Oblici neposrednog zakljuivanja

u kojima je konkluzija ekvivalent

premise

I Konverzija
Podseanje: Razdeljen (ili distribuiran) je onaj
kvantifikovani pojam (termin) kod koga mislimo na sve
lanove klase iz njegovog obima, dakle svaki
univerzalni ili singularni pojam. Partikularni pojmovi
su nerazdeljeni (nedistribuirani).
Ispitujemo da li se i o odnosu predikata prema subjektu
moe tvrditi ono to se tvrdi o odnosu subjekta prema
predikatu.
Zakljuak je pravi ili nepravi ekvivalent premise; sud
zadrava svoj kvalitet, samo se zamenjuje poloaj S i P.

A premisa

Conversio per accidens (vai uz ogranienje)

SaP
PiS
Egzistencijalno
znaenje
A suda:
Klasa onih koji su
mi prijatelji a nisu
verni je prazna
S-P = 0

Svi moji prijatelji su verni. Distribuiran

Neki verni ljudi su mi prijatelji.
Nedistribuiran

SP
-SP
-S-P

E premisa

Conversio simplex (prosta zamena)

SeP
PeS
Egzistencijalno
znaenje
E suda:
Klasa onih koji
su mi prijatelji
i verni su je
prazna
SP = 0

Nijedan moj prijatelj nije veran.

Niko veran nije mi prijatelj.

-S-P
S-P

-SP

I premisa

Conversio simplex
SiP
Neki moji prijatelji su verni.
PiS
Neki verni ljudi su mi prijatelji.
Egzistencijalno
znaenje
I suda:
Klasa onih koji su
mi prijatelji i
verni su nije
prazna
SP 0

S-P

SP

-SP

-S-P

O premisa

Nema zakljuka
SoP
Neki moji prijatelji nisu verni.
X
jer kri pravilo razdeljenosti!
Egzistencijalno
znaenje
O suda:
Klasa onih koji
su mi prijatelji a
nisu verni nije
prazna
S-P 0

S-P

SP

-SP

-S-P

Pravila za konverziju

Ovo pravilo glasi: zakljuak ne sme sadravati vie

razdeljenih termina od premise, niti sme razdeljivati
termin koji premisa ne razdeljuje.
Prema tome:
E i I sud imaju istu konverziju, conversio simplex, A
sud uz ogranienje (per accidens), dok O sud nema
ekvivalent u svojoj konverziji jer kri pravilo o
razdeljenosti termina.

Protivreno egzistencijalno znaenje kategorikih sudova

A
S-P = 0

SP 0

E
SP = 0

S-P 0

Mogunosti za izvoenje konverzije prate ovu kontradikciju

sudova

conversio
per acc.

conv. simpl.

conv. simpl.

nema conv.

II Obverzija /ekvipolencija/

Ovaj zakljuak odreuje odnos subjekta

prema klasi iskljuenoj iz predikata, tako da
konkluziju karakterie suprotan kvalitet
veze pojmova.
Sva etiri kartegorika suda mogu se
podvri obverziji bez ogranienja.

Obverzija univerzalnih sudova

A premisa
SaP
S e -P

Svi moji prijatelji su verni.

Nijedan moj prijatelj nije neveran.
Distribuiran
Nedistribuiran
Distribuiran

-S P
SP
-S -P

Obverzija univerzalnih sudova

E premisa
SeP
S a -P

Nijedan moj prijatelj nije veran.

Svi moji prijatelji su neverni.

-S-P
S-P

-S P

Obverzija partikularnih sudova

I premisa
SiP
Neki moji prijatelji su verni.
S o -P
Neki moji prijatelji nisu neverni.

-S-P

S-P

SP

-SP

Obverzija partikularnih sudova

O premisa
SoP
Neki moji prijatelji nisu verni.
S i -P
Neki moji prijatelji su neverni.

-S-P

S-P

SP

-SP

Derivati osnovnih neposrednih zakljuaka

Ostale vrste neposrednih zakljuaka dobijaju

se naizmeninom primenom gornje dve
vrste zakljuka. To su:
Kontrapozicija
Obverzija konverzije
Inverzija

III Kontrapozicija

1. Parcijalna:
Premisa obverzija konverzija (ove obverzije)
Kvalitet konkluzije je suprotan kvalitetu premise,
subjekat je pojam kontradiktoran prvobitnom
predikatu, a predikat je prvobitni subjekat.
I sud nema parcijalnu kontrapoziciju, a za E vai uz
ogranienje.

Kontrapozicija

2. Potpuna kontrapozicija:
Nakon to smo dobili parcijalnu, izvodi se jo
jedan korak obverzije, tako da predikat
postaje kontradikcija prvobitnog subjekta
a kvalitet zakljuka postaje identian
onom iz prvobitne premise.

Kontrapozicija A premise

A premisa
SaP

Svi moji prijatelji su verni.

Obv.
S e -P

Nijedan moj prijatelj nije neveran.

Parc. ktp.
-P e S
Potp. ktp.
-P a -S

Niko neveran nije mi prijatelj.

/conv. simplex prethodne obverzije/
Svi neverni ljudi su mi neprijatelji.
/obverzija parcijalne kontrapozicije/

Kontrapozicija A suda
A premisaS a P

S a P

Obv.

S e P

Parc. ktp.

-P e S

Potp. ktp.

-P a -S /obv./

S e -P
/c. s./

-P e S
-P a -S

Kontrapozicija E suda
E premisa

SeP

S e P

Obv.

Parc. ktp.

S a P

S a -P

-P i S

Potp. ktp.

-P o -S /obv./

/c. s./

-P i S
-P o -S

Izvedite vlastiti primer kontrapozicije E suda!

Kontrapozicija O suda
S o P

O premisa S o P
Obv.

S i -P

S i -P

Parc. ktp.

-P i S

Potp. ktp.

-P o -S /obv./

/c. s./

-P i S
-P o -S

Izvedite vlastiti primer kontrapozicije O suda!

Kontrapozicija I suda
I premisa
Obv.

SaP
S o -P

Parc. ktp. X /c. s./

S i P
S o P
X

Mogunosti za izvoenje kontrapozicije shodno kontradikciji

sudova (obrnuto u odnosu na konverziju, proverite!)

ktp. simpl.

ktp. per
acc.

nema ktp.

ktp. simpl.

IV Obverzija konverzije
Zakljuak kojim se dobija ekvivalent poetne
premise iz suprotnog redosleda:
prvo se izvodi konverzija (izuzev u sluaju
O suda), a zatim obverzija te konverzije.
Pronaite koji sudovi imaju obverziju
konverzije i kako ona glasi (na vlastitom
primeru)!

V Inverzija (parcijalna i potpuna)

U inverziji, poetna premisa transformie se tako da na mestu

subjekta ima kontradiktoran pojam prvobitnom subjektu
(parcijalna verzija), a narednom obverzijom postie i da predikat
postane kontradikcija prvobitnom (potpuna forma).
Inverziju imaju samo univerzalni sudovi, ali je redosled koraka
razliit:
A sud dolazi do inverzije preko kontrapozicije (u naredna dva
koraka), a E sud preko dvostruke obverzije konverzije.
Pokuajte da proizvedete ovaj zakljuak na vlastitom primeru!

Pitanje za genijalce!
Kada analizirate sve oblike neposrednog zakljuka, moete li da
uoite neke zajednike osobine dobijenih ekvivalenata u
konkluziji u odnosu na poetnu premisu? Evo uputstva:
Posmatrajte ta se deava sa kvantitetom i kvalitetom poetne
premise u konkluziji kada su u pitanju PARCIJALNE i
POTPUNE forme kontrapozicije i inverzije. Udubite li se, naii
ete na neke pravilnosti!
Drugi fokus analize neka vam bude na promeni poloaja i
sadraja poetnih pojmova subjekta i predikata u odnosu na
premisu. Da li se podjednako razmetaju kada se kreu ka
kontrapoziciji i inverziji, ostaju li u sadraju istovetni?
Pokuajte da odgovorite (i obrazloite), jer preti vam ooogromna
direktna petica u dnevnik!