ESTETSKOLIKOVNE OSNOVE LIKOVNOG

VASPITANJA
- likovno vaspitanje je nezamislivo bez likovnih
sadraja, zadatak nastave likovnog vaspitanja je
uvoenje dece u likovnu kulturu
- likovna kultura obuhvata teoriju (teorija
umetnosti) i praksu (vizuelne komunikacije,
dizajn, arhitekturu, slikarstvo, vajarstvo itd)
- umetniko delo se moe posmatrati sa
stanovita saznanja, komunikacije, uivanja,
kompenzacije, ideologije itd.

- za razliku od estetskih znakova, nauni znaci ne

dozvoljavaju razliite interpretacije
- svako umetniko delo je veoma slojevito: motiv,
tehnika, oblikovni postupak, poruka, socijalni
faktori, stil itd.
- u procesu irenja likovne kulture treba obratiti
panju na odnos potreba (realne situacije i
potrebe uenika) i vrednosti (likovno estetskih).

- prve teorije umetnosti se javljaju u antikoj

Grkoj
- veina filozofa je zastupala koncept mimezisa
- Platon je smatrao da imitiranje senki umetnika
udaljuje od veitih ideja, pa nije cenio likovnu
umetnost (Tehne). Lepo je za njega lik dobrog i
istinitog
- Aristotel je zastupao moralistiku i normativnu
teoriju umetnosti, jer je smatrao da umetnost
putem katarze proiava ljudske strasti i da je
umetnost poiesis, proizvoenje po pravilima

-u srednjem veku: neoplatonski misticizam Tome

Akvinskog, Tertulijanovo negiranje umetnosti
1750. Baumgarten izdaje Estetiku ulnom
spoznajom lepih ili umetnikih predmeta.
- Didro iznosi ideju kritike umetnosti. On je
smatrao da umetniko delo i stvarnost nemaju
istu strukturu
- Prema Kantu, umetniko delo nema smisao
izvan samo sebe, a lepo je objektivno i
univerzalno

- za Hegela je lepo u sferi apsolutnog duha i

razvio dijalektiku promena u umetnosti
- iler je zastupao teoriju o umetnosti kao
slobodnoj igri
- u 19. veku se razvijaju ideje o autonomiji
umetnosti
- u 20. veku javljaju se psihoanalitike,
poststrukturalistike i semioloke teorije
umetnosti
- Artur Danto umetnost nije samo ono to oko
vidi, ve i znanje iz istorije i teorije umetnosti

1.) umetnost je povezana sa ivotom ljudi i prati

razvoj drutva
2.) umetnost je poseban fenomen, pa se tumaenje
umetnosti ne moe zasnivati na zakljucima neke druge
discipline, ve samo estetikim analizama
3.) likovno-estetski fenomeni su slojeviti, a njihova
recepcija je uslovljena kompleksnou posmatraa
4.) umetnost se ne moe tumaiti iz aspekta jednog
faktora (tehnika, sadraj, forma)
5.) umetnost oslobaa svest ljudi i utie na
meuljudske odnose

-umetniko delo nema svrhu samo za sebe, ono

ima i utilitarno-funkcionalnu dimenziju
- oblikovanje ima irok raspon: od isto estetskog
oblika, preko sinteze estetskog i funkcionalnog
do potpuno funkcionalnog oblika
-prelazni vizuelni oblici su: plakat, ambalaa,
kostim, zatitni znakovi, strip i drugi

-umetnost je specifian vid saznanja, ona vodi

do novih tumaenja realnosti i doprinosi
osveivanju ljudi
-umetnik otkriva neto novo koje estetskim
znacima prenosi drugima

SOCIOLOKE OSNOVE LIKOVNOG

VASPITANJA
- vaspitanje je uslovljeno drutvenim pojavama i
strukturom, ali ono ima i povratno delovanje na
drutveni razvoj
- likovna umetnost ima svoju drutvenu funkciju
- umetnost nema svog smisla van drutva
(pr.Venera)

- tenja za demokratizacijom umetnosti je

sredinji problem izmeu likovnog vaspitanja i
drutva
- ranije je umetnost bila uslovljena klasnim
drutvom i zadovoljavala potrebe samo vladajue
klase, a danas se usmerava ka potrebama i
interesima veeg broja ljudi
- umetnost postaje pristupanija zahvaljujui
tampi, televiziji , radiju itd.
-Valter Benjamin

- socioloka osnova se moe analizirati sa

aspekta meuljudske komunikacije (estetski
znak)
- vrednost umetnikog dela zavisi od znaenja
koje mu daju gledaoci
- slika postaje dominantini oblik meuljudskog
komuniciranja, ali i manipulacije u cilju
dominantnih socijalnih grupa (reklama, politika
propaganda)
- likovno vaspitanje ima cilj da osposobi decu u
kritikom procenjivanju vizuelnih poruka

PEDAGOKE OSNOVE LIKOVNOG

VASPITANJA
- vaspitna funkcija se ogleda u razvoju celovite,
svestrane, slobodne i stvaralake linosti
- pedagoka osnova se moe analizirati poreenjem
odnosa estetskog vaspitanja prema intelektualnom
moralnom i radno-tehnikom vaspitanju
1.) intelektualno vaspitanje
- uenici posmatraju i upoznaju svet, vreme i kulturu u
kojoj je delo nastalo
- intelektualne sposobnosti u angaovanju na likovnom
radu se mogu nazvati likovnim miljenjem

2.) moralno vaspitanje

- voljne sposobnosti, samoodgovornost,
disciplinovanost, upornost, saradnja
- razvijanje potovanja umetnikih vrednosti i tolerancije
prema drugima (!!Karlavaris: patriotizam, hrabrost,
borbenost!!)
- razvijanje slobodne i svestrane linosti
3.) radno-tehniko vaspitanje
- upoznavanje materijala i alata
- razvijanje radnih navika, spretnosti
- radno-tehniko vaspitanje ne treba kod niih razreda
odvajati od likovnog