanih budetskih sredstava za 2011. godinu, str. 143.
Vidi Informator o radu Zatitnika graana, Izvod iz Zakona o budetu Republike Srbije za
2011. godinu, str. 80.
Uporedi Predlog budeta na http://www.acas.rs/sr_cir/sektor-za-opste-poslove.html i Zakon o
budetu Republike Srbije za 2011. godinu, Razdeo 53.
236
ukazuju da su Vlada i Narodna skuptina prilikom usvajanja Zakona o budetu

Republike Srbije za 2011. godinu59 odreivali sredstva koja su bila ili u skladu, ili
su prevazilazila iznose predviene finansijskim planovima ovih dravnih organa.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budetu Republike Srbije za 2011.
godinu60 ukupan iznos sredstava namenjen Zatitniku graana i Agenciji za borbu protiv korupcije je uvean u odnosu na iznos predvien Zakonom o budetu,
preteno zahvaljujui sredstvima koja su ovi organi dobili kroz donacije inostranih zemalja i meunarodnih organizacija, dok je iznos budeta za Poverenika za
informacije i zatitu podataka o linosti umanjen u odnosu na onaj koji je bio
inicijalno usvojen.61 Budui da finansijski planovi za 2011. godinu Dravne revizorske institucije i Poverenika za zatitu ravnopravnosti nisu bili dostupni, nije
bilo mogue zakljuiti u kojoj meri su iznosi namenjeni ovim telima u Zakonu
o budetu Republike Srbije za 2011. godinu korespondirali njihovim formalno
iskazanim potrebama.
Izuzev Zatitnika graana nezavisne institucije su i u 2011. godini funkcionisale sa manjim brojem zaposlenih u odnosu na broj koji je predvien unutranjim aktima o sistematizaciji. Tako je Poverenik za informacije od javnog znaaja
i zatitu podataka o linosti radio sa 41 slubenikom u odnosu na 69, koliko ih je
predvieno sistematizacijom;62 Zatitnik graana je radio sa veim brojem angaovanih saradnika u odnosu na broj koji je sistematizovan, odnosno sa 70 u odnosu na
63;63 Dravna revizorska institucija je imala 75 izabranih i zaposlenih u odnosu na
sistematizovanih 164;64 Agencija za borbu protiv korupcije je radila sa 53 zaposlenih65 u odnosu na 95, koliko je predvieno sistematizacijom;66 dok je Poverenik za
zatitu ravnopravnosti radio sa 18 zaposlenih u odnosu na 60, koliko je predvieno
internim aktom ove institucije.67
59
60
61
62
63
64
65
66
67

Vidi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budetu Republike Srbije za 2011. godinu, Razdeo 10, Razdeo 44 i Razdeo 45.
Vidi Informator o radu Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Narativni prikaz organizacione strukture, str. 17.
Vidi Informator o radu Zatitnika graana, Opti brojani podaci o zaposlenima u Strunoj
slubi, str. 15 i Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Strunoj
slubi Zatitnika graana, str. 11, na http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/o-nama/normativni-okvir-za-rad/142-2008-06-04-15-44-40.
Vidi Informator o radu Dravne revizorske institucije, Sistematizovan i popunjen broj radnih
mesta u Instituciji, sa izabranim licima, str. 8.
Vidi Informator o radu Agencije za borbu protiv korupcije, Podaci o prihodima i rashodima,
str. 3234.
Vidi Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Strunoj slubi Agencije za borbu protiv korupcije, na http://www.acas.rs/sr_cir/zakoni-i-drugi-propisi/ostali-propisi/
pravilnici/156.html.
Vidi Informator o radu Poverenika za zatitu ravnopravnosti, Uprdni prgld prdvinih i
trnutn ppunjnih rdnih mst u Strun slubi Pvrnik, str. 14, na http://www.ravnopravnost.gov.rs/lat/informatorRada.php?idKat=10 .
237
Nemogunosti nezavisnih tela da zaposle kvalitetne kadrove povezano je s

pravnim okvirom koji regulie status dravnih slubenika, a koji pogoduje uslovima
okotale birokratije i ukorenjene partokratije, u kojoj znaajan broj trenutno zaposlenih u javnoj administraciji ne bi bio konkurentan na optem tritu rada kada bi
dolo do demonopolizacije i otvaranja ove oblasti za iri broj graana. Na probleme nezavisnih institucija da privuku kvalitetne kadrove, meu prvima, je ukazala
Dravna revizorska institucija,68 a zatim i Zatitnik graana u svojoj inicijativi za
izmenu Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika,69 kao i Agencija za
borbu protiv korupcije u svom godinjem izvetaju o radu.70 Inicijativa Zatitnika
graana i preporuka Agencije za borbu protiv korupcije nisu naile na odziv kod
izvrne i zakonodavne vlasti.
Nasuprot pomenutim pomacima u oblasti materijalnih i finansijskih preduslova za rad nezavisnih dravnih institucija, ostvarivanje njihovih nadlenosti, sada ve
tradicionalno, uglavnom je nailazilo na ignorisanje od strane vlade i parlamenta, ili,
u najboljem sluaju, na puku, deklarativnu podrku. Ako se uporede zakljuci koje
je Narodna skuptina donosila u postupku usvajanja godinjih izvetaja o radu nezuavisnih tela71 moe se primetiti da su stavovi parlamenta izneti u njima, bez obzira
na instituciju na koju se odnose, tipizirani, prekomerno generalizovani i lieni odgovornosti. Zakljuci ne sadre konkretne mere i/ili mehanizme koji bi trebalo da budu
uspostavljeni u cilju stvaranja preduslova da Skuptina igra aktivnu ulogu u unapreivanju stanja u oblastima za koje su zaduene nezavisne dravne insititucije, koje bi
trebalo da predstavljaju produenu ruku parlamenta u vrenju nadzorne funkcije.
Same nezavisne institucije su tokom 2011. godine vie ili manje uspeno radile na formulisanju, implementaciji i javnom zagovaranju javnih politika i vrednosti zbog kojih im je matinim zakonima i poveren mandat. U toku 2011. godine
u sprovoenju i emancipovanju misije institucije koju predstavljaju izdvojili su se
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Zatitnik
graana i, bez obzira na injenicu to je u pitanju najmlaa institucija, Poverenik
za zatitu ravnopravnosti. Rukovodiocima ovih institucija je, krajem godine, Misija
OEBS u Srbiji dodelila nagradu Linost godine.72
68
69
70
71
72
Vie podataka u Izvetaj 2010, II.2.1.3.3.

Vidi Inicijativa za izmenu Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika, na http://www.
ombudsman.rs/index.php/lang-sr/zakonske-i-druge-inicijative/1289-2011-03-04-12-24-00
Vidi Godinji izvetaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2010. godinu, str. 62 i 63,
na http://acas.rs/sr_cir/sektor-za-opste-poslove/229.html.
Zakljuak o Godinjem izvetaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2010. godinu,
14. jul 2011. godine; Zakljuak u vezi sa razmatranjem Izvetaja o sprovoenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja i Zakona o zatiti podataka o linosti za
2010. godinu, 14. jul 2011. godine; Zakljuci o Izvetaju o sprovoenju Zakona o slobodnom
pristupu informacijama od javnog znaaja i Zakona o zatiti podataka o linosti za 2010. godinu, 14. jul 2011. godine; Zkljuci o Redovnom godinjem izvetaju Poverenika za zatitu
ravnopravnosti za 2010. godinu, 14. jul 2011. godine; Zakljuak o Godinjem izvetaju o radu
Dravne revizorske institucije za 2010. godinu, 14. jul 2011. godine; Zakljuci o Redovnom
godinjem izvetaju Zatitnika graana za 2010. godinu, 20. jul 2011. godine.
Vidi http://www.osce.org/serbia/86240.
238
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti je

i u 2011. godini imao izrazito zahtevan zadatak da titi pravo na slobodan pristup
informacijama i pravo na privatnost i zatitu podataka u prilino tekim uslovima
s obzirom na injenicu da se izvrna vlast, agencije, slube bezbednosti i mnoge
druge dravne institucije esto opiru da ispune obaveze koje imaju prema zakonima
koje titi i iju primenu nadzire Poverenik. Dosadanji Poverenik, Rodoljub abi,
je istovremeno, uz podrku javnosti, koja ga prepoznaje kao saveznika u odnosima
prema deinstitucionalizovanoj dravi, izabran da ponovo obavlja tu dunost u drugom mandatu, budui da mu je prvi isticao u decembru.
U oblasti pristupa informacijama Poverenik je u ovoj godini imao u radu znaajno vie predmeta nego u prethodnim periodima. Iako e konaan broj predmeta
biti poznat poetkom 2012, Poverenik je u novembru 2011. godine ukazao na nedopustiv odnos organa javne vlasti prema zahtevima graana i organizacija civilnog
drutva da im uine dostupnim podatke koje imaju u posedu. U svom saoptenju iz
novembra 2011. godine, Poverenik je naveo da je re o dramatinom prilivu albi, budui da mu je samo tokom tog meseca pristiglo 530 novih predmeta, dok je u
2005. godini ukupan broj predmeta bio 437.73 Istovremeno je ukazao da je broj albi protiv republikih organa bar dvostruko vei nego protiv lokalnih, jer je koliina
interesantnih informacija kojima raspolau republiki organi mnogo vea.74
Veliku panju javnosti u oblasti pristupa informacijama, tokom ove godine,
izazvao je sluaj podizanja optunice protiv novinarke i urednika Nacionalnog graanskog lista, zbog objavljivanja delova strogo poverljivog izvetaja o stanju odbrane zemlje o kome se raspravljalo na zatvorenoj sednici Skuptine. Nakon otre
osude civilnog drutva i razgovora Poverenika za informacije od javnog znaaja
i zatitu podataka o linosti sa Republikim javnim tuiocem, optunica koju je
podiglo Osnovno javno tuilatvo u Novom Sadu je povuena. Poverenik je tom
prilikom osudio pritisak na novinare i izrazio zabrinutost u vezi sa slobodom medija
u Srbiji.75 Istovremeno je ukazao da bi optunica, eventualno, mogla da bude podignuta samo protiv slubenog lica koje je odalo tajnu, ukoliko bi tuilatvo bilo u
stanju da smogne snagu da vodi postupak u tom smeru.76
Krajem decembra Poverenik je bio akter jo jednog sluaja koji je pobudio
znaajno interesovanje javnosti, a ticao se odbijanja zahteva emisije Insajder TV
B92, upuenog Poreskoj upravi u Ministarstvu finansija, da uini dostupnom informaciju o 50 najveih dunika poreza i doprinosa. Budui da Poreska uprava nije
postupila po reenju Poverenika da traiocu dostavi relevantne informacije, zapoet
je postupak administrativnog izvrenja Poverenikove odluke, ali je Poreska uprava
i dalje odbijala da postupi po reenju. U meuvremenu su usvojene izmene Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji su predstavnici izvrne vlasti
73
74
75
76
Vidi http://poverenik.rs/index.php/sr/saopstenja/1261--29-11-2011.html.
Danas, 9. decembar, str. 6.
Politika, 23. oktobar, str. A10.
239
smatrali relevantnim izvorom prava za objavljivanje ove vrste informacija, pa je

Poreska uprava, na kraju, objavila spisak poreskih dunika.77
Da je voluntarizam u raspolaganju javnim resursima prerastao u ukorenjeni
modus operandi visokih dravnih funkcionera pokazao je i sluaj kada je na zahtev
Saveta za borbu protiv korupcije Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja dostavilo potpuno cenzurisani tekst Ugovora o zajednikom investicionom ulaganju
Republike Srbije i kompanije Fiat Group Automobiles S.p.A. Ministarstvo je i u
ovom sluaju odbilo da postupi po reenju Poverenika da traiocu omogui pristup
informacijama, pravdajui takvo postupanje zahtevom investitora da se zatiti poslovna tajna, iako je Savet traio informacije koje se tiu ulaganja Republike Srbije
u ovom poslu koje finansiraju njeni poreski obveznici.
U 2011. godini, Poverenik je podneo Ministarstvu za ljudska i manjinska
prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu inicijativu za izmenu Zakona o dravnoj upravi, koja, sa stanovita preovlaujueg sistema vrednosti u javnoj upravi
Srbije, verovatno predstavlja viziju daleke budunosti. Ovom inicijativom, Poverenik predlae da se organi javne vlasti obaveu da izrade internet prezentacije, uz
propisan minimalan sadraj, a da za one koji ne ispune ovakvu zakonsku obavezu
budu predviene sankcije.78 Ostaje da se vidi da li e Ministarstvo, a kasnije i Vlada
i parlament izai u susret ovoj veoma korisnoj inicijativi.
Aktivnosti Poverenika u oblasti zatite podataka o linosti doprinele su jaanju svesti graana o znaaju ovog ljudskog prava, to se manifestovalo i porastom
broja predmeta ove vrste. Graani su se naroito alili na zloupotrebe linih podataka koje su inili aktivisti politikih stranaka.79 U ovoj godini Poverenik je reagovao
i u vezi sa regulisanjem i korienjem video nadzora i to ne samo od strane organa
javne vlasti ve i pravnih lica koja ne raspolau javnim ovlaenjima. Po njegovom
nalogu je izbrisana i Centralizovana kolska baza podataka i sistema za obavetavanje roditelja o uspehu uenika, koju je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje
AP Vojvodine uspostavio u saradnji sa privatnim preduzeem WDW Soft d.o.o, a
koja je sadrala podatke za 200.271 lice.80 Poverenik je reagovao i povodom prikupljanja i obrade podataka u cilju uspostavljanja Jedinstvenog informacionog sistema u osnovnom i srednjem obrazovanju Republike Srbije,81 ali i povodom zatite
potroaa od nezakonite obrade podataka koji se od njih uzimaju prilikom reklamacije robe koju su kupili.82
Zatitnik graana je u 2011. godini dobio sertifikat Nacionalne institucije
za promociju i zatitu ljudskih prava sa A statusom za period od 2010. do 2015.
77
78
79
80
81
82
B92, 29. decembar.

Vidi http://poverenik.rs/index.php/sr/saopstenja/1255--7112011.html.
Vidi http://poverenik.rs/index.php/sr/saopstenja/1020--30-03-2011.html i http://poverenik.rs/
index.php/sr/saopstenja/1025--1442011.html.
240
godine, koji mu je uruen u okviru Meunarodnog koordinacionog komiteta UN.83

Ovakav status podrazumeva da relevantna institucija ispunjava est kriterijuma ustanovljenih Pariskim principima, koji se tiu mandata i nadlenosti, autonomije, nezavisnosti, pluralizma, adekvatnosti resursa, kao i adekvatnosti istranih ovlaenja
kojima institucija, kojoj je poverena zatita i promocija ljudskih prava, raspolae u
praksi.84
Kao i Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti i Zatitnik graana je, takoe, imao povean broj pritubi u radu u odnosu na
prethodne godine. Primera radi, u 2011. godini sluba Zatitnika graana registrovala je, skoro, 1.000 pritubi vie u odnosu na 2010. godinu, dok je u odnosu na
prvu godinu rada ove institucije ovaj broj skoro 9 puta vei.85 Zatitnik graana je
doneo 206 preporuka od kojih je sprovedeno 105, za 67 preporuka jo tee rok za
sprovoenje, dok je nesprovedenih preporuka 34.86 Od 40 zakonskih i drugih inicijativa, koje je Zatitnik graana podneo, nijedna nije prihvaena od strane nadlenih
organa.87
Skoro godinu dana nakon to je Zatitnik graana uputio inicijativu nadlenom organu dravne uprave za dopunu Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola
uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili poniavajuih kazni i
postupaka, Narodna skuptina je ovaj zakon i usvojila u julu 2011. godine. Ovom
dopunom Zakona uveden je u srbijanski pravni sistem Nacionalni mehanizam za
prevenciju torture, koji podrazumeva uspostavljanje lokalnog sistema monitoringa
postupanja prema licima lienim slobode u cilju spreavanja sprovoenja torture
nad njima. Time je Zatitnik graana, i formalno, dobio jo jednu iroku i komplikovanu nadlenost zbog ega je u svojoj inicijativi predloio da se dopunom Zakona predvidi nain obezbeivanja i iznos neophodnih sredstava, kao i ljudske resurse
za sprovoenje aktivnosti u ovoj oblasti.88 Ovaj predlog se, oekivano, nije naao u
konanom tekstu Zakona, najverovatnije kao posledica nespremnosti izvrne vlasti
da se odrekne monopola u raspolaganju budetskim sredstvima.
Osim znaajnog broja aktivnosti u vezi sa kontrolom postupanja prema licima smetenim u ustanove za lienje slobode, Zatitnik graana je u 2011. godini
najvie radio po pritubama koje su graani podnosili protiv organa javne vlasti
83
84
85
86
87
88
Vidi http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/1375-2011-05-19-1017-24.
National Human Rights Institutions History, Principles, Roles and Responsibilities; United
Nations, New York and Geneva, 2010, str. 3144.
Vidi, http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/2011-12-25-10-19-19/1172
Ibid.
Ibid.
Vidi Inicijativa za izmenu Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili poniavajuih kazni i postupaka, na http://www.ombudsman.
rs/index.php/lang-sr/zakonske-i-druge-inicijative/1153--opcat.
241
zbog ignorisanja naela dobrog upravljanja.89 iroku i, u pojedinim situacijama, otru polemiku izmeu razliitih zainteresovanih grupa izazvao je i prednacrt zakona
o pravima deteta koji je tokom ove godine pripreman pod okriljem Zatitnika graana. Sluajevi koji su izazvali zabrinutost i revolt u javnosti, a kojima se srbijanski
ombudsman, takoe, bavio odnosili su se na teke zloupotrebe i nezakonit dopunski
rad u pruanju usluga osnovne zdravstvene zatite u Klinikom centru Ni,90 kao i
na pritisak koji je Visoki savet sudstva vrio na Drutvo sudija Srbije.91
Dravna revizorska institucija je krajem decembra 2011. godine predstavila
izvetaje o reviziji pravilnosti poslovanja 47 subjekata, kao i Izvetaj o finansijskoj reviziji nacrta zakona o zavrnom raunu budeta Republike Srbije za 2010.
godinu.92 Na ovom mestu bi valjalo napomenuti da, bez obzira na to to je Dravna revizorska institucija pre ovog podnela i izvetaje o reviziji budeta Srbije
i za 2009. i 2008. godinu, Narodna skuptina do sada nije usvojila zakone o zavrnom raunu Srbije za pomenute godine. Od 47 revidiranih subjekata, Dravna
revizorska institucija je izrazila pozitivno miljenje samo kod 2, kod 39 je izrazila
miljenje sa rezervom, dok kod 6 subjekata miljenje nije izrazila ...zbog neizvrenog popisa imovine, neusaglaenosti pomonih knjiga i evidencija s glavnom
knjigom, neusaglaenosti analitike sa sintetikom, neusaglaenosti potraivanja i
obaveza i nemogunosti da DRI pribavi dovoljno drugih dokaza za izraavanje
miljenja.93
Izvetaji koji su objavljeni u ovoj godini sadre nalaze revizije finansijskih
izvetaja za 7 ministarstava, 2 uprave i Nacionalnu slubu za zapoljavanje; revizije
finansijskih izvetaja i pravilnosti poslovanja Narodne banke Srbije (u delu koji se
odnosi na korienje javnih sredstava i poslovanje sa dravnim budetom), Fonda
za razvoj Republike Srbije, AP Vojvodine, 13 jedinica lokalne samouprave i 19 javnih preduzea (za 3 javna preduzea revizioni nalazi se odnose na 2009. godinu).94
Povodom izvrene revizije, Dravna revizorska institucija je do kraja 2011. godine
podnela krivine prijave protiv odgovornih lica u javnim preduzeima eleznice
Srbije, Putevi Srbije i Medijana.95
Agencija za borbu protiv korupcije ni u drugoj godini funkcionisanja nije
uinila znaajniji iskorak prema javnosti i ostalim organima javne vlasti u smislu
jae promocije svoje misije i upoznavanja razliitih ciljnih grupa sa sutinom man89
90
91
92
93
94
95
Vidi http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/1523-2011-10-06-1343-04
Vidi Preporuka Zatitnika graana Klinikom centru Ni, 2. jun 2011, na http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-23-11-53-38?start=48.
Vidi Preporuka Zatitnika graana Visokom savetu sudstva, 17. januar 2011, na http://www.
ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-23-11-53-38?start=60.
Vidi http://www.emg.rs/vesti/srbija/171838.html.
Ibid.
Vidi http://www.dri.rs/cir/poslednji-revizorski-izvesta.html.
Vidi http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=29&nav_id=569792.
242
data koji joj je poveren. Poverenje javnosti u ovaj nezavisni dravni organ jo uvek
nije uspostavljeno. Javnost Srbije je, izgubivi poverenje u profesionalni kapacitet i
nezavisnost sudova, a naroito u sposobnost tuilatva da samostalno i nepristrasno
goni uinioce krivinih dela korupcije, oekivala antikorupcijsko telo koje bi bilo
u stanju da uradi sve ono to pravosue inae nije sposobno da procesuira. Meutim Zakonom ustanovljena uloga Agencije je preteno preventivnog i kontrolnog
karaktera, usmerena na formulisanje delotvornih antikorupcijskih javnih politika.
Ovakvo oekivanje javnosti posledica je postojanja endemske korupcije u Srbiji,
koja je u odnosu na prethodne godine nazadovala u pogledu percepcije korupcije,
sa indeksom 3,3 u odnosu na prologodinji 3,5, tako se Srbija nala na 86. mestu
liste koju sainjava Transparency International.96 Iako Indeks percepcije korupcije ne meri stvarni korpus (koliinu) korupcije u datom drutvu u odreenom vremenu, ovaj istraivaki alat je izuzetno koristan da ukae na stepen poverenja koje
graani jedne zemlje imaju u svoju dravu i institucije. Srbija je, oigledno, dola
u paradoksalnu situaciju da graani koji biraju politike predstavnike u institucije,
istovremeno imaju izuzetno malo poverenja u te iste institucije.
U 2011. godini, Agencija za borbu protiv korupcije koordinirala je rad na
izradi novog zakona o finansiranju politikih subjekata, budui da je ova oblast u
vie navrata navoena kao generator sistemske korupcije u Srbiji od strane domaih
i meunarodnih aktera. Zakon o finansiranju politikih aktivnosti97 parlament je
usvojio u junu 2011. godine. U ovoj godini, Agencija je izradila i Vodi kroz Zakon
o finansiranju politikih aktivnosti, usvojila odgovarajue podzakonske akte i odrala treninge u 22 grada iji je cilj upoznavanje predstavnika politikih subjekata
sa obavezama koje proizilaze iz Zakona.98 Osim toga, u 2011. godini je raspisan i
konkurs za izbor kandidata za posmatranje kampanje izbora, koji e biti raspisani i
odrani u 2012. godini.
Skoro punu godinu nakon to je Agencija podnela predlog Ustavnom sudu za
ocenu ustavnosti odredbe lana 29, st. 3 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
Agenciji za borbu protiv korupcije,99 Sud je utvrdio da ona nije saglasna sa ustavom. Nakon ove odluke Agencija je nastavila sa utvrivanjem nespojivosti obavljanja funkcija u onim predmetima u kojima su postupci bili prekinuti do donoenja
odluke Ustavnog suda.100
Agencija je u ovoj godini usvojila i Pravilnik o zatiti lica koje prijavi sumnju na korupciju.101 Ovaj pravilnik je donet radi primene prilino konfuzne odredbe
96
97
98
99
100
101
Vidi http://cpi.transparency.org/cpi2011/results/.
Za pomenute dokumente i informavije vidi, http://acas.rs/sr_cir/sektor-za-poslove-kontrole/
odeljenje-za-kontrolu-finansiranja-politickih-subjekata/250.html i http://acas.rs/sr_cir/zakoni-idrugi-propisi/ostali-propisi/pravilnici.html.
Vie podataka u Izvetaj 2010, II.2.1.3.4.
Vidi, http://acas.rs/sr_cir/aktuelnosti/291-2011-09-09-15-54-44.html.
Vidi, http://acas.rs/sr_cir/zakoni-i-drugi-propisi/ostali-propisi/pravilnici.html
243
Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.102 Meutim, bez prethodnog postojanja materijalnopravnog okvira koji bi regulisao obim, vrstu zatite i sankcije koje bi
se primenjivale za povredu materijalnih odredbi, ureivanje zatite tzv. uzbunjivaa
podzakonskim aktom predstavlja necelishodan posao. To je, na kraju, i konstatovano na strunoj diskusiji odranoj povodom predstavljanja nacrta Pravilnika.103
Agencija je u toku 2011. godine organizovala znaajan broj edukativnih dogaaja za razliite ciljne grupe, uestvovala u izradi novog stratekog okvira za
borbu protiv korupcije i ula u fazu finalizacije nacrta planova integriteta,104 na
osnovu kojih e zakonom predvieni organi javne vlasti usvajati sopstvene planove
integriteta, koji predstavljaju preventivnu antikorupcijsku meru iji je cilj izgradnja
i jaanje institucionalnog integriteta.
Poverenik za zatitu ravnopravnosti. Prema raspoloivim podacima, Poverenici za zatitu ravnopravnosti je u periodu od januara do juna 2011. godine
pristiglo 138 pritubi, od kojih se najvei broj odnosio na oblast radnih odnosa i
zapoljavanja, zatim na javnu sferu i govor mrnje, pravosue, lokalnu samoupravu
i rad dravne uprave, kao i na druge oblasti, ali u manjem broju.105 Poverenica je
postupala u 76 sluajeva, a u 15 je utvrena diskriminacija.
Zabrinjavajua je injenica da je u Srbiji prisutan govor mrnje. Postojanje
govora mrnje Poverenica je, tokom 2011. godine, utvrdila postupajui po podnetim
pritubama, iji je osnov seksualna orijentacija, a povod za govor mrnje bilo je
odravanje Parade ponosa 2010. godine. Akte povrede Zakona o zabrani diskriminacije106 uinili su mitropolit Amfilohije Radovi i Udruenje studenata Pravnog fakulteta Nomokanon, koji nisu postupili po preporukama Poverenice.107 Poverenica je reagovala i povodom teksta koji je u dnevnom listu Danas objavio
uslimnski mldinski klub Islmsk zdnic u Srbii, za koji je upozorila da
predstavlja govor mrnje protiv Aide orovi, direktorke udruenja Urban In iz
Novog Pazara.108
Ironino deluje injenica da se u 2011. godini na listi onih koji nisu ispunili
preporuke Poverenice, povodom utvrenog akta diskriminacije, nalazi i Zakonodavni odbor Narodne skuptine.109
102
103
104
105
106
107
108
109
Sl. glasnik RS, 97/08, 53/10 i 66/11.

Zakljuci sa strune diskusije, Agencija za borbu protiv korupcije, 13. jul 2011, str. 2, na http://
acas.rs/sr_cir/zakoni-i-drugi-propisi/zakoni/zakon-o-agenciji/275.html.
Vidi, http://acas.rs/sr_cir/sektor-za-poslove-prevencije/planovi-integriteta.html.
Informator o radu Poverenika za zatitu ravnopravnosti, Pregled rada za period januar jun
2011. godine, str. 4350.
Vidi http://ravnopravnost.gov.rs/lat/vesti.php?idVesti=34 i http://ravnopravnost.gov.rs/lat/vesti.
php?idVesti=36.
Informator o radu Poverenika za zatitu ravnopravnosti, Pregled rada za period januar jun
2011. godine, str. 4350.
Vidi, http://ravnopravnost.gov.rs/lat/vesti.php?idVesti=41.
244
3. Poloaj Roma socijalna ugroenost i diskriminacija

Tokom 2011. godine nastavljeno je sa sprovoenjem mera iz Strategije za
unapreivanje poloaja Roma (Strategija), meutim poboljanje uslova ivota ove
nacionalne manjine se ne odvija ujednaeno. Dok u nekim oblastima ima vidljivih
pomaka, pre svega u oblasti obrazovanja i zdravlja, u oblasti stanovanja i zapoljavanja gotovo da nema osetnih promena.
U protekloj godini moe se rei da je pitanje Roma u javnosti najvie negativno tretirano u kontekstu pretnji ukidanja bezviznog reima. Zbog znatno poveanog
broja trailaca azila u zemljama zapadne Evrope, pre svega u Belgiji, Luksemburgu,
Nemakoj i vedskoj i najavama iz EU da je beli engen u Srbiji pod ozbiljnom
pretnjom, kao lani azilanti u prvom redu su oznaeni pripadnici romske nacionalne zajednice. Ministar policije poruio je Romima da ne idu u Evropu i trae azil jer
ga nee dobiti, a time ugroavaju interes svih u Srbiji.110 Kao odgovor na povean
broj azilanata kako iz Srbije, tako i iz Makedonije i ostalih zemalja zapadnog Balkana, Vlada je uvela stroe mere kontrole granica, a koje su se u praksi graniile sa
diskriminacijom. Kao rezultate selektivnog i drugaijeg tretmama Roma u odnosu na
druge graane, Evropski centar za prava Roma (ERRC) i Centar za prava manjina
podneli su tubu zbog diskriminacije protiv Republike Srbije jer grupu od 1213 putnika makedonskih dravljana, svi romske nacionalnosti, koji su 17.10.2010. putovali
za Nemaku nisu pustili da uu u Srbiju. Policija na graninom prelazu Preevo nije
razmatrala svaki sluaj pojedinano ve je kolektivno, celoj grupi Roma zabranila
ulazak iako je u pasou prvo stavljen peat za ulazak u Srbiju, a naknadno poniten.
Prema izjavama oevidaca slubenici pogranine policije objasnili su da su dobili
nareenje da ne putaju da granicu proe grupa Roma koji putuju zajedno.
Kada je u pitanju politiki okvir sprovoenja romskih politika u 2011. godini usled rekonstrukcije Vlade poetkom godine, dotadanja Kancelarija za romsku
nacionalnu strategiju pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava transformisana
je u Grupu za unapreivanje poloaja Roma u okviru Uprave za ljudska i manjinska
prava, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu. Ostavka potpredsednika Vlade za evropske integracije Boidara elia u
decembru 2011. godine dovodi u pitanje dalji rad Saveta za unapreivanje poloaja
Roma na ijem elu je eli predsedavao.
Takoe, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu
samoupravu zapoelo je krajem godine rad na izradi novog trogodinjeg akcionog
plana za sprovoenje Strategije za period 20122014. Tokom novembra i decembra meseca odrane su konsultacije sa predstavnicima civilnog sektora koji su bili
ukljueni u radne grupe zajedno sa predstavnicima resornih ministarstava i meunarodnih organizacija. Meutim, i pored izrade i usaglaavanje nacrta akcionog plana,
ovaj dokument do kraja 2011. godine nisu usvojila resorna ministarstva ni Vlada.
110
Vidi izjavu na http://sps.org.rs/2011/05/09/da%C4%8Di%C4%87-romi-neka-ne-tra%C5%BEe-azil/.
245
Izvesni pomaci su uinjeni kada je u pitanju problem nedostatka linih dokumenata. Izmenama Zakona o republikim administrativnim taksama ukinuta je
republika taksa za naknadni upis u matine knjige roenih, a novim Zakonom o
prebivalitu i boravitu graana omogueno je i licima bez adrese da izvre prijavu
prebivalita na adresi centra za socijalni rad na ijoj teritoriji se nalaze. Ovim se
pre svega prua mogunost licima iz neformalnih naselja i beskunicima da na taj
nain doju do line karte, a zatim i ostvare niz prava iz socijalne zatite. Meutim,
iz razloga to je redovan postupak naknadnog upisa u matine knjige roenih neadekvatan za odreeni krug lica i to zakonske odredbe nisu u skladu sa Ustavom,
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima, NVO Centar za unapreivanje pravnih studija i Praxis su jula 2011. godine
Ustavnom sudu Srbije podneli inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba
Zakona o matinim knjigama. Prema procenama111 u Srbiji ivi oko 6.500 pravno nevidljivih lica, ulgavnom Roma, dok je u 2010. godini pravo na naknadni
upis injenice roenja u matinu knjigu roenih ostvarilo 7.966 lica.112 Takoe, za
narednu godinu najavljene su i izmene vanparninog postupka kako bi se pred sudom olakao postupak utvrivanja injenice roenja, a koji nije mogue sprovesti u
upravnom postupku pred matiarem.
Prema pokazateljima istraivanja UNICEF-a, zdravlje Romkinja i dece iz
romskih naselja znatno je unapreeno u odnosu na 2005. godinu.113 Stopa smrtnosti
odojadi i romske dece do pet godina skoro je prepolovljena, ali je i dalje duplo
vea u odnosu na prosek Srbije. Meutim, kvalitetna ishrana dece do pet godina
jo uvek nije dostupna deci iz romskih naselja, pa tako ona i dalje zaostaju u rastu
u odnosu na svoje vrnjake iz opte populacije gotovo tri i po puta vie. Prema
pokazateljima, gotovo isti procenat Romkinja iz naselja i porodilja iz opte populacije se porodio u zdravstvenim institucijama. Preliminarni podaci ovog istraivanja
objavljeni su jula 2011. godine, ali sveobuhvatna analiza jo nije zavrena. Kada je
u pitanju obuhvat romske populacije zdravstvenim osiguranjem, pokazatelji ukazuju
da su izmene propisa kojima se licima romske nacionalnosti bez adrese, pa ak i
pravno nevidljivim licima omoguava izdavanje zdravstvene knjiice dali efekta
jer za samo godinu dana primene preko 4.500 lica je steklo zdravstveno osiguranje
po ovom osnovu. Ipak, u mnogim naseljima ni Romi niti slubenici lokalnih filijala
Republikog fonda za zdravstveno osiguranje nisu upoznati sa ovim zakonskim reenjima, pa znatan broj Roma jo uvek nema pristup zdravstvenoj zatiti.
Iako nema objavljenih podataka za ovu godinu, moe se rei da je trend upisa
romske dece u osnovnu kola i dalje u porastu. Osim olakanih procedura upisa,
jedan od razloga jeste i angaovanje oko 175 pedagokih asistenata tokom 2011.
111
112
113
Vidi vie na http://www.praxis.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=238&Ite

mid=49.
Akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz Godinjeg izvetaja EK za 2010. godinu radi ubrzanja sticanja kandidata. Vidi http://www.seio.gov.rs/upload/documents/akcioniplan/akcioni_
plan_jul_2011.pdf.
Rezultati istraivanja dostupni na www.unicef.rs/files/MICS4%20preliminarni%20podaci.pptx.
246
godine u osnovnim kolama i predkolskim ustanovama. Prema pomenutom istraivanju UNICEF-a, procenat dece iz romskih naselja koji pohaaju osnovnu kolu
povean je sa 66% u 2005. godini na 91% u 2010. godini, stopa pohaanja pripremnog predkolskog programa je 78% u odnosu na 97% kod opte populacije, a
stopa dece iz romskih naselja koja su upisala 1. razred i stignu do 8. razreda je 86%.
Iako gotovo neverovatni, ovi podaci su jo u procesu verifikacije i do objavljivanja
finalne analize bi trebalo da se oprezno tumae pre svega jer isksustva sa terena
pokazuju drugaije stanje. Tako, prema izvetaju Situaciona analiza obrazovanja i
socijalne ukljuenosti romskih devojica u Srbiji koji su objavili CARE International i Novosadski humanitarni centar (april 2011) na uzorku od 9 osnovnih kola u
tri grada (Novi Sad, Kraljevo, Ni) evidentirano je ukupno 1.735 romskih uenika
od toga neto vie od polovine su devojice. Prema rezultatima istraivanja, najvea stopa osipanja je na kraju 4. razreda (10.5%) i tokom 1. razreda (7.7%), a do 8.
razreda kolovanje prekine oko 30% romskih uenika i uenica. Dalje, Centar za
prava manjina je tokom 2011. godine obavio istraivanje na generaciji koja je 1. razred upisala kolske 2009/10. godine i njihov status tokom naredne kolske godine
na uzorku od 16 osnovnih kola iz 5 gradova gde je evidentirano 1.371 prvaka od
toga 35% (486) romskih uenika. Prema podacima gotovo 15% romskih prvaka nije
prelo u naredni razred. to se tie uspeha na kraju 1. razreda samo 26% romskih
prvaka je u potpunosti savladalo gradivo naspram 92% ostalih uenika, dok na kraju
prvog polugodita 2. razreda bilo je svega 10.5% odlinih romskih uenika naspram
77% ostalih. Iako je poveana stopa upisa u osnovnu kolu ovi podaci pokazuju da,
kada je u pitanju kvalitet obrazovanja, jo uvek postoji velika diskrepanca izmeu
romskih i ostalih uenika to se ogleda u velikoj stopi osipanja i niskim postignuima romskih aka.
Poveana stopa upisa romske dece u osnovne kola rezultirala je poveanom
segregacijom romskih uenika. Upravo na primeru upisa u kole najbolje se oslikava drutvena distanca koja postoji prema ovoj nacionlanoj zajednici. Zbog povenog
broja romske dece u mnogim kolama ostali roditelji su odluili da svoju decu prebacuju u druge, tzv. bele kole. Problem segregacije je evidentan u nekim gradovima, ukljuujui i Beograd i Novi Pazar, dok O Petar Tasi u Leskovcu kolske
2011/12. godine po prvi put belei u prvom razredu upisane iskljuivo romske ake.
Neosnovano upuivanje romske dece u kole sa smetnjama u razvoju bio
je ozbiljan i evidentan problem prethodnih godina. U cilju razvijanja inkluzivnog
obrazovanja, izmenjena je upisna procedura u osnovne kole koja ima za svrhu da
sprei neopravdan upis u tzv. specijalne kole, ali pravi efekti ovih mera koji su
na snazi dve kolske godine jo uvek nisu poznati. Nesumnjivo je dolo do smanjenja broja upisane dece u specijalne kole u uzrastu 1. razreda, ali i dalje ostaje
nepoznat broj dece koja su iz redovne kole prebaena u specijalnu. U novembru evidentiran je sluaj kole za osnovno specijalno obrazovanje u Boru koju je
poetkom kolske godine pohaalo 18 romskih aka (13 romskih uenika prvog
razreda i pet je prebaeno iz redovne kole) bez prethodno pribavljenog miljenja
247
interresorne komisije114 to predstavlja flagrantno krenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naime, zakon predvia da sva deca uzrasta od est
i po do sedam i po godina moraju biti upisana u prvi razred osnovne kole. Deca
koja imaju neke disfunkcije ili invaliditet moraju da budu upuena na interresornu komisiju koja treba da ustanovi da li dete treba da bude upisano u specijalnu kolu. Situacija je prevaziena zajednikom voljom i naporima same kole,
prosvetnih savetnika i inspekcije, romskog civilnog drutva a u okviru DILS-REF
projekta Ministarstva prosvete tako to su deca koja nemaju miljenje komisije (15
dece) vraena u redovnu kolu. Inae, preko 80% aka ove kole u Boru su deca
romske nacionalnosti.
Stanovanje i dalje predstavlja jedan od kljunih problema Roma, posebno
onih interno raseljenih sa Kosova. Tokom 2011. godine u Beogradu je zabeleeno
pet sluajeva115 prinudnog iseljenja Roma, ukljuujui 22 porodice i 112 pojedinaca. Problem evikcija istaknut je i u izvetaju o napretku Evropske komisje u kojem
stoji da veliki broj Roma ivi u nelegalnim naseljima u neprihvatljivim uslovima i
da jo uvek nema sistemskog pristupa raseljavanju nelegalnih romskih naselja, koja
se esto sprovode na neprimeren nain rezultirajui u ozbiljnim krenjima ljudskih
prava. Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI) u svom izvetaju iz
maja meseca apeluje na vlasti Srbije da preduzmu urgentne mere za zatitu Roma
od prinudnih iseljenja a koje podrazumevaju: konsultacije sa pogoenim stanovnitvom, pravovremeno obavetenje, da se raseljavanje ne sprovode po izuzetno loem
vremenu ili nou, adekvatane mogunosti za raseljenje, pravne lekove i pravna pomo licima u stanju potrebe.116
Poetkom novembra zapoeto je prinudno iseljenje neformalnog romskog
naselja u Bloku 72 na Novom Beogradu kada je Optina Novi Beograd izvrila
inspekciju i stanovnicima naselja uruila reenja o ruenju objekata. Proces prinudnog iseljenja zapoeo je bez prethodnih konsultacija sa stanovnicima naselja i bez
obezbeivanja adekvatnog alternativnog smetaja. U ovom naselju stanuju 33 porodice od kojih je skoro polovina interno raseljenih sa Kosova. Takoe, u naselju
ivi i veliki broj dece, deset trudnica i tridesetak pravno nevidljivih lica. Nakon
reagovanja nekoliko nevladinih organizacija, Uprava za ljudska i manjinska prava
oformila je grupu sastavljenu od predstavnika nadlenih institucija, ukljuujui i
lokalnu samoupravu, i zapoela konsultacije sa porodicama pogoenim iseljenjem.
Meutim, istovremeno, Optina Novi Beograd je stanovnicima izdala reenja o iseljenju. Svrha odravanja konsultacija nakon uruivanja reenja o iseljenju dovedena
je u pitanje, budui da nalozi o ruenju predstavlja pritisak na stanovnike nase114
115
116
Izvetaj OSO Vidovdan od 9.12.2011.

Panevaki most (jun 2011), Skadarska ulica (avgust 2011), ulica Ljeka i naselje Ratko Mitrovi (oktobar 2011), Golubinaka ulica (novembar 2011).
Izvetaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije dostupan na: http://www.coe.int/t/
dghl/monitoring/ecri/country-by-country/serbia/SRB-CbC-IV-2011-021-ENG.pdf.
248
lja. Porodicama koje su interno raseljene kao jedino reenje ponuen je smetaj u
kolektivnim centrima udaljenim od velikih gradova, iako je poznato da stanovnici
naselja ive od sakupljanja sekundarnih sirovina i da se time ne bi mogli baviti u
manjim i siromanijim optinama u Srbiji. Porodicama koje su iz Beograda ponuen je smetaj u metalne kontejnere do 5 lanova porodice bie smeteno u 16
kvadratnih metara na periferiji Beograda. Stanovnici naselja su tokom konsultacija
predloili nekoliko reenja za obezbeivanje alternativnog smetaja koje su vlasti
odbile istog trenutka. Nevladine organizacije i stanovnici naselja su smatrali da reenja koje su nadleni ponudili nisu u skladu sa meunarodnim standardima koji
obavezuju Republiku Srbiju.
Kao reakcija na ove dogaaje, organizacije civilnog drutva sainile su Platformu za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje117 u kojoj se izraava zabrinutost zbog poveanog broja prinudnih iseljenja koja se sprovode u suprotnosti sa
ratifikovanim meunarodnim standardima koji obavezuju Republiku Srbiju. U Platformi su prvenstveno predstavljeni stavovi povodom iseljenja naselja u Bloku 72,
a pored tog, date su i preporuke za sva budua iseljenja koja se oekuju. Platforma je predstavljena Ministarstvu ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja,
Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu
Upravi za ljudska i manjinska prava, Republikoj agenciji za stanovanje, Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije i predstavnicima grada Beograda. Platformu
je podralo preko 60 nevladinih organizacija, 8 mrea i koalicija civilnog drutva i
Nacionalni savet romske nacionalne manjine.118 I Zatitnik graana utvrdio je da je
drava, preko svojih organa zapoela raseljavanje ovog naselja protivno stratekim
dokumentima i meunarodnim standardima i izdao preporuku nadlenim organima
za preduzimanje niza mera kako bi se nalo humano reenje i obezbedio odgovarajui privremeni ili trajni smetaj ovim porodicama.
U toku ovog procesa uspostavljeno je i nekoliko primera dobre prakse: zapoet je proces konsultacija, uspostavljena je radna grupa koja okuplja sve zainteresovane strane, omogueno je interno raseljenim porodicama da posete kolektivne
centre i lino se uvere u uslove smetaja, i odlueno je da raseljavanja nee biti u
toku zimskog perioda, ve je proces odloen do prolea naredne godine.
Naalost, ni 2011. godina nije prola bez etniki motivisanih napada na Rome.
U martu trojica nepoznatih napadaa napala su romskog mladia, uenika srednje
Trgovake kole, u centru Beograda. Policija je identifikovala poinioce i podnela
krivinu prijavu nadlenom tuilatvu.119 U martu i julu mesecu u Zrenjaninu su
117
118
119
Vidi na http://www.praxis.org.rs/index.php?option=com_docman&task=doc_view&gid=231&
Itemid=66.
Vidi na http://www.praxis.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=234&Itemi
d=49.
Vidi na http://www.naslovi.net/2011-03-10/vecernje-novosti/beograd-napadnut-ucenik-trgovacke-skole/2392033.
249
na kuama dve romske porodice osvanuli grafiti Smrt Ciganima. U Romskom

domu u aku grupa mladia upala je na proslavu roendana i noem izbola
i teko ranila etvoricu romskih mladia. Ovom incidentu u aku prethodili su
uestali grafiti mrnje, napadi na romske kue, napad na Romski dom i iako moda
dogaaji nisu povezani istim poiniocima, zajedniki ukazuju na ablon eskalacije
nasilja od verbalnih incidenata do fizikog nasilja.120 Slobodana Nikolia napala
su trojica nepoznatih mladia u gradskom prevozu na liniji 31. Incident se desio
maja meseca, a prema reima oevidaca napadai, stari oko 20 godina, udarali su
deaka pesnicama po glavi i telu.121 U pomo im je pritekao mladi Nikola Vlahovi, ali je i on zadobio udarce po glavi. Huligani su pobegli, a deaka su odvezla
kola Hitne pomoi.
U junu 2010. godine u banatskom selu Jabuka, nakon ubistva maloletnika za
koje je osumnjien maloletni Rom, grupa metana organizovala je proteste koji su
se pretvorili u nasilje i irenje mrnje i netrpeljivosti prema Romima. Tom prilikom
su kamenovane kue Roma u ovom selu i unitena imovina lokalne metodistike
crkve, nakon ega Romi vie od mesec dana iz straha nisu naputali svoje kue,
a bilo je neophodno i stalno prisustvo pojaanih snaga policije.122 Povodom ovog
sluaja Vii sud u Panevu doneo je krajem juna prvostepenu presudu protiv estorice okrivljenih za krivino delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i
netrpeljivosti i osudio etovricu okrivljenih na pet meseci zatvora uslovne osude, a
dvojicu maloletnih okrivljenih na meru posebne obaveze da pohaaju i zavre srednju kolu. Uzimajui u obzir ozbiljnost posledica koje su imali ovi dogaaji, kazne
su nesrazmerne i neprimerene.
4. Poloaj (diskriminacija) pojedinih kategorija

stanovnitva i posebno ranjivih grupa
4.1. Homofobija i diskriminacija LGBT osoba
Homofobija i predrasude prema LGBT osobama su u Srbiji i dalje veoma
iroko rasprostranjene, usled ega su branitelji ljudskih prava i same LGBT osobe,
veoma esto viktimizirane.123 Organizacije koje se bave promocijom prava i zatitom LGBT osoba sve su aktivnije i vidljivije, to je dovelo do unapreenja poloaja prvenstveno njihovih lanova i pripadnika LGBT populacije u veim urbanim
120
121
122
123
Vidi na http://www.mrc.org.rs/sr/saopstenja/2011.html.
Vidi na http://www.naslovi.net/2011-05-27/b92/napadnut-rom-u-gsp-u/2569172.
Vidi na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=06&dd=16&nav_category=
11&nav _id=439181.
Vidi npr. Izvetaj Tomasa Hamarberga, komesara Saveta Evrope za ljudska prava, nakon posete Srbiji od 12. do 15. juna 2011, dostupan na: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1852957
&Site=COE.
250
sredinama, dok su pripadnici LGBT u manjim mestima u daleko teem poloaju.

Zahvaljujui njihovoj aktivnosti, homofobija iz godine u godinu u Srbiji postaje sve
vidljivija kako u javnom prostoru, tako i u privatnom, gde esto kao posledicu ima
nasilje u porodici.124
Najznaajniji dogaaj vezan za prava LGBT osoba u Srbiji tokom 2011. godine bio je zabrana Parade ponosa, zakazane za 2. oktobar. Za razliku od Parade
iz 2009. godine koja je otkazana ali nije formalno zabranjena, ove godine je policija donela reenje o zabrani skupa.125 Odlukom o zabrani Parade ponosa drava
je ugrozila osnovna ljudska prava i pokazala da trenutno nema snage da obezbedi
potovanje Ustava i zakona i garantuje bezbednost svim graanima. Otkazivanjem
parade su ponovo prekreni Ustav i meunarodno pravo, i organizatori, koje ponovo
zastupa Beogradski centar za ljudska prava podneli su predstavku protiv Republike
Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i ustavnu albu Ustavnom
sudu Srbije.126
Organizacija Parade ponosa bila je i ove godine praena nizom neprimerenih
i homofobinih izjava dravnih zvaninika.127 Poverenica za zatitu ravnopravnosti
postupajui u okviru svoje nadlenosti upozorila je javnost da izjave Dragana Markovia date povodom Parade ponosa, kre zabranu diskriminacije i predstavljaju
govor mrnje.128
Dravni organi su nespremni ili nemoni da efikasno suzbiju pretnje nasiljem usled nedostatka kapaciteta dravnih organa, ili politike volje. Tako, iako je
Parada ponosa 2011. godine otkazana zbog bezbednosnih pretnji, nije podneta ni
jedna krivina prijava tim povodom.129 Iako je saradnja s MUP donekle unapreena
tokom prethodne godine, pripadnicima LGBT populacije nemaju pristup efikasnoj
i adekvatnoj sudskoj zatiti.130 Ako se kao pokazatelj uzme presek stanja predmeta
pravne slube GSA, vidno je da u veini njih sud ili nije preduzeo nijednu pravnu
radnju ili se njihov epilog beskrajno odlae, a sudije esto nisu senzibilisane za
rad u predmetima koji se tiu LGBT osoba.131 Svojim postupanjem dravni organi
ne doprinose prevenciji diskriminatornog postupanja i obeshrabruju rtve da im se
obrate za zatitu.
124
125
126
127
128
129
130
131
Zakljuci sa skupa Ranjive grupe i reforma sektora bezbednosti: LGBT studija sluaja, odranom u Media centru u Beogradu, 22. decembra 2011.
O dogaajima koji su pratili zabranu Parade ponosa 2011. godine vidi vie u I.4.10.3.
Ustavna alba je dostupna na www.bgcentar.org.rs.
Vidi Ustavnu albu oranizatora Parade ponosa, para 7781, dostupna na www.bgcentar.org.rs.
Saoptenje Poverenice za zatitu ravnopravnosti, od 17. avgusta, dostupno na: http://www.ravnopravnost.gov.rs/files/Upozorenje%20javnosti%20DMP.pdf.
Informacije dobijene na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog znaaja od Prvog
osnovnog tuilatva u Beogradu, Vieg javnog tuilatva u Beogradu i Republikog javnog
tuilatva.
LGBT i reforma sektora bezbednosti, str. 9.
LGBT populacija u Srbiji, str. 45.
251
Ni jedan vid kolovanja u Srbiji ne sadri informacije o pravima seksualnih

manjina,132 dok udbenici za srednje kole sadre niz tvrn diskrimintivnih
primr,133 kao i definicije u kojim se homoseksualizam smatra boleu.134 ak 21%
uenika u Srbiji koji su uestvovali u istraivanju, priznaje da je trpelo verbalne napade ili pretnje zbog toga to je nekome delovalo da su gej ili da su feminizarni,
njih 60% bilo je uvereno da je nasilje nad homoseksualcima uvek opravdano, dok ih
je13% priznalo da su uestvovali u fizikom nasilju nad pripadnicima ove grupe.135
Stoga je neophodno uneti sistemske izmene u udbenike na svim nivoima kolovanja kako bi s zustvil dl ukrnjivnj hmfbi, prdrsud i strtip,
li i rprdukvnj ntnsti i nznnj uprnih prtiv nhtrsksulne populacije.
4.1.1. Odabrani sudski postupci. Ustavni sud usvojio je ustavnu albu organizatora Povorke ponosa 2009. godine,136 koje je zastupao Beogradski centar za
ljudska prava, i utvrdio da su zabranom Povorke dravni organi prekrili slobodu
mirnog okupljanja podnosilaca ustavne albe, kao i njihovo pravo na delotvornu
sudsku zatitu. Povorka ponosa 2009. nije formalno zabranjena, ve je tada policija bila donela reenje o promeni lokacije skupa sa prijavljenog mesta na Platou
ispred Filozofskog fakulteta u centru Beograda na praznu poljanu u parku Ue.
Ustavni sud potvrdio je svojom odlukom da se zapravo radilo o de facto zabrani
Povorke, jer Ustav i Zakon o okupljanju graana ne ovlauju policiju da umesto
organizatora mirnih okupljanja odluuje gde e se ona odigravati. Takoe, Ustavni
sud je potvrdio da su nainom donoenja osporenog reenja o promeni lokacije,
nemuto sroenog i potpuno neobrazloenog, koje je organizatorima skupa na ruke
dostavio lino predsednik Vlade tek nekih 24 sata pre planiranog poetka okupljanja, podnosioci ustavne albe lieni prava na delotvornu sudsku zatitu protiv krenja ljudskih prava od strane izvrne vlasti.137
132
133
134
135
136
137
LGBT populacija u Srbiji, str. 78.

Preporuka Poverenice za zatitu ravnopravnosti inistrstvu prsvt i nuk Rpublik Srbi
Skuptini, Ncinlnm prsvtnm svtu i Zvdu z unprnj kvlitt vspitnj i
brzvnj z uklnjnj diskrimintrnih sdr iz nstvnih mtril i nstvn prks i
prmvisnj tlrnci, uvvnj rzliitsti i ptvnj ludskih prv, od 10. juna 2011.
godine, dostupna na: http://www.ravnopravnost.gov.rs/lat/preporukeOrganimaJavneVlasti.
php?idKat=24.
Discrimination on grounds of sexual orientation and gender identity in Europe, 2. izdanje,
Savet Evrope, 2011, str. 104, dostupno na: http://www.coe.int/t/Commissioner/Source/LGBT/
LGBTStudy2011_en.pdf.
Ibid. str. 114.
U-1918/2009, Saoptenje sa 46. redovne sednice Ustavnog suda, odrane 22. decembra 2011.
godine, dostupno na: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/149-101533/saopstenje-sa-46-redovnesednice-ustavnog-suda-odrzane-22-decembra-2011-godine-kojom-je-predsedavao-dr-dragisa-slijepcevic-predsednik-ustavnog-suda. Tekst ustavne albe dostupan je na www.bgcemtar.org.rs.
Saoptenje Beogradskog centra za ljudska prava Ustavni sud je odluio da su zabranom Povorke ponosa 2009. vlasti prekrile Ustav Republike Srbije, od 27. decembra 2011, dostupno
na: http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=885:ustavn
252
Vii sud u Beogradu doneo je prvu prvostepenu presudu u Srbiji za govor

mrnje protiv LGBT populacije, na osnovu lana 11 Zakona o zabrani diskriminacije i lana 38 Zakona o javnom informisanju. Sud je usvojio tubu GSA protiv dnevnih novina Press i utvrdio da tekstovi komentari italaca na tekst-lanak Biu gej
ikona objavljeni 2. jula 2009. godine na Internet sajtu Press online predstavljaju
govor mrnje prema LGBT populaciji, a da je Press doputanjem i omoguavanjem
da se navedeni komentari postave na sajt diskriminatorski postupao prema ovoj populaciji. Sud je izrekao i privremenu meru u skladu sa lanom 44 Zakona o zabrani
diskriminacije kojom je zabranio objavljivanje navedenih komentara na sajtu Press,
i obavezao tuenog da o svom troku objavi ovu presudu u celosti, bez ikakvog komentara i bez odlaganja, ali je odbacio zahtev tuioca za isplatu odtete. GSA nije u
potpunosti zadovoljna ovom presudom, jer je bilo potrebno skoro dve godine da bi
se donela presuda iako je postupak voen po hitnom postupku.138
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu zbog tekog oblika diskriminacije LGBT populacije na osnovu lanova 11, 12, 13 i 21 Zakona o
zabrani diskriminacije protiv Dragana Markovia Palme, gradonaelnika Jagodine,
predsednika parlamentarne politike stranke Jedinstvena Srbija (JS) i doskoranjeg
narodnog poslanika te stranke u Skuptini Srbije, zbog izjave stav Jedinstvene Srbije i moj lini stav je mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i ele da prikau neto to je bolest da je normalno. Sud
mu je zabranio da ponavlja izvrenu diskriminaciju i naloio mu da GSA nadoknadi
sudske trokove.139
4.1.2. Nasilje na pripadnicima LGBT osoba. Studija Centra za istraivanje
javnih politika o LGBT populaciji i sektoru bezbednosti u Srbiji140 ukazuje da se
oseaj fizike ugroenosti na ulici i javnim prostorima uopte menja u zavisnosti od
politikog konteksta i drutvenih dogaanja, kao npr. u vreme odravanja Parade
ponosa kada je medijski prostor dostupniji za zagovornike homofobinih stavova i
aktere koji pozivaju na nasilje prema LGBT. Napadi su zaista posebno bili uestali nakon donoenja odluke o zabrani Parade ponosa, o emu su organizacije koje
se bave promocijom i zatitom prava pripadnika ove ranjive grupe obavetavale
javnost. Ipak, zbog nepredvidivosti reakcije nadlenih dravnih organa, pripadnici
LGBT najee nisu spremni da prijave sluajeve nasilja.
138
139
140
i-sud-je-odluio-da-su-zabranom-povorke-ponosa-2009-vlasti-prekrile-ustav-republike-srbije&
catid=58:saoptenja&Itemid=71.
Saoptenje GSA Prva presuda zbog govora mrnje protiv LGBT populacije presuda dnevnim novinama Press po tubi Gej strejt alijanse, od 7. jun 2011. godine, dostupno na http://gsa.
org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id=2845:presuda-press-onlinegovor-mrznje-lgbt-2009&catid=36:aktivnosti&Itemid=60.
Saoptenje GSA Presuda Draganu Markoviu Palmi zbog tekog oblika diskriminacije LGBT
populacije, od 2. novembra 2011. godine, dostupno na http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.
php?limitstart=8.
LGBT i reforma sektora bezbednosti, str. 2335.
253
U Beogradu je napadnuta noem i teko povreena A. . (24) koja je u trenutku napada na sebi imala obeleja Parade ponosa. Jedan od napadaa je tokom
napada vie puta uzvikivao pitanje da li je ona lezbejka.141
M. P. (26) je verbalno a potom i fiziki napala grupa od tri mladia u noi
izmeu 25. i 26. novembra, pritom niko od prisutnih nije reagovao. Policija je na
lice mesta stigla nakon desetak minuta i sasluala prvog napadaa, dok su ostali u
meuvremenu pobegli. Napada je priveden u policijsku stanicu, ali je protiv njega
podneta samo prekrajna prijava.142
4.2. Nacionalne i verske manjine

4.2.1. Popis stanovnitva i nacionalne manjine. U Srbiji je u periodu od 1.
do 15. oktobra 2011. godine sproveden popis stanovnitva, domainstva i stanova na
teritoriji Republike Srbije. Rezultati popisa koji se odnose i na nacionalnu strukturu
stanovnirtva, bie sukcesivno saoptavani od druge polovine 2012. godine a sada
su objavljeni samo delimini rezultati.143 Republiki zavod za statistiku najavio je
da e tek u junu 2012. godine biti poznati podaci o nacionalnom sastavu, veroispovesti i maternjem jeziku (s izuzetkom Albanaca iz Preevske doline).144 Rezultati
popisa su izuzetno znaajni iz mnogo razloga, ali kada su u pitanju manjine najvie
radi toga to se preko njih mogu pratiti sloene demografske i socio-ekonomske
promene, zato to omoguavaju sistematsko praenje ovih promena i uporeenje
s rezultatima prethodnih popisa. Oni takoe predstavljaju koristan izvor za analizu
demografskih, ekonomskih, etnikih, obrazovnih i mnogih drugih karakteristika stanovnitva Republike Srbije.
Poetkom septembra 2011. Skuptina albanskih odbornika iz Preeva, Bujanovca i Medvee pozvala je Albance da bojkotuju popis, to se odrazilo na sprovoenje popisa u optinama Preevo i Bujanovac i delom u optini Medvea. Prema
podacima iz optinskih popisnih komisija u Preevu i Bujanovcu veina Albanaca
je bojkotovala popis stanovnitva, domainstva i stanova i to ne samo graani ve
i popisivai. Osnovni razlog za bojkot popisa u Preevu bila je nemogunost da se
popie vie hiljada stanovnika koji su se nakon 1999. godine iselili na Kosovo ili se
nalaze na privremenom radu u zemljama Evropske unije.145 Popis je bojkotovan i
141
142
143
144
145
Saoptenje GSA Noem napadnuta lezbejka u centru Beograda, od 15. oktobra 2011. godine,
dostupno na: http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?limitstart=12.
Saoptenje GSA Jo jedan napad na gej osobu Vlada Srbije i dalje bez sistemskih reenja protiv nasilja, od 27. novembra 2011. godine, dostupno na: http://gsa.rs/cms-run/index.
php?option=com_content&view=article&id=2938:saopstenje-27-11-2011&catid=36:aktivnosti
&Itemid=60.
Vidi ovaj izvetaj na: http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf.
Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine 82,8% stanovnitva ine Srbi, 3,9% Maari, 1,8%
Bonjaci, 1,4% Romi, 1,1% Jugosloveni, 0,9% Crnogorci, 0,9% Hrvati, 0,8% Slovaci, 0,8%
Albanci, 0,5% Vlasi, 0,5% Rumuni, 0,4% Makedonci, 0,3% Bugari, 0,3% Bunjevci, 0,2% Rusini, i oko 4.000 Nemaca i drugih manjina.
Danas, 1516. oktobar, str. 8.
254
zbog toga to meu popisivaima nije bilo dovoljno pripadnika albanske nacionalnosti (od 71 popisivaa u optini Preevo, obuku je prolo 23 Albanca) i jer je originalni popisni obrazac tampan na srpkom jeziku i na irilinom pismu. Republiki
zavod za statistiku je, meutim, dao objanjenje da program za obradu podataka
moe da funkcionie samo na jednom jeziku. Zavod je priredio i viejezine popisne zbirke u kojima su popisni obrasci na devet jezika, koje su popisivai mogli da
koriste ukoliko graani ne razumeju neka pitanja.
Predsednitvo Bonjakog nacionalnog vea takoe je pozvalo Bonjake da
bojkotuju popis ali bojkot nije znaajno uticao na odziv graana.
Nacionalni savet maarske nacionalne manjine je uzeo aktivno uee u
monitoringu priprema i u samom popisu stanovnitva, zalagavi se za prisustvo
dovoljnog broja popisivaa maarske nacionalnosti i upotrebu viejezine zbirke
pitanja pored originalnih popisnih obrazaca tampanih na srpskom jeziku i irilinom pismu. Pokrajinski Ombudsman je nakon sprovedenog postupka po pritubi
maarskog Nacionalnog saveta uputila preporuku Republikom zavodu za statistiku da Zavod nije preduzeo sve potrebne mere da bi se prilikom popisa obezbedio
dovoljan broj instruktora i popisivaa koji bi govorili maarski jezik u onim podrujima u kojima pripadnici maarske nacionalnosti ive u procentu koji zadovoljava zakonom odreeni census za ravnopravnu upotrebu maarskog jezika kao
manjinskog.146
4.2.2. Nacionalni saveti nacionalnih manjina. Kada je re o poloaju nacionalnih manjina u Srbiji vano je rei da postoji zadovoljavajui pravni okvir
za zatitu nacionalnih manjina. Prole godine sprovedeni su izbori za nacionalne
savete nacionalnih manjina. Uslov za uee na izborima ispunilo je 16 nacionalnih manjina (albanska, akalijska, bonjaka, bugarska, bunjevaka, eka, egipatska, grka, maarska, nemaka, romska, rumunska, rusinska, slovaka, ukrajinska
i vlaka). Pripadnici hrvatske, makedonske i slovenake nacionalne manjine birali
su nacionalne savete putem elektorskih skuptina. Posle izbora konstituisano je 18
nacionalnih saveta od 19 manjina za ije savete su raspisani izbori. Jedini nacionalni savet koji nije konstituisan bio je bonjaki.147 Kako u 2010. godini nije konstituisan Nacionalni bonjaki savet koji priznaje Minstarstvo za ljudska i manjinska
prava upravu i lokalnu samoupravu, raspisani su ponovni izbori koji je trebalo da se
odre 17. aprila 2011. godine. Ministar za ljudska i manjinska prava, upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi je u martu ove godine doneo odluku da se izbori
nee odrati u zakazanom terminu, objasnivi da je neophodno da se tenzije nastale
oko prologodinjih izbora smire i da se ostavi vie vremena za postizanje dogovora
oko pravila i naina odravanja izbora i sprovoenja izbornih radnji.148 Nakon toga
146
147
148
Saoptenje Pokrajinskog Ombudsmana, dostupno na: http://www.ombudsmanapv.org/omb/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=94&Itemid=101&lang=sr.

O ovome vidi vie u Izvetaj 2010, II.2.2.5.2.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/MarkovicIzbori-za-Nacionalni-savet-Bosnjaka-odlozeni.
lt.html.
255
je u vie navrata bilo najavljeno da e izbori biti ponovljeni. Ipak, posle konsultacija
Ministarstva sa uesnicima na prethodnim izborima proces formiranja nacionalnog
vea Bonjaka je zaustavljen jer se predstavnici izbornih lista nisu saglasili oko datuma odravanja izbora. Ministar je miljenja da deo odgovornosti snosi drava, ali
i sami akteri sandake politike i verske scene.
Naime, iako u 2011. godini nisu raspisani novi izbori, kao predstavnici Bonjaka u oblasti kulture i obrazovanja pojavljuju se dva Nacionalna saveta: Bonjako nacionalno vijee starog saziva u tehnikom mandatu (BNV), iji je predsednik od 11. novembra narodni poslanik Esad Dudevi, i nepriznato Bonjako vee
Narodno vijee Sandaka formirano 2010. godine od venika Bonjake kulturne zajednice uz pomo dva venika Bonjakog preporoda, iji je predsednik dr
Mevlud Dudi.
4.2.3. Poloaj Bonjaka u Srbiji. U 2011. godini Bonjaci uestvuju u vrenju dravne vlasti sa dva ministra u Vladi Republike Srbije: Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja koji je predsednik Stranke demokratske akcije Sandaka i Rasim
Ljaji, ministar rada i socijalne politike, predsednik Sandake demokratske partije.
U Narodnoj skupitni, osam poslanika je bonjake nacionalnosti. Ipak, u Sandaku,
gde Bonjaci predstavljaju veinsko stanovitvo, pripadnici ove nacionalne manjine su nedovoljno zastupljeni u organima dravne uprave. Prema drugom izvetaju
Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI), objavljenom u maju 2011.
godine,149 u Novom Pazaru, gde Bonjaci ine 85% stanovnitva, samo je 30%
pripadnika policije bonjake nacionalnosti. Poverenica za zatitu ravnopravnosti
je u martu dala Preporuku Ministarstvu unutranjih poslova da bez odlaganja preduzme sve neophodne mere koje e obezbediti da sastav policije u organizacionim
jedinicama odgovara nacionalnom sastavu stanovnitva na njihovom podruju.150
Od ukupno 60 zaposlenih u vatrogasnoj slubi u Novom Pazaru, samo 3 zaposlena
lica su Bonjaci. Takoe, sudije, javni tuioci i zamenici javnih tuilaca u Novom
Pazaru nisu iz Sandaka. Stopa nezaposlenosti u Novom Pazaru je izuzetno visoka,
a infrastrukturi Sandaka nedostaje solidna mrea puteva i elektrodistribucije.
Ovu godinu su obeleile i tenzije izmeu Islamske zajednice u Srbiji iji je
lider muftija Muamer Zukorli, sa seditem u Novom Pazaru, koja Bosnu vidi kao
svoj duhovni dom i Islamske zajednice Srbije na ijem elu se nalazi reis-ul-ulema Adem Zilki, sa seditem u Beogradu, koju favorizuje Vlada, iako bi svetovna
vlast morala da bude neutralna kada su u pitanju podele unutar verske zajednice.
Sporazum izmeu ove dve verske zejednice je ostao u sferi spekulacije. Situaciju u
Sandaku dodatno komplikuje injenica da je teko napraviti distinkciju izmeu politikih ciljeva i interesa podeljenih verskih zajednica. To dovodi do toga da biraku
volju graana bonjake nacionalnosti praktino mobilie verska zajdnica.
149
150
http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Serbia/SRB-CbC-IV-2011-021SRB.pdf.
Poverenik za zatitu ravnopravnosti, Miljenje i Preporuka br. 312/2011, 24. februar 2011.
256
U junu 2011. godine je osnovana Bonjaka akademiju nauka i umetnosti,

iji osnivaki akt su potpisali muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli,
Mustafa Ceri reis Islamske zajednice BiH i vie profesora iz Sarajeva, Skoplja i Novog Pazara, koju, meutim, ministar prosvete smatra nezakonitom. Takoe, imajui
u vidu da su Akademiju osnovali verski poglavari, predsednik BNV Esad Dudevi
je istakao da se radi o pokuaju klerikalizacije Bonjaka u Sandaku.151
Tokom 2011. godine Bonjako nacionalno vee podnelo je vie pritubi Poverenici za zatitu ravnopravnosti. U postupku po pritubi protiv Optine Priboj
poverenica je utvrdila da Optina nije preduzela mere da se u slubenu upotrebu
uvede latinino pismo i bosanski jezik ravnopravno sa srpskim jezikom i irilinim
pismom, iako stanovnitvo Priboja ini vie od 15% Bonjaka, te da je na taj nain
izvrena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti.152 Nakon Preporuke Zatitnika graana, Gradska uprava u Novom Pazaru je obezbedila da se graanima
izvodi iz matinih knjiga izdaju na dvojezinim obrascima, odnosno na srpskom i
na bosanskom jeziku.
Predsednik BNV je u novembru uputio pismo predsedniku Republike, predsedniku Vlade i predsednici Narodne skupitne u kome je zahtevao da se sprovede
proces lustracije u policiji, sudstvu, tuilatvu i zavodima za izvrenje krivinih sankcija zbog politikog terora koji su poetkom devedesetih trpeli Bonjaci u Sandaku.
Pismom je zatraeno i usaglaavanje nacionalnog sastava zaposlenih u policiji, tuilatvu i sudstvu u svim optinama u kojima ive Bonjaci i omoguavanje povratka
prognanih i raseljenih Bonjaka u Optini Priboj u periodu od 1991. do 1999. godine.
Dudevi je u pismu ostavo rok od 60 dana za preduzimanje efikasnih mera radi
ostvarivanja prava Bonjaka, u suprotnom, BNV najavljuje da e pozvati bonjake
politike predstavnike da se povuku iz Narodne skuptine i Vlade RS.
4.2.4. Vojvoanski Maari. 2011. godina obeleena je veoma aktivnim delovanjem Nacionalnog saveta maarske nacionalne manjine (Magyar Nemzeti Tancs), naroito po pitanjima slubene upotrebe jezika i pitanjima prosvete, odnosno nauke na jeziku ove manjine. Posle usvajanja Zakona o nacionalnim savetima
nacionalnih manjina153 2009. godine i prvih izbora za nacionalne savete odranih
2010. godine, Nacionalni savet otpoeo je sa radom u svom prvom sazivu pod
predsednitvom dr Tamaa Korheca.154 Novina u organizaciji Saveta predstavlja
151
152
153
154
Politika, 11. jun, str. 4.

Poverenik za zatitu ravnopravnosti, Miljenje i Preporuka br. 1291/2011, 19. oktobar 2011.
Sl. glalsnik RS, 72/09.
Nadlenosti maarskog Nacionalnog saveta obuhvataju est oblasti koje ukljuuju poslove Odbora za osnovno i srednje obrazovanje, Odbora za visoko obrazovanje i nauku, Odbora za kultur, Odbora za slubenu upotrebu jezika i pisma, Odbora za informisanje, Odbora za omladinu,
dok je 2011. godine oformljen i Konsultativni odbor za civilni sektor. Uprava Nacionalnog
saveta predstavlja izvrni organ Saveta. Vie informacija o radu, organizaciji i nadlenostima
Nacionalnog saveta maarske nacionalne manjine: http://www.mnt.org.rs/.
257
injenica da je 2011. godine oformljen i Konsultativni odbor za civilni sektor kao

privremeni organ.
Aktivnosti maarskog Nacionalnog saveta za 2011. godinu koncentrisali su
se pre svega na unapreivanje slubene upotrebe maarskog jezika i pisma u praksi
shodno Zakonu o sluebnoj upotrebi jezika i pisama.155 Prema odredbama ovog
zakona predviena je mogunost da jezik i pismo pripadnika onih nacionalnih manjina koje tradicijalno ive na teritoriji odreene lokalne samouprave moe biti u
ravnopravnoj slubenoj upotrebi. Maarski Nacionalni savet se tokom ove godine
zalagao za korienje maarskog jezika i pisma u sudskim i upravnim postupcima,
u komunikaciji s organima javne vlasti, upotrebu maarskog jezika na glasakim
listiima i birakim materijalima, zatim u postupcima za izdavanje javnih isprava, voenju slubenih evidencija i zbirki linih podataka i priznanje punovanosti
isprava izdatih na maarskom jeziku. Ovaj savet se naroito zalagao za uvoenje
viejezinih izvoda iz matinih knjiga, to u praksi znai da se sada pored zvaninog ispisa na srpskom jeziku i irilinom pismu na izvodima nalaze i podaci na
maarskom jeziku. Po oceni zamenice pokrajinskog ombudsmana Eve Vukainovi,
izdavanje izvoda iz matinih knjiga iskljuivo na srpskom jeziku i irilinom pismu
za pripadnike manjina, predstavlja krenje ustavnih prava.156
U toku ove godine Nacionalni savet Maara je uloio dosta energije da se
ouvaju manjinska odeljenja u kolama irom Vojvodine u cilju da uenici pripadnici maarske nacionalne manjine steknu osnovno obrazovanje na maternjem jeziku.
Sprovedene su akcije poput organizovanja kolskog autobusa za uenike iz okolnih
sela i program integracija kroz uenje jezika okoline.
U oblasti kulture i obrazovanja shodno odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, maarski Savet je maja 2011. godine doneo odluku
o deliminom preuzimanje osnivakih prava 13 vojvoanskih ustanova kulture od
posebnog znaaja za ouvanje, unapreenje i razvoj kulturne posebnosti i ouvanje
nacionalnog identiteta maarske nacionalne manjine, odnosno ustanova od posebnog znaaja za vojvoanske Maare. Naalost, u mnogim jedinicama lokalne samouprave nije dolo do izmena osnivakih akata ovih ustanova, pa je Pokrajinski
Ombudsman apelovao da se to pre preduzmu sve neophodne aktivnosti za izmenu
osnivakih akata, odnosno za prenos osnivakih prava, upozoravajui da e u suprotnom doi do povrede manjinskih prava od strane vlasti na lokalnom nivou.
Kada je re o informisanju, u novembru 2011. godine usvojena je Medijska
strategija Nacionalnog saveta Maara. Ona predvia da e do 2016. godine doi do
znatnog unapreenja kvaliteta i profesionalnosti medija na maarskom jeziku.
U oktobru 2011. godine javnost je okupirala debata o Zakonu o vraanju
oduzete imovine i obeteenju.157 Naime, poslanici Saveza vojvoanskih Maara
u republikoj Skuptini bili su revoltirani zakonodavnim reenjem iz lana 5 ime155
156
157

Vidi opirnije na: http://www.021.rs/Info/Srbija/Diskriminacija-manjinskih-jezika.html.
258
novanog zakona. Spornim lanom predvia se da se lica koja su bila pripadnici

okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije, za vreme Drugog
svetskog rata, kao i njihovi naslednici iskljuuju iz kruga lica koja imaju pravo na
povraaj oduzete imovine i obeteenje. To bi u praksi znailo da se ovim pravom
ne bi mogla sluiti ona lica koja su sticajem okolnosti sluili redovnu vojsku za
vreme rata kada je deo drave bio pod stranom okupacijom. Po oceni poslanika
Saveza vojvoanskih Maara, ovakvom odredbom dolazi do direktne povrede naela individualne krivine odgovornosti i uvoenja principa kolektivne odgovornosti
koji je svugde u svetu naputen, dodajui da je zakon sam po sebi kontraverzan jer
polazi od pretpostavke da su Maari faistiki narod koji je inio zlodela.158 Ubrzo
je usvojen Zakon o rehabilitaciji159 kojim su neke sporne odredbe precizirane jer
predviaju da e samo lica koja su bila pripadnici okupatorskih snaga i kvislinkih
jedinica za koja se u prethodno sprovedenom postupku rehabilitacije pokae da su
poinili ratni zloin biti iskljuena iz postupka restitucije.
Tokom 2011. godine zabeleeno je nekoliko sluajeva meuetnike netrpeljivosti i nasilja meu pripadnicima srpske i maarske nacionalnosti. Nakon nekoliko verbalnih incidenata u vojvoanskoj optini Temerin, u oktobru mesecu organi
unutreanjih poslova spreili su dalji sukob i obraunavanje dveju ekstremistikih
organizacija, Obraza i 64 upanija.160 Predsednik optine Temerin Andra Gustonji i predsednik Skuptine AP Vojvodine andor Egerei najotrije su osudili ovaj
i sve sline sluajeve etniki motivisanih napada s obzirom da se mnogo radilo na
unapreenju odnosa i promovisanju tolerancije u optini Temerin,161 pa su ocenili
da se ne sme dozvoliti da izolovani incidenti i pojedinci ugroze dobre odnose meu
pripadnicima nacionalnih zajednica u Vojvodini.
4.2.5. Albanska nacionalna manjina. Komisija za borbu protiv rasizma Saveta Evrope (ECRI) preporuila je da vlasti u Srbiji preduzmu sve neopodne mere
protiv svih oblika diskriminacije prema albanskim manjinama, posebno u Preevu, Bujanovcu i Medvei kao i da uloe napore da se smanji veoma visok stepen
nezaposlenosti Albanaca. Vie od 70% stanovnika u ovim oblastima je bez posla
usled ega mnogi naputaju ova mesta u potrazi za boljim radnim mogunostima.
Albansko stanovnitvo je nedovoljno zastupljeno u pravosudnim organima u junoj
Srbiji kao i u dravnim preduzeima. U 2011. godini je raspisan konkurs za obuku
50 policajaca po 20 u Preevu i Bujanovcu u 10 u Medvei. Odlukom ministra
unutranjih poslova 21 kandidat je proao izborni postupak, 18 kandidata je poelo
158
159
160
161
SVM: Nedoumice oko restitucije reiti zakonom o rehabilitacijom, Blic, dostupno na: http://
www.blic.rs/Vesti/Politika/284206/SVM-Nedoumice-oko-restitucije-resiti-zakonom-o-rehabilitaciji.
Policija spreila sukob Obraza i 64 upanije, Blic, 3. oktobar, str. 16 i Restitucija mrnje,
NIN, 13. oktobar, str. 1819.
Egerei osudio incident u Temerinu, Portal Radio 021, 17. septembar, dostupno na http://
www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Egeresi-osudio-incident-u-Temerinu.html.
259
policijsku obuku, dok je za 3 kandidata Koordinaciono telo organizovalo kurs srpskog jezika. Raspisan je i konkurs za radna mesta u Upravi carine (primljeno je 24
izvrilaca) i Poreskoj upravi (primljeno je 9 izvrilaca), za ta je neopodno znanje
srpskog jezika. NVO Meunarodni ljudski centar je uz finansijsku pomo Koordinacionog tela Vlade RS za optine Preevo, Bujanovac i Medvea organizovalo
kurs srpskog jezika koji je pohaalo 78 srednjokolaca iz Preeva. Kooridnaciono
telo je ove godine uloilo preko 220 miliona dinara u infrastrukturne projekte u
optinama Bujanovac, Preevo i Medvea radi osnaivanja privrede. Raspisan je i
konkrus za dodelu stipendija za studiranje u Novom Sadu, koju je dobilo 13 mladih
od kojih je 6 srpske i 7 albanske nacionalnosti. Za stipendiste, koji ne znaju srpski
jezik, organizovan je intenzivan kurs uenja jezika.
Veliki problem i dalje predstavlja upis albanskog stanovnitva u visokoobrazovne isntitucije u junoj Srbiji, posebno nemogunost studiranja na albanskom
jeziku, iz kog razloga su Albanci prinueni da studiraju u Pritini ili Tirani. Srbija
ne priznaje diplome sa kosovskih univerziteta, koje su steene nakon proglaenja
nezavisnosti. Pored toga, Albancima u osnovnim i srednjim kolama nisu obezbeeni udbenici na njihovom maternjem jeziku. Koordinaciono telo Vlade RS je
ove godine omoguilo da aci prvaci albanske nacionalnsoti dobiju 1.000 bukvara
na maternjem jeziku. ECRI ocenjuje kao dobar uinak to to su otvorena odeljenja
Pravnog i Ekonomskog fakluteta u Medvei i odeljenje Ekonomskog fakulteta u
Bujanovcu, ali naglaava da je nepohodno da drava omogui sve studije na albanskom jeziku.
U junoj Srbiji je prisutan veliki broj pripadnika anadrmerije jer, prema
oceni ministra unutranjih poslova, u ovom regionu postoji opasnost od organizovanog kriminala, trgovine ljudima, orujem i drogom preko administrativnih prelaza
koje pripadnici multietnike policije bez adekvatne opreme nisu u mogunosti da
kontroliu.
4.2.6. Verske manjine. Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije je
u 2011. godini preporuila da srpske vlasti moraju da obezbede odvojenost crkve
od drave i naglasila je da je obaveza drave da promovie drutvo u kome svako u potpunosti uiva slobodu misli, savesti i veroispovesti, garantovane lanom 9
Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. ECRI kritikuje
to to su napadai na netradicionalne religijske zajednice u najveem broju sluajeva osueni za krivino delo naruavanje javnog reda i mira a ne za izazivanje
nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti, to bi bila adekvatnija kvalifikacija. Netrplejivosti prema manjinskim verskim zajednicama doprinosi lo imid koji
o njima kreiraju mediji ali ih i predstavnici vlasti u svojim izjavima esto etiketiraju
kao sekte i sataniste. Prilikom pokuaja propovedanja svoje religije i deljenja
pamfleta u jednom malom mestu u Srbiji u 2008. godini, pripadnici verske zajednice Jehovini svedoci su verbalno i fiziki napadnuti od strane srpskog svetenika
koji je pretio da e pozvati stanovnike mesta da ih proteraju ukoliko ne napuste
260
parohiju. Oteeni su pokrenuli krivini postupak, kao privatni tuioci, u kome je

doneta oslobaajua presuda. Komitet pravnika za ljudska prava je u 2011. godini u
ime verske zajednice Jehovini svedoci podneo ustavnu albu.
ECRI je u prvoj preporuci naglasila potrebu da Republika Srbija inkriminie javno poricanje, trivijalizaciju, opravdavanje i podravanje holokausta kao i
proizvodnju, skladitenje i distribuciju pisanog i slikanog antisemitskog materijala.
U Srbiji se u slobodnoj prodaji mogu nai antisemitska izdanja ukljuujui i knjigu Protokoli sionskih mudraca. ECRI je primila izvetaje o skrnavljenju jevrejskih
grobova, postavljanju antisemitskih plakata u Beogradu i Smederevu kao i o razbijanju prozora na sinagogi u Novom Sadu.
U ovoj godini nisu primeeni napori i akcije srpskih vlasti usmerene ka promovisanju ideje multikonfesionalnog drutva.
4.3. Poloaj osoba sa invaliditetom

Uprkos znaajnim normativnim promenama u oblasti zatite osnovnih ljudskih prava osoba sa invaliditetom, poev od usvajanja Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom162 i Strategije o unapreenju poloaja osoba sa
invaliditetom 2006. do ratifikovanja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom 2009. godine i skorijih propisa u oblasti socijalne zatite, obrazovanja i zapoljavanja usvojenih u procesu usklaivanja standarda ljudskih prava
sa onima koje garantuje ovaj meunarodni ugovor veina osoba sa invaliditetom
svakodnevno doivljava neki oblik diskriminacije.
Iako je Zakonom o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom163 propisano da diskriminaciju predstavljaju odbijanje da se izvri prilagoavanje objekta
u javnoj upotrebi i obezbedi pristup javnim povrinama, tehnika adaptacija objekta
da bi se usluga pruila korisniku sa invaliditetom i odbijanje da se izvri razumno
prilagoavanje164 radnog mesta za potrebe zaposlene osobe sa invaliditetom, jo
uvek se ne vide vei pomaci u obezbeivanju pristupanog okruenja za sve.
162
163
164

Zakon, izmeu ostalog, propisuje obavezu dravnih organa da uine dostupnim javne usluge i
objekte osobama s invaliditetom i zabranjuje diskriminaciju u posebnim oblastima, poput radnih odnosa, zdravstva i obrazovanja (l. 1131). Posebno su znaajne odredbe Zakona koje
ustanovljavaju pozitivne obaveze dravnih organa i organa lokalne samouprave da preduzimaju
posebne mere za podsticanje ravnopravnosti osoba s invaliditetom (l. 3238). Zakonom se
uvodi posebna tuba za zatitu od diskriminacije, kojom se moe zahtevati zabrana izvrenja
radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vrenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; izvrenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; utvrenje da je tueni prema tuiocu diskriminatorski postupao; kao i
naknada materijalne i nematerijalne tete (l. 42 i 43).
Ono prilagoavanje koje ne predstavlja nesrazmeran troak za poslodavca, to se ceni u konkretnom sluaju.
261
Nepristupanost javnih dobara i usluga je jedan od osnovnih faktora koji

uzrokuju neravnopravan poloaj graana i graanki sa invaliditetom u odnosu na
one koji ive bez posledica invalidnosti za ta je najvea odgovornost na organima
javne vlasti. Veliki broj javnih objekata je jo uvek nepristupaan, te graani ne
mogu da zadovolje ni osnovne potrebe, a problem je izraeniji u manjim sredinama.
Najnepristupanije su obrazovne ustanove, objekti policijske uprave i kaznenopopravni objekti, ali i vozila i stajalita gradskog saobraaja. Neto pristupaniji su
domovi zdravlja, bolnice, pozorita i muzeji, pote i poslovni prostori i sportski
objekti.165 Fizike, ali i barijere u pristupu informacijama i komunikaciji, kao i nerazvijen sistem personalne asistencije onemoguavaju osobama sa invaliditetom da
zadovolje svoje osnovne potrebe i uivaju osnovna ljudska prava na ravnopravnoj
osnovi sa ostalim graanima i graankama.
Sa sprovoenjem novog zakonodavstva u oblasti socijalne zatite neto aktivnije se poelo u 2011. godini usvajanjem podzakonskih akata u oblasti primanja
novane socijalne pomoi166 dok se odredbe koje direktno ureuju prava osoba sa
invaliditetom (l. 40, st. 1, ta. 3 Zakona o socijalnoj zatiti167) nisu podzakonski
regulisane, pa se razvoju sistema usluga socijalnih servisa jo uvek pristupa na
inicijativu civilnog sektora168 ad hoc, i bez odrivog sistema usluga koje treba
da pruaju nosioci vlasti u lokalnim zajednicama kojima je zakonom dat ovakav
mandat. Ipak su nainjeni pionirski koraci privatnih servisera u oblasti socijalne
zatite osoba sa invaliditetom169 i projektna saradnja nosioca vlasti u lokalnim zajednicama, to donekle ohrabruje iako je broj korisnika usluga u praksi jo uvek
znatno ogranien.170
Zapoljavanje osoba sa invaliditetom postalo je posebno aktuelno u 2011.
kada je poela aktivnija primena novog posebnog zakona o zapoljavanju171 koji
regulie ovu oblast na potpuno drugaiji nain i koji je proizvod tendencije ukljuivanja irokog broja osoba sa invaliditetom u otvoreno trite rada. Uz znaajne
probleme koji se javljaju u sprovoenju zakona, koji iako moderan ima i znaajne
165
166
167
168
169
170
171
Zatvoreno za invalide, NIN specijalni dodatak, 21. april, str. 10.

Vie o ovome na internet sajtu Ministarstva rada i socijalne politike na adresi http://www.minrzs.gov.rs/cms/sr/component/content/article/89/292-2011-06-02-11-40-20
Pogledati na primer o projektu Centra za orijentaciju drutva na adresi: http://servisipodrske.
cod.rs/
Zakon o socijalnoj zatiti predvia pluralitet prualaca usluga i izjednaavanje uslova za pruaoce iz javnog, privatnog i nevladinog sektora kroz proces licenciranja i uspostavljanja minimalnih standarda za usluge, posebno usluge u zajednici.
Uskoro besplatna usluga personalnog asistenta, Danas, 24. januar, str. 15; aak finansira
personalne asistente, internet sajt RTS-a, dostupno na adresi: http://www.rts.rs/page/stories/sr/
story/57/Srbija+danas/876706/%C4%8Ca%C4%8Dak+finansira+personalne+asistente.html
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS,
36/09.
262
nedostatke,172 ipak je evidentan trend rasta broja zaposlenih osoba sa invaliditetom

i neto vea zastupljenost u medijima u vezi sa ovom temom.173
U oblasti obrazovanja nastavljeno je podzakonsko regulisanje prilino smelog i prema osobama sa invaliditetom, inkluzivno orijentisanog teksta Zakona o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,174 a krajem godine bio je izvestan ulazak u zakonsku proceduru nacrta Zakona o obrazovanju odraslih kojim bi trebalo da
znaajan broj osoba sa invaliditetom koje nisu stekle adekvatno ili eljeno formalno
obrazovanje175 dobije drugu ansu za usavravanje i prepoznavanje prethodnog
uenja.176
U procesu primene Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom Republika Srbija svoju prvu obavezu podnoenje inicijalnog izvetaja o primeni konvencije nije ispunila u predvienom roku od 2 godine od ratifikacije ovog meunarodnopravnog dokumenta, te izvetaj Srbije nee biti predmet rasprave narednog
zasedanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom177 u aprilu 2012. godine. Krajem 2011, godine izrada je bila u poslednjoj fazi,178 a u proces planiranja i izrade
izvetaja, koji je bio transparentan i otvoren, su bile ukljuene organizacije civilnog
drutva kako konvencija i nalae.
Predrasude i stigmatizacija osoba sa invaliditetom se, sudei po stavovima
branitelja i braniteljki ljudskih prava iz pokreta invalidnosti umanjuju, ali i taj
172
173
174
175
176
177
178
Detaljno o poloaju osoba sa invaliditetom u oblasti prava na rad i zapoljavanja u izvetaju

Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji 2011. Dostupno za preuzimanje na internet sajtu
Beogradskog centra za ljudska prava na adresi: http://www.bgcentar.org.rs/
Sada je lake do posla, Veernje novosti, 10. avgust, str. 4; Radije plaaju kaznu nego to
zapoljavaju invalide, Politika, 7. decembar, str. A8.
Formalno, neformalno, informalno, Dnevnik, 13. decembar, str. 15; U klupe po posao, Veernje novosti, 20. decembar, str. 4.
Kao jednu od najosetljivijih grupa, odnosno grupa koje imaju najnepovoljniju obrazovnu strukturu meu starijim stanovnitvom i na koje treba primarno preusmeriti razvijanje politika u
oblasti obrazovanja odraslih Nacionalna strategija zapoljavanja za period 20112020, s osvrtom na reenja Akcionog plana Evropske komisije za uenje odraslih, prepoznaje osobe sa invaliditetom. Tekst ovog stratekog dokumenta Vlade Srbije (Sl. glasnik RS, 37/11) dostupan je
za preuzimanje na internet sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na adresi: http://
www.merr.gov.rs/sr/c/sektor-za-zapo%C5%A1ljavanje
Ekspertskog tela koje prati primenu konvencije u zemljama potpisnicama i odluuje u posebnom postupku za ostvarenje prava iz konvencije koje pojedinac pokree protiv drave potpisnice. Vie o radu komiteta i kalendaru aktivnosti ovog tela videti na internet sajtu Visokog
komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava na adresi: http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/
CRPD/Pages/CRPDIndex.aspx
Informacije dobijene u komunikaciji sa Upravom za ljudska i manjinska prava koja je nadlena
za praenje primene i izradu izvetaja o primeni najvanijih ratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti ljudskih prava. Ovaj organ u sastavu Ministarstva za ljudska i manjinska prava,
dravnu upravu i lokalnu samoupravu koordinira procesom u kojem uestvuje i vlada i resorna
ministarstva, a u praksi su poele da u ovaj proces budu ukljuene i organizacije civilnog drutva koje se bave zatitom ljudskih prava.
263
proces se odvija veoma sporo s obzirom na jo uvek znatnu nesenzibilisanost medija pri izvetavanju, nedovoljnu upuenost u teme invalidnosti i iroko korienje
peorativne terminologije koja nedovoljno uvaava dostojanstvo svake osobe.
Najvei problem je jo uvek iskljuivanje iroke populacije osoba sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom iz veine drutvenih tokova ime se diskriminie
itava grupa u okviru diskrikminisane populacije. Neadekvatna normativna reenja
i jo manje adekvatna praksa liavanja poslovne sposobnosti179 koji vode uskraivanju i segregaciji osoba sa invaliditetom u neuropsihijatriijskim i ustanovama socijalne zatite za smetaj korisnika predstavljaju krenja osnovnih ljudskih prava velikog broja graana. U oblasti socijalne zatite i zatite mentalnog zdravlja sa strane
nosilaca dravne vlasti jo nisu prepoznati napori i inicijative nevladinog sektora i
nezavisnih regulatornih tela da se u skladu sa modernim reenjima reformie sistem
socijalne zatite i zatite mentalnog zdravlja koji bi imali tendenciju ukljuivanja i
podrke za samostalan ivot, a ne segregaciju ovih osoba pod prividom zatitnikog
odnosa institucija vlasti prema njima.
4.3.1. Diskriminacija osoba sa psihikim i intelektualnim tekoama.
Ova kategorija graana je jedna od najranjivijih grupa u drutvu usled socijalne
iskljuenosti, neadekvatnih zakonskih reenja i rairenih drutvenih predrasuda
teko menja svoj poloaj u drutvu.180 Diskriminacija je esta u postupku lienja
poslovne sposobnosti u kojem se osobe sa psihikim i intelektualnim tekoama
liavaju veine ljudskih prava ili se korienje tih prava stavlja van njihove kontrole, odlukom donetom u sumarnom sudskom postupku bez potovanja osnovnih
garancija pravinog suenja. Tako, ova lica bivaju liena aktivnog i pasivnog birakog prava, prava na brak, prava na brak, prava na rad, prava na udruivanje,
izbora mesta prebivalita i sl.
Evropski sud za ljudska prava je u presudi Salontaj Drobnjak protiv Srbije181
ustanovio niz propusta dravnih organa i nedostataka domaeg zakonodavstva koji
regulie postupak lienja poslovne sposobnosti, npr. nepostojanje obaveze suda da
periodino razmatra stanje lica lienog poslovne sposobnosti i prevelika ovlaenja
centara za socijalni rad.
Beogradski centar za ljudska prava zajedno sa Inicijativom za prava osoba sa
mentalnim invaliditetom MDRI sproveo je istraivanje sudske prakse u postupcima
oduzimanja i vraanja poslovne sposobnosti i produenja i prestanka produenog
roditeljskog prava u Srbiji. Istaivanje, sprovedeno na uzorku od preko 1.000 sud179
180
181
O ovome vie u nalazima Istraivanja o poslovnoj sposobnosti u Srbiji sprovedenog od Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Beogradskog centra za ljudska prava
u 2011. godini, tekst dostupan na: http://www.mc.rs/poslovna-sposobnost-kao-ljudsko-pravo-usrbiji.4.html?eventId=8202
Znaajna diskriminacija u prolosti moe biti uzrok stereotipnog zakonodavstva koje onemoguava individualnu procenu kapaciteta i potreba lica koja se liavaju poslovne sposobnosti.
Vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava Alajos Kiss protiv Maarske, ECHR, App. No.
38832/06 (2010), st. 42.
Presuda Salontaji Drobnjak protiv Srbije, ECHR, App. No. 36500/05 (2009).
264
skih odluka donetih izmeu 2008. i 2010. godine, pokazalo je da licima lienim
poslovne sposobnosti u velikoj veini sluajeva nije bilo obezbeeno fer i pravino
suenje.
Takoe, od predmeta koji su se analizirali samo su se dva odnosila na vraanje poslovne sposobnosti, gde je predlog rezultirao i samim reenjem vraanja
poslovne sposobnosti, dok su se svi ostali predmeti odnosili na lienje poslovne
sposobnosti i produenje roditeljskog prava.182 Analizom reenja koja su nam bila
dostupna doli smo do podatka da je u samo 15 predmeta (1,5%) zahtev za lienje
odbijen (u 7 od njih je razlog povreda procesnih pravila), kao i da se delimino lienje, koje je takoe predvieno zakonom, retko primenjuje. Naime, od svih predmeta
liavanja poslovne sposobnosti samo 6,08% odnosilo se na delimina liavanja u
kojima sud odreuje specifine oblasti ogranienja kao to su na primer leenje odnosno medicinski tretman ili raspolaganje novcem odnosno imovinom.
Istraivanje ukazuje na vezu koja postoji izmeu institucionalizacije (smetaja u zdravstvenu ustanovu ili ustanovu socijalne zatite) i liavanja poslovne sposobnosti. Vie od polovine (57%) svih osoba lienih poslovne sposobnosti nekad u
svom ivotu ili tokom procesa bilo je smeteno u neku od institucija, od ega ih je
4% institucionalizovano prisilno.
Najvanije primedbe u odnosu pitanje lienja poslovne sposobnosti tiu se
sudskog postupka. Sud u veini sluajeva (najmanje 87%) ne sasluava pa ak ni ne
uspostavlja vizuelni kontakt (najmanje 84%) sa protivnikom predlagaa tj. osobom
prema kojoj se vodi postupak lienja poslovne sposobnosti ili produenja roditeljskog prava.183 Veliki procenat predmeta u kojima se staralac ili zastupnik osobe nije
protivio predlogu lienja takoe ukazuje na nedelotvornost pravnog zastupanja, a to
se moe dovesti u vezu sa injenicom da je u 28% sluajeva organ starateljstva, koji
su u ovom sluaju centri za socijalni rad, imao dvostruku ulogu kao podnosilac
predloga i kao staralac osobe. Evropski sud za ljudska prava je povodom korienja
prava zajemenih Konvencijom uspostavio standard da Konvencija ne titi prava koja
su formalna i iluzorna ve praktina i delotvorna.184 U tom smislu treba posmatrati i
injenicu da je veina lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost imala privremenog
staratelja ali da su se oni u izuzetno malom broju sluajeva protivili predlogu za liavanje. Neravnopravan poloaj predlagaa i protivnika predlagaa takoe ukazuje na
odsustvo tzv. jednakosti oruja185 (equality of arms) izmeu stranaka u postupku.
182
183
184
185
Produenje roditeljskih prava je procesno i u smislu pravnih posledica istovetno lienju poslovne sposobnosti.
Evopski sud za ljudska prava naglaava neopdhodnost da sud, u postupku lienja poslovne sposobnosti, saslua lice u pitanju i da je od presudne vanosti da makar uspostavi kratak vizuelni
kontakt sa njim. Vidi predmet Shtrukaturov protiv Rusije, ECHR, App. No. 44009/05 (2008),
st. 73.
Predmet Airey protiv Irske, ECtHR, App. No. 6289/73 (1979), st. 24.
U kontekstu graanskog postupka ESLJP je zakljuio da jednakost sredstava nalae da se svakoj strani mora dati razumna mogunost da predstavi svoj sluaj, ukljuujui i dokaze, pod
uslovima koji je ne stavljaju u znaajnije nepovoljniji poloaj naspram druge strane (predmet
Dombo Beheer B. V. protiv Holandije, ECtHR, App. No. 14448/88 (1993), st. 33.
265
Takoe su i obrazloenja odluka neprecizna, u pojedinim sluajevima nejasno je na osnovu kojih injenica sud izvodi zakljuak o nesposobnosti osobe da
brine o svojim ili tuim pravima i interesima, sem na osnovu dijagnoze.186 esto se
u nalazima sudskih vetaka navode line karakteristike osoba koje ni na koji nain
ne mogu predstavljati osnov za lienje poslovne sposobnosti, a s druge strane, retko
se navode specifini primeri iz kojih se moe videti uzronoposledina veza izmeu
ponaanja osobe i njenog ugroavanja sopstvenih i/ili tuih prava i interesa. U tom
smislu, uloga vetaka u ovom procesu prilino je problematina jer se ini da u veem broju sluajeva oni izlaze iz okvira svojih ovlaenja te sem nalaza i miljenja
o duevnom stanju i sposobnosti lica za rasuivanje donose zakljuke o poslovnoj
sposobnosti osobe.
4.4. rtve krijumarenja, trgovine ljudima i ljudskim organima

Sudei prema izvetajima medija, nevladinih i meunarodnih organizacija,
situacija na polju borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji je napredovala u odreenoj
meri u 2011. godini. Ipak primena zakona se i dalje smatra problematinom.
Prema redovnom izvetaju Kancelarije za nadzor i borbu protiv trgovine ljudima amerikog Stejt departmenta,187 Srbija je zemlja i porekla i tranzita i destinacije za mukarce, ene i devoice kojima se trguje radi seksualne i radne eksploatacije. Izvetaj belei podatak da se decom, uglavnom romskom, jo uvek trguje u
cilju seksualne eksploatacije, u svrhu prinudnih brakova i prinudnog prosjaenja,
kao i podatak da su veina identifikovanih rtava dravljani i dravljanke Srbije.
Ukazano je da graani Srbije koji se prijavljuju za rad u inostranstvo mogu biti
izloeni riziku prinudnog rada u treim zemljama, ali da slinom riziku mogu biti
izloeni i oni koji iz drugih drava dolaze u Srbiju da rade. Iako belei poboljanja,
posebno u vezi kapaciteta drave da pomogne rtvama, Izvetaj je kao i prethodnih
godina kritian prema nainu na koji se propisano sprovodi u praksi.188 Srbija je i
186
187
188
Pravo na obrazloenu sudsku odluku je sastavni deo prava na pravino suenje. Vidi predmet
Ruiz Torija protiv panije, ECtHR, App. No. 18390/91 (1994), st. 29.
Vidi Izvetaj o trgovini ljudima 2011 Izvetaj o Srbiji (jun 2011); http://serbian.serbia.usembassy.gov/sr/key-reports/izvestaj-o-trgovini-ljudima-2011.html
Programi podrke i sveobuhvatne pomoi rtvama ne mogu biti adekvatno realizovani ukoliko
je finansijska podrka nepostojea ili nedovoljna, to znai da je neophodno obezbediti institucionalizovano finansiranje sveobuhvatne pomoi i rehabilitacije. Dalje, potrebno je poveati
broj zaposlenih i uopte resurse koji se dodeljuju Slubi za koordinaciju zatite rtava trgovine
ljudima. Zatim, potrebno je poboljati programe obuke za socijalne radnike, policiju i druge
slube na terenu kako bi se dodatno unapredila identifikacija tojest prepoznavanje i upuivanje rtava trgovine ljudima. Izvetaj belei i da jo uvek ne postoje specijalizovana sklonita
i pripadajui programi za decu, kao ni za odrasle mukarce, rtve trgovine ljudima. Problem
adekvatnog i standardizovanog prikupljanja podataka i razmene informacija izmeu dravnih
institucija i NVO koje pruaju pomo rtvama i dalje je prisutan i nereen. Kao i prethodnih
godina, naglaeno je da je potrebno energino pravno goniti, osuivati i kanjavati poinioce
krivinog dela trgovine ljudima u cilju seksualne i radne eksploatacije, ukljuujui tu i dravne
266
ove godine svrstana u tzv. Krug 2, tojest meu zemlje koje ne ispunjavaju minimum
standarda u borbi protiv trgovine ljudima, ali ulau znaajne napore u tom pravcu.
Analitiki izvetaj Evropske komisije189 istie da su odreeni rezultati zadovoljavajui, ali dodaje izmeu ostalog i da poseban mehanizam za praenje u ovoj
oblasti jo nije uspostavljen kao i da saradnja sa civilnim drutvom i podrka civilnom drutvu190 treba da bude unapreena.
U toku godine zabeleen je vei broj hapenja s ciljem suzbijanja trgovine ljudima, preteno na podruju okoline Beograda, Vojvodine i june Srbije.191
Osumnjieni su uglavnom srpski dravljani, a rtve su uglavnom bile izlagane seksualnoj, ali i radnoj eksploataciji i prosjaenju. Meu njima je nekoliko sluajeva
u kojima su roditelji ili roaci eksploatisane dece znali za i/ili su bili saglasni sa
njihovom eksploatacijom.192
Aurirani i pouzdani podaci o broju dece koja prose u Srbiji ne postoje, ali
se smatra da je taj broj vei od 1.000.193 Istraivanja na tu temu koja su sprovedena tokom godine194 identifikovala su itav niz problema. Tako je utvreno npr. da
evidencija policijskih uprava u Vojvodini o deci koja prose praktino ne postoji,
a da preko 70 odsto vojvoanskih centara za socijalni rad ovu decu ne evidentira
189
190
191
192
193
194
slubenike u sluajevima njihovog eventualnog sauesnitva. Takoe, ponovo je pomenuto da

Vlada odbija direktnu saradnju sa vladom Kosova, to ometa napore da se istrae i krivino
gone neki sluajevi prekogranine trgovine ljudima.
Commission Staff Working Paper, Analytical Report accompanying the document Communication from the Commission to the European Parliament and the Council, Commission Opinion
on Serbias application for membership of the European Union {COM(2011) 668}, SEC (2011)
1208, Brisel, 12. oktobar 2011, str. 110.
NVO koje deluju u oblasti prevencije i zatite rtava imaju problema sa finansiranjem svojih
aktivnosti i njihov angaman i dalje mahom zavisi od podrke meunarodnih donatora.
Vidi rtvama teka trauma, krimosima velika lova, Dnevnik, 9. jul, Prisiljavao decu na prosjaenje, Tanjug, 29. jul, Terala decu i unuku da prose, Radio 021, 23. avgust, Terali devojke na prostituciju, Alo, 9. oktobar, Prekinut lanac trgovine ljudima ka Italiji, Danas, 10.
oktobar, Oglasi za zaradu naivne vode u javne kue i drogu, Blic, 25. oktobar, Devojice
prodaju za 200 evra i nije ih briga gde e da zavre, Press, 11. novembar, NP: Uhapen zbog
trgovine ljudima, Beta, 1. decembar, itd.
Brat uhapenog veanina: Devojica nije bila u zarobljenitvu, Veernje novosti, 10. novembar, vedska: Uhapene etiri osobe zbog trgovine devojicom iz Srbije, Tanjug, 11.
novembar, Otac: Maloletnu erku sam prodao veanima jer nisam imao para, Blic, 11. novembar, Prodao sam erku veanima za 1.000 evra, Veernje novosti, 11. novembar, Devojice prodaju za 200 evra i nije ih briga gde e da zavre, Press, 11. novembar, Razjanjena
prodaja i silovanje devojice u vedskoj, Blic, 12. novembar, itd.
Vie od 1000 dece prosi, Tanjug, 24. decembar.
Istraivanja Deje prosjaenje u Vojvodini (2011) i Deje prosjaenje u Republici Srbiji
(2011) rezultat su projekta koji su u regionu Zapadnog Balkana realizovale dravne i regionalne institucije ombudsmana, lanice Mree ombudsmana za decu u jugoistonoj Evropi.
U realizaciji istraivanja u Srbiji uestvovao je i Centar za integraciju mladih iz Beograda, a
podrku je pruio Save the Children Norway. Vidi vie na internet stranicama Pokrajinskog
ombudsmana i Zatitnika graana.
267
posebno.195 Zamenica Pokrajinskog ombudsmana AP Vojvodine izjavila je da su

nadleni organi svesni da je broj sluajeva po kojima se postupa procentualno mali,
ali da policija i centri za socijalni rad nemaju dovoljno sredstava i ljudstva kako bi
procesuirali svaki sluaj; s druge strane centri za socijalni rad imaju takvo radno
vreme da prosto fiziki nisu u mogunosti da izau na teren u popodnevnim asovima ili vikendom.196 Osim injenice da je teko utvrditi makar i priblian broj
dece koja se bave prosjaenjem, podaci prikupljeni u istraivanju sprovedenom u
Vojvodini ukazuju i na to da centri za socijalni rad i policija po okonanju svojih
postupaka ne prate ta se dalje deava sa ovom decom.197 Slini problemi identifikovani su i u istraivanju sprovedenim na republikom nivou.198 Tim povodom,
zamenica Zatitnika graana najavila je podnoenje nacrta zakona o pravima deteta
Narodnoj skuptini, kojim e se u zakonodavstvo uvesti pojam deteta rtve i urediti
njegov pravni poloaj.199
U oktobru, mediji su u vie navrata izvetavali o sluaju trgovine radnicima iz
Srbije u svrhu prinudnog rada u eeniji.200 U grupi koja je u julu krenula iz Srbije
ka Rusiji bilo je 43 radnika; njih 16 je u septembru uspelo da pobegne i da se vrati
u Srbiju, dok se za ostalih 27 krajem oktobra jo uvek tragalo. U oktobru, NVO
ASTRA je i povodom tog dogaaja ukazala na nedostatke u praksi nadlenih institucija u Srbiji kada je u pitanju suprotstavljanje sluajevima radne eksploatacije.201
195
196
197
198
199
200
201
Novosadska deca prosjaci, Peanik, 19. novembar

Svi slepi na decu koja prosjae, Radio 021, 19. novembar.
Na pitanje da li znaju kako nakon okonanja postupka zavravaju ova deca evidentirana u
MUP-u, oko polovina ispitanika iz policije nije odgovorila, dok skoro treina tvrdi da se ona
vraaju na ulicu. Odgovori iz centara za socijalni rad su slini: oko jedna treina njih tvrdi da
se ova deca vraaju na ulicu, isto toliko tvrdi da bivaju zbrinuta, dok skoro jedna treina na ovo
pitanje nije odgovorila. Novosadska deca prosjaci, Peanik, 19. novembar.
Da taan broj dece koja prosjae nije mogue ni pretpostaviti, s obzirom na specifinost ove
pojave i injenice da ne postoje evidencije i jedinstvena metodologija evidentiranja pojave, a
niti ujednaen stav strunjaka o tome ta je deje prosjaenje; da stoga izostaju i planske, osmiljene i svrhovite mere; da su one mere koje se sada primenjuju usmerene na posledice, a ne na
uzroke, uz to se sprovode na ad hoc osnovi; da postojei pravni okvir, u jednom delu decu koja
prosjae prepoznaje kao rtve eksploatacije, zlostavljanja, zanemarivanja, dok tu istu decu sa
druge strane kriminalizuje i izlae sistemu represivnih mera, itd.
Predstavljen izvetaj Deje prosjaenje u Republici Srbiji, Internet prezentacija Zatitnika
graana, 2. decembar.
Graevince iz Srbije isporuio kao roblje u eeniju, Blic, 13. oktobar, Terali su nas da
kopamo po bombama, izgladnjivali, pretili, Press, 14. oktobar, Sima Serafim dri u Rusiji
5.000 radnika, Press, 15. oktobar, Iz Srbije vode roblje u Rusiju, Novosti, 17. oktobar, itd.
Trgovina ljudima u Srbiji se i dalje vidi skoro iskljuivo kroz prizmu seksualne eksploatacije,
dok su ostali oblici zanemareni. Iako se svake godine belei sve vie sluajeva radne eksploatacije naih dravljana, pre svega na gradilitima u inostranstvu, za njih jo nisu osmiljeni posebni programi prihvata, pomoi i podrke, kao ni procene rizika za bezbednost radnika nakon
njihovog povratka u Srbiju. Na prevenciji se gotovo uope ne radi... Unazad nekoliko godina i
pored toga to policija po pravilu prikupi veliki broj izjava od radnika i na osnovu toga podnese
krivine prijave, broj optunica za trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije je zanemarljiv.
Saoptenje za javnost povodom 18. oktobra Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima,
ASTRA, www.astra.org.rs
268
Jednostavnom internet pretragom lako je uoiti da ponuda i potranja za

ljudskim organima i u Srbiji i u regionu postoji.202 Kao razlog se uglavnom istie
teka socijalna situacija.203 To ukazuje da meu graanima postoji svest o pojavi i
funkcionisanju crnog trita ljudskih organa, a posredno govori i da je siromatvo u
odreenim delovima zemlje doseglo kritinu taku.
U vezi krivinog gonjenja osumnjienih za trgovinu ljudima, predstavnici
civilnog sektora tokom godine su kao poseban problem isticali da u Srbiji ve
vie godina nije otvorena nijedna operativna obrada koju bi tuilac za organizovani kriminal kvalifikovao kao trgovinu ljudima poinjenu od strane organizovane
kriminalne grupe. Takoe, zabrinutost je izraavana zbog nedovoljnog angaovanja nadlenih organa na sluajevima prodaje i eksploatacije dravljanki Srbije u
inostranstvu koju vre organizovane kriminalne grupe, u odnosu na angaovanje
na pojedinanim sluajevima interne trgovine ljudima. Uz to, iako se radi o visokoprofitabilnom kriminalu, do danas nijednom trgovcu ljudima nije trajno oduzeta
imovina steena vrenjem ovog krivinog dela.204
Kada je u pitanju zatita rtava, s jedne strane, dravni organi su doprinosili
da se njihov poloaj pobolja. Tako je u februaru jednokratnom donacijom grada
Beograda od oko 40.000 EUR pomognuto urgentno zbrinjavanje rtava,205 a u novembru, ministarka pravde i ministar rada i socijalne politike potpisali su sporazum
na osnovu kojeg e Direkcija za upravaljanje oduzetom imovinom ustupiti na korienje privremeno oduzet objekat za potrebe sigurne kue namenjene rtvama trgovine ljudima.206 S druge strane, do zakljuenja rada na Izvetaju, Centar nije doao
do podataka da je i tokom ove godine ijedna rtva dobila obeteenje za krenje
svojih prava.207 Praksa neobeteivanja rtava zvui jo problematinije u svetlu
injenice da, prema dostupnim podacima, lica mlaa od 18 godina (deca) uestvuju
u ukupnom broju dosad identifikovanih rtava u procentu od oko 40%.208
U oktobru ove godine, odrano je vie manifestacija209 sa ciljem da skrene panju na problem trgovine ljudima.210 Iako je napor koji ulau predstavnici
202
203
204
205
206
207
208
209
210
Broj oglasa koji sadre konkretne podatke (broj telefona, prebivalite) lica koje nudi ili lica
koje izjavljuje da mu je odreen ljudski organ potreban je nezanemarljiv.
Prodavao bubreg, dobio posao, servis Vesti online, 5. februar.
Vidi Saoptenje za javnost povodom 18. oktobra Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, ASTRA, www.astra.org.rs i Nema tuioca za trgovinu ljudima, Press, 27. novembar.
Grad pomae borbu protiv trgovine ljudima, Internet prezentacija Grada Beograda, 17. februar.
Privremeno oduzet objekat bie ustupljen rtvama trgovine ljudima, Tanjug, 25. novembar.
U dvanaestogodinjoj praksi borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji je registrovano vie stotina
rtava trgovine ljudima. Pravo na naknadu tete ostvareno je u postupku tek u nekoliko sluajeva i to u obimu koji nije odgovarao teini pretrpljenog krenja prava.
Kupuju potomstvo za 200 evra, Veernje novosti, 27. decembar, str. 6.
Znaajan broj aktivnosti se sada ve tradicionalno odrava/organizuje u povodu Evropskog
dana borbe protiv trgovine ljudima, 18. oktobra, ve etvrtu godinu zaredom.
Otvoreno prihvatilite za rtve trgovine ljudima, Blic, 4. oktobar, Izloba Moderno ropstvo,
Radio 021, 13. oktobar, Srpski film Sestre u Ujedinjenim nacijama, RTS, 13. oktobar, U
Skuptini Vojvodine odrana Konferencija Evropski dan protiv trgovine ljudima, Internet
269
nadlenih institucija uoljiv,211 broj preventivnih aktivnosti finansirane iskljuivo iz

budeta Republike Srbije je zanemarljiv.
U novembru je izvedena opsena akcija hapenja osumnjienih za krijumarenje ljudi u saradnji sa policijama Austrije i Maarske. Uhapeno je 17 dravljana
Srbije pod sumnjom da su na podruje Maarske i Austrije prebacili nekoliko stotina dravljana Avganistana, Libije, Pakistana, Somalije, Sudana i Tunisa na njihovom putu ka zemljama Zapadne Evrope, ostvarivi na taj nain znaajnu imovinsku
korist.212 Broj izvetaja o sluajevima krijumarenja ljudi preko teritorije Republike
Srbije ka zemljama Zapadne Evrope iz godine u godinu postaje sve vei.
4.5. Pravno nevidljiva lica

Mnoga lica, nisu pri roenju upisana u matinu knjigu roenih, usled ega je
njihova pravna linost formalno nepostojea, te iz tog razloga nisu u mogunosti da
uivaju osnovna ljudska prava i da steknu dravljanstvo. Lice koje nema priznatu
pravnu linost nije ugroeno samo injenicom da nije priznat kao ljudsko bie, ve
je ugroavanje prava mnogo ozbiljnije jer iz ovog prava proistiu i neka druga,
veoma vana prava, kao to su pravo na zdravstveno osiguranje, socijalnu zatitu,
pravo na rad, pravo na uee u javnom i politikom ivotu i mnoga druga. Takoe
postoji veliki broj onih koji ne mogu da prijave svoje prebivalite jer ive u neformalnim naseljima, a samim tim ne moe da im se izda lina karta koja je neophodna
za prijavu roenja deteta. Re je o najmanje 2.000 osoba, uglavnom Roma, meu
kojima je najvie onih prisilno raseljenih s Kosova i Metohije koji uopte nisu upisani u matine knjige roenih. U praksi se javljaju problemi kada deca iji roditelji
nemaju izvod iz matine knjige roenih (pravno nevidljiva lica) treba da budu prijavljena ili deca koje je majka napustila. S problemima se susreu i odrasla lica koja
nemaju podatke o roditeljima i ne znaju nita o svom datumu i mestu roenja. Kada
se pokrene postupak za naknadni upis ne postoji ujednaena praksa reavanja ovih
zahteva a postupci traju neopravdano dugo.213
Na veoma lo i diskriminatorski poloaj pravno nevidljivih lica ukazuju skoro sva ugovorna tela UN u svojim preporukama upuenim Srbiji prilikom razmatranja dravnog izvetaja. Komitet za ljudska prava i Komitet za ekonomska, socijalna
i kulturna prava preporuuju da Srbija olaka postupak za sticanje linih dokumenata (naroito za ona lica koja nikada nisu registovana ili kojima lina dokumenta
211
212
213
stranica Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 18. oktobar, etnja Uem protiv trgovine
ljudima, Blic, 18. oktobar, Zbog trgovine ljudima uhapeno 30 osoba, Tanjug, 18. oktobar,
Deer: Pojaati kaznene mere za trgovinu ljudima, Blic, 19. oktobar, itd.
Predstavnici dravnih organa pokreu inicijative, prisustvuju ovim dogaajima, pa i uestvuju
u njihovom organizovanju.
Uhapeno 17 lica zbog krijumarenja, B92, 22. novembar, Otac bokserskog asa vercovao
ljude, Kurir, 23. novembar.
Vie o poloaju ovih lica vidi u: Pravno nevedljiva lica u Srbiji i dalje bez reenja, Praxis,
Beograd, 2011.
270
nisu nikada izdata). Komitet za ukidanje diskriminacije izraava zabrinutost zbog

problema sa kojima se suoavaju pravno nevidljiva lica (najee Romi, Akalije i
Egipani) i nereenog statusa povratnika i interno raseljenih lica. Komitet ukazuje
na injenicu da nedostatak linih dokumenata i izvoda iz matine knjige roenih
predstavlja rizik da ova lica postanu lica bez dravljanstva to ih stavlja u neravnopravan poloaj. Komitet je pozvao dravu da sprovede mere, ukljuujui izmene
zakona, kako bi svim osobama kojima nedostaju lina dokumenta bila obezbeena
registracija i pristup svim neophodnim dokumentima kao i da sprovede kampanje za
podizanje svesti o znaaju registracije meu Romima, Akalijama i Egipanima, da
pojaa mere zatite tih lica kako ne bi postali apatridi.
Pored toga, u praksi se deava da iako je lice steklo dravljanstvo, sama injenica dravljanstva nije upisana u evidenciju dravljana RS. Veliki broj lica je ostao
bez dravljanstva usled sukoba na Kosovu 1999. godine, kada su matine knjige unitene, nestale ili postale nedostupne. Takoe su brojna lica nakon raspada SFRJ ostala
bez dravljanstva ili su stekla dravljanstvo bive republike u kojoj vie ne ive.
4.6. Azilanti
U Srbiji, kao jednoj od drava na putu velikog broja iregularnih migranata,
preteno iz afrikih zemalja i sa Bliskog istoka, ka zemljama zapadne Evrope, iz godine u godinu uoljiv je porast broja iregularnih migranata, kao i porast broja podnetih
zahteva za azil.214 Tokom 2011. godine registrovano je ak 3.132 traioca azila.215
Ustanove nadlene za smetaj trailaca azila, do donoenja konane odluke
o njihovom zahtevu, su Centar za azil u Banji Koviljai i u Bogovai, koji se nalaze u nadlenosti Komesarijata za izbeglice i finansiraju se iz budeta Republike
Srbije. U Centar u Banji Koviljai mogue je smestiti najvie 85 osoba, a u Centar
u Bogovai 150. Radi se o centrima otvorenog tipa u kojima su uslovi smetaja
zadovoljavajui, a podzakonskim aktima su podrobnije ureena pojedina pitanja od
znaaja za rad ovih Centara.216 Kapacitet ovih centara ne zadovoljava sadanje potrebe, tako da svakodnevno izmeu 30 i 150 evidentiranih trailaca azila ostaje nezbrinuto.217 U planu je da do maja 2012. godine bude otvoren trei centar za prihvat
azilanata koji bi trebalo da ima znatno vei kapacitet.218
214
215
216
217
218
U 2008. godini registrovano je ukupno 77, u 2009. godini 275, dok je u 2010. godini registrovano ukupno 522 traioca azila.
Kancelarija UNHCR u Srbiji.
Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja trae azil prilikom prijema u Centar za azil, Sl.
glasnik RS, 93/08; Pravilnik o uslovima smetaja i obezbeivanju osnovnih ivotnih uslova u
Centru za azil (Sl. glasnik RS, 31/08); Pravilnik o socijalnoj pomoi za lica koja trae, odnosno
kojima je odobren azil (Sl. glasnik RS, 44/08); Pravilnik o nainu voenja i sadrini evidencija
o licima smetenim u Centru za azil (Sl. glasnik RS, 31/08); pravilnik o kunom redu u Centru
za azil (Sl. glasnik RS, 31/08).
Podaci dobijeni prilikom obilaska Centra u Banji Koviljai, 21. decembra 2011.
Vlada Srbije je iz budeta za 2011. godinu izdvojila oko 800.000 evra za reavanje problema
smetaja azilanata, ali Komesarijat za izbeglice nije uspeo da pronae adekvatnu lokaciju za
271
Traioci azila imaju pravo na besplatnu pravnu pomo, koju je tokom 2011.
godine pruala nevladina organizacija Centar za zatitu i pomo traiocima azila
APC,219 sve trokove pruanja besplatne prave pomoi, kao i sve trokove prevoenja ne samo nevladine organizacije, ve Kancelarije za azil je snosio jedino
UNHCR. Iz budeta Republike Srbije ne izdvajaju se budetska sredstava ni za
prevoenje, ni za usluge besplatne pravne pomoi, iako se radi o obavezama propisanim Zakonom.
Praksa pokazuje da je drava veoma restriktivna kada je re o zatiti traioca
azila. Tako npr. do sada je u Srbiji dodeljena supsidijarna zatita za 5 lica, jednog
Iraanina, trojicu Etiopljanja i jednog Somalijca, dok nikome nije dodeljen status izbeglice.220 Zakon o azilu ne propisuje rok u kome mora biti doneta odluka, te se primenjuje rok od 60 dana propisan Zakonom o optem upravnom postupku, ali kako
postupak poinje podnoenjem zahteva za azil, ovaj rok od 60 dana ne obuhvata
period evidentiranja i registracije, koji u praksi moe da traje veoma dugo.221
Tokom 2011. godine, Kancelarija za azil je samo u 2 sluaja meritorno odluivala (negativno oba puta), u svim ostalim sluajevima doneta je odluka o odbacivanju, najee primenom uslova iz take 6, stava 1, lana 33, odnosno jer je lice
koje trai azil dolo iz drave koju Srbija smatra sigurnom.
Maloletni traioci azila bez pratnje roditelja ili staratelja se nakon evidentiranja smetaju i u posebnim jedinicama222 u okviru Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu223 i u Niu. U Zavodu u Beogradu postoji 12 smetajnih mesta, a
u Niu 10. Ni Centar u Beogradu ni Centar u Niu nemaju kapacitet za smetaj devojica bez pratnje. Prema podacima dobijenih od Zavoda u Beogradu i Niu tokom
2011. godine u Srbiji je evidentirano 69 maloletnih traioca azila bez pratnje.224
219
220
221
222
223
224
novi centar. Izvor: Konsultativni sastanak Ka evropeizaciji Srbije Monitoring uspostavljenih

politika i praksi u oblastima azila i readmisije u Republici Srbiji, odranom 12. decembra
2011. godine, u organizaciji Grupe 484; est puta povean broj trailaca azila u Srbiji, Tanjug, 18.12.2011, dostupno na: http://www.tanjug.rs/novosti/27488/sest-puta-povecan-broj-trazilaca-azila-u-srbiji.htm.
Od 2012. godine Beogradski centar za ljudska prava pruae pravnu pomo traiocima azila u
Srbiji, kao partner UNHCR.
Veina trailaca azila napusti Srbiju pre donoenja odluke o zahtevu, to se u statistikama MUP
ubraja u predmete u kojima je doneta odluka.
Za razliku od Banje Koviljae, u Bogovai nema stalnog predstavnika Kancelarije za azil to za
posledicu ima veliki broj evidentiranih trailaca azila koji ekaju da budu registrovani i po vie
meseci. Tako je prilikom posete Beogradskog centra Centru u Bogovai 21. 12. 2011. bilo oko
80 osoba koje su ekale registraciju od sredine oktobra. MUP takoe ne raspolae sa mobilnom
jedinicom za registraciju trailaca azila, ve se sva ova lica sprovode do najblie policijske
stanice to dodatno produava i uveava trokove postupka.
Odluka o mrei ustanova socijalne zatite Vlade Republike Srbije (Sl. glasnik RS, 51/08).
Poznat kao Vasa Staji.
Podaci se odnose na period od 1. 1. 2011. do 15. 12. 2011. i dobijeni su na osnovu zakona o
dostupnosti informacija od javnog znaaja. Ovi podaci dobijeni od Zavoda u Beogradu i Niu
ne podudaraju se sa podacima dobijenim od nadlenih Centara za socijalni rad, dok MUP Srbije uopte ne vodi posebnu evidenciju maloletnih lica bez pratnje roditelja ili staratelja (prema
272
Maloletnim licima se odreuje staratelj iz nadlenog Centra za socijani rad, i onda

se nakon registracije smetaju u centrima u Banji Koviljai i Bogovai.
U okviru sredstava kojima raspolae Zavod u Beogradu, ne postoje sredstva
koja su inicijalno namenjena za finansiranje radne jedinice za smetaj maloletnih stranih lica. Od usvajanja odluke o osnivanju Centra, niti jednom nisu izdvojena budetska sredstva potrebna za njegovo uspostavljanje, opremanje i rad, pa ih uprava Zavoda obezbeuje alokacijom sredstava namenjenih drugim radnim jedinicima.225
Centri za smetaj azilanata u Banji Koviljai i Bogovai su otvorenog tipa,
dok je sloboda kretanja maloletnih trailaca azila ograniena dok se nalaze u Zavodu u Beogradu.
4.6.1. Odnos lokalnog stanovnitva prema traiocima azila i migrantima.
Prema nezvaninim procenama traioci azila i ostali migranti koji su smeteni u
Banji Koviljai, na smetaj, hranu i druge potrebe dnevno troe oko 30.000 evra, to
odgovara mnogim stanovnicima Banje. Ipak, traioci azila i drugi stranci koji najee kao iregularni migranti borave u Banji Koviljai bili su tokom tokom 2011. godine predmet napada, prebijanja i otimanja novca, zbog ega je podneto skoro 500
prekrajnih i krivinih prijava. Kada su u pitanju prekraji koji su izvrila lica koja
trae azil, podnete su krivine prijave protiv dvojice Iraana, zbog meusobnog sukoba. Policija je takoe uhapsila jednog avganistanskog dravljanina, koji nije bio
registrovan kao trailac azila, zbog sumnje da je izvrio silovanje.226
Ovaj incident bio je povod za niz rasistikih reakcija i organizovanje protesta
lokalnog stanovnitva, koji su kulminirali odlukom velike veina roditelja da do
izmetanja Centra iz Banje Koviljae svojoj deci ne dozvoljavaju da prisustvuju
nastavi.227 Vlada Srbije je ustanovila komisiju za reavanje problema migranata u
Banji Koviljai i usvojila niz mera koja treba primenjivati, nakon ega su okonani
svi protesti. Ove mere obuhvataju pojaane policijske kontrole i podnoenje krivinih prijava protiv lica koja iznajmljuju smetaj iregularnim migrantima, a da to ne
prijavljuju.228
Drava je duna da preduzme konkretne mere kako bi obezbedila adekvatan
smetaj traiocima azila, ali i da efikasno istrai sve napade na migrante koji borave
225
226
227
228
evidenciji MUP u periodu 1.130.11.2011. godine, azil je zatrailo ukupno 652 maloletnika, od
ega je 471 mukih, a 181 enskih).
M. Jelai, J. Zori, R. Brajkovi, M. Savkovi, Izvetaj: Maloletni traioci azila u Srbiji: na
granici dostojanstva, Grupa 484, Beograd, 2011, str. 5.
Panika u parku azilanata, Vreme, 10. novembar 2011. dostupno na: www.vreme.com/cms/
view.php?id=1019001.
Ibid.; Banjski faizam, E-novine Online, 7.11.2011, dostupno na http://www.e-novine.com/
drustvo/52989-Banjski-faizam.html; Bojkot nastave u Banji Koviljai, www.B92.net, 7.11.2011,
dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=07&nav_
category=12&nav_id=555570.
Ljaji: Intenzivno sprovoenje mera za reavanje problema imigranata, Blic Online, 14.12.
2011, dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/295877/Ljajic-Intenzivno-sprovodjenjemera-za-resavanje-problema-imigranata.
273
na teritoriji Srbije, a koji za posledicu imaju njihovu diskriminaciju, kao i da aktivno rade na smanjivanju tenzija i ksenofobije, odnosno eliminisanju svakog oblika
rasizma i diskriminacije.229
4.7. Povratnici po readmisiji

Viza za putovanja u zemlje Evropske unije za graane Srbije su ukinute 2009.
godine, nakon ega je dolo do porasta broja graana Srbije, koji su ili koristei
pravo bezviznog putovanja ili ilegalno, naputali Srbiju i podnosili zahtev za azil u
zemljama EU, posebno vedskoj i Nemakoj,230 to je tokom 2011. godine navelo
lidere zemalja EU da Srbiji upute izuzetno ozbiljno upozorenje da e biti razmotrena mogunosti privremene suspenzije bezviznog reima za graane nae zemlje
ukoliko ne budu preduzete odgovarajue mere za reavanje ovog problema.231 Vlada Srbije je u tom cilju osnovala Komisiju za praenje bezviznog reima putovanja
sa EU. Tokom 2010. godine evidentirano je ukupno 17.715 zahteva azilanata iz
Srbije, a tokom 2011. je njihov broj opao na oko 7.500, to ukazuje da su mere koje
su promene procedura u postupku azila u zemljama EU i neke od mera koje je ova
Komisija preduzela bile delotvorne.232
Ne postoji pouzdana, aurna, sveobuhvatna statistika i analiza broja povratnika u Srbiju, njihovih potreba, socio-ekonomskog stanja, demografskih odlika itd.233
Prema podatcima MUP tokom 2010. godine u Srbiju je na osnovu sporazuma o
readmisiji vraeno 4254,234 a tokom 2011. godine 3222,235 dok prema najgrubljim
procenama, povratak eka jo 80.000100.000 naih graana.236
229
230
231
232
233
234
235
236
Saoptenje Beogradskog centra za ljudska prava i YUCOM povodom situacije u Banji Koviljai, 12.11.2011, dostupno na: http://www.yucom.org.rs/rest.php?tip=vest&idSek=4&idSubSek=
4&id=271&status=drugi.
Prema podacima Evrostat-a neposredno po uvoenju bezviznog reima u prvom kvartalu 2010.
godine ukupan broj zahteva za azil iz Srbije bio 3.265, u drugom kvartalu taj broj je smanjen
na 1.685, ali je u treem kvartalu, povean na 4.590 zahteva. Srbiji i Makedoniji preti ukidanje
bezviznog reima, E-novine, 13.2.2011, dostupno na: http://www.e-novine.com/region/regiontema/44761-Srbiji-Makedoniji-preti-ukidanje-bezviznog-reima.html. Detaljnije statistike dostupne su na: http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID=34789.
Lanim azilantima je mogue privremeno oduzeti paso, Politika Online, 7. maj 2011, dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Laznim-azilantima-je-moguce-privremeno-oduzeti-pasos.lt.html.
Nema opasnosti od ukidanja vizne liberalizacije, Tanjug, 21.12.2011, dostupno na: http://
www.tanjug.rs/novosti/27802/nema-opasnosti-od-ukidanja-vizne-liberalizacije.htm.
Izazovi prisilnih migracija u Srbiji, Grupa 484, Beograd, 2011, str. 61.
Odluno protiv lanih azilanata, RTS, 4. maj 2011, dostupno na: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/886022/Odlu%C4%8Dno+protiv+la%C5%BEnih+azilanata.html.
Nema opasnosti od ukidanja vizne liberalizacije, Tanjug, 21.12.2011, dostupno na: http://
www.tanjug.rs/novosti/27802/nema-opasnosti-od-ukidanja-vizne-liberalizacije.htm.
Readmisija: U Srbiju vraeno 9.000 ljudi, 20. oktobar. 2011, dostupno na: http://www.moja.
rs/drustvo/readmisija-u-srbiju-vraceno-9-000-ljudi/#.
274
Meu povratnicima, osim lica koja su dui niz godina ivela u zemljama
iz kojih su vraena, ima puno onih koji iz neznanja koriste ili zloupotrebljavaju
sistem azila nakon ukidanja viznog reima za putovanja u zemlje EU. Povratnici su
uglavnom pripadnici najugroenijih manjina, najee Romi, a zbog dugog perioda
boravka u inostranstvu, nepoznavanja sistema u zemlji i loe imovinske situacije,
povratnici koji su dui niz godina iveli na teritoriji zemalja EU su posebno ugroena grupa unutar romske populacije.237
Nivo informisanosti povratnika o njihovim pravima i nainu ostvarivanja prava je na nezavidnom nivou. Oni, prema podacima organizacija koje pruaju pravnu
besplatnu pomo, veoma esto ne znaju kojoj instituciji treba da se obrate, koja su
im dokumenta potrebna za podnoenje razliitih zahteva i koja su njihova prava u
odreenim postupcima. Zaposleni u relevantnim institucijama takoe nisu adekvatno informisani o nainu postupanja u cilju integracije povratnika, ni senzibilisani za
specifinost situacije u kojoj se povratnici nalaze.238 Nune mere koje bi bez odlaganja trebalo preduzeti u cilju unapreenja poloaja povratnika u Srbiji obuhvataju
izmeu ostalog proirivanje smetajnih kapaciteta, smanjenje nezaposlenosti kroz
organizovanje obuka i programa za pomo u zapoljavanju, jaanje sistema socijalne zatite.239
5. Odvojenost crkve i drave

5.1. Razumevanje odnosa crkve i drave sekularnost
ili neutralnost
Posmatranje veze izmeu principa svetovne drave i ostvarenja pojedinih
ljudskih prava (poput slobode veroispovesti, slobode izraavanja i udruivanja, slobode od oblika diskriminacije koji za svoj izvor imaju verska uenja) sugerie da je
stroga odvojenost drave od crkve jedini nain za puno ostvarenje verskih i drugih
graanskih sloboda.
Sekularizam u svojoj osnovi podrazumeva odsustvo meanja svetovnih vlasti
u religijska pitanja i odsustvo religijskog angaovanja u poslovima dravne vlasti.
Prema tome, sekularizam u smislu u kom se koristi u ovom izvetaju, odnosi se na
institucionalnu razdvojenost religijskih organizacija i njihovih predstavnika i dravnih institucija i njihovih predstavnika. Linija razdvajanja, meutim, nije univerzal237
238
239
Izazovi prisilnih migracija u Srbiji, str. 61. Vie o poloaju romske nacionalne manjine vidi
II.3.
Pristup pravima integracija povratnika po Sporazumu o readmisiji, analiza glavnih problema
i prepreka, Praxis, 2011, str. 28, dostupno na http://www.praxis.org.rs/index.php?option=com_
docman&task=doc_view&gid=209.
Ibid, str. 29.
275
no utvrena. Razliita drutva imaju razliite stavove prema tome ta predstavlja

meanje svetovnih vlasti u religijska pitanja i ta se moe smatrati neprimerenim
religijskim angaovanjem u dravnoj sferi. Zbog toga se esto govori o tvrdom
i mekom sekularizmu koji, iako bitno razliiti u svojim pristupima razdvajanju
religije od drave, i dalje jesu sekularizmi, za razliku od odsustva sekularizma.
Uobiajena je tvrdnja da se Evropska konvencija ne opredeljuje za sekularizam kao jedini prihvatljivi model odnosa izmeu drave i crkve u demokratskom
drutvu. Evropska konvencija usvojena je u vreme kada su mnoge drave imale
dravne religije, i teko je zamisliti da bi dokument koji bi zabranjivao takvu praksu ikada bio usvojen uz pristanak, npr. Velike Britanije, vedske, Norveke i Danske.240 Da Konvencija ne zabranjuje ustanovljavanje dravnih religija potvrdila je i
Evropska komisija za ljudska prava u predmetu Darby protiv vedske:241
Sistem dravne crkve ne moe sam po sebi povrediti lan 9 Konvencije. Zapravo, takav sistem postoji u nekoliko drava ugovornica i tamo je postojao pre
nego to su one postale strane ugovornice Konvencije. Ipak, sistem dravne crkve
mora, da bi zadovoljio zahteve lana 9, sadrati odreene garancije za zatitu individualne slobode veroispovesti.242
Prema tome, kako e drave urediti svoje odnose sa crkvama i verskim zajednicama u velikoj meri potpada pod polje slobodne procene svake pojedinane drave. Ova sloboda, meutim, ima svoje granice i te granice ponekad mogu delovati
kao da Konvencija, ili bolje rei Evropski sud zaduen za sprovoenje Konvencije,
favorizuje princip sekularizma. Naime, ustanovljavajui granice slobodne procene
drava u odreivanju svog odnosa prema razliitim verskim zajednicama i crkvama,
Sud je razvio takozvani princip neutralnosti. Prema ovom principu, drava je neutralni i nepristrasni organizator praktikovanja razliitih religija, vera i verovanja i
njena uloga je usmerena ka osiguranju javnog poretka, religijske harmonije i tolerancije u demokratskom drutvu.243
Evropski sud nikada nije pruio sistematsko objanjenje ta princip neutralnosti zapravo podrazumeva ali je potpuno izvesno da ne podrazumeva zabranu ustanovljavanja dravne religije,244 pruanje finansijske pomoi verskim zajednicama,245
uvoenje veronauke u kole246 i isticanje verskih simbola na javnim mestima.247
Meutim, iako Evropski sud dozvoljava sve ove intervencije drave u verskoj
240
241
242
243
244
245
246
247
Sve ove zemlje su u vreme usvajanja Konvencije imale dravne religije, a sve ih i danas imaju,
izuzev vedske.
Darby protiv vedske, ECmHR, App. No. 11581/85 (1989), st. 45.
Ibid.
Refah Partisi protiv Turske, ECHR, App. Nos. 41340/98, 41342/98, 41343/98 i 41344/98
(2003), st. 33.
Darby v. Sweeden, ECmHR, App. No. 11581/85 (1989), st. 45.
Iglesia Bautista El Salvador v. Spain, 72 ECmHR (1992), Dec. & Rep, stav 256; G. R. v.
Austria, ECmHR (1984), Dec. & Rep, st. 42.
Kjeldsen v. Denmark, ECmHR, App. No. 5095/71; 5920/72; 5926/72 (1976), st. 53.
Lautsi v. Italy, ECHR, App. No. 30814/06 (2011).
276
sferi, i preputa iroko polje slobodne procene dravama kada preduzimaju ovakve aktivnosti, ta sloboda nije neograniena. Potpuno je izvesno, na primer, da bi
uspostavljanje teokratskog ureenja povredilo lan 9 Evropske konvencije.248 Takoe, drava ne moe nametnuti crkveni porez za potrebe finansiranja religijskih
poslova odreene verske zajednice koji bi plaali i oni koji toj zajednici ne pripadaju.249 Konvencija, ipak, ne zabranjuje dravi da asistira verskim zajednicama
u prikupljanju sredstava za religijske poslove od vernika kroz poreski sistem,250
niti ubiranje poreza koji je namenjen pokrivanju trokova za poslove javne vlasti ukoliko je drava neke od tih poslova poverila religijskim organizacijama (npr.
voenje matinih knjiga, odravanje grobalja itd.).251 Iako je dravi dozvoljeno da
daje finansijsku pomo verskim zajednicama, ak i ako to podrazumeva da neka
verska zajednica prima znatno veu pomo od ostalih, ovo mora biti proporcionalno
broju vernika koji pripadaju razliitim verskim zajednicama.252 to se veronauke u
dravnim kolama tie, Evropska konvencija ga ne zabranjuje, ali uspostavlja jasne
granice:
Druga reenica lana 2 (Protokola 12) implicitno uspostavlja obavezu ... da drava, ispunjavajui svoje funkcije u oblasti obrazovanja i vaspitanja, mora voditi rauna da su informacije uvrtene u kurikulum prikazane na objektivan, kritiki i pluralistiki nain. Dravi je
zabranjeno da tei cilju indoktrinacije koja bi se mogla smatrati kao nepotovanje religijskih i
filozofskih uverenja roditelja. Ovo je granica koja se ne moe prei.253
Evropska konvencija, u naelu, ne odreuje kakav pristup neutralnosti drava

treba da zauzme da li se radi o pozitivnoj neutralnosti prema kojoj drava aktivno
pomae verske zajednice na jednak nain, ili o pasivnoj neutralnosti prema kojoj drava nema praktino nikakav odnos prema verskim zajednicama. Evropski sud e,
ukoliko granice neutralnosti nisu povreene, podrati i jedan i drugi pristup.
Sekularizam je, kako je to Veliko vee Evropskog suda protumailo, samo
jedno od mnogih filozofskih uverenja kome se mora obezbediti jednak tretman
kao i bilo kom drugom verskom ili filozofskom uverenju. Neutralnost drave prema
razliitim verskim i filozofskim uverenjima je, sa druge strane, princip koji proizilazi iz lana 9 Evropske konvencije. Ovo prilino nategnuto poimanje sekularizma,
koji u dravama koje ga prihvataju kao osnov za ureenje odnosa drave i religijskih zajednica predstavlja ustavni princip a ne jednu od opcija, i koji neminovno u
sebi sadri princip neutralnosti, kritikovali su mnogi. Ipak, jedini je pravno ispravan
odgovor, prema trenutnom stanju stvari, da Evropska konvencija ne zahteva postojanje sekularne drave.
248
249
250
251
252
253
C. Evans, C. A. Thomas, ChurchState Relations in the European Court of Human Rights,

2006 BYU L. Rev. 699, 2006, str. 708.
Darby v. Sweden, ECmHR, App. No. 11581/85 (1989).
E. & G. R. v. Austria, ECmHR, (1984), Dec. & Rep, st. 42.
Lundberg v. Sweden (Odluka o prihvatljivosti predstavke), ECtHR (2001); Darby v. Sweden,
ECmHR, App. No. 11581/85 (1989).
Iglesia Bautista El Salvador v. Spain, ECmHR (1992), Dec. & Rep, st. 256.
Kjeldsen v. Denmark, ECmHR, App. No. 5095/71; 5920/72; 5926/72 (1976), st. 53.
277
5.2. Sekularizam u Srbiji opte

Srbija je, makar nominalno, sekularna drava. lanom 11 Ustava Republike
Srbije ustanovljen je princip svetovnosti drave i zabrane uspostavljanja dravne religije. Ustav zabranjuje ustanovljavanje dravne ili obavezne religije i nijednim zakonom, ukljuujui tu i Zakon o crkvama i verskim zajednicama, to ne ini. Razvrstavanje razliitih crkava i verskih zajednica na tradicionalne, konfesionalne i ostale
samo po sebi nije naruilo naelo svetovnosti drave, iako je mogue da je narueno
naelo neutralnosti i naelo ravnopravnosti religijskih organizacija.254
U naelu, svetenici, monasi, imami ili drugi verski slubenici ne nalaze se
na dravnim funkcijama u Republici Srbiji. Postoji, meutim, jedan veoma znaajan
izuzetak. Naime, episkop jegarski Porfirije Peri i tokom 2011. godine sluio je, pored svoje verske funkcije, i kao predsednik Saveta Republike radiodifuzne agencije
(RRA).255 Javna funkcija episkopa Porfirija veoma je znaajna, i teko je videti bilo
koju drugu funkciju u okviru dravne uprave, izuzev funkcije u Ministarstvu vera
i dijaspore, u kojoj bi dominantna crkva ili verska zajednica imala vei interes da
bude aktivni donosilac odluka i u kojoj bi njeno prisustvo bilo vie primetno. Da
podsetimo, nadlenosti RRA su, izmeu ostalog, da izdaje dozvole za emitovanje
programa, propisuje programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa, propisuje pravila koja su obavezujua za emitere, vri nadzor nad radom emitera i preduzima odgovarajue mere prema emiterima. Dajui priliku predstavnicima verskih
zajednica, konkretno visokom predstavniku Srpske pravoslavne crkve, da uestvuje
u kreiranju medijske politike i obavezujuih pravila za emitere, omogueno je favorizovanje odreenog religijskog vienja i njegovo, gotovo neogranieno, propagiranje putem masovnih medija. U isto vreme, Srpskoj pravoslavnoj crkvi je data mogunost da neposredno utie na donoenje odluka kojima bi se spreila bilo kakvo
kritiko i nepristrasno sagledavanje pravoslavnog hrianstva i rada Crkve.
Da navedeni problemi nisu samo predmet teoretisanja potvruje i Kodeks
ponaanja emitera koji u svom estom odeljku propisuje niz zabrana ustanovljenih
radi ureenja tretmana religije i verskog programa.256 Uputstvo, naime, zabranjuje diskriminatorsko i uvredljivo tretiranje priznatih crkava i verskih zajednica i
ismevanje i vreanje simbola i uenja tradicionalnih crkava i verskih zajednica.257
Kodeks takoe ustanovljava utvrivanje kvote za prisutnost tradicionalnih i priznatih verskih zajednica i crkava koje mora da bude proporcionalno broju vernika, uz
potovanje naela afirmativne akcije. Istovremeno, Kodeks zabranjuje prozelitizam,
to naravno odgovara veinskoj crkvi i onim zajednicama koje imaju vrstu bazu
meu verujuim graanima Srbije, ali nikako ne moe odgovarati manjim verskim
254
255
256
257
O ovome vidi vie u I.4.8.2.

Vidi: http://www.rra.org.rs/cirilica/o-nama.
Da podsetimo, tradicionalne crkve i verske zajednice ureene su lanom 10 Zakona o crkvama
i verskim zajednicama i razlikuju se od konfesionalnih i priznatih crkava i verskih zajednica.
278
zajednicama i crkvama. Podsetimo, Evropska konvencija ne dozvoljava zabranu prozelitizma.258 Na kraju, Kodeks nalae da emiteri moraju da prave razliku izmeu
tradicionalnih i priznatih crkava i verskih zajednica sa jedne, i sekti sa druge
strane, stavljajui sve neregistrovane verske zajednice pod termin sekti. Sekte ne
mogu imati mesta u etru, osim kada su predmet analize drutvenih procesa, to neodoljivo podsea na eufemizam za analizu degenerativnih kretanja u drutvu i sl.
Prema tome, moe se slobodno rei da angaovanje episkopa Porfirija u
RRA ima praktine posledice. ak i da episkopovo uee u radu i predsedavanje
Agencijom u stvarnosti nije presudno za ovakvu politiku RRA, njegovo prisustvo
je dovoljno da pobudi sumnju u umeanost Srpske pravoslavne crkve u kreiranje te
politike.
Sekularizam moe biti naruen na jo jedan nain. Naime, uobiajeno je da
se dravne crkve ovlaste da obavljaju pojedine javne funkcije i to, kao to je ve reeno, nije u suprotnosti sa Evropskom konvencijom. S obzirom da je Srbija napravila izbor, i da je taj izbor svetovnost drave, bilo bi protivustavno dati javna ovlaenja crkvama i verskim zajednicama. U tom pogledu, stanje u praksi je u velikoj
meri u skladu sa ustavnom normom o svetovnosti drave i crkve i verske zajednice
nemaju nikakva javna ovlaenja. One nisu ovlaene na sklapanje brakova (koji bi
drava priznala), razvod (koji bi imao svetovne pravne posledice), notiranje roenja
i smrti, odravanje mesta za pokop itd. Ipak, i ovde ima prostora za sumnju. Naime,
iako odluke crkvenih organa nemaju posledice u okviru svetovnog pravnog poretka,
lanom 7 Zakona o crkvama i verskim zajednicama propisano je da drava prua
pomo, na zahtev crkava i verskih zajednica, za izvrenje njihovih odluka i presuda. Ovo se ini bez ikakve procedure priznanja ovih odluka u svetovnom sistemu,
koja bi i prema praksi Evropskog suda,259 ali i prema zdravom razumu, morala da
prethodi angaovanju dravnog aparata. Tako je, npr. dravni aparat angaovan radi
izbacivanja iz crkava i manastira sledbenika rainjenog vladike rako-prizrenskog
Artemija na osnovu odluke i poziva Sinoda Srpske pravoslavne crkve, a da drava,
prethodno, nije izvrila uvid u te odluke.260
Iako proglaenje pojedinih crkava i verskih zajednica za tradicionalne ne
naruava princip svetovnosti drave (s obzirom da ni jedna od ovih crkava nije
proglaena za dravnu), drava Srbija je i sebe, ali i te verske zajednice, stavila u
nezgodan poloaj kada ih je kanonizovala u okvirima svetovnog prava. Naime,
drava sada priznaje 7 tradicionalnih verskih zajednica, i to ne u stanju zateenom
prilikom donoenja Zakona, ve u stanju u kom su one bile prilikom donoenja
pojedinih zakona iz XIX i s poetka XX veka.261 Da bi odrala sklad izmeu realnosti i zakona, drava sada ima aktivni interes da odri integritet ovih crkava
258
259
260
261
Kokkinakis v. Greece, ECmHR, App. No. 14307/88 (1993).

Pellegrini v. Italy, ECmHR, App. No. 30882/96 (2001).
Sabor Artemiju oduzeo sveteniki in Vesti on-line, dostupno na: http://www.vesti-online.
com/Vesti/Srbija/98131/Sabor-Artemiju-oduzeo-svestenicki-cin.
Vidi lanove 11 do 15 Zakona o crkvama i verskim zajednicama.
279
i verskih zajednica. To je, protivno praksi Evropskog suda za ljudska prava,262

tera (ili joj, bolje rei, daje za pravo), da se mea u meu-religijske odnose i da
zauzima strane u unutranjim sukobima verskih zajednica. Najbolji primer za to je
viegodinji raskol Islamske zajednice u Srbiji i esto neprimereno meanje drave
u odnose unutar te zajednice koje se, sa jedne strane, moe objasniti interesom da
se zatiti tradicionalna verska zajednica priznata zakonom, a sa druge, oiglednim
politikim interesima koji bez sumnje motiviu dravu da podri odreenu struju.
Slian, mada jo rigorozniji pristup prema zatiti interesa tradicionalne crkve, drava zauzima prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, to se najbolje ogleda u odbijanju
drave da registruje Rumunsku pravoslavnu crkvu i Crnogorsku pravoslavnu crkvu, iako je na to obavezna prema Evropskoj konvenciji.263 Ovde treba dodati da
je u periodu 20092011, Ministarstvo vera i dijaspore prihvatilo samo 5 zahteva
za registraciju, odbacilo ak 10, a odbilo 1 zahtev.264 Dok ovo samo posredno naruava princip svetovnosti drave iz gore navedenih razloga, naruavanje principa
neutralnosti je oigledno.
Moe se zakljuiti da Srbija u velikoj meri ispunjava kriterijume svetovnosti,
ali i da se suoava sa ozbiljnim problemima u sprovoenju tog principa. Iako ovi
problemi nisu dovoljni da bi se Srbija okarakterisala kao klerikalna ili anti-svetovna, oni svakako doprinose da se odnosi drave i crkve posmatraju sa veim oprezom. Na kraju, princip svetovnosti, sa pravnog stanovita, nije ni presudan, iako,
iz sociopolitikog ugla posmatrano, sekularni sistem svakako ima svoje prednosti,
naroito u multikonfesionalnom drutvu kakvo je u Srbiji, optereenom istorijskim
tenzijama meu religijskim grupacijama. Naruavanje naela neutralnosti, sa druge
strane, jeste protivpravno, i kao to je gore prikazano, ono se esto deava u praksi
zbog fluidnih odnosa izmeu crkava, verskih zajednica i drave. Pored toga, neutralnost je potencijalno naruena i u nekim drugim oblastima, naroito u oblasti
finansijske pomoi crkvama i verskog obrazovanja.
5.3. Naelo neutralnosti i problemi u Srbiji

Prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama propisano je da drava Srbija moe materijalno pomagati crkve i verske zajednice.265 Jasno je, prema tome, da
Srbija usvaja model aktivne ili pozitivne neutralnosti, to samo po sebi nije protivno
meunarodnim obavezama Srbije. Materijalna pomo se, prema Zakonu, moe pruiti na vie naina. Prvo, drava moe davati direktnu materijalnu pomo crkvama i
verskim zajednicama iz dravnog budeta. Dalje, materijalna pomo se moe davati
262
263
264
265
Hasan and Chaush v. Bulgaria, ECHR, App. No. 30985/96 (2000).

Vidi: Metropolitan Church of Bessarabia and Others v. Moldova, ECHR, App. No. 45701/99
(2001).
Informator o radu Ministarstva vera i dijaspore, str. 62, dostupan na: http://www.mvd.gov.rs/
download/dokumenti/Informator_o_radu_januar2012.pdf.
lan 28, st. 2.
280
kroz subvencionisanje penzijskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja svetenika i verskih slubenika.266 Zakon takoe predvia mogunost da se crkve i verske
zajednice oslobode od plaanja poreza.267 Verifikovane verske obrazovne ustanove
imaju prava na finansiranje iz budeta srazmerno broju vernika.268 Predviene su i
dotacije za kulturne i naune ustanove crkava i verskih zajednica.269
Naelo neutralnosti, naravno, ne zabranjuje ovakvu praksu, ukoliko se ona
sprovodi makar priblino proporcionalno veliini verske zajednice i broju vernika
koji joj pripadaju. S obzirom da je velika veina graana Srbije, makar deklarativno, pravoslavne veroispovesti, znatno vea nominalna materijalna pomo za ovu
crkvu nije, sama po sebi, protivna Evropskoj konvenciji.
Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo vera i dijaspore, potpuno je
oigledno da je ogroman broj sredstava u 2011. pripao Srpskoj pravoslavnoj crkvi
i njenom svetenstvu po razliitim osnovama.270 Naime, nema sumnje da je 50 miliona dinara namenjenih pomoi svetenstvu i monatvu na Kosovu moglo pripasti
samo ovoj crkvi.271 Za zatitu kulturnog, verskog i nacionalnog identiteta utroeno
je 143 miliona dinara, i s obzirom na formulaciju klauzule, za oekivati je da su i
ova sredstva, u znaajnoj meri, data SPC. Za dotacije penzijskog i invalidskog osiguranja svetenika i verskih slubenika u 2011. utroeno je 92 miliona dinara, ali je
nemogue proceniti u kojoj srazmeri su ova sredstva pripala svetenicima i monasima Srpske pravoslavne crve a u kojoj svetenicima i verskim slubenicima drugih
crkava i verskih zajednica. Ministarstvo vera, naime, nije smatralo da je od velikog
znaaja za uspeno nadgledanje njegovog rada u oblasti ostvarenja verskih sloboda pruanje informacija o datoj novanoj pomoi verskim zajednicama razvrstanim
prema koliini novca datoj svakoj pojedinanoj verskoj zajednici.
Fond PIO najavio je da e se od poetka 2012. godine poeti sa dotiranjem
plaanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje svetenicima i crkvenim
slubenicima u iznosu od 50%. Prema istim izvoru trenutno u evidenciji fonda PIO
se nalaze 1.976 svetenika i verskih slubenika razliitih crkava i verskih zajednica
od kojih je 1.677 pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.272 Sve u svemu, ak i da su
sredstva za penzije i invalidnine, kao i sredstva za izgradnju i sanaciju hramova od
120 miliona dinara rasporeene proporcionalno meu crkvama i verskim zajednicama, 193 miliona koja su gotovo sigurno namenjena iskljuivo SPC mimo sredstava
za penzije i hramove, daleko prevazilaze naelo proporcionalnosti i nikako se ne
bi mogla okarakterisati kao potovanje naela neutralnosti. Ako se ovome doda da
266
267
268
269
270
271
272
lan 29, st. 2 i 3.

lan 30.
lan 36, st. 2.
lan 44.
Informator o radu Ministarstva vera i dijaspore, 2011.
Ibid.
Politika, 7. decembar 2011. godine dostupan na http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Svestenici-u-penziju-s-drzavnim-dinarom.sr.html.
281
je sasvim izvesno da verske zajednice koje nisu registrovane ne mogu da dobijaju

finansijsku pomo, povreda naela neutralnosti postaje jo oiglednija.
Crkve i verske zajednice su takoe osloboene plaanja poreza. Dok su plaanja poreza na imovinu osloboene i tradicionalne i ostale konfesionalne i registrovane crkve i verske zajednice,273 poreza na dodatu vrednost osloboene su samo
tradicionalne crkve i verske zajednice.274 Konfesionalne i registrovane verske zajednice plaaju PDV kao i svi drugi poreski obveznici. Neregistrovane verske zajednice, naravno, plaaju porez, ali ne kao pravna lica, s obzirom da nemaju pravni
subjektivitet, ve kroz svoje predstavnike.
Sve ovo ukazuje na neravnopravan poloaj crkava i verskih zajednica u oblasti materijalne pomoi i oiglednu povredu principa neutralnosti u korist tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a naroito u korist Srpske pravoslavne crkve.
Favorizacija tradicionalnih verskih zajednica oigledna je i kroz organizaciju verskog obrazovanja u dravnim kolama koje je iskljuivo rezervisano za tradicionalne crkve i verske zajednice. Druge crkve i verske zajednice nemaju pristup javnim
kolama.
Kada se sve ovo uzme u obzir, stie se utisak da je Srbija svojom praksom u
domenu verskih sloboda prela dozvoljene granice slobodne procene i da u mnogim
oblastima povreuje princip neutralnosti, a time i lan 9 Evropske konvencije.
6. Poloaj medija i novinara

Ocene o stanju u medijskoj sferi u Srbiji se znatno razlikuju. Amerika organizacija Fridom haus (Freedom House) uvrstila je Srbiju na 72. mesto od 196 posmatranih zemalja, i klasifikovala kao zemlja s delimino slobodnim medijima.275
Sa druge strane, Evropska federacija novinara ocenila je da je sloboda medija u
Srbiji ozbiljno ugroena, da je prisutan naglaeni politiki pritisak, kao i da je
finansijska pozicija novinara uasavajua.276
Mediji u Srbiji nisu u loem poloaju samo zbog ekonomske krize, ve i
zbog toga to njihova prava ugroavaju i vlasnici i drava, ocenili su elnici Udruenja novinara Srbije i Nezavisnog udruenja novinara Srbije, Predstavnici Saveta
Evrope i Evropskog parlamenta na godinjoj skuptini Evropskog udruenja novinara i izrazili zabrinutost zbog situacije u medijima u regionu i posebno ukazali da
273
274
275
276
lan 12, stav 1, taka 3 Zakona o porezima na imovinu.

lan 55 Zakona o PDV.
Vreme, 5. maj, str. 5. Vie o izvetaju Fridom haus za 2011. godinu na http://www.freedomhouse.org/report/freedom-press/2011/serbia
Politika, 13. april, str. 8 i Danas, 18. jul, str. 5.
282
je ugroena bezbednost novinara, kao i da istraivako novinarstvo nema uslova za

nesmetano delovanje.277
Septembra 2011. godine Vlada Srbije je usvojila Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine (Medijska strategija)278 kojom se definie
uloga drave u sistemu javnog informisanja, poloaj i uloga javnih glasila u demokratskom drutvu, a posebna panja posveuje se javnosti vlasnitva i medijskoj koncentraciji. Medijska strategija usvojena je posle vie od godinu dana pripreme u emu
su uestvovala novinarska udruenja, ali su savetodavnu ulogu u njegovom definisanju imale i neke meunarodne institucije (Evropska komisija, Savet Evrope i OEBS).
6.1. Uloga drave i vlasnitvo medija

Kljuna novina koju uvodi Strategija je da drava ne moe da bude vlasnik
javnih glasila ime se otvara put ka privatizaciji dravnih medija. Najavljuje se povlaenje drave iz medija u roku od dve godine. Osniva javnih glasila ne moe
biti, ni neposredno, ni posredno, drava, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzee i drugo pravno lice koje je u celini ili delimino u
dravnoj svojini ili koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda.
Drava moe, zbog osiguravanja javnog interesa na podruju javnog informisanja,
biti osniva nacionalnih, pokrajinskih i regionalnih javnih radio-televizijskih servisa. Drava, takoe, moe biti osniva javnog glasila na srpskom jeziku za potrebe
stanovnitva Kosova i Metohije, kao i specifinih glasila koja su u funkciji blieg
informisanja i upoznavanja graana sa radom dravnih organa i javnih preduzea
(internet portal, skuptinski kanal, slubeni glasnik i bilteni). Strategija dozvoljava
Nacionalnim savetima nacionalnih osnivanje i elektronskih i tampanih medija.
S druge strane, Strategija predvia poveanje broja javnih TV servisa sa dva
na osam iako su protiv ovog reenja bili i Evropska komisija i medijska udruenja.279 Ovakva odluka obrazloena je time da je dunost drave da ne dozvoli da
graani ostanu bez medija koji ih informiu o regionu, dok su ocene iz strunih krugova da je osnivanje javnih regionalnih servisa pokuaj vlasti da odre, pa ak i pojaaju, uticaj na medije. Postavilo se i pitanje finansiranja novih servisa, s obzirom
da nema dovoljno sredstava ni za rad postojeih javnih servisa, pa tako Radio-televizija Vojvodine funkcionie kao podstanar od 1999, kada je tokom bombardovanja
sruena zgrada RTV.280
277
278
279
280
Izvetaj sa konferencije dostpan na: http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/2104-otvoren-sastanakevropske-federacije-novinara-u-beogradu.

Strategija razvoja sistema javnog informisanja u republici Srbiji do 2016. godine. Tekst strategije moe se nai na http://kampanje.anem.rs/sr/medijska-strategije-srbije/vesti/story/341/Tekst
+Strategije+razvoja+sistema+javnog+informisanja+u+Republici+Srbiji+do+2016..html.
Pored javnog servisa Srbije i RTV Vojvodine planirano je formiranje i 6 regionalnih TV servisa
u Beogradu, Kragujevcu, Niu, Novom Pazaru, Zajearu i Uicu.
ANEM, Saoptenje 10. decembar 2011.
283
Savet za borbu protiv korupcije je u svom Izvetaju o pritiscima i kontroli

medija281 ukazao na injenicu da finansiranje medija preko budetskih sredstava
tako to se dravne institucije oglaavaju i vode medijske kampanje nije transparentno jer ne postoje podaci o ovako plasiranim sredstvima u medije.282 Isti je sluaj
i s javnim konkursima Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu
poto se sredstva po ovim konkursima dodeljuju na veoma netransparentan nain.
Koalicija novinarskih i medijskih udruenja (NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal
pres) je krajem godine otro protestovala zbog naina na koji Vlada namerava da
realizuje odluku o izdvajanju 368 miliona dinara za medije, poto se sredstva nee
rasporeivati u skladu s javnim interesom i po projektima, ve e biti dodeljivana
direktno medijima budetskim korisnicima, pre svega Javnom preduzeu Agenciji
Tanjug, ime se kre principi usvojeni u Medijskoj strategiji i ravnopravnost medija
a stvaraju uslovi za nelojalnu konkurenciju.283
Po miljenju Saveta, marketinke i produkcijske agencije ve godinama kontroliu trite reklama i posredno vre znaajnu kontrolu medija, a posebno zabrinjava to to su ove agencije najee u vlasnitvu stranakih aktivista ili s njima
povezanih osoba. Drava takoe finansira medije. Po podacima Saveta, za oglaavanje u medijima i njihov rad drava godinje izdvaja oko 40 miliona evra, to je
etvrtina ukupnih prihoda medija i mono sredstvo pritiska.284 Slino je miljenje
i strukovnih udruenja. Predsednik NUNS je, poetkom decembra, izjavio da je na
siromanom srpskom medijskom tritu uloga drave postala centralna, jer u 175
miliona evra, koliko iznosi godinji marketinki kola, ona uestvuje sa 40 odsto.285
Savet preporuuje da se to hitnije donese zakon koji bi regulisao ovu materiju i
obezbedio da oglaavanje dravnih organa u medijima bude direktno, bez posrednikih agencija i ureeno po jasnim pravilima.
Medijska strategija posveuje posebnu panju vlasnitvu u medijima i precizira da podaci o vlasnitvu treba da budu transparentni i javni. U ve pomenutom
Izvetaju Saveta za borbu protiv korupcije ukazano je na problem netransparentnog
medijskog vlasnitva kao i da je istraivanje koje je savet sproveo pokazalo da u
Srbiji postoji odreeni broj medija iji su vlasnici strana pravna lica koja potiu iz
zemalja u kojima nije dozvoljeno ili nije mogue utvrditi poreklo osnivakog kapitala ili vlasnici nisu poznati domaoj javnosti. Od 30 najuticajnijih medija u Srbiji,
za njih 18 i dalje nisu poznati stvarni vlasnici.
281
282
283
284
285
Izvetaj Saveta za korupciju Vlade Srbije moe se nai na sajtu http://www.antikorupcija-savet.

gov.rs/Storage/Global/Documents/mediji/IZVESTAJ%20O%20MEDIJIMA,%20PRECISCENA%20VERZIJA.pdf.
Najvea finansijska sredstva izdvajaju Telekom Srbije, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Agencija za privatizaciju.
Vie na http://www.skockajtebudzet.rs/rs/clanak/da-li-je-drzava-odustala-od-medijske-strategije.
Drava i pomo medijima, NUNS Newsletter br. 26. Dostuppno na: http://newsletterarhiva2.
blogspot.com/p/newsletter-no26-15-decembar-2011.html.
284
U julu ove godine poelo je reavanje jednog sluaja netransparentnog vlasnitva nad medijima kada je biznismenu Milanu Beku, koji poseduje 62,42 odsto
akcija dnevnika Veernje novosti, Centralni registar hartija od vrednosti naloio da,
shodno vaeem zakonu, kupi preostale akcije ili proda sve iznad 25 odsto akcija. U
skladu sa tim, Registar mu je ograniio i prava upravljanja na 25 odsto akcija.286
Poslanik iz redova LDP izjavio je u decembru ove godine, povodom najava
u nekim medijima da bi Kurir mogao da kupi deo vlasnitva VAC u Politici, Veernjim novostima i Devniku, da se to ini novcem koji e dobiti iz dravnog fonda
za pomo medijima u krizi, a da iza takvog Kurirovog delovanja stoji Demokratska
stranka koja je vladajua stranka u koaliciji na vlasti. Ova tvrdnja nije dokazana ali
je izazvala dosta polemike u javnosti. S druge strane, predstavnici Politike navode
da ova novina ne moe biti prodata ukoliko se samoj Politici, kao suvlasniku, po
pravu pree kupovine ne ponudi da otkupi taj deo, to se nije dogodilo.287
6.2. Rezultati privatizacije i materijalni poloaj medija i novinara

Loe privatizacije i netransparentnost vlasnitva nad medijima, imali su za
posledicu materijalne probleme koji su dodatno produbljeni ekonomskom krizom,
to je rezultiralo i loim materijalnim poloajem novinara. Po Zakonu o privatizaciji288 iz 2001, godine trebalo je privatizovati 109 medija do kraja 2007. Privatizovano je njih 56, od ega je 18 privatizacija kasnije raskinuto. U 37 sluajeva je
privatizacija zaustavljena zbog kolizije Zakona o lokalnoj samoupravi ili Zakona o
glavnom gradu s medijskim zakonodavstvom, devet medija nije moglo da nae kupca na aukcijama, a sedam se ugasilo. O materijalnim problemima svedoi i podatak
da je u prvoj polovini 2011. prodaja novina opala za 3,32 odsto.289 Poslodavci u
medijima ignoriu predlog granskog kolektivnog ugovora za zaposlene u medijima,
koji bi trebalo da doprinese ouvanju njihovih prava. Prosene zarade zaposlenih u
medijima manje su od proseka u dravi i kasne ponekad i godinu dana, pa su esti
trajkovi novinara.290
Generalno, socioekonomski poloaj zaposlenih u medijima u Srbiji se ocenjuje kao nepovoljan, a kao osnovni problemi u profesiji vide se i gubitak novinarske
autonomije i jak pritisak na zaposlene u medijima, pri emu skoro 60% novinara u
Srbiji strahuje od gubitka posla, dok bi vie od 20% njih napustilo novinarstvo im
im se ukae prilika za bolji posao, zakljuuje se na osnovu rezultata nauno-istraivakog projekta Centra za medije i medijska istraivanja Fakulteta politikih nauka
Univerziteta u Beogradu. Prema istom istraivanju prosean novinar u Srbiji nema
286
287
288
289
290
Danas, 6. jul, str. 12 i Politika, 4. maj, str. 9.

Kurirska koalcijia i druge muke, Vreme, 22. decembar. Dostupno na: http://www.vreme.
com/cms/view.php?id=1026324.
Sl. glasnik RS, 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07.
Danas, 6. jul, str. 5 i 19. avgust, str. 4.
Politika, 4. i 20. maj, str. 9 i 8.
285
radno vreme, pod stresom je, malo zarauje, izloen je pritiscima i zabrinut za svoju
budunost.291
Medijski prostor ugroavaju i piratske radio i tv stanice. Po podacima iz Medijske strategije, do 1. avgusta 2011, ukupno je izdato 455 dozvola za emitovanje tv
i radio programa. Istovremeno, u zemlji je radilo 56 piratskih tv i radio stanica, iako
je pre toga ugaeno 160 piratskih emitera. Koliko piratski emiteri mogu da budu
opasni svedoi i sluaj vlasnika divlje radio stanice Bos iz Surina. On je uhapen u
oktobru, posle upozorenja da prestane sa emitovanjem programa jer ometa komunikaciju kontrolnog tornja i pilota, zato to je uao u njihov frekventni sektor.292
6.3. Profesionalizam i mediji

Neki mediji u Srbiji ne potuju profesionalne i etike standarde koji propisuje Kodeks novinara Srbije, Zakon o informisanju i drugi propisi. Najee se kre
zabrana diskriminacije, pravila o zatiti maloletnika od pornografskog i ostalih neprimerenih sadraja, zatita privatnosti i pretpostavka nevinosti. Brojne su zamerke
i na sadraj tv programa. Procenjuje se da 97 odsto njih nije preporuljivo za decu
do 12 godina starosti. Istovremeno, jedan od najeih prekraja koji ine tv emiteri
je pogreno oznaavanje uzrasta za koji je prikladan odreeni program. Pomenimo i
istraivanje Centra za digitalne medije Pozitiv po kome 61 odsto ispitanika smatra da u tv vestima u Srbiji treba da bude manje politiara kao i da 63 odsto anketiranih smatra da u tim vestima treba da bude vie pozitivnih primera iz drutva. U
istom istraivanju, dve treine anketiranih istie da treba da bude vie obrazovnih
programa a treina njih smatra da ima malo dokumentarnih emisija.293
Prole godine poelo je da radi prvo samoregulatorno telo u okviru medijskog sektora Savet za tampu. Cilj osnivanja Saveta je da svojim odlukama utie na dosledniju primenu profesionalnih standarda, a posredno i samog Zakona o
javnom informisanju, to bi dovelo i do smanjivanja broja postupaka koji se vode
protiv medija zbog povreda tog zakona. Savet prati potovanje kodeksa novinara u
tampanim medijima i reava predstavke pojedinaca i institucija povodom konkretnih sadraja tampanih medija. Pored toga on ima zadatak da sprovodi edukaciju
za postupanje u skladu sa kodeksom i jaanje ugleda medija, a takoe je nadlean
za medijaciju izmeu oteenih pojedinaca, institucija i redakcija. Savet moe da
izrekne javnu opomenu u sluajevima krenja etikih standarda.294 U njemu svoje
predstavnike imaju medijske asocijacije i udruenja novinara, a u Komisiji za albe
tri lana predstavljaju javnost.
291
292
293
294
Vie o nalazim ovog istraivanja dostupno na: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/

uploads/2011/07/Profesija-na-Raskr%C5%A1%C4%87u.pdf.
Blic, 27. oktobar, str. 15.
Danas, 10. oktobar, str. IV.
O radu Saveta za tampu vie na: http://www.savetzastampu.rs/.
286
Komisija za albe Saveta za tampu je krajem oktobra ove godine donela i

prve odluke o albama na tekstove objavljene u dnevniku Press i nedeljniku NIN.
Ona je ocenila da je u pomenutom tekstu u Pressu povreeno pravo na privatnost a
po vaeim pravilima ovaj dnevnik je u obavezi da objavi odluku Saveta. Komisija
je odbila prigovor biveg ministra zdravlja Tomice Milosavljevia uz obrazloenje
da se lanak u NIN o aferi sa nabavkom vakcina protiv svinjskog gripa u vreme
njegovog mandata tie politike a ne graanske linosti imenovanog.295
Ove godine je RRA morala da reaguje kada je krajem oktobra na jednom od
tri tv kablovska kanala Kopernikusa poelo emitovanje vesti u aranmanu Srpske
napredne stranke. Naime, lan glavnog odbora ove partije Zoran Bokovi je na godinu dana zakupio osam sati programa ovog kanala. Lider SNS, Tomislav Nikoli,
izjavio je da njegova stranka nema veze ni sa jednim medijem, ali je Republika
radiodifuzna agencija tim povodom upozorila da je partijama zabranjeno da van
predizbornih kampanja zakupljuju program na radio i tv stanicama jer nisu registrovane za proizvodnju njihovih programa pa je donela odluku da Kopernikus stavi
pod celodnevni nadzor.296
Upravni odbor Javnog servisa Srbije se u maju izvinio graanima Srbije
i susednih drava koji su u devedesetim godinama prolog veka, u programima
ove kue, bili predmet uvreda, kleveta i sadraja koji bi odgovarali dananjem
pravnom odreenju govora mrnje.297 Novinarska udruenja su pozdravila ovaj
potez uz isticanje da je zakasneo i podseanje da je Nezavisno udruenje novinara
Srbije (NUNS) 2009. godine podneo krivine prijave protiv N. N. lica u medijima zbog krivinog dela organizovanja i podsticanja na izvrenje genocida i ratnog
zloina.298
Krenje profesionalnih standarda najee je u brojnim rijaliti tv programima
koji se emituju na nekoliko tv stanica pa je RRA poetkom godine naloila televizijama Pink i Hepi da iz rijaliti programa Dvor i Parovi izbace svaki sadraj koji
ugroava razvoj maloletnika i naruava dostojanstvo linosti, za ta je povod bila
tua dva uesnika i donela obavezujue uputstvo da se program koji nije pogodan
za mlae od 18 godina moe emitovati samo od ponoi do est sati ujutru.299
Prilian broj televizija u Srbiji sistematski kre Zakon o oglaavanju. RRA je
objavila da je u 2010. godini Javni servis 2.475 puta prekrio ovaj zakon i zamerio
mu da ima malo programa za decu kao i onih iz kulture i nauke.300 RRA je, govo295
296
297
298
299
300

Blic, 21. oktobar, str. 2 i Danas 2223. oktobar, str. 5.
Blic i Danas, 24. maj, str. 9 i 5, Kurir, 25. maj, str. 3 i NIN, 26. maj, str. 31.
Vie o inicijativi NUNS da se ispita ponaanje novinara u vreme ratova u bivoj Jugoslaviji vidi
u: Izvetaj 2010, II.2.8.5.
Politika, 25. april, str. 6. Informacija o uporedenom pregledu prekraja Zakona o oglaavanju
nacionalnih televizijskih emitera dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDFVESTI/Uporedni_prikaz.pdf.
287
rei o prekrajima Zakona o oglaavanju, ocenila da su sudovi spori i to potkrepila

podatkom da je od 8.000 podnetih prijava u 2010. procesuirano tek nekoliko. Istovremeno, agencija je navela da su u prvoj polovini 2011. zabeleena 2.123 prekraja
te vrste, to je znatno manje nego u istom periodu 2010.301
U toku ove godine bilo je prekraja profesionalne etike kada je zatita maloletnika ili privatnosti u pitanju ali i govora mrnje u medijima. Pomenuemo samo
neke od njih, kao recimo objavljivanje pisma Aide Raljanin, islamske aktivistkinje,
punog uvreda za Aidu orovi, aktivistkinju NGO u Novom Pazaru.302 Odgovor
Raljaninove Aidi orovi, objavljen u listu Danas, Poverenica za ravnopravnost,
Nevena Petrui, takoe je ocenila uvredljivim govorom mrnje.303 Veernje novosti su, recimo, objavile neskremblovane, velike fotografije etvorogodinjeg deaka koji je teko povreen pri samoubistvu njegovih roditelja,304 a dnevnik Kurir
takoe neskremblovanu fotografiju maloletnice iz Kurumlije koja se izgubila.305
Donete su i neke sudske presude koje ukazuju na neprofesionalnost medija
od kojih spominjemo prvu koja je doneta zbog govora mrnje protiv LGBT populacije. Naime, Vii sud u Beogradu je, u prvom stepenu, ocenio da komentari italaca
objavljeni na internet sajtu PRESS online podstiu mrnju i nasilje protiv ove populacije. On je zabranio objavljivanje tih komentara i naloio dnevniku Press da, o
svom troku, objavi presudu u celosti.306
6.4. Suenja i pritisci na novinare

Po podacima NUNS, od 212 fizikih i verbalnih napada na novinare u Srbiji u poslednje etiri godine, procesuirano je samo njih 17 i to veinom u prekrajnom postupku.307 Ima ak i sluajeva pretnji smru, a mnogi novinari su bili
fiziki napadani.308 Dva novinara Tanjuga su pretuena i razbijena im je kamera
na kosovskom administrativnom prelazu Jarinje dok su pratili proteste kosovskih
301
302
303
304
305
306
307
308
Veernje novosti, 10. avgust, str. 4.

Danas, 13. februar, str. 6.
Vidi vie u Aida Raljanin pisala Tadiu, Blic, dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/
Politika/237934/Aida-Rasljanin-pisala-Tadicu.
Veernje novosti, 9, 11. i 13. decembar i naslovna strana.
Kurir, 26. novembar, str. 15.
Vidi. Saoptenje GSA, 7. jun.
Veliki je broj lanaka u novinam akoji obavetavaju o ovim napadima pa je nemogue sve
nabrojati, pa navodimo samo neke kao na primer pretrnje smru novinarima TV B92 (Politika, 9.
april, str. 9), novinaru dnevnika Sportski urnal u Novom Pazaru (Danas, 23. septembar, str. 3),
novinaru regionalne tv u Novom Pazaru (Beta, 17. oktobar), novinarima Veernjih novosti i agencije BETA (Danas, 9. april, str. 4), dopisnicima Danas iz Novog Pazara i Vranja (Danas, 21. oktobar, str. 7 i 89. oktobar, str. 6), novinarima lista Alo (Blic, 31. oktobar, str. 11), novinaru Pravde
(Saoptenje UNS, 3. novembar), novinarki Politike u Jagodini (Tanjug, 18. oktobar), novinarima
tabloidnog dnevnika Kurir (Kurir, 27. mart, str. 3, 1. april. str. 6, 12. maj, str. 10, 20. maj, str. 7, 8.
jun, str. 17, 15. avgust, str. 11 i 5. septembar, str. 18 i 20. novembar, str. 12) i mnogim drugim.
288
Srba,309 U oktobru je napadnut saradnik radija Slobodna Evropa iz apca,310 a

istog meseca su nepoznate osobe kamenovale prostorije TV Prima iz Bajine Bate i
otetile redakcijski automobil.311
6.4.1. Odabrani sudski postupci. Neke odluke koje su sudovi doneli u 2011.
potvrdile su da napadai na novinare mogu da raunaju na blage kazne. Tako je Prvi
osnovni sud u Beogradu u maju kaznio prvooptuenog napadaa na snimatelja TV
B92 Boka Brankovia, kome su slomljeni noga i kamera, sa 10 meseci kunog zatvora, a dvojici njegovih pomagaa sud je izrekao kazne od 6 odnosno 4 meseca zatvora,
uslovno na tri godine. Novinarska udruenja su protestovala zbog blage kazne uz podseanje da je napada koji je naneo lake telesne povrede narodnom poslaniku Velimiru Iliu osuen na dve godine zatvora.312 Suenje se nastavlja pred viim sudom.
Poto je u maju ukinuo presude prvostepenog suda od po tri meseca zatvora
(koje su bile ispod zakonskog minimuma) dvojici napadaa na kolumnistu nedeljnika Vreme Teofila Pania uz obrazloenje da prvostepeni sud nije pouzdano zakljuio da su osueni znali da napadaju novinara, Apelacioni sud je, u postupku po albi
tuilatva u kojoj se istie da je prvostepeni sud dao preveliki znaaj olakavajuim
okolnostima, pravosnano osudio dvojicu napadaa na Pania na po godinu dana
zatvora.313
Isti apelacioni sud je u julu ukinuo i presudu jednom od voa navijaa fudbaskog kluba Partizan za nasilniko ponaanje i ugroavanje bezbednosti novinarke
TV B92 Brankice Stankovi. On je prvostepenom presudom osuen na 16 meseci
zatvora a apelacioni sud je ocenio da prvostepeni sud nije na nesumnjiv nain utvrdio da je osueni uinio dela koja mu se stavljaju na teret utiranje enske lutke i
skandiranje Otrovna si kao zmija, proi e kao uruvija.
Najvie panje izazvala je optunica za nanoenje tete sigurnosti Srbije, a
protiv novinara novosadskog Graanskog lista. Naime, taj list je objavio poverljiv
izvetaj o stanju odbrane Srbije koje je ocenjeno kao katastrofalno. Posle protesta
novinarskih udruenja, javnosti i poverenika za informacije od javnog znaaja, republiki javni tuilac Zagorka Dolovac je dala garancije da e optunica biti odbaena. To je potvrdio i portparol ovog tuilatva Tomo Zori ali je dodao da e se o
tom sluaju voditi nova istraga.314
esta su bila i suenja medijima i novinarima za klevetu i uvredu. Tako je
dnevnik Danas osuen da plati 942.000 dinara jer je tekstom, koji je objavio 2006.
godine, a koji su objavila jo dva dnevnika, naruio ugled nekoliko poarevakih
policajaca. Sud je odluio da celokupnu kaznu naplati od Danasa, a tom dnevniku
309
310
311
312
313
314
Danas, 3. avgust, str. 14.

Politika, 18. oktobar, str. 9.
Vreme, 26. maj, str. 22.
Tanjug, 3. novembar.
Danas, 17. oktobar, str. 4, Politika, 20. i 23. oktobar, str. 8 i 10, Vreme, 27. oktobar, str. 20. Vie
o ovome vidi u II.2.
289
je ostalo da, umesto od suda i drave, trai naplatu od dva dnevnika koji su formalno
nesolventni. Struna javnost je ovo ocenila kao vid cenzure i ugroavanje opstanka
tog dnevnika.315 U novembru je dopisnik Danasa iz Novog Sada osuen da plati
60.000 dinara kazne za klevetu ili da odlei dva meseca u zatvoru posle procesa u
kome nije sasluan nijedan svedok i nije izveden nijedan dokaz koji je predloio.316
Povoljniji ishod je imalo suenje aanskom novinaru Stojanu Markoviu poto je
apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo ranije izreenu novanu kaznu zbog povrede
ugleda narodnog poslanika Velimira Ilia.317
Ovo su samo neki odabrani sluajevi koji se tiu suenja novinarima jer je
nemogue nabrojati sve njih, ali treba napomenuti da je po pisanju Kurira najvie
tubi za uvredu i klevetu podneto protiv ovog tabloidnog dnevnika. U vie tubi
nekoliko biznismena i jednog steajnog upravnika od ovog dnevnika se trai odteta
od preko 210 miliona dinara, pa je ocenjeno da su astronomski odtetni zahtevi pritisak na novinare da ne piu istinu i pokuaj da se list ugasi.318
Konano mora se pomenuti i to da i pored viegodinjih obeanja vlasti da
e pronai ubice novinara Dade Vujasinovi, Slavka uruvije i Milana Pantia, ni
u 2011. nije dolo otkrivanja poinilaca ovih zloina.319 Republiki tuilac Zagorka
Dolovac je izjavila da ima indicija da su u istrazi o smrti Dade Vujasinovi dokazi
namerno sakrivani kao i da to lii na sluaj kada je Dravna bezbednost sakrivala
dokaze u istrazi o smrti Slavka uruvije.320 Tuilac za organizovani kriminal, Miljko Radosavljevi, najavio je brzo reavanje ubistva Slavka uruvije,321 a u vezi s
tim ubistvom objavljeno je da je pripadnik zemunskog klana Milo Simovi izjavio
da je uruviju ubio Miroslav Kurak, nekadanji pripadnik DB, koji ivi u Tanzaniji.322 Do zavretka rada na ovom izvetaju nisu predoene nove injenice o tim
ubistvima, ali su u maju, po drugi put, nepoznata lica oskrnavila spomen plou na
mestu ubistva uruvije.
7. Neka otvorena pitanja u vezi finansiranja politikih

aktivnosti i kampanja politikih partija u Srbiji
Uoena potreba za transparentnim finansiranjem i radom politikih stranaka,
primenom mera za suzbijanje i spreavanje korupcije i pozitivnim reenjima koja
reguliu ovu oblast u zemljama EU doveli su do novih zakonskih promena u ovoj
315
316
317
318
319
320
321
322
Danas, 4. april, str. 4, Blic, 8. april, str. 9 i Vreme, 7. april, str. 5.

Danas, 2. novembar, str. 5.
Politika, 26. jul, str. 8.
Kurir, 19. i 20. april, str. 6
O nereenim ubistvima moe se vie videti u svim ranijim Izvetajima Beogradskog centra za
ljudska prava (od 1998. do 2010. godine).
Danas i Blic, 8. april, str. 5 i 14.
Politika i Kurir, 11. avgust, str. 9 i 13.
Blic, 12. april, str. 16.
290
oblasti. Jo u septembru 2010. godine GRECO323 je doneo 10 preporuka upuenih

Srbiji u pogledu finansiranja politikih stranaka, a Narodna skuptina ih je decembra 2010. godine usvojila i objavila i odreen je rok od 18 meseci za implementaciju ovih preporuka.
U cilju ispunjavanja ovih obaveza, sa izvesnim zakanjenjem ipak je juna
2011. godine usvojen novi Zakon o finansiranju politikih aktivnosti324 koji ukljuuje i neke preporuke Evropske komisije i Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Miljenja o kvalitetu i potencijalnoj efikasnosti novih reenja koja zakon donosi su
podeljena, ali se ini da postoji konsenzus da, uz izvesne mane, to jeste napredan
zakon, a eventualni nedostaci bi trebalo da se ispravljaju kada praksa to pokae.325
Prednosti ili eventualne mane novih zakonskih reenja svakako nisu vidljivi ove
godine, ali e efekti izmena biti merljivi ve idue godine poto se 2012. godine
odravaju izbori na republikom i lokalnom nivou. Iako ne postoji do sada nijedna
presuda ili sudsko tumaenje koje bi ilo u korist dobroj ili looj praksi ovog zakonodavnog reenja, u samom zakonu postoje sporne odrednice koje ve sada
moemo tumaiti.
Zakon o finansiranju politikih aktivnosti, za razliku od starog, predvia mogunost za politike stranke da uzimaju od banaka i drugih finansijskih organizacija
kredite, to bi moglo da se tumai tako da se uzimanje zajmova od fizikih lica ili
firmi smatra nedoputenim.326 Kao privatni izvori finansiranja u lanu 7 navode
se lanarine, prilozi, naslea, legati, prihod od imovine kao i bankovni zajmovi.
Dakle, moemo pretpostaviti da su ovakvi zajmovi zabranjeni, s druge strane time
moemo biti zadovoljni jer postoji manja mogunost korupcije i povlaenih kredita
od strane banka nego pravnih i fizikih lica. Otplata duga banci ne moe da se vri
iz sredstava koje stranka dobija za redovne aktivnosti, ve iskljuivo iz privatnih
izvora. Stranke moraju Agenciji da dostave ugovor s bankom, na osnovu ega ovo
regulatorno telo dalje prati i proverava od kojih sredstava stranka vraa novac.
Uzimanje kredita u bankama moe biti problematino, posebno ako je ugovorena kamata znatno nia od trine, ako je dui rok otplate ili doe do oprosta
duga. Takva davanja bi se mogla tretirati kao prilozi. Ako banka pristane da otpie
dug, onda ona postaje donator, pod uslovom da kredit koji je dala ne prevazilazi
ogranienje za donacije pravnih lica, a to je 200 prosenih plata. Dodatne probleme
bi otvorilo uzimanje kredita za finansiranje kampanje i otplata tog kredita u narednim godinama jer u momentu kada stranka predaje izvetaj o izvorima finansiranja
kampanje Agenciji za borbu protiv korupcije i kada on bude javno objavljen, ni
323
324
325
326
GRECO (The Group of States against Corruption) nastoji da obezbedi javnost finansiranja
stranaka i drugih politikih subjekata, kao i efikasnu kontrola, a sve u odgovarajuem pravnom
okviru koji politikim subjektima omoguava da pribavljaju sredstva, uz potovanje ogranienja
koja spreavaju nedozvoljeni politiki uticaj. Preporuke su dostupne na http://www.coe.int/t/
dghl/monitoring/greco/evaluations/round3/GrecoEval3(2010)3_Serbia_Two_EN.pdf.
Vie o novousvojenom Zakonu o finansiranju politikih aktivnosti vidi u I.4.14.4.1.
Danas, 12. jul, str. 3.
291
javnost ni Agencija, koja proverava tanost i potpunost podataka iz izvetaja, nemaju potpuni uvid u to odakle e stranka trokove kredita da podmiri, odnosno ko
je u krajnjoj liniji finansirao tu kampanju. Time se efekat transparentnosti gubi, a
to je osnovna intencija ovog zakona. ini se da duina otplate kredita nije dobro
obuhvaena zakonom jer kada otplata prevazilazi godinu, to e verovatno biti sluaj, nemogue je odrediti iz godinjih finasijskih izvetaja tane uslove kreditiranja.
Agencija za borbu protiv korupcije treba, u skladu sa zakonom da popuni praznine kroz uvoenje dodatnih propisa. Agencija je direktno ovlaena da regulie ova
pitanja kroz lanove 27, 28 i 29. Ovi lanovi koji se tiu podnoenja izvetaja kazuju da se sastav izvetaja moe menjati po nalozima Agencije bez potrebe zakona pa
je ovo vrlo dobro reenje.
Zakon otvara i izvestan prostor za zaobilaenje obaveza, to je inae opte
mesto u finansiranju politikih subjekata. Jedan od naina za to je da donator koji
eli da donira sumu veu od limita to ne uradi direktno, ve da za njega to uine
trea lica. Ovde je veoma vaan nain na koji e se vriti kontrola jer se podzakonskim aktima ne mogu direktno spreiti zloupotrebe. Post festum kontrola je zakonom ubrzana, a izvetaje je mogue traiti i tokom kampanje i zahtevati ih i od
drugih aktera saradnika, marketinkih agencija. S druge strane, na raspolaganju je
i monitoring trokova, odnosno uporeivanje izvetaja s onim to je utvreno kao
trokovi na terenu.
Neki od moguih oblika zloupotreba su izvlaenje novca iz javnog preduzea koje je pod rukovodstvom struktura odreene stranke i potom njegovo vraanje
u legalne tokove preko rauna nekog privatnog preduzea ili osobe bliske stranci.
Isto tako, novac od priloga velikih donatora se moe usitniti na sume koje su
zakonom dozvoljene i koje e potom stranaka armija uplaivati preko sopstvenih
rauna.327 Mogue je i da se sastave fiktivni ugovori o poslovnotehnikoj saradnji
koji prikrivaju stvarni izvor sredstava.
Novi zakon navodi da je zabranjeno davanje priloga politikom subjektu
preko treeg lica, i da je zabranjeno prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga (l. 13). Jedan od naina da Agencija ovo kontrolie je npr. uporeivanje
visine iznosa priloga sa prijavljenim iznosima ili sa linim bogatstvom registrovanog davaoca priloga.
Zakonom je praenje izborne kampanje regulisano na sledei nain. Za potrebe trokova kampanje stranke otvaraju poseban raun koji bi Agencija mogla da
kontrolie, a sama Agencija trebalo bi da angauje volontere koji e monitoringom
kampanje na terenu pratiti svaki detalj kampanje i potom svoju raunicu uporeivati
sa onom koju stranke dostave. Mehanizam za otkrivanje ovakvih zloupotreba je
dvojak revizija troenja sredstava javnih preduzea, koja su mogui izvor nelegalnog finansiranja, kontrola finansiranja stranaka koja bi polazila od monitoringa
njihovih trokova, i koja bi uzimala u obzir i saznanja ili sumnje o krenju zakona na koja ukau privrednici ili ljudi iz samih stranaka. Agencija za borbu protiv
327
Danas, 26. septembar str. 3.
292
korupcije, ali i javni tuilac, treba da reaguju na sumnje da postoje mahinacije s

novcem u izbornim kampanjama, a jedini nain za proveru podataka iz izvetaja o
finansiranju je njihovo uporeivanje s podacima nezavisnog monitoringa. Stav 4 iz
lana 32 daje pravo Agenciji da zahteva podatke od onih koji su u njihovo ime i za
njihov raun (politikih subjekata) dobijali podatke, ukoliko su ti podaci Agenciji
neophodni za obavljanje poslova propisanih ovim zakonom znai da agencija ima
uvek mogunost da dopuni svoje istraivanje svim podacima dostupnim dravnim
organima i npr. medijskim kuama, tamparijama i ostalim koji su ukljueni u finansijske transakcije tokom kampanje.
Politike partije u Srbiji imaju jo jedan put do sticanja sredstava koji izlazi
iz okvira nadlenosti Agencije za borbu protiv korupcije, a donekle obesmiljava
njene napore. Naime, do dodatnog novca za kampanju partije mogu doi i preko nevladinih organizacija ime bi se mogla izbei stroga pravila novog zakona o finansiranju. Iako je Grupa drava Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO) u
nekoliko navrata upozoravala da je veliki problem to partije u Srbiji imaju pravo
na osnivanje nevladinih organizacija, postojei Zakon o udruenjima to im i dalje
dozvoljava.328 Nisu ni sve preporuke ove organizacije nale svoje mesto u zakonskom tekstu, a one su se odnosile na kontrolu korienja sredstava u javnoj svojini
za potrebe partije i kontrolu poklona, na poloaj nezavisnog, spoljnjeg revizora i na
mogunost da kontrolom budu obuhvaene ne samo stranke nego i sve druge institucije ili organi koji su povezani sa strankom ili su pod njenom kontrolom.329
Na javnoj raspravi o nacrtu ovog zakona istaknut je jedan problem koji se
odnosi na meanje nadlenosti Dravne revizorske institucije (DRI) i Agencije za
borbu protiv korupcije, potencijalnu hijerarhiju ove dve nezavisne institucije i pitanje autonomnosti dva nezavisna regulatorna tela sa izvesnim odgovornostima i
mandatima u ovoj oblasti. Naime, predlog jedne odredbe zakona bio je da Agencija
za borbu protiv korupcije nakon obavljene kontrole finansijskih izvetaja politikog
subjekta moe uputiti Dravnoj revizorskoj instituciji zahtev za obavljanje revizije
tih izvetaja, u skladu sa zakonom. U toku rasprave traeno je da se ova odredba
brie iz zakonskog teksta jer je predlaga ovog amandmana smatrao da se tako daje
pravo Agenciji da Dravnoj revizorskoj instituciji odreuje subjekte revizije, ime
se ugroava samostalnost i nezavisnost DRI. Ipak odredba ije se brisanje zahtevalo
amandmanom nije brisana ve je izvestan kompromis postignut brisanjem odredbe
narednog stava koji je predviao da o obavljenoj reviziji DRI postupa po ovakvom
zahtevu i obavetava Agenciju o sprovedenoj kontroli. U jedinom preostalom stavu
ovog lana (l. 34) precizirano je da se zahtev za obavljanje revizije moe uputiti
u skladu sa zakonom kojim se ureuje nadlenost Dravne revizorske institucije.
Ovom izmenom se nije u potpunosti ispunio zahtev predlagaa amandmana iji je
argument da izmeu dravnih organa koje je osnovala Narodna skuptina Srbije,
a koji su nezavisni i samostalni u svom radu, ne sme postojati hijerarhijski odnos,
328
329
Veernje novosti, 15. juli, str. 3.

Politika, 4. mart, str. A1.
293
niti je u potpunosti postignuta nezavisnost DRI kao najvieg organa revizije javnih
sredstava, koji samostalno odluuje o subjektu revizije, predmetu i obimu revizije,
kao i o vremenu vrenja revizije.330
ini se da je ovo meanje nadlenosti331 bilo jedan od motiva (ili izgovora) da Dravna revizorska institucija donese i objavi odluku da finansijski izvetaji
politikih partija nee biti predmet revizije u tekuoj godini i da se najavi mogunost da stranke budu ukljuene u njihov redovan program revizije u narednoj
godini. Pored objanjenja da je odlaganje kontrole uslovljeno nedostatkom prostora
i kadrovskim kapacitetima DRI, problem moe biti i to to novi zakon o finansiranju politikih aktivnosti ne sadri odredbu maksimalnog iznosa koji stranka moe
da potroi u kampanji, a zakanjenje u donoenju zakona dovelo je do toga da su
stranke izbegle kazne za eventualno nepodnoenje godinjih izvetaja o finansiranju
za prolu godinu.332
Ostaje da se vidi kakvi e efekti primene novog zakona biti i da li e reenja
koja on nudi omoguiti veu transparentnost finansiranja politikih subjekata i tako
uticati na smanjenje nivoa korupcije.
8. Poloaj branitelja333 ljudskih prava

Ostvarivanje jednog od osnovnih prava koje proklamuje Deklaracija Ujedinjenih nacija o braniteljima ljudskih prava334 prava svakoga da u procesu zagovaranja i zatite ljudskih prava bude zatien u sluaju krenja svojih ljudskih prava
(st. 1 l. 9 pomenute deklaracije) u 2011. godini u Srbiji nije bilo obezbeeno na
adekvatan nain od strane drave. Kao i prethodnih godina malo je uraeno i malo
volje pokazano da bi se animozitet prema braniteljkama i braniteljima umanjio u
dravi u kojoj je doskora narodni parlament bio mesto gde se otvoreno govori s mrnjom prema njima, uglavnom onima najaktivnijim na polju zatite ljudskih prava.
Pritisak na branitelje je danas vie suptilan i uglavnom injen od nedravnih aktera,
ali odgovornost za nekanjavanje poinioca pretnji i napada na branitelje moe se
pripisati samo dravi.
330
331
332
333
334
Politika, 4. jun, str. A1.

Zakonom o dravnoj revizorskoj instituciji je predviena nadlenost ove institucije da vri finansijsku kontrolu politikih stranaka.
Politika, 20. septembar, str. A6.
Ovaj termin bie korien zbirno da oznai braniteljke i branitelje ljudskih prava.
Declaration on the Right and Responsibility of Individuals, Groups and Organs of Society to
Promote and Protect Universally Recognized Human Rights and Fundamental Freedoms, usvojena rezolucijom 53/144 Generalne skuptine Ujedinjenih nacija 8. marta 1999. godine, tekst
dostupan na engleskom jeziku na http://www.unhchr.ch/huridocda/huridoca.nsf/(Symbol)/A.
RES.53.144.En.
294
Upravo posebna zatita branitelja je osnovna oblast koja bi bila regulisana

konkretnom strategijom vlade o braniteljima ljudskih prava a koja bi bila osmiljena i izraena u saradnji sa civilnim drutvom, to je predloeno na konferenciji
dravnog i nevladinog sektora, predstavnika nezavisnih regulatornih tela i novinara
odranoj krajem godine u Beogradu.335 Predloena strategija bi, kako je zakljueno,
morala ukljuiti formiranje unutar institucija vlasti jednog centralnog punkta (organa/tela) za rad na unapreenju poloaja branitelja, zatim kontinuirano obuavanje
kroz treninge u oblasti ljudskih prava i rodne ravnopravnosti sudija, tuioca i predstavnika policije, takoe omoguavanje i podsticanje nadgledanja sudskih postupaka
od strane branitelja, obezbeivanje i omoguavanje odravanja svih mirnih protesta
branitelja i, to je najvanije, mnogo efikasnije procesuiranje sluajeva pretnji i napada na branitelje ukljuujui brzu, efikasnu i transparentnu istragu pretnji i napada
u cilju stvaranja bezbednog okruenja za branitelje u Srbiji.
U tom smislu, nakon fizikih napada i nanoenja telesnih povreda LGBT
osobama u drugoj polovini godine, a nakon zabrane odravanja Parade ponosa,
predstavnici najaktivnijih organizacija za zatitu ljudskih prava ove populacije u
Srbiji, nakon protesta ispred Vlade Srbije su u razgovorima sa predstavnicima vlasti zahtevali da se hitno donesu izmene Krivinog zakonika i da se uvede institut
zloina iz mrnje, poznat u komparativnom pravu, kojim bi se tee kanjavala sva
krivina dela ako za motiv imaju mrnju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji ili
nekom drugom osnovu.336 Nekanjivost napada na branitelje se nastavlja i nakon
izvesnih unapreenja krivinog zakonodavstva iz 2009. godine. Tuilatvo nikada
do sada nije pokrenulo postupak za krenje odredbi o zabrani diskriminacije koje
tite branitelje od ugroavanja njihove bezbednosti pri zalaganju za potovanje ravnopravnosti (st. 2 l. 387 KZ).
LGBT aktivisti se i dalje suoavaju s pretnjama na dnevnom nivou i njihova
fizika bezbednost je jo uvek u velikoj opasnosti, a poruke mrnje upuene LGBT
osobama najee su centralna tema pretnji pripadnicima marginalizovanih grupa
i njihovih branitelja. Homofobne poruke su tokom 2011. godine bile ispisivane na
fasadi Omladinskog centra CK13 u Novom Sadu,337 ije su prostorije bile meta
uestalih napada tokom cele godine.338
Braniteljke ljudskih prava su viene kao najugroenije i meta napada dodatno motivisanih rodnom diskriminacijom i mrnjom. U 2011. godini pretnje i psihiko nasilje nad braniteljkama se nastavljaju. Istaknutoj braniteljki iz Novog Pazara je
335
336
337
338
O konferenciji vie na web sajtu Uprave za ljudska i manjinska prava na http://www.ljudskaprava.gov.rs/sl/vesti/prema-nacionalnoj-politici-o-braniteljkama-i-braniteljima-ljudskih-prava.

Vie o ovim dogaajima na web sajtu organizacije Gej strejt alijansa na adresi: www.gsa.org.rs.
Novosadske ustanove/organizacije koja kroz kulturne aktivnosti podstie debatu i edukuje na
temu problema nacionalizma, ksenofobije, desnog ekstremizma i faizma.
Tri molotovljeva koktela na CK 13, Dnevnik, 30. septembar, str. 14; Osuen napad na
CK13, Blic Vojvodina, 22. novembar, str. 3; Topovski udar baen u dvorite kluba, Danas,
3. avgust; str. 22, Loa reakcija drave na incidente u Vojvodini, Danas, 9. avgust, str. 4.
295
nakon objavljivanja njenog novinarskog teksta u dnevnom listu Danas339 i pretnji

koje su povodom teksta usledile obezbeena policijska zatita,340 dok je druga eminentna braniteljka iz istog grada nakon uestalih pretnji pokrenula parnini postupak
radi objavljivanja demantija u lokalnom listu Sandak Press za niz kleveta protiv
nje i organizacije za zatitu ljudskih prava koju predvodi. Pravni tim organizacije za
zatitu ljudskih prava Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM je u martu podneo etiri krivine prijave u ime nevladine organizacije ene u crnom zbog fizikih
napada i pretnji po ivot i imovinu aktivistkinja ove organizacije po osnovu krivinih dela Rasne i druge diskriminacije (l. 387 KZ), ali i Nasilnikog ponaanja (l.
344 KZ).341 U julu mesecu usledila je krivina prijava protiv nepoznate osobe koja
je kreirala fejsbuk profil Zaustavite mentalno nasilje zabranite ene u crnom
koji je sadrao i otvorene pozive na nasilje i ubistvo NVO aktivistkinja.342
U oktobru su u dva sluaja prinudnih iseljenja branitelji iz nevladinih organizacija ene u crnom i Regionalni centar za manjine, iako mirno protestujui
nezakonitim iseljenjima na Novom Beogradu i Banovom brdu, bili privoeni u policijske stanice zbog navodnog ometanja slubenog lica u vrenju dunosti, odnosno
ometanja pravde, nakon ega su puteni.343 Moe se oekivati da e se u narednom
periodu branitelji suoavati sa novim pritvaranjima u sluajevima prinudnih evikcija iji se broj konstantno uveava s obzirom da je veliki broj neformalnih naselja
na listama za ruenje.
Internet sajtovi pojedinih organizacija za zatitu ljudskih prava, kao to su
YUCOM i Gej strejt alijansa bili su hakovani tokom 2011. godine, a navedene
organizacije jo nisu dobile informacije o preduzetim istragama po podnetim krivinim prijavama.
Uloga branitelja u kreiranju politika nije dovoljno jaka s obzirom da je prisutan manjak komunikacije izmeu vlade i parlamenta s jedne i nevladinih organizacija s druge strane kad je u pitanju kreiranje novog zakonodavstva i nedostatak volje
predstavnika najvie dravne vlasti da usvoje kulturu ljudskih prava i sugestije koje
u tom smislu dolaze od organizacija civilnog drutva. Napredak je samo donekle
uinjen na nivou parlamenta uvoenjem institucije javnog sluanja krajem 2010.
godine.344 Meutim jasan mehanizam za ukljuivanje organizacija za zatitu ljudskih prava u proces izrade zakonskih tekstova jo uvek ne postoji.
339
340
341
342
343
344
Hidab, marama kao politika, Danas, 10. februar, str. 6.

Aidi orovi policijska zatita, Danas, 24. februar, str. 1.
Informacije dobijene u komunikaciji sa organizacijom za zatitu ljudskih prava Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM specijalizovanoj za pruanje besplatne pravne pomoi za sluajeve krenja ljudskih prava, pri emu je jedan od posebnih programa zatita i sudsko zastupanje
branitelja ljudskih prava.
Ibid.
Ibid.
Poslovnik Narodne skuptine, tekst dostupan na internet sajtu Narodne skuptine na adresi:
http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-.872.html.
296
Prilikom usvajanja novog Zakona o parninom postupku, ali i novog Zakonika o krivinom postupku nisu prihvaene urgencije civilnog sektora da se ukinu/
preinae odredbe koje stavljaju organizacije specijalizovane za zatitu ljudskih prava u neravnopravan poloaj sa advokaturom i javnim slubama pravne pomoi u
sudskim postupcima ograniavaujui tako graanima pravo na pristup pravdi, na
jednakost zatite prava pred sudovima i pravo na zastupanje. Koalicija za pristup
pravdi koju ini niz renomiranih nevladinih organizacija krajem meseca novembra
izdala je saoptenje za javnost u kojem su izneti kljuni stavovi civilnog sektora
o ovim zakonodavnim izmenama.345 O spornim odredbama kritiki se izjasnila i
Poverenica za zatitu ravnopravnosti svojim saoptenjem.346 Osim opte odredbe o
punomoniku koji po novom reenju moe biti iskljuivo advokat (l. 85, st. 1) novog ZPP, ovakvo opredeljenje je predvieno i u odredbama o besplatnoj pravnoj pomoi (l. 170), koju e detaljno urediti novi poseban zakon. Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoi bio je predmet javne rasprave krajem godine,347 te se usvajanje
u parlamentu oekuje u 2012. godini. Takozvana primarna pravna pomo, odnosno
davanje poetne ili opte pravne informacije i poetnog pravnog saveta e, prema
radnoj verziji zakona, biti besplatna i opta, odnosno dostupna svima za sve vrste
postupaka, a moi e da je pruaju i udruenja graana (uz advokate i organe dravne/organe lokalne samouprave). Za razliku od toga, sekundarnu pravnu pomo,
koja se ogleda u konkretnom pravnom savetu, sastavljanju podnesaka, medijaciji i
zastupanju, a koju e uz ispunjenost odreenih uslova graani ostvarivati besplatno
ili uz deliminu naknadu trokova tek nakon odluke nadlenog organa (po predlogu
bi to bilo Ministarstvo pravde), u potpunosti e pruati samo advokati. Udruenja
graana e, kao i slube pravne pomoi u jedinicama lokalne samouprave, moi da
zastupaju stranke samo u upravnom postupku pod odreenim uslovima. Prema jednoj od alternativa teksta lana 23 radne verzije zakona (Pruaoci sekundarne pravne
pomoi) ovakvu vrstu pravne pomoi e moi da pruaju i pravne klinike osnovane
na pravnim fakultetima.348
Stigmatizacija organizacija za zatitu ljudskih prava je u medijima jo uvek
uveliko prisutna te je neophodno ulagati kontinuirane napore na edukaciji novinara
o ljudskim pravima i drutvenoj ulozi branitelja i ohrabriti ih da prenose informacije
o braniteljima koje su u veoj meri objektivne i izbalansirane. Novinari, kao mogui
i esti branitelji ljudskih prava imaju posebnu ulogu u irenju kulture ljudskih pra345
346
347
348
Drava ograniava pristup pravdi, tekst dostupan na internetu na adresi: http://www.e-novine.

com/drustvo/55990-Drava-ograniava-pristup-pravdi.html.
Miljenje Poverenice za ravnopravnost od 27. septembra dostupno na internet sajtu ove institucije na adresi: http://www.ravnopravnost.gov.rs/search.php?search=parni%C4%8Dnom+postup
ku&submit=Trazi.
12.12.2011, vie na internet sajtu Ministarstva pravde na adresi: http://www.mpravde.gov.rs/lt/
news/vesti/odrzana-javna-rasprava-o-radnoj-verziji-zakona-o-besplatnoj-pravnoj-pomoci.html.
Tekst nacrta, tok javne rasprave i razliiti dokumenti ukljuujui pregled komparativnopravne
prakse u ovoj oblasti mogu se preuzeti sa internet sajta Ministarstva pravde na adresi: http://
www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/besplatna-pravna-pomoc.htm.l.
297
va, ali evidentan je nedostatak inicijative i civilnog i novinarskog sektora za koordinisanje i bliu saradnju u ostvarivanju ove znaajne drutvene uloge.349
Odnos nezavisnih regulatornih tela prema braniteljima je afirmativan i predstavnici ovih institucija blisko sarauju sa braniteljima na projektima, seminarima,
dajui zajednika saoptenja i u konsultacijama prilikom pokretanja sudskih i drugih postupaka za zatitu ljudskih prava. Uspostavljanje posebnih tela/sektora unutar
nezavisnih institucija koji bi svoj rad fokusirali na zatitu prava i unapreenje poloaja branitelja ljudskih prava znaajno bi doprineo njihovom bezbednijem poloaju
i destigmatizaciji u drutvu.
Finansiranje aktivnosti branitelja jo uvek je nekonzistentno i neodrivo jer
ne postoji interes dravne i vlasti lokalnih samouprava da finansiraju organizacije
za zatitu ljudskih prava. Prema podacima iz juna sredstva za rad u 2011. godini je
obezbedilo samo 37 odsto nevladinih organizacija u Srbiji, dok svaka peta organizacija nema obezbeene fondove za rad u 2012. godini.350
Poseban problem u finansiranju je jo uvek isti budetski kanal koji se koristi
za finansiranje nevladinih organizacija gde su ukljuene i politike, verske, sportske
i omladinske organizacije (takozvana linije 481 ili dotacije za nevladine organizacije). Inicijativa za diverzifikaciju budetske linije iz 2008. godine nije naila na
odgovor ni u 2011. godini. Nalazi trogodinjeg istraivanja koje su sprovele organizacije civilnog drutva Centar za razvoj neprofitnog sektora i Transparentnost Srbija,
predstavljeni u mesecu maju ove godine, pokazali su da su razliitim zloupotrebama
preko budetske linije za nevladine organizacije finansirani i centri za socijalni rad,
muzeji, kole, biblioteke i policijske uprave (koji dobijaju sredstva iz budeta po
drugim osnovama), ali i pojedinci i privredna drutva, meu kojima na primer i graevinsko preduzee Brankovi koje je 1,9 miliona dinara dobilo od Ministarstva
za infrastrukturu.351 Rezultat navedenog projekta je i prva internet baza korisnika
sredstava iz ove budetske linije (koja dodue ne obuhvata sve javne prihode dodeljene u ove svrhe jer ne ukljujuje sredstva iz budeta lokalnih samouprava), a
simptomatino je i to to je ovakva transparentnost ostvarena na sajtu jedne nevladine organizacije,352 a ne na primer Ministarstva finansija.353 Uredba Vlade kojom
bi trebalo da budu ureeni jasni kriterijumi, uslovi, nain i postupak dodele sredstava udruenjima graana nisu usvojene do kraja 2011. godine iako je novi Zakon o
udruenjima poeo da se primenjuje 2010. godine. Ova uredba bi mogla znaajno da
doprinese spreavanju postojeeg upliva politikih uticaja u dotiranje organizacija
349
350
351
352
353
Jedan od zakljuaka sa gore navedene konferencije o braniteljima ljudskih prava.

Nalazi istraivanja Stanje u sektoru civilnog drutva koje je za organizaciju Graanske inicijative sproveo Ipsos stratedik marketing predstavljeni u Medija centru 20. oktobra. O ovome i
u tekstu Projekti plaaju civilno drutvo, Danas, 21. oktobar, str. 4.
Pomagali stranke, crkvu, policiju, muzeje i kole, Danas, 14. maj, str. 4.
Centar za razvoj neprofitnog sektora navedena baza je dostupna na adresi: http://www.crnps.
org.rs/nvobudzet.
Iz autorskog teksta Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti
objavljenog u tekstu: Konzumenti sa pozicije 481, Politika, 24. maj, str. A14.
298
civilnog drutva, ali i destigmatizaciji istih s obzirom da su nepotpune i netane informacije o finansiranju (koje bi tako bilo transaprentno i bolje kontrolisano) esto
vodile neopravdanim optubama i predrasudama prema braniteljima ljudskih prava.
9. Pregled presuda Evropskog suda za ljudska

prava u odnosu na Srbiju
Tokom 2011. godine nastavljen je trend porasta broja predstavki podnetih
Evropskom sudu za ljudska prava protiv Republike Srbije. Prema podacima s kraja
oktobra 2011. godine pred Sudom u Strazburu je bilo oko 6.100 predstavki protiv Srbije o kojima jo nije bilo odlueno, to Srbiju po broju predstavki stavlja na sedmo
mesto, iza Rusije, Turske, Ukrajine, Rumunije, Italije i Poljske drava sa daleko
veim brojem stanovnika.354 Do sada je Sud u odnosu na Srbiju doneo ukupno 61
(u 54 presude je utvrena makar jedna povreda Konvencije), a tokom ove godine 12
presuda.355 Zastupnik Srbije pred ESLJP je tokom 2011. godine postigao dogovor o
poravnanju u 77 predmeta, i svi osim jednog koji se odnosio na lanove 2 (pravo na
ivot) i 3 (zabrana muenja, neovenog postupanja i kanjavanja) Konvencije, tiu
se povrede prava na pravino suenje (l. 6), a na osnovu kojih je iz budeta Srbije
na ime naknade nematerijalne tete isplaeno ukupno 297.500 evra.356
I dalje se najvei broj predstavki podnosi zbog dugog trajanja sudskih postupaka i neizvrenje pravosnanih presuda domaih sudova.357 Meu komuniciranim
predstavkama ima nekoliko velikih grupa predmeta koji se zasnivaju na slinim
injenicama. Sudu je podneto oko 1.500 predstavki zbog navodnih povreda zabrane
diskriminacije i neusaglaene domae prakse u sluajevima koji se tiu isplata nekadanjim vojnim rezervistima,358 oko 100 predstavki koje se tiu reizbora sudija,
kao i 6 sluajeva u kojima podnosioci tvrde da su njihove bebe koje su navodno
preminule nakon poroaja, ustvari nelegalno date na usvajanje.359
354
355
356
357
358
359
Statistiki podaci preuzeti sa: http://www.echr.coe.int/NR/rdonlyres/92D2D024-6F05-495E-A7144729DEE6462C/0/Chart_EN_31102011.pdf, i http://www.echr.coe.int/NR/rdonlyres/962F25712D85-4879-94CC-5D699E3F1A65/0/PCP_Serbia_en.pdf?.

Pregled presuda donetih u 2012. godini u odnosu na Republiku Srbiju, dostupan na: http://
www.zastupnik.mpravde.gov.rs/cr/articles/statistika-i-pregledi/pregled-presuda-donetih-u-2012
.-godini-u-odnosu-na-republiku-srbiju.html.
Podaci dobijeni od Ministarstva pravde Republike Srbije na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog znaaja.
Izvetaj o radu Zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava za period januar 2011. godine jun 2011. godine, str. 1, dostupan na http://www.zastupnik.mpravde.gov.rs/uploads/cr/statistika-i-pregledi/izvestaj-o-radu-za-period-januar-jun-2011.-godine/
Izvestaj_o_radu_jan-jun2011.pdf.
Vidi Vukovi protiv Srbije, predstavka br. 17153/11.
Vidi Jovanovi protiv Srbije, predstavka br. 21794/08.
299
Veliki broj predstavki graana Srbije podnetih Sudu u Strazburu ukazuju na

brojne tekoe u zatiti ljudskih prava pred domaim sudovima, kao i na nepoverenje graana u domae pravosudne organe. Iako je praksa ovog Suda imala izvesnog
uticaja na razvoj sudske prakse u Srbiji, i dalje se ne moe rei da domai sudovi
adekvatno primenjuju Konvenciju, a problem kome bi trebalo posvetiti posebnu panju jeste neodgovarajue citiranje presuda Evropskog suda sumarno pozivanje na
Konvenciju, a ne na konkretne odluke Suda i bez odgovarajueg obrazloenja.360
U cilju smanjenja broja predstavki i pritiska na Sud, ali i zbog proirenja uticaja Konvencije u postupcima pred domaim telima,361 u procesno zakonodavstvo
Srbije362 unete su odredbe koje omoguavaju ponavljanje pravosnano okonanog
parninog postupka po predlogu stranke ukoliko ona stekne mogunost da upotrebi
odluku ESLJP kojom je utvrena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od
uticaja za donoenje povoljnije odluke.363 Odgovarajuu odredbu sadri i novousvojeno krivino procesno zakonodavstvo koje predvia mogunost podnoenja zahteva za zatitu zakonitosti ako je pravnosnanom odlukom ili odlukom u postupku
koji je prethodio njenom donoenju povreeno ili uskraeno ljudsko pravo i sloboda
okrivljenog ili drugog uesnika u postupku koje je zajameno Evropskom konvencijom, a to je utvreno odlukom Evropskog suda.364 Ove odredbe meutim do sada
nisu imale iru primenu u praksi.365
9.1. Pravo na pravino suenje (l. 6 Konvencije)

9.1.1. Duina trajanja krivinog postupka u kome je od suda traeno da odlui o imovinsko-pravnom zahtevu Risti protiv Srbije.366 Podnosioci predstavke
su kao oteeni u krivinom postupku protiv njihovog oca M. P. zbog krivinog
dela nedavanja izdravanja, istakli imovinsko-pravni zahtev u toku krivine istrage 29. maja 2003. alili su se zbog duine trajanja krivinog postupka jer sudovi
360
361
362
363
364
365
366
Zakljui izneti na okruglom stolu Reforma Evropskog suda za ljudska prava i uticaj prakse Suda na domae reformske procese i praksu, odranom 7. oktobra 2011. godine u Palati
Srbije. Izvetaj sa Konferencije dostupan na: http://www.zastupnik.mpravde.gov.rs/lt/articles/
dokumenti/izvestaji/okrugli-sto-reforma-evropskog-suda-za-ljudska-prva-i-uticaj-prakse-sudana-domace-reformske-procese-i-praksu.html.
U skladu s Recommendation No. R (2000) 2 of the Committee of Ministers to member states
on the re-examination or reopening of certain cases at domestic level following judgments of
the European Court of Human Rights, od 19. januara 2000, dostupna na: https://wcd.coe.int/
ViewDoc.jsp?id=334147&Site=CM.
O ovome vidi vie u II.1.2.
lan 426, st. 11 Zakona o parninom postupku. Slinu formulaciju u l. 422, st. 1, ta. 10 sadri i Zakon o parninom postupku koji se primenjivao do kraja 2011. godine.
lan 485, st. 3 Zakonika o krivinom postupku.
U istraivanju sudske prakse koje je Beogradski centar za ljudska prava sprovodio tokom 2011.
godine, a kojim su obuhvaeni skoro svi osnovni i vii sudovi u Srbiji, uoena su svega dva
zahteva u kojima su se stranke pozvale na ove odredbe.
Predstavka br. 32181/08, presuda od 18. januara 2011.
300
nisu odluivali o njihovom zahtevu usled zastarevanja krivinog gonjenja. ESLJP

je prilikom odluivanja, uzeo u obzir da sluaj nije bio posebno sloen, a da se
ticao pitanja od izuzetne vanosti za podnosioce predstavki. Sud je takoe cenio
i to to je do zastarelosti, koja je za posledicu imala gubitak mogunosti da se o
zahtevu podnosioca predstavke odlui u krivinom postupku, dolo zbog toga to
su sudovi u nekoliko navrata pravili due pauze u postupanju i mnogo puta odlagali
roita. Sud je posebno istakao injenicu da bi domai sudovi morali da postupaju
s posebnom marljivou u sluajevima koji se tiu dece, kao i da osim obaveze da
osiguraju pravino suenje za osuenog, moraju i da prue zatitu rtvama, posebno
kada se radi o ranjivim i maloletnim osobama. Na osnovu raspoloivih dokaza Sud
je zakljuio da su za otezanje postupka, koji je uzevi u obzir trenutak od kada se
Konvencija primenjuje u odnosu na Srbiju trajao 5 godina i 7 meseci i nije ispunio
zahteve suenja u razumnom roku, bili krivi pravosudni organi, te je konstatovao
povredu stava 1 lana 6 Konvencije.
9.1.2. Trajanje postupka u kome sud reava pitanja od znaaja za porodine
odnose Veljkov protiv Srbije.367 Podnositeljka predstavke vodi parnini postupak za strteljstvo i izdrvnje z svoju erku roenu 2002. godine, koji je u
toku ve vie od pet godina pred sudovima istog stepena. Ona se alila da nije bila
u mogunosti da izgradi odnos sa svojom erkom, koja je ostala da ivi s ocem,
usled duine trajanja postupka i neizvrenja reenja o privremenoj meri iz juna i
decembra 2006. godine. Evropski sud je u jednoj tki presude pobrojo okolnosti
koje ukazuju na nedovoljnu mrljivost domeg sud etiri suenj odloen su
usled orgnizcionih pitnj u smom sudu; sudu je treblo preko godinu dn d
objedini postupk po tubm obe strne u sporu; godinu i dv mesec d odlui o
privremenoj meri; preko mesec dn d dostvi lbe tuenog n reenje o privremenoj meri vioj sudskoj instnci; nije bilo ktivnosti domeg sud u periodim
izmeu 16. jun i 18. decembr 2008. godine, i izmeu 9. decembr 2009. i 17. jun
2010. godine; nije dto nikkvo objnjenje z estomeseno odugovlenje prilikom odreivnj nove institucije koj bi treblo d obvi vetenje.
Evropski sud je ponovo istakao da se u predmetima poput ovog zahteva
posebn mrljivost s obzirom n mogue posledice koje moe imti predugo trajanje postupk, posebno na uivnje prv n potovnje porodinog ivot, a jo
vie ukoliko se sporni postupk odnosi n starateljstvo nad detetom, i utvrdio je d
je dolo do povrede ln 6, stv 1 Konvencije.
9.1.3. Neizvrenje pravosnanih presuda kojima se utvruje pravo na novanu naknadu zbog povrede prava iz radnih odnosa Rakovi i Milutinovi protiv
Srbije368 i Milunovi i ekrli protiv Srbije.369 U predmetu Rkovi i Milunovi
spornim domim prvosnnim presudama njihov nekadanji poslodavac (drutve367
368
369
Predstavka br. 32181/08, presuda od 19. aprila 2011.

Predstavke broj 1789/07 i 28058/07, presuda od 31. maja 2011.
Predstavke br. 3716/09 i br. 38051/09, odluka o prihvatljivosti od 17. maja 2011.
301
no preduzee) obavezan je d podnositeljkm isplti odgovrjue iznose n ime

potrivnj po osnovu nknde zrde n koju su one imle prvo dok su bile
na obaveznom plaenom odsustvu, trokov prninog postupk, kao i prateih
doprinosa z penzijsko i zdrvstveno osigurnje. Ove su takoe uestvovale u Programu za reavanje vika zaposlenih u svom preduzeu.
U vezi s tvrdnjom da im je povreeno pravo na imovnu, Sud se pozvao na
svoje ranije presude u slinim sluajevima370 i na praksu Ustavnog suda Srbije371
koji je u injenino slinom predmetu, utvrdio da se smo uee u programu vika
zaposlenih ne moe tumaiti kao odustajanje od prava koja proistiu iz nereenih
potraivanja u vezi s radnim odnosima, te da lica u slinoj faktikoj situaciji kao
podnositeljke imaju pravo na ostvarivanje prava koja pristiu i iz prgrm vik
zpslnih i iz prstlih ptrivnj n snvu zpslnj, pr prstnk rdng
dns. Prema tome, Sud je zakljuio da presude domaih sudova u korist podnositeljki spadaju u okvir znaenja lana 1 Protokola 1, i da se ne moe smatrati da je
dui propust organa da izvre ove presude u skladu nacionalnim zakonodavstvom,
te je utvrdio povredu Konvencije.
Kada je u pitanju povreda lana 6, stav 1, Sud opet nije naao nijedan razlog
da odstupi od ranije zauzetog stava u slinim predmetima poto je dunik u dravnoj i drutvenoj svojini, a period neizvrenja je trajao izmeu tri godine i jedanaest
meseci i est godina i sedam meseci, te je utvrdio povredu EK. Sud je u skladu s postojeom praksom naloio dravi Srbiji da podnositeljkm predstvki iz sopstvenih
sredstava isplati iznose dosuene domim prvosnnim presudm.
U pokuaju iznalaenja sistemskog reenja za spreavanje ponavljanja krenja prava na pravino suenje u sluajevima neizvrenja presuda protiv dunik
drutvenih preduze koj su se nlzil u postupku privtizcije, u odnosu n
koje je Agencij z privtizciju donel odluku o restrukturirnju, i ispunjavanja
obaveze usvajanja generalnih mera za izmenu postojee sudske prakse, Vrhovni kasacioni sud je 22. februara 2011. godine usvojio pravno shvatanje da se izvrni postupci koji se odnose n npltu novnih potrivnj iz rdnog odnos utvrenih
izvrnim isprvm protiv dunik, subjekt privtizcije u restrukturirnju, nee
prekidti, da e se prekinuti postupci nstviti i okonti.372
U odluci o prihvatljivosti u sluaju Milunovi i ekrli, ESLJP je rzmtro
delotvornost ustvne lbe kao pravnog leka u ovoj vrsti predmeta. Sud je uzeo
u obzir relevntne odredbe Ustv Republike Srbije, Zkon o Ustvnom sudu,
Zkon o privtizciji, relevntnu prksu domaih sudova, posebno Ustvnog sud,
Odluke Vieg sud u Krgujevcu, ko i gore pomenuto Prvno shvtnje Vrhov370
371
372
Kaapor i dr. protiv Srbije, predstavke br. 2269/06, itd, presuda od 15. januara 2008; Crnianin
protiv Srbije, predstavke br. 35835/05, itd, presuda od 13. januara 2009; Grievi protiv Srbije,
predstavke br. 16909/06, itd, presuda od 21. jula 2009.
Predmeti U-95/2008 i U-143/2007, odluke od 29. novembra 2009. i 4. decembra 2009.
Pravno shvatanje Vrhovnog kasacinog suda o sprovoenju izvrenja s odvojenim miljenjem, od
25. marta 2011, dostupno na: http://www.vk.sud.rs/pravno-shvatanje-sprovodjenje-izvrsenja.html
302
nog kscionog sud iz februara 2011. godine, i konstatovao da oigledno postoji

napredak u domoj sudskoj prksi u vezi s voenjem izvrnog postupk protiv
preduze u procesu restrukturirnj. Pohvalivi pokuaj drave da usvoji mere za
usaglaavanje s praksom Evropskog suda, ovaj sud je ipak konstatovao da nije ispunjen posebn zhtev po kome bi drv treblo d isplti iznose dosuene u predmetnim prvosnnim presudm iz sopstvenih sredstava.
Sud nije prihvatio argumente Vlde d jedn od podnositeljki nije uopte
podnel ustvnu lbu, d drug, nakon to je dobila odluku Ustavnog suda u svoju korist, nije podnel zhtev Komisiji z nkndu tete, niti je pokrenula poseban
parnini postupak, i proglasio je njihove predstavke prihvatljivim. ESLJP e i dalje
ustvnu lbu u nelu smtrti delotvornim domim prvnim sredstvom u okviru
znenj ln 35, stv 1 Konvencije u vezi s svim podnetim predstvkm poev
od 7. vgust 2008, ali se postupak naknade materijalne tete u ovakvim sluajevima nee smatrati delotvornim zato to Ustavni sud nije naloio dravi da isplati
iznose dosuene pravosnanim presudama, ve je samo urgirao kod nadlenog suda
da ubrza izvrenje presuda u pitanju.373
9.1.4. Prvo n nepristrsni sud orgi protiv Republike Srbije.374 Ovaj
predmet se tie albe zbog navodne povrede prava na pravino suenje iz lana 6
EK zbog duine trajanja ostavinskog postupka posle smrti oca podnositelja albe, koji je zapoet maja 1995. godine, a bio je u prekidu od 14. jun 1995. do 7.
septembr 2010. godine, zbog voenj vie prnic izmeu podnosioc i njegove
mehe. Sporni parnini postupk je jo uvek u toku, po zhtevu z ponvljnje
postupk koji je podneo podnosilc, nkon odluke VSS d odbije njegovu reviziju. Odluke prvostepenog sud u pogledu zhtev z ponvljnje postupk su u
dv nvrt ukidne po lbi, tko d je postupk jo u toku pred prvostepenim
sudom. Ostvinski postupk, nstvljen je 7. septembr 2010. godine, d sud jo
nije doneo prvosnnu odluku povodom zhtev z ponvljnje postupk, p se
ESLJP upitao zato to nije uinjeno rnije, nkon odluke VSS po reviziji od 20.
pril 2006. godine. Sud je utvrdio povredu prava na pravino suenje iz lana 6,
stava 1 EK.
Podnosilac albe takoe se alio i na sastav suda zbog navodne sumnje u
nepristrasnost sudije u paralelnom graanskom postupku koji je protiv njega pokrenula supruga ostavioca 2000. godine, posebno primetivi d su sudije B. i D.
uestvovle u rzmtrnju njegovog predmet pred Okrunim sudom i Vrhovnim
sudom 24. mrt 2004. godine i 20. pril 2006. godine, iko su oni ve odluivli
u istom predmetu u niim instncm. Sma injenica d se sudije nisu izuzele iz
odluivnj u predmetu podnosioc u drugoj i treoj instnci, po osnovu njihovog
373
374
Kao to je naglasio u pomenutoj odluci, ESLJP e nastaviti da prati razvoj sudske prakse srbijanskih sudova, posebno Ustavnog suda, te se njegova odluka o efikasnosti ovog pravnog
sredstva u naelu, i u pogledu pojedinih grupa predmeta moe menjati u naredom periodu.
Predstavka br. 34973/06, presuda od 3. novembra 2011.
303
rnijeg ue u postupku, za Sud nije bila dovoljna da bi ispunila zahteve subjektivnog testa nepristrasnosti. Meutim, po miljenju Sud u konkretnom sluju nije
bio zdovoljen objektivni test z ustnovljenje prv n nepristrsni sud, jer su obe
sudije, i B. i D. uestvovle u donoenju odluk koje su se odnosile na meusobno
povezane injenice u vezi sa sloenim odnosom ostavioca sa sinom i suprugom, a
poto su ti sporovi okonni nepovoljno po podnosioc, to moe stvoriti opravdane
sumnje u nepristrsnost pomenutih sudij, zbog eg je Sud izveo zkljuk d je
ln 6, stv 1 povreen i u spektu prv n nepristrasni sud.
9.1.5. Sistemski problem neujednaene sudske prakse domaih sudova ivi
protiv Srbije.375 Neujednaenost sudske prakse domaih sudova je jo jedan od sistemskih problema s kojima se suoava Srbija.376 S ovom predstvkom dostvljeno
je i 18 predstvki povodom istog pitanja, o kojima Sud jo nije odluivo, najverovatnije kako bi pratio dlji rzvoj prkse Ustvnog sud, koji e i sam razmatrati
identine albe.377
Vlada Srbije je 2000. godine i potom 2003. godine usvojila dve odluke kojima se dupliraju iznosi plata zaposlenih slubenika koji ive i rade na Kosovu.
MUP je 31. jnur 2000. godine odluilo d se policjcim n Kosovu uvev
osnovn zrd izmeu 2,5 i 4,5 procenta u zvisnosti od okolnosti, te je podnosiocu isplaivao uvenu zrdu u skldu s svojom odlukom, ne odlukom Vlde.
Pozivajui se na stav 1 lana 6 EK, g. ivi, radnik MUP iz Kosovske Mitrovice,
alio se da sudovi koji su odluivali o njegovom zahtevu da mu se isplati zarada
koja mu se duguje nisu bili dosledni drugim sudskim odlukama, odnosno da njegov zahtev nije usvojen, dok su brojne njegove kolege, koje su se nale u slinoj
situaciji uspele sa svojim tubenim zahtevima zasnovanim na istim injeninim i
pravnim osnovima.
Evropski sud ostao je pri svom stanovitu d iko se odreen odstupnj
u tumenju mogu prihvtiti ko sstvni deo svkog prvosudnog sistem koji
je, b ko i srpski, zsnovn n mrei sudeih i pelcionih sudov koji imju
ndlenost nd odreenom teritorijom, u slujevim podnosilc predstvki
suprotn tumenj proistekl su iz iste sudske ndlenosti, i podrzumevl su
nedosledno presuivnje o pravima mnogih lic u istoj situciji. Sve je to dovelo
do stnj trjne neizvesnosti, koje je zuzvrt morlo umnjiti poverenje jvnosti
u prvosue. Sud je utvrdio krenje ln 6 Konvencije zbog duboke i uporne
prvosudne neizvesnosti koju VSS nije isprvio n zdovoljvjui nin.
375
376
377
Predstavka br. 37204/08, presuda od 13. septembra 2011.

S ovim problemom kao sistemskim se od svih zemalja lanica Konvencije, suoavaju samo
Srbija i Rumunija. Vidi presudu u predmetu Raki i drugi podnosioci predstavki protiv Srbije
(br. 47460/07, od 5. oktobra 2010).
Komentar presude Zastupnika pred ESLJP Republike Srbije, dostupan na: http://www.zastupnik.mpravde.gov.rs/cr/articles/presude/u-odnosu-na-rs/zivic-protiv-srbije-broj-predstavke37204-08.html
304
9.1.6. Pravo na pristup sudu Juhas uri protiv Srbije,378 Dobri protiv
Srbije379 i oki protiv Srbije.380 Podnosilac albe u predmetu uri je advokat koji se alio na injenicu da se nadleni sud oglsio stvrno nendlenim z
odluivanje o nplti trokov z obvljnje slubene odbrne prilikom ispitivanja
osumnjienog u policiji, ime je dolo do povrede njegovog prv n pristup sudu i
povrede stava 1 lana 6. I optinski sud koji je doneo prvostepenu odluku i okruni
sud koji je ovu oduku potvrdio, smatrali su da o njegovom zahtevu ne treba da odluuju parnini sudovi, poto se sporni honorar odnosi na pretkrivini postupak, koji
je posebna vrsta administrativnog postupka, a ne zvanini krivini postupak.
Evropski sud je konstatovao da njegov zadatak nije da odluuje koji domi
sud (prnini ili uprvni) im ndlenost d odluuje o osnovnosti ovih zhtev.
Podnosilc predstvke nije dostvio primer dome sudske prkse, koji bi ukazao na
to da su se prnini sudovi u nekom drugom predmetu ko to je njegov proglsili
ndlenim ratione materiae, dok je drv, s svoje strne, dostvil prksu koj
ukzuje d je dome prvosue spremno d rzmtr veom rzliite tube u
uprvnim sporovima i d dosudi nkndu. ESLJP je na osnovu svih injenica kojima je raspolagao zkljuio d podnosilc predstvke nije bio lien pristup sudu
prilikom odluivnj o njegovim grnskim prvim i obvezm, te da nije bilo
povrede Konvencije.
Protiv podnosioca predstavke u predmetu Dobri, podneta je tuba Optinskom sudu u Novom Sdu 1986. godine u vezi s nepokretnom imovinom vrednosti 4.000.000 starih dinara. Nkon denominacije srpske vlute 14. decembr
1998. godine, Optinski sud delimino je presudio u korist podnosilc i primetio
je d je vrednost spor sd 50.000 novih dinr. Okruni sud uvio je lbu
tuioc 13. jnur 2005. godine i delimino presudio u njegovu korist. Podnosioci,
koje je zstupo dvokt, su potom zatraili reviziju. VSS je 14. jun 2006. godine,
odbcio njihov zahtev smatrajui da podnosioci nisu ovleni d je izjve, jer je
vrednost spor ispod veeg zkonskog limit od 15.000 novih dinr. U spisim
predmet nije bilo posebne odluke Optinskog sud kojom se utvruje vrednost
spora od 50.000 novih dinara, ve je sud samo potvrdio da su se stranke saglasile o
vrednosti spora. VSS je smatrao da je relevntn iznos od 4.000.000 strih dinr,
iz prvobitne tube, to je oigledno bilo mnje od 15.000 novih dinr limit po
relevntnim procesnim prvilim.
Evropski sud je smatrao d je VSS sud teio legitimnom cilju i d je postignut
rzumn srzmer izmeu upotrebljenih sredstv i cilj kome se teilo. Primenjeni zkonski prg, nije predstvljo neoprvdno menje u prvo podnosilc n
pristup sudu, ve pre legitimn i rzumn procesni zhtev, imjui u vidu smu
sutinu uloge Vrhovnog sud tj. d se bvi stvrim od izuzetne vnosti, on je Za378
379
380
Predstavka br. 48155/06, presuda od 7. juna 2011.

Predstavke br. 2611/07 i 15276/07, presuda od 21. juna 2011.
Predstavka br. 1005/08, presuda od 20. decembra 2011.
305
konom potpuno ovlen d odbci svku reviziju koju smtr nedozvoljenom i nije
bio vezn smim pozivnjem niestepenih sudov n iznos od 50.000 novih dinr
ko vrednost predmetnog spor. Vrhovni sud implicitno je zsnovo svoju odluku n prethodno obvezujuem shvtnju Graanskog odeljenja VSS, od 22. maja
2001, u pogledu denomincije srpske vlute, ukljuujui i rok koji podnosioci nisu
potovli. U tkvim okolnostim, Evropski sud nije nao nijedn rzlog d veruje
d je odluk VSS u konkretnom sluju proizvoljn, te je shodno smtro d nem
povrede prv iz ln 6, stv 1 EK.
Podnosilac predstavke u predmetu oki, je na odsluenju zatvorske kazne u
KPZ u Niu. On se obratio ESLJP jer je smatrao da krivini postupak protiv njega
nije bio pravian, jer mu je bio uskraen pristup Vrhovnom sudu. ESLJP je u ovom
predmetu utvrdio da je bilo jasno da je podnosilac imao rok od mesec dana od prijema presude donete po albi, u kome je trebalo da uloi zahtev za ispitivanje pravosnane presude to je on i uinio, preko zatvorske uprave. VSS je meutim grekom
odbacio njegov zahtev za ispitivanje zakonitosti kao neblagovremen, uzevi u obzir
datum kada je primio zahtev g. okia, ime je prekrio l. 428 ZKP i pravo na
pristup sudu iz stava 1 lana 6 EK. Pre odluivanja o meritumu ESLJP je odbacio
prigovor drave da nisu iscrpena sva pravna sredstava jer podnosilac predstavke
nije traio od tuilatva da uloi zahteva za zatitu zakonitosti, smatrajui da se ne
radi o pravnom sredstvu koje se mora iscrpeti. Sud je naglasio da nije na njemu
da utvruje kakav bi eventualni ishod imao zahtev za ispitivanje zakonitosti, koje
podnosilac nije ovlaen sam da podnese, ve to moe zahtevati od tuilatva koje
o tome donosi diskrecionu odluku.
9.2. Pravo na privatan i porodian ivot

9.2.1. Povreda prava na privatnost itanjem prepiske zatvorenika Miloevi protiv Srbije.381 Ovo je trea presud dobro ustnovljene sudske prkse u
kojoj je Sud naao povredu lna 8 Konvencije zbog otvaranja i itnja prepiske
ztvorenik. Podnosilc je izdrvo je kznu u KPZ Ni, i na vie pism koje je
slao na rzliite drese nalazio se pet zavoda u Niu, to je primetio sam ESLJP.
Evropski sud se pozvao na prvu presudu donetu protiv Srbije istim povodom u
predmetu Stojanovi.382
381
382
Predstavka br. 32484/03, od 18. januara 2011. O ovom predmetu je odluivalo trolano sudsko
vee uvedeno Protokolom 14 uz Konvenciju.
Predstavka br. 34425/04, presuda od 19. maja 2009. godine, vidi vie u Izvetaj 2009, II.2.12.
Komitet ministara Saveta Evrope usvojio je zavrne rezolucije u tri sluaja protiv Republike
Srbije (Stojanovi, Miloevi i Jovani) konstatujui da je Republika Srbija u potpunosti ispunila obaveze utvrene presudama koje su donete u ovim sluajevima, prevod Odluke Saveta
ministara Saveta Evrope CM/ResDH(2011), dostuan je na:
http://www.zastupnik.mpravde.gov.rs/lt/news/vesti/izvrsenje-presuda-evropskog-suda-za-ljudska-prava-stojanovic-jovancic-i-milosevic-protiv-srbije.html
306
9.3. Zabrana muenja

9.3.1. Nesprovoenje istrage zbog navodne torture Stanimirovi protiv Srbije.383 Podnosilac albe je zbog sumnje da je izvrio krivino delo ubistva, 10.
februara 2001. odveden u policijsku stanicu gde je nakon to je pretuen, priznao
da je uestvovao u ubistvu. Potom je jo u dva navrata bez advokata izvoen pred
istranog sudiju, kome se poalio na teko zlostavljanje u policiji usled koga je
pretrpeo ozbiljne povrede glave. Kada je etvrti put izveden pred sudiju u prisustvu
svog advokata, 16. marta 2001. godine, povukao je priznanje. U krivinoj prijavi
koju je podneo protiv nepoznatih policijskih slubenika, tvrdio je da je bio pretuen
bejzbol palicom, udaran, da su na njemu primenjivani elektro okovi u predelu genitalija, kao i da mu je policija pretila smru. Ipak, tuilac nije pokrenuo postupak
tim povodom, i uputio je podnosioca predstavke 24. septembra 2001. da kao supsidijarni tuilac u roku od 8 dana pokrene krivino gonjenje, to on nije uinio. Sud
koji je doneo presudu kojom ga je proglasio krivim i osudio na 40 godina zatvora,
konstatovao je da je on prebijan u policiji, i proglasio je neprihvatljivim dve izjave
koje je on dao u policijskoj stanici, ali je prihvatio tri izjave date istranom sudiji.
ESLJP je podsetio da kada neka osoba pouzdano tvrdi, kao u ovom sluaju, da
je pretrpela postupanje suprotno zabrani muenja od strane dravnih organa iz lana
3, ta odredba, bezuslovno zahteva postojanje delotvorne zvanine istrage i obavezu
vlasti da reaguju im se podnese zvanina prituba. U konkretnom sluaju, i pored
injenice da je u krivinom postupku protiv podnosioca predstavke utvreno da je
on muen u februaru 2001. godine i da su mogui poinioci identifikovani, krivina
istraga nije sprovedena, te je Sud konstatovao povredu lana 3 Konvencije.
Podnosilac predstavke je tvrdio da mu je povreeno i pravo na pravinu raspravu tokom odluivanja o krivinoj optubi koja mu je stavljana na teret, te da
upotreba priznanja koje je dao pred istranim sudijom 13, 14. i 19. februara 2001.
godine zbog zlostavljanja kome je bio izloen u policijskoj stanici treba da bude
zabranjena. Ne dovodei u pitanje da je podnosilac predstavke zaista zlostavljan u
policijskoj stanici i da su izjave koje je dao pred istranim sudijom zaista upotrebljene u krivinom postupku protiv njega, Vlada je tvrdila da to ne predstavlja povredu lana 6, poto te izjave nisu bile jedini dokaz protiv podnosioca predstavke.
ESLJP je meutim naglasio da u vezi s upotrebom dokaza u krivinom postupku
pribavljenih povredom zabrane muenja iz lana 3 vae posebna pravila, i da se
tada krivini postupci u celini smatraju nepravinim, bez obzira na to da njihovu
dokaznu vrednost u postupku. Sud je primetio da su domai sudovi utvrdili da je
podnosilac predstavke muen u policijskoj stanici i nisu prihvatili kao dokaz izjave
koje je on tamo dao 10. i 17. februara 2001. godine, ali su prihvatili izjave koje je
dao pred istranim sudijom 13, 14. i 19. februara 2001. godine. Lekarski izvetaji
potvruju da je podnosilac predstavke bio brutalno pretuen, da je bio podvrgnut
elektro okovima, pretnjama smru i guenju. S obzirom na ozbiljnost ovog mue383
Predstavka br. 26088/06.
307
nja koje je neposredno prethodilo priznanju datom pred istranim sudijom, Evropski
sud nije sumnjao da je podnosilac predstavke zaista dao to priznanje iz straha da e
ga policija dalje muiti. injenica da je policija mogla da obezbedi povratak podnosioca predstavke u zatvor i da nastavi da ga zlostavlja ak i poto je podnosilac
predstavke vraen u zatvor dokazuje da je njegov strah opravdan pa je Sud je naao
da je povreen stav 1 lan 6 Konvencije.
10. Suoavanje s prolou

Srbija je tokom 2011. godine konano uhapsila i u pritvorsku jedinicu MKTJ
prebacila Ratka Mladia, biveg komandanta glavnog taba vojske bosanskih Srba,
i Gorana Hadia, nekadanjeg predsednika vlade samoproglaene Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem i predsednika tzv. Republike Srpske
Krajine, i tako uinila dostupnim ovom sudu i poslednju dvojicu begunaca, optuenih za zloine izvrene na teritoriji Bosne i Hercegovine, odnosno Hrvatske.
Prvo je 26. maja u Lazarevu, selu kod Zrenjanina, u kui svog roaka uhapen Ratko Mladi, gotovo punih 16 godina nakon to je pred MKTJ optuen za
genocid, zloine protiv ovenosti i ratne zloine.384 Predsednik Republike Boris
Tadi je, saoptavajui javnosti da je Mladi uhapen, rekao da su akciju hapenja
koordinisano izvele Bezbednosno-informativna agencija i Sluba za otkrivanje ratnih zloina MUP.385 On je rekao i da su glupost komentari prema kojim je vlast
godinama znala gde je Mladi, a da je samo splet okolnosti doveo do toga da do
hapenja doe na dan kada je Beograd posetila visoka predstavnica EU za spoljne
poslove i bezbednosnu politiku Ketrin Eton (Catherine Ashton) i svega nekoliko
dana pre redovnog obraanja tuioca MKTJ Sera Bramerca (Serge Brammertz) Savetu bezbednosti UN u kom je on ocenio saradnju Srbije sa Tribunalom, a za koje
se znalo da znaajno utie na to da li e Srbija dobiti status kandidata za pridruenje
EU, to je bio jedan od najznaajnijih propagiranih ciljeva srbijanskih vlasti.386 To
obraanje Bramerca Savetu bezbednosti UN je za Srbiju i bilo pozitivno, poto se
u njemu zahvalio vlastima na hapenju Mladia i rekao da ono predstavlja odlian
rezultat, ali je i podsetio da je on bio u begu 16 godina, to je injenica koja postavlja uznemirujua pitanja o tome kako je mogue da je toliko godina uspevao
izbei dravne organe. Pozdravio je i najave srbijanske Vlade da e biti pokrenuta
istraga, odnosno krivini postupak protiv onih koji su Mladiu pomagali u skrivanju
i izraenu odlunost Vlade da otkrije i kazni svakog dravnog slubenika koji mu
384
385
386
Optunica protiv Ratka Mladia je dostupna na internet stranici MKTJ, http://www.icty.org/

case/mladic/4.
Vidi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=05&dd=26&nav_category=64
&nav_id=514622.
Vidi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=05&dd=26&nav_category=64
&nav_id=514770.
308
je pomagao.387 Visoki dravni funkcioneri su ne samo neposredno nakon Mladievog hapenja, nego i kasnije nagovetavali da e biti istraeno ko mu je pomagao
u skrivanju,388 ali do kraja godine na ovom polju nije bilo konkretnih rezultata, to
je u decembarskom obraanju Savetu bezbednosti UN istakao i Bramerc, koji je
rekao da je tokom novembarske posete Srbiji video da je preduzeto jako malo po
tom pitanju i izjavio da Tuilatvo MKTJ oekuje da se uini mnogo vie.389 U
meuvremenu, Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo presudu kojom je 10. decembra 2010. godine etvoro optuenih za pomaganje u skrivanju Mladia osloboeno
optube i kojom su optube protiv preostalih estoro optuenih odbijene zbog zastarelosti.390 Naloeno je ponovno suenje celoj grupi, pred novim sudskim veem,
i ono je poelo u decembru, kada je odlueno da e u postupku putem video-linka
svedoiti i Mladi.391 Reakcije opozicionih politikih stranaka na hapenje Mladia
nisu bile ni blizu tako otre kao kada je 2008. godine uhapen Radovan Karadi. Jedina parlamentarna stranka koja je osudila hapenje Mladia bila je Srpska
radikalna stranka (SRS) Vojislava eelja.392 Predsednik Srpske napredne stranke
(SNS) Tomislav Nikoli, koji je 2008. godine kao zamenik predsednika SRS predvodio veliki ulini protest zbog hapenja Radovana Karadia, tokom koga je dolo
do ozbiljnog sukoba protestanata i policije, ovog puta nije osudio hapenje jednog
od ratnih lidera bosanskih Srba, ve je izjavio da ga je ono iznenadilo i da u vezi
sa njim ima mnogo pitanja koja treba postaviti. Ko je to, ko je tog oveka jue
video, prepoznao, da li je moda Srbija znala sve vreme gde se nalazi Ratko Mladi,
ta je to odluilo da ba danas bude uhapen?, zapitao je Nikoli i dodao da se ne
radi o obinom oveku i da u Srbiji nikada nisu uspeli da nam ga predstave kao
zloinca i zlikovca.393 Uline proteste tokom kojih je dolo do nasilja i sukoba sa
policijom su na dan hapenja u Beogradu i Novom Sadu organizovale ekstremisti387
388
389
390
391
392
393
Vidi ceo tekst obraanja Sera Bramerca Savetu bezbednosti UN 6. juna 2011, http://www.icty.
org/x/file/Press/Statements%20and%20Speeches/Prosecutor/110606_proc_brammertz_un_sc_
bcs.pdf.
Predsednik Srbije je prilikom Bramercove posete Beogradu, 13. septembra izjavio da se istrauje
ko je prethodnih godina pomagao beguncima optuenim pred MKTJ (http://www.b92.net/info/
vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=13&nav_category=64&nav_id=541717), a predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa MKTJ Rasim Ljaji je pred narednu, novembarsku
posetu Bramerca Beogradu izjavio da e dravni organi napraviti rekonstrukciju kretanja svih
optuenih pred MKTJ, to bi trebalo da pomogne da se otkrije ko im je pomagao u skrivanju
(http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=03&nav_category=64&
nav_id=554710).
Vidi ceo tekst obraanja Sera Bramerca Savetu bezbednosti UN 7. decembra 2011, http://
www.icty.org/x/file/Press/Statements%20and%20Speeches/Prosecutor/111207_proc_brammertz_un_sc_bcs.pdf.
Politika, 22. jul, str. A9.
Politika, 22. decembar, str. A9.
Potpredsednik SRS Dragan Todorovi je izjavio da je hapenje Mladia jedan od najteih
trenutaka u srpskoj istoriji i gnusni in i da je siguran da taj in nee ostati nekanjen
(Danas, 27. maj, str. 5).
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=05&dd=26&nav_id=514658.
309
ke i nacionalistike organizacije Obraz i SNP nai 1389.394 U ovim protestima

uestvovalo je po nekoliko stotina ljudi, ali se na protestu koji je nekoliko dana
nakon hapenja organizovala SRS okupilo, prema procenama medija, oko 15.000
ljudi. I taj protest je zavren neredima, tj. sukobima sa policijom u kojim je bilo nekoliko desetina povreenih (uglavnom policajaca) i nakon kojih je uhapeno skoro
dve stotine ljudi, od ega pedesetak maloletnika.395 Prema rezultatima istraivanja
javnog mnenja izvrenog u maju, koje je objavila Kancelarija Nacionalnog saveta
za saradnju sa MKTJ, 51% ispitanika ne bi izruilo Mladia MKTJ, 34% podrava
hapenje, dok 40% anketiranih smatra da je on heroj.396
Goran Hadi je uhapen 20. jula na Frukoj Gori, nedaleko od manastira
Kruedol. Kao i nakon hapenja Mladia, predsednik Srbije Boris Tadi je istakao
da vlasti nisu znale gde se ovaj begunac skrivao.397 Tuilac za ratne zloine i koordinator akcionog tima koji je tragao za beguncima od MKTJ Vladimir Vukevi je
tada izjavio da je Hadi imao lani identitet, odnosno linu kartu na lano ime, da
je sa njim uhapena jo jedna osoba koja mu je pomagala u skrivanju, iji identitet
nije saopten i da je odravao kontakt sa svega nekoliko lica, meu kojim je bilo i
nekoliko svetenika Srpske pravoslavne crkve.398 Uprkos tome to su dravni organi u posedu ovakvih informacija, do kraja 2011, kao to smo ve pomenuli, nije
bilo konkretnih rezultata kad je u pitanju krivino gonjenje osoba koje su pomagale
prikrivanje optuenih pred MKTJ.
U pogledu suoavanja sa prolou, tj. utvrivanja injenica o zloinima izvrenim tokom ratova na prostoru bive SFRJ i krivinog procesuiranja odgovornih
za ove zloine, hapenja Mladia i Hadia bila su ne samo najznaajniji, nego i
najpozitivniji dogaaji u 2011. godini. Sva ostala znaajnija deavanja ne samo da
nisu doprinela utvrivanju odgovornosti za zloine i kanjavanju krivaca, nego su i
oivela sukobe izmeu vlasti drava u regionu i ugrozila saradnju izmeu pravosudnih organa ovih drava. Ranijih godina pogoranje u odnosima izmeu Bosne i Hercegovine i Srbije izazvali su postupci koji su u Srbiji pokrenuti protiv Ilije Juriia i
Ejupa Gania, zbog njihove navodne odgovornosti za napade na snage JNA i ubistva vojnika u Tuzli, odnosno Sarajevu 1992. godine,399 a 2011. godine tenzije je
394
395
396
397
398
399
Vidi npr. Danas, 27. maj, str. 12 i izvetaj Blica o protestu u Beogradu (http://www.blic.rs/
Vesti/Drustvo/256301/Nasilni-protesti-zbog-hapsenja-Mladica-u-Beogradu).
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/256813/Privedeno-179-demonstranata-povredjeno-11-gradjana-i-32-policajca.
Politika, 27. maj, str. A4.
http://www.slobodnaevropa.org/content/uhapsen_goran_hadzic/24270938.html.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=20&nav_category=64&
nav_id=526596.
Iliji Juriiu, nekadanjem stareini Ministarstva unutranjih poslova Bosne i Hercegovine, Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije stavlja na teret da je u maju 1992. godine izdao naredbu za napad na kolonu 92. motorizovane brigade JNA koja se povlaila iz Tuzle, u kome je
smrtno stradalo najmanje 50 vojnika JNA, a njih najmanje 44 ranjeno. U prvostepenom postupku on je proglaen krivim i osuen na 12 godina zatvora, ali je u postupku po albi 11. oktobra
2010. ova presuda ukinuta i predmet vraen na ponovno suenje, a Jurii puten na slobodu,
310
podgrejalo hapenje biveg generala Vojske Bosne i Hercegovine Jovana Divjaka u

Beu, na osnovu poternice koju je Srbija za njim raspisala zbog sumnje da je odgovoran za zloine nad vojnicima JNA u Sarajevu 1992. godine. Naime, Divjak je 3.
marta uhapen poto ga Tuilatvo za ratne zloine sumnjii za napad na vojnike
JNA u Dobrovoljakoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. godine (za isto delo sumnjii
se i nekadanji predsednik Predsjednitva Bosne i Hercegovine Ejup Gani, koji je
2010. priveden u Londonu ali nije izruen Srbiji jer je britanski sud zakljuio da je
postupak protiv njega pokrenut i koristi se u politike svrhe i da nema dovoljno
dokaza da bi Gani bio krivino gonjen).400 Sud u Kornojbergu (Korneuberg) je u
postupku po zahtevu Srbije za izruenje zakljuio da nema garancija da bi Divjak u
Beogradu imao pravino suenje. Sud je, izmeu ostalog, uzeo u obzir i to da ne
postoji sporazum o razmeni dokaza u sluajevima ratnih zloina izmeu BiH i Srbije, a kako se navodno mesto zloina nalazi van Srbije, ovo bi moglo dovesti do toga
da srpske institucije ne mogu doi do svih dokaznih sredstava, odnosno izjava svedoka.401 Uz to, uzeto je u obzir i to da je Tuilatvo MKTJ 2003. godine po zahtevu
koji je stigao iz Republike Srpske zakljuilo da ne postoje dokazi na osnovu kojih
bi se moglo razumno sumnjati da je Divjak odgovoran za optube koje su mu se
stavljale na teret.402 Dok je Divjak bio u pritvoru, u Sarajevu je nekoliko hiljada
graana u vie navrata protestovalo u znak podrke ovom generalu,403 a nezadovoljstvo postupcima srbijanskog Tuilatva za ratne zloine koje smatraju nastavkom
nacionalistike ratne politike Srbije iskazivali su i politiari iz BiH, sa izuzetkom
onih iz Republike Srpske.404 Tokom 2011. godine aktivnosti Tuilatva za ratne
zloine izazvale su nove tenzije i u odnosima izmeu Hrvatske i Srbije, to je na
kraju dovelo i do toga da u Hrvatskoj doe do izmena zakonodavstva koje oteava-
400
401
402
403
404
posle ega se vratio u Bosnu i Hercegovinu. U postupku po albi Apelacioni sud u Beogradu
je sasluao svedoke koje je predloila odbrana, a koje je prvostepeno vee odbijalo da saslua,
i utvrdio da njihovi iskazi dovode u pitanje dokaze na kojima je zasnovana osuujua presuda.
Inae, od samog poetka suenja posmatrai suenja su ukazivali na injenice, kao to je odbijanje da se sasluaju svedoci koje predlae odbrana, koje idu u prilog tvrdnji da Juriiu nije
omoguen pravian postupak (opirnije o ovome vidi Izvetaj 2010, II.2.13.2.2). Ejup Gani,
nekadanji predsednik Predsjednitva Bosne i Hercegovine, u Srbiji se sumnjii za izdavanje
naredbe za napad na vojnike JNA u Sarajevu 1992. godine, zbog ega je za njim raspisana poternica na osnovu koje je uhapen poetkom 2010. u Londonu, meutim, on tada nije izruen
Srbiji jer je britanski sud (City of Westminster Magistrates Court) na osnovu sprovedenog
ekstradicionog postupka zakljuio da je postupak protiv Gania u Srbiji pokrenut i koristi se u
politike svrhe. Do takvog zakljuka sud je doao poto mu je, izmeu ostalog, predoeno da
su istragu zbog dela za koje Gania sumnjii srbijansko Tuilatvo za ratne zloine ve vodili
Tuilatvo MKTJ i Tuilatvo BiH i da je u oba sluaja zakljueno da nema osnova za krivino
gonjenje, a da srbijansko Tuilatvo za ratne zloine ne poseduje nikakve nove dokaze koji bi
opravdali krivino gonjenje (detaljnije o ovome vidi Izvetaj 2010, II.2.13.2.1).
Detaljnije o Ganievom hapenju i odluci britanskog suda vidi Izvetaj 2010, II.2.13.2.1.
Vidi http://www.e-novine.com/region/region-bosna/49528-Osloboen-Jovan-Divjak.html.
Vidi faksimil dokumenta Tuilatva MKTJ, http://www.slobodnaevropa.org/content/tema_sedmice_jovan_divjak/2335988.html.
http://www.slobodnaevropa.org/content/tema_sedmice_jovan_divjak/2335988.html.
http://www.politika.rs/rubrike/region/Na-beckom-aerodromu-uhapsen-Jovan-Divjak.lt.html.
311
ju saradnju pravosudnih organa dveju drava. Naime, 5. januara je u Bosni i Hercegovini na osnovu meunarodne poternice uhapen Tihomir Purda, hrvatski dravljanin koji je 1991. godine uestvovao u odbrani Vukovara, koji je zajedno sa jo
dvojicom hrvatskih dravljana u Srbiji bio osumnjien za ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika i protiv koga je postupak zapoeo jo nekadanji Vojni sud. Dok je on
bio u pritvoru, Tuilatvo za ratne zloine je od Dravnog odvjetnitva Republike
Hrvatske zatrailo da uzme iskaze veeg broja svedoka koji su se nalazili na teritoriji Hrvatske da bi na kraju, poto je prikupilo iskaze 14 svedoka iz Srbije i 31 svedoka iz Hrvatske, odustalo od krivinog gonjenja sve trojice osumnjienih. Iz Tuilatva za ratne zloine je tada saopteno da niko od svedoka nije teretio osumnjiene
i da postupak koji su vodili vojni istrani organi nije voen u skladu sa pravnim
standardima procesuiranja ratnih zloina.405 Za nepuna dva meseca, koliko je Purda
bio pritvoren, u Hrvatskoj su organizovani brojni protesti branitelja na kojim se od
Vlade Republike Hrvatske i hrvatskih pravosudnih organa zahtevalo da zatite hrvatske graane od progona na osnovu neutemeljenih optubi koje stiu iz Srbije.406
Protestanti su tada podseali na to da se mnoge optube protiv hrvatskih dravljana
zasnivaju na iznuenim iskazima koje su oni davali kao zatoenici u logorima, od
kojih su neki bili i na teritoriji Srbije. Takav je sluaj bio i sa Purdom, ije je priznanje zloina dato u zarobljenitvu izgleda bilo osnovni dokaz na kom su srbijanski
pravosudni organi temeljili njegovu krivicu.407 Podseano je tada i na to da su za
vreme rata u Hrvatskoj u Srbiji osnivani logori za zarobljene Hrvate u kojima su oni
teko zlostavljani i ubijani, a da u Srbiji ni dvadeset godina kasnije niko za to nije
odgovarao. I zaista, ova primedba na raun srbijanskih pravosudnih organa je potpuno opravdana. Nesumnjivo je da su zarobljeni ljudi iz Hrvatske dovoeni u Srbiju
i zatvarani na najmanje nekoliko lokacija: poljoprivrednom dobru JNA u Stajievu
(kod Zrenjanina), u objektima JNA u Begejcima (optina itite, kod Zrenjanina), u
Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu i idu. Dokaza koji ozbiljno ukazuju na to da je na
ovim mestima sa zatoenicima postupano neoveno, da su teko fiziki i psihiki
zlostavljani, mueni, izgladnjivani, prebijani i silovani bilo je dovoljno da MKTJ za
ove zloine, kao zloine protiv ovenosti i teke povrede enevskih konvencija,
optubi biveg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloevia,408 a da upanijsko
405
406
407
408
Vidi izjavu zamenika tuioca za ratne zloine Bruna Vekaria (http://www.slobodnaevropa.org/

content/purda_pustanje_na_slobodu_vukovar/2327767.html) i saoptenje Tuilatva za ratne
zloine (http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/VESTI_SAOPSTENJA_2011/S_2011_03_03_
LAT.pdf).
Vidi npr. http://www.slobodnaevropa.org/content/prosvjed_podrske_purdi_zbog_nerada_hrvatskih_vlasti/2290720.html.
http://www.slobodnaevropa.org/content/uverenje_o_purdinoj_krivici_temelji_se_na_njegovom_
priznanju/2311351.html.
Vidi drugu izmenjenu optunicu protiv Slobodana Miloevia od 23. oktobra 2002, paragraf
6366. http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm. U optunici se navodi da je hrvatsko i nesrpsko stanovnitvo sa podruja SAO Slavonije, Baranje i
Zapadnog Srema, SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i tzv. Dubrovake republike protivpravno hapeno, zatvarano i zlostavljano na brojnim lokacijama, meu kojima su i pet lokacija
312
dravno odvjetnitvo u Osijeku (Hrvatska) 4. aprila 2011. godine zbog zloina nad
civilima i ratnim zarobljenicima podigne optunicu protiv nekadanjih oficira JNA,
generala Aleksandra Vasiljevia i potpukovnika Miroslava ivanovia.409 Kako ni
Vasiljevi ni ivanovi nisu dostupni hrvatskim pravosudnim organima, ova optunica je u oktobru 2011. u skladu sa Sporazumom o saradnji u progonu uinilaca
krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i genocida potpisanim 2006.
godine ustupljena Srbiji, ije e Tuilatvo za ratne zloine odluiti da li e na osnovu raspoloivih dokaza pokrenuti postupak protiv njih dvojice.410 S druge strane,
srbijansko Tuilatvo za ratne zloine je prethodno Dravnom odvjetnitvu Republike Hrvatske (DORH) dostavilo optunicu protiv podpredsednika HDZ i hrvatskog
parlamenta Vladimira eksa, biveg ministra unutarnjih poslova Hrvatske Ivana Vekia, nekadanjeg funkcionera tog ministarstva i lidera vukovarskog ogranka HDZ
Tomislava Merepa, biveg oficira Hrvatske vojske Branimira Glavaa i jo 40 osoba, optuenih za genocid i ratne zloine nad srpskim stanovnitvom u Vukovaru
1991. godine. Tom prilikom, hrvatski ministar pravde Draen Bonjakovi je izjavio da je iz Srbije zatraeno da se optunica dostavi optuenima, ali da uz nju nije
dostavljena i pratea dokumentacija i da nije zahtevano da u Hrvatskoj bude organizovano suenje.411 Ovu optunicu je jo 1992. podiglo tadanje Vojno tuilatvo u
Beogradu, a kako je ono u meuvremenu prestalo da postoji, preuzelo ju je Tuilatvo za ratne zloine i devetnaest godina kasnije, u skladu sa dogovorom sa kolegama iz Hrvatske, dostavilo Hrvatskoj i zatrailo da je urui optuenima. Tuilatva
obe zemlje su bila svesna da je mogue da postupci nekadanjih vojnih sudova nisu
voeni u skladu sa naelima pravinog suenja, ali su se dogovorila da se ti predmeti dostave Hrvatskoj i da se ispita da li se na osnovu njih moe nastaviti krivino
gonjenje u skladu sa sporazumom dva tuilatva iz 2006. godine.412 I pored toga,
dostavljanje optunice protiv eksa i ostalih je bilo povod da u Hrvatskoj 21. oktobra, neto pre parlamentarnih izbora odranih krajem godine, bude usvojen Zakon o
nitetnosti odreenih pravnih akata pravosudnih tijela bive JNA, bive SFRJ i Re-
409
410
411
412
na teritoriji Srbije: Stajievo (gde je bilo oko 1700 zatoenika), Begejci (oko 260 zatoenika),
Zrenjanin (u optunici se navodi da je u kasarni JNA u ovom gradu bilo zatoeno na desetine
ljudi), Sremskoj Mitrovici (na stotine zatoenika) i u idu (oko stotinu zatoenika).
Vasiljeviu i ivanoviu se na teret stavljaju zloini izvreni na poljoprivrednom dobru JNA u
Begejcima, u Stajievu, Sremskoj Mitrovici, Niu i Staroj Gradiki. U optunici se navodi da je
nekoliko stotina zarobljenih civila i pripadnika hrvatskih vojnih postrojbi kontinuirano psihiki
i fiziki zlostavljano, dok je sedmoro njih smrtno stradalo. Vidi pregled postupaka voenih
zbog krivinih dela ratnih zloina poinjenih u Vukovaru Dravnog odvjetnitva Republike
Hrvatske, objavljen 17. novembra 2011, http://www.dorh.hr/PostupciVodeniZbog.
Ibid.
Danas, 22. septembar 2011, str. 14.
Postojanje ovakvog dogovora potvrdili su i glavni dravni odvjetnik RH Mladen Baji i tuilac
za ratne zloine RS Vladimir Vukevi. Vidi http://www.jutarnji.hr/mladen-bajic-napao-vladuzbog-zakona-o-nistetnosti--ratnim-zlocincima-bi-koristio--ali-ostalima-bi-donio-stetu/979039/
i http://www.jutarnji.hr/srpski-tuzitelj-za-ratne-zlocine--hrvatski-zakon-o-nistetnosti-lose-ce-utjecati-na-regionalnu-suradnju/977872/.
313
publike Srbije413 kojim je propisano da su nitetni i bez pravnog uinka svi pravni
akti bive JNA, njezinih pravosudnih tijela, pravosudnih tijela bive SFRJ i pravosudnih tijela Republike Srbije koji se odnose na Domovinski rat u Republici Hrvatskoj, kojima su osumnjieni, optueni i/ili osueni dravljani Republike Hrvatske
za kaznena djela protiv vrijednosti zatienih meunarodnim pravom... poinjena na
teritoriji Republike Hrvatske..., ali se izuzetno nitetnost ne odnosi na akte za
koje pravosudna tijela Republike Hrvatske utvrde da udovoljavaju pravnim standardima iz kaznenog zakonodavstva Republike Hrvatske (l. 1, st. 2). Jo je propisano
i da pravosudna tela Republike Hrvatske nee postupati po zamolnicama pravosudnih tela Republike Srbije za pravnu pomo u krivinim postupcima ako je postupanje po takvim zamolnicama u suprotnosti s pravnim poretkom Republike Hrvatske i
teti njezinoj suverenosti i sigurnosti, o emu odluuje ministar pravosua (l. 3,
st. 2). Usvajanje ovakvog zakona kritikovali su i glavni dravni odvjetnik RH Mladen Baji i srbijanski tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi, koji su ukazali na
to da e on spreiti saradnju dve drave u procesuiranju ratnih zloina i koristiti
samo ratnim zloincima.414 Zakon je otro kritikovao i predsednik Hrvatske Ivo
Josipovi, koji je predloio da se odmah krene u zakljuivanje ozbiljnog meunarodnog ugovora sa Srbijom koji e onemoguiti zloupotrebu progona za ratne zloine, ali i osigurati da nijedan zloin ne ostane nekanjen.415 On je krajem godine od
Ustavnog suda RH zatraio ocenu ustavnosti ovog zakona,416 a zabrinutost povodom usvajanja ovakvog zakona je izrazio i tuilac MKTJ Ser Bramerc, koji je rekao da e ovakvi potezi usporiti pomirenje i ugroziti vladavinu prava.417 Kritike na
raun zakona imao je i predsednik Socijaldemokratske partije Hrvatske Zoran Milanovi, koji je nakon izbora odranih u decembru postao predsednik Vlade RH. On
je u oktobru izjavio da je zakon besmislen i da nikoga nee zatititi i zaloio se
da se sporna pitanja u vezi sa procesuiranjem ratnih zloina reavaju dogovorom sa
Srbijom, i to meudravnim sporazumom ili konsultacijama na najviem nivou, a
ne dogovorima tuilatava, kao to je do sada bio sluaj.418 U svakom sluaju, ostaje da se vidi koliko e usvajanje ovog zakona uticati na saradnju pravosudnih organa dveju drava, koja je do sada dala dobre rezultate.419 Tube zbog navodnog krenja Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida koje su Hrvatska i
413
414
415
416
417
418
419
Narodne novine, 124/11.

Vidi Veernje novosti, 1. oktobar, str. 2.
Vidi saoptenje predsednika Republike Hrvatske od 5. oktobra 2011, http://www.predsjednik.
hr/05102015.
Vidi saoptenje predsednika Republike Hrvatske od 27. decembra 2011, http://www.predsjednik.hr/27122012.
Vidi ceo tekst obraanja Sera Bramerca Savetu bezbednosti UN 7. decembra 2011, http://
www.icty.org/x/file/Press/Statements%20and%20Speeches/Prosecutor/111207_proc_brammertz_un_sc_bcs.pdf. Ili supra 6?
Vidi gostovanje Zorana Milanovia u emisiji Nedeljom u 2 Hrvatske radiotelevizije, 9. oktobra 2011, http://www.hrt.hr/index.php?id=enz&tx_ttnews[cat]=186&cHash=0432f339cb.
Vie o saradnji dveju drava u procesuiranju ratnih zloina vidi Izvetaj od 2006. do 2010.
314
Srbija jedna protiv druge podnele Meunarodnom sudu pravde nisu povuene, iako
je krajem 2010. godine bilo naznaka da bi do toga moglo doi.420
Krivino gonjenje izvrilaca ratnih zloina u Srbiji nailazi na ozbljne smetnje. Usled gore opisanih dogaaja narueni odnosi sa Hrvatskom i posebno Bosnom
i Hercegovinom nikako ne idu u korist unapreivanju saradnje pravosudnih organa
ovih drava i Srbije, od ega u mnogome zavisi efikasnost rada srbijanskih pravosudnih organa. Naime, kako su zloini za koje se sudi u Srbiji po pravilu izvreni
van njene teritorije i kako se brojni svedoci nalaze van dometa srbijanskog pravosua, saradnja sa pravosudnim organima susednih zemalja je od kljunog znaaja. Do
sada je, kao to smo pomenuli, najbolja saradnja ostvarena sa hrvatskim pravosudnim organima, koje je Tuilatvu za ratne zloine ustupilo vie predmeta i po njegovim zamolnicama prikupljalo dokaze na teritoriji Hrvatske,421 na osnovu sporazuma tuilatava dveju zemalja.422 Ovakav sporazum sa Bosnom i Hercegovinom jo
uvek nije potpisan, te ustupanja predmeta jo uvek nema. Uz to, u poslednje vreme
pogorani odnosi izmeu Srbije i Bosne i Hercegovine sigurno ne stimuliu svedoke
zloina iz Bosne i Hercegovine nesrpske nacionalnosti da svedoe pred srbijanskim
sudovima i sarauju sa Tuilatvom za ratne zloine. Problema ima i sa obezbeivanjem svedoenja ljudi koji ive na Kosovu.423 Ipak, gore od svega ovoga je to to
vlasti u Srbiji ne pokazuju elju da omogue efikasno krivino gonjenje odgovornih
za ratne zloine. ak naprotiv, one direktno opstruiraju rad pravosudnih organa.
Naime, nekoliko svedoka u postupcima za ratne zloine kojima je dodeljen status
zatienih svedoka se tokom godine alilo na to da im pripadnici jedinice MUP zaduene za zatitu svedoka prete, maltretiraju i njih i njihove porodice i pokuavaju
da ih odvrate od svedoenja. Trojica ranije ili trenutno zatienih svedoka, bivih
policajaca, javno su govorili o tome kako su im policajci iz jedinice za zatitu svedoka pretili, zlostavljali njih i njihove porodice, oduzeli im line stvari i lina dokumenta i na razliite naine pokuavali da ih zastrae i ubede da odustanu od svedoenja.424 Od trenutka kada su prvi put dali izjave o zloinima iji su oevici njih
420
421
422
423
424

Vidi Izvetaj od 2006. do 2010.
Sporazum o saradnji u progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti
i genocida potpisan je 13. oktobra 2006. godine.
O ovome je na konferenciji o suenjima za ratne zloine u Srbiji odranoj u septembru u Beogradu govorila direktorka Fonda za Humanitarno pravo Nataa Kandi, ija organizacija prua
pomo rtvama zloina i pomae sudovima u prikupljanju dokaza (vidi http://www.e-novine.
com/srbija/srbija-tema/50962-Jedinica-zastraivanje-svedoka.html). Da problemi postoje potvrdili su i predstavnici Tuilatva za ratne zloine. Tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi je
u septembru izjavio da je jedan Albanac sa Kosova koji je trebao da svedoi u postupku koji se
vodi u Srbiji odustao od toga zbog straha za sopstvenu bezbednost, nakon to je jedan od svedoka u postupku koji se na Kosovu vodi protiv nekadanjeg pripadnika OVK pronaen mrtav
u Nemakoj. On je tada kritikovao sistem zatite svedoka koji je uspostavljen na Kosovu (vidi
Veernje novosti, 1. oktobar, str. 2).
Vidi delove govora Jovana Golubovia, Slobodana Stojanovia i Bojana Zlatkovia sa konferencije o suenjima za ratne zloine u Srbiji odrane 16. septembra u Beogradu (http://www.e-
315
dvojica su penzionisani, a jedan otputen, dok su policajci koji su bili osumnjieni

za ratne zloine na Kosovu na osnovu izjava ovih svedoka, nakon to su nakratko
bili u pritvoru, napredovali u slubi.425 Dvojica od ove trojice svedoka vie nisu u
programu zatite svedoka.426 Zoran Rakovi, jedan od svedoka u postupku protiv
optuenih za zloine u selu uka na Kosovu i bivi pripadnik paravojne jedinice
akali, pred sudom je, pre nego to je svedoio, odbio zatitu identiteta, a kasnije
je govorio i o tome kako se na njega iz MUP, ukljuujui i jedinicu za zatitu svedoka, vri pritisak da odustane od svedoenja. Uz to, optueni u tom postupku su
mu pretili smru jo u sudnici, dok je svedoio.427 Svedoci kojima je preeno kau
da su to prijavljivali i MUP i drugim dravnim organima, ukljuujui i Tuilatvo za
ratne zloine, Ministarstvo pravde i predsednika Republike, ali niko nije reagovao.
Postojanje problema sa zatitom svedoka potvrdili su i predstavnici Tuilatva za
ratne zloine. Portparol Tuilatva i zamenik tuioca za ratne zloine Bruno Vekari
je rekao da je miljenje Tuilatva da program zatite svedoka treba reformisati i
potvrdio da se nekoliko svedoka alilo Tuilatvu na postupanje pripadnika jedinice
za zatitu svedoka, ali je rekao da Tuilatvo povodom toga ne moe nita da uradi
jer je zatita svedoka u nadlenosti MUP. Problemom zatite svedoka u Srbiji bavio
se i Savet Evrope, ija je Parlamentarna skuptina poetkom 2011. godine usvojila
rezoluciju o zatiti svedoka na Balkanu i u njoj pozvala srbijanske vlasti da obezbede funkcionisanje sistema zatite svedoka u skladu sa profesionalnim standardima,
nezavisno od politikog ili bilo kakvog drugog uticaja, i preporuila da se nadlenost nad jedinicom za zatitu svedoka prebaci na Ministarstvo pravde, kako bi se izbegla mogunost konflikta interesa izmeu onih koje je potrebno tititi i pripadnika
jedinice za zatitu.428 Ovu preporuku ponovio je i komesar za ljudska prava Saveta
Evrope Tomas Hamarberg (Thomas Hammarberg), koji je u junu posetio Srbiju.429
On je u svom izvetaju naveo da je ozbiljno zabrinut zbog izvetaja koji ukazuju na
to da su neki pripadnici jedinice za zatitu svedoka bivi pripadnici crvenih beretki, jedinice iji su pripadnici navodno izvrili ratne zloine u Bosni i Hercegovini
i na Kosovu. On je primetio da u Srbiji nije izvren zadovoljavajui proces provere
i potvrde podobnosti pripadnika policije za slubu.430 Naveo je i da je tokom po-
425
426
427
428
429
430
novine.com/srbija/srbija-tema/50962-Jedinica-zastraivanje-svedoka.html) i Izvetaje o suenjima za ratne zloine u Republici Srbiji 2010. Fonda za humanitarno pravo, objavljene septembra
2011 (http://www-old.hlc-rdc.org/Upload/Izvestaji_srpski.pdf).
Ibid.
Ibid.
Vidi http://www.slobodnaevropa.org/content/svedoke_zastrasuje_jedinica_za_njihovu_zastitu/
24435346.html. O pretnjama koje se njemu i njegovim roditeljima upuuju Rakovi je govorio
u pismu koje je poslao Veu za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu iz Kazneno-popravnog zavoda u Poarevcu, u kome izdrava kaznu zatvora. Vidi http://www.e-novine.com/srbija/
srbija-tema/58452-Pretnje-policije-ponienja-Tuilatva.html.
Vidi tekst Rezolucije 1784 Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, usvojen 26. januara 2011,
http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta11/ERES1784.htm#1, para. 16.5.
Vidi izvetaj komesara Saveta Evrope za ljudska prava, nakon posete Srbiji od 12. do 15. juna,
https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1852957.
Ibid, paragraf 21.
316
sete obaveten o incidentima u vezi sa neprimerenim ponaanjem nekih pripadnika

jedinice za zatitu svedoka prema svedocima, koje ponekad za rezultat ima to da
svedoci menjaju iskaze ili odustanu od svedoenja.431 Konano, Hamarberg navodi
da su vlasti prilikom njegove posete pokazale reenost da unaprede sistem zatite
svedoka prebacivanjem nadlenosti za ovo pitanje na Ministarstvo pravde. Poto
mu je reeno da je planirano da se prebacivanje nadlenosti zavri u periodu od
dve godine, zbog navodne potrebe za unapreenjem strunih znanja na domaem
nivou, komesar je pozvao vlasti da preduzmu sve neophodne mere da bi se obezbedilo pruanje adekvatne zatite svedoka tokom tranzicionog perioda.432 Meutim,
kako su sve pritube svedoka na rad jedinice za zatitu svedoka o kojim smo govorili u prethodnom delu izvetaja u javnost iznoene u mesecima nakon Hamarbergove
posete, moemo zakljuiti da vlasti nisu preduzele nikakve ozbiljne mere kako bi
svedoci umesto pretnji i zlostavljanja konano dobili neophodnu zatitu.
Kritike koje su se na raun rada dravnih organa zaduenih za procesuiranje
ratnih zloina mogle uti tokom 2011. godine nisu se odnosile samo na zatitu svedoka. Fond za humanitarno pravo (FHP), organizacija koja se bavi dokumentovanjem krenja ljudskih prava tokom oruanih sukoba na prostoru bive Jugoslavije (i
kao takva prikuplja dokaze koji se koriste u sudskim postupcima koji se u vezi sa
ovim dogaajima vode) i u velikom broju postupaka obezbeuje pravno zastupanje
oteenima, tj. rtvama zloina, objavio je u septembru Izvetaje o suenjima za ratne zloine u Republici Srbiji 2010. u kojim je izneo niz kritika na rad pravosudnih
organa, ukljuujui i navode o korupciji u Tuilatvu za ratne zloine, i informacije
o zlostavljanju i zastraivanju svedoka od strane pripadnika jedinice MUP za zatitu
svedoka.433 Ovde emo istai nekoliko najznaajnijih zakljuaka, odnosno informacija iz ovog dokumenta, uzimajui u obzir i reagovanje Tuilatva za ratne zloine
na navode FHP.434 Prvo, FHP konstatuje da veinu predmeta pred sudskim veima
Odeljenja za ratne zloine ine oni koje je Tuilatvu za ratne zloine prosledilo
DORH i da se radi o predmetima sa malim brojem optuenih koji se uglavnom terete za zloine prema malom broju rtava. Za suenja u ovim predmetima uglavnom
nije potrebno mnogo vremena i presude se izriu nakon svega nekoliko dana suenja.435 FHP dalje navodi da istrage koje pokree Tuilatvo za ratne zloine traju
veoma dugo, a da se u predmetima koji se odnose na ratne zloine na Kosovu podiu
optunice na osnovu delimino sprovedene istrage, pri emu izostaje povezivanje
431
432
433
434
435
Ibid, paragraf 22.

Ibid, paragraf 23.
Dokument pod naslovom Izvetaji o suenjima za ratne zloine u Republici Srbiji 2010. ima tri
dela: prvi ima naslov Izvetaj o suenjima za ratne zloine i etniki motivisana krivina dela u
Srbiji 2010., drugi je Analiza postupaka i sudskih odluka u predmetu Suva Reka a trei ima
naslov Izvetaj o nezakonitostima u procesuiranju ratnih zloina u Republici Srbiji. Dostupan
je na internet stranici FHP, http://www-old.hlc-rdc.org/Upload/Izvestaji_srpski.pdf.
Tuilatvo za ratne zloine je 14. novembra objavilo dokument pod naslovom Primedbe
na izvetaje Fonda za humanitarno pravo, http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/VESTI_
SAOPSTENJA_2011/S_2011_11_14_LAT.pdf.
Izvetaj o suenjima za ratne zloine i etniki motivisana krivina dela u Srbiji 2010.
317
dogaaja, lokacija i poinilaca, te da Tuilatvo titi visoke policijske i vojne oficire od krivine odgovornosti.436 Tuilatvo na ove navode odgovara podseanjem na
to da pretkrivini postupak i istraga u sloenim predmetima uvek traju dugo zbog
ve poznatih razloga da se svedoci i pojedini dokazi nalaze na teritorijama razliitih
drava ili teritoriji AP Kosova, usled ega je pribavljanje dokaza veoma oteano i
komplikovano i demantuje da titi visoke policijske i vojne oficire, navodei da se
istrage pokreu protiv onih lica za koje se prikupe dokazi da su osnovano sumnjivi
za izvrenje ratnog zloina bez obzira na funkciju.437 Bilo kako bilo, injenica je
da meu optuenim u postupcima za ratne zloine koji se vode u Srbiji nema visokih vojnih i policijskih oficira, niti nosilaca visokih civilnih dravnih funkcija, iako
je jasno da brojni zloini koje su izvrile vojne, policijske ili paravojne snage nisu
mogli biti izvreni bez njihovog doprinosa. Naravno, istina je da su neki od nekadanjih najviih vojnih i policijskih oficira i najviih dravnih funkcionera optueni
pred MKTJ, ali veliki broj njih (zbog nemogunosti MKTJ da procesuira vei broj
ljudi) nije, iako se na osnovu injenica utvrenih pred MKTJ jasno moe zakljuiti
da postoji najmanje osnovana sumnja da su izvrili neka od krivinih dela za koja
su nadleni MKTJ i Odeljenje za ratne zloine Vieg suda u Beogradu, to bi trebalo da bude dovoljno za pokretanje krivinog postupka protiv njih.438 Meutim,
kad se vidi na kakve se tekoe nailazi u postupcima protiv optuenih koji su bili
daleko od visokih pozicija u vojsci i policiji (ovde prevashodno mislimo na zastraivanje svedoka o kom je ranije bilo rei i na nespremnost pripadnika prvenstveno
policijskih, ali i vojnih snaga da kau istinu o deavanjima u ratnim sukobima na
prostoru bive SFRJ, a pogotovo na Kosovu439), teko je i zamisliti da bi srbijansko
pravosue moglo biti u stanju da na primeren nain vodi postupke protiv osoba
436
437
438
439
Ibid.
Ibid.
Tako je npr. Pretresno vee MKTJ u predmetu ainovi i ostali (IT-05-87) zakljuilo da je
tokom oruanog sukoba na Kosovu postojao zajedniki zloinaki poduhvat u okviru kog su
na sistematski nain izvreni brojni zloini prema albanskom stanovnitvu a u kom su, Slobodana Miloevia, Milana Milutinovia, Nikole ainovia, Dragoljuba Ojdania, Vladimira
Lazarevia, Neboje Pavkovia, Sretena Lukia, Vlastimira orevia i Vlajka Stojiljkovia,
optuenih pred MKTJ, uestvovali jo i nekadanji ef Resora dravne bezbednosti Radomir
Markovi i policijski generali Obrad Stevanovi i Dragan Ili (vidi presudu Pretresnog vea,
http://www.icty.org/x/cases/milutinovic/tjug/bcs/jud090226p3_bcs.pdf, paragraf 98), dok je u
predmetu Marti (IT-95-11) utvreno da su u zajednikom zloinakom poduhvatu u okviru
kog su izvreni brojni zloini nad nesrpskim stanovnitvom na teritoriji Hrvatske uestvovali,
pored optuenog Martia i optuenih pred MKTJ Slobodana Miloevia, Radovana Karadia,
Ratka Mladia, Milana Babia, Vojislava eelja, Franka Simatovia i Jovice Staniia, uestvovali jo i oficiri JNA Blagoje Adi i Veljko Kadijevi, nekadanji ministar unutranjih
poslova Republike Srbije Radmilo Bogdanovi i Dragan Vasiljkovi, poznatiji kao kapetan
Dragan (vidi presudu Pretresnog vea, http://www.icty.org/x/cases/martic/tjug/bcs/070612.pdf,
paragraf 446).
U postupcima protiv optuenih za ratne zloine koji se vode u Srbiji, posebno onim koji se
vode zbog zloina izvrenih na Kosovu, retko se pojavljuju svedoci koji su spremni da govore
o zloinima izvrenim od strane snaga pod kontrolom srbijanskih vlasti. Opirnije o ovome vidi
prethodne izvetaje (Izvetaj 2007, 2008, 2009, 2010), posebno delove o predmetima Ubistvo
brae Bitii i Suva Reka.
318
koje su zauzimale visoke poloaje u vojsci i policiji. Posebno treba imati na umu
injenicu da je trenutno ministar unutranjih poslova i potpredsednik Vlade Srbije
Ivica Dai, sada predsednik a tokom devedesetih godina portparol SPS Slobodana
Miloevia, i da je u komandnom kadru Vojske Srbije znaajan broj oficira koji su
bili uesnici u oruanim sukobima na Kosovu. Dakle, i ako ne stoji tvrdnja FHP da
Tuilatvo za ratne zloine izbegava gonjenje najviih vojnih i policijskih oficira,
moe se zakljuiti da vlasti u Srbiji nisu spremne da se suoe sa prolou i izvedu
na sud najodgovornije za teke zloine izvrene u oruanim sukobima tokom devedesetih godina. U nastavku svog izvetaja, FHP konstatuje i da glavni pretresi u
suenjima za ratne zloine traju dugo, to je i tano, ako se izuzmu gore pomenuti
predmeti koje je ustupilo hrvatsko pravosue, da u njima brojni svedoci oigledno
lano svedoe i da za to nikada nijedan od njih nije odgovarao, to je takoe tano.440 Skree se panja i na praksu izricanja blagih kazni i problem neodgovarajueg zastupanja optuenih, koje uglavnom zastupaju branioci po slubenoj dunosti
kojima se naknade za rad isplauju sa velikim zakanjenjima, pa prema navodima
FHP svoj posao ne obavljaju u najboljem interesu klijenata.441 Najinteresantniji deo
izvetaja odnosi se na postupanje Tuilatva za ratne zloine u predmetu koji se
tie petorice pripadnika nekadanjeg 37. odreda Posebnih jedinica policije (PJP)
MUP Srbije, osumnjienih za zloine na nekoliko lokacija na Kosovu tokom 1998.
i 1999. godine. Prema tvrdnjama FHP, koji je protiv osumnjienih i podneo krivine prijave marta 2009. godine, u tom postupku je na svedoke o kojima je gore
bilo rei (bivi policajci Jovan Golubovi, Slobodan Stojanovi i Bojan Zlatkovi)
zastraivanjem i zlostavljanjem kontinuirano vren snaan pritisak kako bi odustali
od iskaza koje su dali i kojim su teretili osumnjiene za zloine izvrene na Kosovu.
Pri tome, kako se navodi u izvetaju FHP koji sadri i detaljne navode svedoka o
nainu zastraivanja i zlostavljanja, u odgovaranju svedoka od daljeg svedoenja
nisu uestvovali samo policajci, meu kojima prvenstveno pripadnici jedinice za
zatitu svedoka, ali i osumnjieni, ve i zamenik tuioca za ratne zloine Dragoljub
Stankovi.442 Uz to, FHP navodi i da je, nakon to je osumnjienima ukinut pritvor,
iz vie izvora primio informaciju da je ovo omoguio ba zamenik tuioca Stankovi, nakon to je od osumnjienog Radoslava Mitrovia primio veliki novac.443 Sve
ove navode Tuilatvo je vrlo otro demantovalo, naglaavajui, izmeu ostalog, da
je la i kleveta da je Stankovi omoguio ukidanje pritvora osumnjienima, poto
odluku o davanju saglasnosti za ukidanje pritvora nije dao on, ve drugi zamenik
tuioca za ratne zloine, Neboja Markovi, koji je to uradio uz znanje i saglasnost
440
441
442
443
O ovome vidi opirnije i u izvetajima Beogradskog centra za ljudska prava: Izvetaj 2008, 2009,
2010. i publikaciji Monitoring i izvetavanje o aktivnostima pravnih institucija u Srbiji u oblastima organizovanog kriminala, ratnih zloina, diskriminacije i nasilja u porodici, http://www.
bgcentar.org.rs/images/stories/Datoteke/monitoring%20i%20izvestavanje%20o%20aktivnostima%20pravnih%20institucija%20u%20sbiji%20u%20oblastima%20organizovanog%20kriminala%20ratnih%20zlocina%20diskriminacije%20i%20nasilja%20u%20porodici%202008.pdf.
Izvetaj o suenjima za ratne zloine i etniki motivisana krivina dela u Srbiji 2010, st. 1.9. i
1.10.
Nezakonitosti u procesuiranju ratnih zloina u Republici Srbiji, paragraf 11.
Ibid., stav 22.
319
tuioca Vukevia. Na kraju izvetaj sadri, kao to smo pomenuli, i detaljne opise
postupaka kojim su pripadnici MUP zlostavljanjem svedoka i njihovih porodica pokuavali da ih zastrae i odgovore od svedoenja i spisak institucija i ljudi kojim su
ovi svedoci prijavljivali incidente i od kojih su traili pomo ali je nisu dobili.
Kad je u pitanju izvetavanje medija o temama vezanim za oblast tzv. tranzicione pravde, ni tu se ne mogu primetiti pozitivne tendencije. Mediji koji insistiraju
na utvrivanju odgovornosti za zloine izvrene tokom oruanih sukoba na prostoru
bive Jugoslavije i odgovorno i objektivno izvetavaju o ovoj temi su internet portali E-novine (www.e-novine.com) i Peanik (www.pescanik.net), Radio Slobodna
Evropa i nedeljnik Vreme. Ostali mediji ovoj temi pridaju panju uglavnom kada su
aktuelne vesti o deavanjima u vezi sa postupcima koji se vode povodom zloina
u kojim su Srbi bili rtve, kao to je sluajevi Dobrovoljaka, sluaj Tihomira
Purde ili istrage o zloinima nad Srbima na Kosovu, pre svega ona o otimanju Srba
radi trgovine organima. tampani mediji ne posveuju veliku panju suenjima za
ratne zloine koja se odvijaju u Beogradu. Jo manje panje ovim suenjima posveuju televizijske stanice. Ni suenja pred MKTJ ne dobijaju veliku panju. Izuzetak
donekle predstavlja suenje predsedniku SRS Vojislavu eelju koje se u snimku
prikazuje na RTS. Teme koje se odnose na teka krenja ljudskih prava tokom oruanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu se izbegavaju i u obrazovnom sistemu.444
10.1. Rad MKTJ u 2011. godini

Tokom 2011. godine Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju su konano postala dostupna i poslednja dvojica begunaca, Ratko Mladi i
Goran Hadi, koji su uhapeni u Srbiji i prebaeni u pritvorsku jedinicu Tribunala. Krajem godine MKTJ je dobio novog predsednika. Sudiju Patrika Robinsona
(Patrick Robinson) sa Jamajke zamenio je Teodor Meron (Theodor Meron), sudija
iz SAD koji je tu funkciju ve obavljao u periodu izmeu 2003. i 2005. godine. Za
potpredsednika MKTJ izabran je sudija Karmel Agius (Carmel Agius) sa Malte.
Pred Tribunalom su tokom godine izreene prvostepene presude u tri predmeta
(orevi, Gotovina i drugi i Perii), a krajem godine je u toku bilo 15 postupaka protiv 38 optuenih. Dva postupka protiv po jednog optuenog su tada bila
u pretpretresnoj fazi, sedam postupaka protiv 16 optuenih u fazi pretresa i est
postupaka protiv 20 optuenih u fazi odluivanja po albi. Predsednik MKTJ je 8.
decembra, izvetavajui Savet bezbednosti UN o sprovoenju strategije okonanja
444
U junu je Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja dao negativno miljenje o udbeniku istorije za osmi razred koji je pripremio Predrag Simi, profesor Fakulteta politikih nauka u
Beogradu. Simi je tada izjavio da on nije prihvaen zbog poglavlja o Slobodanu Miloeviu i
raspadu Jugoslavije, koje se smatra nedovoljno nacionalnim i nedovoljno srpskim. Vidi http://
www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=10&nav_category=12&nav_
id=518073.
320
rada MKTJ,445 rekao da e prvostepene presude u svim postupcima koji se trenutno nalaze u pretresnoj fazi biti izreene tokom 2012. godine, s izuzetkom postupka
u predmetu Karadi, u kom bi presuda trebalo da bude donesena 2014. godine.
On je rekao i da e se uloiti svi mogui napori da se i suenja Ratku Mladiu i
Goranu Hadiu u prvom stepenu zavre do kraja 2014. godine, a da e se albeni postupci voditi pred Rezidualnim mehanizmom.446 Predstavljajui 18. godinji
izvetaj o radu MKTJ Generalnoj skuptini UN,447 sudija Patrik Robinson je saoptio da MKTJ ima veliki problem sa odlivom visoko kvalifikovanog i neophodnog
osoblja koje odlazi zbog sigurnijeg zaposlenja i od meunarodne zajednice zatraio da pomogne MKTJ da zadri osoblje ili nae zamenu za svoje zaposlene. On
je rekao da gubitak iskusnog osoblja znaajno utie na postupke, stavlja ogroman
teret na preostalo osoblje i dugorono e predstavljati mnogo vei finansijski teret
za meunarodnu zajednicu. Pored toga, on je skrenuo panju i na to da rtvama
zloina nije pruena nikakva materijalna naknada i predloio osnivanje fonda za
rtve.448
10.2. Presude MKTJ 2011. godine

orevi (IT-05-87/1.I). Pretresno vee MKTJ je 23. februara proglasilo
krivim za zloine protiv ovenosti i ratne zloine i osudilo na 27 godina zatvora
biveg pomonika ministra unutranjih poslova i naelnika Resora javne bezbednosti Republike Srbije Vlastmira orevia.449 Vee je zakljuilo da je on, zajedno
sa Slobodanom Miloeviem, Nikolom ainoviem, Dragoljubom Ojdaniem, Vladimirom Lazareviem, Nebojom Pavkoviem, Sretenom Lukiem i drugim uesnicima udruenog zloinakog poduhvata 1999. na Kosovu uestvovao u iroko
rasprostranjenoj kampanji terora i nasilja nad stanovnitvom albanske nacionalnosti
koja je ukljuivala deportacije, ubistva, prisilno premetanje i progone. Vee je zakljuilo da je uee optuenog u udruenom zloinakom poduhvatu bilo od kljunog znaaja za uspeh poduhvata, poto je imao pravna ovlaenja i vrio efektivnu
kontrolu nad policijom na Kosovu, ukljuujui pripadnike regularnog i rezervnog
sastava policije. Utvreno je da je odgovoran za smrt najmanje 724 kosovska Al445
446
447
448
449
Vidi poslednji izvetaj, podnet Savetu bezbednosti UN 16. novembra 2011, http://www.
icty.org/x/file/About/Reports%20and%20Publications/CompletionStrategy/completion_
strategy_16nov2011_en.pdf.
Vidi ceo tekst obraanja predsednika MKTJ Savetu bezbednosti 8. decembra 2011, http://www.
icty.org/x/file/Press/Statements%20and%20Speeches/President/111207_pdt_meron_un_sc_
en.pdf.
Vidi izvetaj, http://www.icty.org/x/file/About/Reports%20and%20Publications/AnnualReports/annual_report_2011_en.pdf.
Vidi tekst obraanja predsednika MKTJ Patrika Robinsona Generalnoj skuptini UN 11. novembra 2011, http://www.icty.org/x/file/Press/Statements%20and%20Speeches/President/111111_
pdt_robinson_un_ga_bcs.pdf.
Vidi presudu, http://www.icty.org/case/djordjevic/4.
321
banca koje su na teritoriji 13 optina ubile srpske snage. U najveem broju sluajeva rtve su bili nenaoruani civili koji ni na koji nain nisu uestvovali u oruanom
sukobu, a meu njima je bilo mnogo ena i dece. Dokazi izvedeni tokom suenja
uverili su sudije da je orevi imao vodeu ulogu u naporima MUP da prikrije
ubistva kosovskih Albanaca, ija su tela u najmanje osam navrata kamionima odvoena sa Kosova, uglavnom u Batajnicu, ali i u Petrovo Selo i do jezera Peruac.
Vee je utvrdilo da je prevoz leeva sa Kosova organizovan u dogovoru orevia
sa tadanjim ministrom unutranjih poslova Vlajkom Stojiljkoviem, u skladu sa
nareenjem tadanjeg predsednika SRJ Slobodana Miloevia.
Gotovina i drugi (IT-06-90). Pred MKTJ je 15. aprila izreena prvostepena presuda kojom su dvojica hrvatskih generala, Ante Gotovina i Mladen Marka,
oglaeni krivim i osueni na 24, odnosno 18 godina zatvora, dok je Ivan ermak
osloboen krivice za zloine protiv ovenosti i ratne zloine koje su poinile hrvatske snage tokom vojne akcije Oluja od jula do septembra 1995. godine.450
Gotovina i Marka su oglaeni krivim za progon, deportaciju, pljake, bezobzirno
razaranje, ubistva i neoveno postupanje, poto je utvreno da su uestvovali u
udruenom zloinakom poduhvatu koji je imao za cilj trajno uklanjanje srpskog
stanovnitva sa podruja Krajine, a na ijem je elu bio tadanji hrvatski predsednik
Franjo Tuman i u kojem su uestvovali, izmeu ostalih, jo i tadanji hrvatski ministar odbrane Gojko uak i Tumanov bliski saradnik i naelnik Glavnog stoera
Hrvatske vojske Zvonimir ervenko. ermak je osloboen krivice poto je vee
zakljuilo da on nije imao efektivnu kontrolu nad snagama Hrvatske vojske van
kruga svojih potinjenih, za koje nisu pronaeni dokazi koji bi ukazivali na to da su
oni poinili bilo kakve zloine.
Perii (IT-04-81). Nekadanji naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije
Momilo Perii je 6. septembra prvostepenom presudom proglaen krivim i osuen
na 27 godina zatvora zbog zloina protiv ovenosti i ratnih zloina izvrenih u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.451 Radi se o prvoj presudi kojom je neki od zvaninika SRJ osuen za zloine u Bosni i Hercegovini. Pretresno vee je utvrdilo da je
Vojska SRJ pod nadzorom Periia obezbeivala logistiku pomo irokih razmera
Vojsci Republike Srpske i tzv. Srpskoj vojsci Krajine koja je obuhvatala naroito
velike koliine peadijske i artiljerijske municije, gorivo, rezervne delove, obuku
i strunu pomo, uprkos tome to je Perii znao da ove snage sprovode operacije
koje obuhvataju teke zloine nad civilima. Osim to je oglaen krivim za pomaganje i podravanje zloina, i to ubistava, ranjavanja civila, napada na civile, prisilnih
premetanja i progona na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi u Bosni i Hercegovini
(izvrenih tokom opsade Sarajeva i u Srebrenici), Perii je na osnovu komandne
odgovornosti oglaen krivim i za zloine koje je izvrila Srpska vojska Krajine gra450
451
Vidi presudu, http://www.icty.org/case/gotovina/4.

Vidi presudu, http://www.icty.org/case/perisic/4.
322
natirajui Zagreb maja 1995, poto je zakljueno da je imao efektivnu kontrolu nad
poiniocima ovih zloina a nije preduzeo nune i potrebne mere da ih kazni kada
je saznao da su zloini izvreni.
10.3. Suenja za ratne zloine u Srbiji

Suenja za ratne zloine u Srbiji se vode pred Odeljenjem za ratne zloine
Vieg suda u Beogradu u prvom, odnosno Apelacionim sudom u Beogradu u drugom stepenu. Krivino gonjenje je u nadlenosti Tuilatva za ratne zloine. Krajem
2011. godine u fazi odluivanja po albi su se nalazila tri postupka protiv pet lica,
dok je u 12 postupaka protiv 65 lica u toku bio glavni pretres. Od ovih 12 postupaka
est su ponovljeni, poto su ranije izreene presude ukinute i predmeti vraeni na
ponovno suenje. Od 2003. godine, kada su osnovani Tuilatvo za ratne zloine i
Vee za ratne zloine tadanjeg Okrunog suda u Beogradu, ije je predmete posle
izmene zakona o organizaciji sudova preuzelo Odeljenje za ratne zloine Vieg suda
u Beogradu pred ovim sudskim organima je pravnosnano okonan 21 postupak u
kojem je osueno 49 a osloboeno 10 lica.
323
Dodatak I
Najvaniji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju
Dodatni protokol uz Konvenciju o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu
linih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograninim protokom podataka, Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 98//08.
Dodatni protokol uz Krivinopravnu konvenciju o korupciji, Sl. glasnik RS,
102/07.
Dopunska Konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i prakse
slinih ropstvu, Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/58.
Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi
na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema, Sl. glasnik RS, 19/09.
Dopunski protokol uz enevske konvencije od 12. avgusta 1949. o usvajanju
dodatnog znaka raspoznavanja (Protokol III), Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 1/10.
Drugi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 4/01.
Evropska konvencija o ekstradiciji s dodatnim protokolima, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 10/01.
Evropska konvencija o meunarodnom vaenju krivinih presuda, sa dodacima,
Evropska konvencija o priznanju i izvrenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 1/02.
Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih postupaka i kanjavanja, izmenjene i dopunjene protokolom 2 uz Konvenciju, Sl.
list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03.
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Sl. list SCG
(Meunarodni ugovori), 9/03.
Evropska konvencija o nezastarevanju krivinih dela protiv ovenosti i ratnih
zloina, Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 13/10.
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS, 70/07.
Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 18/05.
325
Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima,

Fakultativni protokol o ueu dece u oruanim sukobima uz Konvenciju o pravima deteta, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02.
Fakultativni protokol o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji uz
Konvenciju o pravima deteta, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02.
Graanskopravna konvencija o korupciji, Sl. glasnik RS, 102/07.
Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Sl.
glasnik RS, 88/07.
Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine, Sl. glasnik RS, 38/09.
Konvencija o dravljanstvu udate ene, Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/58.
Konvencija MOR br. 3 o zapoljavanju ena pre i posle poroaja, Sl. novine
Kraljevine SHS, 95XXII/27.
Konvencija MOR br. 11 o pravima udruivanja i koaliranja poljoprivrednih radnika, Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 44XVI/30.
Konvencija MOR br. 14 o nedeljnom odmoru u industrijskim preduzeima, Sl.
novine Kraljevine SHS, 95XXII/27.
Konvencija MOR br. 16 o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladia pre
zaposlenja na brodovima, Narodne novine Kraljevine SHS, 95XXII/27.
Konvencija MOR br. 17 o obeteivanju nesrenih sluajeva pri radu, Sl. novine
Kraljevine SHS, 95XXII/27.
Konvencija MOR br. 18 o obeteivanju usled profesionalnih oboljenja, Sl. novine Kraljevine SHS, 95XXII/27.
Konvencija MOR br. 19 o jednakom tretmanu stranih i domaih radnika u pogledu obeteenja nesrenih sluajeva pri radu, Sl. novine Kraljevine SHS, 95
XXII/27.
Konvencija MOR br. 29 o prinudnom radu, Sl. novine Kraljevine Jugoslavije,
297/32.
Konvencija MOR br. 45 o zapoljavanju ena na podzemnim radovima u rudnicima svih kategorija, Sl. vesnik Prezidijuma Skuptine FNRJ, 12/52.
Konvencija MOR br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini, Sl. list FNRJ
(Dodatak), 5/56.
Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, Sl.
list FNRJ (Dodatak), 8/58.
Konvencija MOR br. 89 o nonom radu ena u industriji (revidirana), Sl. list
FNRJ (Dodatak), 12/56.
326
Dodatak I Najvaniji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju
Konvencija MOR br. 90 o nonom radu dece u industriji (revidirana), Sl. list
FNRJ (Dodatak), 12/56.
Konvencija MOR br. 91 o plaenom odmoru pomoraca (revidirana), Sl. list SFRJ
Konvencija MOR br. 98 o primeni principa prava organizovanja i kolektivnog
pregovaranja, Sl. list FNRJ (Dodatak), 11/58.
Konvencija MOR br. 100 o jednakom nagraivanju muke i enske radne snage
za rad jednake vrednosti, Sl. list FNRJ (Meunarodni ugovori), 11/52.
Konvencija MOR br. 103 o zatiti materinstva (revidirana), Sl. list FNRJ (Dodatak), 9/55.
Konvencija MOR br. 105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada, Sl. list SRJ
Konvencija MOR br. 106 o nedeljnom odmoru u trgovini i biroima, Sl. list FNRJ
(Dodatak), 12/58.
Konvencija MOR br. 109 o platama, radnom vremenu i brojnom stanju posade
(revidirana), Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 10/65.
Konvencija MOR br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja, Sl. list FNRJ (Dodatak), 3/61.
Konvencija MOR br. 121 o davanjima za sluaj nesree na poslu i profesionalnih oboljenja, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 27/70.
Konvencija MOR br. 122 o politici zapoljavanja, Sl. list SFRJ, 34/71.
Konvencija MOR br. 129 o inspekciji rada u poljoprivredi, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 22/75.
Konvencija MOR br. 131 o utvrivanju minimalnih plata, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/82.
Konvencija MOR br. 132 o plaenom godinjem odmoru (revidirana), Sl. list
SFRJ (Meunarodni ugovori), 52/73.
Konvencija MOR br. 135 o radnikim predstavnicima, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/82.
Konvencija MOR br. 138 o minimalnoj starosti za zasnivanje radnog odnosa, Sl.
list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/82.
Konvencija MOR br. 140 o plaenom odsustvu za obrazovne svrhe, Sl. list SFRJ
Konvencija MOR br. 144 o tripartitnim konsultacijama (standardima rada), Sl.
list SCG (Meunarodni ugovori), 1/05.
Konvencija MOR br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini,
Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 7/87.
327
Konvencija MOR br. 156 o jednakim mogunostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodinim obavezama), Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori),
7/87.
Konvencija MOR br. 161 o slubi medicine rada, Sl. list SFRJ (Meunarodni
ugovori), 14/89.
Konvencija MOR br. 167 o bezbednosti i zdravlju u graevinarstvu, Sl. glasnik
RS, 42/09.
Konvencija MOR br. 182 o najgorim oblicima dejeg rada, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 2/03.
Konvencija MOR br. 183 o zatiti materinstva, Sl. glasnik RS (Meunarodni
ugovori), 1/10.
Konvencija MOR br. 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu),
Konvencija o nezastarevanju ratnih zloina i zloina protiv ovenosti, Sl. list
Konvencija o ouvanju nematerijalnog kulturnog naslea, Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 1/10.
Konvencija o policijskoj saradnji u Jugoistonoj Evropi, Sl. glasnik RS, 70/07.
Konvencija o politikim pravima ena, Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/54.
Konvencija o pranju, traenju i zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02 i 18/05.
Konvencija o pravima deteta, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 15/90 i Sl.
list SRJ (Meunarodni ugovori), 4/96 i 2/97.
Konvencija o pravnom poloaju lica bez dravljanstva i zavrni akt konferencije
Ujedinjenih nacija o pravnom poloaju lica bez dravljanstva, Sl. list FNRJ (Dodatak), 9/59 i Sl. list SFRJ (Dodatak), 2/64.
Konvencija o pravu mora, Sl. list SFRJ (Dodatak), 1/86.
Konvencija o pristanku na brak, minimalnoj starosti za sklapanje braka i o registraciji brakova, Sl. list SFRJ (Dodatak), 13/64.
Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu, Sl.
glasnik RS, 102/07.
Konvencija protiv muenja i drugih surovih neljudskih ili poniavajuih kazni ili
postupaka, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 9/91.
Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 6/01.
Konvencija o ropstvu, Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, god. XI1929, br. 234.
Konvencija Saveta Evrope o zatiti dece od seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlostavljanja, Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 1/10.
328
Dodatak I Najvaniji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju
Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, Sl. vesnik Prezidijuma

Narodne skuptine FNRJ, 2/50.
Konvencija o statusu izbeglica, Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/60.
Konvencija o suzbijanju trgovine odraslim enama, Sl. list FNRJ, 41/50.
Konvencija o suzbijanju i ukidanju trgovine licima i eksploataciji drugih, Sl. list
FNRJ, 2/51.
Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 11/81.
Konvencija o zatiti i unapreenju raznolikosti kulturnih izraza, Sl. glasnik RS,
42/09.
Konvencija o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka, Sl. list
SRJ (Meunarodni ugovori), 1/92 i Sl. list SCG, 11/05.
Konvencija o zatiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bia u pogledu primene biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima u biomedicini, Sl.
glasnik RS (Meunarodni ugovori), 12/10.
Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 12/05.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba s invaliditetom, Sl. glasnik RS,
42/09.
Konvencija Ujedinjenih nacija o smanjenju broja lica bez dravljanstva, Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 8/11.
Konvencija Ujedinjenih nacija o zatiti svih lica od prinudnih nestanaka, Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 1/11.
Konvencija UNESCO protiv diskriminacije u pogledu obrazovanja, Sl. list SFRJ
(Dodatak), 4/64.
Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, Sl. glasnik RS, 19/09.
Konvencija Saveta Evrope o pranju, traenju, zapleni i oduzimanju prihoda steenih kriminalom i o finansiranju terorizma, Sl. glasnik RS, 19/09.
Krivinopravna konvencija o korupciji, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori),
18/05.
Meunarodna konvencija o suzbijanju i kanjavanju zloina aparthejda, Sl. list
SFRJ, 14/75.
Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Sl. list
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Sl. list SFRJ,
7/71.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Sl. list SFRJ, 7/71.
329
Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina, Sl. list SRJ (Meunarodni

ugovori), 6/98.
Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog naslea za drutvo, Sl.
glasnik RS (Meunarodni ugovori), 1/10.
Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena,
Opcioni protokol uz Konvenciju protiv muenja i drugih surovih, neljudskih ili
poniavajuih kazni i postupaka, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 16/05.
Opcioni protokol uz Konvenciju UN o pravima osoba s invaliditetom, Sl. glasnik RS, 42/09.
Protokol br. 14 uz Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim se menja kontrolni sistem Konvencije, Sl. list SCG (Meunarodni
ugovori), 5/05 i 7/05.
Protokol iz 1953. kojim se menja Konvencija o ropstvu iz 1926, Sl. list FNRJ
(Dodatak), 6/55.
Protokol kojim se menja Konvencija za suzbijanje trgovine enama i decom i
Konvencija o suzbijanju trgovine odraslim enama, Sl. list FNRJ, 41/50.
Protokol za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, naroito enama i decom, koji dopunjava Konvenciju protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovor), 6/01.
Protokol protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji predstavlja dopunu Konvencije protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Sl.
list SRJ, 6/01.
Protokol o statusu izbeglica, Sl. list SFRJ (Dodatak), 15/67.
Revidirana Evropska socijalna povelja, Sl. glasnik RS, 42/09.
Sporazum izmeu Republike Srbije i Evropske zajednice o olakanoj proceduri
za izdavanje viza, Sl. glasnik RS, 103/07.
Sporazum izmeu Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja
nezakonito borave, Sl. glasnik RS, 103/07.
Sporazum o izmeni i pristupanju sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj
Evropi CEFTA 2006.
Statut Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 5/01.
Trei protokol uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 1/11.
Zakon o izmenama Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 5/05.
330
Dodatak II
Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi
Kodeks policijske etike, Sl. glasnik RS, 92/06.
Krivini zakonik, Sl. glasnik RS, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09.
Nacionalni plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima za period 2009 do 2011.
godine, Sl. glasnik RS, 35/09.
novi Zakon o parninom postupku, Sl. glasnik RS, 72/11.
novi Zakonik o krivinom postupku, Sl. glasnik RS, 72/11.
Opti kolektivni ugovor, Sl. glasnik RS, 50/08, 104/08 Aneks I i 8/09 Aneks
II.
Porodini zakon, Sl. glasnik RS, 18/05 i 72/11 dr. zakon.
Poslovnik Narodne skuptine, Sl. glasnik RS, 52/10 i 13/11.
Pravilnik o merama za odravanje reda i bezbednosti u zavodima za izvrenje
zavodskih sankcija, Sl. glasnik, 105/06.
Pravilnik o evidencijama priloga i imovine, godinjem finansijskom izvetaju
i izvetaju o trokovima izborne kampanje politikog subjekta, Sl. glasnik RS,
72/11.
Pravilnik o kunom redu u Centru za azil, Sl. glasnik RS, 31/08.
Pravilnik o nainu voenja i sadrini evidencija o licima smetenim u Centru za
azil, Sl. glasnik RS, 31/08
Pravilnik o postupku reavanja pritubi, Sl. glasnik RS, 54/06
Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica, Sl.
glasnik RS, 64/06.
Pravilnik o socijalnoj pomoi za lica koja trae, odnosno kojima je odobren azil,
Sl. glasnik RS, br. 44/08.
Pravilnik o tehnikim obelejima i nainu upotrebe sredstava prinude, Sl. glasnik RS, 19/07 i 112/08.
Pravilnik o uslovima smetaja i obezbeivanju osnovnih ivotnih uslova u Centru za azil, Sl. glasnik RS, 31/08.
Pravilnik o upisu sindikata u registar, Sl. glasnik RS, 50/05 i 10/10.
Pravilnik o zdravstvenim pregledima lica koja trae azil prilikom prijema u Centar za azil, Sl. glasnik RS, 93/08.
331
Statut AP Vojvodine, Sl. list APV, 17/09.

Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, Sl. glasnik RS,
111/06.
Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoi koja se odnosi na period od
2011. do 2013. godine, Sl. glasnik RS, 74/10.
Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, 83/06.
Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije, Sl. glasnik RS, 98/06.
Zakon o advokaturi, Sl. glasnik RS, 31/11.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Sl. glasnik RS, 97/08, 53/10 i 66/11
odluka US.
Zakon o azilu, Sl. glasnik RS, 109/07.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS, 101/05.
Zakon o budetu Republike Srbije za 2011. godinu, Sl. glasnik RS, 101/10.
Zakon o budetu Republike Srbije za 2012. godinu, Sl. glasnik RS, 101/11.
Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Sl. glasnik RS, 36/06.
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Sl. glasnik RS, 85/05 i 31/11.
Zakon o dravljanstvu Srbije, Sl. glasnik RS, 135/04 i 90/07.
Zakon o dravnoj upravi, Sl. glasnik RS, 79/05, 101/07 i 95/10.
Zakon o Dravnom veu tuilaca, Sl. glasnik RS, 116/08, 101/10 i 88/11.
Zakon o eksproprijaciji, Sl. glasnik SRS, 40/84, 53/87, 22/89 i Sl. glasnik RS,
53/95 i 20/09.
Zakon o elektronskim komunikacijama, Sl. glasnik RS, 44/10.
Zakon o finansiranju politikih stranaka, Sl. glasnik RS, 72/03, 75/03 i 97/08.
Zakon o finansiranju politikih aktivnosti, Sl. glasnik RS, 43/11.
Zakon o izboru narodnih poslanika, Sl. glasnik RS, 35/00, 57/03, 72/03, 75/03,
18/04, 101/05, 85/05, 104/09 i 36/11.
Zakon o izboru predsednika Republike, Sl. glasnik RS, 111/07 i 104/09.
Zakon o izvrenju krivinih sankcija, Sl. glasnik RS, 85/05, 72/09 i 31/11.
Zakon o izvrenju i obezbeenju, Sl. glasnik, 72/11.
Zakon o izvrnom postupku, Sl. glasnik RS, 125/04.
Zakon o javnom belenitvu, Sl. glasnik RS, 31/11.
Zakon o javnom informisanju, Sl. glasnik RS, 43/03, 61/05, 71/09, 89/10 i
41/11.
Zakon o javnom tuilatvu, Sl. glasnik RS, 116/08, 104/09 i 101/10.
332
Dodatak II Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi
Zakon o jedinstvenom birakom spisku, Sl. glasnik RS, 104/09 i 99/11.

Zakon o kulturi, Sl. glasnik RS, 72/09.
Zakon o leenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oploenja, Sl. glasnik RS, 72/09.
Zakon o lokalnim izborima, Sl. glasnik RS, 129/07, 34/10 odluka US i 54/11.
Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Sl. glasnik RS, 85/05.
Zakon o matinim knjigama, Sl. glasnik RS, 20/09.
Zakon o mirnom reavanju radnih sporova, Sl. glasnik RS, 125/04 i 104/09.
Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno
osiguranje, Sl. glasnik RS, 102/08 i 31/09.
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Sl. glasnik RS, 72/09.
Zakon o odbrani, Sl. glasnik RS, 116/07, 88/09 dr. zakon i 104/09 dr. zakon.
Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava, Sl. glasnik RS, 58/03 i 61/03
ispr.
Zakon o okupljanju graana, Sl. glasnik RS, 51/92, 53/93, 67/93, 48/94 i Sl. list
SRJ, 21/01 odluka SUS i Sl. glasnik RS, 101/05 dr. zakon.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sl. glasnik RS, 72/09 i
52/11.
Zakon o parninom postupku, Sl. glasnik RS, 125/04, 111/09 i 72/11.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sl. glasnik RS, 34/03, 64/04,
84/04, 85/05, 5/09, 107/09 i 101/10.
Zakon o policiji, Sl. glasnik RS, 101/05, 63/09 odluka US i 92/11.
Zakon o politikim strankama, Sl. glasnik RS, 36/09.
Zakon o popisu stanovnitva, domainstava i stanova 2011. godine, Sl. glasnik
RS, 104/09 i 24/11.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Sl. glasnik RS, 80/02,
84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 61/07, 20/09, 53/10 i 101/11.
Zakon o posredovanju medijaciji, Sl. glasnik RS, 18/05.
Zakon o postupku prekida trudnoe u zdravstvenim ustanovama, Sl. glasnik RS,
16/95 i 101/05 dr. zakon.
Zakon o Pravosudnoj akademiji, Sl. glasnik RS, 104/09.
Zakon o privatizaciji, Sl. glasnik RS, 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07 dr. zakon.
Zakon o pravnom poloaju verskih zajednica, Sl. glasnik SRS, 44/77, 12/78,
12/80 i 45/85.
Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, Sl. glasnik RS 18/10.
333
Zakon o prekrajima, Sl. glasnik RS, 101/05, 116/08 i 111/09.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba s invaliditetom, Sl.
glasnik RS, 36/09.
Zakon o programu zatite uesnika u krivinom postupku, Sl. glasnik RS,
85/05.
Zakon o putnim ispravama, Sl. glasnik RS, 90/07, 116/08, 104/09 i 76/10.
Zakon o radiodifuziji, Sl. glasnik RS, 42/02, 97/04, 76/05, 62/06, 85/06 i 41/09.
Zakon o radu, Sl. glasnik RS, 24/05, 61/05 i 54/09.
Zakon o ravnopravnosti polova, Sl. glasnik RS, 104/09.
Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, Sl. glasnik RS, 48/94 i 11/98.
Zakon o rehabilitaciji, Sl. glasnik RS, 92/11.
Zakon o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava, Sl. glasnik RS,
116/08.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, Sl. glasnik RS,
120/04, 54/07, 104/09 i 36/10.
Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisama, Sl. glasnik RS, 45/91, 53/93, 67/93,
48/94 i 101/05.
Zakon o socijalnoj zatiti, Sl. glasnik RS, 24/11.
Zakon o socijalnom stanovanju, Sl. glasnik RS, 72/09.
Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS,
33/06.
Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, Sl.
glasnik RS, 67/03, 90/07 i 111/09.
Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu, Sl. glasnik RS, 36/10.
Zakon o stanovanju, Sl. glasnik RS, 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/83, 67/93,
46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05 dr. zakon.
Zakon o strancima, Sl. glasnik RS, 97/08.
Zakon o sudijama, Sl. glasnik RS, 116/08, 104/09 i 101/10.
Zakon o trajku, Sl. list SRJ, 29/96. Sl. glasnik RS, 101/05 dr. zakon.
Zakon o tajnosti podataka, Sl. glasnik RS, 104/09.
Zakon o elektronskim komunikacijama, Sl. glasnik RS, 44/10.
Zakon o transplantaciji organa, Sl. glasnik RS, 72/09.
Zakon o udruenjima, Sl. glasnik RS, 51/09 i 99/11.
Zakon o uenikom i studentskom standardu, Sl. glasnik RS, 18/10.
Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima, Sl. glasnik RS, 72/09.
334
Dodatak II Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi
Zakon o Ustavnom sudu, Sl. glasnik RS, 109/07 i 99/11.

Zakon o upravnim sporovima, Sl. glasnik RS, 111/09.
Zakon o ureenju sudova, Sl. glasnik RS, 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 dr.
zakon, 78/11 dr. zakon i 101/11.
Zakon o utvrivanju nadlenosti AP Vojvodine, Sl. glasnik RS, 99/09.
Zakon o vanparninom postupku, Sl. glasnik SRS, 25/82, 48/88, Sl. glasnik RS,
46/95 dr. zakon i 18/05 dr. zakon.
Zakon o visokom obrazovanju, Sl. glasnik RS, 76/05, 97/08 i 44/10.
Zakon o Visokom savetu sudstva, Sl. glasnik RS, 116/08, 101/10 i 88/11.
Zakon o volontiranju, Sl. glasnik RS, 36/10.
Zakon o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, Sl. glasnik RS, 46/06.
Zakon o zabrani diskriminacije, Sl. glasnik RS, 22/09.
Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja, Sl. glasnik RS, 41/09.
Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Sl. glasnik RS,
36/09 i 88/10.
Zakon o zatiti podataka o linosti, Sl. glasnik RS, 97/08 i 104/09 dr. zakon.
Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Sl. list SRJ, 11/02, Sl. list
SCG, 1/03 Ustavna povelja i Sl. glasnik RS, 72/09 dr. zakon.
Zakon o zdravstvenoj zatiti, Sl. glasnik RS, 107/05, 88/10, 99/10 i 57/11.
Zakon o zdravstvenom osiguranju, Sl. glasnik RS, 107/05, 109/05 ispr, i
57/11.
Zakonik o krivinom postupku, Sl. glasnik RS, 58/04, 85/05, 115/05, 46/06,
49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10.
335
CIP
,
341.231.14(497.11)2011
LJUDSKA prava u Srbiji 2011 : pravo, praksa i meunarodni
standardi ljudskih prava / [urednik Vesna Petrovi]. Beograd :
Beogradski centar za ljudska prava, 2012 (Beograd : Dosije studio).
335 str. ; 23 cm. (Biblioteka Izvetaji / [Beogradski centar za
ljudska prava] ; 17)
Tira 400. Predgovor: str. 19. Najvaniji ugovori o ljudskim
pravima koji obavezuju Srbiju: str. 325330. Napomene i
bibliografske reference uz tekst. Indeks propisa u Srbiji koji se
pominju u ovoj knjizi: str. 331335.
ISBN 978-86-7202-134-9
a) 2011
COBISS.SR-ID 189770764

Ljudska Prava U Srbiji, Godina Izdanja 2011.

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ljudska Prava U Srbiji, Godina Izdanja 2011.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 2011

Beogradski centar za ljudska prava

Objavljivanje ovog Izvetaja pomogla je

1. Ispunjavanje preporuka meunarodnih nadzornih tela . . . . . . . . . .

Ljudska prava u Srbiji 2011.

LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM PROPISIMA. . . . . . . . . . . . . .

1. Ljudska prava u pravnom poretku Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Pravo na delotvoran pravni lek za krenje ljudskih prava . . . . . .

2.1. Redovni pravni lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pravo podnoenja ustavne albe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Ogranienja i derogacija ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.1. Ogranienja ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.1. Zabrana diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Spreavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom. . . . . . . .

4.2. Pravo na ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.3. Zabrana muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja

Izvrenje krivinih sankcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kaznena politika i sudska prakasa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.4. Zabrana ropstva i prinudnog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.5. Pravo na slobodu i bezbednost linosti i postupanje

Postupanje s licima lienim slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Obaveza ovenog postupanja i potovanja dostojanstva . . .

Pravo na obavetenje o razlozima hapenja i o optubi . . . .

4.6. Pravo na pravino suenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zabrana samovoljnog hapenja i lienja slobode . . . . . . . . . . .

Upotreba prinude od strane policije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pretpostavka nevinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Prava optuenih u krivinom postupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Obavetenje o optubi, bez odlaganja i na jeziku

Ljudska prava u Srbiji 2011.

Poloaj svedoka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

4.7. Pravo na zatitu privatnog ivota, porodice, stana i prepiske . . . 111

Zakon o elektronskim komunikacijama. . . . . . . . . . . . . . . . . 118

Porodini ivot i porodica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

4.8. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti . . . . . . . . . . . . . . 121

4.9. Sloboda izraavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Postupak izdavanja dozvola za emitovanje programa. . . . . . 128

Krivino zakonodavstvo i sloboda izraavanja . . . . . . . . . . . . . 129

Tajnost podataka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

4.10. Pravo na slobodu mirnog okupljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

4.10.3. Zabrana javnog skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

4.11. Sloboda udruivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

4.11.4. Udruivanje stranaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

4.12. Pravo na mirno uivanje imovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

4.13. Prava pripadnika manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

4.13.4. Posebna zatita manjina u Statutu AP Vojovodine. . . . . . . . . . . 157

4.14. Politika prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

4.14.3. Uee graana u upravljanju javnim poslovima . . . . . . . . . . . 164

4.14.4. Politike stranke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

4.15. Pravo na pravnu linost i dravljanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

4.16. Sloboda kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

4.16.2. Azil. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Ljudska prava u Srbiji 2011.

4.16.3. Ogranienja slobode kretanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

4.17. Ekonomska, socijalna i kulturna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

4.17.3. Pravo na pravedne i povoljne uslove rada. . . . . . . . . . . . . . . . . 189

4.17.4. Sindikalne slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194

Sloboda sindikalnog organizovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.17.5. Pravo na socijalno obezbeenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

4.17.8. Pravo na najbolje fiziko i mentalno zdravlje. . . . . . . . . . . . . . 206

4.18.9. Pravo na obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

II ODABRANE TEME. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213