Katedrala u Orvijetu

Katedrala u Orvijetu je jedno od najveih remek-dela arhitekture kasnog srednjeg veka.

Njena fasada u gotikom stilu sadri elemente dizajna od XIV do XX veka, veliku
rozetu, pozlaene mozaike i tri bronzana portala. Unutranjost ukraavaju freske nekih
od najveih slikara tog perioda u Italiji, meu kojima se moe istai Strani Sud (Luka
Sinjoreli).
Izgradnju katedrale naredio je papa Urban IV da bi prikladno odao pomen i potu
euharistikom udu u Bolseni. udo se dogodilo 1263, kada je na prieu hostia
prokrvarila na ruke svetenika koji je poinjao da sumnja u svoju veru. Krv je dola i do
tkanine na oltaru, i ona se danas uva u posebnoj kapeli u ovoj katedrali.

Izgradnja
Trajala je tri godine. Prvobitno, katedrala je bila projektovana kao romanina bazilika sa
jednim centralnim brodom i dva bona. Meutim, kasnije je projekat transformisan u
crkvu italijanskog gotikog stila. Prvi kamen postavio je papa Nikola IV, 13. Novembra
1290. Radovi su sporo tekli sve dok 1309. sijenski vajar i arhitekta, Lorenco Maitani,
nije dobio proviziju da rei odreene probleme vezane za kapacitet graevine, naroito
hora. Maitani je tada napravio sutinske promene u projektu, izgradio je pravougaonu
apsidu i dodao jednu veliku kvadriforu sa vitraom.
Poevi od 1310. realizovao je trenutnu fasadu, do nivoa sa bronzanim statuama koje
predstavljaju simbole evangelista, a radio je i na unutranjosti katedrale. Maitani je
preminuo 1330.
1347. Andrea Pizano, tada ve glavni arhitekta firentinske katedrale, izabran je za novog
majstora. Za njim je sledio Andrea Orkanja, koji je zasluan za prelepe mozaike
dekoracije i rozetu. Radovi na fasadi nastavili su se u narednim godinama i vekovima
pod orkiljem drugih majstora, meu kojima su bili Mikele Sanmikeli i Antonio da
Sangalo Mlai.

Fasada
Pozlaena fasada mami i oarava pogled. Ukraena je brojnim plitkim reljefina i
statuama koje simboliu evangeliste, stvorenim izmeu 1325 i 1330.
1352. Mateo di Ugolino dodao je bronzanu statuu Jagnjeta na centralni zabat, a statuu
svetog Mihajla na boni levi zabat.

Reljefi u mermeru na stubovima prikazuju prie iz Starog i Novog Zaveta. Smatraju se

za jedne od najpoznatijih od svih skulptura tog perioda. To je bio kolektivni i anoniman
rad, u kojem su uestvovala barem tri majstora (sa Maitanijem) i njihovi pomonici.
S leva na desno, reljefi pokazuju Prie o Postanju, Jesejevo Drvo i proroke koji su
najavili Mesiju, epizode iz ivota Hrista i Bogorodice, i Sudnji Dan.
Iznad ovih reljefa su svetli mozaici napravljeni izmedju 1350 i 1390 po nacrtu Cezara
Nebije. Originali su menjani tokom vekova. Veina mozaika predstavlja scene iz ivota
Device Marije.

U centru mozaika je velika rozeta koju je uradio Orkanja izmeu 1354 i 1380. U niama
iznad rozete je 12 apostola, dok su sa obe strane u niama 12 proroka Starog Zaveta,
predstavljeni u parovima. Statue u niama su tipian model figuracije u francuskim
katedralama. Okolni paneli ukraeni su mozaicima koji predstavljaju etiri Doktora
Crkve.
Najnoviji deo dekoracije fasade ine tri bronzana portala kroz koje se ulazi u katedralu.
Njih je 1970 napravio sicilijanski vajar Emilio Greko i na njima su prikazana uda iz

Hristovog ivota. Nad vratima preovladava skulptura Bogorodice sa Sinom, delom

Andree Pizana iz 1347.

Boni zidovi katedrale

U kontrastu sa fasadom, dekorisani su mnogo jednostavnije, smenom belog
traventinskog mermera, i plavo-sivog bazalta.
Unutranjost katedrale
Osnova katedrale je trobrodni latinski krst. Unutranjost je prostrana, kao i spoljanjost
ukraena razliitim vrstama mermera do visine od 1,5 metara. Iznad toga, zidovi su
kreeni u alternirajue bele i crne are, krajem XIX veka.
I na cilindrinim stubovima se u traftama smenjuju razliiti mermeri, kao na bonom
zidu fasade. Paneli od alabastera u dnu prozora odravaju unutranjost sveom tokom
leta, a neogotiki vitrai u delovima iznad prozora datiraju iz 1886-1891.
Apsida
Velika vitrana kvadrifora na apsidi je napravljena izmeu 1328. i 1334, verovatno po
nacrtu Maitania, napravio ju je ovani di Bonino, majstor vitraa u Asizi.
Gotiki, drveni hor zapoeo 1329. ovani Amanati sa timom sijenskih rezbara.
Iza oltara nalazi se serija oteenih freski, na kojima je prikazan ivot Device Marije,
koja potpuno ispunjava tri zida. Oslikao ju je oko 1370. lokalni umetnik, Ugolino. Ova
serija je svojevremeno bila najira u Italiji.
Kapela
Izgraena je izmeu 1350. i 1356. da bi se u njoj uvala tkanina sa oltara iz Bolsene. Iz
ove kapele se tkanina iznosi i u procesiji nosi kroz grad tokom velikih praznika.

Kapela je ukraena freskama orvijetanskih umetnika iz perioda 1357-63. Oni su

predstavili priu uda u Bolseni, i druga eukarijska uda.
krinja u kojoj je tkanina pohranjena, sama je remek-delo gotikog stila: u triptihu,
napravio ju je sijenski zlatar Ugolino oko 1337. Na njoj su prikazane 24 scene iz
Hristovog ivota, i 8 pria vezanih za tkaninu.

Kapela Bogorodice iz San Bricija

Poznata zbog svojih prelepih freski, kapela je pripojena katedrali u XIV veku. Od
ostatka katedrale razdvajaju je dve gvozdene kapije.
Na svodu su freske Fra Anelika, Benoca Gocola, Peruina i Luke Sinjorelija.
Luka Sinjoreli je dodatno angaovan da ukrasi velike lunete na zidovima kapele, tako su
nastale freske Stranog Suda (1500-1503), remek-delo bogato ekspresivnou i
dramatinou.

Literatura:
http://www.initaly.com/regions/umbria/duomo.htm
http://www.britannica.com/place/Orvieto-Cathedral
https://www.bluffton.edu/~sullivanm/italy/orvieto/cathedral/duomo.html