1.

Pojam privrednog drutva

Definicija.
Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju pravna i / ili fizika lica radi obavljanja neke
privredne delatnosti. Ta delatnost je proizvodnja robe, promet robe ili obavljanje privrednih
uslunih delatnosti. Cilj obavljanja te delatnosti je lukrativni, to znai sticanje dobiti.
Svako privredno drutvo je pravna linost. To znai da moe preuzimati obaveze i sticati prava.
Ono ima svoje atribute (poslovno ime, poslovnu adresu-sedite, delatnosti) i svoju imovinu. Za
svoje obaveze ono odgovara celokupnom imovinom koju poseduje. Lica kojima privredno
drutvo duguje iz poslova koje sa njima sklapa (poverioci drutva) ne mogu se za namirenje duga
obraati direktno lanovima drutva (vlasnicima udela u drutvu). Takoe ni poverioci lanova
drutva (iz nekih meusobnih poslova koji nemaju veze s drutvom) ne mogu se za izvrenje
obraati drutvu. Tek kada privredno drutvo nema dovoljno imovine da izvri svoje obaveze
moe se postaviti pitanje odgovornosti sopstvenom imovinom lanova drutva za te obaveze. Da
li e i osnivai dodatno odgovarati svojom sopstvenom imovinom, kada imovina drutva nije
dovoljna da se namire poverioci privrednog drutva zavisi od oblika privrednog drutva. Neki
oblici podrazumevaju odgovornost vlasnika kapitala solidarno celokupnom svojom imovinom
(kod komanditnog drutva i ortakog drutva mogua je odgovornost ortaka celokupnom
sopstvenom imovinom za obaveze drutva) ili od konkretnog sluaja (odgovornost u situaciji
kada lice koje ne odgovara sopstvenom imovinom za obaveze drutva, zloupotrebi privredno
drutvo za nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom privrednog drutva raspolau kao
sa sopstvenom imovinom.).

Oblici privrednih drutava

Oblici privrednih drutava koje poznaje na zakon su: ortako drutvo; komanditno drutvo;
drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo (otvoreno i zatvoreno).
Teorija prema slinostima i razlikama ove oblike svrstava u dve kategorije: drutva lica i drutva
kapitala. Kod lica drutva dominira lini odnos izmeu osnivaa i lanova tog drutva i u tu
kategoriju spadaju ortako i komanditno drutvo. Kod drutava kapitala kao to im i samo ime
kae primaran je kapital koji povezuje ulagae a ne lini meusobni odnos. Tu spadaju drutvo s
ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Izbor izmeu ponuenih formi preputen je
slobodnoj volji osnivaa. Ipak treba imati u vidu da se neke delatnosti (kada je to posebnim
zakonom propisano) mogu obavljati samo u odeenoj pravnoj formi privrednog drutva. Primer
za to su banke koje se ne mogu osnovati u drugoj formi privrednog drutva osim akcionarskog.
U poslovanju se esto, za privredna drutva koristi termin preduzee. Teoretiari kojima je stalo
do preciznih definicija kau da je preduzee ekonomski pojam, a da njemu odgovara pravni
pandan-privredno drutvo. Poto na Zakon o privrednim drutvima koristi pojam privredno
drutvo, a ne preduzee i mi emo se, za obeleavanje takvih poslovnih subjekata, sluiti tim
terminom.
Osnivai su lica koja ulau svoja sredstva i napor da nastane jedno privredno drutvo.
Zakonodavac kae da osnivai mogu biti pravna i fizika lica. Dva oblika privrednog drutva,
akcionarsko i drutvo ograniene odgovornosti, moe da osnuje i jedan osniva (jednolano
drutvo), dok je za ostale forme potrebno najmanje dva osnivaa.
Osnivaki akt predstavlja pravni osnov nastanka privrednog drutva. To je pisani dokument, u
pisanoj formi izraena izjava volje, koja obavezno sadri sve zakonom predviene bitne
elemente potrebne za osnivanje privrednog drutva i koju potpisuje jedan ili vie osnivaa.
Ukoliko privredno drutvo osniva jedan osniva onda on donosi odluku o osnivanju, a ako je re
o vie osnivaa onda osnivaki akt ima formu ugovora. Bez svih dokumenata koje treba podneti
nema registracije, odnosno bie ponitena ako se otkrije manjkavost.
Cilj kome tee lica koja osnivaju privredno drutvo radi obavljanja registrovane, doputene
delatnosti, je sticanje dobiti. Osnivai dakle ulau svoja sredstva, napor i rizik sa eljom da
uveaju imovinsku vrednost i svoju dobrobit. To je osnovni motiv pokreta u svakom poduhvatu
ove vrste.

Vreme na koje se osniva privredno drutvo

Najee kada osnivaju privredno drutvo, osnivai to ine sa neodreenim vremenom trajanja.
Pojedine svetske kompanije stare su vie od sto godina. Ima naravno i onih, a to doputa i na
zakonodavac, koje u svom osnivakom aktu odrede da drutvo traje samo odreeno vreme.
2

Takoe privredno drutvo moe prestati da postoji nastupanjem odreenog dogaaja (na primer
postoji dok ima rude u rudniku koji eksploatie) ili postizanjem odreenog cilja.
Delatnost privrednog drutva
Brojne su delatnosti koje moe da obavlja privredno drutvo. Osnovni je princip da ono moe
obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti ukoliko ispuni propisane uslove. Primera radi
prostor u kome privredno drutvo moe da obavlja registrovanu delatnost mora da ispunjava
odreene uslove u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne
sredine, kao i druge propisane uslove. Ukoliko je propisano da je za pojedine delatnosti potrebno
dobiti saglasnosti ili dozvolu dravnog organa, ne mogu se obavljati dok se one ne pribave (na
primer trgovina orujem je na reimo dozvola).
Registracija
Svako privredno drutvo nastaje upisom u registar privrednih drutva. Taj registar se vodi kod
Agencije za privredne registre i upis (kao i ispis) je regulisan posebnim propisima. Osnivai na
registraciju podnose akt o osnivanju i druge pratee spise radi upisa. Momentom upisa, privredno
drutvo stie svojstvo pravnog lica. U pravnom smislu to znai da od tada ono ima svoju
imovinu i moe da stie prava i preuzima obaveze u poslovanju.
Poslovna jedinica drutva.
Privredno drutvo moe imati svoj ogranak-deo, na nekoj drugoj lokaciji od one koja je sedite
drutva. Re je o poslovnoj jedinici koja je samo na prvi pogled samostalna i kada je pravo u
pitanju ona nema samostalnost. Preciznije reeno nema svojstvo pravnog lica. Pravno lice je
privredno drutvo iji je ona deo tako da ta jedinica nema sopstvenu imovinu (sve to poseduje je
u vlasnitvu privrednog drutva) iako moe imati poseban raun i odreena ovlaenja. Praktina
posledica toga je da ukoliko nesolventno drutvo odlazi u steaj sa njim ide i poslovna jedinica
ma kako ona pojedinano imala uspene poslovne rezultate (deli sudbinu drutva iji je integralni
deo).
Ulog-udeo i imovina privrednog drutva
Imovina privrednog drutva nastaje kao ukupan zbir uloga osnivaa. Osnivakim aktom se
precizira ta svaki od osnivaa unosi u vidu uloga u privredno drutvo. Ulozi mogu biti u novcu
ili to moe biti nenovani ulog. Nenovani ulozi su ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama,
kao i udeli i akcije u drugim privrednim drutvima. Poto svaki ulog mora da se izrazi u novcu,
vrednost nenovanih uloga utvruju osnivai sporazumom. Ukoliko ne postignu saglasnost,
procenu vrednosti uloga mogu poveriti ovlaenom procenjivau, ili e to na njihov zahtev
uiniti sud.
Ulog (novani ili nenovani) je ono to ulaga unosi u privredno drutvo. Momentom ulaganja
ta uneta vrednost postaje deo imovine privrednog drutva i ulaga nema vie nikakvo pravo na
predmet tog uloga, na njegov povraaj ili na kamatu na taj ulog. Sve to je uneto u privredno
drutvo kao ulog i sve to to drutvo stekne poslovanjem, predstavlja imovinu privrednog drutva

i potpuno je nezavisno i odvojeno od line imovine ulagaa. Linosti i imovine privrednog

drutva i njegovih osnivaa su odvojene.
Osnovni kapital
Ukupna vrednost udela, odnosno akcija u drutvu naziva se osnovni kapital drutva.
Kao protivvrednost za unet ulog, ulaga dobija udeo u privrednom drutvu, strazmeran vrednosti
unetog uloga. Primera radi ukoliko dva lica osnuju privredno drutvo tako to jedan od osnivaa
(lice A) unese u privredno drutvo novani ulog u visini od 2.000 evra (dinarska protivvrednost),
a drugi osniva opremu vrednu 4.000 evra, onda je osnovni kapital tog drutva 6.000 evra (2.000
+ 4000). Prvi osniva ima udeo u privrednom drutvu u visini od 2000 evra (1/3 vrednosti
imovine drutva) a drugi 4000 evra (2/3). Ni jedan od njih ne moe uzeti nazad svoj ulog (ni
novac ni opremu). To je imovina privrednog drutva i njom moe raspolagati privredno drutvo
odlukom svojih organa (na primer skuptina ili upravni odbor).
Osniva moe da raspolae jedino udelom (da pokloni ili proda nekome 1/3, odnosno 2/3
vrednosti drutva po trinoj ceni (onoliko koliko neko hoce da plati). Moe se desiti da lice A
proda svoj udeo po ceni koja je via, ista ili nia od vrednosti koju je uloio u drutvo (2000
evra), ali nikada ne moe da iz privrednog drutva uzme nazad vrednost uloga. Moe da istupi ili
bude iskljuen ali tim emo se posebno pozabaviti kasnije.
Atributi privrednog drutva.
Identifikacija i individualizacija privrednog drutva u pravnom prometu postie se uz pomo
njegovih atributa. Ti atributi, individualne pravne karakteristike, privredno drutvo ine
prepoznatljivim, osobenim, u odnosu na sve druge uesnike na tritu. Ono ima posebno
poslovno ime, odreenu poslovnu adresu-sedite, preciziranu delatnost itd. Identini atributi dva
privredna drutva na istom tritu izazvali bi konfuziju. Sposobnost razlikovanja privrednih
drutva je osnov da ona grade svoju reputaciju na tritu i da njihovi klijenti mogu da prepoznaju
koja roba i usluge dolaze upravo od kompanije kojoj su ukazali poverenje.

Poslovno ime
Na prvom mestu jedno privredno drutvo od drugog na tritu razlikujemo po imenu. Poslovno
ime je naziv pod kojim privredno drutvo posluje. Da bi vrilo svoju funkciju prpoznavanja i
razlikovanja, logino je da ono ne moe da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog
privrednog drutva, niti da izaziva zabunu o privrednom drutvu ili o njegovoj delatnosti.
Sedite
Sedite privrednog drutva je njegova poslovna adresa, tanije mesto iz koga se upravlja
poslovima drutva. Sedite drutva se precizira u osnivakom aktu drutva i upisuje se u
Registar. Svaka naknadna promena poslovne adrese mora se prijaviti registru.
4

Zastupanje
Privredno drutvo preko zastupnika zakljuuje ugovore i vri drugi pravne poslove na tritu i
radnje prema dravnim organim. Lice koje zastupa privredno drutvo mora biti ovlaeno za
takvo postupanje. To ovlaenje moe se zasnivati na samom zakonu, na optem aktu privrednog
drutva (ugovor o osnivanju), aktu nadlenog organa, ili na izjavi volje (punomoje).
2. FORME PRIVREDNIH DRUTAVA
2.1. ORTAKO DRUTVO
Pojam
Ortako drutvo je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u
svojstvu ortaka drutva radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom.
Odgovornost ortaka-snoenje rizika za poslovanje ortakog drutva
Kod ovog oblika privrednog drutva pravilo je da ortaci ortakog drutva odgovaraju solidarno
za sve obaveze koje preuzme drutvo u svom poslovanju, celokupnom svojom imovinom, ako sa
poveriocem nije drukije ugovoreno. Za svoje obaveze ortako drutvo odgovara celokupnom
svojom imovinom. Kada ta imovina nije dovoljna da se namire poverioci ortakog drutva,
aktivira se zakonska odredba koja kae da rizik poslovanja ortakog drutva snose ortaci
celokupnom svojom imovinom. Konkretno to znai da sve one obaveze koje preuzme ortako
drutvo, a koje prevaziu njegovu imovinu, duni su da iz line imovine nadoknade ortaci. Tu
svoju zakonom predvienu obavezu ortaci mogu izuzetno iskljuiti u konkretnom poslu, ali samo
u dogovoru sa drugom ugovornom stranom.
Raspolaganje ortakim udelom
Kada se govori o raspolaganju udelom mogu se javiti dve situacije. Ortak moe svoj udeo preneti
drugim ortacima ili ga ponuditi licu izvan drutva. Ukoliko se radi o prenosu udela meu
ortacima on je bez zakonskih ogranienja, dakle slobodan.
Poslovoenje
Voenje poslova privrednog drutva usmereno je ka njegovom efikasnom pozicioniranju na
tritu. Uspeh se meri zadovoljenjem interesa ortaka na dug rok. Osnovno pravilo je da svaki
ortak ortakog drutva ima pravo i obavezu da vodi poslove drutva (poslovoenje). Naravno
treba imati u vidu sloenost poslovanja i znaaj vetine poslovoenja. Po pravilu ukoliko ima
vei broj ortaka, oni e se dogovoriti i zbog operativne efikasnosti poveriti funkciju upravljanja
jednom od njih.

Dobit
Osnovni razlog zbog kojeg su se ortaci upustili u poslovni poduhvat je sticanje dobiti. Osnovno
pravilo kod ortakog drutva je da se dobit raspodeljuje ortacima na jednake delove. Kako svaki
biznis ne donosi samo dobit ve moe da se zavri i sa gubitkom
Gubitak ortakog drutva raspodeljuje se na ortake drutva na jednake delove.
2.2. KOMANDITNO DRUTVO
Komanditno drutvo je privredno drutvo (kategorija drutva lica) koje osnivaju dva ili vie
fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim
poslovnim imenom, pri emu najmanje jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze i
naziva se komplementar, a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog
uloga-komanditor.
Kao i kod drugih oblika privrednih drutava komplementar i komanditor unose uloge u
komanditno drutvo formirajui tako njegovu imovinu. Komanditno drutvo za svoje obaveze
odgovara celokupnom tom, svojom imovinom.
Ulog
Kada je u pitanju ulog koji se moe uneti u komanditno drutvo, pravilo je da on moe biti
novani i nenovani. Interesantno je da nenovani ulog moe da bude i u obliku izvrenog rada i
usluga u komanditnom drutvu
Dobit i gubitak
Osnovno pravilo, koje se moe drugaije postaviti autonomnim aktima drutva, je da
komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i snoenju gubitka drutva srazmerno
procentu udela u drutvu.
Poslovoenje
Poslovoenje u komanditnom drutvu poverava se jednom ili vie komlementara. Samo oni
mogu da vode poslove i zastupaju drutvo. Komanditor nikada ne moe da vri funkciju
poslovoenja drutvom niti da ga zastupa prema treim licima.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, preostali komanditori ne mogu po prirodi
stvari da zadre ovu formu privrednog drutva, ukoliko drutvu ne pristupi najmanje jedan
komplementar u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara. Ukoliko
protekom tog roka u drutvu i dalje ostanu samo komanditori oni mogu u daljem roku od tri
meseca doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme i postati drutvo sa ogranienom
odgovornou ili akcionarsko drutvo. U protivnom drutvo e prestati da postoji.

2.3. DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU

Drutvo s ogranienom odgovornou je oblik privrednog drutva koje osniva jedno i/ili vie
pravnih i fizikih lica (moe i fiziko i pravno lice), u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja
odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom.
Drutvo s ogranienom odgovornou ima svoju poetnu imovinu koja se sastoji od uloga
osnivaa i koja se uveava ili smanjuje u zavisnosti od rezultata poslovanja i prikupljanja
dodatnog kapitala (novi ulozi). Drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom
imovinom.
Od odgovornosti privrednog drutva za sopstvene obaveze trebalo bi razlikovati odgovornost
lana drutva. lan drutva s ogranienom odgovornou ne odgovara za obaveze drutva, osim
do visine ugovorenog uloga koji treba da unese u imovinu drutva. Takoe i obrnuto, drutvo ne
odgovara za obaveze koje preme treem licu ima njegov lan. Re je o odvojenim imovinama i
odvojenim obavezama.
lanstvo u drutvu s ogranienom odgovornou je ogranieno i ono moe imati najvie 50
lanova. Ukoliko se broj lanova povea iznad tog broja, ali maksimalno do 100 lanova, i taj
broj se odri u periodu duem od godinu dana, drutvo e promeniti pravnu formu i postati
zatvoreno akcionarsko drutvo.
Drutvo s ogranienom odgovornou u postupku osnivanja mora da ima osnivaki akt koji
obavezno sadri: puno ime i prebivalite svakog fizikog lica i poslovno ime i sedite svakog
pravnog lica lana drutva; poslovno ime i sedite drutva; delatnost; iznos osnovnog kapitala i
iznos, vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa i opis vrste i vrednost nenovanog uloga i dr.
Minimalni osnovni kapital
Kod drutva s ogranienom odgovornou postoji zakonom odreen minimum novanog dela
osnovnog kapitala koji mora biti uplaen. On na dan uplate iznosi najmanje 500,00 (petstotina)
evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Ovaj ulog je mogue uplatiti iz dva puta, od
ega se najmanje polovina uplauje na privremeni raun do registracije drutva, a ostatak se
uplauje na raun drutva u roku od dve godine od dana registracije.

2.3.1 Organi DOO

Direktor ili upravni odbor
Drutvo s ogranienom odgovornou moe da ima direktora ili upravni odbor, Izbor izmeu ove
dve mogunosti konkretizuje se osnivakim aktom. Direktor, odnosno lanovi upravnog odbora
bira se na sednici skuptine

Upravni odbor
Broj lanova upravnog odbora mora da bude neparan i odreuje se osnivakim aktom ili
ugovorom lanova drutva s ogranienom odgovornou.
Kooptacija
Ako se broj lanova upravnog odbora drutva s ogranienom odgovornou smanji ispod broja
lanova odreenog osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva, preostali lanovi mogu
kooptacijom dopuniti upravni odbor do potrebnog broja lanova, ako je tako odreeno
osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva. To znai da uprkos injenici da skuptina bira
lanove upravnog odbora, sami lanovi mogu to uiniti da se ne bi remetio normalan rad
upravnog odbora ali e to skuptina potvrditi.
3. AKCIONARSKO DRUTVO
Pojam
Akcionarsko drutvo (AD) je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih
lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim
imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije.
Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.
Akcionari akcionarskog drutva odgovaraju za obaveze drutva do iznosa ugovorenog uloga.
Vrste uloga i njihovo unoenje u drutvo
Ulog u akcionarsko drutvo moe biti u novcu ili u stvarima i pravima. Ulozi u novcu uplauju
se najmanje 50%, do registracije akcionarskog drutva, a ostatak najkasnije u roku od dve godine
od dana registracije drutva.
Nenovani ulozi ne mogu biti, za razliku od nekoh drugih formi privrednog drutva, biti u radu i
uslugama drutvu, bilo da su izvreni ili budui. Izuzetno zakonodavac doputa da nenovani
ulog u zatvoreno akcionarsko drutvo bude u izvrenom radu i uslugama za drutvo, ako je to
odreeno osnivakim aktom drutva. U zamenu za ulog akcionari dobijaju akcije.
Ako akcionari ulau uloge u stvarima i pravima, obavezno je da jedan ili vie ovlaenih
procenjivaa sastavljaju izvetaj o proceni pre registracije drutva.
Zatvoreno i otvoreno akcionarsko drutvo
Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivakom aktu nije navedena vrsta
akcionarskog drutva, smatra se da je akcionarsko drutvo otvoreno.
Zatvoreno drutvo
Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili
ogranienom broju drugih lica. Ono moe imati najvie 100 akcionara. Ukoliko se taj broj
8

akcionara povea i odri iznad 100, u periodu duem od godinu dana, to drutvo postaje
otvoreno akcionarsko drutvo. Zatvorenom drutvu nije doputeno da vri upis akcija javnom
ponudom niti da na drugi nain nudi svoje akcije javnim putem. Zatvoreno drutvo moe da
pree u otvoreno drutvo, odnosno obrnuta uz ispunjavanje zakonskih uslova (Zakon o
privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti).
Otvoreno drutvo
Osnovna karakteristika otvorenog akcionarskog dutva je da ono javno prikuplja kapital.
Osnivai putem javnog poziva za upis i uplatu akcija, nastoje da privuku investitore u postupku
osnivanja drutva. Nakon osnivanja akcionarsko drutvo moe vriti i dalje javne pozive javnom
ponudom i prospektom u skladu sa relevantnim propisima.
Velika prometljivost akcija kod otvorenog akcionarsko drutvo povlai pravilo da se ne moe
ograniiti prenos akcija treim licima (nema prava pree kupovine).

Akcije i druge hartije od vrednosti

Akcionarsko drutvo moe izdavati dve vrste akcija: obine (redovne) i preferencijalne
(povlaene) akcije. Akcionarsko drutvo mora da ima bar jednu obinu akciju. Nije mogue
pretvoriti obinu akciju u preferencijalne akcije ili druge hartije od vrednosti, a moe biti
predvieno pravo konvertovanja preferencijalnih u obine.
U naem pravnom sistemu mogue je izdavati samo akcije na ime dok se akcije na donosioca ne
mogu emitovati.
Izdavanje akcija akcionarskog drutva vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite
hartija od vrednosti. Izdate akcije i druge hartije od vrednosti i identitet akcionara obavezno se
upisuje kod Centralnog registra za hartije od vrednosti, a mogu se upisati i u knjigu akcija
akcionarskog drutva (moe se voditi i u elektronskoj formi). Svaki akcionar ima pravo uvida u
knjigu akcija.
Dividende.
Odlukom skuptine moe se odobriti plaanje dividendi na akcije.
Izuzetno takvu odluku akcionarskog drutva o odobrenju plaanja dividendi moe da donese i
upravni odbor ako je to odreeno osnivakim aktom drutva ili ga za to ovlasti skuptina
akcionara, u skladu sa osnivakim aktom.
Dividende se mogu plaati u novcu i u akcijama, drugim hartijama od vrednosti ili u drugoj
imovini, osim ako je osnivakim aktom drutva drukije odreeno.

Organi akcionarskog drutva

Skuptina akcionara
Skuptinu akcionarskog drutva ine akcionari. Svaki akcionar lino ili preko punomonika ima
pravo uestvovanja u radu skuptine akcionara. Takoe ima pravo glasa ako ima akcije sa
pravom glasa. Njegovo je pravo i da podnosi predloge i da zahteva odgovore u vezi sa pitanjem
iz dnevnog reda, kao i pravo da postavlja pitanja u vezi sa dnevnim redom.
Skuptini akcionara, po pravilu, prisustvuju i uestvuju u radu direktor ili lanovi upravnog
odbora, lanovi nadzornog odbora, kao i revizor.
Vrste skuptine
Godinja skuptina akcionara saziva se i odrava jednom godinje.
Akcionarsko drutvo moe sazvati i vanrednu skuptinu akcionara, na zahtev upravnog odbora ili
po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloenom za
vanrednu skuptinu.
Upravni odbor i izvrni odbor
Zatvoreno akcionarsko drutvo ima direktora ili upravni odbor.
Otvoreno akcionarsko drutvo ima upravni odbor.
lanove upravnog odbora biraju akcionari na svakoj godinjoj skuptini ili na vanrednoj
skuptini sazvanoj radi tog izbora. Broj glasova koje za svakog lana upravnog odbora ima svaki
akcionar jednak je broju posedovanih akcija.
Izabranom direktoru ili lanovima upravnog odbora, mandat traje do prve sledee godinje
skuptine.
Upranjeno mesto u upravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj narednoj sednici
odbora, ako osnivakim aktom ili statutom drutva nije drukije odreeno.
Predsednika upravnog odbora imenuje, izmeu svojih lanova, upravni odbor.
Predsednik upravnog odbora akcionarskog drutva je po pravilu generalni direktor drutva.
Izvrni odbor
Obavezan organ u otvorenom akcionarskom drutvu je izvrni odbor. Zatvoreno akcionarsko
drutvo ne mora ali moe imati izvrni odbor. lanovi izvrnog odbora se nazivaju izvrni
direktori i njih bira (i u svako vreme moe da razrei) upravni odbor iz reda lica koji su lanovi
10

upravnog odbora ili drugih lica. Osnovni zadatak izvrnog odbora je sprovoenje odluka
upravnog odbora i aktivnost vezana sa voenjem poslova i tekuim poslovima drutva.
Revizor
Akcionarsko drutvo ima revizora iji su poloaj i ovlaenja utvreni zakonom kojim se ureuje
raunovodstvo i revizija.
Struni poverenik
Na predlog manjinskih akcionara akcionarskog drutva koji raspolau sa najmanje 20%
osnovnog kapitala drutva, skuptina akcionara moe da izabere strunog poverenika radi
pregleda finansijskih izvetaja kao i poslovnih knjiga drutva u poslednje tri godine.
Struni poverenik ovlaen je da pregleda poslovne knjige i dokumentaciju akcionarskog drutva
i da trai obavetenja i izjave od lanova upravnog odbora i nadzornog odbora drutva, kao i od
lica zaposlenih u drutvu a oni su duni da ih daju bez odlaganja i istinito.
Sekretar drutva
Otvoreno akcionarsko drutvo ima sekretara. Njega bira upravni odbor drutva.
Odgovoran je za voenje knjiga akcionara, za pripremu sednica i voenje zapisnika skuptine
akcionara i sednica upravnog odbora, izvrnog odbora i nadzornog odbora drutva, registra
zapisnika sednica skuptine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i nadzornog
odbora drutva i uvanje odreenih dokumenata.
Sekretar otvorenog akcionarskog drutva odgovoran je za organizovanje rada i praenje
izvravanja odluka skuptine akcionara, upravnog odbora i nadzornog odbora drutva.

4. PRESTANAK PRIVREDNOG DRUTVA: LIKVIDACIJA I STEAJ

Privrena drutva nastaju upisom u odgovarajui registar i prestaju da postoje brisanjem iz tog
registra. Nekada je taj prestanak rezultat volje vlasnika (lanova drutva) a nekada se to dogodi i
bez njihove volje. Ovaj drugi sluaj najee e biti kada kre zakonske odredbe ili kada ne
posluju dobro i usled prezaduenosti nisu u stanju da trajnije izvravaju svoje obaveze. Drutvo
koje ne potuje propisana pravila ili je veoma neuspeno prouzrokuje tetu drugim uesnicima na
tritu tako da je interes drave da ih blagovremeno ukloni.
Privredno drutvo moe da prestane da postoji na tri naina. Prvi je statusnom promenom i o
tome smo ve govorili. Druga dva su likvidacija i steaj i o tome e na ovom mestu biti vie rei.

11

4.1. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUTVA

Likvidacija privrednog drutva predstavlja prestanak solventnog privrednog drutva. Solventnost
oliava sposobnost privrednog drutva da trajno ispunjava svoje obaveze. Konkretno to znai da
se postupak likvidacije sprovodi nad drutvom koje ima dovoljno finansijskih sredstava za
pokrie svih svojih obaveza, ali prestaje da postoji iz nekih drugih razloga. Na primer privredno
drutvo e biti likvidirano ako mu je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti (jer ne
ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u odreenom roku ne ispuni te uslove, odnosno ne
promeni delatnost) Takoe moe prestati u sluaju kada prestanu da postoje prirodni i drugi
uslovi za obavljanje delatnosti ili pak istekom vremena za koje je osnovano i sl.
4.2. STEAJ PRIVREDNOG DRUTVA
Pojam
Steaj predstavlja oblik prestanka privrednog drutva koji se sprovodi nad nesolventnim
privrednim drutvom. Nesolventnost znai nesposobnost plaanja u duem vremenskom roku.
Ovaj postupak je ureen Zakonom o steajnom postupku1.
Na steajni postupak banaka i osiguravajuih organizacija,primenjuje se poseban Zakon o steaju
i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje (ipak sva pitanja koja nisu ureena tim posebnim
zakonom, reavaju se po Zakonu o steajnom postupku).
Bankrotstvo i reorganizacija
Steajni postupak obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. Bankrotstvo podrazumeva namirenje
poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika. Prestaje da postoji privredni subjekt.
Pod reorganizacijom se podrazumeva postupak koji ima za cilj spaavanje privrednog drutva i
njegov oporavak. Taj postupak podrazumeva namirenje poverilaca, na nain i pod uslovima
odreenim planom reorganizacije.
Nesposobnost plaanja
Osnovna razlika izmeu privrednog drutva nad kojim se sprovodi steajni postupak
(bankrotstvo ili reorganizacija) i privrednog drutva koje prestaje postupkom likvidacije je
njegova nesposobnost za plaanje.
Smatra se da je steajni dunik nesposoban za plaanje ako:
1) ne moe odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana;
3) uini verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po dospeu - pretea
nesposobnost za plaanje-pretpostavka nesposobnosti plaanja

12

LITERATURA:

Ljubojevi,Gordana: Poslovno pravo,2005. Novi Sad

SADRAJ
13

1. Pojam privrednog drutva .................................................................... 1

2. Forme privrednih drutava .................................................................. 5
2.1. Ortako drutvo ............................................................................ 5
2.2. Komanditno drutvo ...................................................................... 6
2.3. Drutvo s ogranienom odgovornou .......................................... 7
2.3.1. Organi DOO .......................................................................... 7
3. Akcionarsko drutvo............................................................................... 8
4. Prestanak privrednog drutva:likvidacija i steaj ............................. 11
4.1. Likvidacija privrednog drutva .................................................... 12
4.2. Steaj privrednog drutva ............................................................. 12
LITERATURA ........................................................................................... 13
SADRAJ ................................................................................................... 14

14