VISOKA STRUKOVNA KOLA ZA TEKSTIL

LESKOVAC

Redovne studije 2012./2013.

Studijski program : Konfekcija
Predmet : Studija rada

TEMA:
Metoda trenutnog zapaanja

PROFESOR:
Prof. Dr Ljubia Milenkovi,

STUDENT:
Milan ivkovi
Br.indeksa:635/2011

Sadraj:

1.Postupak primene MTZ.............................................................3.

2.Metoda trenutnog zapaanja......................................................5.
3.Utvrivanje gubitka rada preko MTZ metode...........................6.
4.Metoda unapred odreenih vremena (MTM).............................7.
5.Slika radnog dana (SRD)...........................................................8.
6.Analiza gubitaka u radu..............................................................9.
Literatura......................................................................................10.

1.Postupak primene MTZ

Postupak primene MTZ ima etiri faze:

- pripremu snimanja,
- snimanje,
- sreivanje snimljenih podataka sa izraunavanjem rezultata,
- prouavanje dobijenih rezultata sa izradom izvetaja.
U okviru pripreme snimanja, a na osnovu definisanog zadatka, neophodno je
uraditi sledee:
Odrediti aktivnosti koje e biti podvrgnute snimanju sa podrobnom obradom
svojstava i obeleja to treba da omogui jednostavnu, brzu i tanu identifikaciju
od strane snimaa na licu mesta. Broj aktivnosti treba ograniiti u skladu sa
mogunostima snimaa I potrebama obuhvatanja bitnih karakteristika u vezi
definisanog zadatka.
Izvriti izbor objekata - radnih mesta koje treba obuhvatiti snimanjem. Broj i
struktura izabranih objekata snimanja moraju biti reprezentativni u odnosu na
postavljeni
zadatak, a raspored pogodan za obilazak u to kracem vremenu.
Napraviti vremenski program snimanja na osnovu izraunatog broja snimanja
za odredeno p i usvojeno r, kao to je ranije objanjeno, a koji mora sadrati:
- definisan poetak i prognoziran kraj snimanja (period snimanja
mora biti dovoljno dug da se otklone periodine, sezonske sistematske pojave);
- detaljno razraen program snimanja po danima.
Vreme obilaska objekata u cilju snimanja mora biti sluajno, u kom cilju je
najpogodnije koristiti tablicu sluajnih brojeva (Tabela 1) ili neki od softverskih
generatora sluajnih brojeva, odnosno u tu svrhu se moe koristiti odgovarajui
program za automatsku obradu, koji za date uslove (vreme trajanja obilaska i
eventualna druga ogranienja) vri izbor termina za obilaske i tampa program
obilaska u toku dana,po danima ili satima prema potrebama.
Pripremiti potreban kadar snimaa i uvebati ih kroz nekoliko probnih
snimanja u cilju dobijanja to kvalitetnijih izvornih podataka.
Obezbediti potpunu informisanost izvrioca I neposrednih rukovodioca o svrsi
i nainu izvoenja snimanja, te ostvariti klimu pune saradnje svih
zainteresovanih.
Pripremiti potrebnu dokumentaciju za obavljanje snimanja: Snimaki list,
Zbirni obraunski list.
Navedeni obrasci mogu se dobiti korienjem odgovarajueg programa za
automatsku obradu podataka.
Drugu fazu - snimanje - treba sprovesti u svemu kako je pripremljeno, pri emu
je veoma znaajno ostvariti savestan odnos snimaa u obavljanju snimanja, kako
3

u potovanju izraenog programa snimanja tako isto u pogledu tanog

obeleavanja konstatovanog stanja na licu mesta. U sledecoj, trecoj fazi, treba
sistematski srediti snimljene podatke I izraunati ukupne veliine snimanih
obeleja, sa odreivanjem veliine greke za dati broj snimanja. U skladu sa
dobijenim rezultatima moe proizai iniciranje za produavanjem programa
snimanja kako bi se postigla zadovoljavajua veliina greke, odnosno tanosti.
Uz odgovarajucu kompjutersku podrku sreivanje i obrada prikupljenih
podataka moe se dobiti automatski, to se odnosi I na tampanje, izvetaja o
obavljenom snimanju koji se moe prilagoavati po strukturi unetih podataka za
odgovarajue korisnike.
U zavrnoj fazi radi se izvetaj, koji treba da sadri:
a) opis zadatka,
b) protokol snimanja,
c) tabelarni i grafiki prikaz dobijenih rezultata,
d) ocenu uslova u kojima je izvreno snimanje i pouzdanosti
dobijenih rezultata,
e) primedbe i predloge za unapreenje daljeg rada na snimanju.

2.Metoda trenutnog zapaanja

Cilj metode trenutnog zapaanja je da obezbedi utvrivanje stepena korienja

kapacitetasredstava za rad da bi se izbegli gubici u vremenu.Planovi mogu biti:
1. dugoroni (5-7 godina)
2. srednjoroni (2-5 godina)
3. kratkoroni (meseni, godinji)
Dugoroni planovise donose u maloj privredi i predstavljaju instrumente
proceneosetljivosti. Ovi planovi sadre:
1. ivotni vek opreme i prostora
2. planove proizvodnje
3. planove prodaje
4. plan razvoja proizvoda
5. plan kadrova
6. plan investicija
7. plan trokova
8. plan rezultata
Srednjoroni planovi sadre iste elementi kao i dugoroni, samo se donose za
kraevremenske periode.
1. Kratkoroni planovisadre:
2. proizvodni program (koji se razrauje na osnovu oekivane tranje
i projektovanih cena)
3. pregled vrsta proizvoda
4. koliina prema odgovarajuim proizvodima, i razrada po kvartalima,
odnosnomesecima
5. ostali komponentni planovi u okviru godinjeg plana su planovi:
materijala,kadrova, korienja kapaciteta, investicija (ukljuujui i
investiciono odravanje),kooperacije i kooperanata, trokova, finansija i
veliine i raspodele dobiti.U metodi trenutnog zapaanja se poinje od
godinjih planova

3.Utvrivanje gubitka rada preko MTZ metode

Ova istraivanje predstavlja, moe se rei , dijagnozu stanja I funkcionisanja

jednog sistema. To znai da je pored kvantitativnog odreivanja uea
pojedinih elemenata vremena,neophodnodno znano definisati uzroke loeg (ili
dobrog) funkcionisanja proizvodnog sistema. Samo tada je mogue preduzeti
odreene tehnikotehnoloke i organizacione mere od kojih se oekuje
minimizacija negativnih uticaja ili njihovo potpuno eliminisanje.Ovom
metodom mozemo snimati vie radnih mesta, 10 do 15 na osnovu snimanja
moe se odrediti I porocenat dodanog vremenajer ova metoda je kratkotrajna iz
tih razloga treba snimati strukturu radnog dana metodom trenutnog zapaanja.
Da bi se dolo do to boljeg rezultata treba odrediti cilj snimanja procenat
eljene greke. Ako elimo to preciznije bude ovaj broj treba da bude vei.
Treba napraviti raspored obilazaka radnih mesta, odrediti faktore snimanja I
formirati snimaki list. Treba upoznati radnike koje ce biti u procesu snimanja i
treba pratiti uinak kod ove metode. Je potrebno napraviti zabeleke. Zabeleke
se vre u odreenim vremenskim razmacima.Prilikom obilaska radnog mesta
snima ttreba da vidi ta radnik radi I uoava koja je vrsta rada I nerada.Poto
kod ove metode snimanje mora da se obavi u vie obilazaka. Obilazici moramo
rasporediti na sve radne dane u nedelji, I sve sate tog radnog dana. Ako se
snimanje vri svih est radnih dana onda se mora napraviti est snimakih
listova. Svaki dan po zavretku snimanja treba utvrditi procenat rada I procenat
nerada.

4.Metoda unapred odreenih vremena (MTM)

Metod-Vreme-Merenje (MTM) je sistem vremenskih elemenata uz iju se

pomo svaka manuelna operacija moe podeliti u osnovne pokrete koji su
neophodni da se izvri dotina radna operacija. Svakom od ovih osnovnih
pokreta dodeljena je odreena vremenska vrednost, koja je ranije utvrena.
Poto se posao/procedura opie sabiranjem MTM sekvenci dobijamo realno
vreme za ceo posao/proceduru. Danas imamo razvijene MTM sisteme kako za
snimanje i unapreenje proizvodnih operacija, tako i administrativno-uslunih
poslova.
MTM prua korisnicima i razliitim specijaistima jedno zajedniko analitiko
razmiljanje i veliku primenu kod poslova koje se esto ponavljaju ili radi vei
broj zaposlenih. Kao rezultat MTM analize, koja deli poslove do nivoa pokreta,
dolazimo u poziciju da eliminiemo veliku koliinu zahvata (skraivanje duine
pokreta, pokreti jedan za drugim postaju istovremeni,), i bez poveanja
inteziteta postignemo drastino poveanje efikasnosti obavljanja posla.

5.Slika radnog dana (SRD)

Slikom radnog dana elimo saznati sve utroke vremena u toku jedne smene, a
to znai da snima mora itavu smenu biti uz radnika i hronometrom snimati
vremena svih aktivnosti i neaktivnosti izvrioca rada. Pri tome se ne vri
procena zalaganja, jer se tim snimanjem ne zeli utvrditi teno vreme pojedine
operacije, ve samo procentualni udeo pojedinih aktivnosti i gubitaka u radu.
Nakon izvrenog snimanja slikom radnog dana izraunavaju se udeli pojedinih
zahvata u vremenima i procentima, te se zatim grupiraju prema vrstama, tj.
pripremno-zavrna vremena, tehnoloka i pomona vremena, organizacioni
gubici (po svim elementima), line potrebe, nedisciplina itd. Iz tih se podataka
zatim uitavaju svi gubici, te se za neopravdane mogu odmah preduzeti mere ze
njihovo otklanjanje, a iz opravdanih gubitaka se izraunava dopunski koeficijent
dodatnog vremena Kd :
100 (%)
gde su:
Tgp vreme planiranih gubitaka
Ts vreme smene
Da bi rezultati snimanja slikom radnog dana bili zaista reprezentativni, snimanje
se mora sprovoditi barem 15 do 20 dana za jedno radno mesto. Zbog toga se ta
metoda danas sve manje primenjuje.

6.Analiza gubitaka u radu

Da bi smo uspeli zadovoljiti trite nije dosta samo proizvesti dovoljnu koliinu
kvalitetnih proizvoda, ve se mora poslovati s takvim trokovima koji e
omoguiti prodajnu cenu koju trite moe prihvatiti. elimo li, dakle,
ekonomino poslovati mora emo, uz nastojanje da poveamo proizvodnju,
povesti i borbu za sniavanje trokova i to na svim mestima i od svih onih koji
na trokove mogu uticati.
Jedan od elemenata koji poveava trokove svakako su i gubici vremena, pa e
mo zato morati, uz analizu utroka vremena, povesti i analizu svih gubitaka koji
nastaju u radu.
injenica je naime, da za poveanje proizvodnosti nije vana opremnjenost
uredjajima i opremom, ve nain korienja tih sredstava , ponasanje ljudi u
proizvodnji, odnosno u celom postrojenju, te njihovo ukljuivanje u resavanju
problema. Na poveanje proizvodnosti i proizvodnje dakle, znatno vie deluju
tehnoloka razvijenost i primena novih naina rada, bolja organizacija i
smanjivanje svih gubitaka, nego nove investicije i nabavljanje nove maine, na
koje e se kad ih se nabavi i opet primeni postojea loa organizacija, to se
postojee gubitke samo jo poveati.
Da bismo mogli preduzeti sve potrebne korake da smanjimo gubitke i poveamo
korienje vremenskog fonda, moraemo najpre saznati kakvo je stvarno stanje
u proizvodnji i koliko vremena troimo na rad, a koliko imamo nekorisna
vremena, a zatim sabrati sve gubitke. Njih moemo podeliti na opravdane i
neopravdane, a opravdane dalje na one koje moemo planirati pa ih time onda i
priznati u normi.
Metode koje koje e nam omoguiti da podelimo i analiziramo iskorienja
vremenskog fonda jesu:
-slika radnog dana (SRD)
-metoda trenutnog zapaanja (MTZ).

Literatura:

Predavanja prof. Dr Ljubie Milenkovi

Dr.ing Drago Taborak , Studija rada , Zagreb 1977.

10