Poglavlje 2

Zagrevanje uz
osnove panske gramatike
U ovom poglavlju:
Sastavite prostu reenicu
Postavite elementarna pitanja na panskom
O linim zamenicama
O pravilnim i nepravilnim glagolima
O lanovima i pridevima iz perspektive njihovog roda

ovoriti drugi jezik je kao vonja automobila: kada se opustite, vonja

postaje deo rutine. Vie ne morate da mislite o ubrzavanju, upravljanju, koenju i saobraajnim znacima vi jednostavno vozite. Isto je i sa
panskim: im budete poznavali dovoljno rei i gramatike, gotovo momentalno poinjete da itate, piete i govorite.
Znati ta radite zapravo znai poznavati pravila na putu, a u sluaju
panskog, ta pravila su gramatika. Ne morate drati u malom prstu celu
celcatu gramatiku kako biste mogli da govorite. Meutim, poznavanje
osnovnih pravila moe vam pomoi da bolje razumete predmet kojim se
bavite, ta je to to uite i zato to uite. Ovo poglavlje e vam pruiti sve
potrebne informacije.

Analiza strukture proste reenice

Kada upoznajete ljude, prirodno je da elite s njima da stupite u razgovor.
I, kako to reavate? Reenicama, naravno. U panskom, kao i u srpskom,
pravite reenicu kombinujui subjekat, predikat i eventualno dodatne informacije. Na primer:
La casa es grande. (la ka-sa es gran-de.) (Kua je velika.)
U ovom sluaju, subjekat reenice je la casa (la ka-sa) (kua); zatim dolazi glagol, es (es) (je), a zatim pridev, grande (gran-de) (veliki) koji opisuje
kuu. Evo jo nekih primera:

20Deo I U susret panskom jeziku

La mujer es bella. (la mu-her es bve-lja.) (ena je lepa.)

NE Z A B

El hombre es alto. (el om-bvre es al-to.) (ovek je visok.)

AVITE
OR

Las calles son anchas. (las ka-ljes son an-as.) (Ulice su iroke.)
Pre nego to ponete da izuavate osnovnu strukturu reenice, bilo bi
dobro da se upoznate sa dva neizbena elementa svake reenice: subjektom i predikatom.
Subjekat je vrilac radnje. Kada je izkazan, on je predstavljen imeni-

com ili zamenicom.

Predikat je sve ostalo radnja (tj., glagol) i sve u vezi s tom radnjom.

Da biste napravili odrinu reenicu, samo dodajte no ispred glagola kao

to je pokazano u narednim primerima:
El carro no es nuevo. (el ka-rro no es nue-bvo.) (Automobil nije nov.)
El perro no es bueno. (el pe-rro no es bvue-no.) (Pas nije dobar.)
El hombre no es bajo. (el om-bvre no es bva-ho.) (ovek nije nizak.)

Osnove graenja upitnog oblika

Ovo je veoma lako. Samo treba da zamenite mesta subjekta i predikata. Kada
u obinoj, tj. izjavnoj reenici, kaete sta es . . . . (es-ta es . . . .) (Ovo je), u
upitnoj reenici kaete Es sta . . .? (es es-ta . . . ?) (Da li je ovo?).
Pogledajte ove primere:
sta es la puerta. (es-ta es la puer-ta.) (Ovo su vrata.)
Es sta la puerta? (es es-ta la puer-ta?) (Da li su ovo vrata?)
Ako elite da na pitanje odgovorite potvrdno, pratite strukturu srpske
reenice, tj. dodajte potvrdnu recu da ispred odgovora, praenu zarezom.
Na primer:
Es la escuela nueva? (es la es-kue-la nue-bva?) (Da li je kola nova?)
S, la escuela es nueva. (si, la es-kue-la es nue-bva.) (Da, kola je nova.)
Ukoliko elite da odgovorite negativno, samo treba da odgovor ponete
negativnom recom no, kao i da ubacite negaciju ispred glagola (slino kao
i u srpskom jeziku). Pogledajte:
Es se el carro? (es e-se el ka-rro?) (Da li je ono automobil?)
No, se no es el carro. (no, e-se no es el ka-rro.) (Ne, ono nije
automobil.)
Reenice koje slede su u prethodnom delu bile date u potvrdnom obliku. U ovom delu, od prethodnih reenica pravimo upitne i na njih dajemo
odrine odgovore.

21

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

Es bella la mujer? (es bve-lja la mu-her?) (Da li je ena lepa?)

No, la mujer no es bella. (no, la mu-her no es bve-lja.) (Ne, ena nije
lepa.)
Es alto el hombre? (es al-to el om-bvre?) (Da li je ovek visok?)
No, el hombre no es alto. (no, el om-bvre no es al-to.) (Ne, ovek nije
visok.)
Son anchas las calles? (son an-as las ka-ljes?) (Da li su ulice iroke?)
No, las calles no son anchas. (no, las ka-ljes no son an-as.) (Ne, ulice
nisu iroke.)

M
GRA ATI

PRAV
IL
KA

Obratite panju na to da pri pravljenju pitanja na panskom jeziku, pridev stavite ispred imenice koja vri funkciju subjekta.
U srpskom jeziku, upitni oblik se najee gradi pomou da li, dok su u
panskom stvari utoliko lake to za tim nema potrebe upitni oblik se postie redom rei i intonacijom:
Vas al cine? (bvas al si-ne?) (Da li ide u bioskop?)
S, voy. (si, bvoj.) (Da, idem.)
Va tu padre al cine? (bva tu pa-dre al si-ne?) (Da li tvoj otac ide u bioskop?)
No, l no va. (no, el no bva.) (Ne, ne ide.)

Licem u lice s linim zamenicama

M
GRA ATI

A PRAVIL
A

Lina zamenica je re koju koristite umesto imenice u funkciji subjekta. Umesto da kaete Jovana je popila limunadu, moete rei Ona je popila limunadu. Ona (lina zamenica) zamenjuje imenicu Jovana (u funkciji subjekta).
U srpskom jeziku moete koristiti line zamenice kako biste zamenili
imenicu ili izbegli njeno ponavljanje. To vam moe utedeti dosta vremena i
napora, te umesto da kaete Gospodin Radovanovi i njegov sin su otili,
moete jednostavno rei Oni su otili. Line zamenice ja, ti, on, ona, mi, vi
i oni pomau vam da govorite jasnije i jednostavnije, nakon to je subjekat
iskazan tako da sagovornik/italac zna o kome je re. Imenice i line zamenice praene su odgovarajuim oblikom glagola kojim se izraava radnja.
I u panskom, kao i u srpskom jeziku, glagolski zavreci sadre informaciju
o subjektu koji vri radnju, te u tom smislu nema preterane potrebe za korienjem linih zamenica. (Vie informacija dato je u odeljku Uvod u pravilne
i nepravilne glagole.) Imajui ovo u vidu, u panskom jeziku line zamenice
koristimo ako elimo da budemo naroito ljubazni, da istaknemo i naglasimo
subjekat, ili, pak, preciziramo ko je subjekat.
Kao i u srpskom jeziku i line zamenice imaju lice (prvo, drugo ili tree)
i broj (jednina ili mnoina), kao to moete videti u tabeli 2-1. (Zamenica
drugog lica mnoine vosotros/vosotras najvie se koristi u govornom panskom u paniji. Vie detalja potraite u izdvojenom odeljku pod naslovom
Kad ste u paniji, vosotros je zakon).

22Deo I U susret panskom jeziku

Tabela 2-1 panske line zamenice

M
GRA ATI

A PRAVIL
A

Lice

Jednina

Znaenje

Mnoina

Znaenje

Prvo lice

yo (yo)

ja

nosotros/nosotras
(no-so-tros/no-so-tras)

mi

Drugo lice
(neformalno)

t (tu)

ti

vosotros/vosotras
(bvo-so-tros/bvo-so-tras)

vi

Drugo lice
(formalno)

usted (Ud.)
(us-ted)

Vi

ustedes (Uds.)
(us-te-des)

vi

Tree lice

l (el)

on

ellos (e-ljos)

Oni (za grupu mukaraca,

ili osoba mukog i enskog
pola)

ella (e-lja)

ona

ellas (e-ljas)

One (za grupu osoba iskljuivo enskog pola)

U panskom jeziku ne postoji zamenica srednjeg roda kao u srpskom, ali

se ona nekada u kontekstu podrazumeva. Naime, ima reenica u iji ete
prevod na srpski ubaciti zamenicu srednjeg roda, iako ona u panskoj reenici ne postoji. Pogledajte:
Qu es? (ke es?) (ta je to?)
Es una herramienta. (es u-na e-rra-mi-en-ta.) (To je alatka.)
Naredni deo vam pomae da za svaku priliku izaberete odgovarajuu
linu zamenicu bez obzira na to na kom se panskom govornom podruju
nalazite.

M
GRA ATI

A PRAVIL
A

Re dve o yo
Kao i u srpskom jeziku, lini zavretak panskog glagola u prvom licu jednine sadri infomaciju o licu koje vri radnju, te zamenica moe biti suvina:
(Yo) Me voy. ([jo] me bvoj.) ((Ja) Odlazim.)

Nosotros i nosotras
Kada govorite o nekome i sebi istovremeno, morate koristiti zamenicu mi
(nosotros/nosotras). Nosotros se odnosi na vie od jedne muke osobe ili
na vie osoba razliitog pola koje ine grupu kojoj i vi pripadate. Nosotras
se odnosi iskljuivo na grupu osoba enskog pola:
Jorge y yo (Nosotros) jugamos al tenis. (Hor-he i jo [no-so-tros] hu-gamos al te-nis.) (Horhe i ja [mi] igramo tenis.)
Luz y yo (Nosotras) jugamos al tenis. (lus i jo [no-so-tras] hu-ga-mos al
te-nis.) (Lus i ja [mi] igramo tenis.)

23

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

Pitanje razlikovanja t/usted

ROLO
LTU

E
IC

POSLAST
KE

Ljudi i govorom tela i jezikom prenose ideju o tome u kom pravcu ele da
se njihova veza razvija. Veze mogu u tom smislu biti formalne i neformalne.
U formalnom odnosu obraate se starijoj osobi, nekome kome elite da
ukaete potovanje ili od koga elite da se u izvesnom smislu distancirate.
Slino kao u srpskom, gde se za persiranje koristi zamenica Vi, u panskom
jeziku koristimo zamenicu usted (us-ted) (Vi). U neformalnim odnosima
obraate se prijatelju, poznaniku, vrnjaku ili detetu i tada koristite linu
zamenicu t (tu) (ti).
U nekoj fazi poznanstva izmeu ljudi koji komuniciraju na panskom,
prelazi se s formalnog usted na manje formalno i intimnije t. Dvoje ljudi
slinih godina i drutvenog statusa, slinog nivoa obrazovanja ili prosto
ljudi koji ele da se ophode na intimniji nain, ubrzo oseaju potrebu da
se i u komunikaciji priblie i tako prevaziu barijeru formalnog obraanja.
Upravo tada oni u razgovoru poinju da koriste re t. Obraati se nekome
na t na panskom zove se tutearse (tu-te-ar-se). S druge strane, ukoliko ne
elite da s nekim budete u bliskijem odnosu, tj. ako elite vezu da zadrite
na poslovnom nivou i manje bliskom, drite se obraanja na usted. Ovakve
formalnosti ak ine komunikaciju otmenom i raznolikom. Otmeno ophoenje pri komuniciranju s ljudima veoma se ceni u zemljama panskog govornog podruja.
Slede primeri reenica sa zamenicama t i usted:

KU

Vas t con Juan en el auto rojo? (bvas tu kon Huan en

el au-to rro-ho?) (Da li ti [neformalno obraanje] ide sa Huanom crvenim automobilom?)
Cmo se llama usted? (ko-mo se lja-ma us-ted?) (Kako se Vi [formalno
obraanje] zovete?)

M
GRA ATI

A PRAVIL
A

Usted tiene una casa muy bella. (us-ted tie-ne u-na ka-sa muj bve-lja.)
(Vi [formalno obraanje] imate veoma lepu kuu.)
Kada ljudi u paniji ele da se neformalno obrate veem broju ljudi, koriste zamenicu vosotros (bvo-so-tros), to je oblik mnoine zamenice t. U
Latinskoj Americi, ljudi nikada ne koriste zamenicu vosotros. Oni umesto
nje govore ustedes (sa znaenjem zamenice ti u mnoini). Zavisno od situacije, zamenica ustedes moe biti nain da se kako formalno tako i neformalno obratite veem broju ljudi. Evo nekih primera korienja zamenice
ustedes na oba naina:
Adnde van ustedes dos? (a-don-de bvan us-te-des dos?) (Kuda vas
dvoje idete?) [U Latinskoj Americi moe biti formalno i veoma neformalno]
Ustedes van conmigo, Verdad? (us-te-des bvan kon-mi-go, bverdad?) (Idete sa mnom, zar ne?) [Neformalno]
Bailan ustedes el tango? (bvai-lan us-te-des el tan-go?) (Igrate li tango?) [Formalno]

24Deo I U susret panskom jeziku

Kad ste u paniji, vosotros je zakon
U govornom panskom, zamenica drugog lica mnoine vosotros koristi se
uglavnom u paniji. U svim ostalim zemljama panskog govornog podruja,
vosotros se ui u koli, ali u veini zemalja
nikada se ne koristi u govornom jeziku. U
Latinskoj Americi najee ete uti ustedes, te stoga ne postoji razlika izmeu
formalnog i nefomalnog obraanja u
mnoini zamenice vi.
Evo svih oblika zamenice ti i Vi (vi) na
panskom i odgovarajuih oblika glagola
trabajar (raditi) u prezentu:
t trabajas (ti radi): jednina, neformalno obraanje

M
GRA ATI

A PRAVIL
K

usted trabaja (Vi radite): jednina, formalno obraanje

vosotros trabajis (vi radite): mnoina, neformalno obraanje u paniji
ustedes trabajan (vi radite): mnoina,
formalno obraanje u paniji; formalno i neformalno obraanje u Latinskoj
Americi
U Argentini i Kolumbiji moete uti
varijaciju zamenice vosotros, Vos trabajs
(vi radite). S gramatike take gledita, ovaj
oblik je potpuno neispravan, pa se nemojte truditi da ga usvojite.

Dodatne informacije proitajte u izdvojenom odeljku Kad ste u paniji,

vosotros je zakon.
Zamenica usted se skraeno pie Ud., a zamenica ustedes Uds. Kada
usted i ustedes nisu skraeni, piu se velikim slovom samo na poetku
reenice, dok se u skraenom obliku uvek piu velikim poetnim slovom.
Kada u tekstu naiete na skraeni oblik ovih zamenica, izgovarate itavu
zamenicu. Evo primera:
Busca Ud. (usted) algo? (bus-ka us-ted al-go?) (Da li traite neto?)
Necesitan Uds. (ustedes) ayuda? (ne-se-si-tan us-te-des a-ju-da?) (Da li
vam treba pomo?)

Ellos VS ellas
Ellos (oni) odnosi se na grupu vie osoba mukog pola, ili na grupu osoba
oba pola bez obzira na broj mukaraca, odnosno ena od kojih je sainjena.
Zamenica ellas (one) odnosi se samo na grupu enskih osoba:
Juan y Jorge (Ellos) escuchan. (Huan i Hor-he [e-ljos] es-ku-an.) (Huan
i Horhe [Oni] sluaju.)
Juan y Luz (Ellos) escuchan. (Huan i Lus [e-ljos] es-ku-an.) (Huan i Lus
[Oni] sluaju.)
El nio y mil nias (Ellos) escuchan. (el ni-njo i mil ni-njas [e-ljos] esku-an.) (Deak i 1.000 devojica [Oni] sluaju.)
Luz y Susana (Ellas) escuchan. (lus i su-sa-na [e-ljas] es-ku-an.) (Lus i
Susana [One] sluaju.)

25

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

Uvod u pravilne i nepravilne glagole

Kada je glagol u infinitivu u srpskom jeziku, on se zavrava na -ti ili -i; na

primer, itati, pevati, ii, rei. Takav, infinitivni oblik, naznaka je radnje (ili stanja postojanja) bez posebno naznaenog subjekta koji radnju vri.
Kad reenici dodate subjekat (onoga ili ono to vri radnju), morate koristiti
lini oblik glagola. Na primer: ja jedem, ti jede, on jede, mi jedemo itd.
panski glagoli se u infinitivu zavravaju na jedan od tri zavretka: -ar,
-er ili -ir. Meutim, bez obzira na zavretak glagola, oni se dalje dele na
pravilne i nepravilne glagole, kao to ete saznati na narednim stranicama.
Pravilni glagoli se menjaju po standardnoj promeni, dok sa nepravilnim glagolima to nije sluaj.
Pravilni glagoli: Menjanje pravilnih glagola veoma je lako. Kada znate

kako da peromenite jedan pravilan glagol koji se u infinitivu zavrava na

-ar, znaete da promenite sve pravilne glagole iz te grupe. Isto vai i za
pravilne glagole koji se u infinitivu zavravaju na -er ili -ir: kada se upoznate s promenom jednog pravilnog glagola date grupe, moi ete istu
promenu da primenite na sve ostale glagole koji su njom obuhvaeni.
Nepravilni glagoli: S druge strane, menjanje nepravilnih glagola je ma-

nje predvidivo. Stoga, moraete da upamtite vie razliitih oblika nepravilnih glagola kako biste bili sigurni da ete ih ispravno koristiti.
(Ipak, ne brinite ako budete pravili greke; veina ljudi koji govore
panski razumee ta elite da kaete ak i kada glagolski nastavak nije
ba najtaniji.)

Pravilni glagoli
Kod svih pravilnih glagola u panskom jeziku, prvi deo glagola njegova osnova ostaje nepromenjen. Na primer, glagol preparar (pre-pa-rar)
(pripremiti) pravilan je glagol koji se zavrava na -ar. Osnova tog glagola,
prepar-, ostaje nepromenjena prilikom promene glagola. U tabeli koja sledi,
vidi se kako da u prezentu promenite ovaj glagol i sve ostale pravilne glagole na -ar.
Promena

Izgovor

yo preparo

jo pre-pa-ro

t preparas

tu pre-pa-ras

l, ella, usted prepara

el, e-lja, us-ted pre-pa-ra

nosotros, nosotras preparamos

no-so-tros, no-so-tras preh-pa-ra-mos

vosotros, vosotras preparis

bvo-so-tros, bvo-so-tras pre-pa-rais

ellos, ellas, ustedes preparan

e-ljos, e-ljas, us-te-des pre-pa-ran

Naredna tabela pokazuje kako da u prezentu menjate sve pravilne

glagole na -er. Od pravilnih glagola sa zavretkom -er za vas smo izabrali
glagol comprender (kom-pren-der) (razumeti). Osnova ovog glagola je
comprend-.

26Deo I U susret panskom jeziku

Promena

Izgovor

yo comprendo

jo kom-pren-do

t comprendes

tu kom-pren-des

l, ella, usted comprende

el, e-lja, us-ted kom-pren-de

nosotros, nosotras
comprendemos

no-so-tros, no-so-tras kom-pren-de-mos

vosotros, vosotras
comprendis

bvo-so-tros, bvo-so-tras kom-pren-deis

ellos, ellas, ustedes

comprenden

e-ljos, e-ljas, us-te-des kom-pren-den

Naredna tabela vam na primeru promene glagola aburrir (a-bvu-rrir)

(dosaditi, dosaivati) pokazuje kako da u prezentu menjate sve pravilne glagole sa infinitivnim zavretkom -ir. Osnova tog glagola je aburr-.

VET
SA

Promena

Izgovor

yo aburro

jo a-bvu-rro

t aburres

tu a-bvu-rres

l, ella, usted aburre

el, e-lja, us-ted a-bvu-rre

nosotros, nosotras aburrimos

no-so-tros, no-so-tras a-bvu-rri-mos

vosotros, vosotras aburrs

bvo-so-tros, bvo-so-tras a-bvu-rris

ellos, ellas, ustedes aburren

e-ljos, e-ljas, us-te-des a-bvu-rren

Da ne komplikujemo, u prvim fazama vaeg sporazumevanja na panskom, drite se prezenta. U poglavlju 11 otkriete kako da izdate naredbe
pomou imperativa (zapovednog naina) i govorite u prolom vremenu,
dok vas u poglavlju 13 eka prosti futur.

Priam ti priu
Rosario sprema veeru za svog deka, Alehandra. Sledi telefonski razgovor
s njenom drugaricom o tome ta sprema za romantinu veeru.
(Audio-zapis 2)
(Zvoni telefon)
Rosario:
Bueno.

bvue-no.

Halo.
Lupe:

Hola, Rosario. Soy Lupe. Qu haces?

o-la, rro-sa-rio. soj lu-pe. ke a-ses?
Zdravo, Rosario. Lupe je. ta radi?

27

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

Preparo una cena romntica para mi novio Alejandro.

pre-pa-ro u-na se-na rro-man-ti-ka pa-ra mi no-bvio a-lehan-dro.
Pripremam romantinu veeru za svog deka Alehandra.

Lupe:

Qu preparas?
ke pre-pa-ras?
ta priprema?

Rosario:

Preparo una paella especial con arroz, camarones,

cebollas, y judas verdes.
pre-pa-ro u-na pa-e-lja es-pe-sial kon a-rros, ka-ma-ro-nes,
se-bvo-ljas, i hu-di-as bver-des.
Pripremam specijalnu paelju s pirinem, kampima, lukom i
grakom.

Rosario:

Lupe:

Excelente! Es muy especial y muy romntico.

ek-se-len-te! es muj es-pe-sial i muj rro-man-ti-ko.
Odlino! Vrlo je posebno i vrlo romantino.

Rosario:

Pues, adis. Necesito terminar de preparar la cena.

pues, a-di-os. ne-se-si-to ter-mi-nar de pre-pa-rar la se-na.
Pa, do vienja. Moram da zavrim s pripremanjem veere.

Lupe:

Hasta maana.
as-ta ma-nja-na.
Vidimo se sutra.

Vane rei
la cena

la se-na

veera

romntica

rro-man-ti-ka

romantina

el novio

el no-bvi-o

deko

el arroz

el a-rros

pirina

los camarones

los ka-ma-ro-nes

kampi

las cebollas

las se-bvo-ljas

luk

las judas verdes

las hu-di-as
bver-des

graak

28Deo I U susret panskom jeziku

Nepravilni glagoli
Menjanje nepravilnih glagola je svojevrsni izazov budui da oni ne prate
pravila standardne promene panskih glagola koja smo opisali u prethodnom odeljku. Dobra vest je da su ak i nepravilni glagoli predvidivi u svojoj
nepredvidivosti, to e rei da se i najnepravilniji glagoli mogu svesti na
neki ablon.
Kao primer e nam posluiti glagol tener (te-ner) (imati). Kao to vidite
u narednoj tabeli, osnova glagola, ten-, menja se u teng- i tien- u veem
delu njegove promene u prezentu. Ipak, obratite panju na glagolske nastavke i videete da oni zapravo ostaju isti.

M
GRA ATI

A PRAVIL
A

Promena

Izgovor

yo tengo

jo ten-go

t tienes

tu tie-nes

l, ella, usted tiene

el, e-lja, us-ted tie-ne

nosotros, nosotras tenemos

no-so-tros, no-so-tras te-ne-mos

vosotros, vosotras tenis

bvo-so-tros, bvo-so-tras te-neis

ellos, ellas, ustedes tienen

e-ljos, e-ljas, us-te-des tie-nen

Drugi nepravilni panski glagol koji znai imati jeste glagol haber
( a-ber). Iako je njegovo znaenje isto kao znaenje glagola tener koji smo
menjali u prethodnoj tabeli, glagol haber se koristi kao pomoni glagol pri
pravljenju sloenih glagolskih vremena.
Jo jedan veoma bitan nepravilni glagol jeste glagol poder (po-der)
(moi). Evo njegove promene:
Promena

Izgovor

yo puedo

jo pue-do

t puedes

tu pue-des

l, ella, usted puede

el, e-lja, us-ted pue-de

nosotros, nosotras podemos

no-so-tros, no-so-tras po-de-mos

vosotros, vosotras podis

bvo-so-tros, bvo-so-tras po-deis

ellos, ellas, ustedes pueden

e-ljos, e-ljas, us-te-des pue-den

U dodatku B pogledajte promene drugih nepravilnih glagola.

29

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

Priam ti priu
U sledeem dijalogu, sestre Gonsales se nalaze na porodinom
okupljanju. Nisu se videle pet godina. Imaju toliko toga da nadoknade.
(Audio-zapis 3)
Veronika:

Hola, Susana. Cmo ests?

o-la, su-sa-na. ko-mo es-tas?
Zdravo, Susana. Kako si?

Susana:

Estoy muy bien. Y t? Hace mucho tiempo. Cuntos

aos tiene tu hijo ahora?
es-toj muj bien. i tu? a-se mu-o ti-em-po. kuan-tos
a-njos tie-ne tu i-ho a-o-ra?
Veoma sam dobro. A ti? Toliko je vremena prolo. Koliko
godina sada ima tvoj sin?

Veronika:

Estoy muy bien tambin. Mi hijo, Francisco, ya tiene

doce aos y es muy alto para su edad.
es-toj muj bvien tam-bvien. mi i-ho, fran-sis-ko, ja tie-ne
do-se a-njos i es muj al-to pa-ra su e-dad.
Ja sam takoe veoma dobro. Moj sin, Fransisko, ve ima 12
godina i veoma je visok za svoje godine.
Y ahora tengo las gemelas Calope y Camila. Ellas
tienen cuatro aos. Son preciosas.
i a-o-ra ten-go las he-me-las ka-li-o-pe i ka-mi-la. e-ljas tienen kua-tro a-njos. son pre-sio-sas.
A sada imam i bliznakinje, Kaliope i Kamilu. One imaju 4
godine. Prelepe su.

Y t y tu esposo? Cuntos hijos tienen Uds.?

i tu i tu es-po-so? kuan-tos i-hos tie-nen us-te-des?
A ti i tvoj mu? Koliko dece imate?

Susana:

Nosotros tenemos tres hijos un nio y dos nias.

no-so-tros te-ne-mos tres i-hos un ni-njo i dos ni-njas.
Imamo troje dece deaka i dve devojice.

Veronika:

Cuntos aos tienen ellos?

kuan-tos a-njos tie-nen e-ljos?
Koliko imaju godina?

Susana:

Nuestro hijo Roberto tiene cinco aos, nuestra hija

Sara tiene tres aos, y la chiquita, Ramona, tiene
catorce meses.
nues-tro i-ho rro-bver-to tie-ne sin-ko a-njos, nues-tra i-ha
sa-ra tie-ne tres a-njos, i la i-ki-ta rra-mo-na tie-ne ka-torse me-ses.
Na sin Roberto ima 5 godina, erka Sara ima 3 godine, a
najmlaa Ramona ima 14 meseci.

30Deo I U susret panskom jeziku

Veronika:


Susana:

Qu maravilloso! Estoy muy contenta de verte

despus de tanto tiempo y hablar de nuestras familias.
ke ma-ra-bvi-ljo-so! es-toj muj kon-ten-ta de bver-te despues de tan-to tiem-po i a-bvlar de nues-tras fa-mi-lias.
Predivno! Toliko sam srena to te vidim nakon toliko
vremena i to razgovaramo o naim porodicama.
Estoy de acuerdo.
es-toj de a-kuer-do.
Slaem se.

Vane rei
hace mucho tiempo

a-se mu-o tiem-po

pre mnogo vremena

el hijo

el i-ho

sin

la hija

la i-ha

erka

ahora

a-o-ra

sada

tambin

tam-bvien

takoe

la edad

la e-dad

godite

las gemelas

las he-me-las

bliznakinje

preciosa

pre-si-o-sa

prelepa

el esposo

el es-po-so

mu

el nio

el ni-jo

deak

la nia

la ni-nja

devojica

contenta

kon-ten-ta

zadovoljna, srena

31

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

Reite zbrku oko rodova

U panskom jeziku, kao i u srpskom, sve pod kapom nebeskom ima rod!
Kada govorite o ljudima ili ivotinjama, stvari su jednostavne jer je rod deo
njihove sutine, tj. u tom sluaju govorimo o prirodnom rodu. Predmeti,
pak, koji nemaju prirodni rod, imaju gramatiki. Zbog gramatikog roda kaemo ta stolica, a ne taj stolica.
U narednim odeljcima baviemo se rodom lanova i prideva u panskom
jeziku.

Upoznavanje sa lanovima
Za razliku od srpskog jezika, u panskom postoje lanovi. Od velike pomoi
za njihovo razumevanje moe biti poznavanje osnova engleskog jezika i
njihovog sistema lanova. Naime, kao to u engleskom imamo the (odreeni lan jednine i mnoine) i a/an (neodreeni lan jednine), i u panskom
imamo jezike elemente sa istom funkcijom. Razlika je, meutim, to to
panski lanovi razlikuju i broj i rod. Pogledajte:
Odreeni lanovi u panskom su:
el (el): muki rod, jednina
la (la): enski rod, jednina
los (los): muki rod, mnoina
las (las): enski rod, mnoina

Neodreeni lanovi u panskom su:

un (un): muki rod, jednina
una (u-na): enski rod, jednina
unos (u-nos): muki rod, mnoina
unas (u-nas): enski rod, mnoina

Pa, kako ete znati u koji rod da stavite lan koji koristite? Evo nekih jednostavnih pravila koja vam mogu pomoi.
Ako se imenica odnosi na osobu, vi ve znate da li je osoba mukog ili

enskog pola, to e vam posluiti kao pokazatelj.

Kada se imenica zavrava na o, obino je mukog roda.
Kada se imenica zavrava na a, obino je enskog roda.
Kada se imenica zavrava na e, obino je mukog roda. Od ovog pravi-

la ima izuzetaka, kao to su na primer estudiante (uenik) imenica koja

moe biti kako mukog tako i enskog roda, ili imenica madre (majka)
koja je enskog roda. (Ne zaboravite da se pri odreivanju roda osobe
jednostavno oslonite na njen pol!)
Kada se imenica zavrava na suglasnik, obino je enskog roda. Izuze-

tak je imenica jardn (bata, vrt), koja je mukog roda.

32Deo I U susret panskom jeziku

Na primer, re klavir u srpskom jezku je mukog roda, pa emo rei
jedan klavir, taj klavir i sl. U panskom se klavir kae piano (pia-no) i, s
obzirom na to da se zavrava na o, zakljuujemo da je mukog roda. U tom
smislu, ispred imenice piano moemo staviti odreeni lan el piano (el piano), ili neodreeni lan un piano (un pia-no).
Evo jo nekih primera:
el nio (el ni-njo) (deak)

los nios (los ni-njos) (deaci [ili deca])

un nio (un ni-njo) (jedan/neki deak)
unos nios (u-nos ni-njos) (neki deaci [ili deca])
la nia (la ni-nja) (devojica)

las nias (las ni-njas) (devojice)

una nia (u-na ni-nja) (neka devojica)
unas nias (u-nas ni-njas) (neke devojice)
M
GRA ATI

VET
SA

A PRAVIL
K

Obratite panju na odrednicu los nios s prethodne liste, i na to da je

njen prevod deaci i deca. Kada imate meano drutvo (to e rei kako
osobe enskog, tako i mukog pola), koristi se lan mukog roda u mnoini.
Dakle, los nios moe oznaavati grupu deaka (deaci) ili grupu deaka i
devojica (deca). Isti sistem vai i za neodreeni lan u mnoini, unos.
Za graenje mnoine imenica u panskom, sledite ova tri jednostavna
pravila:
Pravilo 1: Ako se imenica zavrava samoglasnikom, dodajete s.
Pravilo 2: Ako se imenica zavrava suglasnikom, dodajete es.
Pravilo 3: Ako se re zavrava na z, promenite z u c, a zatim dodajete es.

Ilustracije radi, evo jo primera:

la chica (la i-ka) (devojka)

las chicas (las i-kas) (devojke)

una chica (u-na i-ka) (neka devojka)
unas chicas (u-nas i-kas) (neke devojke)
la mujer (la mu-her) (ena)

las mujeres (las mu-he-res) (ene)

una mujer (u-na mu-her) (neka ena)
unas mujeres (u-nas mu-he-res) (neke ene)
la luz (la lus) (svetlo)

las luces (las lu-ses) (svetla)

una luz (u-na lus) (neko svetlo)
unas luces (u-nas lu-ses) (neka svetla)

33

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

Profesije
Kada je imenica koja se odnosi na odreenu profesiju u mukom rodu, enski rod
se pravi dodavanjem a na kraj rei. Stoga,
doctor postaje doctora. Odgovarajui
lan izaberite prema objanjenjima u
prethodnom odeljku, Upoznavanje sa
lanovima .

I nije toliko teko kao to izgleda, zar

ne? Ipak, kako izuzeci potvruju pravilo,
ni ovaj put nee biti drugaije. Neka imena profesija imaju isti oblik i za muki i za
enski rod, bez obzira na to da li je osoba
koja se njom bavi mukarac ili ena. Evo
nekoliko primera takvih izuzetaka:

la doctora (la dok-to-ra) (doktorka)

las doctoras (las dok-to-ras) (doktorke)
una doctora (u-na dok-to-ra) (neka
doktorka)
unas doctoras (u-nas dok-to-ras)
(neke doktorke)

el/la cantante (el/la kan-tan-te) (peva/pevaica)

el/la dentista (el/la den-tis-ta) (zubar/
zubarka)
el/la electricista (el/la e-lek-tri-sis-ta)
(elektriar/elektriarka)
el/la polica (el/la po-li-si-a) (policajac/policajka)

Pridevi za bogatije opisivanje

M
GRA ATI

A PRAVIL
A

Pridevi su sutinski vaan element bogatog izraza! Oni vam govore kakve
su stvari i ljudi o kojima priate, ukljuujui i njihov rod i broj.
Recimo da elite da kaete Imam beli auto. Na panskom kaemo Tengo
un carro blanco. (ten-go un ka-rro bvlan-ko.) Zapamtite, samoglasnik o
kojim se zavrava re carro nagovetava muki rod te imenice, a imenica u
mukom rodu dobija i pridev u mukom rodu: blanco (bvlan-ko)
Da biste rekli Devojka je visoka, na panskom kaete La chica es alta (la
i-ka es al-ta). Imenica devojka je enskog roda, pa je takav i pridev koji je
opisuje. U ovom sluaju se, kako imenica tako i pridev, zavravaju na a.
Kada govorite o veem broju stvari, pridev koji ih opisuje prati ih u broju, te i sam dobija s. Tako, blanco (bvlan-ko) postaje blancos (bvlan-kos),
alta (al-ta) postaje altas (al-tas), itd.
Las mujeres son altas. (las mu-he-res son al-tas.) (ene su visoke.)
Los hombres altos van en un auto rojo. (los om-bvres al-tos bvan en un
au-to rro-ho.) (Visoki mukarci idu crvenim automobilom.)
Las casas son grandes. (las ka-sas son gran-des.) (Kue su velike.)
Los caminos son largos. (los ka-mi-nos son lar-gos.) (Ulice su dugake.)

34Deo I U susret panskom jeziku

Igraonica
Vreme je za razmrdavanje ukrtene rei! Naite taan oblik za dati par zamenica
glagol. Mala pomo: svi glagoli u ovoj ukrtenici su pravilni. Da biste nali odgovarajui oblik, iskoristite primere date u poglavlju u kom smo menjali pravilne glagole koji se zavravaju na -ar, -er i -ir. Proverite svoja reenja u dodatku D.
1

4
5
6

8
9

10

11
12

13
14

Vodoravno

Uspravno

1 l vivir

1 ellos vender

3 Uds. retirar

2 vosotros visitar

7 l barrer

4 ella abrir

8 Uds. soplar

5 t mencionar

9 yo viajar

6 yo comer

12 nosotras preparar

7 t bailar

13 Ud. hablar

8 Ud. sospechar

14 ella caminar

10 ella desear
11 ellos nadar