ESTETIKA 2 KOLOKVIJUM

1. Ko je, kada i kako definisao estetiku kao filozofsku disciplinu ? (str.93-96)

Estetiku kao filozofsku disciplinu prvi je definisao Aleksandar Gotlib Baumgarten, 1735.
godine.
Raspravu nove filozofske discipline započeo je upotrebom reči AISTHESIS (čulno
zapažanje) i postavio je pojam AISTHETIKE EPISTEME (nauka koja se tiče čula).
Definisao ju je kao filozofiju čulnog saznanja koja u sebi povezuje u novu saznajnu
celinu: čulno saznanje, lepo i teoriju o umetnosti.

2. Definišite primenjenu estetiku, odnosno, estetiku na delu (str.167-171, posebno

str.169)
Primenjena estetika, tj.estetika na delu je teorijski postupak kojim se izlazi iz područja
filozofije, a ulazi u istraživanje umetnosti, dizajna, ponašanja, artikulacije prostora itd.
Polazi se od toga da smisao filozofije nije u “uživanju u mudrosti” već u primeni te
mudrosti odnosno znanja.
Može se definisati u 3 koraka:
1. korak - kao primena filozofske estetike na izučavanje prirode, kulture i umetnosti
2. korak - kao opšte teorijske rasprave o prirodi, kulturi (u tom smislu se razlikuju
različiti tipovi primenjene estetike - muzikologija, filmologija, teatrologija itd.)
3. korak - primenjena estetika se zasniva na principu da ne samo da objašnjava
spoljašnjost umetnosti i kulture već iznutra i sama stvara kulturu i umetnost.

3. Objasnite razliku između estetike kao filozofske estetike i estetike kao filozofije
umetnosti i navedite ključne predstavnike (str.69)
Filozofska estetika označava teorije kojima se pristupa doživljajima i saznanju o
činjenicama prirode, o stvarno ili idealno lepom i o umetnosti u najširem smislu. A
Filozofija umetnosti podrazumeva filozofske teorije različitih orijentacija kojima se
pristupa umetnosti kao dominantnom, idealnom, aktuelnom ili istorijskom problemu
čulne i konceptualne spoznaje.

4. Definišite pojam estetizacije (str.72)

Estetizacija je delovanje u nekoj oblasti ljudskog života i rada posredstvom umetničkog i
lepog. Estetizacija označava i konstruisanje lepog, idealnog, prijatnog, egzotičnog,
erotičnog itd. Primer estetizacije je Vrtna arhitektura od renesanse do 18.veka.

5. Ko je i kada ponudio jedan od prvih filozofskih koncepata sveljudske estetizacije i koji

je bio smisao ovog koncepta ? (str.74)
Fridrih Šiler je u delu “Pismima o estetskom obrazovanju čovečanstva” ponudio jedan od
prvih filozofskih koncepata sveljudske estetizacije 1795/1796 god. Smisao sveljudske
estetizacije je formiranje novog i modernog čoveka-građanina koji treba da estetizacijom
pronađe ravnotežu između racionalnog i osećajnog u samom životu.

6. Šta podrazumeva ideja estetizacije umetnosti a šta ideja estetizma u umetnosti

(str.75-76)
Estetizacija umetnosti podrazumeva “lepu umetnost” tj.umetnost izvedenu saglasno
nekim specifičnim ili opštim postavljenim kriterijumima lepog (kulturalno lepog,
prirodno lepog ili univerzalno lepog) (Ta “lepa umetnost” se moze identifikovati npr. U
mrtvim prirodama Pola Sezana itd.)
Estetizmom umetnosti se označavaju umetničke prakse koje teže ka realizaciji same
umetnosti, tj. umetnosti radi umetnosti ili autonomne umetnosti. Reč je o umetničkim
pravcima u književnosti, slikarstvu i muzici kao što su: impresionizam,
postimpresionizam, simbolizam itd.

7. Šta je filozofija u tradicionalnom smislu ? (str.34)

U tradicionalnom smislu filozofija je veština i sposobnost mišljenja o samom ili
nesamom mišljenju. Filozofija je i pokazivanje ljubavi i prijateljstva (filos) prema
mudrosti (sofia), pa i sama ljubav prema mišljenju (jer je mišljenje izuzetno i izuzeto od
praktičnosti svakodnevnog života).

8. Objasnite pojam i pojavu filozofije umetnosti

(str.151-161, a posebno str.154)
Filozofija umetnosti podrazumeva mnoštvo filozofskih protokola, diciplina, škola i praksi
koje se bave umetnošću kao dominantnim, idealnim, aktuelnim ili istorijskim
problemom. Može se reći da filozofija umetnosti predstavlja posrednika između
umetnosti i filozofije, jer posreduje između pojedinacnih znanja o umetnosti i opštih
znanja filozofije. Ona je otvorena i promenljiva filozofska disciplina u kojoj se opisuje,
objašnjava ili interpretira pojam sveta umetnosti. Ona se razvila iz filozofske estetike, jer
se njena pažnja fokusira na problem umetnosti i njegovo filozofsko prikazivanje
(opisivanje, tumačenje, objašnjavanje itd.)

9. Koji društveni mehanizmi određuju zamisao kanona ? Šta je tradicija ? (str.132-136,

posebno str.133)
Zamisao kanona određuju tri društvena mehanizma: 1. tradicija, 2. hegemonija i 3. opšti
smisao, opšte javno mnjenje ili doxa.
Tradicija je pojavno lice kanona. Kultura i umetnost u obličju tradicije uspostavljaju
društvene i političke hegemonije. Tradicija ne predstavlja ono sto prošlost ostavlja kao
nasleđe već je uvek izbor iz mnoštva mogućnosti.

10. Koji su bili temeljni koncepti modernog kanona u umetnosti ?

(str.132–136, posebno str.136)
Kantove zamisli nezainteresovanog suđenja i Bodlerove zamisli "umetnosti radi
umetnosti" kao temeljni koncepti modernog kanona su bili nemogući bez konstruisanja
buržoaskog i kapitalističkog hegemonog kolonijalnog sveta u okviru koga je društvo
skrivalo sebe.