Mihail Bulgakov

Mrtve due
Komedija etiri ina sa prologom po romanu N. V. Gogolja
Preveo: I. R. Dimitrijevi
LICA:
IIKOV
GUBERNATOR
GUBERNATOROVICA
PREDSEDNIK SUDA
UPRAVNIK POTE
UPRAVNIK POLICIJE
DRAVNI TUILAC
KOMANDANT ANDARMERIJE
SOBAKEVI, posednik
PLJUKIN, posednik
NOZDREV, posednik
MANJILOV, posednik
KOROBOKA, posednics
ANA GRIGORIJEVNA, ena dravnog tuioca
SOFIJA IVANOVNA, njena prijateljica
GOSPOA MAKJILOVA
MAGDONALD KAREOVI
SOSOJ PAFIUEVI
SEKRETAR STARATELJSKOG SUDA
OKRUNI NAELNIK
NAREDNIK
KAPETAN KOPJEJKIN
MIUJEV, zet Nozdreva
PETRUKA sluga kod iikova
SELIFAN sluga kod iikova
MAVRA, sluavka kod Pljuskina
PARAA sluga kod dravnog tuioca
ANDRUKA sluga kod dravnog tuioca
FETINJA, sluavka kod Koroboke
Deava se tridesetih godina prolog veka
PROLOG
(Sobica u nekog petrogradskoj krmi. iikov i Sekretar starateljskog suda su za

veerom. Iz gostinske sobe dopire vika nekog drutva koje pijani, uje se gitara i glas
nekog, koji peva neku romansu.)
IIKOV (ovek srednjih godina i najobinijeg izgleda) Kako vi kaete, Vrlopotovani.
Ne miem se smesta dok mi ne kaete svoju poslednju re. Moj vlastodavac odlazi.
SEKRETAR Va je vlastodavac do kraja upropastio svoje imanje.
IIKOV Ljudske strasti, Vrlopotovani, ne daju se izbrojati kao ni pesak u moru!
(Naliva Sekretaru amanjskog)
SEKRETAR Zaista, zaista! Kockao se, pijanio, rasipao, kao to se uje. Imanje je
potpuno zapustio. Pa sad hoe da ga zaloite kod Starateljskog suda! Dvesta rubalja
dodue! Ko e to primiti u zalogu.
IIKOV Zato ste, Vrlopotovani, tako strogi? Priznajem: imanje je zaputeno, ali zbog
stonih bolesti, ravih godina, zbog zlikovca upravitelja.
SEKRETAR Hm.
IIKOV (Vadi novac i daje ga sekretaru).
SEKRETAR Nisam ja sam u sudu...
IIKOV Nee ni ostalima biti krivo. I sam sam bio inovnik. Znam red.
SEKRETAR Dobro. Dajte mi te hartije.
IIKOV Jo neto treba uneti u obzir... Polovina seljaka je naime pomrla. Da ne bude
zbog toga posle kakvih neprijatnosti,
SEKRETAR (Glasno se smeje) Eto ti, krasno imanje! Bez ikakve vrednosti, pa jo i
ljudstvo izumrlo.
IIKOV Budite dobri, Vrlopotovani...
SEKRETAR ujte. Nalaze li se seljaci jo na popisnoj listi.
IIKOV Na svaki nain.
SEKRETAR Pa ta ste se onda preplaili. Jedan je umro, drugi e se roditi, i gazdi nee
nita propasti.
IIKOV (Kome se odjednom lice izmenilo, vie glasno) Ah!
SEKRETAR ta vam je?
IIKOV Ba nita.
SEKRETAR Onda, zbogom. (Ode)
IIKOV Ah, mene! Mene magarca! Traim rukavicu, a daju mi kabanicu! Imam ja da
pokupujem sve te mrtvace! Pre nego to dou nove popisne liste. Ako, recimo, kupim
hiljadu, pa neka ni starateljski sud za svaku duu, uzmimo, po dvesta rubalja, to bih imao
dvesta hiljade kapitala! Ali bez zemlje se ne moe ni kupiti, ni zaloiti. ta sad? Ja u ih
prosto kupiti da ih naselim, u Herzonskoj guberniji daju zemlju badava. Kad ko hoe da
se naseli. Tamo u ja da naselim moje mrtvace! U Herzonsku sa njima, tamo e da
proive (prekrsti se). A oni e lepo muike da ozvanie.. (Smeje se) Molim lepo, im
pokaem jedno uverenjce, sa svojerunim potpisom komandanta andarmerije! Stvar e
svakako stajati dosta truda... Moe da iskrsne i kakva afera... Ali emu inae oveku
njegova pamet? Pre svega u to niko nee ni verovati! Ba niko! Stvar e izgledati
savreno neverovatna. (Zvoni)
KONOBAR (Ulazi. Kad je otvorio vrata, muzika i pesma se uju jasnije)
IIKOV ta sam ti duan? (Sluga mu prui raun koji iikov isplauje)
Zavesa

PRVI IN
PRVA SLIKA
(Radna soba Gubernatora. Gubernator je kunoj haljini, o vratu mi visi orden Sv. Ane,
sedi, veze na erefu i peva)
GUBERNATOR Oh, veruj mi, mladoj dui, / re slobodna ne prilii; / nek joj ljubav srce
gui, / time ne sme da se dii.
SLUGA Koleki savetnik iikov eli da govori s Vaim Prevashodstvom.
GUBERNATOR iikov? Daj mi frak.
SLUGA (Pomae mu da navue frak)
GUBERNATOR Pusti sa da ue.
SLUGA (Odlazi)
IIKOV (Ulazei) Odmah po mom dolasku u ovaj grad, smatrao sam za svoju
najsvetliju dunost da prvom Velikodostojniku prinesem svoje najdublje potovanje. Za
mene je osobita ast, Vae Prevashodstvo, da Vam se smem lino predstaviti.
GUBERNATOR Milo mi je. Izvolite sesti... A gde ste vi sluili?
IIKOV Svoju karijeru otpoeo sam u finansijama, pa sam je onda nastsvio po drugim
strukama. Radio sam i pri jednoj komisiji za graenje.
GUBERNATOR A ta se to radilo?
IIKOV Zavetna crkva u Moskvi, Vae Prevashodstvo.
GUBERNATOR Aha.
IIKOV Bio sam i u sudu i u carini, vae Prevashostvo.
GUBERNATOR (Zaueno) I u csrini?
IIKOV Oh, ja sam Vam uopte crvi, Vae Prevashodstvo. Dugogodinjom
neumornom trpeljivou ja sam postao, gotovo rei, ovaploeno strepljenje. Ah, ta sam u
slubi prepatio od neprijatelja, to Vam ne bih umeo ni rei, ni opisati. Moj se ivot, vae
Prevashodstvo, moe uporediti sa laicom na uzburkanom moru.
GUBERNATOR Sa laicom?
IIKOV Sa laicom, Vae Prevashodstvo.
GUBERNATOR A kuda sad putujete?
IIKOV Putujem svuda, jer hou sad pri kraju svog ivota, da potraim neki kuti, u
kome bih proveo jo ovo malo dana to mi ostaju. Pa posle, ini mi se, kao kakva iva
knjiga, kao neka osobita nauka, da posmatram tok sveta i ljudi...
GUBERNATOR Tako je, tako je.
IIKOV Kad se ovek vozi kroz guberniju Vaeg Prevashodstva, isto poveruje da je u
raju.
GUBERNATOR A zato?
IIKOV Putevi su kao od svile.
GUBERNATOR (Smei se neugodno)
IIKOV Ne moe se dovoljno pohvaliti vlada zbog izbora tako mudrih
velikodostojnika.
GUBERNATOR Dragi moj...
IIKOV Pavle Ivanovi, Vae Prevashodstvo.
GUBERNATOR Dragi moj Pavle Ivanoviu, molim vas da veeras budete moj gost.
Prireujem malu domau zabavu.

IIKOV To je za mene osobita ast, Vae Prevashodstvo. Slobodan sam da vam se sad
preporuim. (Opazi vez) Oh! Ko je radio ovo umetniko delo?
GUBERNATOR Ah, ja. Vezem jednu kesu za novac.
IIKOV Ah, nije moue! (Opet se divi vezu) ast mi je, Vae Prevashodstvo! (Odlazi
idui unazaad)
GUBERNATOR Retko prijatan ovek! (Seda, opet veze i peva) Ali, veruj mi, mladoj
dui...
Zavesa
DRUGA SLIKA
(Veernja zabava kod Gubernatora. Mala gospodska soba sa stolom za kartanje, po
zidovima ibuci. uje se muzika koja svira neku igru.)
GUBERNATOROVICA Pa kako vam se svia nae drutvo?
IIKOV Oh, izvanredno prijatno drutvo! Pa kako je tek Vaem Prevashodstvu polo
za rukom da uredi zabavu, takvo se to retko nalazi i u prestonici.
GUBERNATOROVICA (Smeje se zadovoljno i obraa se drugoj grupi gostiju)
IIKOV (Gubernatoru) Ima li u vaoj guberniji velikih posednika, Vae
Prevashodstvo?
GUBERNATOR Pa, naravno.
IIKOV Vrlo bih voleo da se upoznam s njima.
GUBERNATOR Onda samo dozvolite da vas predstavim. Gospodin posednik Manjilov...
koleki savetnik iikov.
MANJILOV (Plavi gospodin, srednjih godina, ljubaznog, nero previe slatkog izraza, u
njegovim pokretima i nainu govora osea se izvesna naklonost ka intimnosti) Vrlo mi je
milo. Pa, kako vam se dopada na grad?
IIKOV Divno mesto, neobino ljubazno drutvo.
MANJILOV A na gubernator? Retko prijatan ovek, zar ne?
IIKOV Zaista, izvanredno prijatan.
MANJILOV Pa da znate kako ume da se ophodi sa svakim, koliko ima takta, koliko
delikatnosti u svakoj prilici.
IIKOV Vrlo prijatan ovek. A tek kakav umetnik! Pokazao mi je jednu kesu koju je
lino izradio. Takav umetniki vez, kakav bi retko koja dama umela da izveze.
MANJILOV A, molim vas, kako vam se uinio upravnik policije? Jel te da je ugledan
ovek?
IIKOV A vrlo ugledan! Pa kako tek otrouman.
MANJILOV A ta mislite o upravnikovoj supruzi?
IIKOV Ja ne poznajem vrsnije ene od nje.
MANJILOV Pa predsednik suda? Zar nije...
IIKOV Oh, da, da!
MANJILOV Pa upravnik pote?
IIKOV Da li vi stalno ivite na selu?
MANJILOV Da, uglavnom samo na selu. Razume se, ponekad doem u grad da se
naem s obrazovanim svetom. Inae, znate, ovek podivlja, kad uvek ivi van sveta.
IIKOV Da, tano, tako je.

MANJILOV Molim vas, ukaite mi ast i posetite me. Bilo bi mi neobino drago...
IIKOV Oh, nee to za mene biti samo zadovoljstvo, ve najsvetlija dunost.
MANJILOV To vam je svega petnaest vrsta od gradskog hatara. Selo Manjilovka.
IIKOV (Vadi belenicu da upie, mrmlja) Manjilovka.
SOBAKEVI (Neotesan, lii na osrednjeg medveda, nosi crn frak i dugake pantalone u
kojima je gazio ukrivo i popreko. Lice mu je kao bakar crveno. Priao je za vreme
poslednjih rei iza iikova) Pa izvolite i meni.
ICIKOV (Trgne se i okree)
SOBAKEVI (Predstavlja se) Sobakevi.
IIKOV icikov. Gospodin predsednik suda mi je priao o Vama. (Sedaju) To je
krasan ovek.
SOBAKEVI Ko to?
IIKOV Predsednik suda.
SOBAKEVI Ah, to se vama samo uinilo. Istina mason je, ali takav glupak, kakvog
nigde na svetu nema.
IIKOV Naravno, svaki ovek ima svojih mana. Ali gubernator! Kakav izvanredan
ovek!
SOBAKEVI Zlikovac.
IIKOV Ali kako, molim.
SOBAKEVI Najvei razbojnik na svetu.
IIKOV ta! Gubernator razbojnik! Moram da priznam, nikad ne bih poverovao. Pre
mi se uinio suvie mek ovek. Svojeruno veze kesice za novac, tako mu je ljubazno
lice...
SOBAKEVI Ljubazno razbojniko lice. Dajte mu no u ruke i pustite ga na drum, pa e
vam izvesti i te kakve kese za novac! Za jednu kopejku e vas zaklati. On i
vicegubernator Goga i Magoga. Znam ih sve. Ceo grad lupe do lupea. Sam nevaljalac.
Jedan jedini pristojan ovek ovde vam je dravni tuilac. Pa i on je, ako emo istinu da
kaemo, svinja. Doite k meni. (Prilazi jednoj drugoj grupi) Sve sama fukara.
GUBERNATOR (Prilazi iikovu) Odluite vi, Vrlopotovani, na spor. Da li je ljubav
dugovena dama?
IIKOV Grki profesor Diogen,...
SLUGA Gospodin Nozdrev, Vae Prevashodstvo.
GUBERNATOR (Teko uzdahne)
UPRAVNIK POTE (iikovu) Kako li e vam se uiniti ovo udo prirode?
DRAVNI TUILAC Pobogu, gde li mu je ostala brada?
NOZDREV (Lukav momak 30-tak godina sa lepim, gustim Bakenbartima, koji su mu
pola oupani, sa njim je uao njegov zet Miujev, mrav, plav, izborana lica. Obojica
pijani.) Vae prevashodstvo. A gle, dravni tuilac je ovde! Dobro vee, potare!
(Gubernatoru) Moj zet Miujev. Dolazim upravo s panaura k vama, Vae
Prevashodstvo.
GUBERNATOR Vidi se. Izgleda da ste se lepo proveli?
NOZDREV Moj zet Miujev, Prevashodstvo.
GUBERNATOR Milo mi je. (Pokloni se)
NOZDREV Zamislite samo, gospodo, potpuno su me opeljeili. Verujte mi, nikad u
svom veku nisam ovoliko izgubio. Odneli su mi sva etiri moja kosaa, sve, sve...
verovali vi meni ili ne! Jednom sam imao sree na kocki i dobio dve tegle pomade. ak

mi je otiao i sat s lancem. Moj zet Miujev.

UPRAVNIK POLICIJE Dobro? Lanac jo ide. Ama ta ti je bilo s bradom.
NOZDREV (Pred ogledalom) Gle!
PREDSEDNIK SUDA (privodei iikova Nozdrevu) Smem li da vas upoznam?
NOZDREV Gle, a otkuda ti ovde? Hodi, da te poljubim. A ko je taj?
PREDSEDNIK SUDA Koleki savetnik iikov.
NOZDREV Krasno. (Poljubi iikova) Moj zet Miujev. Celo smo jutro govorili o tebi.
IIKOV O meni?
NOZDREV Pazi samo, velim mu ja, danas emo posigurno sresti iikova. Joj, to su me
opeljeili! Da sam samo imao dvadeset rubalja u pagu, ne vie nego dvadeset rubalja,
sve sam mogao da povratim. Ne samo to, nego bih jo, tako mi Boga, strpao u dep jo
trideset hiljada.
MIUJEV Tako si ti i tamo rekao, a kada sam ti dao pedeset rubalja, ti si ih oas izgubio.
NOZDREV Ama, ne bih ja njih izgubio, da nisam uinio onu glupost. Da nisam samo
odigrao parolu na onu prokletu sedmicu, smotao bih celu banku.
UPRAVNIK POLICIJE Ali je nisi smotao.
NOZDREV Ali to smo pili, Prevsahodstvo... Gle, nema ga Moj zet Miujev...
(Upravniku pote) Hoe li mi verovati da sam samo o ruku popio sedamnaest boca
ampanjca...
UPRAVNIK POTE Gde, brate, ne moe ti popiti sedamnaest boca.
NOZDREV asna re, popio sam.
UPRAVNIK POTE Moe priati ta hoe.
MIUJEV Ni deset ne moe da popije.
NOZDREV Hajde da se opkladimo da u ih popiti.
DRAVNI TUILAC to opet da se kladimo?
NOZDREV (Miujevu) Daj onu tvoju puku, to si je kupio. U nju emo da se kladimo.
MIUJEV Ne dam.
NOZDREV Dragi iikove! Ne moe ni pomisliti koliko mi je ao to i ti nisi bio s
nama.
IIKOV Ja?
NOZDREV Ti. Bili su tu sve fini ljudi, s kojima bi se ti divno slagao. Nisu to kao ovaj
dravni tuilac i ove gagrice ovde u guberniji.
(Dravni tuilac, Upravnik pote i Upravnik policije odlaze).
NOZDREV Ah, iikove, a zato ne doe? Ba si svinja. Hodi, poljubi me, drue noj.
Vidi, Miujeve, kako nas je sudbina sastavila. Bog bi ti ga znao, odakle je on doao, a ja
ivim ovde. A kuda e ti sutra?
IIKOV Manjilovu i jo jednom posedniku.
NOZDREV Ostavi trice! Hajde k meni.
IIKOV Ne ide, imam posla.
NOZDREV Kladim se da lae! Da, kai samo, ko je taj drugi.
IIKOV Eto... Sobakevi.
NOZDREV Kako?
IIKOV Sobakevi.
NOZDREV (Prasne u smeh)
IIKOV ta je tu smeno?
NOZDREV (Glasno se smeje) Ah, ah, potedi me! Pui u od smeha.

IIKOV Nije nita smeno. Obeao sam mu.

NOZDREV Ta proi e te volja za ivotom, ako ode k njemu. Ljuto se vara, ako misli
da e tamo nai valjanu banku i dobru butelju. Nek avo nosi Sobakevia! Hajde ti
odmah neni, to je svega pet vrsta.
IIKOV Dobro, prekosutra u k tebi. Ali unapred ti kaem, ne sme me zadravati,
skupo mi je vreme.
NOZDREV Pa, lepo, mili moj! Hodi da te poljubim. To je poteno. (Ljubi iikova) Moj
zet Miujev.
Zavesa

TREA SLIKA
(Soba kod Manjilova. Lepo nametena, na stolu za pisanje nered, hartije, svuda je duvan
u duvanskim kutijama. iikov sedi u ugodnoj naslonjai)
MANJILOV Dozvolite mi da vam ponudim lulu.
IIKOV Hvala, ne puim. Sluao sam esto da puenje teti.
MANJILOV Dopustite mi da vam napomenem da je to predrasuda. Puenje je daleko
zdravije nego mrkanje burmuta... Vi ste nas najzad udostojili svoje posete. Zaista ste
nam priinili veliko zadovoljstvo. To je pravi majski dan za mene, imendan srca.
IIKOV Dozvolite, ja niti sam neki osobiti ovek, niti kakvog naroitog poloaja.
MANJILOV Oh, dragi moj, vi ste sve to, pa jo i nesto vie. Rado bih dao polovinu
svoga imanja, kad bih imao tek jedan deo vrlina koge vas krase. U neku ruku osea se
izvesna duevna naslada, kad se ima takva izvanredna srea da se uiva u prijatnom
razgovoru kao s vama.
IIKOV Molim vas, ta vi mi laskate... Ta gs sam obian ovek, nita vie.
MANJILOV Ah, dragi moj... Kako bi bilo lepo kad bismo mogli iveti zajedno pod
jednim krovom ili u senci kakvog bresta... Mogli bismo zajedno filozofirati, udubiti se u
kakvu nauku, to bi nam oivelo duu i dalo nam poleta...
IIKOV Oh, to bi bio rajski ivot... Ali dozvolite ni da vas pre toga upitam. Jeste li
davno izvoleli dati popisnu listu?
MANJILOV Oh, vrlo davno... Bolje rei, ne mogu da se setim kada.
IIKOV Recite mi, je li od tada pomrlo koliko seljaka?
MANJILOV Ne znam. O tome, mislim, nastojnik e bolje znati. A zato vam to treba da
znate?
IIKOV Pitate zato? Evo zato. (iikov se obazre oko sebe. Manjilov uradi isto.)
Rado bih kupio seljake.
MANJILOV Smem li da vas zspitam, kako elite da kupite seljake, sa zemljom ili samo
na odvod, to jest bez zemlje?
IIKOV Ne, ne mislim tako... Ne bih ja kupovao ba prave seljake... elim da kupim
mrtve.
MANJILOV Kako, molim? Oprostite, ne ujem dobro na jedna uvo. Priu mi se vrlo
udna re.
IIKOV Namera mi je da kupim mrtve seljake.
MANJILOV (zinu, lula mu pade na pod)

IIKOV Hteo sem dakle da znam, da li mi vi moete ustupiti takve. (Manjilov ne

odgovara) Meni se ini da se vi ustruavate.
MANJILOV Ja? Ne, to ne... ali ne mogu da razumem... oprostite... Nisam mogao da
dobijem takvo sjajno obrazovanje, koje se tako rei ogleda u svakom vaem pokretu.
Moda se iza tog vaeg predloga krije kakav dublji smisao. Moe biti, vi ste se tako
izvoleli izraziti samo radi lepote stila?
IIKOV Ne, ne, mislim o stvari onako kako jeste: hteo bih da kupim mrtve due.
Dakle, ako nita ne stoji na putu, mogli bismo da pristupimo u ime Boga sastavu
kupovnice?
MANJILOV ta, kupovnicu za mrtve due?
IIKOV Ne ba sasvim. Mi emo napisati kao da su ive, onako kako stoji u popisnoj
listi. Navikao sam da ni korak ne otstupam od graanskih zakona. Pred zakonom sam
nem. (Pauza) Moe biti, vi jo neto sumnjate?
MANJILOV Oh, dopustite, ni najmanje. Ne smete ni verovati da bih imao kakvu
predrasudu o vama. No dozvolite mi samo jedno pitanje: da li e se to preduzee, ili da se
tanije izrazim ta negacija slagati sa graanskim zakonima i buduim planovima Rusije?
IIKOV Ama potpuno. ak e i dravna blagajna imati svoje koristi, jer e dobiti
zakonsku taksu..
MANJILOV Vi, dakle, mislite.
IIKOV Mislim da e biti dobro.
MANJILOV Eh, kad je dobro, onda ja, ta drugo, nemam nita protiv.
IIKOV Samo nam jo ostaje da se sporazumemo o ceni.
MANJILOV Kako? O ceni? Valjda tek ne mislite, da u ja primiti novac za due, koje su
u neku ruku prestale da postoje! Kad vi ve imate, tako de kaem, fantastinu elju,
dajem vam ih, razume se, bez ikave dobiti, pa u i takse za kupovnicu primiti na sebe.
IIKOV (Izgubio je za trenutak svoje odmereno ponaanje, zgrabio je naglo Manjilovu
ruku i tako je jako prodrmusao da se ovaj iznenadio) Moj najbolji, najmiliji prijatelju!
MANJILOV Ta, molim vas! Nije to ba nita. Hteo sam samo da neim dam izraz moje
prave naklonosti moje due. A mrtve due su u neku ruku samo trice.
IIKOV A ne, nikako ne. Oh, kad biste vi znali kakvu ste radost uinili tim tricama
oveku bez porekla i imena! ta sam sve morao da prepatim. Kao laica na besnim
valovima. Ne bi bilo ravo kad bismo kupovnicu napravili odmah. Budite dobri pa
nainite taan spisak sa svim imenima. Moda bi se moglo udesiti, da vi radi toga sami
navratite u grad.
MANJILOV Pa prirodno. Moete biti sigurni, neete ekati due od dva dana.
IIKOV (Ustaje)
MANJILOV ta? Ve idete? (Vie) Lizo! Duice! Na iikov hoe da nas ostavi.
GA MANJILOV (Lepa sentimentalna dama u beloj domaoj haljini) Sigurno smo mu
ve postali dosadni.
IIKOV Oh, gospoo! Ovde, ovde, u mom srcu ivee uspomena na lepe asove koje
sam proveo u vaem drutvu. Kako bi bilo divno kad bismo mogli iveti zajedno. Ako ne
pod istim krovom, ono bar u najbliem susedstvu.
GA MANJILOV to ne biste jo ostali! Gledajte kako su se navukli oblaci.
MANJILOV Da, ostanite. Pogledajte oblake.
IIKOV Ah, to su samo oblaii. Do vienja, gospoo! Do vienja, najvrsniji
prijatelju! Ne zaboravite moju molbu.

(Manjilov i supruga prate iikova do vrata. Manjilov se odmah vraa i pripaljuje novu
lulu.)
MANJILOV Iz dna due se radujem to sam svom gostu mogao da uinim neko
zadovoljstvo... Ba bi bilo lepo kad bismo iveli na obali neke reke. Od kue do reke
izgradio bi se jedan podzemni hodnik, a preko reke podigli bismo most. Na mostu bi
morali da budu duani, pa po duanima trgovci, koji bi prodavali seljacima sitnice. Ili bi
se norala sagraditi kua, sa visokim kulom, odakle bi se moglo videti ak do Moskve. Tu
bih ja sedeo s iikovim na istom vazduhu i pio aj. Pa bismo se ekipaom vozili
drutvo... iii... i... kova... Prijatno ime! Njegovo Velianstvo Car bi doznao za nae
prijateljstvo i postavio bi nas za generale... General Manjilov... General iikov...
(Odjednom mu se lice izmeni) Ali moliu vas... ta oni su ipak mrtvi... (Ispusti lulu)
Zavesa
ETVRTA SLIKA
(Soba kod Sobakevia. U jednom uglu glomazan sekretar, onda jo jedan sto, naslonjaa,
stolica, koje su sve neobino glomazne i neugodne. Po zidovima velike slike vojskovoa
u prirodnim veliinama. Kraj prozora kavez sa pticama)
IIKOV Staro rimsko carstvo, Vrlopotovani, nije bilo tako veliko kao dananja ruska
carevina. Stranci joj se opravdano dive. Prema odredbama ove carevine popisane due,
koje su okonpale svoje dane, raunaju se kao ive sve dok se ne podnese nova popisna
lista. Ova odredba je svakako vrlo opravdana, ali je u neku ruku vrlo teretna za mnoge
spahije, jer moraju da plaaju porezu za pomrle kao i za ive due. (Pauza) Ja bih vam
dokazao koliko vas uvaavam, koliko saoseam s vama, eto gotov sam da primim na sebe
tu teku dunost... u koliko se odnosi... na nepostojee due.
SOBAKEVI Vama su potrebne mrtve due?
IIKOV Nepostojee.
SOBAKEVI Da, to se da udesiti.
IIKOV ta bi ste ih, na primer, raunali. Iako je to, razume se, takva stvar, da o ceni...
SOBAKEVI Da vam ne bih raunao suvie skupo, daete sto rubalja od komada
IIKOV Sto rubalja?
SOBAKEVI Zar vam je to skupo? A ta ste vi mislili da date?
IIKOV Ja?... ini mi se, mi se ne razumemo. Mislim da je osamdeset kopejki izvrsna
cena.
SOBAKEVI Kako da nije! Osamdeset kopejki! Zar ja prodajem tralje.
IIKOV Ipak, priznaete i sami, da nisu ljudi.
SOBAKEVI Zar vi mislite do ete nai takvog magarca, koji e vam prodati upisanu
duu za osamdeset kopejki?
IIKOV Ali, molim. Zato vi njih zovete upisanim duama? Te su due odavno pomrle
i od njih je ostala samo uspomena koja se ulima osea. to da se oko toga prepiremo?
Molim vas lepo, dajem vam po rublju i po, vie zaista ne mogu.
SOBAKEVI Treba da vas je stid da uopte izgovorite toliku svotu! I vi to zovete
pristojna cena.
IIKOV Ne mogu, Vrlopotovanil Ne mogu na asnu re! Dajem eto jo pedeset
kopejaka.

SOBAKEVI to ste takva gagrica? Neko drugi e vam podvaliti, prodae vam trice, a
ne due! Kod mene nema toga. Ako nisu ba uvek zanatlije, a ono su zdravi i snani
seljaci. Na primer, kolar Mihajev. Velim vam, pravio je ekipae! Sam ih je okivao i
lakovao.
IIKOV Ali dozvolite
SOBAKEVI ta ste se zalepili za te dve rublje? Recite mi vi pristojniju cenu.
IIKOV Dobro, dodajem jo pedeset kopejaka.
SOBAKEVI A ja vam velim svoju poslednju re: pedeset rubalja.
IIKOV Vi se ponaate kao da je ovo kakav ozbiljan pazar! Drugi bi mi to dao badava.
SOBAKEVI Rei u vam neto: ovakva trgovina nije uopte neto... i kad bi ja to
nekome priao...
IIKOV Ne kupujem due, to mi trebaju, ve tako iz iste ljubavi... Dve i po rublje...
Ako neete, do vienja!
SOBAKEVI Neka bude, dajte trideset i uzmite ih.
IIKOV Ne, vidim ja da vama nije do prodaje... Do vienja.
SOBAKEVI ekajte, molim vas... (Nagazi na nogu iikova) Ah, da vas ne, boli.
IIKOV Nije nita
SOBAKEVI ekajte jo malo. Rei u va neto po volji. (apue mu na uvo) Hoete li:
dvadeset i pet?... Pa, Stevan Tropka, drvodelja! Eto gde sam najtanji, ako igde naete
takvog oveka! Bog zna ta on ne bi sve postigao, da je neto bio u gardi. Visok dva
metra i uvek trezan.
IIKOV Ali, molim vas.. ..
SOBAKEVI Pa cogler Miljukin... u svakoj je kui mogao taj da podigne pe! Pa
obusr Maksim Teljatnikov! Samo bocne ilom, a izme gotove. A Jeremija
Sorokopljahin? Taj vam je u Moskvi imao duan i donosio mi samo za porez po pet
stotina rubalja godinje.
IIKOV Ali, molim vas, ta vi nabrajate njihove vrline, kad su ti ljudi odavno mrtvi.
SOBAKEVI (Zamisli se) Zaista, mrtvi su. (Pauza) Pa, dobro a ta vam opet vrede ovi
koji su ivi?
IIKOV Da, ali su ipak jo ivi, a oni vam nisu nita vie no mata.
SOBAKEVI Ah, ne, ne, takvog momka kao to je bio Miegev, neete vie nai! Nije
to mata!
IIKOV Vie od dve rublje ne mogu da dam.
SOBAKEVI Da ne biste rekli do suvie item: sedamdeset pet rubalja, ali to zaista
samo iz prijateljstva.
IIKOV Dve rublje.
SOBAKEVI Dvadeset i pet?
IIKOV Ne, ne dam ni pola od toga. Ni kopejku vie od dve i po rublje.
SOBAKEVI Pobogu! Vi cenite ljudsku duu kao repu! Dajte bar tri rublje.
IIKOV Ne mogu.
SOBAKEVI S vama se ne moe izai na kraj! Dobro, dve rublje i pedeset. To je sasvim
na moju tetu, ali takav mi je karakter. Ne mogu da odreknem prijatelju. Recite, ne bi li
trebala kakva kupovnica da bi sve bilo u redu?
IIKOV Naravno.
SOBAKEVI Onda u morati da poem u grad. A kako bi bilo da date malo kapare?
IIKOV To nita nije potrebno. Ako doete u grad, dobiete odjednom celu sumu.

SOBAKEVI Ali takav je obiaj.

IIKOV Ne znam ta da radim. Nisam poneo sobom novac. (Pretura po depovima)
ekajte, evo ovde sluajno deset rubalja.
SOBAKEVI Pa dajte bar pedeset.
IIKOV Nemam vie pri sebi.
SOBAKEVI Ta nemojte...
IIKOV Evo jo petnaest. Ukupno dvadeset i pet. Molim vas da mi date priznanicu.
SOBAKEVI A ta e vam priznanica?
IIKOV ta znam ja, ta se moe dogoditi.
SOBAKEVI Dajte mi pare.
IIKOV Evo ih u mojoj ruci. im mi izdate priznanicu, istog asa dobiete novac.
SOBAKEVI Ali molim vas, kako mogu da ispiem: primio sam? Prvo moram dobiti
novac. (iikov mu daje pare. Sobakevi odlazi sekretaru i pie priznanicu, pri tom
levom rukom pritiska pare. Daje iikovu priznanicu, pa broji novac.) Ala je ova stara!..
A neete li i ene.
IIKOV Ne, hvala.
SOBAKEVI Dao bih vam jeftino. Rublja komad.
IIKOV Ne, ene mi ne trebaju.
SOBAKEVI Kad, vam ne trebaju, ne treba o tone ni govoriti. O ukusu se ne raspravlja.
Neko voli popa, neko popadiju, kako kae poslovica.
IIKOV Moliu vas da to ostane meu nama. .. . .]
SOBAKEVI Razume se, to dva dobra prijatelja rade, ne tie se treega. Do vienja.
Hvala na poseti.
IIKOV Smem li vas jo zapitati: da li Pljukinu treba ii levo ili desno...
SOBAKEVI Bolje je da uopte ne znate put k tom lupeu! udak! Ljudi mu umiru ko
muve.
IIKOV Zaista, kao muve? Ne pitam ja to to mi neto treba... Prosto me zanima da
upoznam razna mesta. Do vienja. (Ode)
SOBAKEVI (Na prozoru) Huljo!
Zavesa

DRUGI IN
PRVA SLIKA
(Soba kod Pljukina. U sobi je besprimeran nered, na stolu lei slomljena stolica, kraj nje
sat i boica sa rakijom pokrivena komadom hartije, uz zid prislonjen orman pun srebrnine
i kristala, jedan skupoceni sekretar, sad ve olupina, prekriven je ispisanim hartijama. Po
zidovima dar-mar od slika, u jednom uglu gomila knjiga, hartija, nogu od stolica. Sve je
to prekrila debela praina i pauina. Na zadnjem zidu prozor i vrata koja vode u vrt. Neko
kuca na vrata.)
PLJUKIN (Posle dugog kucanja ulazi na vrata levo i prilazi prozoru. Na njemu je
iskrpljena domaa haljina, iz ijih poderanih skutova viri pamuk, oko vrata je vezao staru
arapu. Pogrbljen, neobrijan, malih ivih oiju i debelih nakostreenih obrva.)

IIKOV (Viri kroz prozor) Sluaj stari, je li gospodin kod kue?

PLJUKIN Da, kod kue je. ta elite?
IIKOV Hteo bih da govorim s njim.
PLJUKIN Uite. (Otvara irom vrata)
IIKOV A gde je domain.
PLJUKIN Ovde.
IIKOV Gde to?
PLJUKIN Gde to? Zar ste slepi? Ja sam domain.
IIKOV Aha... jako sam mnogo sluao o vaem umenom upravljanju imanjem,
smatrao sam za svoju dunost da vam lino ukaem potu.
PLJUKIN (Guna neto u bradu, to ni najmanje ne zvui prijateljski) Izvolite, molim,
sesti. (Pauza) Meni odavno nisu gosti dolazili. A pravo da vam kaem, ne vidim ni da
ima kakve koristi od njih. To vam je neki smean obiaj da judi jedni drugima idu,
poseuju se, a ovamo se zanemaruju domai poslovi. Po pored sve troka, hajde jo i
polai gostinjskim konjima seno! Ja sam ve, uostalom, odavno ruao, a kuhinja mi je,
znate, niska, dimnjak se razvalio, ako bi se stao loiti, mogla bi se i kua zapaliti.
IIKOV: Tako, tako...
PLJUKIN Pa jo, to je zao udes, na celom imanju nema vam ni za aku sena. A kako bi
ga i imalo? Zemlja mala, seljaci lentine, ne misle na rad, ve samo kako e u krmu, jo
u pod moje stare dane morati da prosim...
IIKOV Tako. A ja sam sluao da imate vie od hiljadu dua.
PLJUKIN Ko vam je to rekao? Tome ste slobodno mogli da pljunete u lice. Hteo ovek
da se sprda s nekim, pa naao vas kao najzgodnijeg. Viu ljudi hiljadu dua, a dela da ih
broji, pa nee nai nita. Za poslednje tri godine prokleta groznica pomori mi mnoinu
muaka.
IIKOV Ta ta velite! Ba mnogo?
PLJUKIN Pa da, bie ih oko stotinu.
IIKOV Zaista, itava stotina;
PLJUKIN Ah, gospodine, ja sam ve suvie star da bih lagao, preko sedamdset godina
natovario sam na grbau.
IIKOV Verujte mi, Vrlopotovani, da oseam duboko sauee prema vama.
PLJUKIN Vae sauese ne moe mi ba nita pomoi. Tu, na primer, u mom susedstvu
stanuje neki kapetan. avo bi ga znao odakle je doao, ali on tvrdi da mi je neki roak.
Zove me: "ikice, ikice". Ljubi me u ruku. A ja sam mu taman toliko ika, koliko je on
moj deda. Kad on stane da me saaljeva, nadigne toliku kuknjavu da moram zapuiti ui.
Svakako je dok je bio oficir skucao svoje pare ili mu ih pridigla kakva glumica, pa sad on
mene saaljeva.
IIKOV Oh, moje sauee sasvim druge vrste je, ne govorim prazne rei, ve sam
gotov da i delom pokaem i da smesta primim no sebe vae obaveze za sve seljake koji
su vam pomrli nesrenim udesom.
PLJUKIN Da niste i vi sluili u vojsci.
IIKOV Ne, bio sam u graanskoj slubi.
PLJUKIN U graanskoj. Tako... Pa kako to? Tu e biti samo tete za vas.
IIKOV Vama za ljubav gotov sam i da tetujem. Jer vidim da jedan estit starac strada
zbog svoje dobrote.
PLJUKIN Tako mi Boga, tano je! Tako je, bogami! Svemu je tom kriva moja dobrota.

IIKOV Eto vidite, odmah sam poznao va karakter.

PLJUKIN Ah, mili moj! Dobrotvore moj! Skinuli ste meni starcu teret s due! Gospode
Boe! Svi Sveti! (Pauza) Ako mi dozvolite, kako upravo... ovaj... nemojte se naljutiti
zbog mog pitanja, hoete li vi svake godine plaati porez, hoete li novac slati meni ili
poreskom odeljenju.
IIKOV Ovako emo to uraditi: zakljuiemo o seljacima kupovnicu, kao da su jo
ivi, pa ste ih vi meni prodali.
PLJUKIN Tako, tako... Kupovnicu... kupovnicu... Ali to su opet novi trokovi.
IIKOV Iz potovanja prema vama gotov sam da na sebe primim i trokove oko
kupovnice.
PLJUKIN Roeni moj! Mili moj! elim vam svaku sreu i dobro, i vama i vaoj
deici!... ini mi se, ne bi bilo ravo da odmah sastavimo kupovnicu... Danas ovek iv,
a sutra - Bog e znati.
IIKOV to se mene tie, moemo i odmah. Dajte mi samo taan spisak svuju imena.
Razume se, moraete zbog toga doi u grad.
PLJUKIN U grad? To ne mogu nikako! Ne mogu kuu da ostavim samu. Moji ljudi su
sve same propalice i lopovi, za jedan dan oistie vam kuu da ne ostane ni avla, na ta
kaput da obesite.
IIKOV Imate li u gradu kakvog poznanika?
PLJUKIN Ah, poznanika! Svi moji poznanici ili su pomrli ili me vie ne poznaju. Ah,
imam jednog, predsednika. Taj me je pre mnogo vremena esto pohodio. Poznajem ga
dobro. Je li da piem njemu?
IIKOV Naravno, piite njemu.
PLJUKIN (Pretura po hartijama na stolu) Tu je bila jedna etvrt bele hartije! Kuda se
samo dela? (Mrmlja kao za sebe) Proklete lopue! Hej! Mavra! Mavra!
MAVRA (Ulazi s leva, prljava i dronjava)
PLJUKIN Kradljivice, kuda si dela hartiju?
MAVRA Nisam, gospodaru, ni videla hartiju, tako mi Boga ! Samo jedno parence kojim
obino poklapate aicu.
PLJUKIN A ja ti, vidi, itam iz oiju da si je ukrala.
MAVRA Zato bin ga ukrala? ta e mi? Ne umem da piem.
PLJUKIN Lae! Odnela si je crkvenjakovom sinu: taj uvek neto vrlja.
MAVRA Ako crkvenjakovom sinu treba hartija, on e je ve nabaviti. Ne treba njemu
vaa hartija.
PLJUKIN ekaj samo, na stranom sudu tebe e avoli privrljiti za to usijanim
kljetima.
MAVRA A to do me privrlje? Nisam ni takla vau hartiju. Moe biti da imam po koju
ensku slabost, ali za krau me jo niko nije obedio.
PLJUKIN Privrljie tebe avoli! Pa e ti rei: to ti je zato to si svoga gospodara
varala.
MAVRA A ja u im rei. Nemate zato, Bogami, nemate zato, ja je nisam uzela! Eno
vam je. (Pokazuje na sto) Uvek viete zabadava! (Odlazi)
PLJUKIN (Vie za njom) ta se dere toliko! Zla eno! Reci joj jednu, ona e tebi
deset... Hej, Mavra! Donesi mi vatre da zapeatim pismo. ekaj! Donee mi sigurno
lojanicu, a to se oas istopi... Donesi mi bolje lu! (Sedne i pie pismo. Mavra se vraa sa
zapaljenim luem. iikov driv vosak za peate, Pljukin peati) Da nemate nekog

prijatelja, kome bi trebale odbegle due?

IIKOV Zar ima i odbeglih?
PLJUKIN To i jeste zlo, to imam i takvih.
IIKOV Imate li ih mnogo?
PLJUKIN Pa, tako, oko sedamdeset.
IIKOV Ne, ne poznajem nikog.
PLJUKIN Boga mi, tako je. Svake godine mi po nekoliko njih pobegne. Postao je narod
uasan, iz lenosti se navikao da jednako dere, a ja sam nemam ta da prezalogajim.
IIKOV Ne, zaista, kraj najbolje volje nemam takvog prijatelja. Ali kad ste ve u
takvoj nevolji, iz naklonosti prema vama gotovo bih... ali to je takva malenkost, da o
tome ne vredi govoriti.
PLJUKIN Koliko biste platili?
IIKOV Pa dao bih za jednu duu po dvadeset pet kopejki...
PLJUKIN A kako kupujete?... Za gotovo?
IIKOV Da, plaam odmah.
PLJUKIN Pogledajte na moju sirotinju, roeni, pa dajte etrdeset.
IIKOV Vrlopotovani, ne etrdeset, ve pet stotine rubalja bih vam dao... ali nemam...
Ako ba hoete, evo, molim vas, dodajem pet kopejki. Svega trideset kopejaka za jednu
duu
PLJUKIN Molim vas, dajte jo dve kopejke.
IIKOV Molim, dajem i te dve kopejke. Koliko dua imate? Sedamdeset?
PLJUKIN Sedamdeset i osam.
IIKOV Dakle, sedamdeset osam puta trideset, to ini dvadeset i etiri rublje i
ezdesetdevet kopejki. Molim vas napiite mi priznanicu.
PLJUKIN (Uzima novac i pie priznanicu)
IIKOV (Uzima eir)
PLJUKIN ta, ve idete?
IIKOV Da, ve je vreme.
PLJUKIN Zar ne biste olju aja?
IIKOV Ne, hvala, jeo sam i pio.
PLJUKIN Ve ste i jeli i pili? Odmah se poznsje ovek iz otmenog sveta, ne jede a sit
je. Do vienja, roeni. Bog neka vas blagoslovi! (Ispraa ga i vraa se) Pokloniu mu moj
asovnik. Dobar je to srebrni sat, a ne od bronze ili tombaka. Istina pokvaren je, ali on e
ga popraviti. Jo je mlad ovek, moe mu sat trebati da se dopadne svojoj mladi, Ali ne,
bolje da mu ga zavetam testamentom, pa e se i mene setiti kad budem umro.
Zavesa

DRUGA SLIKA
(Trpezarija kod Nozdreva. Soba izgleda neuredno. U sredini je postavljen sto, na njemu
bez reda tanjiri, ae i sl. U jednom uglu vergl. Sunan dan. iikov, Nozdrev i Miujev
sede i ruaju.)
NOZDREV Ne, i to mora da proba. To je burgonjsko pomeano se ampanjcem, to ti je
kao pavlaka. (Toi iikovu)

MIUJEV Moram da idem kui.

NOZDREV Na to nemoj ni do misli. Sad te ne putam odavde.
MIUJEV Ne, zaista morom kui.
NOZDREV (Ponavlja podsmevajui se) Moram kui. Kojeta! Sad emo udesiti jednu
igricu.
MIUJEV Ne, brate, igraj sam, ja ne mogu. ena e mi se zaista naljutiti, ako ne odem
kui.
NOZDREV Nek je avo... (Prekine) Valjda imate neka vana posla!
MIUJEV Ne, ne, onj je tako dobra ena, vrsna, na svom mestu... i dobra prema meni,
veruj mi. Suze mi pou na oi, kad...
IIKOV Pusti ga nek ide, ta nam treba!
NOZDREV Ima pravo. Ne trpim te keceljae! Hajde, putuj tvojoj eni, papuaru.
MIUJEV Ne, brate, ne sme me zvati papuarem! Vidi, mnogo sam ja njoj duan...
Toliko je dobra i nena prema meni... Pitae me ta sam video na vaaru.
NOZDREV Hajde, idi tvojoj eni, lai joj kojeta! Eno ti kape.
MIUJEV Ne treba, brate, da govori tako o njoj.
NOZDREV No, hajde. isti se!
MIUJEV Da, brate, idem. Oprosti to ne mogu due da ostanem.
NOZDREV Pouri, pouri!
MIUJEV Ostao bih od srca rado, ali ne mogu.
NOZDREV Nosi te avo.
MIUJEV (odlazi)
NOZDREV Kalatura! Taj e sad da farba svoju enu o vaaru. (Prilazi prozoru) Eno
polazi. Logov mu zaista nije rav! Odavna sam bacio oko na njega. A sad da ti pokaem
moje imanje. Vidi tamo, ono je granica. Sve to je na ovoj strani, moje je. S one strane
uma, to je jedva vidi, i sve iza ume, opet je moje. Na onom polju tamo toliko je
zeeva da se od njih jedva zemlja vidi. Tu skoro sam jednoga uhvatio golim rukama.
(Vadi odnekud paklo karata) No, ta je? Hoemo li da okuamo sreu? Drau banku sa
trista rubalja.
IIKOV Ah, da ne zaboravim! Imam jednu molbu za tebe.
NOZDREV Reci ta je.
IIKOV Prvi mi mora obeati a e mi je ispuniti.
NOZDREV Dobro.
IIKOV asna re.
NOZDREV asna re.
IIKOV Evo, ta sam hteo da te zamolim: ima, svakako, puno mrtvih dua, koje jo
nisu izbaene sa popisne liste.
NOZDREV Da, sigurno. Pa?
IIKOV Prepii ih na mene.
NOZDREV A zato?
IIKOV Pa tako, trebaju mi.
NOZDREV A ne, brate, ima tu neto. Priznaj ta je.
IIKOV ega e biti? S takvom se budalatinom ne moe nita.
NOZDREV Po emu ti onda trebaju?
IIKOV Uh, ala si rodoznao! Sasvim prosto, jedna moja strast...
NOZDREV Ne, ne, prijatelju, dok mi ne kae zato su ti potrebne, nema nita od toga.

IIKOV Sluaj, to ve nije poteno. Prvo si dao asnu rec, a sad vrda.
NOZDREV Kako hoe! Ne dam nita, dok ne znam to namerava.
IIKOV Pa, dobro... Hm... Potrebne su mi mtrve due da bih dobio vie ugleda u
drutvu.
NOZDREV Lae.
IIKOV Dobro, biu iskreniji... hou da se enim. Roditelji moje neveste suvie su
sujetni...
NOZDREV Opet lae.
IIKOV Nisam sad slagao ba ni ovoliko. (pokazuje prstima)
NOZDREV Dajem glavu da lae.
IIKOV Ti me upravo vrea. to bih lagao.
NOZDREV Poznajem ja tebe. Ti si velika hulja, dopusti da ti to kao prijatelj kaem. Da
sam tvoj pretpostavljeni, obesio bih te na prvo drvo. Ne velim to da te vream, ve kao
prijatelj prijatelju.
IIKOV Sve ima granice! Ako hoe tako da govori idi u kasarnu! (Pauza) Ako ba
nee da mi ih pokloni, a ti mi ih prodaj.
NOZDREV Da prodam? Znam te dobro! Ti si gad, nee ti za njih nita dati.
IIKOV A i ti si mi krasan.! A od ega su te tvoje due, valjda od briljanta?
NOZDREV Sluaj, hou da ti pokaem da nisam tvrdica. Ne traim ti nita za due. Kupi
od mene pastuva, a evo ti due pride.
IIKOV Ali, molim te, to e meni pastuv?
NOZDREV Kako? Platio sam ga deset hiljada rubalja, a dajem ti ga za etiri.
IIKOV Ne treba mi pastuv.
NOZDREV Ti me ne razume. Dae mi sada tri hiljade, a onu hiljadu posle.
IIKOV uj, ne treba mi.
NOZDREV Onda kupi kobilu. Raunam ti i kobilu i pastuva zajedno dve hiljade.
IIKOV Kraj najbolje volje, ne trebaju mi konji.
NOZDREV Moe da ih preproda, na svakom vaaru dobie triput toliko.
IIKOV to ih onda sam ne proda na vaaru, kad veruje da e dobiti triput toliko.
NOZDREV elim da ti zaradi.
IIKOV Hvala ti na lepim eljama, ne treba mi tvoja ria kobila.
NOZDREV Onda, kupi kerove! Dau ti takav par da e te od ushienja proi jeza!
Kaem ti: dva iljonjukasta sa brkovima, a dlaka im kao etka.
IIKOV ta e mi ti iljonjukasti. Nisam lovac.
NOZDREV Ako nee da kupi kerove, a ti kupi vergl.
IIKOV ta da radim s verglom! Da idem drumom i da prosim?
NOZDREV Nije to vergl, kakav nose prosjaci! To su prava orgulje, sva od mahagonija!
(Vue iikova do vergla i okree ruicu. Vergl zasvira Malburg ide u rat. Za vreme
daljeg razgovora, sunce se pomrailo i iz daleka se uje da grmi.) Ovako emo. Dau ti
vergl i sve mrtve due, a ti meni tvoja kola i jo trista rubalja.
IIKOV Sve lepe i lepe. A u emu da se vozim?
NOZDREV Dau ti druga kola. Samo ima da ih premae, pa e biti krasna kola.
IIKOV Ba to je poneo neki avo!
NOZDREV (vie) Kola! Vergl! Mrtve due!
IIKOV Neu.
NOZDREV Zna ta? Da igramo. Meem na jednu kartu i vergl i sve mrtve due.

IIKOV Ne, ne uzdam se u kocku. To je nesigurno.

NOZDREV Ni najmanje! Samo malo sree da ima, pa moe dobiti mnogo. (Mea karte
i baca ih po stolu) Ne, to je srea, kakva sreal Prokletnice! Opet ona!
IIKOV Ko?
NOZDREV Prokleta devetka! Sve sam na njoj izgubio. Znao sam da e me opet izdati!
Ali sam zamurio i rekao: Izdaj me, kuko! Nee da igra?
IIKOV Ne.
NOZDREV Ti si pas!
IIKOV (Vie kroz prozor) Selifane, prei!
NOZDREV Mislio sam u poetku da si koliko toliko pristojan ovek! A ti nema ni
pojma o lepom ponaanju! ekaj malo, sluaj! Igraemo dame. Ako dobije, sve su tvoje.
Imam mnogo dua koje treba izbaciti sa liste.
IIKOV Ne igram.
NOZDREV To bar nije kocka, tu nema ni sree, ni prevare. Sem toga, ne igram dobro
dame, moe mi verovati.
IIKOV Pa dobro. igrajmo dame.
NOZDREV (Donosi damu)
IIKOV (Dok je Nozdrev iao za igru, za sebe) Tu mi se nita ne moe dogoditi, ne
igram ravo, a podvaliti mi ne moe.
NOZDREV Dakle, due za sto rubalja.
IIKOV Dovoljno je i pedeset.
NOZDREV Pedeset rubalja nije nikakav ulog. Radije u dodati jednog osrednjeg psa ili
kakav zlatan lani.
IIKOV Pa dobro.
NOZDREV Koliko mi daje fore?
IIKOV A zato? I sam igram slabo. (igraju)
NOZDREV Da, da, verujemo mi da vi slabo igrate. (mie)
IIKOV itav je vek kako nisam uzeo kamen u ruke. (mie)
NOZDREV Da, da znamo mi kako vi slabo igrate. (mie)
IIKOV Odavno ve nisam uzeo kamen u ruke... (mie)
NOZDREV Da, da, znamo mi ve kako vi slabo igrate. (Mie, dok jednu figuru mie,
drugu rukavom gura)
IIKOV Odavna ve... no, no, brate, ta ti to radi? Vrati taj kamen natrag!
NOZDREV Koji?
IIKOV Taj tu. Ne, drugi! S tobom ne zaista ne moe da igra.
NOZDREV (Dok je jedan kamen vraao, istovremeno je drugi pomerio napred.)
IIKOV Kakve su to stvari! Ne igra se sa tri poteza istovremeno.
NOZDREV Za koga ti mene dri? Neu valjda tebe da varam.
IIKOV Ne drim te ja za nikoga, ali neu da igram s tobom. (Pomea figure)
NOZDREV Primorau te! Ne ini nita to si pomeao figure, seam se svih poteza.
IIKOV Ne, ne igram vie s tobom.
NOZDREV Dakle, nee? Reci otvoreno!
IIKOV Kad bi ti igrao, kao to se pristoji estitim ljudima, bih rado. Ali ovako, ne
mogu.
NOZDREV Ah, tako, ne moe! Ne moe! Video si da gubi, pa odjednom ne moe!
(Zamahne da ga udari, ali mu iikov dograbi ruku i dri je vrsto. Nevreme je sve blie,

jako grmi.) Hej, Ivane! Pavluka! Drite ga! (Otrgao se od iikova i baci na njega vergl
koji letei svira istu melodiju. U kui su zalajali psi. uje se spolja glasovi, pa ubrzani
koraci.)
OKRUNI NAELNIK (Ulazi) Dozvolite da upitam ko je od vas Nozdrev?
NOZDREV Dozvolite da upitam s kim imam ast?
OKRUNI NAELNIK Ja sam okruni naelnik. Doao sam da vam saoptim da ste
stavljeni pod sud dok se po vaoj krivici ne donese presuda.
NOZDREV Kakve su to budalatine? Kakva je moja krivica?
IIKOV (se iza lea naelnika izvlai iz sobe)
OKRUNI NAELNIK Bili ste sauesnik onda kad je neko pijano drutvo istuklo
spahiju Maksimova.
NOZDREV Laete! Nikad u svom veku nisam video nikakvog spahiju Maksimova.
OKRUNI NAELNIK Upozoravam vas da sam ja oficir. Tako moete govoriti s vaim
slugom, a ne sa mnom.
NOZDREV (sa obazire i primeti da nema iikova. Potri prozoru i vie) Hej! Drite ga!
(U besu iskae kroz prozor.)
Zavesa
TREA SLIKA
(Soba kod spahinice Koroboke. Soba je nametena ugodnim i tekim stvarima. Veliki
zidni sat. Za starinsko ogledalo zadenuta pisma i karte. Desno jedna vrata za dvorite,
levo za sobu Koroboke, u dnu dva prozora. No je, bura i kia. Pozornica je prazna.
Lupa neko jako i tupo na vrata dvorita. uje se da se neka vrata otvaraju i pri svetlosti
munje vidi se Fetinja kako tri pored prozora.)
FETINJA (Iz daleka) Ko je?
IIKOV (spolja) Pustite nas, majice, unutra. Izgubili smo put.
FETINJA A ko ste vi?
IIKOV Plemi, majice.
FETINJA (opet protri pored prozora u kuu)
KOROBOKA (Starija, mrava gospoa u domaoj haljini i nonoj kapi, ogrnuta
vunenim alom, ulaz s leva nosei sveu.)
FETINJA Gospoo, neki plemi.
IIKOV (spolja) Pustite nas unutra, majice, izgubili smo put.
KOROBOKA (Na prozor) A ko ste vi?
IIKOV (spolja) Plemi, majice.
KOROBOKA Pusti ga.
FETINJA (Opet prolazi pored prozora da otvori vrata i vraa se sa tri umotane prilike)
IIKOV (Ulazi s desna sa Fetinjom) Oprostite, majice, to sam vas uznemirio svojim
neoekivanim dolaskom.
KOROBOKA Ne mari, ne mari.
IIKOV (Kroz vrata svojim slugama koji su ostali u predsoblju) Semifane! Petruka!
Popravite kola da bismo mogli u grad.
KOROBOKA Oh, blagi Boe, gde ste se vi tako strano iskaljali?
IIKOV Hvala Bogu, to je na tome ostalo i to nisam sva rebra polomio! Sili smo s

puta i prevrnuli se s kolima.

KOROBOKA Oh, Boe, Boe, strahote!
IIKOV molim vas, gospoo, da se nita ne uznemiravate. Samo bih vas zamolio da
naredite da mi se haljine osue i oiste.
KOROBOKA Sluaj Fetinja, osuie kraj vatre ogrta i kaput gospodinov, kao to si
radila pokojnom gospodaru, pa e ga dobro ietkati i ispraiti.
FETINJA Dobro, gospoo! (Izlazi sa iikovljevim odelom)
KOROBOKA Je li po volji aja?
IIKOV Ne bi bilo ravo.
KOROBOKA (Odlazi desno i odmah se vraa sa ajem. Sat izbija etiri.) Kako
izvoljevate piti aj? Ovde je boica s vinjevaom.
IIKOV Nije ravo, majice. Dela malice i vinjevae. A molim vas, mogu li znati
vae porodino ime? Tako sam rasejan.
KOROBOKA Koroboka, udova kolekog sekretara. (Naliva mu aja)
IIKOV Hvala lepo... Ah, hulja!
KOROBOKA Ko to?
IIKOV Nozdrev, da li ga poznajete?
KOROBOKA Ne, nikad nisam ula to ime.
IIKOV Budite zadovoljni. A ime i prezime?
KOROBOKA Nastasija Petrovna.
IIKOV Lepo ime. Moja tetka, sestra moje majke, takoe se zvala Nastasja Petrovna.
KOROBOKA A kako je vae ime? Vi ste svakako sudija?
IIKOV Ne, majice, nisam sudija, putujem svojim poslom.
KOROBOKA Ah, vi ste dakle trgovac. teta to sam med onako jeftino prodala. Ti bi
mi ga, bauka, zacelo otkupio.
IIKOV Ne bih bap meda kupovao.
KOROBOKA Moda to drugo? Na primer, konoplje? Konoplje imam jo vrlo malo
najvie po puda.
IIKOV Ne, majice, sasvim druga roba mi treba. Recite mi, jesu li vam u poslednje
vreme umiralu seljaci?
KOROBOKA Zacelo, da, osamnaest ljudi. Kakvi krasni ljudi, dobri radnici. Poslednje
mi je nedelje izgoreo i kova.
IIKOV Zar je bilo kod vas poara, majice?
KOROBOKA Ne, sakloni Boe! Sam je izgoreo, bauka. Upalio se iznutra, suvie je
pio. Izbio je iz njega jedan plav plamen, pa je onda pocrneo kao ugalj. Pa sad ne znam ta
da radim ne mogu nikud kolima, nema ko da mi potkuje konje.
IIKOV Sve je u boijoj ruci, protiv boje volje ne moe se nita. Prodajte ih meni,
Nastasja Petrovna.
KOROBOKA ta to, bauka?
IIKOV Sve te pomrle.
KOROBOKA Ne razumem. Hoe sad da ih iskopa?
IIKOV Ne, majice. Kupovina e biti tek na hartiji. Due e biti navedene kao da su
ive.
KOROBOKA (Krsti se) Ama, to e ti one?
IIKOV To je ve moja stvar.
KOROBOKA Pa one su mrtve.

IIKOV A ko kae da su ive? Vi za njih, majice, morate da plaate. Hou da vas

oslobodim brige i poreza i povrh toga dau vam jo petnaest rubalja u banknotama.
KOROBOKA Ne znam zaista... Nisam jo u ivotu prodavala mrtvace...
IIKOV Naravno! Bilo bi udo, kad bi vam ih neko kupio. (Pauza) Dakle, majice,
pristajete li?
KOROBOKA Zaista, bauka, to mi se nije dogodilo, da prodajem nirtve, ive, da.
Prodala sam jednom proti dve devojke. On mi je za svaku platio po sto rubalja i bio mi i
te kako zahvalan.
IIKOV Ams, nije o ivima re. Meni su potrebni mrtvi.
KOROBOKA Pa to me ba buni to su mrtvi. Moda ti hoe da mi podvali, pa da
posle ispadne da su vie vredeli.
IIKOV Ali, sluajte, majice... Vi ste zaista ta mogu oni da vrede? Za ta bi bile?
KOROBOKA Imate pravo. Nisu ni za ta.
IIKOV I za to nita dobijate petnaest rubalja.
KOROBOKA Da, da, ali nikad nisam to radila, pa me strah, da se poem ne oteti.
Radije bih malo priekala. Proi e drugi trgovci, pa u pitati za cenu.
IIKOV De budite pametni, majice! Ko e to kupovati? Tim ne moe niko nita!
KOROBOKA Moda se mogu upotrebiti kako u domazluku?
IIKOV Mrtvi u domazluku! ta vi to govorite? Valjda da plae vrapce, ta?
KOROBOKA (Krsti se) Oprosti Boe. Kakve ti to stvari govori!
IIKOV Pa ta vi mislite pod tim? Prenos e biti samo na hartiji, kosti i grobovi ostaju
vama! No, ta je? Recite mi bar neto! ta se razmiljate, Nastasja Petrovna?
KOROBOKA Ne znam zaista ta da radim. Zar ne bi bilo bolje do vi kupite konoplju.
IIKOV Ta ta vi govorite! Ja vam traim jedno, a vi tap, pa konoplju. Dakle, ta je?
KOROBOKA Ah, Boe, Boe! Roba je tako udna... neobina.
IIKOV Ah, nek vas avo...
KOROBOKA Ne pominji ga, tako to Boga! Pretprole noi doao mi prokletnik u san.
Kakav je bio straan, s ovolikim rogovima! Veim no u vola.
IIKOV udo mi je to ih ne sanjate u tucetima.! Idite do avola s celim vaim selom!
KOROBOKA Boe, Boe, kako ti psuje!
IIKOV Nemam, kraj najbolje volje, druge rei za vas. Vi se ponaate, dozvolite mi da
kaem, kao pseto na slami! Nit je sam jede, nit je drugome daje. Iz istog hrianskog
milosra hteo sam da vam pomognem. Vidim, sirota udovica mui se i zlopati.
KOROBOKA Zato se opet toliko ljuti? Da sam znala, da si tako naopak, ne bih ni rei
rekla.
IIKOV A to i da se ljutim! Cela stvar ne vredi ni pare!
KOROBOKA Pa dobro, dajem ti ih za petnaest rubalja, samo te molim, bauka, ne
meaj mene u to.
IIKOV Ne, ne, majice! Pih, do avola! (Brie znoj sa ela) Imate li u gradu kakvog
punomonika ili poznanika da ga ovlastite da zakljui kupovnicu.
KOROBOKA Pa da! Sin Protopopov slui u sudu.
IIKOV Odlino! (pie) Evo pismo, potpiite ga! (Ulaze Fetinja i Semifan. Ona nosi
odelo)
SEMIFAN Kola su spremna.
IIKOV A ta si toliko ekao, glupae? Do vienja, majice, do vienja. (Ode)
KOROBOKA (Krstei se dugo) Oh, Boe! Oh Boe! Petnaest rubalja u novanicama.

Zavesa

TREI IN
PRVA SLIKA
(Veera kod gubernatora. Za postavljenim stolom gospoe i gospoda. Na malim
stoiima hrana kojom se s vremena na vreme slue.)
IIKOV Grki filozof Diogen rekao je...
GUBERNATOR Dakle, Pavle Ivanoviu, vi ste kupili!
IIKOV Da, Vae Prevashodstvo.
GUBERNATOR To je dobro delo, dragi moj, dobro delo!
IIKOV Uviam i sam, Vae Prevsahodstvo, da bolje nisam mogao uraditi!
UPRAVNIK POLICIJE Vivat! iveo Pavle Ivanovi.
SVI iveo!
SOBAKEVI to ne kaete Njegovom Prevsahodstvu ta ste upravo kupili? To su ljudi!
Zlata vrede! Na primer, prodao sam mu kolara Mihejeva.
PREDSEDNIK SUDA ta, zar ste mu Mihejeva prodali! Odlian zanatlija, preradio mi je
jedna kola. Ali, ekajte, molim vas... Vi ste mi priali da ge Mihejev umro?
SOBAKEVI Ko umro? Mihejev? Ne, njegov brat je umro! Mihejev je iv i zdrav.
GUBERNATOR Izvanredan zanatlija, taj Mihejev!
SOBAKEVI Pa da je samo Mihejev! Pa Stepan, drvodelja! Pa ciglar Miljukin! Pa
obuar Maksim Teljatnikov!
SOFIJA IVANOVNA to ste ih prodavali kad su to tako dobre i korisne zanatlije?
SOBAKEVI Tako mi palo na pamet. Prodao ih... iz iste gluposti.
DRAVNI TUILAC (iikovu) Dopustite mi jedno pitanje: kako moete kupovati
muike bez zemlje. Hoete li da ih odvedete?
IIKOV Da, razume se, hou da ih odvedem.
DRAVNI TUILAC To je druga stvar! A kuda, ako smem da pitam.
IIKOV Kuda? U herzonsku guberniju.
GUBERNATOR Oh, tamo je odlina zemlja!
PREDSEDNIK SUDA I dobra paa.
UPRAVNIK POTE Imate li dovoljno zemlje?
IIKOV Za kupljene muike dovoljno.
UPRAVNIK POLICIJE Ima li reka?
UPRAVNIK POTE Ili ribnjak?
IIKOV Reka, a ima i ribnjak.
UPRAVNIK POTE (Gubernatoru) Sve je to vrlo lepo. Jo ako poem nisu muici
lopovi ili pijanice?
IIKOV Oh ne, to su sve vrlo mirni ljudii.
SOBAKEVI Vrlo, vrlo mirni ljudi.
UPRAVNIK POLICIJE Ah, dobre ljude niko ne prodaje! Tamo dole e oni poeti da piju
i da se bune.
SOBAKEVI ta? Mihejev da pije? Dajem glavu da Mihejev niti e piti, niti e se

buniti.
GUBERNATOR Dozvolite, gospodo...
UPRAVNIK POLICIJE Hm!
GUBERNATOR Rus je za sve sposoban i naviknut na svaku klimu.
UPRAVNIK POLICIJE Bravo! (Opte povlaivanje)
PREDSEDNIK SUDA Pst!
GUBERNATOR (Upravniku policije) Lepo, slaem se s vama, seljaci naeg prijatelja
iikova su pijanice. Ali moramo uvaiti da ba ta okolnost sadri u sebi jedan veliki
moralni zadatak. U Junim gubernijama je bogato i plodno zemljite, a seljaci naeg
uvaenog prijatelja iikova koji su sad lopue i pijanice, mogu po naseljenju u nove
krajeve postati dobri i korisni ljudi! Zato imamo ne malo primera u svakidanjem ivotu i
u istoriji! Na prijatelj ima sad svetu dunost da svojim seljacima bude drugi otac i da ih
povede u svetlost prosveenosti. Pijem u zdravlje novog herzonskog spahije! iveo!
SVI iveo!
PREDSEDNIK SUDA Pst!... U zdravlje budueg naeg herzonskog spahije! (Opte
odobravanje)
UPRAVNIK POLICIJE (iikovu) Ne, ne vrlopotovani, tako ne moe.
UPRAVNIK POTE Niste kod nas jo ni zagrejali mesto, a ve hoete u herzonsku
guberniju.
DRAVNI TUILAC Ah, ne, morate jo da ostanete kod nas!
ANA GRIGORIJEVNA ekajte, mi emo vas oeniti! Zar ne, mi emo ga oeniti!
UPRAVNIK POLICIJE Tako je, mi emo ga oeniti!
UPRAVNIK POTE Moete se vi sad braniti koliko hoete, oeniemo vas, oeniemo
vas!
UPRAVNIK POLICIJE Da, dragi moj, uhvaen, ulovljen?
SOFIJA IVANOVNA Ne alimo se mi!
IIKOV Ama, draga gospodo, ne branim se ni najmanje! I enidba ne bi bila rava,
samo kad bi se nala devojka...
UPRAVNIK POLICIJE Oh, devojka e se ve nai!
ANA GRIGORIJEVNA Oho, devojka e se nai, ne brinite za to!
SOFIJA IVANOVNA Devojka e se ve nai, mi emo se postarati.
IIKOV Pa kad je takva stvar...
UPRAVNIK POLICIJE Bravo, ostaje.
UPRAVNIK POTE iveo Pavle Ivanovi! (Opte odobravanje)
SOBAKEVI (Tiho iikovu) A ta ste Pljukinu platili za due?
IIKOV A to ste mi upisali onu Vrabac?
SOBAKEVI Kakvog vrapca?
IIKOV Pa, onu seljanku Anu Vrabac!
SOBAKEVI Nisam ja vama nikakvog vrapca upisao!
(Gosti piju u zdravlje iikova. uju se glasovi U vae zdravlje Pavle Ivanoviu!,
iveo na prijatelj iikov! i sl. Za vreme te scene ulaze Nozdrev i Miujev, obojica
pijani.)
NOZDREV Vae Prevashodstvo... Oprostite to ovako kasno... Moj zet Miujev...
(Pauza) Ah! Spahijo! No, reci jesi li nakupovao dosta mrtvih dua? (Tajac) Ah, vi
svakako nita ne znate, Prevashodstvo? On kupuje mrtve due. (Grobna tiina) Tako mi
Boga!... Sluaj, iikove, svi smo mi tvoji prijatelji... a tu je i njegovo Prevashodstvo!...

Ja bih tebe obesio, Boga mi, obesio bih te... Prevashodstvo, moete mi verovati, hteo sam
pui od smeha, kad mi je doao i rekao: Prodaj mi mrtve due! KOMANDANT
ANDARMERIJE (Ustao i napregnuto slua)
NOZDREV I tada ujem da je kupio seljake za odvod za tri miliona. Kakve seljake? Od
mene je traio da kupi mrtve? Zns, iikove, da si ti prsvs stoks! Bogs mi! Eto ovde i
njegovog Prevashodstva! Zar nije tako Dravni tuioe? Ah, ah, ti si...ti si... Ne idem
odavde dok mi ne kae ta e ti mrtve due! Treba da te je sramota, iikove, sramota.
Sam mora da prizna da od mene nema boljeg prijatelja... Eto, tu i njegovo
Prevashodstvo Je l te da je tako, tuioe? Prevashodstvo, vi ne moete predstaviti
koliko se nas dvojica volimo... Kad bi ste sad mene zapitali: Nozdrev, ruku na srce, ko ti
je miliji, roeni otac ili iikov? iikov, odgovorio bih ja, tako mi Boga!... Prijatelju,
daj da te poljubim... Dopustite, Prevashodstvo, da ga poljubim! iikove, ne budi takav,
daj da pritisnem poljubac na tvoj beli obrai.
IIKOV (Udari Nozdreva u prsa)
NOZDREV Poljubac! (Od udara je posrnuo na gubernatorovu ker i poljubio nju.
Gubernatorova ki drekne. Larma svi su skoili)
GUBERNATOR To je skandal! Izbacite ga napolje! I zeta mu Miujeva!
(Nozdreva i Miujeva izbace sluge napolje. Veliko uznemirenje meu gostima.)
NOZDREV (spolja) Moj zet Miujev! (U optoj galami ulazi neprimetno Koroboka)
KOROBOKA Ah, oprostite... oprostite.
UPRAVNIK POTE (Koji ju je prvi opazio.) Koga vi traite ovde, majice?
KOROBOKA Htela sam upravo Njegovom Prevashodstvu.
GUBERNATOR ta hoete ovako kasno, gospoo?
KOROBOKA Ah, oprostite... htela sam samo da pitam koliko se plaa za mrtve due?
Zavesa
Kraj