Univerzitet u Beogradu

Filozofski Fakultet
Odeljenje za pedagogiju i andragogiju
Predmet: Vankolska pedagogija

Seminarski rad
VASPITNO-OBRAZOVNI UTICAJ MEDIJA

Profesor:
Doc. dr Radovan Antonijevi

Beograd, 2012

Student:
Nevena Mitrani
Br. indeksa: PE 10/2

SADRAJ
UVOD............................................................................................................................3
TELEVIZIJA..................................................................................................................4
RAUNARI I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE.....................................................8
TAMPA......................................................................................................................10
ZAKLJUAK..............................................................................................................13

UVOD
U eri intenzivnog razvoja tehnologije, nepovratno se menja i nain
informisanja, komunikacije i provoenja slobodnog vremena, ime u prvi plan sve
vie dolaze sredstva masovnog komuniciranja, od svojih starijih, ak moda i
zastarelijih oblika tampe i radija, pa do i tek kako aktuelnih i sve uticajnijih
televizije i interneta. Bez obzira na line afinitete koje gajimo prema modernim
sredstvima komunikacije i informisanja, prinueni smo da ih pratimo i da se sluimo

njima, kako ne bismo ostali odseeni od sveta. Stoga, logino je da veliki deo svog
vremena poklanjamo medijima, a time i da mediji znatno utiu na stavove i
ponaanje, kako odraslih, tako i dece.
Iako je uticaj medija neto to bi bilo interesantno i znaajno prouavati na
nivou cele ljudske populacije, naunici, pa i obini ljudi, ee ga razmatraju u
kontekstu opasnosti po decu, jer se osnovano sumnja da su ona, kao neiskusnija,
naivnija ili jednostavno sklonija da budu zaslepljena snanim senzacijama koje mediji
nude, podlonija za negativne medijske uticaje. Meutim, ako ve prihvatimo
injenicu da se putem filma, televizije, interneta ili tampe moe tako brzo i snano
delovati na decu, ne smemo se fokusirati samo na mogunosti negativnog delovanja,
ve moramo razmotriti mogunost da se jednakim intenzitetom i sa jednakim
uspehom putem medija ostvare pozitivni, vaspitno-obrazovni uticaji na detetove
stavove i ponaanje.
Svrha ovog rada je da, bavei se ponaosob nekim od najzastupljenijih i
najuticajnijih medija danas, razmotri postojee stavove o mogunostima da se putem
medija vaspitno-obrazovno deluje na decu, ili makar stavove o postojanju tetnog
uticaja medija i mogunostima da se potencijalni negativni efekti spree.
Zarad preglednosti rada i jednostavnosti pristupa problemu, uticaj medija bie
razmatran kroz tri celine, koje predstavljaju tri trenutno najuticajnija oblika medija:
televizija, u okviru koje emo razmotriti i filmove, zatim raunari i informacione
tehnologije i naposletku tampa. Pri tom e svaki pomenuti medij biti razmatran prvo
u kontekstu negativnog uticaja, jer se uvianjem i smanjivanjem potencijalne tetnosti
moe doprineti vaspitno-obrazovnom efektu, da bi se potom neto panje poklonilo
njegovim vaspitno-obrazovnim mogunostima.

TELEVIZIJA
Svaka televizija je obrazovna televizija. Pitanje je samo: emu poduava?
Nikolas Donson
Televizija se s pravom tretira kao najuticajniji medij. Postala je toliko
zastupljena u svakodnevnom ivotu da je esto autori koji o njoj piu sarkastino
nazivaju novim lanom ue familije. Veina porodinih okupljanja propraena je

upaljenim televizorom, veeri zajednikog oputanja svode se na gledanje filma, a po

nekim istraivanjima, u podrujima gradske sredine jedna od tri porodice koristi
televiziju kao pozadinu veine aktivnosti. Kada se tome doda injenica da su roditelji
sve vie okupirani obavezama, te upaljenim televizorom skreu detetovu panju dok
obavljaju svoje poslove, razumljiva su istraivanja koja pokazuju da proseno dete do
svoje osamnaeste godine vie vremena posveti gledanju televizije nego i jednoj drugoj
aktivnosti.
Na razmatranje zastupljenosti televizije u ivotu deteta uglavnom se
nadovezuju negativni komentari, puni vie ili manje opravdanih strahova od tetnih
uticaja. Najee se spominje uticaj televizije na nasilno ponaanje. Brojna
istraivanja bavila su se ovim pitanjem i utvrdila da nasilni sadraji na televiziji
dovode do smanjenja empatije kod deteta, poveane tolerancije na nasilna ponaanja i
do vienja sveta kao agresivnog i surovog, zbog ega se na sve probleme
svakodnevnice jednako agresivno mora i reagovati. Na alost, nasilni sadraji ine
85% filmova koji se svakodnevno prikazuju, a kada se tome doda nasilje prikazano
kroz izvetaje u vestima ili kroz muzike spotove i reklame, jasno je da je agresija
dominantno raspoloenje koje emituju mali ekrani. Treba skrenuti panju i na filmske
akcione heroje kakve deca najee postavljaju za svoje idole. esto brutalni, surovi,
sa runim reima na usnama i prstom na obarau, Terminator, Rambo i cela armija
opasnih momaka predstavlja katalizator u buenju detetove elje da nasilje sa
ekrana, putem imitacije, prenese u realan ivot. Meutim, ne reaguje svako dete isto
na nasilne sadraje, niti e jedno dete reagovati isto na razliito upakovano nasilje.
Pored brojnih faktora koji deluju na detetovu podlonost uticaju televizijskog nasilja,
vano je napomenuti faktor nagrade i kazne u prikazanom sadraju. Naime, manje su
anse da e dete usvojiti nasilno ponaanje, ukoliko je u filmu prikazano da je nasilnik
za isto kanjen. Zatim, faktor opravdanosti ukazuje da e dete pre primiti odreeni
model agresivnog ponaanja ukoliko je u filmu prikazan kao jedini izlaz iz date
situacije, kao pravedan, vrednosno pozitivan, jednom reju opravdan. Socijalni
kontekst je jo jedan od bitnih faktora. Deca iz defavorizovanih socijalnih slojeva, u
kojima se nasilje provlai kroz svakodnevne porodine i susedske odnose, bie
podlonija usvajanju agresivnih modela. Ovim se dolazi i do faktora frustracije, koji
ukazuje da e deca koja su za neto uskraena, sputana i time frustrirana, a takva su
najee deca iz niih socijalnih slojeva, pre doiveti nasilje na ekranu kao mogunost
izlaza iz nepovoljne situacije, mogunost oslobaanja od frustracije.
5

Neki autori, naroito pristalice kultivacione teorije iji je tvorac Gerbner,

mnogo veom opasnou od negativnog dejstva na detetovo ponaanje ipak smatraju
mogunost televizije da promeni stavove i sistem vrednosti deteta. esto se kao
opasnost spominje mogue negativno dejstvo na stavove o rasama, polovima i
drutvenim slojevima. Naime, televizijski programi ispoljavaju sklonost da
konstantno odreene etnike grupe prikazuju kroz iskrivljenu sliku, stvarajui time
kod deteta zablude da e na primer, crnci nuno biti nasilnici ili komedijai, dok e
azijati biti ekstremno inteligentni i nedrutveni.
Osim ovakvih potencijalnih dejstava na detetovu psihu, televizija je
zabrinjavaju faktor i u kontekstu zdravlja i intelektualnih sposobnosti. Svi elektrini
aparati odailju elektromagnetna zraenja opasna po nae zdravlje. U odnosu na druge
aparate, televizor je po dete opasniji samim tim to se mnogo vremena provodi na
meti njegovih zraka. Lekari ukazuju na podatak da to je organizam mlai, vee je
tetno dejstvo nejonizujueg zraenja, koje meu potencijalne tetne efekte ubraja i
sterilitet kod mukaraca i rak dojke kod ena. Osim toga, dugotrajno gledanje
televizije loe utie na vid, a kako dete ne moe toliko dugo ostati u pravilnom
sedeem poloaju, vremenom se loe dranje tela moe odraziti na kimeni stub
maliana. Pa ipak, najee se kao najvea opasnost po zdravlje navodi fizika
pasivnost u koju televizija postavlja dete. Konstantno provoenje vremena u
zatvorenom prostoru, bez mnogo kretanja, osim to nosi veliki rizik od gojaznosti
tim pre to svako, bio dete ili odrasla osoba, voli uz dobar film neto i da gricne, ve
dovodi i do neotpornosti na respiratorne infekcije.
Smanjena fizika aktivnost moe se loe odraziti i na telesno-kinestetiku
inteligenciju, koja se odlikuje upravo sposobnou da se izrazimo koristei svoje telo i
kroz dobro koordinisane pokrete. Meutim, po inteligenciju je opasnija mentalna
pasivnost koju televizija izaziva. Kako ak i najbolji programi za decu pruaju ve
gotove, izmatane svetove, sputava se aktivna misao maliana i gui se njihova
kreativnost. Istraivai Singer i Singer sa univerziteta Jejl, ispitujui uticaj televizije
na spontanu igru predkolaca, pokazali su da gledanje kvalitetnih obrazovnih
programa moe podstai matu manje kreativne dece, dok e kod onih predkolaca
ija je kreativnost ve bila na visokom nivou doi do pada matovitosti. Takoe
zabrinjavaju rezultati ankete objavljene u magazinu People, koji pokazuju da veina
dece koja mnogo vremena provodi pred televizorom kasnije u ivotu moe imati
ozbiljne probleme sa koncentracijom, impulsivnim ponaanjem i zbunjenou.
6

Prekomerno gledanje televizije moe se negativno odraziti i na lingvistike

sposobnosti. Imajui u vidu injenicu da televizija prua jednostrani vid
komunikacije, u kom dete uti, i da je pri tom vokabular na njoj zastupljen na prilino
niskom nivou, ne zauuje injenica da, ako obratimo panju na govor male dece,
esto emo primetiti da je jako siromaan reima, a pun neartikulisanih glasova i
ratnih poklia kakvi se esto uju u crtanim filmovima i na reklamama.
Mada svi nabrojani potencijalni negativni efekti stoje, izuzetno je bitno imati u
vidu da do njih dolazi u sluajevima nekontrolisanog, prekomernog gledanja
televizije. Dakle, kao i sve druge stvari na svetu, televizija moe biti dobar sluga
ukoliko je pripitomimo, ali je rav gospodar ako potpuno ispustimo kontrolu nad
njom. Svi ovi negativni efekti mogu biti predupreeni samo sveu roditelja i
njihovim angaovanjem. Osim to roditelj treba da ogranii vreme koje e dete
provesti pred televizorom, treba i da izvri odabir kanala i emisija koje dete moe da
gleda. Tokom porodinih okupljanja roditelji ne treba da pale televizor, ve da vreme
iskoriste kvalitetno, u druenju i razgovoru sa svojim detetom. Ukoliko se dete ipak
susretne sa nekim neprimerenim ili njemu nerazumljivim televizijskim sadrajem,
roditelj je tu da objasni o emu se radi, da je to samo vetaka, televizijska situacija i
da li je prikazano ponaanje dobro ili loe. Time ne samo da e se spreiti potencijalni
tetni uticaj, ve naizgled negativan sadraj moe biti upotrebljen u vaspitne svrhe.
Televizija prua velike vaspitno-obrazovne mogunosti ako se njome
koristimo na pravi nain. Prvenstveno su u takvu svrhu i stvoreni brojni informativni i
kulturno-obrazovni programi, deje emisije, dokumentarni filmovi, pa ak i celi
televizijski kanali namenjeni kulturnom uzdizanju i informisanju poput Discovery
kanala ili Nacionalne geografije. Dokazano je da emisije ovakve namene mogu
imati pozitivan uticaj na decu naime, deca koja su gledala deje obrazovne emisije
bolje itaju i imaju izraenije verbalne sposobnosti od dece koja su samo gledala
crtane filmove i programe namenjene odraslima. Takoe, televizija, kao naivna
zabava koja ne zahteva posebnu aktivnost, moe sluiti i kao osloboenje od stresa,
deci podjednako kao i odraslima.
ta vie, kada bismo posmatrali filmsku formu i televiziju uopte kao irok
spektar mogunosti da se izrazimo na razliite, mnogo sveije i upeatljivije naine
nego i jednim drugim putem, uvideli bismo da su mogunosti upotrebe televizije u
vaspitno-obrazovne svrhe velike. Samim tim to je televizija najprivlaniji i
najzastupljeniji medij, logino je da e deci biti bliska i primamljiva, te kao takva
7

odlina i kao sredstvo prenoenja vaspitno-obrazovnih poruka. Putem nje mogu se

upoznati razliite drave i kulture sa svim njihovim specifinostima, te time i razviti
kod deteta tolerancija na razliitosti na primer, deca koja gledaju programe koji
govore o meurasnim i meuetnikim odnosima poveavaju sposobnost da sarauju
sa drugima i stiu pozitivnije stavove vezane za rasne i etnike grupe. Zatim,
televizija je i prenosilac informacija i znanja i kao takva moe se upotrebiti ak i kao
nastavno sredstvo.
Jedan od skorijih primera upotrebe filma kao mogunosti modernizacije
nastave jeste i projekat Slobodna zona Junior, uspostavljen sa namerom da kroz
vannastavne aktivnosti prui osnovcima i srednjokolcima priliku da na kreativan
nain izraze svoje stavove i da pri tom, u sklopu nastave graanskog vaspitanja,
podstakne razvoj svesti mladih o ljudskim pravima, vrednostima, slobodi,
odgovornosti. Ovaj projekat podeljen je u dva programa: Film kao dodatno nastavno
sredstvo i Kamp angaovanog dokumentarnog filma za srednjokolce. Prvi
program sprovodi se u okviru nastave graanskog vaspitanja i podrazumeva
kombinovanje razliitih, programom predloenih obrazovnih filmova, koji su
odabrani tako da mladima budu bliski, lako razumljivi i pre svega interesantni, sa
diskusijama i radionicama, a sve to na teme koje su za osnovce i srednjokolce
relevantne. Program Kamp angaovanog dokumentarnog filma za srednjokolce
podrazumeva vannastavnu aktivnost koja se organizuje za izabrane uenike, sa ciljem
da ih upozna sa znaajem drutvenog aktivizma i mogunou da se putem filmske
forme iskau i ostvare ciljevi koje on postavlja. U prvom delu ovog programa deca se
upoznaju sa procesom izrade filma, od pisanja scenarija, pa do montae, kamere i
zvuka, dok u drugom delu imaju priliku da osmisle i razrade sopstvene ideje za
drutveno angaovani film. Dakle, osim to se putem ovog medija deca mogu
obrazovati, ona se takoe obrazuju i za pravilno korienje i razumevanje datog
medija i sadraja koje on prua, odnosno stiu takozvanu medijsku pismenost. Time
se unapreuju njihove intelektualne, socijalne i kreativne sposobnosti, a pri tom se i
spreavaju

mnogi

od

ranije

nabrojanih

potencijalnih

negativnih

uticaja,

prouzrokovanih mahom loim i nekritikim tumaenjem poruka koje dolaze sa

televizijskih ekrana i filmskog platna.

RAUNARI I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Raunari su beskorisni. Oni daju samo odgovore.
Pablo Pikaso
Iz godine u godinu, sve je manje domainstava u kojima raunar nije postao
sastavni deo svakodnevnice. Dostupnost raunara deci utoliko je vea kada imamo u
vidu intenzivan razvoj tehnologije koji je doveo do toga da su raunari sada toliko

jednostavni da i trogodinje dete moe lako nauiti da upali raunar, pokrene odreeni
program i aktivno uestvuje u njemu. Iako je televizija i dalje na vodeoj poziciji po
vremenu koje joj deca svakodnevno poklanjaju, raunari, a naroito igrice i internet,
ne zaostaju mnogo. Na alost, kao i po pitanju televizije, kada se razmatra odnos
deteta prema raunaru i uticaj koji raunar vri na dete, uglavnom se u prvi plan istiu
tetni efekti.
Negativne posledice koje informacione tehnologije mogu imati po fiziki
razvoj deteta uglavnom su iste kao i kod posledica prekomernog gledanja televizije, i
svode se na nerazvijenost miia i muskulatorne promene, gojaznost, bolesti oiju,
probleme izazvane zraenjem i fotosenzitivnu osetljivost, koja kod genetski
predisponiranih osoba moe dovesti do epileptinih napada. Za veinu navedenih
posledica, recept za leenje bio bi jednostavan uspostavljanje roditeljske kontrole
nad vremenom koje se provodi za raunarom i podsticanje deteta da svoje slobodno
vreme provodi i u drugaijim aktivnostima, koje podrazumevaju vee fiziko
angaovanje i boravak na sveem vazduhu.
Ukoliko se raunar ne dovede u socijalni kontekst, njegova upotreba moe
dovesti i do smetnji u socio-emocionalnom razvoju. Socijalna izolacija, umanjena
samodisciplina i motivacija i emocionalna odvojenost od sredine neki su od problema
koji zabrinjavaju roditelje i nastavnike, ali se i u ovom sluaju kao najvei problem
postavlja potencijalni uticaj raunara na porast agresivnosti kod dece. Nasilne video
igre i razni web-sajtovi puni nemoralnih sadraja mogu izazvati kod deteta elju za
imitiranjem, otupelost na nasilje i oseanja drugih, kao i pogrenu sliku o svetu kao
nasilnom, nemilosrdnom mestu.
to se tie negativnih uticaja na kognitivni razvoj, raunar se mahom optuuje
za guenje deje kreativnosti i sposobnosti za matanje, kao i za probleme sa
koncentracijom i smanjenje strpljivosti za rad i uenje.
Meutim, kada se objektivno sagledaju izneseni strahovi, jasno je da raunar
sam po sebi ne moe biti optuen ni za jednu od potencijalnih negativnih posledica
kriv je nain na koji se raunarom sluimo. Ukoliko se nad vremenom provedenim za
raunarom uspostavi kontrola i ukoliko se paljivo odaberu programi koji e se
koristiti i konteksti u kojima e se raunar upotrebljavati, mogue je od raunara, ba
kao i od televizora, stvoriti izvrsnog partnera u uenju i nastavi, s tim to
informacione tehnologije imaju i odreene prednosti u odnosu na televiziju na
primer, vea je sloboda u izboru i pristupu sadrajima, komunikacija je interaktivnog
10

tipa, te je znatno vea aktivnost deteta, ime se provocira i njegova kreativnost,

sposobnost reavanja problema i istraivaki duh. Treba spomenuti i da je, pored
knjige, raunar medij koji se najee dovodi u vezu sa uenjem, bilo da je u pitanju
obrazovanje ili samoobrazovanje, kao i injenicu da je kompjuterska tehnologija prva
komunikaciona tehnologija, posle tampe, koja od samog poetka iziskuje od
korisnika barem minimum odreenog tipa pismenosti u ovom sluaju, informatike
pismenosti.
Za svaki navedeni sektor detetovog razvoja na koji informacione tehnologije
mogu negativno delovati, postoje i mogunosti za pozitivan uticaj. ak i u kontekstu
fizikog razvoja, upotreba raunara moe doprineti koordinaciji pokreta oko-ruka,
razvoju miia ake, razvoju percepcije i, to je naroito znaajno, boljem
ukljuivanju dece sa fizikim nedostacima u redovne vaspitno-obrazovne grupe.
Ukoliko se prikladno koriste, raunari mogu biti od velike pomoi u uenju deci sa
smanjenom fleksibilnou panje, esto praenom hiperaktivnou jednostavnije
reeno, deci oboleloj od takozvanog ADHD sindroma. Poto se takva deca teko nose
sa stvarima koje se odvijaju sporo, te im itanje predstavlja problem, raunar im prua
mogunost da ue tempom i na nain koji im znatno vie odgovara. Osim toga,
nainjeni su posebni softveri za trening panje dece koja imaju ADHD sindrom.
Raunari mogu biti i od velikog znaaja za decu sa posebnim potrebama. Recimo,
deca sa autizmom pokazuju izrazitu sklonost za rad na raunaru brzo ue da koriste
raunar i zahvaljujui njemu bre ovladavaju i uenjem govora i stranog jezika,
razumevanjem socijalnih situacija i usvajanjem socijalnih vetina, kao i uenjem
raznih drugih sadraja.
Ukoliko se upotreba informacionih tehnologija u vaspitno-obrazovnoj
ustanovi smesti u socijalni kontekst, recimo u neku vrstu timskog rada, ona moe
imati pozitivno dejstvo i na socijalni i emocionalni razvoj deteta. Putem razliitih
aktivnosti u kojima se upotebljava raunar, moe se podstai socijalna interakcija,
razviti kooperativnost u igri i sposobnost za zajedniko reavanje problema, te kroz
takav timski rad uvrstiti oseaj samostalnosti i odgovornosti, saoseanje sa drugima i
generalno sposobnost za razmenu miljenja, oseanja i iskustava. Treba spomenuti i
pojavu globalnih komunikacionih mrea, koje su u velikoj meri podstakle stupanje u
kontakt i virtuelno druenje dece iz razliitih drutava i kultura, pomogle deci da
upoznaju

vrnjake slinih stavova i interesovanja i neto stidjlivijoj deci da se

oslobode u razmeni miljenja i iskustava sa drugima. Meutim, negativna strana

11

globalnih komunikacionih mrea, na koju se mora skrenuti panja, jeste mogunost

lanog predstavljanja sagovornika, zbog ega se mnoga deca i mladi mogu nai na
meti pedofila, trgovaca belim robljem i slino. Stoga je neophodno da roditelji
razgovaraju sa svojim detetom i upute ga u opasnosti koje na internetu vrebaju, te mu
i objasne na koji nain i s kakvom odgovornou u pristupu moe spreiti tragine
posledice stupajui u kontakt sa nepoznatim ljudima.
to se tie kognitivnog razvoja, mogunosti pozitivnog delovanja su
oigledne, samo je potrebno odabrati adekvatne programe za rad sa decom. Iako su
deja panja, kreativnost i motivacija ve bile razmatrane u kontekstu negativnih
uticaja, pravilno odabranim softverima informacione tehnologije mogu i po njih imati
podsticajno dejstvo. Raunari pomau da se kod deteta razvija logiko miljenje i
uvianje uzrono-posledinih odnosa, sposobnost klasifikacije i simbolikog
predstavljanja,

donoenje odluka analizom i generalno sposobnost reavanja

problema. Osim toga, raunarima moemo biti zahvalni na intenzivnom podsticanju

radoznalosti i istraivakog duha kod dece dananjice, koja, na alost, sve manje
imaju priliku da te osobine razvijaju u svom svakodnevnom okruenju.
U brojnim razvijenim zemljama, informacione tehnologije su zauzele izuzetno
znaajno mesto u radu sa decom predkolskog uzrasta, upravo zbog blagotvornog
vaspitno-obrazovnog uticaja. Naime, raunar je medij koji prua mogunost uenja
aktiviranjem svih ula, kroz igru i interakciju, upravo na nain koji deci tog uzrasta
najvie odgovara. Primera radi, tako je u Engleskog razvoj higijenskih navika kod
dece modernizovan primenom posebno izraenog Switch it! Hygiene programa.

TAMPA
ovek koji ne ita nita bolje je obrazovan od oveka koji ne ita nita osim
novina.
Tomas Deferson
Bez obzira na brojna dostignua moderne tehnologije koja su donela nove,
neupooredivno atraktivnije i bre naine informisanja, tampa kao medij ne gubi na

12

znaaju i aktuelnosti. To bi se moglo objasniti dubokim potovanjem koje se oduvek

pridavalo pisanoj rei, zatim osobinom tampe da prua raznovrsne i opirne
informacije u vrlo ogranienoj i jednostavnoj formi, kao i injenicom da je tampa
najdostupniji medij, koji ima sposobnost da dopre ak i tamo gde savremene
informacione tehnologije, pa moda ak ni dostignua koja podrazumevamo, poput
struje, jo uvek nisu doprle.
Meutim, usled preterane komercijalizacije savremene tampe, uticaj ovog
medija na decu ponovo se ee kritikuje kao negativan nego kao pozitivan.
Osnovnim problemom smatra se potenciranje senzacionalizma u tampi, ime se
veina vesti svodi na crnu hroniku i izvetaje o prljavim stranama oveanstva, ili
voajerske vesti o zvezdama diskutabilnog morala, propraene paparacozanimljivostima i nedolinim fotografijama. ak i u dnevnim novinama koje najee
smatramo ozbiljnim, kakav je recimo Blic, mogu se nai fotografije goliavih ena,
koje nisu tu kako bi propratile ili ilustrovale neku vest, ve samo da bi izazvale
seksualne fantazije i privukle muku populaciju. Problem se javlja kada uvidimo
injenicu da su takve novine deci uvek dostupne, jer ih mnogi roditelji svakodnevno
kupuju i ne kriju od svog deteta, ne doivljavajui ih kao tetne. Briga mnogih je da
e se, svakodnevnim izlaganjem takvom nemoralu u tampi, oslabiti i moral samog
deteta, da e dete usvojiti pogrean sistem vrednosti ili da e doi do podizanja praga
tolerancije na razliita prljava i nedolina ponaanja.
Jo jedna od poraavajuih injenica koja ukazuje na neprimerenost tampe
deci jeste sama slika o detetu koja se putem novina alje. Naime, veina dnevnih
novina kroz svoje vesti spominje dete uglavnom u kontekstu pasivnog, bespomonog,
beslovesnog bia, koje treba zatititi jer nije u mogunosti da bilo ta uini kako bi
popravilo svoj poloaj. Takvom slikom odraslima se implicitno stavlja do znanja da je
dete dragocenost koju treba uvati u zlatnom kavezu jer ovo nije svet za njega, da ono
time nema pravo da bira, da odluuje, da se ita pita. Tako se i samoj deci
onemoguava uvid u mogunost da preuzmu bilo kakvu inicijativu, da se sopstvenim
aktivnostima izbore za svoju sigurnu sadanjost i lepu budunost, ve se, naprotiv,
podstie deja pasivnost i nezainteresovano preputanje sigurnoj ruci odraslog.
Poseban problem predstavljaju savremeni listovi namenjeni deci i omladini.
Meu mladim naratajima, popularnost gube asopisi poput Politikinog zabavnika
ili Nacionalne geografije, dok se ak i mnogim dobrim primerima dejih novina,
poput Tik-tak-a izgubio trag. Na njihovo mesto dolaze novine poput asopisa
13

Bravo, OK i Bravo Girl, bez ikakvog vaspitno-obrazovnog sadraja, koje se

svode na traarenje, zabavu i isprazne savete. italaka publika ovih listova sve je
mlaa, a teme kojima se oni bave sve neprilinije, povrnije, sve ogranienije na brigu
o izgledu i seksu. S jedne strane, postavljajui nerealne ideale lepote na pijedestal, ovi
asopisi bude nezadovoljstvo vlastitim izgledom, ali i veliku fokusiranost na
materijalno i ogorenost finansijskom situacijom porodice, jer kao sastavni deo lepote
istiu izuzetno skupo oblaenje, nedostino veini mladih. S druge strane,
propagirajui neprirodno zrela seksualna ponaanja u mladim uzrastima, ovakvi
asopisi podstiu prerano i nepromiljeno stupanje u seksualne odnose i u ljubavne
veze uopte. Dodatan problem predstavlja jezik, pun anglicizama i argona, kojim se
autori ovog asopisa slue i koji polako dovodi do otuenja mladih ne samo od
ispravnog naina govora, ve i od njihovog maternjeg jezika uopte.
Oigledno je da tampa, uprkos svemu, ima i tek moe razviti vaspitnoobrazovni znaaj. Njena pozitivna svojstva i iz njih proistekle mogunosti sline su
ranije spominjanim medijima. Sama forma u kojoj tampa izlae sadraj omoguava
deci da brojne informacije usvajaju spontano, nesvesno, u vremenu koje njima
samima odgovara. Deci se nude brojne mogunosti da kroz tampu, bilo deje listove,
kolske listove ili na odreenim konkursima listova za odrasle, izraze svoje
stvaralake talente i time se ne toliko podstie koliko odaje priznanje kreativnosti i
sposobnostima deteta, to je takoe od ne malog znaaja. Osim navedenog, za razliku
od prethodno spominjanih medija, tampa se takoe moe iskoristiti i kako bi se kod
dece podstakle i razvijale italake navike i uopte sposobnost razumevanja i
kritikog analiziranja proitanog, to je znaajno za sve nauke i sve mnoge oblasti
ivota.
tampa se, uz malo mate, moe valjano iskoristiti i u samom nastavnom radu,
bez da se pri tom ograniimo na strune asopise. Bilo da se primenjuju na asovima
redovne ili dodatne nastave, sadraji iz novina mogu se upotrebiti za sticanje dodatnih
informacija, za obogaivanje i aktuelizovanje nastavnog programa, kao materijal za
ueniki samostalni rad, projekte i prezentacije, ali i kao materijal za kreativno
izraavanje recimo, pravljenje kolaa od slika iz asopisa na asu likovnog.
U domenu tampe kao medija valjalo bi spomenuti i strip, kao specifian oblik
objedinjenja slike i rei. Naime, strip nikada nije bio ozbiljnije razmatran kao
obrazovni sadraj, naroito u skorije vreme kada gubi na svojoj aktuelnosti meu
mladima. ak je i u periodu popularnosti stripa jedino razmatranje vaspitnog
14

potencijala ovog medija bilo u negativnom kontekstu. Predvodnik tadanjih protivnika

stripa bio je psihijatar Frederik Verthajm, koji je u svojoj knjizi Zavoenje nevinih
kritikovao strip zbog loih modela ponaanja koje nudi. Akcioni heroji, idoli svakog
oboavatelja stripa, pri tom su razmatrani sa jednakom osudom kojom se danas
posmatraju agresivni filmski junaci. Postoje, naravno, i oni koji misle drugaije i koji
istiu da glavni akteri mnogih stripova mogu predstavljati pozitivan model i, na
primer, pomoi deci da razviju oseaj za pravdu.
U 21. veku, javlja se potreba za ponovnim razmatranjem stripa kao
obrazovnog materijala, te na temeljima te ideje nastaje program Commics in the
classrom, kao pokuaj da se upotrebom kvalitetnih, nagraivanih, prvenstveno
kratkih stripova deci priblie i ilustruju odreeni segmenti nastavnog gradiva.
Pretpostavka je da e stripovi podstai motivaciju dece, uiniti asove zanimljivijim,
ali i poboljati samo memorisanje gradiva. Prva ispitivanja uspenosti ovog programa
pokazala su da se uenicima dopada ovakav nain rada i da su, zahvaljujui
stripovima, stekli i razvili bitne sposobnosti u domenu itanja, pisanja i miljenja.

ZAKLJUAK
U ivotu dananje dece mediji zauzimaju znatno vanije mesto nego u
ivotima njihovih predaka, a kako se svet brzo i nezaustavljivo razvija, donosei sve
vei broj informacija koje moramo znati, vesti koje moramo propratiti i kontakata
koje moramo odrati bez obzira na sve veu udaljenost meu ljudima, oigledno je da
mediji u svetlu sutranjice mogu biti samo jo znaajniji nego to su danas.
Posmatrajui aktuelne trendove, moemo naslutiti i da e se vei deo obrazovne

15

aktivnosti u budunosti odvijati upravo posredstvom probranih medijskih oblika.

Stoga, deca se moraju obrazovati za pravilnu upotrebu medija, podrazumevajui time
i tehniku osposobljenost ali i sposobnost kritikog analiziranja i primanja poruka
koje oni alju.
Osim medija kao predmeta obrazovanja, kroz ovaj rad nastojala sam da
ukaem i na znaaj i ulogu medija kao sredstva putem kog se obrazuje. Kako su
savremeni mediji bliski deci, naalost mnogo bliskiji nego knjiga, razumljivo je da
e, ako ne odmah stvoriti motivaciju, barem smanjiti otpor prema uenju. Takoe, oni
pruaju brojne mogunosti da se proces uenja osavremeni i time uini mnogo
zanimljivijim i primamljivijim. Kao jedan od najjasnijih odraza tendencija savremene
civilizacije, mediji mogu vaspitanju pomoi da isprati i odgovori na aktuelne potrebe
ljudskog drutva.
Oekivano je da se mediji mogu zloupotrebiti, pa time i negativno uticati na
decu, ali opasnost zlupotrebe obrazovnih sadraja uvek je postojala i uvek e
postojati. Jedini nain da se protiv nje borimo jeste da ostanemo zainteresovani za
sadraje sa kojim deca dolaze u kontakt i da, ukoliko je neophodno, uspostavimo
kontrolu nad njima, bilo da je u pitanju televizijska emisija, asopis, ili knjiga.

KORIENA LITERATURA
Comics
in
education,
preuzeto
19.
oktobra
http://en.wikipedia.org/wiki/Comics_in_education

2012.

godine

sa

emu televizija ui decu? (2011), preuzeto 18. oktobra 2012. godine sa

http://www.er.rs/forum/index.php?topic=960.0
Dete i raunar u porodici i dejem vrtiu (2008), preuzeto 18. oktobra 2012. godine
sa http://deteiracunar.blogspot.com/

16

Dobar i lo uticaj televizije na dete, preuzeto 18. oktobra 2012. godine sa

http://www.yumama.com/dete/vaspitanje/4850-dobar-i-los-uticaj-televizije-nadete.html
Dokumentarci u kolama: sada i ovde (2012), preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa
http://www.b92.net/kultura/intervjui.php?nav_category=1081&nav_id=578858
Frederic
Werthaim,
preuzeto
19.
http://en.wikipedia.org/wiki/Fredric_Wertham

oktobra

2012.

godine

sa

Maryland comic book initiative (2008), preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa
http://www.marylandpublicschools.org/MSDE/programs/recognitionpartnerships/md-comic-book.htm
Mediji za decu kao promoteri stila ivota, preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa
http://5sazvezdicom.medijskestudije.org/index.php?
option=com_content&view=article&id=190:mediji-za-decu-kao-promoteri-stilaivota&catid=43:nauni-rad&Itemid=61
Slobodna zona Junior (2012), preuzeto
http://www.freezonebelgrade.org/sz_junior/

19.

oktobra

2012.

godine

sa

Trnavac, N. I J. orevi (2007): Pedagogija. Beograd: Nauna knjiga.

Uticaj televizije na decu (2012), preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa
http://www.vrticiportal.com/roditeljstvo-i-vaspitanje/dete-i-televizija-stetan-uticajtelevizije-na-decu.html
Uticaj medija na vaspitanje djece (2011), preuzeto 19. oktobra 2012. godine sa
http://durmitor.wordpress.com/2011/05/17/uticaj-medija-na-vaspitanje-djece/
Vaspitanje nije u modi (2009), preuzeto 18. oktobra 2012. godine sa
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:243568-Vaspitanje-nije-umodi
Zindovi-Vukadinovi, G. (1997): Medijska pismenost: teorija i praksa, Zbornik 29
Instituta za pedagoka istraivanja (244-259). Beograd: Institut za pedagoka
istraivanja
Zindovi-Vukadinovi, G. (1998): Deca, mediji i nasilje, Zbornik 30 Instituta za
pedagoka istraivanja (108-123). Beograd: Institut za pedagoka istraivanja
ivjeti
strip
(2012),
preuzeto
19.
oktobra
http://www.stripvesti.com/arhiva/sv-138.htm#kartica

2012.

godine

sa

17

18