Prirunik za Iran

Informacije septembar 2012. godine

Sadraj

Viza i kako je produiti u Iranu....................................................................................4

Potpuna prepiska sa agencijom Pars Tourist Agency (poznatija kao Key 2 Persia)...4
Bitno...................................................................................................................... 15
Interesantna pitanja iz formulara Zahtev za izdavanje vize...............................16
Kako produiti vizu u Iranu?.................................................................................. 17
Naa ruta.................................................................................................................. 19
Iran tek za upoznati............................................................................................... 22
Spisak hotela............................................................................................................ 23
iraz...................................................................................................................... 23
Jazd....................................................................................................................... 26
Teheran................................................................................................................. 30
Isfahan.................................................................................................................. 32
Tabriz..................................................................................................................... 33
Kaan.................................................................................................................... 34
Kerman.................................................................................................................. 34
Ahvaz.................................................................................................................... 34
Beleke o iranskom drutvu...................................................................................... 35
Iran, regionalne i svetske sile................................................................................ 44
Privreda................................................................................................................. 46
Persijski tepisi........................................................................................................ 46
Iran i CS................................................................................................................. 47
Jezik....................................................................................................................... 47
Saveti za Iran............................................................................................................ 50
Trikovi koje koriste trgovci (naroito tepisima u Isfahanu)........................................54
Neka kao uputstva............................................................................................. 55
Hrana........................................................................................................................ 57
Opti nazivi jela iranske kuhinje............................................................................... 57
Iransko kulinarstvo i obiaji................................................................................... 57
Jela iz Irana............................................................................................................ 61
Recepti iz Isfahana................................................................................................ 63
Recepti iz Kermana................................................................................................ 65
Recepti iz Jazda..................................................................................................... 65
Recepti iz iraza.................................................................................................... 65
2

Recepti iz provincije Gilan..................................................................................... 66

Recepti iz Tabriza................................................................................................... 66
Kabab.................................................................................................................... 67
A.......................................................................................................................... 67
Naan (hleb)........................................................................................................... 68
Beren (berenj, pirina)......................................................................................... 68
Internet................................................................................................................. 68
Dokumentarci........................................................................................................... 69
Iranski filmovi........................................................................................................... 73

Viza i kako je produiti u Iranu

Potpuna prepiska sa agencijom Pars Tourist Agency

(poznatija kao Key 2 Persia)
Pre ove prepiske smo:
1. Popunili ovaj formular
http://en.key2persia.com/visa/form/departments/visa_department/Iran%20Tour
%20Services%3EVisa
2. Poslali skenirane prve stranice naih pasoa.
Vie o vizama moete pogledati ovde:
http://en.key2persia.com/iran-tour-services/iran-visa/

NJIHOV PRVI MEJL

Dear,
Hope that you are doing well and many thanks for choosing our agency.
I have received your visa application form and also your passport. (4 person)
I have to say that it takes about 10 working days to issue the reference number.
The RN is valid for just one month and you have to collect your visa within a month.
After stamping your passport you will have 3 months to enter Iran.
Therefore the best time for visa application is about 50 to 70 days before your arrival.
The visa fee is EUR 30 per person. After receiving that amount in our bank account, we will
apply for your visa. In 10 working days I will get back to you with your reference number.
If your visa is rejected by MFA, your payment will not be refunded.

Here is our bank account detail: Please do not mention Iran , Iran visa or Pars tourist in your bank draft
since the bank will reject your money.

Owner (Kontoinhaber): Porsche/Simon Pars Tourist Deutschland

Bank: Deutsche Bank Waren
Accountnumber (Kontonummer): 830 49 09
Bank-ID (Bankleitzahl): 130 700 24
SWIFT/BIC: DEUTDEDBROS
IBAN: DE30 13070024 0830490900

The address of the bank is:

Deutsche Bank Investment & FinanzCenter

Neubrandenburg
Friedrich-Engels-Ring 52
17033 Neubrandenburg
GERMANY

SWIFT: DEUTDEBB150
BIC: DEUTDEDB150

Address of the person in the bank:

Wolfgang address ( It 's a private address cause it's not post office)

address:
wolfgang porsche
Travestrasse 2
10247 Berlin

After remittance please send me a mail.

Don't hesitate to contact me for any issues regarding your trip or getting a visa to Iran.
It would be really a great pleasure if I can be of any sort of further assistance.
Looking forward to hearing from you again.
Have a great time.

,Sincerely Yours
Zahra Vesal
Visa

Department

Pars Tourist Agency

Zand Ave., 71358-18415
Shiraz, Iran
www.key2persia.com

www.cle2perse.com
www.persien-tourismus.com
www.niayeshhotels.com

Tel: +98 711 2223163 / 2240645

Fax: +98 711 2229693

NA ODGOVOR

Zahra,
Thank you for your prompt response. I have one question about bank account you sent to me. Is
it an personal account (registered on a person) or company account (an account registered on a
company)? People in a bank asked us the same question and we didnt know what to answer.
Sincerely,

NJIHOV ODGOVOR

Dear,
Yes, it is personal account.

Best regards,
Zahra Vesal

NA SLEDEI MEJL
(obavezno ih treba obavestiti da ste poslali novac kako kasnije ne bi bilo zabune i zatraite da
vam jave da li je novac stigao; ovaj korak NIKAKO ne treba preskoiti)
Dear Zahra,
We transferred money to your bank account this morning.
Best regards,

NJIHOV ODGOVOR
Dear,
Thanks for your mail.
I will apply for your visas as soon as we get your money and will inform you.
Best regards,
Zahra Vesal

NA SLEDEI MEJL
(ovaj deo moe biti vaan. U stvarnosti agencija, sem u sluaju nekih prilino
10

nepredvienih okolnosti, moe da zavri vizu za dan ili dva. U svakom sluaju
ne vie od nedelju dana. Ako vidite da odugovlae ili ne odgovaraju ljubazno
ih zamolite da poure ZATO TO MORATE da kupite AVIONSKE KARTE kako
one NE BI POSKUPELE. Bez obzira da li je ovo tano ili ne, upotrebite ovaj
izgovor i dobiete svoj referentni kod u predvienom roku. Bar se to desilo
u naem sluaju.)

Dear Zahra,
Six days ago I got your confirmation that you received fee whcih we paid on your bank account.
I read on your site (and in one of previous mails) that our request should be solved in about ten
days. So we would like to know is there any chance that we get reference code in the next few
days?
We will be very grateful if your agency find a way to send us that code as soon as possible,
because otherwise buying airplane tickets will be much more complicated and expensive.
Best regards,

11

NJIHOV ODGOVOR
Dear,
I will try my best to give you the reference number in about 6 days.

Best regards,
Zahra Vesal

12

NJIHOV NOVI MEJL

(nakon 6 dana smo stvarno dobili odgovor sa dobrim vestima)

Dear friends,
Hope you are doing well.
I am really glad to inform you that your request is approved by the MFA.
3 days after receiving my mail please call the embassy and make sure that your visa is arrived.
Then you can approach the Iranian embassy in person and collect your visas in 2 days or you can
post your docs and receive your visas in one week.
Here is the MFA approval letter:
(ovde su stajali nai podaci i instrukcije za ambasadu, deo je bio napisan na farsiju, deo na
engleskom i neto slino je iransko Ministarstvo spoljnih poslova poslalo ambasadi u Beogradu)
Don't hesitate to contact me if you faced any problems collecting your visas.
Please make me aware of your visa progress.
Looking forward to meet you soon.
Have a great time.

,Sincerely Yours
Zahra Vesal
Visa

Department

Pars Tourist Agency

Zand Ave., 71358-18415
Shiraz, Iran

13

www.key2persia.com

www.cle2perse.com
www.persien-tourismus.com
www.niayeshhotels.com

Tel: +98 711 2223163 / 2240645

Fax: +98 711 2229693

14

NA POSLEDNJI MEJL
(mejl u kome smo iskazali nau zahvalnost, Iranci su po prirodi ljubazni i pridaju znaaj formi
kojom se ona izraava)

Dear Zahra,

We were very excited after receiving your message and MFA approval letter. After that, we have
immediately bought airline tickets. That would not have been possible if we had to wait for a
visa reference number a few more days. I will recommend your agency to all travelers from
Serbia who need assistance in obtaining Iranian visa.
Best regards,

Bitno
1. Da sam na vaem mestu podneo bih zahtev za vizu bar 2 meseca unapred. Tako
biste mogli da bez urbe obavite ceo proces. U sluaju negativnog ishoda biste
mogli
da
isplanirate
neko
drugo
putovanje.
2. Vize ete dobiti na TANO onoliko dana na koliko ih zatraite. Milsim da je najdui
period na koji moete da ih dobijete mesec dana. Ako zatraite vize na 20 dana
dobiete 20, ni dan due ni dan krae. Vodite rauna o tome ako planirate da kupite
avionske karte. Kada u formularu, koji popunjavate na poetku, navodite rutu
putovanja ona treba da bude okvirna. Nemojte da komplikujete. Njena svrha je
samo da pokrije zatraeni broj dana. Podatke o hotelima i sl. slobodno uzmite iz LP
vodia. Prilikom navoenja rute u polju DESCRIPTION unesite znamenitosti koje ete
poseivati
(to
vie
to
bolje).
15

3. Proces apliciranja kod agencije smo zapoeli 29. juna 2012. godine, a mejl od
agencije sa referentnim brojem na osnovu koga se dobija viza smo dobili 21. jula
2012. godine. Koliko se seam referntni kod vam vai 3 meseca, ali ja bih tu
formalnost u ambasadi obavio odmah. Nakon nekoliko dana smo otili u ambasadu i
dobili vizu istog dana (ljubazno smo ih zamolili da nam izdaju vize istog dana). Na
pitanje (u ambasadi) uz kako smo uspeli da dobijemo vize (tada su skoro svi
odbijani), odgovorili smo iskreno preko agencije. Na put smo krenuli poetkom
septembra.
4. Nemojte preskoiti korak u kome ete obavestiti agenciju da ste poslali novac.
Isto tako zatraite da vam jave da li su taj novac primili. Usluga je kotala 30 e + 5 e
su bili trokovi transfera. Jeste skupo, ali u tom trenutku nije bilo drugog reenja.
Sama viza kota jo 50 e i to su trokovi viziranja pasoa. Taj novac se u dinarskoj
protivvrednosti uplauje u Komercijalnoj banci po posebnoj proceduri (vi nita ne
popunjavate, sve zavravaju zaposleni na alteru) zbog, bar ja tako mislim, sankcija
(nema platnog prometa izmeu Irana I ostatka sveta bar ne regularnog).
5. Ako vidite da nema odgovora, nemojte biti pasivni i upotrebite onaj izgovor da
elite da kupite avionske karte preko Pegazusa na primer. Uvek budite ljubazni. Mi
smo dobili potvrdan odgovor nakon 6 dana tip putem.
6. Postupak apliciranja smo bili opisali drugar i ja. Proitaj poslednja 3 posta na 7.
stranici i celu 8. Sve vai za ambasadu u Beogradu. Aplicirali smo leta 2012. godine.
Uputili smo 6 zahteva na taj nain i dobili 6 viza.
http://www.klubputnika.org/forum/index.php?topic=1383.90
7. Kao i u mnogim drugim muslimanskim zemljama petak je neradan dan tako da
nemojte oekivati odgovor petkom.
8. Agencija je inae iz iraza (gde je inae I najlake produiti vizu). Bio sam u
njihovoj kancelariji koja se nalazi u centru grada i ini mi da su profesionalni. Kako
su rekli tako je i bilo.

Interesantna pitanja iz formulara Zahtev za izdavanje

vize
15. Adresa i broj telefona vaeg boravka u Iranu?
Ovde morate navesti ime nekog hotela i njegov broj telefona. Korienje CS-a je
zvanino zabranjeno (ali se tolerie) pa je bolje na svaki nain izbei komplikovanje
ovog kakljivog pitanja. Ako elite da idete kod nekog Iranca u goste onda on MORA
da garantuje za vas, a taj process je dui i komplikovaniji (iranska administracija
16

mora da proveri potencijalnog domaina). Zato, uzmite ime i telefon nekog hotela iz
Lonelz Planet vodia i potedite se muka.
21. Koja je svrha vaeg putovanja i koliko nameravate da boravite u Iranu?
Turizam odnosno turistiko putovanje. Nemojte da napiete da istraujete neto, da
ste novinar I sl. zato to to niste. Razumemo se? Novinari apliciraju za posebnu vizu
i to traje mnogo due od obine turistike vize.
22. Navedite ime i adresu osobe i naziv organizacije koje nameravate posetiti u
Iranu? Koliko se seam ovde nije bilo potrebno napisati nita poto tamo idete
samoinicijativno. U krajnjem sluaju napiite ime Pars Tourist Agency.
24. Koje ste zemlje do sada posetili?
Iran ne priznaje Izrael. Zvanino ga spominje kao Okupirana Palestina. Tako da ako
ste bili u Okupiranoj Palestini bili ste i u Izarelu onda ne moete u Iran. DAKLE, niti
ste vi bili u Izraelu niti takva drava postoji.
26. Da li imate rodbinu koja trenutno ivi u Iranu?
27. Da li imate iranske prijatelje? Navedite njihova imena, adrese i broj telefona.
Ja nisam imao iranske prijatelje tako da ovde nisam nita napisao. Sam sam
organizovao svoje putovanje. Dobio sam vizu. Zakljuak ete lako izvesti.
29. Da li nameravate da se bavite istraivakom ili novinarskom delatnou?
Ne, ne nameravate
30. Da li ste ikada bolovali od neke ozbiljne bolesti koja moe da ugrozi opte
zdravlje drutvene zajednice?
Ne, naravno da nisam.
31. Da li ste ikada koristili narkotike ili bili narkomani?
Ne.
32. Da li ste bili uhapeni ili osuivani u vaoj ili u bilo kojoj drugoj zemlji?
Ne.
33. Da li imate nameru da se po dolasku sretnete sa stranim dravljanima koji ive u
Iranu?
Ne, ne nameravate (ak i da nameravate).
Sva pitanja su na srpskom.

17

Kako produiti vizu u Iranu?

I to sam imao prilike tamo da radim. Zbog sopstvene gluposti. Ono to je bila moja
glupost
je
sada
vaa
informacija.
Vizu je najlake produiti u irazu. Raspitivao sam se na LP forumu i na kraju
potvrdio u praksi. Mi smo to obavili oko dve nedelje pre isteka vize. U Iranu je, koliko
je meni poznato, mogue ostati najdue 3 meseca. Ipak, ne bih vam preporuio da
bez preke potrebe produavate dva puta. Drugi put bi verovatno usledila neka vrsta
intervjua i ako nekim odgovorom zaposleni iz njihovog imigracionog ne bi bili
zadovoljni morali biste u nekom kratkom vremenskom period da napustite Iran (u
najboljem sluaju). Nema potrebe da komplikujete sebi ivot.
Dakle, u irazu sve moe da se zavri za jedno pre podne. Prvo ode tamo, negde
pri kraju te velike glavne ulice Zand. Policajci (ili vojska ne secam se tano) te upute
u kancelarije na spratu. Tamo te doeka mnogo Avganistanaca koji produuju
boravine dozvole i osoblje Imigracionog.
Prvo ti daju papiri sa raunom koji treba da uplatis u banci (ona njihova najvanija
banka zaboravio sam naziv, u svakom slucaju kada se prevede zove se neto tipa
Nacionalna ili Narodna). Ode u u najbliu poslovnicu (mora u toj banci u bilo kojoj
poslovnici) i plati u RIJALIMA. Bilo je nesto ako se dobro seam oko 30 e (mogue je
da je manji iznos evra bio u pitanju; kako god bilo pad kursa rijala je malo smanjio tu
sumu).
Nakon toga se vrati i popuni formular na engleskom. Slian je onom iz ambasade.
Koliko se seam bila je potrebna neka adresa (u irazu) i na koliko dana produava.
Potreban ti je naravno paso, fotokopija strana pasoa i valjda fotografije (ja sam ih
imao zato ne mogu da se setim, ne znam da li su mi ih na kraju uzeli). Fotokopiranje
pasoa moze da se uradi i tamo.
Sve to preda iki policajcu i on te prozove preko reda. Pre svih Avganistanaca.
Ues u knacelariju kod efa, da jos nesto sitnog novca i zavreno.
Nisu me pitali nita. Ni ta cu da radim, ni zato produavam vizu (cini mi se da smo
u samom formularu morali da navedemo razlog, pa smo napisali zbog avionskih
karata ili nesto slicno) , ni gde u da boravim (bili smo tada preko CS, pa nismo imali
hotel). Veoma lako produavanje vize. Osoblje ljubazno i ponekad nasmejano.

18

Naa ruta
Hajde prvo da krenemo od rute i prevoza. Leteli smo iz Istanbula ka Teheranu
avionom.
1. Teheran. Bili smo jedan dan. Posle podne smo krenuli vozom za Kerman. Karte je
teko kupiti zato to se brzo rasprodaju. Jedna je mogunost da pomogne neki CS-er
kome e kasnije dati novac. Druga mogunost je da se nada da e karata biti.
Moda mogu da pomognu i agencije i tada se plaa provizija. Da zakljuim, voz
Teheran Kerman 1000 km na nivou maarskih i ekih vozova 9 e za krevet u
19

estokrevetnom kuetu.
to se tie Teherana iz njega treba zbrisati to pre. Ipak, treba posetiti Golestan
palatu, Muzej dragulja, najveci bazar u Iranu. Tu su jo biva amerika ambasada,
Azadi trg, Muzej tepiha. Ako ima vremena Milad toranj, palate aha Reze Pahlavija
na severu. Teheran je centar svega, pa i saobraaja. Ako se ne odlui za voz ima
sjajne VIP autobuse ka bilo kom gradu po smenim cenema 1e za 100 km.
2. Kerman. Grad u pustinjskoj oazi. Ima oko milion stanovnika. Nije znaajan ni po
emu. Ima zanimljiv bazar, uz onaj u irazu i Tabrizu meni najzanimljiviji. Ono to je
ovde dobro su izleti: Date Kaluts (date pustinja), hram i vrt ahzade u Mahanu
(ovde treba ii uvee), tvrava i vodopad u Rajanu. Ljudi u Kermanu su
najgostoljubiviji u celom Iranu. Ipak, u Kerman treba ii samo ako moe da
obezbedi oveka koji e da te vodi na pomenute izlete ili ima dovoljno novca da
plaa prevoz (do Rajana i pustinje se dosta putuje). Bili smo 2 puna dana.
Zatim, dnevni VIP autobus za Jazd otprilike 1 e za 100 km, dakle 3,5 e.
3. Jazd je poput Kermana tradicionalan grad. Ljudi su gostoljubivi. Nalazi se u
centralnom Iranu i nikako ga ne sme propustiti. Tu se nalaze najbolji kolai i tu
treba posetiti zurkane (iranski nacionalni sport). Mi smo iz Jazda pravili izlete, ali
mislim da to nije potrebno. O samim znamenitostima neu pisati, ima u vodicu. U
svakom sluaju najmanje 2 dana. Mi smo zbog izleta ostali 3. U Jazdu moe da
proba tradicionalnu kuhinju u restoranima Silk Road i Kohan hotela. Uz iraz tu se
nalaze jedini putniki hoteli u Iranu.
Nakon toga noni VIP autobus (jeftini su i mislim da nema potrebe za jeftinijim
obinim) i stigli smo u iraz.
4. iraz je prema mom miljenju najliberaliji grad. Iako svi hvale Isfahan meni se
vie svideo. Odatle se MORA otii na izlet do Nake Rotama (grobnice), Nake
Radaba (reljefi blizu prethodnog mesta) i Persepolisa. Ako ima volje mozes do
Pasargade gde se nalazi grobnica Kira II Velikog, osnivaa Persijskog Carstva prema
kojoj je Ivan Mestrovi izgradio spomenik Neznanom junaku na Avali. U irazu
iskoristi veeri da poseti grobnice pesnika Saadija i Hafeza neponovljiv dogaaj.
Ukoliko bude imao priliku probaj vino iraz (to je zabranjeno). Dakle iraz mora
da poseti. Bili smo 3 ili 4 dana ne mogu da se setim. Za ljude iz iraza se smatra da
najvie vole da se zabavljaju, da ne vole da rade i da su uvek nasmejani. Ima tu
dosta istine.
Jo jedan VIP uatobus i stigli smo u Ahvaz.
5. Ahvaz je veliki grad koji se nalazi blizu Iraka i Persijskog zaliva. Potpuno je uniten
u Irako -iranskom ratu. Ni po emu nije poznat, ali se u blizini nalazi zigurat
20

(stepenasta piramida) oga Zanbil iz doba Elamita (nekoliko hiljada godina pre nae
ere) koja lepe izgleda na slikama nego u stvarnosti (moda zbog 50+ uz veliku
vlanost koliko je tada iznosila). Isto tako je zanimljiv utar, grad blizu jednog
velikog bazena, u koji su rimski legionari kao robovi sproveli sve okolne vodotokove.
Mi smo bili jo u uu (stari naziv Susa) jednoj od prestonica Stare Persije od koje
nije nita ostalo. Gubljenje vremena. Odlazak u Ahvaz i okolinu nije neophodan. Ne
utie mnogo na ukupan doivljaj Irana. U Ahvazu samo jedan dan. Slike odatle nisu
loe.
Noni VIP autobus i stigli smo u Isfahan.
5. Isfahan je lep grad, ali je meni manje zanimljiv u odnosu na iraz. Najsliniji je
evrospkim gradovima i ima dosta zelenila za iranske uslove. Tu se prodaju najbolji
tepisi. Za ljude u Isfahanu se govori da su krti. Tokom naeg boravka reka je
presuila zato to su Iranci preusmerili reku u irigacione sisteme. Bili smo 3 dana.
Mogu da se naprave lepe slike, ali druga mesta imaju mnogo lepsu atmosferu. Bazar
je jedan od najvecih i najbogatijih (meni se vise sviaju oni u irazu, Tabrizu i
Kermanu).
Noni VIP bus i ponovo smo bili u Teheranu.
6. Teheran (po drugi put)
Tog dana smo posetili Golestan palatu i dragulje. Ve tokom popodneva smo
produili vozom za Tabriz. Karte smo uspeli da kupimo 2 dana ranije (nekim udom)
u Isfahanu. Krevet u etvorokrevetnom kuetu je kotao oko 7 e. Razdaljina 600 km.
To je druga najbolja linija u Iranu posle one za Mahad. Keksii, sokii, novine (na
farsiju), voda, plazma televizor u kupeu, ist toalet u hodniku, posteljina. Stvarno
dobar voz. Bolji od onih u Istonoj Evropi na primer.
7. Ujutru smo stilgi u Tabriz. Tabriz naseljavaju Turci muslimani iiti poznatiji kao
Azeri. Govore turskim jezikom koji je slian onome koji se govori u Republici
Azerbejdan (ruski Azerbejdan) i neto drugaiji od onog koji govore (nekada
osmanski) Turci. Sam grad sem bazara nije mnogo zanimljiv. Ima i lep muzej. El Goli
park je prelep. Meutim, okolina je veoma zanimljiva: Kandovan (vulkanske stene
falusnog oblika poput male Kapadokije), dve meusobno udaljene jermenske crkve,
zamak Babak (centar nacionalizma Azera), dolina reke Aras i nekoliko prelepih
izletita. I tu su potrebna kola. Tabriz moze i da se propusti.
Nakon 2 dana u Tabrizu i okolini, VIP bus i pravac Rat.
8. Rat je grad blizu Kaspijskog jezera. U njemu nema nita da se vidi, ali je blizu
more odnosno jezero (sam grad se ne nalazi) na jezeru. Cela ta provincija (Gilan) je
poznata po, za Iran, neuobiajenoj kii. Nije retko videti ljude iz drugih delova Irana
kako dolaze tamo samo kako bi etali po kii. Dosadna je (pada tokom vie od 300
21

dana u godini), ali nije jaka. Iz Rata smo obili zamak Rudhan i selo Masule. Nakon
toga smo tim istim taksijem otili za Ramsar, nekadanje letovalite aha sa
termalnim izvorima na obali Kaspijskog mora. Iz nekog razloga danas izgleda kao
smetlite. Sa druge strane ako se neko zadesi tamo treba da ode u banju na jedno
temalno kupanje u sumporovitoj vodi. Gilan ima specifinu kuhinju i neto drugaciji
persijski jezik. To je itnica Irana.
9. Ramsar 1 dan i onda smo krenuli za Teheran
10. U Teheranu smo proveli 2 dana tokom kojih smo obili nekadanju Ameriku
ambasadu, Azadi trg (Trg Slobode) i bazar. Malo smo se etkali i nakon toga Teheran
nije izgledao ba toliko loe. Vidi se da je centar svih promena u Iranu. Isto tako i
bogatstva. Nakon dva naporna dana let za Istanbul. To je otrpilike ruta kojom smo
ili.
U samom Iranu smo proveli tano 21 dan.
Ovo nema na onim slikama:
http://en.wikipedia.org/wiki/Chogha_Zanbil
http://en.wikipedia.org/wiki/Shushtar
Okolina Kermana koju smo posetili:
http://www.thecandytrail.com/kaluts-desert-iran/
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1505105 (ovde treba ii uvece)
http://en.wikipedia.org/wiki/Shah_Nematollah_Vali_Shrine
http://en.wikipedia.org/wiki/Rayen_Castle

ta jo moe da poseti:
http://en.wikipedia.org/wiki/Hamadan (najbolje u Hamdanu):
http://en.wikipedia.org/wiki/Ali-Sadr_Cave)
http://en.wikipedia.org/wiki/Kashan
http://en.wikipedia.org/wiki/Alamut_Castle (najvaniji asasinska tvrava u Dolini
Alamut)
Ostrva u Persijskom zalivu (ovde ii tokom zime ili ranog prolea-kasne jeseni ista
prokleta klima kao u Emiratima):
http://en.wikipedia.org/wiki/Kish_Island
http://en.wikipedia.org/wiki/Qeshm
http://en.wikipedia.org/wiki/Hormuz_Island
Neki ljudi idu u ova dva velika verska centra (tamo sem ogromnih verskih centara
nema mnogo toga zanimljivog):
http://en.wikipedia.org/wiki/Mashhad
http://en.wikipedia.org/wiki/Qom

22

Postoji i ovaj grad (najbolje sto moe da vidi ovde su reljefi):

http://en.wikipedia.org/wiki/Kermanshah
Na sve ovo ima gomilu pustinja, vodopada, reljefa isklesanih u stenama.

Iran tek za upoznati

Prema mom miljenju da bi neko mogao da doivi Iran mora da poseti bar sledee:
1. Tehran (Golestan palata, dragulji, nekadanja amerika ambasada, Azadi trg itd.).
Sam grad ima lo vazduh, nije lep i haotian je. Ono to je u njemu najbolje su
muzeji i atmosfera uurbane prestonice. Mislim da je dovoljno 2 dana.
2. Jazd 2 dana
3. iraz 2-3 dana + 1 dana Nake Rostam, Nake Radab, Pasargad i Persepolis
4. Isfahan 3 dana (vie ako neko hoe da ide u kupovinu po bazaru).
Na ovo gore bi mogao da se navede jos jedan dan u Kaanu. Sve u svemu 10-11
dana dovoljno je da moe da obie ono to je, po mom miljenju najbolje u Iranu.
Sve gore napisano vai ako sve radis brzo, nigde se ne zadrava previe itd. U
suprotnom moe da izgubi i 2 dana u bazaru u Isfahanu to se nama desilo. A
svaki grad ima veliki bazar, pa raunaj.
Od ostalih iranskih gradova moda se moze izdvojiti samo Hamadan. Ali, je zato
okolina gradova VEOMA zanimljiva.

23

Spisak hotela
Iran smo posetili u drugoj polovini septembra 2012. godine i stoga sve
informacije potiu iz tog perioda. Politika i ekonomska situacija u tom delu
Bliskog istoka je bila takva da je malo stranih turista poseivalo zemlju i da je
iranska valuta iz dana u dan slabila. Kao rezultat, mnogo toga je bilo jeftino
(hotelski smetaj takoe). Svuda je bilo mogue cenkanje (dodue nas je bilo
4). Hotele u kojima smo noili, ili smo ih bar videli, opisao sam pod linim
iskustvom.
U sobama se standardom smatraju uavci, a evropski toalet je plus. Kade i
tu kabine ne postoje. Po pravilu se tuiranje obavlja na ploicama. U
jeftinijim hotelima je esto u cenu uraunat skroman doruak po principu
vedskog stola.

iraz
U irazu stvarno nije problem pronai hotel. Ima ih jo u LP vodiu.
1.

Niayesh Boutique Hotel (najbolji hotel nismo spavali, ali

smo bili u njemu, sobe su super)
moda najbolji bekpekerski hotel u irazu. Niayesh boutique hotel
encompasses 23 DBL & SGL rooms as well as two 6-bedded dormitories.
3-BEDS: $45 DBL: $40 SGL: $25 DORM: $10

24

Address: No. 10, Shahzadeh Jamali Lane, Bibi Dokhtaran Mausoleum Lane, Namazi junction, Lotfali
Khan-e Zand St., Shiraz
Postal Code: 71398-56135
Telephone:+98-711-2233623
Cell Phone:+98-917-111-8514 (always is at your disposal)
Website: www.niayeshhotels.com
Email: info@niayeshhotels.com

Lino iskustvo:
Dorm je nikakav, sobe su dobre. U septembru 2012. je sve bilo popunjeno. Zato je potrebno
rezervisati telefonom. Ako vas ima etvoro kao to je nas bilo mogue je cenkanje. Nije daleko
od centralnog Zand bulevara, ali su ulice u okolini hotela praljve i tmurne.

2. Anvari Hotel (nismo spavali, ali smo bili u njemu)

Anvari st (kada se skrene sa Zand bulevara) , nema spavaonica, trebalo bi

US$25 for a double room.
Telephone0711 233 7591
I'm not sure what your accomadation standards are but I'm currently staying
in the Anvari Hotel just off Zand Blvd and it's the nicest hotel I've stayed in so
far. Rooms do vary though so it's worth looking at a few. I'm in room 116 and
it has a double bed with very hard pillows, western toilet, fridge and tv with
bbc world news. It's quiet and clean and is perfect for me. The price is
280,000 rials a night (about 15 euros). Good location too. (Januar 2012.)

Lino iskustvo:
Za te pare dobar hotel. U maloj ulici koja see Zand Aveniju. Mogue je
cenkanje. Oni vam mogu organizovati ture na kojima vas vozi stvarno
divan ovek Morteza Mehrparvar. Ako ve treba nekome da platite,
bar to uinite potenom oveku. Njegov telefon moete nai u starom i
25

novom LP. Stari LP 271. Str. , novi LP 193. str. I za ovu turu je mogue
cenkanje naroito ako moete da naete etvoro.

3. Sasan Hotel
Anvari st, Shiraz , Iran (sa Zand bulevara)
Telephone: 0711 233 7830 Email: sasanhotel@shirazsport.com
Dobar hotel, neto skuplji od prethodna 2.

4. Zand Hotel

Dehnadi st, Shiraz (sa Zand bulevara, blizu ohada skvera), Iran, Telephone: 0711 222
2949 Email: alvanch@yahoo.com
Ovaj hotel je najslabiji.
I stayed in the Zand Hotel, a basic room with shower inside room cost only 140,000 (ie
just over 7 euro). Now you may wish for something slightly higher standard, but it offers
26

you a banchmark - this price gets you an okay room, if you pay 250,000 or 300,000 for
example (13-15 euro), it should be correspondinly nicer too. (januar 2012.)

5. Golshan Traditional Hostel (navodno najbolji u irazu, ipak pogledati lino

lino iskustvo)
Telefon:

+98 711 222 0715 email: parvizro@yahoo.com

38 LotfaliKhan Zand , Shiraz, Iran 7135673855

No.15 Alley

Moje pitanje:
I suppose that your hostel is in a small lane off Lotf ali Khan-e-Zand Street
(part of Lotf ali Khan-e-Zand St. between Madraseh-ye Khan and Nasir al-Mulk
Mosque). It is situated on the side of Madraseh-ye Khan. Am I right?
Njihov odgovor:
yes you are right we are some where behind madrase khan.

Lino iskustvo:
Nije daleko od centra, ali je taj kraj dosta ofucan. Iako vai za nov i
dobar mi nismo stekli takav utisak. U dvoritu hotela su spavali ljudi
koji nisu naroito vodili rauna o svom izgledu i higijeni. Prema onome
to smo videli (nismo videli sobe) tamo ne bih ostao.

6. Kowsar Hotel (noili)

Zand Avenue, tel:+98711 2300207-8, + 98711 2335724-5, email:
kowsarhotel@shirazsport.com (nisam siguran za mejl)
Nalazi se na sredini Zand Avenije, glavne ulice u irazu. Dve sobe u
kojima smo noili platili smo 10 e po osobi uz cenkanje sa dorukom po
principu vedskog stola (nije bio naroito raznovrstan). Svaka soba je
imala klima ureaj, friider i bila je prilino prostrana. Isto vai za
kupatilo koje je imalo evropski toalet. Na Internetu sam pronaao
osrednje ocene, ali u naem sluaju sve je bilo veoma dobro. Moda se
sobe razlikuju i bolje ih je dobro pogledati.

27

Jazd
Ovde i u irazu je jedino mogue nai prave bekpekerske hotele u
Iranu. Takoe, dva bekpekerska hotela imaju dobar, jeftin i za, iranske
uslove, raznovrstan izbor jela u meniju restorana. Inae, u Iranu najvei
broj restorana nudi samo kebabe.

1. Silk Road Hotel (nismo spavali, bolji i jeftiniji je Kohan

hotel)
Najpoznatiji hostel u Jazdu i moda Iranu. Ne i najbolji.
Veb sajt: http://www.silkroadhotel.ir/
Address: No 5 - Taleh Khakestary Alley - Jame Mosque Street - Yazd - Iran | tel
+98 351 6252730 | email: silkroad_hotel@yahoo.com | gps N31'45'02.5 E
054'22'12.4

Silk Road hotel has 9 comfortable rooms. All rooms are nicely
decorated and include private hammam (=bathroom) with hot shower,
western toilet and washing basin. Rooms have individually controlled
central heating and air conditioning, depending on the season.
For low budget travelers we have a 12 bed dormitory or basic room
with shared facilities.
The big courtyard living room is free to use for all guests. Free parking
space is available near the hotel. Your (motor)bike can be parked
inside. On the rooftop we have the possibility of sleeping under the

28

stars.

Single room
double room
triple room
dormitory

fridge bathroom/hammam
v
v
v
v
v
v
x
shared

breakfast
v
v
v
v

price euro
20
30
40
7

price rials +/280.000

420.000
560.000
100.000

Review: http://www.tripadvisor.com/Hotel_Review-g303962-d734943Reviews-or20-Silk_Road_Hotel-Yazd.html#REVIEWS

Lino iskustvo:
Bolje je spavati u Kohan hotelu, jer je tamo kvalitetniji i jeftinihi
smetaj. Ipak, hrana u restoranu Silk Road hotela je raznovrsnija i
neto skuplja. Nalazi se relativno blizu centra odnosno lokacija je neto
bolja od one hotela Kohan. Ipak, za spavanje preporuujem Kohan
Hotel.

2. Kohan Hotel (noili, dobre i jeftine sobe)

U ovom bih pre boravio zato to nije izvikan i cene su nie.
Off Imam Khomeini st, Old City Telephone: 0351 621 2485
info@kohanhotel.com

Kohan Hotel je predstavljen crvenim krevetom.

29

Prema ovim temama dorm je bio oko 5 e, a jednokrevetna oko 15 e u

maju 2012. U svakom sluaju jeftinije od Silk Road Hotela.
http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2207927
http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?
messageID=20153356#20153356
Review: http://www.tripadvisor.co.uk/Hotel_Review-g303962-d1066531Reviews-Kohan_Hotel-Yazd.html
Lino iskustvo:
U septembru 2012. godine platili smo nakon cenkanja (bilo nas je
etvorica) 3,5 evra za noenje po osobi u dvokrevetnoj sobi sa
dorukom. Doruak je bio po principu vedskog stola, ali hrana nije
raznovrsna. S obzirom na cenu vie nego preporuujem noenje.
Dvorita hotela su predivna. Jedini manji problem su komarci kojih ima
zbog fontana u unutranjim dvoritima. Restoran je jeftin i dobar (ipak
je bolji onaj u Silk Road hotelu). Probati jelo dizi koje se drugaije zove
abgut (gut na farsiju znai meso i to jelo se jede na specifian nain).
Nalazi se razumno udaljen od centra. Ipak, potrebno je snai se u
lavirintu malih ulica kada se skrene sa glavne ulice.

3. Kourosh Traditional Hotel

Address:The prison of Alexandria alley , Imam St.yazd
Telephone: 0983516203560-0983516203570
Veb sajt: http://www.yazdhotelkourosh.com/en/
Cene su otprilike kao u prethodna dva.

30

31

Teheran

U Teheranu ne preporuujem ni jedan hotel. Oni postoje samo u sluaju

nude. Uvek je bolje koristiti CS (ako je mogue pronai domaina u
Severnom Teheranu). Svi se nalaze u ofucanoj etvrti. Ni u jednom od
navedenih nismo bili.
1.
2.
3.
4.

Tehran Gol Hotel

Mosaferkhaneh Amol Mazandaran
Mashhad Hotel
Firouzeh Hotel

1. Tehran Gol Hotel

Preporuili ga na samo jednom mestu.
Amir kabir st, Telephone021 3311 3477

2. Mosaferkhaneh Amol Mazandaran

moshferkaneh room (local boarding house)
Off amir kabir st, Amin darbar alley, Telephone 021 3394 1630
Stayed at Mosaferkhaneh Amol Mazandaran near Amir Kabir st, good choice
as its away from the main road, 200k for basic twin room w/ sink and fridge,
clean shared bath. Managers are friendly and speak some English, and can
32

arrange taxis and laundry (50k a load). This area is semi-industrial with
almost every place selling car parts/tools/machinery. Its hard to find even a
small grocer shop and is very male dominated, not the best

neighbourhood youll stay in. I only slept here and would spend all my
time elsewhere.

3. Mashhad Hotel
416amir kabir st, Telephone 021 3311 3062 mashhadhotel@yahoo.com

In Tehran.Stay at mashad hostel on amir kabir street and it should cost around 6 to 10 dollars per
night depending on the shared room and how many beds in the room. If you want to private
modern room,(though small) with heater and clean as a whistle, go to Mehr hotel about 50
meters or less from Mashad hostel. Mehr hotel is located in an alley off of Amir kabir street in
Tehran. Mehr will cost you about .23 to 25 dollars per night including free internet and free
breakfast.
http://www.lonelyplanet.com/thorntree/thread.jspa?threadID=2223770

4. Firouzeh Hotel
Off amir kabir st, Dowlat abad alley, Telephone: 021 3311 3508 info@firouzehhotel.com Vebsajt:
www.firouzehhotel.com
Najskuplji od prethodna 4 i najpoznatiji bekpekerski hotel u Teheranu. Neki ga
smatraju precenjenim. Imaju dobrog recepcionera gospodina Mousavija (Musavija).
Gospodin Musavi revnosno odgovara na mejlove. Mnogi dolaze tamo samo zbog
njega. Spreman je da pomogne oko pronalaenja drugih jeftinih hotela.

The regular rates (per night) including breakfast are as follows:

Room with one single bed
including breakfast

24 US$

17

300,000 IR

Room with two single beds

including breakfast

36 US$ 26

450,000 IR

All of our guest rooms with one or two beds have facilities such as phone, satellite TV, fridge,
shower, air-conditioner, and central DVD player, wireless internet connection.

33

Isfahan
1. Amir Kabir Hotel (veoma lo i precenjen)
Chahar bagh abbasi st, Telephone: 0311 222 7273, mrziaee@hotmail.com
the price is 300.000 for a singel room including a very lousy breakfast. the staff there were alle
very nice.
the dorm is 100.000 now (May 2012.)
And I shall clear that by 'rude staff' I didn't mean The Brothers who were always very helpful.
Imaju bed bugs.
amir kabir has overpriced roooms , toilt and showers are outside, and the breakfast is the worst i
had in iran
on the other side its a very! sociable hotel with a courtyard where you will meet a lot of tourist,
also the location is top.
but thats not the info you wanted, sorry :)

34

2. Shad Hostel
stari LP 246. Str.
novi LP 166. Str.

3. Totia Hotel (u njemu smo bili, dobar hotel, ipak proitati lino iskustvo)
stari LP 246. Str.
novi LP 166. Str.
Koliko se seam platili smo oko 8 evra za noenje u etvorokrevetnoj sobi po osobi uz doruak
na bazi vedskog stola (nije bio raznovrsan). Hotel se nalazi relativno blizu centra. Skoro je
renoviran. Re koja najbolje moe opisati hotel je ki. Ipak, za tu cenu je veoma kvalitetan.
Sobe su bile udobne sa svime to je potrebno oveku. U kupatilu je bio evropski toalet i uavac.

Iako zvanino ne postoji zakljuavanje hotela uvee treba obratiti panju da je vlasnik religiozan
ovek. Tako da ako ste mladi i liberalni (sve ono to nije dozvoljeno u Iranu) moete oekivati
pitanja recepcionara zato ste se tako dugo zadrali u gradu, gde ste bili, sa kim i sl. Ukoliko
budu nezadovoljni odgovorima mogu pozvati policiju. Naroito, mogu imati problem devojke
bez muke pratnje.

Tabriz
U Tabrizu su jeftini hoteli loi. Postoje dosta bolji u okolini parka El Goli koji su nedostupni za
prosene putnike. Izuzetak je jedino Darya Guesthouse.

1. Azarbayjan Hotel (jeftin i nikakav)

stari LP 152. str.
novi LP 153. str.

s/d/tr

US18/26/31

Lino iskustvo:
Prvo smo uzeli sobu u ovom hotelu. Meutim, onda smo nali mrtvog mia zalepljenog na lepku
za pacove na sred sobe. Odmah smo napustili hotel.
35

2. Darya Guesthouse (jedini pristojan hotel u centralnom Tabrizu)

stari LP 152. str.
novi LP 115. str.

Lino iskustvo:
Soba za etvoro je kotala oko 4,5 e po oveku. Ne seam se da li je bio ukljuen doruak. Nije u
pitanju nikakav luksuz, ali sve je bilo isto. Toalet je bio uavac. Relativno blizu bazara. Poto
nije u pitanju klasian hotel ve vie guesthouse zgrada se zakljuava oko 23 h (ako ne greim) i
nije mogue kasnije ui. Vlasnik hotela je isa m tokom 70-ih godina bio bekpeker tako da u
odreenoj meri razume potrebe putnika namernika.

Kaan
1. Khan-e Ehsan (prema LP samo je jeftin dorm)
stari LP 229. str.
novi LP 150. Str.

Kerman
1. Omid Guesthouse (jedino jeftino)
u starom LP-u je stara adresa, gledaj samo novi
novi LP 228. Str.

Ahvaz
Ima 2-3 u novom vodiu.

36

EMBASSY OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Velenjak avenue, 9 th street, nr. 12
TEHERAN -19858 P.O.Box 11365-118
IRAN
Phone +9821 / 2241-25-69, 2241-25-70,
Fax: 2240-28-69
E-mail: serbembteh@parsonline.net
serbembteh@neda.net

Beleke o iranskom drutvu

Biti Iranac je isto to i biti Jugosloven. To je pokuaj stvaranja nacije kako bi se
osnaila drava. U stvarnosti sami Iranci u Iranu e se esto pre izjanjavati po
etnikoj pripadnosti. Takav utisak sam stekao. Najbrojniji su Persijanci (sebe zovu
Parsi), a zatim Azeri (sebe zovu Turcima, a jezik turski, inae su iiti za razliku od
svoje brae u Republici Turskoj). Pored njih treba navesti Kurde, Arape, Lore itd.
Prema onome to sam video rekao bih da su Persijanci umereno religiozni, dok
nacionalne manjine umeju da budu prilino konzervativne i religiozne. Meusobno
se ne vole mnogo. U Teheranu e priati protiv Azera, u Tabrizu (centar iranskog
Azerbejdana) protiv Persijanaca. U irazu ne vole preterano Arape (Arapi
naseljavaju delove obala Persijskog zaliva i deo prema Iraku, pokrajine relativno
blizu iraza). Niko u Iranu ne voli naroito stanovnike Teherana. Takoe, postoji i
lokalno rivalstvo izmeu Isfahana i iraza.
Persijanci su najvea etnika zajednica, a druga po veliinu su Azeri. Nekada je ceo
Azerbejdan bio u okviru Persijskog Carstva. Meutim, tokom 19. Veka Rusi su
zauzeli tkzv. Ruski Azerbejdan koji je kasnije postao Republika Azerbejdan. Deo
Azera se potajno okuplja oko panturske ideje odnosno oko ujedinjena sa Republikom
Azerbejdan ili Republikom Turskom. Ipka, ni jedni ni drugi h nee. Republika
Azerbejdan ih ne eli jer nee da dele velike reserve nafte i gasa a siromanim
sunarodnicima (a I kome treba rat sa ogromnim Iranom) dok Turcima vie odgovara
slobodno trite sa velikim i prilino mnogoljudnim Iranom neko jo jedna u nizu
siromanih pokrajina. 90% jezika Azera koji ive u Iranu I Azerbejdanu je isto, sa
tim das u Azerbejdanci uveli oko 10% rei ruskog porekla. Meni su rekli da Azeri
razumeju bar 50% turskog kojim se govori u Republici Turskoj. Ipak, iranska drava
podstie korienje farsi (dosta rei iz farsija je ulo u azerski jezik u Iranu). Tako, da
Azeri u Iranu priaju svojim jezikom meusobno, ali mnogi od njih ne znaju da njime
piu. Nisam siguran ni da li se azerski izuava u kolama. Samom jeziku Azera za
37

pisanje vie odgovara latinica nego persijsko pismo. Svake godine Basii spreavaju
godinje nacionalistike proslave Azera u zamku Babak (zamak veoma vaan za
kolektivno seanje Azera koji se nalazi Bogu iza tregera u irasnkom Azerbejdanu).
Prosto okue zamak I spreavau bio kakvo okupljanje. Za istoriju Azeri su veoma
znaajni. Safavidi (16-18. Veka, koji su uvrstili iitski islam i stvorili Isfahan) i Kaari
(19. vek, dinastija pre Pahlavijevih) su bile poreklom turske dinastije. I sam vrhovni
voa ajatolah Ali Hamnei je Azer sa oeve strane, ali sebe smatra Persijancem.
Pored Arapa od lokalnog stanovnitva naroito nisu omiljeni Avganistanci i Baluci.
Zbog ratnog vihora u njihovoj zemlji u relativno mirnom i prosperitetnom Iranu ivi
bar oko million avganistanskih izbeglica. Prosean Iranac ih posmatra kao to
prosean Srbin posmatra Ciganina. To se lako moe uoiti kada Avganistanci trae
produenje boravinih viza. Inae, jedan deo Avganistanaca govori jednim
dijalektom farsija darijem. Ipak, neki Iranci poteno istiu da su Avganistanci
izgradili Iran. Za tako mizernu zaradu obian Iranac nije spreman da provede radno
vreme na graevini.
U grupu neomiljenih spadaju i Balui, narod iz provincije Sistan Baluistan (mislm
da je ta provincija podeljena sa Pakistanom). Ovaj narod je prepoznatliv po narodnoj
nonji koju i danas nose (mukarci imaju pantalone prepoznatljivih irokih nogavica).
Donekle se i fizikim izgledom razlikuju od Iranaca. Mislim da pripadaju sunitima.
ele da ostvare autonomiju, a moda ak i nezavisnost. Poput Avganistanaca,
veoma su siromani i rade najgore poslove. Ljudi su naroito nepoverljivi prema
Balucima. Na primer, u VIP autobusu na liniji Kerman Jazd svi su dobili ae za
vodu, a na njih se niko nije obazirao kada su vodu iz automata pili rukama.
Nonja Balua:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/4/43/Shalwar_Kameez.jpg/220pxShalwar_Kameez.jpg
Kada je re o religiji Iranci su uglavnom muslimani iiti. Od hriana su najbrojniji
Jermeni.
Ono sto je zanimljivo jeste da nema poziva na molitvu koji paraju nebo kao to ih
ima recimo u sekularnom Istanbulu. Nema ni toliko mnogo damija. Vernici se
uglavnom mole u terminima iskljuivo rezervisanim za vernike. Tim molitvama
turisti ne mogu prisustvovati.
Iranska drava priznaje sve vere do proroka Muhameda zato to su to vere knjige.
Islam se nadovezuje na judaizam i hrianstvo. Zato je, na primer, ispovedanje
hrianstva dozvoljeno, ali bahaizam nije. Neki od Iranaca su mi ak rekli da je bahai
religija nastala kao plod britanskih tajnih slubi u 19. Veku. Ko e ga znati. U svakom
sluaju poto je bahaizam nastao posle proroka Muhameda on je zabranjen. Koliko
znam za pripadnost ovoj religiji propisana kazna je smrt (ili neka blaa, ipak
okrutna).
38

Prema njihovim zakonima nije mogue promeniti veru i prei iz islama (iitske
varijante) u recimo hrianstvo ili zoroastrijanizam. Ko to uini prema zakonu ga
eka smrt (da li se tako neto primenjuje ili je sada kazna blaa ne znam). Ali, zato
zakon ne brani vernicima drugih religija da preu u iitsku. Zabranjeno je i sklapanje
brakova izmeu pripadnika razliitih religija. Ukoliko se na taj in neko odlui mora
da to uini u inostranstvu i nikada se vie ne vrati u Iran. Zaboravio sam da pitam
da li je mogue da suniti i iiti mogu meusobno da sklope brak.
Iako odnos izmeu Irana i Izraela ne postoji Iran eli da sravni Izrael sa zemljom
(zovu ih okupirana Palestina) prava Jevreja u Iranu su zagarantovana. Kao i
pripadnici drugih manjina imaju zagarantovanu mesto u Medlisu (iranska
Skuptina).
Iranski predsednik mora biti iit po Ustavu.
Reformisti uvek pobeuju na severozapadu (koji nastanjuju Azeri i Kurdi) i jugoistoku
(Balui).
http://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_presidential_election,_2005
http://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_presidential_election,_2009
Koliko je meni poznato suniti nemaju svoju damiju u Teheranu i lokalne vlasti stalno
odbijaju da izdaju dozvolu za gradnju.
Glavni religijski centri su Mahad i Kom. Grad koji predstavlja najvei iskaz moi
Islamske Republike je Isfahan.
Persijanci govore farsijem. To je zvanini jezik Irana. Veliki broj Avganistanca govori
darijem koji se smatra dijalektom farsija. Za jedan od dijalekata vai i jezik Tadika
koji vai za zvanini jezik Tadikistana. Srodni jezici farsiju su: kurdski (koji nije
jedinstven), patu (jezik kojim se govori u istonim i junim krajevima Avganistana),
baluki jezik i neki drugi.
Mladi farsi sve ee piu latinicom. To je naroito izraeno priliko pisanja SMS
poruka. Vlasti da bi postakle korienje persijskog pisma uvele su pravilo da poruka
pisana latinicom kota dva puta skuplje od one pisane persijskim pismom. Meutim,
za poruku pisanu persijskim treba 3 puta vie karaktera pa se opet vie isplati pisati
latinicom. Ipak, ovo nisam sam proverio. Nisam poslao ni jednu poruku.
Ono to nikako ne treba rei Irancu jeste da je Arapin. Persijanci nisu Arapi. To je
velika uvreda. Isto tako njihovo pismo nije arapsko, ve persijsko. Konji nisu arapski
ve persijski ili u najboljem sluaju persijsko arapski. Jedino ime koje koriste je
Persijski zaliv, nikako Arapski to se moe videti na nekim (zapadnim) mapama.
Ipak, eleo bih da napomenem da oni ne poriu arapksi identitet. I dalje se u Iranu
jede falafel, na stolu se moe videti salata tabule, koriste mnoge rei iz arapksog
39

jezika i dr. Meutim, Iranci neke stvari smatraju kao deo njihovog kulturnog
identiteta i od toga nikada nee odustati.
Iranci su kao ljudi sjajni. Sve ono to prikazuju o njima na satelitskim kanalima su
velike predrasude. Toliko su gostoprimljivi i predusretljivi da to u nekom trenutku
postane naporno i neprijatno. Zbog izolovanosti zemlje turisti su prava retkost
(naroito sada) i privlae veliku panju. Na primer, kada smo stigli u Tehran ili smo
Ferdosi ulicom i u nekom trenutku policajac koji je uvao Nacionalnu banku Irana
nas je pozvao da preemo ulicu. Mislili smo da e da nas legitimie, a on je u stvari
hteo da pria sa nama. Poeleo nam je dobrodolicu u Iran, pitao nas je odakle smo,
da li nam neto treba itd. I tako te stalno neko zaustavlja na ulici, pita. Njima je ast
i neka vrsta prestia da budu u drutvu stranca. Isto tako deava se da u nekom
gradu naie na Irance iz neke druge provincije i onda se oni interesuju da li e
otii u njihovo rodno mesto. Tako je, na primer, kada smo bili u Isfahanu, jedna
devojka bar 15 minuta pokuavala da nas nagovori da odemo do grada Koma, gde
ivi. Sretali smo Irance koji su bili toliko dobroudni, da je njihovo ponaanje u
nekom trenutku prelazilo u naivnost. Naravno, postoje i lisice poput nekih taksista
(ali i ovde je bolje nego u drugim zemljama) i meu trgovcima u bazarima.
Uglavnom, nije dalkeo od istine da je za Irance gost dar od Boga.
Prema mom miljenju najliberalniji gradovi u zemlji su Severni Teheran, iraz i
gradovi na Persijskom zalivu poput Buera. Kada bi u Iranu dolo do nekih politikih
promena u tim gradovima bi ljudi prilino brzo poeli da prilagoavaju svoj nain
ivota onome u Evropi. Severni Teheran je najbogatiji deo zemlje, a tamo gde je
novac, tu su i svakakva zadovoljstva koja su prema islamskim zakonima nelegalna ili
se smatraju moralno nepoeljnim. iraz je ahov grad zbog blizine Persepolisa, a
gradovi na Persijskom zalivu su zbog luka, moreplovaca i stranaca uvek bili
liberalniji. Da se razumemo, i u tim gradovima postoji verska policija, Basii
(islamski dobrovoljci) itd. koji brinu o moralu, piu kazne, hapse i sl. ali samo
stanovnitvo je prilino oputeno kada ih bolje upozna. Tokom naeg boravka u
Iranu nismo imali ni jedan problem. Nisam ni jednom video versku policiju, a
upoznao sam samo jednog Basia od 18 godina koji je bio kausurfer. Basi i pored
toga to je bio religiozan, bio je veoma poten i drueljubiv. ak mogu da kaem da
smo mi prema njemu bili nepoteni zato to nismo uspeli pre da se naemo sa njim.
Iranci znaju za rat u Bosni (nisu mnogo upueni u sukobe na Kosmetu i kasnije
bombardovanje) i deavalo nam se prvgo dna u Teheranu da nam kau: Bosnia,
Srebrenica. I onda bi prelazili prstom preko grla kao znak za klanje. Ono to je u
tome bilo udno jeste da bi se pri tome smejali. Nita nam nije bilo jasno. Pitali smo
domaina u Teheranu ta im to znai. Rekao nam je da je njihova vlast prikazala rat
u BiH malo drugaije. Njihova verzija je opisala rat kao ustanak ugnjetavane
muslimanske veine protiv krvolone vladajue hrianske manjine. Nisu ulazili u
detalje vezane za raspad zemlje i sl. Isto tako Bosnu su prikazali kao geografski
mnogo veu teritoriju. Dakle, sve je bilo vezano za propaganda. Ipak, Persijanci nisu
40

doivljavali taj sukob lino. Sa druge strane, Azeri (turci iiti) na severozapadu su u
tri navratu naem drugaru (isto Azer) govorili da smo mi inili pokolje u Bosni, a da
se sada slobodno etamo po Iranu. Azeri su to doivljavali mnogo linije (mnogi
Azeri se koluju u turskoj I kriom gledaju turske satelitske kanale, pa je moda I to
razlog). I onda sam morao da mu pojednostavljeno objasnim ta se tamo desilo
poto nas on je svaki put verbalno branio. Naravno, neke stvari sam morao da malo
izmenim I umekam zato to se iz tih rasprava verovatno ne bih izvukao ni posle
nekoliko dana. Dodao, bih da nam ni u jednom trenutku niko nije pretio, da su ak i
kada su njihovim sunarodnicima govorili protiv nas prema nama direktno svi bili
prijatni. Nije nam falila ni dlaka sa glave. Takvi sluajevi su velika manjina u
poreenju sa brojem ljudi sa kojima smo se mi tamo upoznali. Ni na jednom
putovanju nisam razgovarao sa veim brojem lokalaca.
Deavalo nam se tu i tamo (veoma retko) da nam prie po neki stariji ovek iskreni
potovalac druga Tita. Moda je ak bio simpatizer sada zabranjene i unitene
komunistike Tudeh partije. Tako nam se neto desilo dok smo etali bazarom u
Tabrizu. Sat do dva smo mi apatom priali o svemu to se deavalo kod nas, Titu,
Jugoslaviji.
U Iranu kao i u svakoj drugoj zemlji postoje tajkuni (iako su zvanino svi predstavnici
vlasti skromni, najvei tajkun je bivi predsednik Akbar Haemi Rafsanani),
narkomani (za distribuju droge kazna je smrt, ali Avganistan je blizu), alkoholiari,
sponzorue i sponzori (ili kako ve), prostitucija, trgovci orujem itd. Treba ga
posmatrati kao svaku drugu zemlju, sem to zbog erijatskih zakona sve mora biti
prikriveno. Koliko sam proitao grad poznat po prostituciji u Iranu je sveti grad Kom
u kome je roen Imam Homeini (mislim da je tu fora da je smetaj za uenike
mederesa besplatan i da se to zloupotrebljava). Grad poznat po narkomanima je
Kerman, na istoku Irana. Ako neko eli da vidi, iransko izigravanje neka ode u
hotel Abas u Isfahanu. Opijum i marihuana se bez nekih veih problema mogu
kupiti u bilo kom gradu. Isto vai i za alkohol. Vei je problem pronai iranski aj i
kavijar nego takve stvari.
Alkohol je zabranjen. Meutim, dozvoljena je njegova konzumacija meu manjinskim
etnikim zajednicama. Na primer, hrianima i Jevrejima je dozvoljeno da
konzumiraju alkohol ukoliko u njihovom drutvu nema NI JEDNOG muslimana. Mislim
da se time kako e taj alkohol nabaviti niko nije bavio. U Teheranu postoji Jermenski
klub gde je ispijanje alkohola dozvoljeno (ene kada uu skidaju hidab), ali je
muslimanima pristup zabranjen.
Homoseksualnost je zabranjena. Prema njihovim njihovim zakonima (erijatsko
pravo) takvo ponaanje je devijantno i kanjava se smru.
U ovom trenutku islamska vlast pokuava da priblii Persijance Arapima, pa su tako
arapska imena poput Alija, Huseina, Muhameda sve ea. Ona su skoro u znaajnoj
41

meri potisnula ona tradicionalno persijska poput Kirua (Kir), Dariua (Darije) itd. Cilj
islamske vlasti je da proiri svoj oblik islama na ostale muslimanske zemlje koje su
preteno sunitske. Glavni protivnik u ovoj politici je jo konzervativnija sunitska
zemlja Saudijska Arabija u ijoj naftom bogatoj istonoj provinciji ivi veliki broj iita.
iiti su veina jo u Azerbejdanu, Iraku i Bahreinu.
ene prema zakonu moraju da nose hidab. Meutim, to nije vie toliko striktno, pa
tako Iranke skoro po pravilu nose vei deo kose otkriven ili nose maramu koju
pridrava samo puna. Isto tako ene moraju da nose mantile da se ne bi videle
grudi, zadnjica itd. Na televiziji voditeljke uvek u potpunosti kosu pokrivaju
maramom. Iako je zakonom propisano da mukarci ne smeju da nose pantalone
krae od visine kolena, u stvarnosti svi nose patalone ili farmerke. Samo sam video
jednog stranca u Tabrizu i jednog Iranca na nekoj tvravi da nose bermude. I
naravno svi su gledali u njihove noge. Mukarci se kupaju u orcu za kupanje. ene
se kupaju obuene, a negde pokuavaju da im uopte zabrane kupanje na plaama.
Alkohol je zabranjen i predstavlja veliki greh. Prema njihovim zakonima manje je
bezazleno uivati u drogama nego piti alkohol. Koliko je meni poznato ako te tri puta
uhvate pijanog kazna je smrt. Sa druge strane i danas se potajno u irazu pravi vino
(prostor Irana je jedan od delova sveta gde se najranije pripremao alkohol). U
drugim delovima Irana se kriom pravi arak koji je u stvari neka vrsta vodke (iako
ima isto ime nema nita zajedniko sa istoimenim piem iz arapskih zemalja). Iranci
imaju izreku: Kupio sam alkohol od Jevrejina. To znai da je alkohol kvalitetan.
http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-18504268
U konzervativnijim porodicama sam uo da ne postoji izraz poput naeg iveli pri
zdravicama. Koliko sam razumeo nema ni kucanja aama. Oni zdravice povezuju sa
alkoholom. Dodue, zaboravio sam tako neto da pitam one liberalnije.
Smrtne kazne se izriu i za distribuciju alkohola, droge, prelazak iz islama u neku
drugu religiju (ali ne i iz druge rligije u islam), ubistvo, preljubu. Mislim i za silovanje.
Kao to sam ranije naveo droga je sveprisutna. O tome se ne govori, ali zbog blizine
Avganistana i Pakistana do kvalitetnog i za nae uslove jeftinog haia nije teko
doi. ak sam uo da oko 70% penzionera zbog tekog ivota s vremena na vreme
uiva u haiu (male penzije, teko ive). Na venanjima nomada (u Iranu ivi 2
miliona nomada) je sasvim normalno da se uiva u haiu. Na jednoj svadbi je 500
zvanica popuilo 1 kg haia. Proitao sam da se preko milion Iranaca smatra
narkomanima. Put od istoka preko Bama, Kermana, Jazda i dalje na Zapad se smatra
putem droge. Ima dosta bezbednosnih punktova.
Iranke su naminkane od jutra do mraka i zaluene su plastinim operacijama nosa.
Nekada sa ponosom nose flastere na svom nosu i vie nedelja nakon operacije. Taj
trend polako zahvata i mukarce. Iran je jedna od prvih zemalja u svetu po broju
plastinih operacija.
42

Iranke su lepe i nekoliko puta sam uo njihovo miljenje da one za razliku od

Arapkinja imaju identitet. Ono to esto odreuje njihovu lepotu jeste da li znaju da
urede obrve. Prirodno imaju spojene i guste obrve (to se moe videti na slikama iz
prethodnih vekova). Iako ranije o nije bio sluaj, danas veina devojaka ima
perfektno sreene nokte. Sa druge strane, iz meni nepoznatog razloga, mnogi
mukarci imaju prave kande na rukama.
Ono to je karakteristino za Iran je veliki odliv mozgova. Svake godine nekoliko
desetina hiljada obrazovanih, uglavnom mladih ljudi, napusti zemlju. U Iranu je
veoma teko upisati dravni fakultet. Privatni fakulteti su veoma skupi. S obzirom na
izolovanost zemlje ljudi dobro govore engleski. Mislim da, ako izuzmemo Beograd, u
proseku ga bolje govore od Srba. Mnogo bolje ga govore nego to ga piu.
Tokom razgovora sa Irancima smo shvatili da skoro svi prave iste greke. Recimo,
umesto street kau estreet. Uncle je onkel. Summer je somer.
Pokazati palac u Iranu ne znai niti da zeli da stopira niti da je neto dobro vec
srednji prst.
Nauite persijske brojeve. Razlikuju se u nekoj meri od arapskih.
Kockanje je zabranjeno.
Toaleti su uglavnom uavci. Nkada nema toalet papira ve je na raspolaganju samo
tu za pranje. Evropski toalet se moe videti u boljim hotelima. Ipak, za razliku od
Srbije toaleti su sveprisutni i esto ii nego na Balkanu. U svakom po pravilu
postoji teni sapun. Koliko se seam svaka damija ima toalet. Desilo nam se da
nam je neko postavio pitanje ta mislimo o njihovom obavljanju nude. Iranci svoj
nain posmatraju normom, kao to mi smatramo korienje toalet papira. Nama se
ak nekoliko puta desilo da nas kelner ili domain ponudi rolnom toalet papira kako
bi obrisali ruke nakon jela.
Veliki problem Irana je zagaenost. U Teheranu tokom zimskih meseci nekoliko dana
se zatvaraju kole i javne ustanove. Nije retko videti ljude u prestonici kako nose
hirurke maske preko lica. Najvei zagaivai pored industrije su pajkani (naziv
automobila), stari ponos iranske automobilske industrije iz vremena aha. Praktino
u iranskim gradovima sve glavne ulice imaju VEOMA LO kvalitet vazduha.
Iran je preteno pustinjska zemlja. Zato Iranci kada imaju neku vodu sprovode je na
jedno mesto i prave rajske bate tkzv. persisjke vrtove. Nacionalno cvee je lala (oni
ga zovu tulip). Posle Revolucije stilizovani tulip se naao na njihovoj zastavi i
predstavlja simbol muslimana iita. Inae, one trake izmeu boja na iranskoj zastavi
nisu nita drugo nego citat iz Kurana Alahu akbar. Ranije je simbol mnogih
persijkih dinastija bio lav to se moe jo uvek ponegde videti.
43

http://en.wikipedia.org/wiki/Persian_gardens
Zbog odbojnosti prema reimu dinastije Pahlavi danas niko u Iranu ne nosi kravatu.
Kravata je bila obavezna za pripadnike ahovog reima.
Nacionalna borilaka vetina je varzee pahlavani poznatiji kao zurkane (zurkane je mesto gde se
ova vetina veba). Pahlavani su sportisti. U prolosti je bio popularan polo, a dans je najpopularniji
fudbal. Inae, ve nekoliko puta sam proitao das u vlasti pokuavale da ogranie pristup enama
mestima gde se gleda fudbal na televiziji zato to mnogo psuju. Nisam siguran da li je dozvoljen ulazak
enama na stadione.

Prema mom miljenju glavnu re u kui ipak vodi ena. Mukarac je, pre svega,
zaduen da predstavlja porodicu u spoljanjem svetu. To je veoma znaajno
pitanje zato to Iranci cene porodian ivot. Ipak, danas mladi sve kasnije stupaju u
brak zbog promena naina ivota, ali i opteg siromatva. Neki od naih razgovora
sa iranskim porodicama su bili otprilike ovakvi. ena bi preko mua postavila sva
mogua i nemogua pitanja na farsiju. Najee se nama ne bi ni obraala.
Muevljev zadatak bi zatim bio da samo prevede ta pitanja na engleski. Pitanja su
bila raznolika: odakle smo, koliko planiramo da odtanemo, ta nam se svia i ne
svia u Iranu, da li smo oenjeni, ta smo po profesiji, koje gradove planiramo da
obiemo, da li bismo doli u njihov grad i obavezno ponuda da nas ugoste ako se na
to odluimo.
Basii (islamski volonteri) po pravilu imaju standardnu muku frizuru i urednu
bradu. Mnogi mukarci tako izgledaju, ali za basie je to obaveza. U svakom gradu
imaju damiju u kojoj se sastaju.
Jedina dinastija koju Islamska Republika smatra prihvatljivom je Zand dinastija koja
je vladala iz iraza. Mislim da su oni bili poreklom Lori. Njihove naslednike, dinastiju
Kaar Iranci smatraju za idiote, koji su samo mislili na seks (harem od preko 60 ena
je bio glavna zanimacija jednog aha iz ove dinastije), gubitnike (Rusi su ih porazili
nekoliko puta) i rasipnike (sagradili su neke od najlepih iranskih graevina za sebe
dok je narod jeo travu).
U Iranu postoji jedan zanimljiv obiaj. Zove se TAROF ili TARUF. Prema tom obiaju
svako MORA da ponudi 3 puta novac za neki proizvod ili uslugu. Prodavac IMA
PRAVO da 3 puta ODBIJE novac. Ako to uradi i ETVRTI put on je zaista hteo da vam
neto pokloni. Ako novac prihvati pre etvrtog puta, to je to tarof! Tarof postoji
kako ni jedan ovek ne bi bio omalovaavan zbog toga to je siromaan, da bi svako
mogao da ouva svoju ast i ugled. Ovaj obiaj se moe sresti u svakom segmentu
ivota Iranaca. ak i kada treba dati baki konobarima u restoranu, to se nama i
desilo. Kada smo bili, jednom priliko, ostavili napojnicu konobari su odbili. Kada smo
pokupili novac i hteli da odemo, oni su uzbueno pojurili za nama. To je bio tarof.
Neto slino se moe desiti i u taksiju.

44

Kada ljudi kau death to America, mislim da to death je toliko svakidanje da je

izgubilo pravi smisao. Ipak, su imali istke i ratove. U ratu sa Irakom poginulo je
milion Iranaca. Mislim da to death to... ima otrinu kao kod nas neka svakidanja
psovka ili neto slino.
U kuama se bez izuzetka moraju izuti cipele. U kupatiima se koriste najee plave
gumene papue. Nikada niam video da ih bilo ko koristi za neto drugo. Takoe,
Iranci ne koriste kade ili tu kabine ve se tuiraju na ploicama.
Iranci, delove oko volana i ispred zadnjeg stakla poput Arapa tite vetakim i
prirodnim presvlakama od Sunca.
Ima dosta propagandnih bilborda, ak vie nego komercijalnih. Neki nose moralne i
lepe poruke, a drugi su tipa death to America, death to Israel. Mnogi prikazuju
muenike i ajatolahe. Isto tako svuda su kutijice koje su u prvo vreme bile
namenjene za pomo verskoj fondaciji koja je pomagala porodice nastradale u
Irako-iranskom ratu. Poto je prolo dosta godina nisam siguran da li i Iranci znaju
kako se ta pomo koristi. Ipak, i danas dosta ljudi daje priloge. Kutijice su plavo-ute
boje.
Mnogi Iranci danas kritikuju svoju vladajuu garnituru. Od onih ljudi koje smo sreli to
je inila velika veina. Najvei broj njih ne vole sadanjeg predsednika
Ahmadinedada, ali neki idu daleko pa su i protiv samog vrhovnog voe Hamneija i
Islamske Republike. Uglavnom, u trenucima kada kritikuju vlast ljudi se trude da
budu obazrivi. Tada se ponaaju kao da zidovi imaju ui. Najvei protivnici reima su
studenti. U irazu smo mogli da vidimo veliki broj parola protiv sistema. Ipak,
preporuujem da se takvi razgovori izbegavaju sve do trenutka kada ste potpuno
sigurni kakvo je stanovite vaeg sagovornika.
Sa druge strane, neki Iranci (nepravedno) veliaju vladavinu aha Mohameda Reze
Pahlavija. Neki ak i tajno prelaze u zoroastrijanizam (stara persijska religija)
vezujui svoje probleme za danas dominantnu religiju i politiku. Istina je neto
drugaija. Mnogo je ljudi patilo i za vreme aha. Beda je i tada bila sveprisutna. U
sutini, i kod nas postoji neto slino (sve je za vreme kralja bilo bolje)...
Klima u Iranu se razlikuje. Na Persijskom zalivu su zime prijatne, a ostali deo godine
pakleno topao uz visoku vlanost (klima kao u Emiratima). Naravno, temperture su
najvie tokom leta. Centralni Iran ima preteno pustinjsku klimu (blage zime i topla,
suva leta; malo padavina). Deo oko Tabriza, Teherana i planinski delovi imaju hladne
zime sa snegom i veoma topla suva leta (odnosno imaju 4 godinja doba uz visoke
temperature). Provincije u okolini Kaspijskog mora (za Gilan sam siguran) imaju
koliko se seam neto nie temperature, ali uz veliku vlanost i dosta padavina
(proitao sam negde da kia u Ratu pada oko 300 dana godinje).

45

U javnosti nikako ne treba pruati eni ruku. To je izraz nepotovanja. Sa druge

strane, ena moe da prui ruku mukarcu. Dva puta nam se desilo da se eni
bukvalno trese ruka kada nam je pruala ruku. Ne znam da li je zbog toga to smo
stranci ili nikada nije pruala ruku nekome ko joj nije roak odnosno srodnik.
U javnosti je zabranjeno ljubljenje ili bilo kakvo drugo intimno dodirivanje.
Nakon Islamske revolucije, Medlis (iranska skuptina) je doneo zakon prema kome
se devojica mogla udati sa 9 godina. Reformisti su uspeli tokom mandata
predsednika Katamija da pomere tu granicu na 13 godina.
Devojice i deaci idu u razliite smene u kolama. Isto tako je na fakultetima. Na
fakultetima ne postoje zajednike kantine ili studentsi klubovi. Strancima je
zabranjen ulazak na univerzitete. Fakultete pohaa vei broj ena nego mukaraca.
Sa druge strane. Daleko je vie zaposlenih mukaraca.
Seks i intima su zanimljiva tema. Na neki nain tabu, ali opet i tih 75 miliona Iranaca
sa (za nae uslove) velikim prirodnim priratajem su nekako morali da nastanu.
Momak i devojka ne bi trebalo da se dre za ruke (mada to svi ine). Verska policija
ima pravo da te uhapsi ako se eta sa devojkom i odvede te u pritvor. Zatim sledi
poziv roditeljima sa pitanjem da li odobravaju tvoju vezu. Seks pre braka je
zabranjen, ali ga mladi naravno upranjavaju. U konzervativnijim sredinama (u njih
spadaju i Isfahan i Tabriz) oevi erkama esto brane da izlaze same ili sa drutvom
posle 21h. Upoznali smo devojku koja ima 31 godinu, zavrila je faks, ivi u velikom
gradu i otac joj ne doputa da bude sama napolju posle tog vremena. Ali, opet smo
u jermenkoj etvrti Isfahana videli tinejdere kako se slobodno muvaju na ulici.
Poto nema klubova i sl. neke situacije koje se kod nas ne koriste u te svrhe poput
posete hipermerketima, parkovima, muzejima i drugim mestima kod njih su
legitimna mesta za upoznavanje. Bili videli. I naravno, i liberalni mladi Iranci i
Iranke razgovaraju meusobno otvoreno o seksu i svemu ostalom. To su nam
potvrdili oni koji razumeju farsi. Bitno je samo da sve to bude , tiho, daleko od
oiju javnosti.
Po pravilima u javnosti ne bi trebalo da budu vieni mukarci ene koji nisu srodnici.
Ipak, to je sasvim u redu u restoranima i drugim javim mestima. Valjda zato to tu
uvek neko moe da kontrolie.
U teheranskom metrou prvi vagon je iskljuivo rezervisan za ene (moda i
poslednji?). ene mogu da uu i u sve druge vagone. U gradovima je uglavnom
zadnji deo autobusa rezervisan za ene. U vozovima i ene i mukarci koriste iste
toalete. Isto tako ene i mukarci koji nisu roaci mogu da budu u istom taksiju. U
meugradskim autobusima ene bi po pravilu morale da sede same ili sa drugim
enama (sem ako mukarac nije roak; pretpostavljam da se to kri).

46

Zanimljivo je da postoji institucija probnog braka sa kojim moraju biti saglasni

roditelji. Pre nego to se stupi u ovaj oblik zajednice veza mora da se ozvanii u
damiji. Zatim, se sve odvija kao i u samom braku dok suprunici ne utvrde da li su
jedno za drugo.
Zbog nematine drava sve ee organizuje grupna venanja na prigodne datume.
Koliko sam razumeo mukarac ima mnogo vea prava od ena pred sudom.
Iranski gradovi su znanto bezbedniji od evropskih. Ipak, neke od Iranki su nam rekle
da nije dobro da ene idu same nou teheranskim ulicama. Bilo je silovanja. U kojoj
meri je to izraeno ne mogu da napiem. Nisam tako neto video. To vai samo za
Teheran.
Ljudi iz Kermana (Kermani) se smatraju za najgostoljubivije. Stanovnici iraza
(irazi) su uvek eljni provoda, nasmejani i ini mi se nemarni. Za one iz Isfahana
(Isfahani) se smatra da su trgovci odnosno proraunati. Tehrani su uvek zauzeti i
malo ih ko voli (Teheran je ipak najvei). Mukarci iz Tabriza smatraju svoje ene
najlepim u Iranu, a ja bih ih sve opisao kao konzervativnije od drugih delova Irana
(retko koja ena iz okoline Tabriza e u bilo kojoj situaciji pruiti ruku mukarcu,
naroito ne strancu to Persijanke ine). Stanovnitvo Gilana se uglavnom bavi
poljoprivredom i prilino umeju da budu neposredni, ponekad i nekulturni. Na
primer, na recepciji u hotelu na Kaspijskom moru recepcionarka je istovremneo
priala sa nama i akala zube. Sve to sam napisao i jeste i nije istina. Mada to
Iranci priaju jedni o drugima.
Iranska drava vodi aktvinu kontrolu raanja (koliko se seam kondomi domae
proizvodnje mogu da se kupe, a moda se i dele besplatno). Iran ima i jednu od
najboljih programa za podrku i leenje zavisnika od droge.
U Iranu je na snazi prilagoeni zoroastrijanski solarni kalendar. Kao poetna godina
uzeta je godina Hidre (prelaska Muhameda iz meke u Medinu). Nova godina
(nuruz) poinje 21. marta. Kalendar ima svoje mesece iji poetak i kraj ne
odgovaraju naim mesecima. Ipak, omladina i oni koji se protive reimu koriste
nezvanino svetski (hrianski) kalendar.
Jedina plovna reka u Iranu se zove Karun i nalazi se na zapadu zemlje. Snabdevanje
vodom zavisi od planinskih izvora i (nekada) kanata, starih tunela za dopremanje
vode.
Autobusi (tu pre svega mislim na VIP) su bolji od evropskih, a vozovi su na nivou
onih u Istonoj Evropi. I jedni i drugi su jeftini. VIP autobusi kotaju oko 1 e za 100
km, vozovi su neto skuplji. eleznike i autobuske stanice su uglavnom ureenije

47

od balkanskih.

Iran, regionalne i svetske sile

Iako nekada i sam svestka sila, Iran se poslednjih decenija bori za regionalnu
prevlast sa Saudijskom Arabijom i nekada Irakom (za vreme Sadama Huseina). U
budunosti se moe oekivati i rivalstvo sa Turskom. Sa Saudisjkom Arabijom je
iskljuivo zbog odnosa izmeu iita (manjina u islamskom svetu) i sunita (veina). U
Istonoj Saudijskoj Arabiji koja je bogata naftom ivi veliki broj iita. ak mislim da
su oni u tom celu zemlje veina.
Rivalstvo sa Irakom je bilo izraeno zbog razlike Arapi Persijanci, zbog odnosa
sunita i iita (veina u obe zemlje, ali su sve do pada Sadama Huseina Irakom
vladali suniti) i zbog toga to u delu Irana bogatom naftom ivi znaajna arapska
manjina (koja je odana Iranu). Tu ne treba zaboraviti ni mali iraki izlaz na Persijski
zaliv koji bi mogao da se proiri, na primer, pobedom u ratu nad Iranom.
Sad malo o svetskim silama. Iran je u prvo vreme ugroavala carska Rusija. Vojske
Romanovih su u nekoliko uspenih ratova uspele da izbace Irance iz njihovih
tradicionalnih teritorija na Kavkazu. Tako je vremenom nastala Republika
Azerbejdan (nekada ruski Azerbejdan) i Jermenija ako ne greim. Ruski uticaj je
kasnije postao jo snaniji, pa su to carske to sovjetske vojske upadale u Severni
Iran u nekoliko navrata. Poznato je i veliko rivalstvo (tzv. Velika igra) izmeu carske
Rusije (kasnije i Sovjetskog Saveza) i Velike Britanije koje se, u nekoj meri, iskazivalo
u
Iranu.
Britaniju su Iranci u prvo vreme gledali sa simpatijama, a kasnije sa prezirom. Prve
znaajnije odnose Velika Britanija (tada jo uvek samo Engleska) je uspostavila
tokom vladavine aha Abasa I Velikog iz dinastije Safavida. Tome su znaajno
doprinela braa irli. Persijski ah je eleo da iskoristi Englesku kako bi smanjio
uticaj Portugala tada znaajne sile u Persijskom zalivu. Kako je snaga Persije slabila,
uticaj Velike Britanije je rastao i ona je dobijala velike koncesije u trgovini sa i u
samom Persijskom Carstvu. Kasnije je ekonomska premo prerasla i u politiku za
vreme loe vladavine dinastije Kadar (moe i Gadar, na persijskom se izgovara
Kaar). Nakon Prvog svetskog rata i propasti Rusije Romanovih Iran je u potpunosti
bio preputen Velikoj Britaniji. Da bi mogla da ostvari svoje interese ona je pomogla
ahu Rezi (Kanu) Pahlaviju da doe na vlast i osnuje dinastiju Pahlavi 1925. godine.
Najvaniji interes Velike Britanije je bio onaj vezan za naftu. U provinciji Kuzestan je
poetkom 20. veka otkrivena nafta i Veilka Britanija (veinski vlasnik) i Iran
(manjiski vlasnik) su osnovali Anglo iransku naftnu kompamiju (kasnije British
Petroleum). Najvea, rafinerija u to vreme u svetu je bila u Abadanu, na jugozapadu
Irana. Sve kljune pozicije u firmi su drali Britanci, kao i najvei deo prihoda od
48

nafte. Ipak, Iranci su vremenom eleli veu kontrolu nad svojim resursom. Pored
toga Britaniji je smetalo i pribliavanje Reze aha nacistikoj Nemakoj. Sve je to
navelo Britaniju da 1941. godine natera aha Rezu da ode u izgnanstvo gde je i
umro. Tada je na presto doao mladi Mohamad Reza Pahlavi, poslednji iranski ah.
Novi monarh je potajno prezirao Britaniju (jedan od razloga je bilo i njihovo
ophoenje prema njegovom ocu). Ipak, saraivao je sa njima. Poto je vladao kao
apsolutista bila mu je potrebna njena podrka. Britanija je imala presudan uticaj u
Iranu sve dok 1952. godine Mohamad Mosadek, nacionalistiki premijer, nije
pokuao da ustavno ogranii vlast aha i jo vanije nacionalizuje iransku naftnu
industriju. Nakon to je to uinio, Velika Britanija se obratila za pomo Sjedinjenim
Amerikim Dravama. MI6 i CIA su zajedniki organizovale jedan od prvih
intervencionistikih dravnih udara tokom Hladnog rata i iz drugog puta sruile
Mosadeka. Od tada do Revolucije Amerika je bila glavni zatitnik Irana. Cela
operacija je izvedena iz podruma amerike ambasade u Teheranu i zato su 1979.
godine iranski revolucionarni studenti simbolino upali u ambasadu i uzeli taoce.
Zbog loih iskustva sa Britancima prosean Iranac i dan-danas u nekim dogaajima
vidi zaveru svetskih sila iako takva pretnja ne postoji. Kritika takvog razmialjanja
obinih ljudi je izneta u moda najboljoj iranskoj knjizi druge polovine dvadesetog
veka (koja je prerasla 1976. godine u seriju) My uncle Napoleon pisca Iraa
Pezekada. Tog oveka i danas obini ljudi tapu po ramenu i govore mu: Hvala ti
to
si
nam
otkrio
istinu.
A
on
je
uradio
potpuno
suprotno!
http://en.wikipedia.org/wiki/My_Uncle_Napoleon
ahu je iz istorijskih razloga vie odgovarala saradnja sa Amerikom. I sam dravni
udar (u koji on direktno nije bio ukljuen) pokazao mu je ko je sada glavna sila.
Saradnja sa SAD je bila i potenija, Amerika mu je u mnogim momentima bila iskreni
prijatelj i davala veu mogunost za delovanje. U svakom sluaju SAD su ostale
verni
ameriki
prijatelj
sve
dok
je
bio
na
vlasti.
Od Revolucije do danas nove islamske vlasti su saraivale sa (tajno ili javno) ili se
suprostavljale svim vanim svetskim faktorima.

Privreda
Najvaniji iranski proizvodi su sirova nafta i gas. Zbog oteenja tokom Irako
iranskog rata nekada uvene rafinerije nisu u stanju da prerade naftu ni za
sopstvene potrebe. Drugi izvozni proizvodi su persijski tepisi, afran (regija u kojoj
se proizvodi se nalazi na istoku u blizini Mahada i tu se gaji veliki deo svetske
proizvodnje). Od vanijih izvoznih proizvoda se mogu jo navesti pistai, aj i kavijar
(poslednja dva se retko moku kupiti u samom Iranu). Tokom devedesetih i poetkom
49

novog milenijuma automobilske kompanije iz Francuske i sa Dalekog istoka su

izgradile fabrike koje su proizvodile uglavnom neto starije modele.
Iran ima druge najvee rezerve gasa na svetu i etvrte nafte.
Glavni ekonomski centar je Teheran. Poto je drava centralizovana svi prihodi od
nafte se slivaju u prestonicu.
Najvaniji civilni aerodromi su u Teheranu i irazu. Najvaniji transportni vor se
nalazi u Teheranu. Najbolje pruge su ka Mahadu i Tabrizu. Bandar Abas je najvea
luka. Najznaajnija letovalita se nalaze na ostrvu Ki (to letovalite treba shvatiti u
iranskom smislu).

Persijski tepisi
Za izradu tepiha se koriste vuna, svila i pamuk. U zavisnosti od materijala koji se
koristi u izradi tepih ima veu vrednost kada je nov ili kada je ve upotrebljen. Ne
seam se tano ovog dela.
U iranskoj kulturi i svakodnevnom ivotu tepih ima veliku ulogu. Prvi tepisi su nastali
u vreme dok su Persijanci jo uvek bili nomadi. Tepih je jedna od stvari koja im je
bila neophodna. Bez ostalog nametaja su nekako mogli da se snau. Tepih je po
svojoj prirodi praktian. Na njemu se moe sedeti, spavati, jahati, moliti, jesti, mogu
se voditi dugi razgovori. On moe biti poklon. Moe biti i jedini nametaj u kui. I
ono to je bitno lako je prenosiv. Samo ga spakuje i moe da krene dalje. To su
ba nomadi i radili. Leti su provodili na hladnom, u planinama, a zime u toplijim
krajevima. U svakom sluaju tepih je zauzimao i zauzima znaajno mesto u ivotu
Iranaca. Dobar persijski tepih je zato skup i moe biti samo runo izraen. Najvei
izbor i najbolji kvalitet tepiha se moe pronai u Isfahanu.
Dobri persijski tepisi mogu biti i neto jeftiniji ako su nastali prepravljanjem odnosno
spajanjem ouvanih delova pohabanih tepiha. Isto tako zanimljivi tepisi su tkzv.
tae, tepisi koji su meavina tepiha, ilima i veza. Isto tako mislim da u Srbiji ni
jedan persijski tepih ne bi mnogo trajao zato to mi u naim domovima hodamo
obuveni.
Moda i najvanija podela tepiha je ona na gradske i nomadske. Gradski su oni
starinski tepisi koji se mogu videti u naim domovima. Njih izrauju majstori nakon
to plan tkanja iscrtaju na papiru. Sve to se prikae na tepihu je usmereno ka
njegovom centru koji je predstavlja Alaha, poetak i kraj svega u islamu.
Razliiti su nomadski. Njih kao to im ime kae izrauju nomadi (moda i ne samo
50

oni) bez pravog plana, iz glave. Oni se razlikuju od provincije do provincije po

bojama i motivima. Na primer, one koje se nalaze na istoku zemlje prikazuju ak i
opijum iako je on zvanino zabranjen. Iako nisu deo persijskih tepiha, zanimljivo je
spomenti avganistanske tepihe na kojima su prikazani ratni motivi: bombe, tenkovi,
avioni.

Iran i CS
CS dobro funkcionie u Iranu. Iranci su jedni od onih naroda koji smatraju da je gost
dar od Boga (ili sa neba). Ipak, postoje razlike i meu njima. U Teheranu (naroito
severnom delu grada) se najmanje trude da bi to u gradovima poput Jazda ili
Kermana (najgostoljubiviji ljudi u Iranu) gostoprimstvo prelo svaku granicu razuma.
Naravno, kada vie od dve osobe trai smetaj tee ga je nai. Isto tako, kada trae
dva mukarca itd. Treba imati u vidu da je u Iranu trenutno velika ekonomska kriza i
da su mnogi mladi ljudi bili primorani da napuste stanove koje su iznajmljivali i vrate
se svojim roditeljima. CS je zvanino zabranjen u Iranu, ali na tu zabranu retko ko
obraa panju. Dobro je zbog domaina, ako vas neko pita na ulici gde ste odseli
navesti ime nekog hotela, a za domaina da ste ga, na primer, upoznali na ulici pre
sat vremena kada ste ga zamolili da vas slika (to i nije tako retka pojava u Iranu zato
to Iranci vole strance).
Takoe, u Iranu je normalno u kom god da si gradu da podigne ator. I sami Iranci
to vekovima rade kada nemaju novca. U irazu se takvi atori podiu kod Vrata
Kurana i u blizini Glavne autobuske stanice.

Jezik
Irancima mnogo znai ako stranac zna po neku re farsija. Dobro je znati i osnovne
rei turskog (azerskog), kurdskog itd. ako idete u te krajeve. Evo nekoliko farsi rei:
salaam (zdravo)
mersi (hvala)
motoakeram (zahvaljujem)
hub (dobro)
hubam (dobro sam)
hejli hub (veoma dobro),
man az Sirbistan hastam (ja sam iz Srbije)
engelisi (engleski)
farsi (persijski),
man turist hastam (ja sam turista)
51

baladam (znam, u smislu znati jezik, obiaje, istoriju i drugo to se ne smtra

materijalnim)
engelisi baladam (znam engleski)
engelisi baladnistam (ne znam engleski)
engelisi
Engelisi baladid? (uz intonaciju, Da li govorite engleski?)
farsi baladam (znam tj. govorim farsi)
farsi baladnistam (ne govorim farsi)
je kami (malo)
farsi je kami baladam (malo znam farsi)
bebakhid (izvinite, slovo KH je to grleno H kao u arapskom)
honom (gospoa)
okho (gospodin)
na (ne)
bale (da)
Haletun etore (kako si)
khodahafez (zbogom, mislim da se koristi kao kod nas dovienja)
motovae nemiam (ne razumem)
hohemikonam (nema na emu)
Irani nistam (nisam Iranac/Iranka)
midunam (znam, u smislu znati informaciju, znati broj telefona i sve drugo to se
moe podvesti pod relativno materijalno)
midunid (zna)
bulvar (bulevar)
bulvar-e Valiasr (Bulevar Valiasr)
khijabun (Hijabun, ulica)
khijabun-e Zafar (Ulica Zafar)
ina (ovde)
una (tamo)
inast (ovde je)
unast (ovde je)
inanist (nije ovde)
unanist (nije tamo)
lotfan (molim vas)
rood reka (Zajande rud reka Zajande, protie kroz Isfahan)
noon (nun), hleb
meidan trg (Meidan Emam Imamov trg)
mased damija (Masjed-e Shohada) (mased)
shohada muenik (ohada)
arg tvrava, citadela (Arg-e Bam)
bagh bata, vrt (Bagh-e Eram)
eram raj
kelisa crkva (Kelisa-ye Aramaneh)
terminal-e Bozorg velika stanica (za autobuse)
52

bozorg velika
boof sova
aj aj
muzeh muzej (Muzeh-ye-Reza Abbasi).
Za vee razumevanje i govor dobro je koristiti Pimsleur Farsi. Moe se pronai na
Internetu.

Ovo su moja zapaanja i saznanja i kao svaka druga mogu biti pogrena ili
poluistinita. Ono to je njihova vrednost jeste to to mogu da poslue kao smernice
za tvoju sopstvenu potragu za odgovorima prilikom posete ovoj divnoj zemlji.

Saveti za Iran
Ovo to vam sada piem su neke sitnice koje mogu da uine vae proputovanje
Iranom znatno boljim. Nije isto posetiti neki vrt tokom dana ili uvee. Isto tako
probati neki kola gde je on nastao ili ga kupiti u prodavnici nije ni priblino isto
53

iskustvo. Uz ovo treba obii standardne znamenitosti koje moete pronai u LP

vodiima ili bilo gde drugde na Internetu.
1. Ako se zadesi u provinciji Kerman obavezno probaj njihove svee urme uz aj.
Isto tako jedi ueerene iz Kermana i Ahvaza (postoji razlika). Tamo probaj i njihove
svee pistae sa lokalnim sirom i fetom. Sve to moe jesti i drugde u Iranu, al
najbolje je sa izvora. I uivajte u keksu koji se zove KOLOMBE.
Moda i najbolja atrakcija u provinciji Kerman (od kako je zemljotres unitio Bam) je
vrt ahzade u Mahanu (Bagh-e Shahzade). To poseti NOU kako zna i ume.
Predivno je. Ukoliko ti se ukae prilika poseti pustinju Date Kaluts. Bazar u samom
Kermanu je mali, lep i skladan. Isto tako u gradu Kerman treba posetiti i jakal
(spremite za led; 52 km od Jazda u gradiu Mejbod se nalazi jedan jo bolje
ouvan).
Shazdeh Garden (Prince's Garden) | Mahan, Iran
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1505105
http://en.wikipedia.org/wiki/Persian_gardens
http://en.wikipedia.org/wiki/Qanat
http://en.wikipedia.org/wiki/Yakhchal
2. U Jazdu to se tie hrane nema foliranja. Prvo se uniti od kolaa u Haj Khalifeh Ali
Rahbar (www.hajkhalifehalirahbar.com, cnr Amir Chakhmaq Sq & Imam Khomeini
St). Spisak kolaa 183. Str. u novom vodiu (izadenje 2012.). Zatim, poto su dobri
restorani u Iranu oskudni (odnosno oni koji nude bilo ta drugo sem kebaba) pojedi
to-god u restoranima hotela Kohan i Silk Road. U Kohanu ako niste probali do tada
probajte dizi (ili abgut kako se drugaije zove). U Silk Road hotelu moete da
probate eik od urmi (samo sam ga pio na tom mestu u Iranu).
Kada budete bili na Amir akmak skveru okrenite se prema tekiji (odnosno toj
damiji) i sa vae desne strane e biti jedna prodavnica koja pravi ceene sokie.
Naruite ta god vam padne na pamet. Preporuio bih vam sladoled sa prelivom od
argarepe (aab e havi ili poznat jo kao havi bastani). Moete da naruite bilo gde
drugde samo gledajte da ima ljudi.
Posetite obavezno Muzej vode. Idite da gledate zurkane ako ih niste posetili negde
ranije (jeftin i dobar klub u blizini trga Amir akmak). Popnite se na krov i slikajte se
pored badgira (antikih klima ureaja), a u podrumu se proetajte oko velikog
rezervoara za vodu (ab anbar). Posetite UVEE batu Dolat Abad (Baghe Dolat
Abad). Idite i do Atekade i Kula tiine na izlasku iz grada. etajte se kroz lavirinte
ulica starog grada sa ZATVORENOM mapom (ak i da je otvorena nee vam mnogo
pomoi).
http://en.wikipedia.org/wiki/Windcatcher
http://en.wikipedia.org/wiki/Ab_anbar
54

http://www.pahlavani.com/ish/html/ph/new/phmain.htm
3. U irazu je zlata vredno imati domaina makar da te provede kroz grad. to se
tie nekih poslastica idite na falude (palude) i sladoled (zovu ga bastani) u blizini
tvrave Karim Kan. Mislim da smo mi bili ba u poslastiarnici Mahdi falude (ispred
je veliki red) koja je navedena u vodiu za iraz. Isto tako bilo bi idealno da odete
jednom u restoran sa hostom i da pored nekog jela (nije bitno kog) doplatite i za
neto kao vedski sto. Zato? Za tu doplatu od 1-2 e imate priliku da probate
njihove salate, orbe, travke i naine na koje ih oni jedu, a koje sami ne biste znali
da naruite. Jedan takav restoran se nalazi blizu bazaar, otvara se tek oko 20h,
moda 20.30h i ima ivu muziku.
Te travke i njihovo sluenje:
These include a plate of fresh herbs, called sabzi khordan (basil, cilantro, Coriander,
fenugreek, green onion, mint, radish (black, red, white), savory (marzeh, origany or
sweet fennel), tarragon, Persian watercress or (shaahi), a variety of flat breads,
called naan or noon (sangak, lavash, barbari), fresh white cheese (panir, somewhat
similar to feta), walnut, sliced and peeled cucumbers, sliced tomatoes and onions,
yogurt, and lemon juice.
Posetite NOU Hafezov, Sadijev mauzolej i Vrata Kurana (u najmanju ruku saekajte
zalazak Sunca). Ja bih obiao i sve karavansaraje, hamame oko bazara. Idite i do
Aramgah-e Shah-e Cheragh po mogunosti nou. Bazar je sjajan.
Isto tako moete otii do neto udaljenijeg Persian Gulf Complex oping mola gde
postoji hipermarket (prilika da se vide svi mogui iranski prehrambeni proizvodi na
jednom mestu). Trni centar je, iako ogroman, izgraen u nekim delovima od neto
slabijih materijala. U ovom trenutku su zbog sankcija i slabog rijala sve radnje
prazne.
Naravno, u blizini iraza su Persepolis, Nake Rostam i Nake Radab. Preporuio
bih vam da odete i do Pasargade zato to se tamo nalazi skroman mauzolej aha
Kira II Velikog osnivaa Persijskog Carstva podugnut pre 2500 godina. Na osnovu tog
mauzoleja je Ivan Metrovi napravio Spomenik neznanom junaku na Avali. Ako vas
ima vie, ne stopirate, moete nekako da se iscenkate idite da obiete te lokalitete
sa vozaem Mortezom Mehrparvarom (LP 2012. 193. str.). Stvarno divan, poten
sredoveni ovek. Moete mnogo zanimljivog uti od njega. Mislim da njegove
usluge mogu da se rezerviu i preko hotela Anvari, a
4. U Isfahanu probajte gde god fasenan (mislim da je u Isfahanu najbolji), berjani
(veoma masno i slui se samo do ranog popodneva), khoresht mast (poslastica). To
moete jesti u restoranu ahrzad koji je jedan od njihovih najskupljih, ali opet i nije
toliko skup (trebalo bi da bude supa+glavno jelo oko 5 e gore-dole i desert mozda
oko 2 e). Enterijer je kao iz vremena dinastije Kadar (19. vek). Kupite i slatki gaz
(moe da se kupi bilo gde u Iranu, preporuujem marku Kermani). Idite jedno vee u
55

hotel Abas na aj, a mislim da slue i dobru supu. Malo je skuplje (za iranske
uslove), ali je prelepo. Tu se okupljaju ti koji ele da budu fensi. Zanimljivo je
proetati i jermenskom etrvti olfa uvee (tu se nalazi i po neki kafi, restoran)
zato to tu moete videti tinejdere i neto starije kako se domunavaju. Kod nas
to nije nita neobino, u Iranu je zanimljivo.
ehel Sotun palatu nikako ne propustite. Posetite Imamov trg kako danju tako i
nou. Lepo je sedeti na mostovima ako protie reka, a u blizini sviraju i pevaju
mladi. Obavezno otii u eik Loftolah damiju i videti paunov rep. Popeti se na
Atekade, brdo na kome se nalaze ostaci hrama i odakle se vidi ceo grad. U blizini
se nalaze i minareti koji se tresu. Kada budete poseivali jermensku katedralu
Vank posetiti i Muzej u okviru kompleksa. Bazar je lep, ali tu paljivo dosta se gubi
vremena. Ne propustite Masede ame (ame damiju) zato to je malo izdvojena.
Graena je tokom nekoliko vekova i moe se videti dosta stilova.
5. U Teheranu se vozite metroom. Naroito to uinite ako ste ensko poto moete
da uete u vagon samo za ene. Posetite Azadi kulu na tom trgu zato to je lepo za
slikanje. Obavezno Golestan palatu (videete i sliku kraljice Jelene Savojske roene
Petrovi-Njego) i Muzej dragulja (glupo radno vreme ipak vredi). Bivu ameriku
ambasadu zbog murala. U Teheranu moete da se popnete i na neku planinu, a na
severu su i dve palate aha Mohamada Reze Pahlavija. Tu su i Nacionalni muzej
(dobro ga je posetiti na kraju putovanja zato to ste onda ve posetili mesta irom
zemlje odakle eksponati potiu) i Muzej tepiha.
6. Ako odete u Hamadan obavezno posetite peinu Ali Sadr u blizini. U pitanju je
najvea vodena peina na svetu.
http://en.wikipedia.org/wiki/Ali-Sadr_Cave
7. Ako idete u Tabriz idite bar jo do Kandovana. Ukoliko ostanete samo u Tabrizu
razoaraete se.
U Tabrizu probajte kufte tabrizi (ne mogu da preporuim ni jedno dobro mesto).
Jedite jogurt sa medom (must-asal) i neutralni kajmak (kajmak se zove na farsiju
SARIR) sa medom (khame-asal) u Rahnama Dairy (mesto gde se slue mleni
proizvodi, pomalo je musavo, ali je hrana super). Nalazi se na jednom od ulaza u
bazar (ima ga u LP) i u blizini se nalazi turistiki centar gde vam moe pomoi
preduzimljivi gospodin Nasser Khan (LP 2012. 115. str.). On govori nekoliko jezika,
pa i neto poljskog i slovenakog. Ovaj deo Irana ima i specifian hleb (nan-e
tabrizi).
Tabriz nije mnogo zanimljiv, ali park El Goli je prelep naroito nou. Bazar je sjajan,
umalo da zaboravim. Posetite mesto Kandovan (sat vremrna vonje od Tabriza). Ako
vam se ukae prilika idite do prelepih jermenskih crkava u blizini, zamka Babak i

56

izletite u kome se nalazi vodopadi (Asiab Waterfall) sa dosta mahovine ije sam
ime zaboravio. Prelepo mesto. Da biste videli najbolje morate sii do reice.
8. Ako idete u provinciju Gilan zaobiite grad Rat. Bunite se u Kaspijsko more
(nita posebno i u sutini plae su prljave) i idite u mesto Ramsar na obali u hamam
sa veoma toplom sumporovitom vodom (ne znam da li mogu da uu ene, to treba
pitati). Obavezno posetite Qaleh Rudkhan (obino ga ljudi izostavljaju i idu u
Alamut, ali tvrava je sjajna, na visokoj nadmorskoj visini). Razlika izmeu najvie i
najnie take tvrave je nekoliko stotina metara. Potrebna je dobra kondicija.
Posetite mesto Masule koje nije loe iako e vam Iranci govoriti da je mesto na dupe
da padne. Dolina Alamut i naroito zamak Alamut (to nije ba u Gilanu, ali nije ni
daleko) je jedno od najlepih mesta u Iranu. Zbog odreene nepristupanosti
posetioci ga esto zaobilaze.
Gilan je vlana poljoprivredna oblast. Tamo gde je poljoprivreda tu je i dobra hrana.
Pokuajte da negde nabavite iranski aj i kavijar (za ovo drugo znam da je skupo i
da se verovatno moe nai u Iranu samo u skupim teheranskim restoranima).
Uivajte u jelu od patlidana Mirza Ghasemi, a u gradiu Fuman probajte biskvit
klue fuman (klucheh fuman, koloocheh).
Bar u nekom od gradova obiite jedan kanat, sistem za snabdevanje vodom. To
moete da uradite u blizini Kermana ili Jazdu. Dok su Rimljani imali akvadukte
Persijanci su mnogo pre njih pravili kanate.
http://en.wikipedia.org/wiki/Qanat
Probajte sa ajem kristal eer sa afranom.
Okupajte se bar jednom koristei ampon koji se zove sedr (mislim da ga negde
zovu i konar). Moe se kupiti i na bazarima.
Neki smatraju da je baklava iranska. Najbolje se prave za iransku Novu godinu
Nuruz uz dodatak ruine vodice.
Probajte bar jednom da se vozite vozom i VIP autobusom.
Kupite bar 1 gram afrana, u Srbiji je on 10 puta skuplji (proverio).
Ko voli nargile Iranci ih zovu kaljan (x ). Iranci su
ponosni na nar zato to on potie iz njihove zemlje (iako je onaj sa Sredozemlja
ukusniji) i neki se ak zaude kada kaete da ste ga probali mnogo puta.
Pijte bezalkoholno pivo Istak gde god stignete. Koliko se seam najlepe je bilo sa
limunom.
Na Trip Advisor-u preporuuju ovaj teheranski restoran kao dobar i jeftin.
57

http://www.tripadvisor.com/Restaurant_Review-g293999-d844473-ReviewsGole_Rezaeeieh-Tehran_Tehran_Province.html
Ukoliko vam se ukae prilika posetite nomade. U Iranu ivi oko 2 miliona nomada. U
okolini iraza moda ete imati priliku da pronaete kamp naroda Kakai (turskog
porekla) i Baktijari (pripadaju narodu Lori).
Bilo bi dobro i da jednom jedete na tradicionalan nain u tom delu sveta na tepihu.

Trikovi koje koriste trgovci (naroito tepisima

u Isfahanu)
1. Prvi je onaj standardan. Ponude te ajem. Praktino kod tebe ele da stvore
oseaj da im neto duguje. Hej, ponudio sam te ajem! Doi bar da pogleda moju
robu. I onda poinje da obrauje muteriju.
2. Kada ue u prodavnicu on ti pokae najskuplji tepih. Na primer, tepih kota 5000
e. Trgovac zna da ti nema novca da ga kupi. Ali, ima on neku robu i za tebe. Prvo
ti ponudi onaj od 1000 e, pa od 500, zatim od 400 i na kraju doe do tepiha za
kupca prihvatljive cene. Triava cena od 300 e u donosu na onih poetnih 5000. I ti
izlazi iz prodavnice sav nasmejan. Dobro si proao, platio si persijski tepih samo
300 e. A ta bi se desilo da ti je odmah ponudio taj od 300 e? Da li bi ga i tada
kupio?
3. Ovo je najbolji tepih koji imam. Koliko sam samo to puta uo u Isfahanu. Prvo ti
pokae onaj od 5000 e, a kada mu ti kae da eli onaj od 150 e on ti odgovori: To
je najbolji tepih koji imam. Nema anse da ti ga prodam. Ne kae ni najdrai, ni
najmiliji i sl. ve upravo najbolji. Hej, ovee! Prvo ti je pokazivao onaj od 5000, a
sada je kao pupanom vrpcom vezan za onaj od 150. Pa to ga onda uopte dri u
radnji? Stvar je u tome da ti tada pokae jo veu elju da ga kupi. Naravno, zatim
usledi istorija tepiha, sve sami hvalospevi (mada persijki tepisi imaju zanimljivu
istoriju, to je istina). Prodavac ti ga samo izmie reima: To mi je najbolji tepih. Ne
elim da ti ga prodam. Tada se ponaamo kao deca. elimo to poto-poto da
dobijemo. Jedina odbrana od ovakvog naina prodaje je da prodavcu NI SLUAJNO
ne otkrijemo ono to mi ustvari elimo da kupimo. Prodavci znaju da proitaju sve
pokret oima, gestikulaciju, mimiku, glas pun elje, optimizam pri kupovini...
4. Ako, na primer, ima vie kupaca u radnji. U prvo vreme prodavac samo pravi
prezentaciju u radnji. U stanju su da tako govore satima. Tokom te prezentacije on
radi sigurno jednu, a moda i dve stvari. Prva je da pokuava da utvrdi ko je najvie
zagrizao mamac, ko je spreman da ponudi najvie novca (ipak je u pitanju
58

cenkanje). Druga stvar koja se ponekad deava vezana je za to da eli da se

sprijatelji sa nekim od kupaca. Mislim da je to obino onaj kupac koji pokazuje
najmanju elju da neto kupi. I tako prezenacija traje sve do trenutka... kada
prodavac kae neu nikome nita da prodam osim... i onda pokae rukom na onoga
ko eli najmanje da uestvuje u svemu tome ili ne eli nita da kupi. Zamislite sad
izraz lica kupaca koji su do tada imali svu panju prodavca. Oni tada poinju da se
praktino takmie kako bi povratili naklonost prodavca. ekaj, stani, pa ja elim
da ga kupim. Govore svi zainteresovani kupci. Prodavac odgovara: Njemu, njemu i
samo njemu u prodati. Na taj nain on stvara privid utatkmice meu kupcima i ak
ljubomore. Kao rezultat svega podie cenu tepiha.
5. Za ovaj peti trik nisam ba siguran. On je moda iznuen, ali svakako moe da
doprinese nekoj kupovini. Zamislite situaciju gde prodavac pokuava da proda tepih
nekoj muteriji pola sata. I tada u radnju ue neki drugi kupac. Prodavac donekle
prinudno, a u nekoj meri zato to mu to odgovara, u razgovor uvodi i drugog
potencijalnog kupca. Zato prvo ne zavri pregovore sa prvim kupcem? Zar nije
bolje znati na emu si. Ostvariti bar neki rezultat. Pa i ne u potpunosti u trgovini.
Kao prvo, on time podstie borbu meu samim kupcima koju sam gore opisao i
prisustvovao. Kao drugo, u njegovoj radnji je vie ljudi. to vie ljudi to vea graja,
to je vea graja drugi se vie interesuju ta se deava. Pa zar nisu ljudi stajali u
redovima u Srbiji tokom devedesetih, a da nisu znali ni ta se prodaje? U koji biste
pre uli restoran, onaj prazan ili onaj popunjen? Ima ljudi, znai da je dobro, ne
mogu valjda svi da pogree. Tako je i kod prodavaca u bazaru. Jo je bolje ako su
muterije stranci, to moe da privue jo stranaca i Iranaca pre svega iz Teherana
(Iranci su neverovatno gostoljubivi i uinili bi mnoge za nas ak besmislene poteze
samo da budu sa strancima). Zakljuak je da radnja koja je prazna ne znai da je i
loa, ve samo da trenutno u njoj nema kupaca. I ovde malo upozorenje. Iranski
bazari su ogromni. Oduzimaju mnogo vremena.

Neka kao uputstva

Za prostije pregovaranje gde je cilj ostvariti popust na popust (na primer u hotelu).
Pitanja treba postavljati jedna za drugim:
1. Koliko kota?
2. Koja je vaa najbolja cena koju moete da nam ponudite?
3. A koja je vaa najbolja cena za etvoro?
4. A ta ako bi nas etvoro ostali u hotelu dve noi itd.
5. Onda ako ti cena ne odgovara kae da je tvoj budet manji od toga i ponudi im
neto niu cenu uz izgovor da toliko moe da potroi.

59

Pregovaranje u iranskim hotelima je u ovom trenutku zanimljivo zbog osetnog

nedostatka stranih turista u Iranu. Ima dosta praznih soba i to se moe iskoristiti.
Dobar pokazatelj kolika je popunjenost hotela je broj klueva na recepciji. U sluaju
hotela i grupe putnika ne treba da svi idu u njega da se ne bi stvarao pritisak, pravio
utisak nemoi i stavljao hotel u bolju poziciju. Jedan najvetiji ide da pregovara, a
ostali ga ekaju sa ranevima iza ugla.
Gore navedeni primer je besmislen u bakalnici zato to je zamorno tako pregovarati
za jeftine proizvode. Stavi prvo sve na gomilu I onda pregovara. To prolazi u Iranu
u ovom trenutku njihovog ekonomskog beznaa. Ako i ne proe na odmoru si.
Zabavljaj se!
U sluaju taksista, bilo bi uvek dobro zaustaviti nekoliko vozila istovremeno i sa
svima njima pregovarati. Podrazumeva se da se prva cena nikada ne prihvata sem
ukoliko si u velikoj urbi. Kod takssita je dobar potez zaustaviti nekog Iranca na ulici.
Pri tome ne treba mu direktno rei da eli da ide taksijem, ve prvo treba navesti
lokaciju gde si se uputio, zatim neveto pitati akko do tamo da stigne i zatim rei
spasonosno reenje za oboje (i za Iranca poto ga vie ne gnjavi) da li moete da
zaustavite taksi za mene i da ugovorite cenu? Po pravilu dobroudni lokalci e vam
pomoi. Eh, ti ljudi u Iranu!
Pregovaranje sa taksistima je korisno zato to se time stie iskustvo u cenkanju.
Taksi je uglavnom jeftin na Bliskom istoku, pa iako se desi neka greka nije strano.
U sluaju nekih drugih kupovina nikada ne treba pokazivati zelju za predmetom koji
stvarno eli da kupi. Za to pita da izgleda kao da se tek tako raspituje.
Celokupnu panju treba da usmeri na ono to u stvari ne eli da kupi. Karte
otvara dosta kasnije. Za predmet kupovine nikako ne treba pokazivati entuzijazam
zato sto to prodavci osete. Treba ak sloiti izraz lica kao da ti je muka od njega i od
njegove prodavnice I kao da te neko tera to da radi.
Za kupovinu je poeljno imati dosta vremena. Za velike kupovine (na primer nekog
nakita ili tepiha u Isfahanu) vai da moe da pone pregovore i zatim ode, pa se
vrati itd. Na taj nain pokazuje prodavcu da ima izbor. Takoe, u nekom trenutku
mu treba provui kroz razgovor indirektno da si gledao istu ili slinu robu kod
drugog prodavca, da si dobio dobru ponudu i da sada razmislja kod koga da kupi.
U jednom trenutku se moe desiti da es cenu tesko moi dodatno da smanji. Tada
treba prodavcu otvoreno rei da ti je budet za kupovinu ogranien i neto manji od
cene koju on trazi. Pre toga mora da pokaze veliku spremnost za cenkanje i
naravno da bude spreman da ako prodavac prihvati uslove robu kupi. Na primer,
ako ti pordavac trai ya neto 50 e ti mu ponudi 25 e i 25 $.
Taktike gde kupac kudi robu (a da pri tome lo kvalitet ili neko oteenje nije vidljivo
golim okom) retko kad prolaze zato to po pravilu prodavac bolje poznaje robu koju
prodaje od kupca. Ipak, kupac moe biti struan. Ukoliko neko eli da kupi neto
60

vredno o tome prvo treba dobro da se raspita I da o predmetu kupovine neto naui.
Takvu kupovinu treba ostaviti za kraj putovanja ako je mogue kako bi se stekla
rutina u cenkanju.

Hrana
Opti nazivi jela iranske kuhinje
1. elo kebab (nacionalno jelo, chelow kabab) - rice served with roasted meat: barg,
koobideh, joojeh, shishleek, soltani, chenjeh;
http://en.wikipedia.org/wiki/Chelow_kabab
2. Khoresht (dinstana jela) - stew that is served with white basmati or Iranian rice:
ghormeh sabzi, gheimeh, fesenjn, and others;
http://en.wikipedia.org/wiki/Khoresht
3. A (otprilike orbe, sh) - a thick soup: for example sh-e anr;
http://en.wikipedia.org/wiki/%C4%80sh
4. Kuku (kookoo) - preno povre prethodno izmeano sa jajima;
5. Polo obian pirina koji se mea sa neim (white rice alone or with addition of
meat and/or vegetables and herbs, including loobia polo, albaloo polo, sabzi polo,
zereshk polo, baghali polo and others).
http://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_cuisine#Rice
Postoje razliite salate (salad), testa, pia, kolai... Khorak je farsi re za jelo. Omlet
kau omelet. Tori je turija. Anar je nar. irini su slatkii. Dele se na: Shirini Tar (lit.
61

moist sweets; inspirisani francuskim poslastiarstvom) and Shirini Khoshk (lit. dry
sweets; tradicionalni kolai).

Iransko kulinarstvo i obiaji

Restaurants often consist of two sections: family and men only. The Family
division serves women and their families at their convenience.
When invited as a guest to lunch or dinner, expect to be offered second and even
third helpings. Initial refusals will be assumed to be polite gestures (taarof, a sign of
social decorum) and are taken mildly.
Iranians usually eat a handful of herbs and greens along with their meals. Known as
sabzi khordan (edible greens) these herbs are typically a combination of chives,
spring onions, mint leaves, basil, tarragon, radish, parsley and dill, often along with
handful of walnuts, naan and a piece of feta cheese. Dodao bih da sve to moe da
se umota u njihov tanki hleb tj. naan.
In most modern house settings food is eaten at the table but in a more traditional
atmosphere, sofreh (table cloth like garment) available in a range of material and
design pattern is spread on a Persian rug or table. Even in modern houses, some
meals are still served on the floor and the sofreh is spread on the dining table.
There are four major types of flat breads (naan) and about ten types of unflat and
sweet breads available in various shapes and sizes in the art of Iranian bakery.
Iranians revere bread to a great extent and do not discard or throw away stale
bread along with other trash. Leftovers are usually disposed in separate containers.
A practical way to refrain from unwanted disposal of bread was the formerly popular
custom of trading dried bread for salt or fruit baskets with hawkers who roamed
around for this purpose, a tradition that has been fading out, but still in practice in
rural areas.
Black tea is an all time beverage in Iran. It would not be an exaggeration to call it
the national drink of the country. It is mostly drunk along with sugar cubes and on
occasion with sweets. The sugar cubes are taken between the teeth and then the
tea is sipped.
The traditional Iranian table setting firstly involves the tablecloth, called sofreh, and
is spread out over a Persian rug or table. Main dishes are concentrated in the
center, surrounded by smaller dishes containing appetizers, condiments, side
dishes, as well as bread, all of which are nearest to the diners. These latter dishes
are called mokhalafat (accompaniments). When the food has been served, an
62

invitation is made to all those seated at the sofreh to help themselves. Many
Iranians continue to use bread or rice to eat their meals.
Persijska filozofija prehrane (pogledaj deo o ravnotei toplih i hladnih
namirnica):
http://www.cultureofiran.com/persian_cuisine.html
Retko kada se koristi no. On postoji, ali se esto mora zatraiti. Najvei broj jela se
pravi tako da se jede viljukom i kaikom.
Stolnjaci su prekriveni plastinom folijom ak i u, za Irance, skupim restoranima.
Nekada ni ne postoje.
Salvete se obino ne koriste ve, kao u arapskim zemljama, postoje maramice koje
se pakuju u etvrtastim kartonskim kutijama. Nekada vam mogu za stolom ponuditi
i na toalet papir.
Ljudi u ovoj zemlji oboavaju eer. Obilato ga koriste kako u kolaima tako i uz aj.
Najee se konzumira u standardnom obliku, u kocki, kao lomljeni eer i u obliku
kristala pomean sa afranom. Uz aj se u Iranu umesto eera jedu urme. Najbolje
iranske urme su iz Jugoistonog Irana (Kerman i dalje prema Pakistanu) i iz Ahvaza
(deo Irana prema Junom Iraku) preteno naseljen Arapima. Isto tako sokovi su
dosta slatki, sem koka-kole za koju mislim da ima neto manje eera nego kod nas.
Voda. Iranci dovode svoju vodu sa planina tako da je ona dobrog kvaliteta. Koliko je
meni poznato u svim velikim gradovima je dobra voda za pie sem u Zahedanu
(mislim da se nalazi na granici sa Pakistanom) i u jednom gradu u Severozapadnom
Iranu (Iranskom Azerbejdanu).
aj se mnogo vie pije od kafe.
Zaini koji se najvie koriste su afran i kurkuma (eng. turmeric).
Za razliku od nekih drugih muslimanskih zemalja Iranci pri jelu koriste obe ruke.
U svojim domovima, ali i u restoranima, Iranci koriste mnogo mlenih proizvoda. I
kod njih kada naruite jogurt dobiete nae kiselo mleko. Iz nekog razloga na
mnogim aicama jogurta je napisano BUGARSKI JOGURT i to bugarskom irilicom
(taj jogurt je inae proizveden u Iranu). U jogurt esto dodaju beli luk ili nanu.
Takoe, moe biti veoma gust.
U iranskoj kuhinji nisam primetio upotrebu ljutih sastojaka.
Svinjetina se, naravno, ne upotrebljava.

63

U Kermanu smo imali priliku da probamo jaja sa dva umanceta.

Iako Iranci ne vole naroito Arape jela poput falafela, aurme ili salate tabule se
spremaju praktino u svim delovima zemlje.
Za pripremu najvie koriste maslinovo ulje i loj (najbolji je onaj iz Kermanaha).
Gde god mi koristimo pomfrit, pire krompir ili neko drugo povre kao prilog Iranci e
posluiti pirina. elo je naziv za obian kuvani pirina bez dodataka koji se koristi
kao dodatak kebabima ili dinastanim jelima (khoresht). Polo je pirina koji se mea
sa neim (Zereshk polo na primer). Iranski pirina je boljeg kvaliteta i priprema se
na bolji nain nego u Srbiji (due), pa je tako i ukus bolji. esto se uz pirina dobija i
puter koji se zatim mea sa pirinem. U Iranu se najee koristi jedna vrsta pirina
dugog zrna koja se zove basmati. Ta vrsta je dola sa Indijskog potkontinenta pre
nekoliko hiljada godina.
http://en.wikipedia.org/wiki/Basmati
U pojedinim delovima Irana se jedu ovije glave, mozak, iznutrice i sl.
U pripremi jela koriste i kamilje meso.
U delovima Irana gde se gaje pistai obavezno e vas ponuditi sveim pistaima,
esto sa sirom.
Glavna regija gde se gaji afran je u okolini svetog grada Mahada.
Od sireva su na trpezama uglavnom prisutni feta i mladi sir panir.
http://en.wikipedia.org/wiki/Paneer
Turija je izgleda persisjkog porrkla i postoje radnje koje praktino prodaju samo
turiju. Za pripremu se koriste sva mogua i nemogua povra (a moda i vie od
toga). Ipak, nismo probali ni jednom.
Baklave su omiljeni iranski kola. Isto tako imaju neto slino tulumbama, ali su
manje i zovu ih bamije (u Grkoj je ta poslatica poznata kao lokumades). Bamije se
jedu naroito tokom Ramazana.
http://en.wikipedia.org/wiki/Loukoumades
Iranci poput nas pune povre riom i mesom i ta jela zovu dolma. Moe se puniti i
voe. Na primer, prave sarme od lia vinove loze.
Gut na farsiju znai meso.

64

Kao prilog uz kebabe se esto slui svea limeta iji se sok iscedi preko kebaba. Isto
tako kao zain uopte se koristi suena limeta.
Iranci su takoe ponosni na svoj nar, ali ne mogu da shvate kada kaete da ste ga
probali i da je onaj sa Mediterana bolji.
Hleb se zove naan i tanak je. Vekne tamo neete videti. Jede se tako to se naan
stavi na sredinu stola i upa se rukama. Svako uzima tek toliko da ima za nekoliko
zalogaja. Uzimanje velikih paradi se smatra nepristojnim. Da bi hleb due ostao
sve domaice ga stavljaju u kese za zamrziva.
Kao i u svakom drugom delu sveta i Iranci prave pice, ali u Iranu su one manjih
dimanzija i etvrtaste su. U Srbiji su oine mnogo bolje. Ovde ima ulogu i to to
nedostaju proizvodi od svinjetine koji mnogim picama daju prepoznatljiv ukus.
Mislim da nigde nisam video opte poznata italijanska imena pica: kaprioza, kuatro
staone, kuatro formai, margarita itd.
Video o tome ta Iranci jedu tokom Ramazana:
http://www.presstv.ir/detail/253213.html
U Iranu je sasvim normalno jesti na podu, na tepihu. To je tradicionalan nain
ruavanja.
Postoje restorani-kafei mislim gde se jede na velikm klupama prekrivenim tepisima.
Mislim da te restorane zovu sofreh khaneh. Tu se moe piti aj ili bilo koje drugo
bezalkoholno pie, pojesti to god i puiti kaljan (, nargile).
Meni se njihovi kebabi nisu naroito svideli. Isto tako posle nekog vremena dosadi
pirina. Zato e vam se ostala jela svideti ili e u najmnju ruku biti zanimljiva.
Koristite divan iranski obiaj i uz obroke naruujte jeftini jogurt (u stvari kiselo
mleko). Obratite panju na a (orbe) i khoret jela (dinstana jela).
http://en.wikipedia.org/wiki/Khoresht
http://en.wikipedia.org/wiki/%C4%80sh

Jela iz Irana
Abgut (dizi)
Abgousht/abgoosht is a hearty soup that is very popular in Iran especially for cold
and snowy winter days. However, abgousht is made throughout the year regardless
of the weather conditions. Abgousht consists of two great meals in one. The main
65

dish is the strained soup itself, and the side dish (goosht koobideh) is all the
ingredients that get mashed together.
http://turmericsaffron.blogspot.com/2009/02/abgousht-traditional-iranian-lambstew.html
http://www.youtube.com/watch?v=bnDmiwHoxs0
Ovo jelo se jede na specijalan nain koji je opisan u LP iz 2008. Na 79. str. i LP iz
2012. godine na 298. Str.

Halim (Haleem)
Ovo za Srbiju potpuno drugaije jelo smo jeli jednog jutra u Gilanu. Iracni nisu znali
da nam objasne ta jedemo tako da smo ga samo gutali. Po pravilu se slui za
doruak.
http://turmericsaffron.blogspot.com/2010/01/haleem-wheat-and-meat-persianbreakfast.html

Kake bademan (Kashk-e Bademjan)

Persian Eggplant & Whey Dip.
http://turmericsaffron.blogspot.com/2009/12/persian-eggplant-whey-dip-kashke.html
http://www.youtube.com/watch?v=lZrimiOFEKE

Kuku sibzamini (Kookoo Sib Zamini)

Persian Potato Patties. Fried vegetable and egg dishes are called kookoo/kuku in
Iran.
http://turmericsaffron.blogspot.com/2008/12/potato-patties.html
http://www.youtube.com/watch?v=ZqAn-MSZFjw

Kuku sabzi (Kookoo Sabzi)

http://turmericsaffron.blogspot.com/2009/03/kookoo-sabzi.html

Zerek polo (Zereshk Polow)

Rice with Barberries.
http://turmericsaffron.blogspot.com/2008/12/rice-zereshk-zereshk-polow.html
http://www.iranchamber.com/recipes/rice/zereshk_polow.php
http://www.youtube.com/watch?v=SH-dfZx_rlw

66

Khorak-e-bademjun
http://kshar.net/khorak-bademjan/

Tas Kabab
http://turmericsaffron.blogspot.com/2009/04/tas-kabab.html

Doogh (pie)
http://en.wikipedia.org/wiki/Doogh

Iranski aj (chai)
http://turmericsaffron.blogspot.com/2010/01/how-to-brew-perfect-persian-cup-oftea.html
http://mypersiankitchen.com/how-to-brew-persian-tea/
http://en.wikipedia.org/wiki/Lahijan#Tea

Bastani (iranski sladoled)

Mislim da mu dodaju neutralni kajmak i zato ima drugaiji ukus.
http://www.iranchamber.com/recipes/articles/history_of_icecream_iran.php

Aab e havi (ili poznat jo kao havi bastani; Aab-e Havij,

alternately called havij bastani)
Carrot juice made into an ice cream float and garnished with cinnamon, nutmeg or
other spices.
http://www.mycitycuisine.org/wiki/Aab-e_Havij

Sheer Moz (banana milk shake)

Aab Talebi (dinja; cantaloupe juice)
Aab Hendevaneh (watermelon juice)
Aab Anaar (pomegranate juice)
Sharbateh Sekanjebin ~ Mint Syrup Drink
Nisam probao.
http://mypersiankitchen.com/sharbateh-sekanjebin-mint-syrup-drink/
67

http://turmericsaffron.blogspot.com/2010/02/sekanjabin-sweet-and-sourancient.html

Recepti iz Isfahana
Horet mast (khoresht masht, khoresht mast ili khoresh e-mast)
(Yogurt Stew)
Desert iz Isfahana. Sladak je, ali kao i mnogo toga drugog iz Irana ima tu specifinu
aromu koja ga razlikuje od jela koje se mogu probati u Srbiji. U Isfahanu se moe
probati u restoranu ahrzad (Shahrzad, naravno bolje je ako imate priliku da to
probate kod nekoga u kunoj varijanti) koji je moda i najbolji u gradu (za
beogradske uslove nije skup). esto je pun, pa je potrebno saekati. Tu e probati i
berjani. Enterijer podsea na neke od prostorija Golestan palate odnosno potie iz
Kadar perioda.
Recept:
http://www.aashpazi.com/beefyogurt
http://savortheworld.net/2011/03/02/khoresh-e-mast/
Video:
http://www.tastebestrecipes.com/videos/4913/khoresht-mast-esfahani-%28beefyogurt%29-recipe.html

Berjani (birjani) (Beryani ili biryani)

This dish is made of mutton or lamb which is ground/minced and then cooked on
one side in a special small pan over open fire. Berian is generally eaten with a
certain type of bread, known as "nn-e-taftun". Veoma je masno. Mi smo jeli ovo jelo
u vidu brze hrane (sa nekom vrstom lepinje odnosno nana). Postoji i verzija koja se
jede kao normalan obrok sa pirinom itd. Mislim da jela slina ovom mogu probati u
Indiji, Pakistanu i drugim azijskim zemljama. U pitanju je jelo radnika i slui se samo
za ruak odnosno do ranog popdneva (otprilike do 15 asova).
Recept:
http://abukass.com.sa/index.php?
option=com_garyscookbook&Itemid=28&func=detail&id=90&lang=en
http://www.zamourispices.com/chorlabi.html
Video:
http://www.youtube.com/watch?v=gxc8SZcSrFM

Gaz
Ovaj desert moe biti i lep poklon. Proizvodi se u Isfahanu, ali se moe kupiti i u
drugim delovima Irana (inae najpoznatiji kolai u Iranu se mogu probati u Jazdu).
68

Marka koju bih preprouio je Kermani Gaz.

http://farm6.static.flickr.com/5252/5534320496_166c7d3b94.jpg
the name given to Persian nougat using the sap collected from angebin, a plant
from the Tamarisk family found only on the outskirts of Esfahan. It is mixed with
various ingredients including rose water, pistachio and almond kernels and saffron.
http://en.wikipedia.org/wiki/Gaz_%28candy%29
http://www.ireallylikefood.com/735707382/lifes-a-gaz-delicious-nougat-from-iran-astasted-by-cake-gumshoe-nicholas/

Fasenun (fasenan) (Fasenjun, fasenjan)

casserole with a thickly tart sauce containing the two base ingredients:
pomegranate pure and ground walnut. It cooked with either chicken, duck, lamb or
beef and served with rice.
Recept:
http://turmericsaffron.blogspot.com/2009/12/pomegranate-walnut-chicken-stewkhoresh.html
http://turmericsaffron.blogspot.com/2009/01/pomegranate-and-walnut-stewkhoresh.htmlhttp://en.wikipedia.org/wiki/Fesenj%C4%81n
http://www.cookingandcooking.com/Recipes/Fesenjoon.htm
Video:
http://www.youtube.com/watch?v=tF-4XtGsSnw
http://www.youtube.com/watch?v=Yk8FB7HgGNo

Fereni
Ovaj slatki nisam probao.
Recept:
http://turmericsaffron.blogspot.com/2010/02/fereni-persian-rice-flour-dessert.html
http://www.persian-recipes.com/persianrecipes/2010/09/05/fereni/
http://www.iranchamber.com/recipes/dessert/fereni.php
Video:
http://www.youtube.com/watch?v=lsy9s7_TNyM

Pulaki (poolaki)
Ovaj slatki nisam probao.
Recept:
http://turmericsaffron.blogspot.com/2010/03/poolaki-persian-caramalized-hardsugar.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Poolaki
Video:
http://www.youtube.com/watch?v=2i6T4M_UR58
69

Recepti iz Kermana
Kolombe (ili kolompe; moj omiljeni biskvit)
http://zozobaking.blogspot.com/2011/01/remembering-kerman.html
+

Svee urme (uz aj) i pistai (uz sir) iz provincije Kerman.

Recepti iz Jazda
Shirini yazdi
Najbolji iranski kolai (slatkii se na farsiju kau irini) potiu iz Jazda. Za detalje
pogledati LP izdanje iz 2012. godine 183. str.

ejk od urmi
Probajte u restoranu Silk Road hotela u Jazdu. Sjajan je!

Yazdi Cupcakes (Cake Yazdi)

Dele se, na primer, u zurkaneu u Jazdu.
http://turmericsaffron.blogspot.com/2010/10/yazdi-cupcakes-cake-yazdi.html

Recepti iz iraza
Shirazi Paloodeh (ili falude)
Paloodeh is an ice cream made of rice starch, which takes the form of noodles. It is
flavored with "sharbat" (sugar water), which can be of different flavors. Shirazian
paloodeh is the best paloodeh in Iran especially when mixed with Bahar-e-Naranj
Distill.
http://en.wikipedia.org/wiki/Faloodeh

Shirazi Salad (Salad-e Shirazi)

A delicious and famous salad available throughout Iran, made with cucumbers,
tomatoes, onions and a simple lemon juice and olive oil dressing.
http://mypersiankitchen.com/salad-shirazi-persian-salad-from-city-of-shiraz/
http://www.youtube.com/watch?v=ZqAn-MSZFjw
70

http://www.iranchamber.com/recipes/salad/salade_shirazi.php

Recepti iz provincije Gilan

Mirza Ghasemi
http://turmericsaffron.blogspot.com/2009/02/mirza-ghasemi-northern-iranseggplants.html
http://www.thespicespoon.com/blog/gilan/

Klucheh fuman (koloocheh)

Biskvit koji, mislim, da se moe jedino probati u Fumanu, gradiu u provinciji Gilan.
Mi smo bili gladni, pa smo ih jeli tople. Seam se da nam je neko rekao da ih treba
ostaviti da se ohlade (nismo posluali ).
http://nazykaviani.blogspot.com/2008/02/speechless-in-fooman.html
http://hamsare-mosafer.blogspot.com/2010/11/klucheh-fuman.html
http://www.yummly.com/recipe/Koloocheh-_Persian-Purim-Cookies_-Food_com127383

Recepti iz Tabriza
Mast-o-asal (must-asal)
Jogurt sa medom. Probati u Rahnama Dairy (mesto gde se slue mleni proizvodi,
pomalo je musavo, ali je hrana super). Nalazi se na jednom od ulaza u bazar u
Tabrizu (ima ga u LP).
Sloeniuja verzija ovog jela:
http://turmericsaffron.blogspot.com/2010/06/tribute-to-baba-and-healthyyogurt.html

Khame-asal
Neutralni kajmak (njega zovu SARIR) sa medom. Isto se moe probati u Probati u
Rahnama Dairy u Tabrizu.

Kufteh Tabrizi
http://mypersiankitchen.com/koofteh-tabrizi/

71

Kabab
Iranci su ponosni na svoje kebabe (kabab). Slue ga kao nacionalno jelo i zovu ga
elo kabab (kebab i pirina). Moje miljenje je da oni nisu nita posebno. Na rotilj
je jednostavno bolji. Poto su sveprisutni i predstavljaju najzastupljenije jelo u
restoranima na kraju ti se smue. Lako se pripremaju, u odnosu na neka druga
iranska jela koja moraju da se krkaju satima (i zato vie kotaju), pa je verovatno to
razlog njihove popularnosti. Kebabi se prave na metalnim icama kao kod nas za
ranjie i stavljaju se direktno na vatru.
http://en.wikipedia.org/wiki/Kebab#In_Iran

je neka vrsta orbe. Jela ovog tipa jedu se irom Irana tokom cele godine. Moram
da priznam da je dobar iranski a zlata vredan. Ove orbe su neizostavan deo
posete.
http://en.wikipedia.org/wiki/%C4%80sh
http://www.irantour.org/Iran/food/ash.html

Ash-e Kashk
Dried whey soup, podsea na nau jagnjeu orbu. Jedan od glavnih sastojaka je:
http://en.wikipedia.org/wiki/Kashk
Recept:
http://www.somayehco.com/misc_pdf.php?t=2&id=7517649&lng=en

Ash-e Reshteh
Noodle soup.

http://familyspice.com/recipes/recipe/?recipe_id=126
http://mypersiankitchen.com/asheh-reshteh-persian-noodle-soup/
http://www.cyberkitchen.com/rfcj/SOUPS/Noodle_Soup_Persian_Ash-e-reshte__dairy_meat.html
Ash-e Jo
72

Barley Soup, with beans and herbs.

http://www.youtube.com/watch?v=shxO6RYR3b4
http://www.youtube.com/watch?v=qgKqjmE2IuU

Naan (hleb)
http://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_cuisine#Bread

Beren (berenj, pirina)

http://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_cuisine#Rice

Internet
Dobri sajtovi o iranskoj hrani (i kulturi uopte):
http://turmericsaffron.blogspot.com/p/recipe-index.html
http://www.iranchamber.com/recipes/recipes.php
http://mypersiankitchen.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_cuisine
http://www.tehrantimes.com/life-style/2152-iranian-cuisine-the-queen-of-middleeastern-food

73

Dokumentarci
Ne znam tano kako e se spremati za Iran, ali ja sam pored LP-a pogledao sledee:

Iran and the West BBC:

http://www.youtube.com/watch?v=ZOaGmK8aTHQ
http://www.youtube.com/watch?v=UfuzlnB0YB8
http://www.youtube.com/watch?v=3hHfV19kXcQ

Kontikijev putopis o Iranu:

http://www.2shared.com/file/4LJQznlw/Iran_Ipart1.html
http://www.2shared.com/file/e59q-Zu_/Iran_Ipart2.html
http://www.2shared.com/file/v46XAdD2/Iran_Ipart3.html
http://www.2shared.com/file/UrE-xgGL/SNDIrn2_1.html
http://www.2shared.com/file/QObsad1V/SNDIrn2_2.html
http://www.2shared.com/file/TYXtMDvz/SNDIrn3_1.html
http://www.2shared.com/file/TvgCNINP/SNDIrn3_2.html
http://www.2shared.com/file/qHiMgdAX/SNDIrn3_3.html

Divan animirani film Persepolis iz 2007. nastao prema istoimenom stripu (koji ne prikazuje
Iran u najboljem svetlu):
http://www.imdb.com/title/tt0808417/

A Taste of Iran (BBC)

http://www.bbc.co.uk/programmes/b00n59zt
Linkovi:
http://www.youtube.com/watch?v=t54NQRGESwo&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=oOEQmytd5hY
http://www.youtube.com/watch?v=EjzD0mdI7Xc
http://www.youtube.com/watch?v=Ol0Fh6QhqWg
http://www.youtube.com/watch?v=iy5rnO_FhoY
http://www.youtube.com/watch?v=94YvuabzFmE
http://www.youtube.com/watch?v=VkaWgVDbyZA
http://www.youtube.com/watch?v=5GbttyMAjCE
http://www.youtube.com/watch?v=eWfxBssLkvQ
http://www.youtube.com/watch?v=ZRnGYC4xqKY
http://www.youtube.com/watch?v=rLWEnrBV8sc
http://www.youtube.com/watch?v=By-geHNIo_U
http://www.youtube.com/watch?v=uQtr2CccJB0
74

Persian Food Safari:

http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=YiZ1z4l7Ny4&feature=endscreen
http://www.youtube.com/watch?v=onuhJBBEW7g
http://www.youtube.com/watch?v=kL1Iv-bDMeI

Ako bude vremena...

Savremeni Iran
Rageh Inside Iran (BBC)
http://www.bbc.co.uk/programmes/b0074tdh
Link:
http://www.youtube.com/watch?v=bC0lE-GFNHg

Don't Tell My Mother

http://en.wikipedia.org/wiki/Don%27t_Tell_My_Mother
Link: http://www.youtube.com/watch?v=6v6kF8i-mbw

Iran - People of the Flame

http://www.youtube.com/watch?v=iPLXnteRDO4

Istorijski era Pahlavijevih i nakon toga

The Fall of a Shah
BBC dokumentarac koji se bavi iskljuivo dogaajima koji su prethodili Iranskoj revoluciji
1979. godine.
Linkovi:
http://www.youtube.com/watch?v=skcCA70ELcc
http://www.youtube.com/watch?v=ViALha2iCAw
http://www.youtube.com/watch?v=MitLqmDzIGM
http://www.youtube.com/watch?v=whJmIuNdHSU
http://www.youtube.com/watch?v=p4vPLJXJ0kM
http://www.youtube.com/watch?v=0xOV5K5Vu3A
http://www.youtube.com/watch?v=yFtyA8e_ssQ
http://www.youtube.com/watch?v=80kKmIhALUQ
http://www.youtube.com/watch?v=YSDYXSBTxGg
http://www.youtube.com/watch?v=RmL3uBrygnU

75

Shah of Iran
BBC dokumentarac koji se bavi istorijom dinastije Pahlavi, ali i vanim drutvenim pitanjima
koja su dovela do pada ahovog reima 1979. godine:
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=wNGBuLyak-c

Iran and Britain

http://www.bbc.co.uk/programmes/b00hq1w7
Linkovi:
http://www.youtube.com/watch?v=xJ3bZF0-IN8
http://www.youtube.com/watch?v=QWkwRXVNG58
http://www.youtube.com/watch?v=pJ6VYVvfmEg
http://www.youtube.com/watch?v=fi4xIihf8w8
http://www.youtube.com/watch?v=y3u-tEgxmwA
http://www.youtube.com/watch?v=2ePMrc6usB0

Iraq-Iran War 1980-1988

http://www.youtube.com/watch?v=bdO9h_5Nupk
http://www.youtube.com/watch?v=H6s-Fs4RnFY
http://www.youtube.com/watch?v=bmepR8seo0U

Declassified: Ayatollah Khomeini

http://en.wikipedia.org/wiki/Declassified
Link: http://www.youtube.com/watch?v=zDiaB9BfyGc
My Uncle Napoleon
http://en.wikipedia.org/wiki/My_Uncle_Napoleon

Istorijski Stara Persija

Engineering an Empire: The Persians
http://en.wikipedia.org/wiki/Engineering_an_Empire
Link: http://www.youtube.com/watch?v=QQcEmiGCaCo

Lost Worlds : Persepolis

http://www.youtube.com/watch?v=WwcEG25ZByw

76

Iran - Seven Faces of a Civilization

http://www.youtube.com/watch?v=y8rcdgm4IyM

Borilaka vetina
(vie: http://www.klubputnika.org/putopisi/3173-zurkhane)

Zurkhaneh - The House of Strenght

http://www.cultureunplugged.com/documentary/watch-online/play/5481/Zurkhaneh---TheHouse-of-Strength/?pp=share

77

Iranski filmovi
Iran ima stvarno dobru kinematografiju. Ove filmove sam pogledao i sjajni su:
http://www.imdb.com/title/tt0118849/
http://www.imdb.com/title/tt1832382/ (dobio Oskara za najbolji strani film prosle
godine)
http://www.imdb.com/title/tt0808417/
Ovo su preporuke druga Vrugija. Nisam ni jedan gledao:
www.imdb.com/title/tt0259072/ www.imdb.com/title/tt0116851/
www.imdb.com/title/tt0499537/ www.imdb.com/title/tt0117315/
www.imdb.com/title/tt0120265/ www.imdb.com/title/tt0277925/
www.imdb.com/title/tt0233841/ www.imdb.com/title/tt0371280/
www.imdb.com/title/tt0845439/ www.imdb.com/title/tt1431296/
www.imdb.com/title/tt1426378/ www.imdb.com/title/tt0997246/
www.imdb.com/title/tt0112445/ www.imdb.com/title/tt0111845/
www.imdb.com/title/tt0074782/ www.imdb.com/title/tt0424434/
www.imdb.com/title/tt0116779/ www.imdb.com/title/tt0154728/
www.imdb.com/title/tt0093342/ www.imdb.com/title/tt0088992/
www.imdb.com/title/tt0483703/ www.imdb.com/title/tt1368864/
www.imdb.com/title/tt0260332/ www.imdb.com/title/tt1512884/
www.imdb.com/title/tt0191043/ www.imdb.com/title/tt0092651/
www.imdb.com/title/tt0371772/ www.imdb.com/title/tt1360860/
www.imdb.com/title/tt0100234/ www.imdb.com/title/tt0117214/
www.imdb.com/title/tt0114329/ www.imdb.com/title/tt0096894/

78