Pripremila dr Sanja Risti

Zacenjivanje
Zacenjivanje ili respiratorne afektivne krize (RAK) predstavljaju epizode
prestanka disanja kod dece sa moguim gubitkom svesti i promenom tonusa
tela neposredno posle dogaaja koji su izazvali jake emocije ili bol.
Zacenjivanje se javlja kod oko 5% zdrave dece , podjednako i kod devojica i
kod deaka. Najee se javlja kod dece od 6 do 18 meseci i obino prestaje
do 6-e godine.Moe se javljati od nekoliko puta dnevno do samo jednom
godinje. Pozitivna porodina anamneza moe se javiti u 25% sluajeva. U
nekim sluajevima moe biti udrueno sa anemijom.
Tipini napad zacenjivanja traje izmeu 2 i 20 sekundi. Dete plae, forsirano
izdie , prestaje da die i ili poplavi (plavi-cijanotini napad) ili pobledi ( bledi
napad). Napadi su epizodini , neplanirani , uvek u budnom stanju ,
isprovocirani i javljaju se kod zdrave dece.

Plavi - cijanotini napad

Cijanotini napad moe biti u sklopu napada besa ili pokuaja deteta da
preuzme kontrolu nad situacijom. Moe se javiti i kao reakcija na :
Ljutnju ili frustraciju
Neuspeh da istera po svome
Iznenadni ili uznemirujui dogaaj
Bol
Strah
Konfrontirajuu situaciju
Traumatini dogaaj
U takvim situacijama dete poinje da :
Plae snano manje od 30 s
Forsirano izdie-hiperventilirta
Prestaje da die
Ima usiljeni izraz lica kao da plae iako nema zvuka
1

Gupi svest
Poplavi
Ukoliko prestanak disanja traje due od 10 s kod deteta mogu da se
jave trzaji miia , ukoenost tela
Dete duboko udahne i unutar 30-60 s disanje se normalizuje
Svest i normalna boja koe se vrate
Veina dece se potpuno oporave za manje od 1-og minuta od poetka
napada i vrate se normalnim aktivnostima. Neka deca mogu plakati ili
vritati neki period posle toga, a druga pak deca mogu zaspati i spavati
oko jednog sata.

Bledi napad
Nastaje obino kao odgovor na strah, bol , povredu - pogotovu na
neoekivani udar u glavu. Nepredvidiv je. Mozak alje signale prego vagusa ,
usporava rad sraca i izaziva prestanak disanja .
Desi se udarac , bol
Dete pada
Moe se uti kratak pla ali i ne mora
Srce se uspori
Dete se oznoji
Pobledi
Unautar 1 minuta dete je dobro
Oko 20% dece koja imaju respiratorne afektivne krize imaju obe faze u
razliito vreme .

Komplikovani napadi
( tonino-klonine konvulzije)
Bilo da je bledi ili plavi napad kombinovan je sa tonino kloninim grevima i
moe se pomeati sa napadom epilepsije . EEG je normalan.

Dijagnoza
Dijagnoza zacenjivanja se bazira na linoj anamnezi deteta i porodinoj
anamnezi kao i na kompletnom fizikom i neurolokom pregledu kako bi se
iskljuili mogui drugi uzroci napada.
Zacenjivanje se dijagnostifikuje u sledeim sluajevima:
2

Ranije epizode zacenjivanja

Karakteristini red dogaaja koji se mogu zabeleiti kamerom
Izostanak inkontinencije
Izostanak post konvulzionih simptoma
Kontrola krvne slike da se ustanovi da li dete ima anemiju
Treba dodati i :
Da li dete ve ima neku bolest
Da li je bilo nekih promena u ponaanju deteta u poslednje vreme
Da li je bilo promena u ivotu deteta , kao to su selidba, nova okolina,
razvod
Da li su roditelji zabrinuti kako se drugi odnose prema detetu.

Tretman tokom napada zacenjivanja

Ovi napadi su bezopasni i prestaju sami od sebe .
Tokom napada nemojte drati dete uspravno. Umesto toga , poloite ga
da lei na ravnom. Ova pozicija moe poveati protok krvi u mozak i
prevenirati neke trzaje miia.
Staviti mokru hladnu krpu na elo deteta dok ne pone ponovo da die.
Nemojte poinjati reanimaciju niti zvati hitnu pomo - nije potrebno.
Nemojte nita stavljati detu u usta jer se moe uguiti ili poeti da
povraa.
Merite vreme od poetka do kraja napada.

Tretman posle napada zacenjivanja

Zagrlite dete kratko i vratite se svojim poslovima . Najbolje je biti
oputen.
Ako ste jako uplaeni ne dozvolite da vae dete vidi to.
Ako je vae dete imalo napad besa zato to je htelo da neto bude po
njegovom , posle napada ne dozvolite mu da istera svoje .
Posle napada nemojte ni grditi niti nagraditi dete za takvo ponaanje.

Prevencija povreda
3

Glavni rizik od povreda je povreda glave . Ukoliko vae dete stoji na tvrdoj
podlozi ili pored otrih predmeta u trenutku poetka napada priite mu brzo i
pomozite mu da legne na pod.

ta mogu uraditi da spreim napade zacenjivanja?

Veinu napada izazvanih padom ili iznenadnim strahom ne moemo
spreiti. Niti moemo spreiti napade gde je okida bio bes.
Meutim pojedinoj deci moemo skrenuti panju od napada
zacenjivanja ako reagujemo pre nego to postanu plavi. Kaite svom
detetu da doe do vas po zagrljaj ili da pogleda neto interesantno .
Pitajte ga da li eli da pije sok.
Ohrabrite dete da emocije izrazi reima
Obezbedite detetu adekvatan san i obroke u odreeno vreme
Dovoljno panje i aktivnosti, mir u kui
Razumna ogranienja
Mogunost izbora
Pripremite ga na promene
Adekvatne igrake / igre
Pohvale, ohrabrivanje, pomo
Posle napada recite mu da ga volite
Ukoliko vae dete ima napade svaki dan , vrlo je verovatno nauilo da
samo izaziva napade. Ovome doprinosi ponaanje roditelja koji tre da
podignu svoje dete svaki put kada zaplae ili koji doputaju da dete
istera po svom im napad proe. Izbegavajte ovakve reakcije.
Uestali napadi takoe mogu biti uzrokovani anemijom . Ukoliko je
vae dete bilo malokrvno proverite ponovo krvnu sliku.

Prognoza
Deca prerastu ovakvo ponaanje do este godine.

Kada se treba obratiti lekaru za pomo?

Kada se prvi put desi napad zacenjivanja
Kada je dete mlae od 6 meseci i kada se napad desi tokom hranjenja
ili menjanja pelena
Kada dete ima prvi napad sa vie od 4,5 godina
Kada napadi postanu uestaliji
4

Kada
Kada
Kada
Kada
tela.

napadi postanu snaniji

se model napada promeni
su bledi napadi ei od cijanotinih
napad traje due od jednog minuta sa grenjem i oputanjem