Bregasto vratilo

Bregasto vratilo kontrolie rad ventila, odnosno, kada e da ubrizga vazduh u cilindar, a kada da
ispusti izduvne gasove iz cilindra.
Kako ventili motora, zbog svoje konstrukcije (odn. oblika) zahtevaju pravolinijsko kretanje da bi
otvarali i zatvarali tok gasova, potrebno je neto to e ih pokretati gore-dole. No, veinu pokretnih
delova nekog motora sainjavaju razne osovine, ija je karakteristika da se rotiraju, te je potrebno
na neki nain spojiti ta dva naina kretanja. Upravo tu u "igru" uskae bregasto vratilo iji je
osnovni zadatak da kruno kretanje pretvara u pravolinijsko. Princip kojim se to postie ujedno je i
osnovni princip rada bregastog vratila, a postie se kretanjem ekscentra (sl. 1). Samo "telo" bregaste
u stvari je dugaka metalna osovina koja se rotira pokretana snagom motora. Meutim, na nekoliko
se mesta oko te osovine nalaze nepokretni (u odnosu na osovinu) ekscentri, odnosno bregovi.
Rotiranje osovine uzrokuje i rotiranje tih bregova koji zbog svog ekscentrinog poloaja u odnosu
na osovinu izazivaju pravolinijsko kretanje tela na koje su naslonjeni. Tako rotacijom bregastog
vratila uspevamo proizvesti pravolinijsko kretanje ventila, neophodno za njihov rad. Druga bitna
karakteristika bregastog vratila u stvari je oblik samih ekscentara (bregova) i u tome se zapravo
krije tajna rada ovog dela motora. Za uspean rad motora jedna od najznaajnijih stvari je pravilno
odreivanje trenutka. Pre je bilo rei o preklapanju ventila, potom o pravilnom odreivanju trenutka
paljenja smee, a sada emo naglasiti kako je jedan od znaajnijih trenutaka i pravilan rad ventila.
Kada to kaemo, mislimo prvenstveno na brzinu kojom se oni otvaraju. Iz samog je oblika
ekscentra vidljivo da njegov presek ima glavnu ulogu u naelu rada bregastog vratila, odnosno da e
od njega zavisiti brzina otvaranja ventila. Osovine sa otrim bregovima, jasno je, bre e otvoriti
ventil.
Nego, bregovi osovine nikada nisu u jednakom kontaktu s ventilima. Izmeu njih se nalaze tzv.
podizai. Oni zapravo slue kako bi ventil pravilnije pratio kretanje brega, odnosno kako bi se ono
pravilno prenosilo na ipku podizaa, zavisno od konstrukcijije razvoda. Uzmimo za poetak primer
(jednostavnijeg) razvoda s bregastom osovinom u glavi motora (sl. 2a). Okretanje bregova osovine
ovde se prenosi na "lonasti podiza" po kojemu breg u svom kretanju klizi. Lonasti podiza ipak,
prenosi to kretanje na stablo ventila i otvara ga savladavajui silu njegove opruge. Nije potrebno
posebno napominjati kako je ovde oblik bregova osovine primaran parametar govorimo li o brzini
rada ventila. Nego, posao bregastog vratila niti izdaleka nije zavren kada se ventil otvori. Potrebno
ga je i zatvoriti, a za to se brine opruga koja preko podizaa pritiska stablo ventila na breg osovine.
Ovde je znaajno uzeti u obzir da taj povratak ne sme biti prebrz i da mora biti u potpunosti
kontrolisan elimo li izbei da ventil pri zatvaranju udari u svoj leaj, nakon ega bi se poeo
odbijati itd.

Druga (zastarela) konstrukcija razvoda ona je s bregastim vratilom smetenim "sa strane", odnosno
u bloku motora (sl. 2b). Ovakva se verzija koristila u nekadanjim motorima, sve do masovnijeg
uvoenja u proizvodnju vieventilskih motora (3, 4 ili ak 5 ventila po cilindru).
Princip rada i ovde je isti, s tom razlikom to bregasto vratilo sada pokree podiza, ali on zatim
podie "ipku podizaa". Pravolinijsko kretanje ipke potom se prenosi na tzv. "klackalicu" koja na
kraju pokree ventil. Najzastupljeniji je nain pokretan zupastim remenom, potom sledi onaj s
lancem, a poznajemo i razvode sa zupanicima.

Sl.2a

Sl.2b

sl. 2a - Lonasti podiza ventila kod motora s bregastom osovinom u glavi

sl. 2b - Upravljanje radom ventila sa bregastim vratilom u bloku motora