Prof.

dr Katarina DAMNJANOVI

SKRIPTA ZA PREDMET

AUTORSKO I SRODNA PRAVA

GLAVA I: UVODNA RAZMATRANJA

I. POJAM PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
U naoj pravnoj teoriji i praksi jo nije u potpunosti prihvaen naziv
intelektualna svojina, kao jedinstven, generiki pojam za pravo industrijske svojine i
autorsko pravo. Stvar je dogovora da li treba koristiti generiki ili deskriptivni naziv,
ali i drugi razlozi, osim pragmatinih, govore u prilog prihvatanju jedinstvenog
naziva, naroito zbog postojanja bliskih veza izmeu industrijske svojine i autorskog
prava i njihovih zajednikih karakteristika.
Temin intelektualna svojina je u meunarodnom i uporednom pravu najire
prihvaen naziv za ovu pravnu disciplinu, a predmet zatite ovog prava su duhovne
tvorevine i pravo tvorca, autora, na rezultate svog intelektualnog stvaralatva odatle
i naziv intelektualna svojina.
Znaaj prava intelektualne svojine u savremenom drutvu je ogroman. Kao
posledica razvijene tehnologije i rastue uloge informacija u drutvu, vlasnici
intelektualne svojine su sve ee meta razliitih vrsta zloupotrebe njihovih prava piraterije i falsifikovanja. Neki oblici takvog ponaanja postali su deo nae
svakodnevnice, pa esto nismo ni svesni da su presnimavanje kasete, video trake ili
kompjuterskog programa ili fotokopiranje vie od jednog poglavlja knjige
nedozvoljeni.
Svaki subjekt koji poseduje neku ekskluzivnu informaciju koja nije dostupna
drugim licima ima mogunost izbora. On moe da je uini dostupnom javnosti, npr.
da je zatiti patentom ili objavi pod svojim imenom ili da ne obelei delo (u tom
sluaju bie rei o anonimnom delu) , ili da je sauva kao tajnu npr. kao know-how ili
neobjavljeno autorsko delo. U prvom sluaju on stie monopolsko, ekskluzivno,
monopolsko pravo koje je vremenski i teritorijalno ogranieno, a u drugom sluaju on
faktiki uva tu informaciju uz rizik da ona u nekom trenutku bude otkrivena i da
izostane njena pravna zatita. Osnovna karakteristika intelektualnih prava je da njih
neogranieno moe iskoriavati neogranieni broj korisnika, na razliitim mestima, u
bilo koje vreme, a da se pri tome ne povredi njihova sutina niti umanji njihova
vrednost. Poto su zbog savremenih tehnikih sredstava mogunosti iskoriavanja
intelektualnih dobara neograniene i oblici nedozvoljenog ponaanja su sve sloeniji.

Zato zakoni priznaju nosiocu prava intelektualne svojine monopolsko ovlaenje

iskljuivo pravo da sam upotrebljava svoju tvorevinu i pravo da zabrani svakom
drugom licu da ga koristi bez njegove saglasnosti.
Ono to je karakteristino za savremeno pravo intelektualne svojine je
njegova globalizacija. Naime, donoenje meunarodnih konvencija i sporazuma
kojima se uspostavljaju ne samo standardi pravne zatite, ve se i uvodi jedinstveni
postupak zatite govore da se intelektualna svojina posmatra sve vie kao jedan
globalni fenomen, slino meunarodnoj trgovini, pa shodno tome i pravno reava na
globalnom nivou. Dakle, u uslovima savremenog tehnolokog razvitka pravo
intelektualne svojine ima svoje drutveno i ekonomsko opravdanje jer ono namee
disciplinu na tritu, regulie protok informacija i garantuje nosiocima prava i
ovlaenim korisnicima uivanje njihovih prava.
Pravo intelektualne svojine obuhvata dve velike grupe prava: prava
industrijske svojine i autorsko i srodna prava.
1. PRAVO INDUSTRIJSKE SVOJINE
Pravo industrijske svojine se formiralo sredinom prolog veka sa donoenjem
prvih nacionalnih zakona o industrijskoj svojini i meunarodnih konvencija sa ciljem
da se obezbedi zatita ovih prava i izvan nacionalnih granica. Termin industrijska
svojina vodi poreklo iz francuskog prava i prvi put je upotrebljen u Zakonu o
patentima iz 1791. godine, i pod uticajem ovog prava, prihvaen je i u ostalim
zemljama, kao i u meunarodnom pravu. Ovo pravo u objektivnom smislu
predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliu etiri grupe pojava i odnosa u
drutvu.
a)Prva grupa prava odnosi se na pronalaske, u najirem smislu, kao rezultate
stvaralakog rada pojedinca a to su nova reenja nekog tehnikog problema koja
imaju odreeni inventivni nivo i primenjiva su u industriji i drugim oblastima tehnike.
Pronalasci mogu, na osnovu nacionalnih propisa i meunarodnih konvencija, biti
zatieni putem patenata, malog patenta, korisnog modela, tehnikog unapreenja,
know-how-a, biljnih sorti i topografija integrisanih kola.
b)Druga grupa prava odnosi se na znake obuhvaene generikim nazivom
znaci razlikovanja i obuhvata dve osnovne vrste: znake koji slue za razlikovanje
jedne robe ili usluga od druge, iste ili sline vrste roba ili usluga robni i usluni

igovi, i oznake za obeleavanje porekla proizvoda geografske oznake porekla

proizvoda.
c)Trea grupa pojava i odnosa koje regulie pravo industrijske svojine
predstavljaju industrijski uzorci i modeli, koji se danas oznaavaju generikim
pojmom dizajn. Ovim pravom tite se spoljni dvodimenzionalni i trodimenzionalni
oblici industrijskih proizvoda i ono se nalazi u tzv.sivoj zoni izmeu prava
industrijske svojine i autorskog prava.
d) etvrta grupa pravila industrijske svojine odnosi se na istupanja i odnose
privrednih subjekata na tritu povodom obavljanja odreene privredne delatnosti. To
je pravo konkurencije koje ima za cilj da odgovarajuim merama sprei ponaanja na
tritu koja imaju karakter nelojalnog istupanja i kojima se prouzrokuje teta drugim
privrednim subjektima, potroaima ili iroj zajednici, a esto takve radnje obuhvataju
upravo prava industrijske svojine. Pravila o suzbijanju nelojalne konkurencije
obuhvaena su meunarodnim konvnecijama iz oblasti industrijske svojine, pa je
uobiajeno da se i prouavaju u okviru ove grane prava.
2. AUTORSKO I SRODNA PRAVA
Autorsko pravo se formiralo kao pravna disciplina u prolom veku, te se,
zajedno sa pravom industrijske svojine, moe svrstati u mlae grane prava. Nastanak
savremenog autorskog prava rezultat je dugog i upornog nastojanja autora i korisnika
autorskih dela da se uspostavi pravni sistem koji e poivati na zakonskim
propisima, a ne na subjektivnim privilegijama srednjevekovnog prava.
Ova grana prava regulie prava stvaraoca knjievnih, naunih i umetnikih
dela. tite se tako knjievna dela, govorna dela, izvedena knjievna dela, muzika i
pozorina dela, dela likovnih umetnosti (i arhitekture, fotografije), kinematografska
dela i dela primenjenih umetnosti. Veliki broj nacionalnih zakona sadri i odredbe o
srodnim pravima odnosno pravima interpretatora, proizvoaa fonograma,
videograma odnosno filmova, radio i televizijskih emisija, baza podataka itd.Autorsko
pravo nastoji da pomiri dve osnovne tendencije - potrebu autora da bude pravno
zatien, sa jedne strane, i kulturni i nauni napredak drutva, sa druge strane.

II. PRAVNA PRIRODA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE I NJEGOV

ODNOS SA DRUGIM GRANAMA PRAVA
Pravo intelektualne svojine sadri odlike linih i stvarnih prava, ali se i od
jednih i od drugih razlikuju jer imaju svoja posebna obeleja pa zato moemo rei da
se radi o tzv. sui generis odnosno posebnim pravima.
a) Odnos sa linim pravima (npr. pravo na ivot, na slobodu,
veroispoverst itd.) moemo ilustrovati uzimajui kao primer autorsko pravo. Ono se
razlikuje od linih prava po tome to se autorsko delo moe odvojiti od autora i kao
takvo ima samostalnu ekonomsku vrednost, dok su lina dobra neodvojiva od linosti.
Nosilac autorskog prava na autorskom delu u velikom broju sluajeva je pravno lice
npr. izdavaka kua, producentska kua, dok je nosilac linog dobra uvek fiziko lice.
Lino pravo se gasi smru svog titulara, dok moralna prava autora nakon njegove
smrti mogu vriti naslednici ili ak organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih
prava. Osnovna slinost, meutim, lei u intelektualnom stvaralatvu, kao tesno
vezanim za fiziku linost autora i u zadatku koji imaju lino i autorsko pravo: zatitu
nematerijalnih, moralnih prava fizike linosti.
b) Odnos sa stvarnim pravima (npr. svojina nad stvarima) Apsolutni i
iskljuiv karakter prava intelektualne svojine ukazuje na slinost sa stvarnim,
imovinskim pravom. Slinost postoji u onom delu ovog prava kojim se tite
imovinskopravni interesi stvaralaca odnono njegovo pravo da ekonomski iskoriava
svoje autorsko delo i ostvaruje odgovarajuu materijalnu naknadu. Ta imovinska
prava su, kao i stvarna prava, prenosiva i naslediva i svojim titularima pruaju
apsolutno, iskljuivo pravo korienja i raspolaganja. Meutim, poto pravo
intelektualne svojine titi i drugu grupu ovlaenja (linopravna odnosno moralna
ovlaenja), to se ono i razlikuje od stvarnog prava.
c)Odnos prava intelektualne svojine sa drugim granama prava
Intelektualna prava predstavljaju posebnu, ali ne i izolovanu pravnu celinu, a
poto je re o mladoj grani prava, to su veze sa srodnim disciplinama veoma bliske i
ouvane, pa se u nedostatku odgovarajuih propisa u okviru zakona koji reguliu
razliita prava intelektualne svojine shodno primenjuju zakonski propisi iz srodnih
disciplina. Nesumnjivo je da je ova bliskost najvie izraena u odnosu sa graanskim,
upravnim i trgovinskim odnosno privrednim pravom. S obzirom na postojanje
odreenih specifinosti prava industrijske svojine i autorskog prava, ovi delovi su vie
5

povezani sa jednom ili drugom srodnom granom. Na primer, pravu industrijske

svojine najblie je trgovinsko pravo, a autorskom- graansko pravo.
Prava industrijske svojine su nastala u krilu graanskog prava, na osnovu
naela i principa ovog prava. Zbog toga se u sluaju nedostatka propisa, odnosno
postojanja pravnih praznina u pravu industrijske svojine, koriste naela i propisi
graanskog prava. Npr. kod koautorstva primenjuju se propisi o susvojini.
Bliska veza postoji sa obligacionim pravom jer osnovni propis obligacionog
prava, Zakon o obligacionim odnosima, regulie ugovore kao nain iskoriavanja
predmeta autorskog prava i na sve ono to nije regulisano Zakonom o autorskom
pravu primenjuju se njegove odredbe.
Iako je pravo industrijske svojine po svojoj prirodi privatno pravo ono u
jednom svom delu ima bliske veze sa upravnim pravom jer se npr. postupak zatite
pronalaska ili iga ostvaruje u upravnom postupku koji vodi Savezni zavod za zatitu
intelektualne svojine. Ova veza je neto slabija kada je u pitanju autorsko pravo, jer
kod njega ne postoji obaveza sprovoenja formalnog postupka zatite pred nadlenim
dravnim organom.
Intelektualna svojina ima i odreene dodirne take sa radnim pravom jer
autorska dela mogu nastati u radnom odnosu, to zahteva i poseban reim pravog
regulisanja.
Najzad, trgovinsko (privredno) pravo predstavlja granu prava koja je
najblia pravu industrijske svojine, a neto manje blisku autorskom pravu. Predmet
pravne zatite prava industrijske svojine je stvaralatvo u oblasti proizvodnje, kao i
znaci razlikovanja koji nalaze svoju primenu u proizvodnji robe i njenom protoku na
tritu, to je predmet trgovinskog prava. Nosioci ovih prava su najee pravna lica
odnosno preduzea, a ree pojedinci. Meutim, i kod autorskog prava, sve ee
nailazimo na situacije gde su preduzea nosioci autorskog prava, te nam je i ovde taj
odnos interesantan.

III. IZVORI PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

1. HARMONIZACIJA I UNIFIKACIJA PRAVA INTELKTUALNE
SVOJINE
Za sva prava intelektualne svojine karakteristian je princip teritorijaliteta.
Princip teritorijaliteta znai da pravni propisi jedne drave vae samo na njenoj
teritoriji, a to znai da i subjektivna prava koja nastaju na osnovu propisa jedne zemlje
vae samo na teritoriji te zemlje. Ovaj princip je nastao u vremenu politike i
teritorijalne izolovanosti drava. Razvoj meunarodnih odnosa u drugoj polovini XIX
veka, doveo je do prevazilaenja ovog principa, jer on znai da svaka zemlja moe po
svom nahoenju da regulie zatitu subjektivnih prava stranaca. Zato je primena ovog
principa ograniena principom reciprociteta koji predvia da je u jednoj zemlji
pravni poloaj stranca odreen pravnim statusom koji zemlja stranca odobrava njenim
dravljanima.
Iz pomenutih razloga pribeglo se zakljuivanju meunarodnih ugovora,
sporazuma i konvencija kojima se tano utvruju prava i obaveze pripadnika zemalja
lanica, a naelo reciprociteta se samo izuzetno koristi, u sluaju da neko pravno
pitanje nije njima ureeno.Tako je zapoeo proces harmonizacije prava intelektualne
svojine. Prve konvencije su regulisale itave oblasti (npr. Pariska konvencija za
industrijsku svojinu ili Bernska konvencija za autorsko pravo), a zatim su poeli da se
zakljuuju meunarodni sporazumi, aranmani, ugovori kojima su regulisana
pojedina pitanja iz oblasti intelektualne svojine, a naroito tzv.nova prava
intelektualne svojine (npr. topografije integrisanih kola ili baze podataka).
Osim harmonizacije dolo je i do tzv. unifikacije odnosno stvaranja
zajednikih jednoobraznih pravila u okviru meunarodnih foruma. Ona se ostvaruje
kroz zakljuivanje odgovarajuih sporazuma i ugovora izmeu zainteresovanih
zemalja koje svoje nacionalne propise zamenjuju jedinstvenim pravilima, ime se
stvara novo, supranacionalno pravo kao jedinstveno pravo koje zamenjuje nacionalno.
Ovaj fenomen naroito je prisutan u regionalnim zajednicama koje imaju visok stepen
integracije, kao to je to Evropska Unija.
2. IZVORI PRAVA
a) Nacionalni izvori
7

Izvori prava intelektualne svojine u nacionalnim okvirima se razlikuju, ali

moe se konstatovati da postoji nekoliko opteprihvaenih izvora prava kao to su
pozitivni propisi (ustav, zakoni), podzakonski akti (uredbe, pravilnici), opta
pravila obligacionog i privrednog prava, sudska praksa i pravna nauka. Kada
govorimo o domaem pravu intelektualne svojine, kao osnovni izvori prava javljaju se
pozitivni zakonski propisi koji reguliu pravna pitanja u vezi sa pravom intelektualne
svojine posebni propisi lex specialis i odredbe o intlektualnim pravima u drugim,
optijim propisima (kao to je npr. Zakon o obligacionim odnosima). Od donoenja
prve meunarodne konvencije o zatiti industrijske svojine (Pariska konvencija) i prve
meunarodne konvencije o zatiti autorskog prava (Bernska konvencija), doneto je
preko 25 meunarodnih konvencija kojima se reguliu pojedina prava na
multilateralnoj osnovi. Sve ove konvencije takoe predstavljaju izvor prava u Srbiji
ukoliko ih je naa zemlja ratifikovala. Tome treba dodati i nekoliko meunarodnih
konvencija koje su u postupku ratifikacije. Srbija nije lanica EU, ali mnogobrojni
izvori iz oblasti intelektualne svojine ne mogu se zanemariti najmanje iz dva razloga:
sve evropske zemlje primenjuju pravila EU i ovi izvori odraavaju savremeni trend
razvoja prava intelektualne svojine te ih sreemo i u izvorima STO (Svetske
trgovinske organizacije) ijem lanstvu takoe pretendujemo.
Poslednje decenije izvrena je u Srbiji duboka i sveobuhvatna reforma ove
grane prava, pre svega u cilju njegove harmonizacije sa pravom EU. Trenutno su u
Srbiji na snazi sledei zakoni: Zakon o autorskim i srodnim pravima iz 2012. godine;
Zakon o patentima iz 2011. godine; Zakon o igovima iz 2009. godine; Zakon o
pravnoj zatiti dizajna iz 2009. godine; Zakon o geografskim oznakama porekla iz
2010. godine, Zakon o zatiti topografija integrisanih kola iz 2009.godine, a vrlo
vano je pomenuti i usvajanje Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite
prava intelektualne svojine iz 2006 iji je osnovni cilj borba protif falsifikovanja i
piraterije.
b)Meunarodne konvencije
1. Iz oblasti intelektualne svojine, kao grane prava, najznaajniji
meunarodni izvori su Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu
svojinu (1967) i Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine,
TRIPS (1994). Srbija je ratifikovala prvu konvenciju dok ratifikacija TRIPS
sporazuma zavisi od ulanjenja u Svetsku trgovinsku organizaciju.
8

Konvencijom o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

(WIPO) osnovana je meuvladina organizacija u ijoj su nadlenosti poslovi koji se
odnose na rpava industrijske svojine, autorsko i srodna prava. Konvencija je usvojena
1967. godine na diplomatskoj konferenciji u tokholmu. Zadatak ove organizacije je
da obezbeuje administrativnu saradnju i radi na unapreenju zatite intelektualne
svojine u svetu i usklaivanju nacionalnih zakonodavstava. WIPO predstavlja i
specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija za intelektualnu svojinu.
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS)
usvojen je u okviru Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih sporazuma o
carinama i trgovini (GATT). Sporazum ustanovljava jedan broj principa na kojima se
zasniva sistem zatite intelektualne svojine. To su princip nacionalnog tretmana kao
opte konvencijsko naelo iz oblasti intelektualne svojine i princip najpovlaenije
nacije. Osim toga, Sporazum ustanovljava princip po kome njegove odredbe ni u
emu ne zamenjuju ili smanjuju postojee obaveze koje drave lanice imaju na
osnovu drugih konvencija iz ove oblasti. Osnovna vredost ovog meunarodnog izvora
prava intelektualne svojine je da on propisuje standarde u pogledu duine trajanja,
obima i korienja svih prava intelektualne svojine i obavezuje drave lanice da se u
regulisanju ovih prava pridravaju propisanih standarda.
2.Najvaniji (i najstariji zakljuena 1883. godne) izvor meunarodnog prava
industrijske svojine je Pariska konvencija, koja predstavlja meunarodni ugovor
otvorenog tipa (mogu joj pristupiti sve zainteresovane zemlje). Pariska konvencija
broji 150 zemalja lanica i predstavlja univerzalni izvor meunarodnog prava
industrijske svojine. Ubrzo po stupanju na snagu Pariske konvencije, javila se potreba
kod zemalja lanica za donoenjem meunarodnih sporazuma kojima se blie reguliu
pojedina sporna pitanja materijalnog prava. To su sledei sporazumi: Madridski
sporazum o meunarodnoj registraciji igova (1891) i protokol uz Madridski
aranman (1989), Madridski sporazum o suzbijanju lanih i prevarnih oznaka porekla
na proizvodima (1891), Haki sporazum za meunarodnu prijavu industrijskih
uzoraka i modela (1960), Lisabonski sporazum za zatitu i meunarodnu registraciju
oznaka porekla (1958), Ugovor o saradnji u oblasti patenata (1970), Konvencija o
evropskom patentu (1973), Budimpetanski sporazum o meunarodnom priznanju
depozita mikroorganizama radi postupaka patentiranja (1977) i Ugovor o igovnom
pravu (1994).

Druga grupa sporazuma imala je za cilj ustanovljavanje meunarodne

klasifikacije za pojedina prava industrijske svojine, radi lakeg meunarodno-pravnog
prometa ovih prava izmeu lanica Pariske konvencije npr. Nieanski sporazum o
meunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga za registraciju igova (1957).
Trea grupa sporazuma obuhvata one na regionalnoj osnovi izmeu lanica
odreene regionalne organizacije. Ovi sporazumi imaju za cilj harmonizaciju
nacionalnih propisa zemalja lanica, unifikaciju nacionalnih propisa u jedinstveni
pravni poredak i donoenje zajednikih propisa regionalnog karaktera, koji mogu biti
u formi neobaveznih preporuka ili uputstava ili pravila sa obaveznom pravnom
snagom. U tom sluaju, nacionalni propisi moraju da se usaglase sa regionalnim
pravilima. Najbolji primer regionalnog i integracionog usaglaavanja prava je EU.
Najzad, etvrta grupa meunarodnih sporazuma regulie odreena pitanja iz
oblasti industrijske svojine na precizniji nain nego opte konvencije npr. Sporazum iz
Najrobija (1981) o zatiti olimpijskog simbola.
3. Na planu meunarodnog autorskog prava doneto je do danas vie
meunarodnih konvencija, sporazuma i deklaracija. Dve najzanaajnije konvencije,
po broju zemalja potpisnica i po obimnosti pitanja koje reguliu iz autorsko-pravne
zatite su: Bernska konvencija i Univerzalna konvencija. Srbija je ratifikovala obe
konvencije tako da one kod nas predstavljaju izvor prava.

GLAVA II: AUTORSKO PRAVO

I.POJAM, NASTANAK I ISTORIJSKI RAZVOJ AUTORSKOG PRAVA

1. POJAM AUTORSKOG PRAVA
Autorsko pravo postoji u objektivnom i subjektivnom smislu.
U objektivnom smislu ono predstavlja, kao i druge grane prava, skup pravnih
normi kojima se reguliu drutveni odnosi u vezi sa stvaranjem i iskoriavanjem
autorskih dela odnosno dela iz oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti. Ono je tako

10

grana prava iji je osnovni zadatak da obezbedi pravnu zatitu autora u pogledu
njegovog dela, kao i da uskladi delom podeljene, a delom suprotne interese autora,
lica sa kojima autor ulazi u ugovorne odnose i najzad, korisnika autorskog dela.
Ovo pravo prua, osim samom autoru, pravnu zatitu i drugim kategorijama lica
naslednicima- posle autorove smrti, i korisnicima autorskog dela u sluajevima kada
autor prenese svoja ovlaenja na druga lica ili kada su korisnici pojedinih vrsta
autorskih dela odreeni zakonom. Norme autorskog prava u objektivnom smislu
odreuju: pojam i vrste autorskih dela, sadrinu subjektivnog autorskog prava,
ogranienja subjektivnog autorskog prava, vremensko trajanje pravne zatite, prenos
autorskog prava za ivota autora i u sluaju njegove smrti, zatitu autora u pogledu
povrede njegovog prava. Sve ovo ini predmet sudske prakse i pravne teorije, koje se
takoe oznaavaju izrazom autorsko pravo.
U subjektivnom smislu to je skup konkretnih ovlaenja tvorca autorskog dela,
odnosno ovlaenja koja su na osnovu pravnih normi objektivnog autorskog prava
priznata autoru i koji on po svojoj volji vri. Autorsko subjektivno pravo nastaje
samim inom nastanka autorskog dela kao proizvoda intelektualnih napora autora.
Izvorni nosilac autorskog subjektivnog prava je uvek autor kao fiziko lice. Ukoliko je
u stvaranju dela, na kreativan nain uestvovalo vie lica, onda su sva ta lica koautori
dela odnosno zajedniki nosioci jedinstvenog autorskog subjektivnog prava. Jedna od
osobina subjektivnog autorskog prava je ogranienje vremenskog trajanja pojedinih
ovlaenja autora. Poto je drutvo zainteresovano da autorska dela budu svima
dostupna i slobodna za korienje, ono ograniava trajanje subjektivnog autorskog
prava, kao iskljuivog apsolutnog prava autora da iskoriava i raspolae svojim
delom. Po isteku odreenog broja godina, autorsko delo izlazi iz ekskluziviteta autora
i postaje opte dobro slobodno delo.
2. ISTORIJSKI RAZVOJ
Autorsko pravo nastalo je u odreenom trenutku razvoja civilizacije, kada dotle
postojei sistem privilegija vie nije odgovarao stepenu tehnikog razvitka. Naime,
privilegije koje su feudalni vladari davali izdavaima, koji su proizvodili posebnu
vrstu robe ( pre svega knjige), kao i sistem individualnih privilegija koje su se davale
autorima dela, nosili su u sebi suvie elemenata subjektivnosti, to je onemoguavalo
dalji razvoj ovih aktivnosti. Generalno posmatrano, moemo razlikovati nekoliko
osnovnih faza u razvoju autorskog prava.
11

a)Antiko doba
Osnovna karakteristika ovog perioda je da nije postojao nikakav oblik
autorskopravne zatite, jer se duhovno stvaralatvo nije smatralo individualnim
kreativnim inom ve otelotvorenjem boanskog nadahnua, dok je linost autora bila
u drugom planu, pri emu se nije pravila razlika izmeu dela kao duhovnog dobra i
materijalne osnove na kojoj je delo izraeno.
Ipak, mogu se identifikovati odreeni zaeci zatite linih i imovinskih prava
autora. Tako se u starom Rimu smatralo da nije pravino i poteno da se neko
potpisuje ispod tuih autorskih dela, ili da sebe istie kao autora tueg dela. Pesnike
koji su prepisivali tue pesme je rimski pesnik Marcial (Ivek nove ere) nazvao
plagiariusim-a (otmiarima), pa odatle i potie re plagijat.
Kada bi neko iskoriavao ili upotrebljavao delo na nain koji ugroava ast i
ugled autora, u rimskom pravu je autor mogao da podigne tubu koja se zvala actio
iniuriarium. Prilikom prodaje originalnih primeraka svojih dela autor je dobijao
jednokratnu naknadu koja se zvala honorarium dananji honorar.Upravo zbog
nepostojanja autorskopravne zatite bavljenje umetnou bilo je rezervisano za vie
klase odnosno imunije ljude ili one koji su imali pokrovitelje - mecene.
b) Srednji vek
Sve do sredine XV veka nije bilo veih promena u pogledu pravne zatite
autora. Prekretnicu ini naravno Gutembergov pronalazak tamparije negde oko 1450.
godine. Pre toga, knjige su uglavnom bile crkvenog i filozofskog karaktera, i
prepisivane su runo u manastirima. tamparije je omoguila umnoavanje knjiga i
drugih spisa, pa su tako knjievna dela postala dostupna relativno irokom
auditorijumu. To je nadalje omoguilo i nastanak trita knjiga, koje je zahtevalo da
bude ureeno. Naroito se kao veliki problem postavilo pretampavanje ve izdatih
knjiga, odnosno pojava nelojalne konkurencije u odnosu na prvog izdavaa dela.Zato
je uveden tzv. princip privilegija odnosno ekskluzivnih prava na izdavanje knjiga, a
prva poznata izdavaka privilegija datira iz 1469. godine. Nju je uprava grada
Venecije dala Johanu von Speyeru a sastojala se u ekskluzivnom pravu na tampanje u
roku od pet godina. Od kraja XV veka izdavake privilegije se pojavljuju u
Nemakoj, Francuskoj, Engleskoj, paniji. Tokom vremena proirilo se shvatanje da
pravo autora podrazumeva i pravo da on sam izda svoje delo odnosno da dozvoli ili
12

zabrani drugim licima izdavanje svog dela, to predstavlja kamen temeljac

savremenog koncepta autorskog prava koji su vremenom upotpunila i nova iskljuiva
prava na iskoriavanje dela.
c) Savremeno autorsko pravo
Na prelazu iz feudalnog u buroasko drutvo, poeli su u Evropi da se
pojavljuju i prvi zakoni o autorskom pravu. Prvi je usvojen u Engleskoj 1710. godine i
to je zakon poznat kao zakon Ane Stjuart. Tim zakonom je autorima prvi put priznato
iskljuivo pravo na njihovo delo i to za period od14 godina od objavljivanja dela, sa
mogunou produenja zatite za narednih 14 godina, pod uslovom da je autor jo
iv u trenutku isticanja prvobitnog roka zatite. Ovaj zakon primenjivao se sve do
1911. godine.
U Francuskoj su prvi zakoni doneseni 1791. i 1793. godine i u njima je
proklamovano da autorsko delo predstavlja najsvetiji i najliniji oblik svojine i da
autori imaju za ivota iskljuivo pravo da iskoriavaju svoje delo i raspolau njime.
Posle smrti autora to pravo prelazi na njegove naslednike i traje 10 godina post
mortem auctoris (posle smrti autora).
Bitna karakteristika razvoja autorskog prava u savremenom dobu je njegovo
stalno prilagoavanje pojavi novih tehnikih sredstava za stvaranje i iskoriavanje
autorskih dela (ureaji za beleenje i reprodukovanje zvuka, telefonija, radiofonija,
fotografija i film, televizija, ureaji za fotokopiranje, videorekorderi, satelitske
komunikacije, raunari), sa ciljem da se obezbedi da autor ostane iskljuivi
ekonomski gospodar svog dela.
Jo jedna od novina vezana za razvoj tehnikih sredstava je i da odreeni broj
zakona o autorskom pravu sadri i odredbe o tzv.srodnim pravima. Pod srodnim
pravima podrazumevaju se prava interpretatora (umetnika izvoaa), prava
proizvoaa fonograma odnosno zvunog zapisa (npr. muziki albumi), prava
proizvoaa videograma odnosno pravo filmskog producenta nad filmskim delom,
pravo proizvoaa televizijskih i radio emisija (radio- difuzno pravo) i pravo
proizvoaa baza podataka (zbirka elektronski obraenih i zabeleenih podataka
kojima se elektronski pristupa npr. renici). Ova prava imaju mnogo zajednikih
elemenata sa autorskim pravom, pre svega zato to imaju isti predmet intelektualnu
tvorevinu.

13

Prvi jugoslovenski Zakon o autorskom pravu donesen je 1929. godine, a posle

drugog svetskog rata 1946. godine. Sada je na snazi novi Zakon o autorskim i srodnim
pravima iz 2012. godine.
Na meunarodnom planu postoji nekoliko konvencija koje reguliu oblast
autorskog prava. Dve najvanije su Bernska konvencija o zatiti knjievnih i
umetnikih dela od 1886. godine i Univerzalna (Svetska) konvencija o autorskom
pravu, potpisana u enevi 1952. godine.

II.POJAM AUTORSKOG DELA I USLOVI ZATITE

1. POJAM AUTORSKOG DELA
Autorsko delo je tvorevina u oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti i kao takvo
ini predmet subjektivnog autorskog prava. Re je o pravnom pojmu, te se na osnovu
njega ne sme donositi vrednosni sud o tome ta su knjievnost, umetnost i nauka, jer
su to kulturoloki pojmovi koji slue da se priblino opie oblast ljudskog stvaralatva
u kojoj nastaju autorska dela.
U naem Zakonu o autorskim i srodnim pravima iz 2011. godine (lan 2), autorsko
delo se odreuje kao: originalna duhovna tvorevina autora, izraena u odreenoj
formi, bez obzira na njenu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njenu namenu,
veliinu, sadrinu i nain ispoljavanja, kao i doputenost javnog saoptavanja njene
sadrine.
Ovaj pojam je blie odreen pomou primernog nabrajanja pojedinih vrsta
autorskih dela: pisana dela, govorna dela (npr. predavanja,besede), dramska, dramskomuzika, koreografska i pantomimska dela, muzika dela, filmska dela, dela likovne
umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti itd.
Dakle, zakonski tekstovi sadre samo neke elemente definicije pojma autorskog
dela jer je celovitu definiciju teko dati jer je re o dinaminom pojmu odnosno
pojmu ija se sadrina stalno iri i dopunjava. Na osnovu pravne teorije i prakse
moemo zakljuiti da se pod pojmom autorsko delo podrazumeva ljudska
tvorevina, koja ima duhovni sadraj, odreenu formu i koja je originalna. To su
ujedno i uslovi zatite autorskog dela.
2. USLOVI ZATITE
14

a)Tvorevina
Jedno delo je tvorevina ukoliko ga je autor stvorio svojim radom. To znai da
tvorevina ne moe biti neto to je prethodno postojalo (npr. u prirodi) pa ga je
pojedinac pronaao i prezentirao kao autorsko delo (npr. kamen ili grana posebnog
oblika). Takoe, ono ne moe biti tvorevina nekog ureaja (npr. prevoenje uz pomo
raunara) iako ove ureaje ovek moe da koristi kao pomona sredstva za stvaranje
tvorevina.
b)Duhovni sadraj i umetnika vrednost
Autorsko delo u principu predstavlja informaciju koja se obraa ljudskom duhu, te
je tako i nosilac duhovnog sadraja, koji moe biti racionalne ili emocionalne prirode
i daje autorskom delu smisao i znaenje.S obzirom na tu svoju osobinu, autorsko delo
je, u sociolokom smislu, drutvena tvorevina ija je funkcija da posreduje u
komunikaciji izmeu ljudi i to na neposredan nain. Zato npr. kreditne kartice ili
saobraajni znaci nisu autorska dela jer sami po sebi ne poseduju duhovni sadraj i
dobijaju znaenje tek posredstvom pravila za upotrebu.
Duhovni sadraj se u odnosu na vrstu autorskih dela izraava na razliite naine,
npr. kod muzika dela su to tonovi, dok su kod likovne umetnosti to
dvodiemnzionalne i trodimenzionalne forme, boje, vrste materijala itd.U vezi sa tim
se i postavlja pitanje umetnike vrednosti autorskog dela kao njegovog
elementa.Umetniku vrednost i njeno ocenjivanje nije mogue odrediti na objektivan
nain pa je to preputeno ukusu javnosti. Umetnika dela se stvaraju da se svide
nekome i to bilo kome pa zato javnost treba da ceni vrednost jednog dela prihvatajui
ga ili odbacujui.
c) Spoljna (izraajna) forma dela
Pravo titi sve proizvode ljudskog duha pod uslovom da su dobili svoju
izraajnu, materijalizovanu formu.Dakle forma je onaj element autorskog dela u
kojem se duhovni sadraj ispoljava, postaje pristupaan ljudskim ulima.
Materijalizacija duhovnog sadraja jednog dela moe biti u telesnom i u bestelesnom
vidu npr. knjiga, ploa, ali i zvuk, elektromagnetski talas itd.
Ta materijalizovana forma ne mora kod svih dela da bude izraena u trajnom i
telesnom obliku. Takav je sluaj sa govornim delima ili sa muzikim delima bez nota.
15

Osim toga, materijalizovana forma u kojoj je delo izraeno ne mora da bude ni

definitvna: i nedovrena autorska dela uivaju pravnu zatitu, kao i delovi autorskog
dela i naslov autorskog dela ukoliko je materijalizovana ideja predstavljena u meri
koja oito karakterie autorsko delo.
U svakom sluaju, forma autorskog dela mora biti odreena, a iza ovog uslova
krije se zahtev za stabilnou oblika konkretizacije idejnog sadraja svakog autorskog
dela, to je pretpostavka ne samo za prepoznavanje pojedinog autorskog dela, ve i za
njegovo ponavljanje odnosno reprodukovanje
d) Originalnost dela
Autorsko delo mora da predstavlja originalnu tvorevinu i to je opte prihvaen
uslov autorsko-pravne zatite. Originalno je zapravo ono delo koje je njegov tvorac
ostvario sam, ne podraavajui dela drugih autora. To ne znai meutim, da autorska
dela uopte ne podraavaju druga ve postojea dela, ali nova kreacija, stvorena na
osnovu jedne takve inspiracije, mora da nosi znatne izmene koje nose peat linosti
njenog autora, pa su ponekad i nijanse dovoljne da delu daju izgled originalnog. Ovo
pitanje je faktike prirode i ceni se u svakom konkretnom sluaju od strane nadlenog
suda ukoliko doe do spora o autorstvu.
Osnovna objektivna pretpostavka za postojanje originalnosti zavisi od vrste dela
odnosno oblasti kojoj odreeno delo pripada. Naime, postoje oblasti ljudskog
stvaralatva , koje su sa svih strana odreene praktinim, tehnikim, funkcionalnim ili
logikim pravilima, tako da ne ostavljaju prostor za ispoljavanje individualnih crta
linosti (npr. pravljenje alfabetskog spiska stanara jedne zgrade ili spiska telefonskih
pretplatnika ili reavanje matematikih zadataka). Zato bi vie pojedinaca, polazei
od istih parametara, dolo do istih rezultata odnosno tvorevina, a da pri tome nemaju
mogunost da u nju unesu svoju individualnu crtu kojom bi delo bilo originalno.
Meutim, ima i oblasti stvaralatva gde postoji prostor za originalne tvorevine ali
je taj prostor suen npr. kod kataloga, jelovnika, reklama. Re je o tvorevinama
potronog karaktera, koje se smatraju originalnim pod uslovom da nisu identine sa
ve nekom postojeom tvorevinom i ine predmet autorskopravne zatite.
Zato je potrebno primeniti jedan srednji pristup meri originalnosti koja se zahteva
od autorskog dela. Dakle, nije potrebno da delo bude izraz autorove genijalnosti ili
bilo kakve nadprosenosti, ve je dovoljno da delo izlazi van okvira rutinskog,
svakodnevnog i uobiajenog i da nosi lini peat svog autora.
16

e) Formalnosti
Danas u svetu dominira princip po kojem autorskopravna zatita nastaje samim
inom nastanka dela, to znai da autor nije duan da preduzima bilo kakve formalne
radnje kojima bi konstituisao ili obezbedio svoje pravo. To je i jedna od bitnih razlika
u odnosu na prava industrijske svojine ija se zatita ostvaruje u upravnom postupku
pred Zavodom za intelektualnu svojinu.
Meutim, i do danas su se u nekim nacionalnim pravima zadrali ostaci
primene suprotnog principa principa formalnosti zatite. Pod formalnostima zatite
se podrazumevaju posebni, dodatni uslovi upravnopravne prirode, koji moraju biti
ispunjeni da bi jedno delo moglo biti predmet autorskopravne zatite. Sistem
formalnosti je karakteristian za anglosaksonsko pravo, pri emu je u Engleskoj
naputen poetkom dvadesetog veka, dok se u SAD zadrao u blaem vidu.
U svom izvornom obliku se,u SAD, sistem formalnosti sastojao iz tri radnje:
stavljanja rezerve o autorskom pravu na svaki primerak dela u vidu rei Copyright,
odnosno oznaka C uokvirene krugom sa godinom prvog objavljivanja i imenom
nosioca autorskog prava ( ova formalnost je imala najvei uinak, jer dela koja nisu
bila oznaena rezervom o autorskom pravu nisu bila zatiena); deponovanja dva
primerka dela u Kongresnu biblioteku u Vaingtonu, pri emu neispunjenje ove
obaveze nije povlailo sobom gubitak prava, ve samo novanu kaznu, i bilo je uslov
za njihovu registraciju; i najzad, registracije dela u Birou za autorska prava i to tokom
celog roka trajanja autorskopravne zatite. Ovo nije predstavljalo konstitutivni
element za nastanak autorskog prava, ve uslov za traenje sudske zatite u sluaju
povrede prava. Od pristupanja SAD Bernskoj konvenciji, strogost formalnosti je
znatno ublaena jer su, u pogledu svih dela ije je poreklo u nekoj zemlji lanici
Bernske unije izvan SAD, formalnosti zatite sasvim ukinute.
Na Zakon o autorskom pravu ne uslovljava nastanak autorsko-pravne zatite
ispunjenjem bilo kakvih formalnosti. Zakon samo daje mogunost nosiocima
autorskih prava da radi obezbeenja dokaza deponuju primerke svojih dela i predmeta
srodnih prava kod nadlenog organa- Zavoda za intelektualnu svojinu. U sluaju da se
odlue za ovu opciju, primerci dela i predmeta koji se deponuju moraju biti u formi
pisanog dokumenta, zvunog, vizuelnog ili audiovizuelnog zapisa ili u digitalnoj
formi. Nosilac prava duan je da prilikom deponovanja i unoenja u evidenciju
autorskog dela da istinit i potpun podatak o svom autorskom delu, pri emu se ti
17

podaci smatraju istinitim dok se suprotno ne dokae, to predstavlja oborivu

pretpostavku. Ova pretpostavka dovodi i do toga da svako savesno lice koje je
povredilo tue autorsko pravo uzdajui se u tanost podataka u evidenciji ne odgovara
za naknadu tete zbog povrede tog prava. Deponovanje primeraka i unoenje u
evidenciju ne utiu na nastanak ili trajanje autorskih prava.

III.VRSTE ZATIENIH DELA

Na Zakon daje optu definiciju autorskih dela kao originalnih duhovnih
tvorevina autora izraenih u odreenoj formi i primera radi nabraja najpoznatije vrste
autorskih dela. Time se sudskoj praksi ostavljaju iroke mogunosti tumaenja
definicije i sprovoenja odreene politike u ovoj oblasti. Autorskopravnom zatitom
nisu obuhvaene opte ideje, postupci, metode rada ili matematiki koncepti kao
takvi, kao i naela, principi i uputstva koji su sadrani u autorskom delu. Ono to
nikada ne moe biti zatieno su zakonski tekstovi i drugi akti dravnih organa,
njihovi slubeni materijali, slubeni prevodi propisa i materijala kao i podnesci i drugi
akti u upravnom ili sudskom postupku. Sva dela koja zakon primera radi nabraja
moemo da svrstamo u nekoliko osnovnih grupa.

1. KNJIEVNA DELA
Prema tradicionalno usvojenom shvatanju, pod knjievnim delima
podrazumevaju se sva dela iz oblasti knjievnosti i nauke koja se izraavaju pomou
rei. Ova dela se svrstavaju u pisana i govorna, a i jedna i druga mogu biti izvorna ili
izvedena.
a) Pisana dela su knjige, broure i drugi tekstovi iz oblasti beletristike i
naune i strune literature, nauni i struni radovi i lanci, novinski lanci, beleke i
analize, raunarski programi u bilo kojem obliku njihovog izraavanja, ukljuujui i
pripremni materijal za njihovu izradu itd. Svi oni uivaju pravnu zatitu, pod uslovom
da je re o originalnim intelektualnim tvorevinama, pri emu originalnost treba da
postoji bilo u formi u kojoj je ideja predstavljena, bilo u sastavu.
Problemi u ostvarivanju zatite javljaju se kod nekoliko kategorija:

18

-novinskih vesti jer se postavlja pitanje u kojoj meri je novinska vest

originalna intelektualna tvorevina i da li ju je mogue svrstati u kategoriju autorskih
dela. I pored napora velikih novinskih kua da im se prizna autorskopravna zatita,
dnevne novosti i razne druge vesti koje u sebi sadre golu informaciju nisu stekle
zatitu na planu autorskog prava, jer je u optem interesu da javnost to bolje i to
potpunije obavetena o svim dogaanjima iz oblasti javnog ivota, a osim toga vesti
predstavljaju prezentiranje injenica, a ne intelektualnu tvorevinu. Samo u sluaju da
one dobiju oblik reportae, novinskog lanka ili napisa mogu da raunaju na
autorskopravnu zatitu.
- kompilacija koje mogu da budu knjievnog ili korisnog karaktera. U prve
spadaju zbirke odabranih dela, antologije, renici, enciklopedije itd, a u druge razne
vrste kataloga i programa, vodii, albumi, godinjaci, cenovnici itd. One uivaju
zatitu ukoliko je re o originalnim tvorevinama imajui u vidu originalnost obrade i
sistematizaciju pozajmljenog materijala. To predvia i na Zakon ukljuujui i zbirku
narodnih knjievnih i umetnikih tvorevina ili dokumenata sudskih odluka i sline
grae u pogledu izbora i rasporeda sastavnih delova. Na Zakon u ovu kategoriju
ukljuuje i baze podataka, bez obzira da li je u mainski itljivoj ili drugoj formi, opet
s obzirom na originalnost izbora i rasporeda sastavnih delova. Zatita zbirki ni na koji
nain ne ograniava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.
-privatnih pisama koja nose odlike originalnog autorskog dela. Ona
predstavljaju takoe predmet zatite i to naravno samo u pogledu sadrine, a ne i
fizike hartije koji ostaje u svojini lica kome je pismo upueno. To ne vai za
poslovna pisma i korespondenciju.
-naslova knjievnih i drugih dela koji uivaju zatitu pod uslovom
originalnosti kao i nezavreno autorsko delo i delovi autorskog dela. Kod naslova
treba imati u vidu da on mora biti kreativnog i distinktivnog karaktera, pa e tako
opteprihvaeni, banalni i generiki naslovi ostati u javnom domenu i nezatieni.
- kompjuterskih programa- Na Zakon pod pisanim delima predvia i
kompjuterske programe. Sam pojam kompjutera sadri dve komponente-elektronski
ureaj (maina, hardver) i kompjuterski program (softver) koga ini skup uputstava
pomou kojih hardver obavlja svoju funkciju i postaje npr. maina za projektovanje,
prevoenje, analitiko planiranje itd. Program se sastoji od aritmetikih i
organizatorskih nareenja izraenih specijalnim simbolima programskim jezikom, a
poto je u upotrebi vie razliitih programskh jezika, deava se da se programi, da bi
19

se koristili moraju prevoditi na drugi jezik. Da bi kompjuterski programi uivali

autorskopravnu zatitu oni moraju ispunjavati zakonom odreene uslove za autorska
dela. Titular prava odnosno autor je ono lice koje je intelektualni tvorac programa pri
emu to moe biti vie lica, pa e biti re o koautorstvu. Kada je re o raunarskom
programu stvorenom u radnom odnosu, nosilac iskljuivih imovinskih prava e uvek
biti poslodavac, dok e autoru pripasti moralna prava. Zakon predvia i mogunost
ugovora o narubini raunarskog programa gde naruilac stie sva imovinska prava,
osim ako ugovorom nije drugaije ureeno.
Kod zatite raunarskih programa postoje odreene specifinosti u odnosu na
druga autorska dela. Prva se tie sadrine prava gde se umnoavanjem (kopiranjem)
ili beleenjem smatra i smetanjem celog programa ili njegovog dela u memoriju
raunara, odnosno putanje programa u rad na raunaru, kao i menjanje programa i
prevoenje na drugi jezik Ipak dozvoljeno je reprodukovati kopije raunarskog
programa bez dozvole i naknade autoru ako se program koristi u one svrhe za koje je
pribavljen. Osim toga, lice koje je na zakonit nain probavilo program radi korienja
u line svrhe, ima pravo da taj program smeta u memoriju raunara, otklanja greke,
kopira rezervni primerak programa na telesnom nosau i vri dekompilaciju
(prevoenje) programa radi pribavljanja neophodnih podataka za postizanje
interoperatibilnosti tog programa sa drugim programom. Najzad, lice koje je na
zakonit nain pribavilo program moe taj program menjati odnosno prilagoavati
svojim potrebama.
b) Govorna dela su npr. predavanja, govori, besede, konferencije, pripovesti, a bie
zatiena opet pod uslovom da je re o originalnim kreacijama. Ali ukoliko je re o
govorima odranim u skuptinama, sudovima i drugim dravnim organima, naunim,
umetnikim i drugim organizacijama, kao i na javnim politikim sastancima i
slubenim sveanostima oni se mogu slobodno objavljivati bez dozvole i naknade
autorima, putem tampe, televizije, a u cilju obavetavanja javnosti o aktuelnim
dogaajima iz politikog, naunog ili kulturnog ivota.
c) Izvedena knjievna dela zasnivaju svoje postojanje na nekom ve postojeem delu,
i to tako to autor ovog dela stvara novo delo pozajmljujui od postojeeg dela
izvesne bitne odlike, ali na takva nain da izvedeno delo predstavlja originalnu
duhovnu tvorevinu. Ono je u zavisnom odnosu od originalnog, izvornog dela, jer je za
20

njegovo iskoriavanje potrebna saglasnost autora originalnog. Ovakvo delo moe se

ostvariti skraivanjem, prilagoavanjem, preradom i prevoenjem izvornog dela. Na
Zakon poznaje zatitu prerada autorskih dela uz napomenu da zatita ovih dela ni na
koji nain ne ograniava prava autora izvornog dela. Napomenimo da su prevodi
najei oblik izvedenih dela, pri emu prevodilac stvara novo autorsko delo, koje u
sebi nosi peat linosti prevodioca. Prevod uvek uiva zatitu kao originalna tvorevina
duha, bez obzira na kvalitet prevoda.
2. MUZIKA DELA
Muzika dela su umetnika dela koja se izraavaju pomou tonova i uivaju
zatitu po optem reimu odnosno pod uslovom originalnosti. Ova dela se sastoje iz
tri elementa : melodije (tema dela koja odgovara donekleodgovara pojmu ideje) i
harmonije i ritma kojima se melodija ilustruje. Ova dela uivaju zatitu bez obzira na
to da li su zabeleena putem nota ili npr. na traci i da li su propraena reima ili ne. Ni
veliina dela ne utie na zatitu pa je isto da li se radi o simfoniji operi ili reklamnom
dinglu. Ona mogu biti izvorna i izvedena. U okviru ovih drugih razlikujemo
aranman (obrada kod koje se delo prilagoava za izvoenje na drugim instrumentima
ili orkestracija kompozicije), varijaciju (novo delo stvoreno pozajmljivanjem teme i
dodavanjem novog motiva,), ali i skraenja muzikih dela i razne vrste zbirki.
Imitacija muzikog anra je doputena, a tako stvoreno delo smatra se nezavisnim
delom, pod uslovom originalnosti.
3.POZORINA DELA
Zatiena su i kao dramska (tragedija, komedija), dramsko-muzika (opere,
muzike revije), koreografska (balet, folklor), zvuk i svetlost i pantomimska dela. U
nekim zakonima ova dela nisu izdvojena u posebnu kategoriju ve ulaze u grupu
knjievnih dela. Njihova specifinost je u tome to se mogu izvoditi na sceni
predstavom umetnika izvoaa, jednog ili vie njih. Dramska dela se najee
definiu kao knjievna dela stvorena za scensko prikazivanje odreene dramske
radnje (akcije) pa se zapravo radi o naroitom obliku govornog knjievnog dela iji je
predmet postavljanje na scenu neke radnje. Dramsko-muzika dela su muzika dela sa
reima stvorena za scensko prikazivanje odreene dramske radnje (akcije) sa
muzikim izvoenjem, a nazivaju se i scenskim ili pozorinim delima.

21

4.DELA LIKOVNIH UMETNOSTI

U njih se tradicionalno ubrajaju slikarstvo, vajarstvo, grafika, rezbarstvo,
arhitektura, dekor, hortikultura i fotografija. Neki u ovu grupu ubrajaju i
kinematografska dela, a neki i uzorke i modele. U svakom sluaju prema klasinoj
podeli moemo razlikovati dela likovnih umetnosti u uem smislu, dela arhitekture i
fotografska dela. U prvu grupu spadaju slikarstvo, vajarstvo, grafika, bakrorezi, dekor
i sl. i ona su zatiena pod uslovom da su originalne tvorevine autora, ostvarene u
ravni ili u prostoru. Kao originalna dela zatiene su i kopije tih dela pod uslovom da
nose karakter originalnosti. Meutim, kopije koje predstavljaju opte podraavanje
originalnih dela ne uivaju zatitu. Izvedena dela, kao npr. slika u ulju na osnovu
postojee skulpture uivae zatitu pod uslovom originalnosti. Dela arhitekture, kao
izrazi umetnikog oblikovanja, gradnje i ukraavanja, obuhvataju arhitekturu u uem
smislu (stambene i druge zgrade, spomenici, mostovi), unutranju arhitekturu
(ureenje stanova i drugih prostora), pozorinu i scensku dekoraciju i hortikulturu.
Uslovi zatite su i kod ovih dela isti odnosno ona moraju biti originalna dok se
umetnika vrednost pretpostavlja, i upravo zato nije pruena zatita novim tehnikim
postupcima ili nainima rada u ovoj oblasti. Najzad, fotografska dela i dela stvorena
postupkom slinim fotografskim (litografska ili fotokopija) predvieni su zajedno sa
planovima, skicama i maketama.Zatiene su kako umetnika tako i dokumentarna
fotografija, ali ne i mehaniki sainjene fotografije. Fotografska dela moraju takoe
da ispune uslov originalnosti koji se kod ovih dela ogleda u nekoliko elemenata: u
izboru mesta, vremena, poloaja, osvetljenja itd.
5.KARTOGRAFSKA DELA
Kartografska dela su sve vrste geografskih, topografskih, astronomskih i
drugih karata (mape), razne vrste planova, skica i plastinih dela koja se odnose na
geografiju, topografiju, arhitekturu ili neku drugu naunu ili umetniku oblast, a to
znai da tu spadaju sve vrste ovakvih dela koja nisu obuhvaena u okviru neke druge
kategorije knjievnih i umetnikih dela, naravno uz ispunjenje osnovnog uslova
originalnosti.
6.DELA PRIMENJENE UMETNOSTI
Dela primenjene umetnosti su umetnike tvorevine namenjene zadovoljavanju
praktinih potreba, a to znai tvorevine duha koje nalaze odreenu primenu u
industriji ili zanatstvu. Ova kategorija dobija na znaaju jer savremeni kupci sve vie
22

vode rauna o estetskoj strani proizvoda, posebno predmeta za linu upotrebu i

opremanje prostora i nalazi se na granici interesovanja dve grane prava autorskog i
prava industrijske svojine, pa se u uporednom pravu javlja i problem sukoba pravnih
pravila ove dve grane prava (razgranienje polja primenjene umetnosti i industrijskih
uzoraka i modela) i ve poznati problem kumulacija zatite.
7.FILMSKA DELA
Ili kako Zakon kae kinematografska i televizijska dela obuhvataju igrane, crtane,
dokumentarne filmove, filmske urnale, kolske (nastavne) filmove, reklamne i
kulturne filmove itd. Kinematografsko delo, bez obzira da li je stvoreno kao izvedeno
delo, prilagoavanjem nekog drugog dela za film (npr. romana) ili na osnovu
originalne ideje, predstavlja predmet zatite kao originalna tvorevina duha.
Kinematografsko delo, iako kompleksna tvorevina, uiva autorsko-pravnu zatitu kao
jedinstveno delo, stvoreno u saradnji vie lica koautora dela, a ne kao prost zbir
doprinosa vie autora. Upravo zbog uestvovanja velikog broja autora, interpretatora i
tehnikih saradnika, uz ogroman finansijski i logistiki doprinos producenta, filmska
dela dovode i do najkomplikovanije pravne situacije u pogledu autorskopravne zatite.
Sam pojam filmskog dela za osnovni element ima osobenost pri projekciji. Naime,
prilikom projekcije ovog dela gledalac stie iluziju da je re o kontinuiranom
deavanju, upravo zbog biolokih karakteristika ljudskog oka, jer se slike zabeleene
na odreenoj podlozi kreu odreenom brzinom, pa se stvara iluzija da je re o
kontinuiranoj radnji.
Od kinematografskog dela kao takvog treba razlikovati film, kao materijalnu
podlogu (corpus mechanicum) na kojoj je delo realizovano, kao to se i klie u
tampariji razlikuju od knjievnog dela. Stoga posedovanje filmske kopije ne znai da
njen dralac ima pravo prikazivanja tog dela, a isto tako, izgubljena kopija ne znai i
gubljenje prava prikazivanja. Meutim, kinematografsko delo tesno je vezano za
filmsku traku jer ga bez nje i nema, dok knjievno delo moe da bude realizovano i
usmenim saoptavanjem. Danas ovo pitanje gubi na vanosti jer osim klasinih
fotografskih postupaka postoje i alternativni, elektronski naini nasnimavanja na
razliite materijalne podloge odnosno nosae npr. DVD romove.
Naslovi kinematografskog dela uivaju istu zatitu kao i naslov knjievnih dela.

23

IV. LICA KOJA UIVAJU AUTORSKO PRAVNU ZATITU AUTOR I

NOSILAC AUTORSKOG PRAVA
1. AUTOR
Opte je prihvaeno da autori uivaju punu autorskopravnu zatitu kao izvorni
nosioci svih ovlaenja povodom dela koje su stvorili. Svojstvo autora je osnov za
sticanje autorskopravna zatite, uz uslov da se delo smatra autorskim delom po
pozitivnim propisima zemlje gde se zatita ostvaruje.
a) Pojam autora
Autor dela je fiziko lice koje je stvorilo autorsko delo i to tvorac bilo kog dela
kome Zakon priznaje pravnu zatitu. Pored autora izvornog dela, to moe biti i autor
prevoda, prilagoavanja, kopije dela likovnih umetnosti, autor zbirke autorskih dela
odnosno autor izvedenog dela. Autor zbirke je lice koje je takvu zbirku sainilo; autor
prevoda ili drugog izvedenog dela je lice koje je izvorno delo prevelo, odnosno
stvorilo drugo izvedeno delo, autorom se smatra i lice koje je stvorilo knjievno ili
umetniko delo upotrebom folklora.Izuzetno, pravno ili fiziko lice iji je naziv,
odnosno ime na uobiajen nain naznaeno na filmskom delu, smatra se
proizvoaem tog dela, dok se drukije ne dokae.
Autor stie autorsko pravo aktom stvaranja dela, pri emu je potrebno da delo
ispunjava zakonom predviene opte uslove. Delo ne mora da bude potpuno zavreno,
ali mora da bude dovoljno materijalno uoblieno da bi njegov tvorac mogao da stekne
autorsko pravo. Poto je sam akt stvaranja dela pravni osnov pribavljanja autorskog
prava to autorsko pravo ne postoji povodom dela koja e tek biti stvorena (mada se
mogu zakljuivati ugovori o buduim delima npr. romanima).
Autor je duhovni tvorac dela, pa lica koja uestvuju u stvaranju dela na nain
koji nije stvaralaki (npr. daktilograf koji kuca rukopis, lice koje tehniki pomae
prilikom izrade nekog dela primenjene umetnosti) nemaju autorsko pravo na tom delu
ve samo pravo na naknadu za uloen trud od strane autora dela ili drugog lica.
Autorom se smatra, dok se suprotno ne dokae, lice ije je ime, pseudonim ili
znak na primerku dela oznaen. Autor ima pravo, ali ne i obavezu da oznai svoje
delo, to je jedno od njegovih moralnopravnih ovlaenja. To znai da on moe da
oznai delo svojim pravim i punim imenom, nepotpunim imenom, drugim imenom
(pseudonimom), simbolima koji su karakteristini za tog autora (monogrami, inicijali
24

i dr.) ili da ga uopte ne oznai. Tada se njegovo delo naziva anonimnim delom. U
sluaju da autorov identitet nije poznat on e uivati zatitu im otkrije svoj identitet i
njegovo autorsko pravo e trajati onoliko vremena koliko bi trajalo da je autorsko delo
objavljeno punim imenom.
Kod autorskih dela gde autor nije poznat, na delu nije naznaen identitet
autora ili je naznaeno neko izmiljeno ime, autorska prava ostvaruje izdava ako je
delo izdato; ako delo nije izdato ali je objavljeno, onda lice koje je objavilo delo. Ali
onog trenutka kada se utvrdi identitet autora, prestaju prava ovih lica, a autoru je
ostavljena mogunost da ovim licima odobri da nastave sa vrenjem njegovih
prava.Autorsko delo se smatra objavljenim kad je, na bilo koji nain i bilo gde u svetu
prvi put saopteno od strane autora ili ovlaenog lica a to znai da je uinjeno
dostupnim veem broju lica koja nisu meusobno povezana iskljuivo rodbinskim ili
drugim linim vezama. Izdatim se delo smatra kada su primerci dela puteni u promet
od strane samog autora ili ovlaenog lica u onolikom broju koliki je potreban za
zadovoljavanje potreba javnosti. Ako je re o delu likovne umetnosti ono e biti
izdato i kada je originalni primerak ili najmanje jedna kopija uinjena trajno
pristupanom javnosti.
b) Pojam koautora
Autorsko delo koje je stvoreno saradnjom najmanje dva lica smatra se
koautorskim delom. Koautori su lica koja su stvorila delo tesno saraujui. Da bi
nastalo koautorstvo potrebno je da svi autori uestvuju u intelektualnom stvaranju,
odnosno da su svi zajedno duhovni tvorci dela. Ostala lica su pomonici ili tehniki
saradnici i nemaju autorsko pravo nad delom.
Za koautorstvo je bitno da postoji zajedniko intelektualno stvaranje i da je
doprinos svih koautora kreativne prirode. Pri tome, doprinosi ne moraju da budu iste
veliine niti istog kvaliteta, pod uslovom da sadre stvaralake elemente. Koautorsko
delo mora da predstavlja celinu, a to znai da svi koautori moraju da imaju zajedniku
ideju, istu koncepciju dela i istovetan cilj u pogledu dela koga zajedniki stvaraju.
Delovi pojedinih autora se odreuju srazmerno stvarnom doprinosu koji je
svaki od njih dao u stvaranju autorskog dela, pa se i ekonomska korist shodno
odreuje. Po pravilu se odnosi koautora, naroito oko korienja dela, reguliu
ugovorom i imaju elemente susvojine. Svaki koautor moe da podnosi tube, u svoje
ime i za svoj raun. Koautori su nosioci jedinstvenog subjektivnog autorskog prava na
koautorskom delu. Ukoliko je koautorsko delo neobjavljeno, potrebna je saglasnost
25

svih koautora za njegovo objavljivanje. Takoe, kod vrenja ostalih moralnih i

imovinski ovlaenja svi koautori se moraju saglasiti (izuzev u sluaju odvojivih
doprinosa, ali i tada se mora voditi rauna o interesima ostalih koautora odnosno dela
u celini).Ako dva ili vie autora spoje svoja dela radi zajednikog iskoriavanja svaki
od autora zadrava autorsko pravo na svom delu a odnosi se reguliu ugovorom.
Ovakva dela mogu se javiti u svim oblastima intelektualnog stvaralatva
knjievnosti, umetnosti, nauci. Najee se javljaju kod muzikih i naunih dela, dok
se kod kinematografskih koautorstvo pretpostavlja i filmsko delo je tipino
koautorsko delo
U naem pravu Zakon predvia da se koautorima filmskog dela smatraju pisac
scenarija, reiser i glavni snimatelj odnono direktor fotografije, a kod crtanog filma
glavni animator. Ako je muzika bitan element filmskog dela, koautor je i kompozitor.
Scenografi, kostimografi ili glumci nisu koautori, a za glumce je karakteristino da
imaju zatitu kao interpretatori shodno odredbama o srodnim pravima. Koautori
filmskog dela imaju iskljuivo pravo da snimaju svoje tvorevine, da ih reprodukuju,
stavljaju u promet i prikazuju, da ih emituju putem televizije, prevode, ili prerauju i
adaptiraju. Prava koautora su nedeljiva, ali se pojedini doprinosi mogu posebno
eksploatisati (npr. filmska muzika se moe snimiti na ploe ili kasete i emitovati preko
radija) pod uslovom da se takvim korienjem ne nanosi teta delu kao celini i
interesima ostalih koautora.
Producenti ili proizvoai filmskog dela su lica (pravna ili fizika) koja
finansiraju stvaranje ovog dela, obavljaju poslove organizacionog i propagandnog
karatera u vezi sa snimanjem dela i putanjem dela u promet. Zakon pod producentom
smatra pravno ili fiziko lice koje u svoje ime daje inicijativu, prikuplja finansijska
sredstva, organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za prvo snimanje filmskog
dela ili niza pokretnih slika praenih zvukom ili bez zvuka (videogram). Producent
zakljuuje poseban ugovor sa svakim koautorom, kao i ostalim licima koja uestvuju
u stvaranju ovog dela. Ugovorima se reguliu prava koja se prenose na producenta od
strane koautora. Nae pravo usvaja sistem ugovorne cesije, po kome producent
postaje nosilac autorskog prava na osnovu ugovora sa koautorima i tie se prenosa
imovinskih ovlaenja prava snimanja, prava putanja u promet i prava prikazivanja
kinematografskog dela, a za to dobijaju naknadu od producenta koja se utvruje
ugovorom. Na Zakon dakle ne priznaje zakonsku cesiju (da je producent nosilac
autorskog prava po samom zakonu), ali ograniava na dva naina autore u korist
26

producenata. Kada jedan od autora odbije da zavri svoj doprinos ili bude spreen da
to uini, producent moe da upotrebi ve dati doprinos za zavravanje dela, kao i da
angauje drugog autora da bi se kinematografsko delo zavrilo. Naravno, autor koji
nije zavrio svoj doprinos u kinematografskom delu, zadrava svoje autorsko pravo na
onom delu koji je on uradio. Drugo ogranienje se odnosi na doprinos pisca scenarija i
kompozitora muzike, koji su, po svojoj prirodi, odvojivi od dela, te se mogu odvojeno
koristiti. To se moe uiniti samo pod uslovom da se time ne povrede prava prenesena
na producenta kinematografskog dela.
2. NOSIOCI AUTORSKOG PRAVA
Zakoni garantuju autoru odreeni, maksimalni krug ovlaenja, ali on, kao
izvorni nosilac ovlaenja, moe preneti jedan deo svojih ovlaenja (onih koja su po
prirodi prenosiva) na drugo pravno ili fiziko lice koje time postaje nosilac autorskog
prava povodom odreenog autorskog dela. Ovlaenja koje autor prenosi nosiocu su,
po svojoj prirodi, imovinska ovlaenja i tiu se prava i naina korienja korienja
autorskog dela. Ovim prenosom autor gubi ona ovlaenja koja je preneo, ali ne i
svojstvo autora koje je neprenosivo i vezano za linost autora. Nosilac autorskog
prava moe da bude fiziko ili pravno lice npr.preduzee iz oblasti izdavake
delatnosti, pozorite, organizacija autora, instituti, akademije nauka i druge ovlaene
institucije. Postoje tri osnova za nastanak ovog prava: ugovor, zakon ili nasleivanje.
a)Ugovor je najei nain prenosa ovlaenja za ivota autora. Zakljuuje se
izmeu autora i drugog fizikog ili pravnog lica koje postaje nosilac. Ugovori su
razliiti, u zavisnosti od vrste autorskog dela, prirode i obima prava koje se prenosi.
Mogu se preneti sva ili samo neka ovlaenja. Po prestanku ugovora, ovlaenja se
vraaju autoru, kao izvornom nosiocu prava.
b) Ako se prenos vri na osnovu zakona onda drugo lice ima ona ovlaenja u
pogledu autorskog dela koja mu se zakonom priznaju, nezavisno od volje autora
npr.dela koja nastanu u radnom odnosu ili po narudbini odreenog pravnog ili
fizikog lica.
Kod dela stvorenog u radnom odnosu kod nas je prihvaeno stanovite da je
autor tvorac dela koji, zbog toga to se nalazi u radnom odnosu i dobija materijalnu
nadoknadu za svoj rad, prenosi imovinska ovlaenja na svoje preduzee ili ustanovu,
pod uslovima odreenim u zakonu. Na Zakon regulie autorsko delo stvoreno u
27

radnom odnosu. On propisuje da je, ukoliko je autor stvorio delo tokom trajanja
radnog odnosa, izvravajui svoje radne obaveze, poslodavac ovlaen da to delo
objavi i nosilac je iskljuivih imovinskih prava na njegovo iskoriavanje, u okviru
svoje registrovane delatnosti, u roku od pet godina od zavretka dela, ako optim
aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. Autor ima pravo na posebnu
naknadu, zavisno od efekata iskoriavanja dela. Osim ovog prava, autor dela
zadrava na tom delu sva ostala autorska prava. Posle proteka roka iskljuiva
imovinska prava na delu stie autor. Krtiterijumi za odreivanje naknade odreuju se
optim aktom ili ugovorom o radu.Prilikom korienja dela stvorenog u radnom
odnosu, poslodavac je duan da navede ime, pseudonim ili znak autora odnosno da
potuje moralna prava autora.
Kod dela po narudbini nosilac prava je naruilac, a ne autor dela. On
zadrava autorsko pravo na svom doprinosu, ali autorsko pravo na delu, kao celini
ima naruilac, koji ima pravo da delo objavi i stavi u promet. Naruilac ima pravo da
usmerava i kontrolie postupak stvaranja dela, ali ne i da time sutinski ograniava
slobodu duhovnog stvaralatva. Za iskoriavanje dela naruilac je obavezan da
autoru plati naknadu. Kod kolektivnih autorskih dela nastalih spajanjem priloga veeg
broja autora npr. enciklopedije ili raunarski programi, karakteristino je da
organizator izrade ovakvog dela ima pravo da objavi i iskoriava delo pod svojim
imenom, ali uz obavezu da na svakom primerku dela navede listu autora iji su prilozi
inkorporirani u kolektivno delo.
c) Ako je u pitanju nasleivanje, onda e zakonski naslednici autora imati ona
prava koja se mogu nasleivati po propisima autorskog ili naslednog prava, a
testamentalni naslednici ona prava koje im je autor svojim testamentom preneo.
U svakom sluaju nosilac autorskog prava ne sme neovlaeno prenositi
autorska ovlaenja na trea lica, a ukoliko to uradi, duan je nadoknaditi tetu koju je
time prouzrokovao. Ukoliko prekorai prenesena ovlaenja, on takoe odgovara za
tetu prouzrokovanu autoru ili treim lica.
3. OSTALA LICA NA KOJA SE ZAKON PRIMENJUJE
Prava stranaca su u naem zakonu ureena na slian nain kao i u uporednom
pravu. U odnosu na ranije propise novi Zakon je uneo ne sadri prvo objavljivanje
autorskog dela stranca na teritoriji nae zemlje kao uslov za dobijanje autorskopravne
28

zatite u Srbiji. Strani autori imaju autorsko-pravnu zatitu kod nas pod sledeim
uslovima: da je autor lice koje ima autorska prava na osnovu meunarodnog ugovora
koji smo ratifikovali ili da postoji reciprocitet izmeu nae zemlje i zemlje iji je autor
dravljanin. Postojanje reciprociteta dokazuje lice koje se na uzajamnost
poziva.Ukoliko postoji sumnja u pogledu utvrivanja dravljanstva autora,
objanjenje daje nadleni savezni organ odnosno organizacija nadlena za autorsko
pravo.Ako jedan autor ne ispunjava zakonske uslove, on e moi da kod nas zatiti
samo moralna prava povodom svojih autorskih dela, jer je to univerzalno pravo na
stvaralatvo.

V. SADRINA, OGRANIENJA I TRAJANJE AUTORKOSG

SUBJEKTIVNOG PRAVA
1. SADRINA AUTORSKOG SUBJEKTIVNOG PRAVA
Autorsko pravo je monopolistiko pravo koje svom nosiocu daje ne samo
mogunost iskoriavanja predmeta koji se tim pravom titi ve i mogunost da
zabrani svim drugim licima da to delo iskoriavaju. Ono je teritorijalno i vremenski
ogranieno. Prema naem pravu autorsko subjektivno pravo predstavlja jedinstveno
pravo koje sadri dve vrste ovlaenja, moralna i imovinska, koja zajedniki slue za
zatitu linih i materijalnih interesa autora. Na Zakon eksplicitno nabraja moralna i
imovinska prava odnosno vri podelu autorskog subjektivnog prava na dve vrste
ovlaenja linopravna i materijalnopravna. Osim ovih prava, na Zakon predvia i
posebna prava autora prema vlasniku dela, i u pojedinim sluajevima pravo autora na
posebnu naknadu kao i pravo autora na naknadu za davanje na poslugu.
a) Moralna prava autora
Moralno pravo autora je po svojoj pravnoj prirodi iskljuivo, apsolutno pravo koje
deluje erga omnes. Samo je autor ovlaen da se stara o svom delu i da zabrani treim
licima svako meanje u pogledu iskoriavanja ili raspolaganja njegovim delom
odnosno pravo da povue svoje delo, da odustane od ve zakljuenog ugovora, uniti
delo povodom koga je zakljuio ugovor sa treim licima itd. Meutim, apsolutni
karakter moralnog prava je donekle ogranien zakonskim propisima koji reguliu
29

odnose autora prema treim licima, prema ostalim autorima kada su u pitanju
koautorska dela, kao i u sluajevima kada to nalae opti interes.
Moralna prava su neotuiva i to je obeleje koje proizilazi iz toga to je moralno
pravo vezano za linost autora. U sluaju smrti, neka linopravna ovlaenja, koja su
tesno vezana za linost autora se gase, dok se vrenje drugih ovlaenja moe preneti
na naslednike. Ovlaenja koja su tesno vezana za linost autora (pravo na stvaranje i
izmenu dela, povlaenje iz prometa i unitenje dela) ne mogu se prenositi na
naslednike. Ova ovlaenja se nazivaju pozitivnim moralnim ovlaenjima za razliku
od onih moralnih ovlaenja koja se mogu prenositi negativnih ovlaenja.
Zakon regulie pojedina moralna prava a pre svega: pravo na objavljivanje dela,
pravo paterniteta, pravo na naznaenje imena, pravo na potovanje integriteta
(nepovredivost) dela i autorove linosti i pravo na suprotstavljanje nedostojnom
iskoriavanje dela.
Pravo paterniteta i pravo na naznaenje imena su deo osnovnog moralnog prava
koje ima svaki autor da mu se prizna autorstvo i da delo koje je on stvorio naznai
svojim imenom na nain koji sam odabere. On se tako moe odluiti da svoje delo
uopte ne obelei (anonimno delo) ili da ga obelei na nain da sauva svoj identitet
(pod pseudonimom,znak, inicijali). Pravo na priznanje autorstva ima tri elementa
pozitivni da obelei ili ne obelei delo; negativni da zabrani zloupotrebu svog
imena u bilo koje svrhe i pravo da se suprotstavi uzurpiranju i prisvajanju njegovog
dela ili plagijatu od strane lica koje tue autorsko delo nedozvoljeno koristi.
Pravo na objavljivanje dela sastoji se u odluci autora da li e i u kom obliku i na
koji nain delo objaviti, prikazati ili na drugi nain izloiti javnosti.Za potrebe
autorskog prava, delo se smatra objavljenim samo ako je to uinjeno sa dozvolom
autora. Ovim pravom se tite i imovinski interesi autora, jer je objavljivanje tesno
povezano sa korienjem dela i predstavlja pretpostavku za eksploataciju dela.Nain
objavljivanja zavisi od vrste dela neka dela se objavljuju da bi se uinila
pristupanim javnosti, druga se izlau, emituju, prikazuju itd.Do objavljivanja dela
samo autor ima iskljuivo pravo da javno daje obavetenja o sadrini dela ili da
opisuje svoje delo.
Pravo na zatitu integriteta dela se sastoji u iskljuivom pravu autora da titi svoje
delo, a to znai da se suprotstavi neovlaenim izmenama svog dela odnosno da da
dozvolu za preradu dela drugom licu, ali i da se suprotstavi javnom saoptavanju dela

30

u izmenjenoj ili nepotpunoj formi. Ovo pravo je povezano sa imovinskim pravom

autora na naknadu za svako iskoriavanje autorskog dela od strane drugog lica.
Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela sastoji se u
iskljuivom pravu autora da se suprotstavlja iskoriavanju svog dela na nain koji
ugroava ili moe ugroziti njegovu ast ili ugled. Potovanje autorovog integriteta i
nepovredivosti autorskog dela ine zajedno jedan od konstitutivnih elemenata
autorskog moralnog prava.
Pravo pokajanja nije izriito navedeno ali je prepoznatljivo u odredbama Zakona
o autorskim ugovorima gde se kae da autor moe uskratiti dozvolu za iskoriavanje
dela odnosno moe povui ustupljeno imovinsko pravo ako smatra da bi korienje
njegovog dela moglo da nanese tetu njegovom stvaralakom ili linom ugledu, i to iz
razloga koji su nastali posle zakljuenja autorskog ugovora, a za koje ne odgovara
sticalac prava, uz obavezu da naknadi tetu.
b) Imovinska prava autora
Ova prava, zajedno sa moralnim ovlaenjima, slue za zatitu autorovih interesa i
predstavljaju neodvojivu, bitnu komponentu autorskog subjektivnog prava.
Sadrinu imovinskih prava ini pravo iskoriavanja dela. Samo je autor ovlaen
da iskoriava svoje delo, a druga lica koja nisu autori mogu iskoriavati delo
samo uz dozvolu autora. Davanje saglasnoti za korienje dela ili autorizaciju je
neotuivo pravo autora i on ima pravo da posebno odluuje o svakom obliku
iskoriavanja svog dela.
Naini iskoriavanja mogu biti razliiti i zavise od vrste i prirode dela, ali i od
razvoja tehnologije, stvaranja novih medija itd. Poto je re o prenosivim pravima
onda autor ima pravo da uz naknadu ili bez nje prenosi svoja imovinska prava na
fizika ili pravna lica za vreme trajanja zatite. Autor prenosi imovinska prava
pravnim poslovima za ivota odnosno ugovorima, a posle njegove smrti, naslednici
nasleuju imovinska prava sve dok traje pravna zatita dela. Prenosivost imovinskih
prava predstavljaju jednu od osnovnih razlika u odnosu na moralna prava, jer za
razliku od njih nisu potpuno vezana za linost i neprenosiva.Za svako iskoriavanje
dela autoru pripada naknada, osim ukoliko ugovorom izmeu autora i korisnika ili
zakonskim odredbama drugaije nije predvieno.
Imovinsko pravo autora je po svojoj prirodi iskljuivo, apsolutno pravo koje
deluje erga omnes (prema svim treim licima). U tom pogledu imovinsko pravo se ne
31

razlikuje od moralnog ono je iskljuivo (pravo da samo on iskoriava svoje delo

odnosno da ga ustupa na korienje drugim licima uz autorizaciju) i apsolutno - pravo
da zabrani onaj nain iskoriavanja dela za koji on nije dao saglasnost, bez obzira ko
vri to iskoriavanje (izuzev ako se radi o zakonskim ogranienjima imovinskih
prava autora).
Po naem novom Zakonu radnje iskoriavanja dela podeljene su u dve grupe,
zavisno od toga da li se delo iskoriava u telesnoj formi (putem primeraka) ili u
bestelesnoj formi- npr. javno saoptavanje dela. Prva je pravo iskoriavanja dela u
telesnoj formi i predstavlja beleenje dela na materijalnu podlogu odnosno
umnoavanje ili stvaranje jednog ili vie primeraka dela. Ovo ovlaenje autor moe
da uini na tri naina: umnoavanem koje predstavlja iskljuivo pravo autora da
dozvoli odnosno zabrani drugom licu beleenje svog dela na materijalnu podlogu;
stavljanjem dela primeraka u promet prodajom ili drugim nainom prenosa
svojine,nuenjem primeraka dela, skladitenjem ili uvozom i najzad, davanjem
primeraka dela u zakup odnosno na ogranieno vreme, uz neposrednu ili posrednu
imovinsku korist. Meutim, ukoliko autor ustupi proizvoau fonograma ili filmskom
producentu pravo na davanje u zakup dela on zadrava pravo na pravinu naknadu
(npr. ako su dela zabeleena na video ili audio kaseti, CD-u itd.).
Druga je iskoriavanje dela u bestelesnoj formi i ona obuhvata: pravo izvoenja
dela gde autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvoenje svog
dela, a njime se smatra javno saoptavanje nescenskih dela ( govor, muzika) uivo
pred publikom; pravo predstavljanja dela kojim se smatra javno saoptavanje scenskih
dela (dramskog, dramsko-muzikog, koreografskog, pantomimskog dela) uivo pred
publikom; pravo prenoenja izvoenja ili predstavljanja odnosno istovremeno javno
saoptavanje dela koje se izvodi ili predstavlja publici koja se nalazi izvan prostora u
kome se delo izvodi ili predstavlja uivo, uz pomo tehnikih ureaja kao to je
zvunik, odnosno ekran i zvunik; pravo emitovanja odnosno javnog saoptvanja dela
inim ili beinim prenosom radijskih ili televizijskih programskih signala
namenjenih za javni prijem (radio-difuzija i kablovska difuzija); pravo reemitovanja
odnosno pravo da se dozvoli ili zabrani da se autorsko delo koje je emitovano
radiodifuzijom istovremeno, u neizmenjenom obliku i u celosti saopti javnosti kada
to saoptavanje obavlja druga radiodifuzna organizacija ili kada se to saoptavanje
obavlja kablovskim ili mikrotalasnim sistemom ili se delo izvorno emituje iz druge
drave; pravo na javno saoptavanje, ukljuujui interaktivno injenje dela dostupnim
32

javnosti inim ili beinim putem, na nain koji omoguuje pojedincu individualni
pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere- uvedeno je zbog pojave Interneta;
pravo na prilagoavanje, araniranje i drugu izmenu dela; pravo na javno
saoptavanje dela koje se emituje na javnim mestima npr. u javnom saobraaju,
restoranima; i najzad, pravo javnog saoptavanja dela sa nosaa zvuka i slike uz
pomo tehnikih ureaja za reprodukovanje zvuka odnosno slike.
c) Prava autora prema vlasniku dela
Kada se jedno autorsko delo iskoriava u telesnoj formi odnosno kada postoji
primerak dela, mogue je da doe do sukoba interesa izmeu autora i vlasnika
primerka dela. Budui da ove dve vrste prava imaju razliite predmete zatite, kao i da
se na mestu autora mogu nai i druga lica nosioci autorskog prava, a da se na mestu
vlasnika takoe mogu nai razliita pravna ili fizika lica, to ovo pitanje u praksi
moe da ima komplikovane oblike. Na Zakon je u ovakvim sluajevima predvideo
nekoliko ovlaenja autora.
Pravo na pristup delu znai da autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog
dela trai da mu omogui pristup tom primerku, ako je to neophodno radi
umnoavanja dela i ako se time bitno ne ugroavaju opravdani interesi vlasnika,
odnosno lica koje dri taj primerak dela. Meutim, vlasnik dela nije duan da autoru
preda primerak dela, ve samo da mu omogui pristup u svojim prostorijama to
predstavlja kompromisno reenje.
Pravo sleenja postoji ukoliko vlasnik originalnog primerka dela likovnih
umetnosti ( npr. slike, crtei, kolai, grafike, fotografije, skulpture) kao i umnoene
reprodukcije ovakvih dela iskljuivo ako ih je autor sam izradio ili je to uinilo
ovlaeno lice proda takav primerak drugome. Tada autor dela ima pravo da o tome
bude obaveten i da potrauje odreenu naknadu koja se plaa u procentu od
prodajne cene originala bez poreza. Naknada se kree od 4% za cenu izmeu 100.000
do 5.000.000 dinara i progresivno pada na 0,25% od cene koja prelazi 50.000.001
dinar, s tim to bez obzira na prodajnu cenu naknada ne sme da iznosi vie od
1.300.000 dinara. Od ovog prava se autor ne moe odrei i ono je nasledivo, a
primenjuje se na sve prodaje u koje su kao prodavci, kupci ili posrednici lica koja se
profesionalno bave trgovinom umetnikim delima npr. prodajni saloni, umetnike
galerije, aukcijske kue itd. Ova lica obavezna su da u roku od 30 dana od prodaje
obaveste autora o iznosu koji je postignut i imenu, adresi prodavca, kupca i
33

posrednika, kao i da naknadu isplate u roku od 30 dana. Za obavezu plaanja naknade

solidarno odgovaraju prodavac, kupac i posrednik. Autor ima pravo da u roku od tri
godine zahteva od gore navedenih lica bilo koju informaciju koja mu je potrebna za
obezbeenje naknade njegovih potraivanja.
Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti znai da
vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj
primerak izlae, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom
otuenja originalnog primerka, to izriito i u pisanoj formi zabranio. Meutim, autor
ne moe zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koji pripada muzeju, galeriji ili
drugoj slinoj javnoj instituciji.
Najzad, pree pravo autora na preradu primerka dela arhitekture postoji u
sluaju da vlasnik graevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima
nameru da vri odreene izmene na graevini. Tada je on obavezan da preradu dela
prvo ponudi autoru, ukoliko je on dostupan, a autor ima obavezu da se o toj ponudi
izjasni u roku od 30 dana.Autor se jedino ne moe usprotiviti izmenama ukoliko su
one nune iz sigurnosnih ili tehnikih razloga Ako se izmene na graevini vre prema
projektu koji nije sainio autor, moraju se potovati moralna prava autora.
d) Pravo autora na posebnu naknadu
Savremeni tehniki ureaji kao to su fotokopir-aparati, kompjuteri,tampai,
skeneri, CD plejeri i sl. pruaju mogunost kopiranja tuih autorskih dela sa
programa radio i TV stanica, kaseta, disketa, knjiga i dr. i tako omogue svojim
vlasnicima da uz male trokove koriste tua dela odnosno da ne kupuju primerke dela
koja su sa dozvolom autora proizvedena i stavljena u promet. To smanjuje prihode
autora i onemoguava njihovu kontrolu nad korienjem dela.
Zato je Zakonom predvieno nekoliko sluajeva u kojima autori imaju pravo na
posebnu naknadu. Prvi sluaj odnosi se na autore dela za koja se, s obzirom na
njihovu prirodu, moe oekivati da e biti umnoavana u line nekomercijalne
potrebe na nosae zvuka, slike i teksta i oni imaju pravo na posebnu naknadu od
uvoza odnosno prodaje tehnikih ureaja i praznih nosaa zvuka, slike i teksta, koji su
podobni za takvo umnoavanje. Poto umnoavanje u line i nekomercijalne svrhe
nije zabranjeno, lica koja prodaju ili uvoze ovakve ureaje snose odgovornost za
mogue zloupotrebe. Vlada je zaduena da utvrdi listu tehnikih ureaja i predmeta za
koje postoji obaveza plaanja posebne naknade. Naknadu plaaju proizvoai ili
34

uvoznici ovakvih ureaja pri prvoj prodaji ili uvozu novih ureaja za tonsko i
vizuelno snimanje, prvoj prodaji praznih nosaa zvuka i slike i novih ureaja za
fotokopiranje. Obaveza plaanja naknade ne postoji ukoliko su ovakvi ureaji
namenjeni izvozu ili je re o nekoj posebnoj opremi za npr. muzika ili filmska
studija. Naknadu na osnovu dostavljenih informacija obraunava organizacija za
kolektivno ostvarivanje autorskih prava, a same naknade se odreuju uzimajui u
obzir verovatnu tetu koju autor moe pretrpeti.
Drugi sluaj postoji kod umnoavanja autorskih dela fotokopiranjem ili slinom
tehnikom. Tada autori imaju pravo i na naknadu od pravnog ili fizikog lica koje
prua usluge fotokopiranja. Jedini izuzetak je ukoliko su ureaji ili nosai zvuka ili
slike namenjeni izvozu. I ovo pravo autori ostvaruju preko organizacije za kolektivno
ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Trei sluaj odnosi se na pravna lica ija je registrovana delatnost davanje u
zakup primeraka autorskihg dela (npr. video klubovi). Naime, ako autor ustupi
proizvoau fonograma odnosno videograma (filma) svoje pravo na davanje
primeraka dela u zakup on ipak zadrava pravo na pravinu naknadu od davanja u
zakup primeraka autorskog dela zabeleenog na video ili audio kaseti ili CD-u. Od
ovog pravila izuzetak postoji samo ukoliko je re o delu arhitekture, delu primenjene
umetnosti realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda i delu koje je
nastalo ili umnoeno iskljuivo radi davanja u zakup to je i dogovoreno izmeu
autora i vlasnika dela (npr. ako je izgraen hotel ije se sobe izdaju).
e) Pravo autora na naknadu za davanje na poslugu
Kada javne biblioteke ili druge institucije ija je delatnost davanje na poslugu
originala ili umnoenih primeraka autorskog dela ostvaruju tu svoju delatnost autor
ima pravo na odgovarajuu naknadu. Razlika izmeu davanja u zakup i davanja na
poslugu lei u tome to je kod posluge re o davanju dela na korienje za odreeni
rok ali bez ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske koristi, dok se kod zakupa
plaa odgovarajua naknada.
Izuzetak predstavlja davanje na poslugu: originala ili umnoenih primeraka
bibliotekog materijala u nacionalnim bibliotekama, bibliotekama javnih obrazovnih
institucija i javnim specijalizovanim bibliotekama, kao i u sluaju da ovakve
institucije meusobno pozajmljuju ovakva dela; dela primenjenih umetnosti odnosno
industrijskog dizajna; i graevina.

35

2. OGRANIENJA IMOVINSKIH PRAVA AUTORA

U pojedinim sluajevima dolazi do ogranienja autorskog imovinskog prava
kako bi autorsko delo mogla da koriste duga lica i to bez dozvole autora i bez obaveze
plaanja naknade (suspenzija prava), ili bez dozvole autora, ali uz plaanje naknade
(zakonska licenca). U oba sluaja meutim, moraju se potovati moralna prava autora,
mora se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto (izdava dela, godina i
mesto izdanja, asopis, novina, televizijska ili radio stanica gde je delo, odnosno
odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl). U svakom konkretnom
sluaju, obim ogranienja iskljuivih prava ne sme biti u suprotnosti sa normalnim
iskoriavanjem dela, niti sme nerazumno vreati legitimne interese autora.
a)Suspenzija iskljuivih prava i prava na naknadu
Ovo potpuno ogranienje prava autora ustanovljeno je u javnom ali, u
odreenim sluajevima, i u pojedinanom interesu ukoliko pravo autora nije u znatnoj
meri oteeno.Postoji nekoliko sluajeva suspenzije prava:
- delo se moe umnoavati i javno saoptavati radi sprovoenja slubenog
postupka pred sudskim ili drugim dravnim organima ili u svrhu obezbeenja javne
sigurnosti;
- u cilju izvetavanja javnosti o tekuim dogaajima putem tampe, radija,
televizije i drugih medija, a u obimu koji odgovara svrsi i nainu izvetavanja moe
se: umnoavati objavljeno delo koje se pojavljuje kao sastavni deo dogaaja o kome
se izvetava; pripremati i tampati kratki izvodi i saeci iz novinskih i drugih lanaka
u pregledima tampe; umnoavati politiki, verski i drugi govori odrani na javnim
skupovima, u dravnim organima, verskim ustanovama ili na verskim sveanostima; i
slobodno koristiti dnevne informacije i vesti koje imaju prirodu novinskog izvetaja.
-za nekomercijalne potrebe nastave dozvoljeno je: javno izvoenje ili
predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog pouavanja na nastavi; javno
izvoenje i predstavljanje na kolskim priredbama, pod uslovom da interpretatori ne
primaju naknadu i da se ne plaaju ulaznice; i najzad, javno saoptavanje emitovanih
kolskih emisija putem tehnikih ureaja unutar obrazovne ustanove.

36

-javne bibilioteke, obrazovne ustanove, muzeji, arhivi mogu umnoavati dela,

ali iskljuivo za sopstvene arhivske i nekomercijane svrhe, ako se delo umnoava iz
sopstvenog primerka i ako se ne ostvaruje posredna ili neposredna imovinska korist;
- fizika lica mogu umnoavati dela za line nekomercijalne svrhe, ali
umnoene primerke ne smeju stavljati u promet niti koristiti za bilo koji drugi oblik
javnog saoptavanja dela. Ipak nikada se ne smeju: snimati izvoenja, predstavljanja i
prikazivanja dela; ne sme se vriti trodimenzionalna realizacija planova za dela
likovne umetnosti (npr. izlivanje skulpture iz kalupa); graevinski realizovati delo
arhitekture ili napraviti nova graevina po uzoru na postojeu koja je autorsko delo;
umnoavati raunarski programi i baze podataka; umnoavati pisana dela u obimu
cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati najmanje 2 godine; i umnoavati
notni zapisi muike, osim runim prepisivanjem.
- kod kompjuterskih programa, lice koje je na zakonit nain nabavilo primerak
programa i koristi ga uobiajeno i namenski moe smetati program u memoriju
raunara i putati ga u rad; otklanjati greke i vriti neophodne izmene; nainiti jedan
rezervni primerak na trajnom telesnom nosau i vriti dekompilaciju odnosno
prevoenje programa kako bi postigao interoperabilnost sa drugim programom;
-privremeno umnoavanje autorskog dela je dozvoljeno ukoliko je prolazno ili
sluajno, ukoliko je sastvani i bitni deo tehnolokog procesa, ako je svrha
umnoavanja da omogui prenos podataka u raunarskoj mrei izmeu dva ili vie
lica preko posrednika, ili da omogui zakonito korienje autorskog dela i konano,
ukoliko nema zaseban ekonomski znaaj;
- citiranje kratkih odlomaka autorskog dela je mogue pod uslovom da je delo
objavljeno, da se pomenuti delovi, bez izmena integriu u drugo delo, ako je to
neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference (uz jasnu naznaku da je re o citatu) i
da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog
deka, kada je i gde citirano delo objavljeno odnosno izdato;
- suspenzija se odnosi i na pravo emisionih preduzea koja imaju dozvolu za
emitovanje da snimi sopstvenim sredstvima to delo na nosa zvuka ili nosa slike,
odnosno nosa zvuka i slike radi emitovanja u sopstvenoj emisiji ali snimak mora biti
izbrisan najdocnije u roku od 90 dana po emitovanju, pri emu moe biti sauvan u
zvaninoj javnoj arhivi ukoliko ima dokumentarnu vrednost ;
- dozvoljeno je dvodimenzionalno umnoavanje, stavljanje u promet tako
umnoenih primeraka, kao i drugi oblici javnog saoptavanja dela koja se trajno
37

nalaze izloena na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima, kao i za potrebe

izrade kataloga javnih izlobi i javnih prodaja dozvoljeno je odgovarajue
umnoavanje i stavljanje u promet ;
- za potrebe izrade kataloga javnih izlobi ili javnih prodaja dozvoljeno je
odgovarajue umnoavanje izloenih dela i stavljanje u promet tako umnoenih
primeraka;
- u prodavnicama, na sajmovima i drugim mestima gde se demonstrira rad
ureaja za snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka i slike, dozvoljeno je
umnoavanje dela na nosa zvuka i slike, javno saoptavanje dela sa tog nosaa, kao i
javno saoptavanje dela koje se emituje, ali samo u meri u kojoj je to neophodno za
demonstriranje rada ureaja, pri emu se snimci moraju bez odlaganja izbrisati;
-novinu u Zakonu predstavlja sluaj umnoavanja i stavljanja u promet
autorskog dela za potrebe lica sa invaliditetom, pod uslovom da to delo ne postoji u
traenom obliku, da je njegova upotreba u direktnoj vezi sa invaliditetom, da je u
obimu koji zahteva odreena vrsta invaliditeta i da umnoavanje i stavljanje u promet
nije uinjeno na komercijalnoj osnovi;
- jo jednu novinu predstavlja i pravo na slobodnu preradu autorskog dela ako
je re o: parodiji ili karikaturi ako to ne stvara zabunu ili ne moe dovesti do zabune u
pogledu izvora dela; ako je prerada uinjena za line potrebe i nije namenjena ili
dostupna javnosti; i ukoliko je re o preradi u vezi sa dozvoljenim korienjem dela
koja je prouzrokovana samom prirodom ili nainom tog korienja;
- sledea novina odnosi se na pravo ovlaenog korisnika objavljene baze
podataka ili njenog umnoenog primerka da slobodno umnoava ili preradi bazu
ukoliko je to potrebno za pristup njenom sadraju i njegovom redovnom korienju;
- najzad, poslednju novinu predstavlja sluaj slobodnog korienja objavljenih
dela koja predstavljaju nebitni sastojak u odnosu na glavno delo u koje su ukljuena
ili u odnosu na stvar sa kojom se zajedno koriste.
b) Zakonska licenca
Ona predstavlja blae ogranienje autorovih ovlaenja jer je, iako nema obavezu
da pribavi dozvolu za korienje dela, korisnik dela duan da plati autorsku naknadu.
Ova vrsta ogranienja postoji delimino u javnom interesu, a delimino u cilju zatite
opravdanih pojedinanih interesa korisnika ogranienja.

38

Tako je bez dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske naknade,

dozvoljeno :
- u obliku zbirke namenjene nastavi, ispitu ili naunom istraivanju,
umnoavanje na papiru ili slinom nosau, putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika
fotografske ili sline tehnike koja daje sline rezultate, odlomaka objavljenih
autorskih dela, pojedinanih kratkih objavljenih autorskih dela u oblasti nauke,
knjievnosti i muzike ili pojedinanih objavljenih autorskih dela fotografije, likovne
umentosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i grafikog dizajna i
kartografije ako se radi o objavljenim delima vie razliitih autora, osim ako to autor
izriito ne zabrani;
- drugi sluaj odnosi se na sredstva javnog obavetavanja i tu je dozvoljeno
umnoavanje, stavljanje u promet primeraka, kao i drugi oblici javnog saoptavanja
lanaka koji su objavljeni u drugim sredstvima javnog obavetavanja, ali pod uslovom
da se ti lanci odnose na tekua ekonomska, politika ili verska pitanja i da to autor
izriito nije zabranio.
-najzad, uz plaanje naknade dozvoljeno je trodimenzionalno umnoavanje
dela koja su trajno izloena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima,
kao i stavljanje u promet tih primeraka uz tri izuzetka. Najpre, ukoliko se primerak
dela sklupture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji
je trajno izloen na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je nainjen
otiskivanjem sa primerka dela sklupture; zatim, ako se pravi nova graevina po uzoru
na postojeu graevinu i najzad, ko se proizvod oblikuje prema delu primenjene
umetnosti.
3. TRAJANJE AUTORSKOG SUBJEKTIVNOG PRAVA
Vremensko ogranienje trajanja autorskog subjektivnog prava uvedeno je kao
posledica kompromisa izmeu dve grupe suprotstavljenih interesa autora i drutva.
Interes autora i njegovih naslednika je da pravna zatita dela traje to due, a interes
drutva da delo postane to pre slobodno za korienje.
Svi nacionalni zakoni o autorskom pravu ograniavaju trajanje imovinskih
prava autora na odreeni broj godina, zavisno od vrste dela. U zemljama
anglosaksonskog prava trajanje moralnih prava je ogranieno trajanjem imovinskih
prava, tako da po proteku roka predvienog za trajanje imovinskih prava, prestaju i
moralna prava autora. U zemljama kontitentalnog prava, ograniava se trajanje samo
39

imovinskih prava na odreen broj godina, zavisno od zemlje u pitanju, dok je trajanje
moralnih prava neogranieno.
Na Zakon predvia da imovinska prava autora traju za ivota autora i 70
godina posle njegove smrti, nezavisno od vrste dela koje je u pitanju. Kada je re o
moralnim pravima ona traju neogranieno.Ukoliko je re o koautorskom delu,
imovinska prava prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji
preminuo. Imovinska prava na delu iji se autor ne zna (anonimno ili delo pod
pseudonimom) prestaju po isteku 70 godina od dana objavljivanja dela.Ako autor
otkrije svoj identitet pre navedenog roka, imovinsko pravo traje kao da je identitet
autora poznat od dana objavljivanja dela.
Ako se poetak roka trajanja autorskog prava rauna od objavljivanja dela, a
delo je objavljivano u nastavcima, za svaki nastavak tee zaseban rok zatite. Za
filmsko delo rok trajanja autorskog prava istie 70 godina od smrti reisera,
scenariste, autora dijaloga ili kompozitora muzike posebno kompovane za film, u
zavisnosti od toga ko je od njih poslednji preminuo. Rokovi za potrebe utvrivanja
datuma prestanka imovinskih prava autora raunaju se od 1. januara godine koja
neposredno sledi za godinom u kojoj se desio dogaaj koji je relevantan za poetak
roka.
Staranje o zatiti moralnih prava autora ija je zatita imovinskih prava
protekla, poverava se udruenjima autora i institucijama iz oblasti nauke i umetnosti.
Zakon uvodi i actio popularis kojom se pored organizacija autora daje pravo svakom
drugom fizikom ili pravnom licu da titi moralna prava autora. Tako svako lice ima
pravo da titi paternitet i integritet dela kao i da se suprotstavi svakom obliku
nedostojnog iskoriavanja autorskog dela.
Nakon proteka roka zatite autorska dela postaju slobodna dela i prelaze u
javni domen.U idealnom suaju, povodom slobodnog dela ne postoji vie subjektivno
autorsko pravo, te svako lice moe slobodno preduzimati sve one radnje koje, inae,
predstavljaju sadrinu bilo kojeg autorskopravnog ovlaenja.

VI.PRENOS AUTORSKOG SUBJEKTIVNOG PRAVA

Iz praktinih razloga subjektivno autorsko pravo se deli na linopravnu i
imovinskopravnu komponentu, koje se odvojeno posmatraju i za koje vae razliiti
40

reimi prenosa. Imovinska prava autora tako se mogu prenositi pravnim poslovima
inter vivos i mortis causa; mogu se prenositi sva prava iskoriavanja ili neka od njih;
mogu se prenositi iskljuivo pa se time autor mora uzdrati od svakog ustupanja istog
ovlaenja nekom treem licu. Ova ovlaenja mogu se prenositi teretnim i
dobroinim pravnim poslovima odnono sa ili bez autorskopravne naknade.
1. PRENOS ZA SLUAJ SMRTI
Posle smrti autora, njegovo subjektivno pravo prelazi na njegove naslednike.
Nasleivanje moe biti zakonsko, testamentom ili legatom.Nasleivanje predstavlja
najpotpuniji prenos autorskog subjektivnog prava, jer se pored imovinskih prenose i
moralna ovlaenja, to kod prenosa na osnovu zakonskih odredbi ili na osnovu
autorskih ugovora nije sluaj.
Autor moe za ivota, testamentom da odredi jedno ili vie lica (testamentalne
naslednike) koji e biti nosioci autorskog prava posle njegove smrti. To mogu biti lica
iz kruga njegovih zakonskih naslednika, ali i druga lica. Ukoliko autor za ivota ne
odredi nosioca ili nosioce autorskog prava, posle smrti autora, primenie se zakonski
red nasleivanja. Ovo je opte pravilo prihvaeno u uporednom pravu. Ako posle
smrti autora ima vie naslednika, testamentalnih ili zakonskih, svim naslednicima
pripada nedeljivo autorsko pravo, s tim to se udeli pojedinih naslednika odreuju
propisima naslednog prava, odnosno odlukom ostavinskog suda. Posle autorove smrti
nosilac autorskog prava moe da bude i organizacija autora, kojoj je umrli autor
pripadao odnosno kojoj bi pripadao s obzirom na vrstu dela, ako autor nije za ivota
drugaije odredio.
Treba imati u vidu da nisu sva ovlaenja iz subjektivnog autorskog prava
naslediva, a i ona koja jesu, naslediva su u razliitoj meri i na razliit nain.
Kada je re o nasleivanju imovinskopravnih ovlaenja iz autorskog prava, ne
postoje, u naelu, nikakve posebnosti u odnosu na nasleivanje bilo kojih drugih
imovinskih prava. Meutim, o nasledivosti linopravnih ovlaenja, moe govoriti
samo uslovno. Na Zakon odreuje da naslednici autora mogu vriti ovlaenja koja
se tiu moralnih prava autora, osim prava na objavljivanje neobjavljenog dela, ako je
autor to zabranio, i prava na izmenu dela. Zatitu moralnih prava autora koja se tiu
paterniteta, integriteta dela i zabrane nedostojnog iskoriavanja dela mogu, osim
naslednika, vriti i udruenje autora, kao i institucije iz oblasti nauke i umetnosti.

41

2.PRENOS ZA IVOTA AUTORA PRENOS PUTEM UGOVORA

Autor, po pravilu, nije u stanju da sam iskoriava svoje delo, da ga izdaje,
prevodi, prikazuje, emituje i sl. Stoga, on ustupa pravo na iskoriavanje dela drugim
zainteresovanim licima putem ugovora. Autorski ugovori mogu da budu regulisani
pravnim pravilima graanskog prava i propisima obligacionog prava. Meutim, s
obzirom na specifinu prirodu ovih ugovora koja je diktirana predmetom ugovora
autorskim delom i prenosom autorskih subjektivnih ovlaenja, mnogo je podesnije da
se oni reguliu propisima autorskog prava, kao lex specialis-a uz primenu propisa iz
drugih oblasti graanskog prava a pre svega obligacionog prava kao lex generalis.
Tako i na Zakon posebno regulie autorske ugovore i istovremeno predvia primenu
odredaba kojim se ureuju obligacioni odnosi.
Postoje dva oblika prometa: konstitutivni i translativni.
Kod konstitutivnog oblika, izvorna imovinska ovlaenja ostaju kod autora, ali se
iz njih izvodi jedno ue ovlaenje pravo korienja autorskog dela u korist drugog
lica. Ustupljeno pravo korienja dela moe da bude iskljuivog ili neiskljuivog
karaktera. Ako je autor ili njegov pravni sledbenik ustupio iskljuivo pravo ,onda se
on, za vreme trajanja ugovora, mora uzdrati od svakog ustupanja prava korienja
drugom licu u obimu koji je ustupio, a lice na koje je preneo pravo moe to pravo
dalje preneti samo uz posebnu dozvolu autora i to na neiskljuiv nain. U sluaju
neiskljuivog ustupanja imovinskih prava, novi sticalac nije ovlaen da drugim
licima zabrani da iskoriavaju delo, niti ima pravo da dalje ustupa korienje
autorskog dela. Ako u ugovoru nije naznaeno da se radi o iskljuivom ustupanju,
smatra se da se radi o neiskljuivom ustupanju, jer je to ide u prilog interesima autora.
Translativni prenos podrazumeva promet ovlaenja u obliku cesije sa nosioca
ovlaenja na drugo lice koje postaje novi nosilac tih ovlaenja.
Ustupanje imovinskih prava moe biti ogranieno na tri naina: predmetno
(sticalac je ovlaen da vri jednu ili vie radnji koje su odreene u ugovoru),
prostorno (iskoriavanje dela na odreenoj teritoriji koja mora biti ua od one na
kojoj autorsko pravo koje se prenosi postoji) i vremenski (za ceo period trajanja
zatite ili za odreeni broj godina, pri emu se ugovor moe obnoviti).
Najzad, Zakon precizira da prenos svojine na originalnom primerku autorskog
dela ne podrazumeva sticanje autorskih prava na delu.

42

a) Opta pravila o autorskim ugovorima

Autorski ugovori se prema odredbama Zakona moraju zakljuivati u odreenoj,
pismenoj formi. Jedino se ugovori o objavljivanju lanaka, crtea i beleki u
novinama, asopisima i drugoj periodinoj tampi ne moraju zakljuivati u pismenoj
formi, ve to zavisi od dogovora ugovornih strana.
Autorskim ugovorom se autorska prava ustupaju (licenca) ili prenose
(cesija).Ukoliko postoje nejasnoe u vezi sa obimom prenetih ovlaenja tumaenje se
uvek vri u interesu autora odnosno smatra se da je uvek ustupljeno manje prava.
Ustupanje odnosno prenos podrazumeva i davanje dozvole za one izmene na delu
koje su tehniki neminovne za taj nain iskoriavanja dela.
Svaki autorski ugovor, bez obzira na vrstu, mora da sadri odreene bitne
elemente i to su: imena ugovornih strana, naslov odnosno identifikacija autorskog
dela, prava koja su predmet ustupanja, odnosno prenosa, visinu, nain i rokove
plaanja autorske naknade, ako je ugovorena, kao i sadrinska, prostorna i vremenska
ogranienja, ako postoje.
Kod ovih ugovora jedna ugovorna strana je uvek autor ili njegov pravni sledbenik
koji prenosi pravo na iskoriavanje, a druga strana je zainteresovano fiziko ili
pravno lice, sticalac dela koji postaje nosilac autorskog prava na delu pod uslovima
koji su odreeni ugovorom. U pogledu naina korienja autorskog dela, ugovorom se
mora tano odrediti nain korienja, a ukoliko nije dovoljno jasno odreen, prilikom
tumaenja ugovora treba voditi rauna o vrsti dela i cilju koji su stranke htele postii
zakljuenjem ugovora.
Jo jedan element je odreivanje naknade za korienje autorskog dela (autorski
honorar) i to je bitan element svakog teretnog autorskog ugovora. Visina autorskog
honorara se odreuje sporazumom, pri emu se uzima u obzir kvalitet dela,
mogunost prodaje dela, a pre svega materijalna korist koju sticalac postie
korienjem dela. U Zakonu je predvieno da, ako se korienjem autorskog dela
ostvari dobit koja je u oiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom,
autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da trai izmenu autorskog ugovora radi
otklanjanja te nesrazmere. Ako autorska naknada nije ugovorena, a prihod ostvaren
korienjem autorskog dela premauje trokove njegovog korienja u meri koja
omoguuje plaanje autorske naknade, autor, odnosno njegov naslednik, ima pravo da
trai izmenu autorskog ugovora radi ugovaranja naknade. Ovo pravo zastareva u roku
od dve godine od dana saznanja za postojanje nesrazmere, odnosno za prihod ostvaren
43

korienjem autorskog dela, a najdue u roku od est godina od kraja godine u kojoj je
nesrazmera nastupila, odnosno u kojoj je prihod ostvaren.
Prilikom prenosa prava na korienje dela, autor garantuje sticaocu da e moi
mirno, bez uznemiravanja od strane treih lica, da koristi autorsko delo na nain i pod
uslovima predvienim ugovorom. Prema tome, autor ima dvostruku obavezu za
vreme trajanja ugovora: da se uzdrava od postupaka koji bi ometali sticaoca u
vrenju prenesenog autorskog prava, a u sluaju da doe do uznemiravanja od strane
treih lica da mu prui pravnu zatitu (zatitu od evikcije) sa svim posledicama
obligacionopravne prirode (naknada tete, povraaj ili umanjenje primenjene naknade
ili raskid ugovora).
Sticalac ima obavezu da koristi pravo koje mu je preneto, ali autor moe uskratiti
dozvolu koju je dao ako sticalac dozvole odnosno prava ne ostvaruje pravo koje je
pribavio, ili ga ostvaruje u obimu manjem od ugovorenog ime ugroava interese
autora, osim ako je sam odgovoran za razloge neostvarivanja ili nedovoljnog
ostvarivanja prava. Autor ne moe ostvarivati ovo pravo pre isteka roka od dve godine
od zakljuenja autorskog ugovora, ili predaje primerka dela sticaocu prava, ako je ta
predaja usledila posle zakljuenja ugovora, pri emu je rok od est meseci predvien
za priloge (lanak, ilustracije i sl.). Pre nego to autor povue pravo, on mora
obavestiti sticaoca o razlozima daljeg uskraivanja prava, kao i da mu ostavi
primereni rok, pre nego to otpone sa ostvarivanjem prava.
Najzad, autor moe da uskrati dozvolu koju je dao, odnosno da povue ustupljeno
imovinsko pravo ako smatra da bi iskoriavanje njegovog dela moglo da nanese tetu
njegovom stvaralakom ili linom ugledu, i to iz razloga koji su nastali posle
zakljuenja autorskog ugovora, a za koje ne odgovara sticalac prava. U tom sluaju
ima obavezu da sticaocu prava naknadi nastalu stvarnu tetu- pravo pokajanja.

b)Vrste ugovora
Zakon predvia nekoliko kategorija ugovora o prenosu autorskog prava.
- Izdavaki ugovor
Kod knjievnih, naunih, dramskih i muzikih dela dela koja se umnoavaju
tampanjem i objavljivanjem u obliku knjiga, broura, novina i sl. najvaniji nain

44

ekonomskog iskoriavanja dela je zakljuivanje izdavakog ugovora izmeu autora

dela ili drugog nosioca autorskog prava sa jedne strane, i izdavaa, sa druge strane.
Ugovorom se prenosi pravo na umnoavanje autorskog dela tampanjem i na
stavljanje u promet tako umnoenih primeraka dela, pri emu se izdava obavezuje da
delo umnoi i stavi u promet, kao i da za to plati naknadu, ako je ona ugovorena.
Izdavaki ugovor po pravilu zakljuuje autor, ali to moe biti i lice koje je autor
ovlastio, naslednik autora ili lice koje to svojstvo ima na osnovu zakonskih odredbi.
Predmet izdavakog ugovora autorsko delo, mora biti tano odreeno. Ukoliko
je re o delu koje autor jo nije stvorio, ono mora biti odredivo pomou naslova dela i
opisa o kakvoj se vrsti dela radi. Ukoliko autorsko delo propadne usled vie sile (vis
maior) posle njegove predaje izdavau, autor ima pravo na pravinu naknadu koja bi
mu pripala da je delo bilo objavljeno. Rukopis ili drugi originalni primerak autorskog
dela koji autor preda izdavau ostaje u svojini autora, osim lanaka, crtea i drugih
priloga u novinama i periodinoj tampi, ili ako je ugovorom drugaije odreeno.
Izdavaki ugovor spada u iskljuive autorske ugovore, jer za vreme vaenja
izdavakog ugovora, autor ne moe svoje pravo objavljivanja autorskog dela ustupiti
nekom treem licu, izuzev ako ugovorom nije drugaije ugovoreno, ukoliko se delo
izdaje na nekom drugom jeziku i ukoliko je re o objavljivanju lanaka, reportaa i sl.
u novinama i periodinim publikacijama.
Glavnu autorovu obavezu ini prenoenje na izdavaa prava na objavljivanje
dela, dok je izdava duan da delo objavi i plati autoru ugovoreni honorar. Autorova
obaveza je da zatiti izdavaa od svih pravnih uznemiravanja, kao i da se uzdri od
postupaka koji bi smetali izdavau u vrenju prenesenog prava.
Obaveze izdavaa su: da brine o prometu primerka dela i da o tome povremeno
obavetava autora odnosno nosioca prava na njegov zahtev; da autoru odnosno
nosiocu na njegov zahtev u odgovarajuoj fazi tehnikog procesa umnoavanja dela
omogui korekturu i da prilikom pripreme svakog narednog izdanja dela omogui
autoru da unese odgovarajue izmene, pod uslovom da to ne menja karakter dela i da,
imajui u vidu celinu izdavakog ugovora, ne predstavlja nesrazmerno veliku obavezu
za izdavaa.Izdava koji je pribavio pravo da izda delo u formi knjige, ima tokom
perioda od tri godine od dana zakljuenja izdavakog ugovora pree pravo
pribavljanja prava na umnoavanje dela i stavljanja u promet primerka tog dela u
elektronskoj formi. Ovo pravo prestaje ako izdava po proteku ovog roka u pisanoj
formi ne prihvati ponudu autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava. Najzad,
45

ako izdava namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, duan je da
ih prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku, ukoliko mu je dostupan,
da te primerke otkupi, po ceni koja vai za staru hartiju.
U praksi se susreu razliite vrste izdavakih ugovora. Tako imamo pravi
izdavaki ugovor (predmet je zatieno autorsko delo) i nepravi (predmet je
nezatieno autorsko delo kome je protekla zatita); esto se radi o ugovoru o
narudbini; postoji i komisioni izdavaki ugovor, kod koga autor snosi trokove
umnoavanja i distribucije dela, a izdava ima ulogu komisionara. U praksi se javlja i
ugovor o buduim delima gde autor prenosi na izdavaa pravo objavljivanja njegovih
buduih dela i njemu slini ugovor o opciji gde se autor obavezuje da e najpre
ponuditi odreenom izdavau svoje budue delo, sa tim da izdava ima pravo da se u
odreenom roku izjasni da li e ponueno delo tampati ili ne, i ukoliko eli
zakljuuje se pravi izdavaki ugovor. est je i zajedniki izdavaki ugovor, kod
obimnijih autorskih dela, gde autori zakljuuju ugovor sa vie izdavaa koji su
obavezni da zajedniki objave jedno delo. Ovim ugovorom autor ili nosilac autorskog
prava moe izdavau ustupiti, odnosno preneti pravo na prevoenje svog dela, kao i
ovlaenje na umnoavanje i stavljanje u promet prevedenog dela. Ukoliko je predmet
ugovora izdavanje lanka, crtea i drugih autorskih priloga u novinama i periodinoj
tampi ugovor ne mora biti zakljuen u pisanoj formi.
Bitni elementi izdavakog ugovora, su pored uobiajenih elemenata kao to su
imena ugovornih strana i naziv autorskog dela, rok u kome je autor duan da izdavau
preda uredan rukopis ili drugi originalni primerak dela kako bi mu omoguio
umnoavanje; rok u kome je izdava duan da otpone sa putanjem primeraka dela u
promet; broj izdanja koji je izdava ovlaen da izda; visina tiraa jednog izdanja; rok
u kome izdava, po iscrpljenju tiraa prethodnog izdanja, mora otpoeti sa putanjem
u promet primeraka narednog izdanja, ako je ono ugovoreno; i izgled i tehnika
oprema primeraka dela.
Na Zakon ne sadri odredbu o trajanju izdavakog ugovora to moe biti vreme
trajanja autorsko-pravne zatite dela ili vreme krae od roka zatite. Strankama se
takoe preputa i odreivanje roka objavljivanja dela i uobiajeno je reenje da ako
rok nije odreen ugovorom onda se uzima rok koji je odreen profesionalnim
obiajima ili se odreivanje vremena objavljivanja preputa izdavau, a to je
priblino godinu dana.

46

Autorski honorar je vaan element ugovora, ali ga na Zakon ne predvia kao

bitan element ugovora.Stranke, meutim mogu ugovoriti da autoru nee biti isplaen
honorar. Postoje tri glavna naina za obraunavanje autorskog honorara: po autorskom
tabaku, po procentu od prodajne cene i u paualnom iznosu. Kod prvog naina
obraunavanja visina honorara zavisi od obima dela, jer autorski tabak iznosi 30 000
slovnih znakova, to znai da autoru pripada honorar nezavisno od komercijalnog
uspeha njegovog dela. Isplatom honorara po predaji dela (jedan deo honorara se
isplauje po zakljuenju ugovora), autor prebacuje ceo rizik oko objavljivanja dela na
izdavaa. Zato se esto praktikuje sistem proporcionalnog uea autora u prihodima
koje izdava ostvaruje eksploatacijom dela, a strankama je ostavljena sloboda
utvrivanja visine procenta, i eventualno, njegovog poveanja (ili smanjenja) sa
porastom tiraa dela.Ovaj nain plaanja je dosta rizian za autora, pa zakoni esto
predviaju da se ugovorom mora odrediti i iznos garantovane autorske naknade, bez
obzira na broj prodatih primeraka. Ukoliko su se stranke sporazumele da e isplata
autorskog honorara biti u paualnom iznosu, obaveza izdavaa dospeva u trenutku
predaje rukopisa od strane autora.
Osim honorara uobiajeno je u izdavakoj delatnosti da izdava besplatno ustupi
autoru odreen broj umnoenih primeraka njegovog dela. Ti se primerci nazivaju
autorskim primercima i njihov broj se kree od 5 do 20, a ponekad i vie. Kod nas ovo
nije predvieno Zakonom, ali je u praksi uobiajeno da autor dobije minimalno pet
primeraka svoga dela.
Izdavaki ugovor prestaje smru autora pre zavretka autorskog dela (ukoliko je
ugovor zakljuen za delo koje jo nije stvoreno), iscrpljivanjem tiraa svih ugovorenih
izdanja ukoliko tampanje novog izdanja nije predvieno i, najzad, protekom roka za
koji je ugovor zakljuen.
-

Ugovor o predstavljanju ili izvoenju dela

Veini zakona ne razlikuje ugovore o predstavljanju i ugovore o izvoenju, pa

ih tako i na Zakon jedinstveno regulie. Re je o istim radnjama samo su dela koja

su predmet ovih ugovora razliita po svojoj prirodi. Kod ugovora o predstavljanju
predmet je dramsko, dramsko-muziko, koreografsko ili pantomimsko delo odnosno
delo namenjeno scenskom izvoenju scensko delo, dok je kod ugovora o izvoenju
predmet muziko delo ili javna recitacija knjievnog dela, delo koje nije prevashodno
namenjeno scenskom izvoenju nescensko delo.
47

Pored razlike u predmetu ugovora postoji i razlika u nainu utvrivanja autorskog

honorara.
U praksi se kod ugovora o predstavljanju, honorar autora utvruje sporazumom
stranaka, dok se kod ugovora o izvoenju naknada utvruje na osnovu optih akata
organizacije za kolektivno ostvarivanje prava kojoj pripada autor. Najzad, ugovor o
izvoenju mogu zakljuivati i odgovarajue organizacije autora bez punomoja
autora, dok ugovor o predstavljanju moe da zakljui samo autor, njegov punomonik
ili nosilac autorskog prava.
Zajednika zakonska definicija glasi da ugovorom o predstavljanju, odnosno
ugovorom o izvoenju autor, ili nosilac autorskog prava ustupa korisniku pravo na
predstavljanje ili pravo na izvoenje autorskog dela, a korisnik se obavezuje da to
delo predstavi, odnosno izvede u odreenom roku, na nain i pod uslovima koji su
odreeni ugovorom.
Ovaj ugovor ima elemente ugovora intuitu personae, te lice koje je dobilo pravo
predstavljanja odnosno izvoenja ne moe to pravo ustupiti drugim licima, bez
saglasnosti autora ili nosioca autorskog prava. Ugovorom se odreuje i nain
prikazivanja odnosno izvoenja dela i podruje na kome se delo moe koristiti.
Ukoliko korisnik delo ne predstavi odnosno ne izvede u ugovorenom roku, autor
odnosno nosilac autorskog prava ili korisnik dela moe zahtevati raskid ugovora i
traiti naknadu tete.
Autor je duan da preda delo koje je predmet ugovora korisniku, pri emu rukopis
ili original dela ostaje svojina autora. Ukoliko to ne uini , korisnik ima pravo na
raskid ugovora i na naknadu tete zbog neizvrenja ugovora. Autor je takoe duan da
se uzdri od svih pravnih uznemiravanja korisnika, kao i da mu prui zatitu od
evikcije. Naziv, kao i vrsta dela, moraju biti tano naznaeni u ugovoru, a predmet
ugovora moe biti objavljeno ili neobjavljeno delo i delo koje jo nije nastalo pod
uslovom da je ugovorom odreeno.
Korisnik je duan da autoru, odnosno nosiocu autorskog prava omogui uvid u
predstavljanje, odnosno izvoenje dela, kao i da mu dostavi program i da ga
povremeno obavetava o prihodima od predstavljanja odnosno izvoenja dela.
Prilikom predstavljanja odnosno izvoenja dela korisnik je duan da potuje autorova
moralna prava, da objavi ime i prezime autora, da potuje delo i autora dela. On ne
sme da delo skrauje ili adaptira bez saglasnosti autora.Najzad, obaveza korisnika je
da isplati autoru naknadu za korienje dela. Naknada mora biti odreena ugovorom i
48

ukoliko je iznos naknade vezan sa brojem prikazivanja odnosno izvoenja dela,

korisnik je duan da povremeno obavetava autora o prihodima od prikazivanja
odnosno izvoenja. Ako se ugovor o predstavljanju odnosno izvoenju raskine
krivicom korisnika dela, autor ima pravo da zadri primljenu naknadu odnosno pravo
da trai od korisnika isplatu ugovorene naknade.
Na Zakon ne sadri odredbe o trajanju ovakvog ugovora, ali se u praksi oni mogu
zakljuiti na odreeno vreme, ili se ugovorom moe predvideti broj predstava
odnosno izvoenja.
-

Ugovor o filmskom delu

Ugovor o snimanju je ugovor kojim filmski proizvoa-producent, stie od lica

koja sarauju na ostvarenju filmskog dela, pravo da snimi njihove doprinose na
filmsku traku i kojim se reguliu uzajamna prava i obaveze producenata i tih lica u
vezi sa filmskim delom nastalim korienjem doprinosa tih lica.
Specifinost ovog ugovora je u tome to se taj ugovor obino zakljuuje pre nego
to je delo na koje se odnosi nastalo. Producent je i investitor projekta, pa mu autori
ustupaju svoja budua imovinskopravna ovlaenja.
Lica koja uestvuju u stvaranju filmskog dela su brojna i njihovi doprinosu su
razliiti. Prvu grupu ine koautori sa kojima se zakljuuju posebni ugovori. Drugu
grupu ine autori pojedinih doprinosa koji nisu koautori scenografi, kostimografi,
autori maske i dr. I ovo su ugovori o filmskom delu i u pogledu pravnog statusa
uivaju ista prava. Ako se filmsko delo snima po nekom ve postojeem delu,
producent mora da zakljui najpre ugovor o filmskoj preradi (adaptaciji ).
Predmet ugovora o filmskom delu moe da bude knjievno ili muziko delo koje
prethodi filmskom delu u svom izvornom ili preraenom obliku, ili originalni scenario
koji e autor scenarija izraditi za potreba filmskog dela. Predmet su i reijski radovi
oko stvaranja filmskog dela, izrada tehnike knjige snimanja i ostali autorski
doprinosi koji koautori filmskog dela ili autori pojedinih autorskih doprinosa stvore
imajui u vidu zajedniki cilj stvaranje odreenog filmskog dela. Filmsko delo se
smatra zavrenim kada je postignut dogovor o konanoj verziji izmeu koautora i
proizvoaa filmskog dela.Ako producent namerava da filmsko delo iskoriava u
nekoj drugoj verziji on mora pribaviti saglasnost veine koautora filmskog dela a
naroito glavnog reisera.

49

Bitan element ugovora predstavljaju odredbe o naknadi u iznosu koji odgovara

obliku i obimu iskoriavanja filmskog dela. Naknada se tako moe utvrivati
procentualno - od prihoda ostvarenih u zemlji ili od izvoza dela u inostranstvo, od
ostvarene iste dobiti itd. Prilikom utvrivanja naknade, stranke moraju tano odrediti
na ta se odnosi utvrena naknada, jer je zakonska pretpostavka da se naknada odnosi
samo na ona prava koja su u ugovoru pomenuta.
Koautori filmskog dela i autori pojedinih doprinosa su obavezni da omogue
producentu da neometano koristi njihove doprinose. Oni su duni da zavre svoje
delo i da ga predaju producentu u roku koji je predvien ugovorom u cilju snimanja
na filmsku traku, radi stvaranja filma kao celine. Ukoliko odbiju da sarauju na izradi
filmskog dela ili ukoliko nisu u mogunosti da nastave saradnju zbog vie sile, oni se
ne mogu protiviti korienju rezultata njihovog stvaralakog rada za dovrenje
filmskog dela, pri emu zadravaju autorsko pravo nad doprinosom.
Producent je obavezan da snimi i zavri delo na nain i u roku koji je predvien
ugovorom. Ukoliko ne snimi delo u roku od tri godine od dana zakljuivanja ugovora,
koautori i autori mogu zahtevati raskid ugovora i traiti naknadu tete zbog
neizvrenja ugovora. Takoe oni mogu zadrati primljenu naknadu odnosno traiti
isplatu ugovorene naknade autorskog honorara. Osim toga, koautori imaju pravo na
naknadu tete ako producent ne otpone sa iskoriavanjem filmskog dela u roku od
godinu dana od dana zavretka filmskog dela, osim ukoliko ugovorom nije predvien
neki drugi rok. Zakon predvia da je producent duan da koautore i autore obavetava
o ostvarenim prihodima, kao i da im omogui uvid u poslovne knjige. Producent je
duan da potuje moralno pravo koautora i autora filmskog dela: da na vidan nain
oznai imena koautora i autora i njihov doprinos, da se stara o ugledu autora i dela i
da se uzdri od izmena autorovog doprinosa bez njegove saglasnosti.
Ugovor o filmskom delu prestaje izvrenjem ugovora, saglasnou ugovornih
strana i raskidom zbog neizvrenja ili nemogunosti izvrenja, na zahtev ugovornih
strana.
-

Ugovor o preradi dela

Ugovorom o preradi autorskog dela autor, odnosno njegov naslednik daje drugom
licu dozvolu za preradu dela radi scenskog prikazivanja, odnosno izvoenja, radi
snimanja filmskog dela ili za druge potrebe.
Ako ugovorom o preradi autorskog dela radi snimanja filmskog dela nije drugaije
odreeno autor, odnosno njegov naslednik ustupa sledea iskljuiva prava: pravo na
50

preradu dela za stvaranje filmskog dela; na umnoavanje primeraka tako stvorenog

filmskog dela i njihovo stavljanje u promet; na prikazivanje filmskog dela; na
emitovanje filmskog dela i na titlovanje i sinhronizaciju filmskog dela na drugim
jezicima.
Ugovor ovlauje sticaoca prava na samo jednu preradu i jedno snimanje, osim
ukoliko se drugaije ne ugovori. Ove odredbe primenjuju se i na ugovor o preradi
autorskog dela radi snimanja televizijskog dela.
-

Ugovor o narudbini autorskog dela

Ovim ugovorom autor se obavezuje da za naruioca izradi autorsko delo i preda

mu primerak tog dela. Naruilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet
primerak dela koji mu je autor predao, dok autor zadrava ostala autorska prava, osim
ukoliko se ugovorom drugaije ne odredi.
Specifinost ovog ugovora je u tome to naruilac autorskog dela ima pravo da
usmerava i kontrolie postupak stvaranja dela, ali ne i da time sutinski ograniava
slobodu umetnikog, strunog ili naunog izraavanja autora.

VII. OSTVARIVANJE AUTORSKOG PRAVA

Autor moe da ostvaruje svoja prava sam ili preko drugih fizikih ili pravnih lica.
Pravo se individualno ostvaruje neposredno ili preko zastupnika na osnovu
odgovarajueg punomoja.
Meutim, u izvesnim sluajevima, autor nije u stanju da, i pored svih nastojanja,
obezbedi efikasnu zatitu svojih prava. Najvei problemi postoje u vezi sa
iskoriavanjem muzikih dela, ali i drugih dela koja se preteno iskoriavaju u
bestelesnoj formi. Pored toga, autor esto nije u stanju ni da izvri sve radnje koje
ostvarivanje autorskih prava iziskuje, npr. zakljuenje odgovarajuih autorskih
ugovora sa svim zainteresovanim korisnicima autorskog dela. Zbog toga je autor
esto prinuen da se obrati drugim licima koja se profesionalne bave poslovima ove
vrste, a pre svega organizacijama za ostvarivanje i zatitu autorskog prava. S druge
strane, i korisnici koji ele legalno da posluju, moraju da se obrate nosiocima prava za
dozvolu, to iz tehnikih razloga nije uvek izvodljivo i predstavlja veliku obavezu za
korisnika (npr. radio stanica za emitovanje muzike).
51

Tako dolazimo do drugog naina ostvarivanja prava kolektivnog - preko

organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava. Ove organizacije su
neprofitabilne odnosno nemaju lukrativni cilj, ve su specijalizovane za ostvarivanje
odreenih prava povodom odreenih predmeta zatite u skladu sa svojim statutom.
Pravna sutina delovanja autorskih organizacija je u sledeem: nosioci autorskog
prava prenose na autorsku organizaciju odreena imovinskopravna ovlaenja na
odreenim predmetima zatite, a autorska organizacija se obavezuje da e nastojati da
ta ovlaenja prenese dalje, na korisnike predmeta zatite, i da e naknadu, koju bude
ostvarila od korisnika, ustupiti nosiocima prava.
Dakle, autorska organizacija zakljuuje dve vrste ugovora: ugovore sa nosiocima
prava, sa jedne strane, i ugovore sa korisnicima predmeta zatite, sa druge strane.
Osnovna karakteristika odnosa izmeu autorske organizacije i nosioca prava je u tome
to ona, zajedno sa odreenim imovinskopravnim ovlaenjima iz subjektivnog
autorskog prava, pribavlja i generalno punomoje da u svoje ime, a za raun autora,
zakljui ugovor sa korisnicima o daljem prenosu tih imovinskopravnih ovlaenja.
Korisnici plaaju autorskoj organizaciji naknadu za pribavljanje imovinskopravnih
ovlaenja, a ona taj novac raspodeljuje nosiocima prava po jednoj posebnoj emi
raspodele.
Najzad, autori mogu da povere organizaciji zatitu poverenih prava pred sudom ili
drugim organima. Inae, u poslovanju sa korisnicima, postoji oboriva pretpostavka da
organizacija ima ovlaenja da postupa za raun svih nosilaca autorskog odnosno
srodnih prava koji su obuhvaeni njenom delatnou. U tom smislu, organizacija je
duna da korisnike izvesti o imenima nosilaca autorskog prava.
a)Osnivanje organizacije Organizaciju osnivaju autori, odnosno nosioci
autorskog prava ili njihova udruenja. Oni su duni da od organa uprave nadlenog za
poslove intelektualne svojine- Zavod za intelektualnu svojinu, pribave dozvolu za
obavljanje delatnosti i organizacija mora da obavlja iskljuivo kolektivno ostvarivanje
autorskog i srodnih prava. Uslovi za dobijanje dozvole su da organizacija ima sedite
u Srbiji, da njeni osnivai predstavljaju veinu nosilaca autorskog prava iz oblasti na
koju se odnosi delatnost organizacije i da imaju prebivalite ili dravljanstvo Srbije.
Takoe, ona mora raspolagati kadrovskim, finansijskim, tehnikim i organizacionim
pretpostavkama za ostvarivanje prava (poslovni prostor, zaposlenog pravnika sa
znanjem stranog jezika i raunovou). Nadleni organ je duan da donese reenje o
52

izdavanju ili odbijanju dozvole u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.

Dobijanjem dozvole za rad, organizacija ima pravo da obavlja svoju delatnost u
periodu od 5 godina, sa pravom da neogranieno puta obnavlja zahtev za obnovu
dozvole.
Zakon predvia da se organizacija koja je dobila dozvolu za rad upisuje u
evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje prava koju vodi nadleni organ pa
je tako oigledno da je zakonodavac imao u vidu postojanje vie organizacija za
kolektivno ostvarivanje prava.Upis ima konstitutivni karakter jer njime organizacija
stie svojstvo pravnog lica u registar u koji se upisuju privredna drutva.
b)Organi Organizacijom upravljaju njeni osnivai, u skladu sa statutom. Organi
su skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Oni donose akte i dokumente u
formi statuta, tarifa, plana raspodele itd. Visina naknade koju organizacija naplauje
korisnicima utvruje se unapred, u tarifi, za svaki vremenski period.
Tarifa je opti akt oganizacije kojom se utvruje visina i nain odreivanja
naknade koju organizacija naplauje korisnicima za pojedine oblike iskoriavanja
autorskih dela i obveznicima plaanja posebne naknade. Ona mora biti primerena vrsti
i nainu iskoriavanja autorskog dela pa ako je iskoriavanje nuno za obavljanje
delatnosti (npr. emitovanje ili koncertno izvoenje) tarifa se odreuje u
procentualnom iznosu od prihoda koje korisnik ostvaruje, a ako ne ostvaruje prihod
onda u procentualnom iznosu trokova potrebnih za obavljanje delatnosti, uz voenje
rauna o terifama organizacija zemalja iji je bruto drutveni proizvod priblian onom
u Srbiji. Ako korienje autorskih dela nije nuno za obavljanje delatnosti ve samo
korisno ili prijatno (prevozna sredstva, hoteli, radnje, trni centri itd.) tarifa se, ako je
nemogue odrediti je u procentualnom odreuje u paualnom iznosu, pri emu se vodi
rauna o: vrsti i nainu iskoriavanja dela, geografskoj lokaciji sedita korisnika,
vrsti i veliini prostora i trajanju i obimu iskoriavanja i cenama usluga korisnika.
Jednu od znaajnih novina u Zakonu predstavljaju i odredbe o pregovorima i
sporazumu o tarifi. Organizacije nisu vie te koje jednostrano odreuju tarife ve su
sada obavezne da iniciraju pregovore o njoj, i to pozivom reprezentativnim
udruenjima korisnika koja predstavljaju veinu korisnika iz odreene delatnosti (npr.
udruenje kablovskih operatera) i individualnim korisnicima koji jedini na teritoriji
Srbije obavljaju odreenu delatnost (npr. ustanove javnog radiodifuznog servisa
npr.RTS i RTV), koji se objavljuje u Slubenom glasniku RS, na internet stranici
53

organizacije i jednom visokotiranom dnevnom listu. Nakon objavljenih pregovora

izmeu organizacije i korisnika, tarifa se odreuje i pismenim sporazumom. Ukoliko,
meutim, u roku od 60 dana od poziva sporazum ne bude postignut ili doe do spora
oko tarife, predlog tarife odredie upravni odbor organizacije i dostaviti ga na
miljenje Zavodu za intelektualnu svojinu. Zahtev za miljenje dostavlja se i
korisnicima pa ukoliko se oni ne izjasne Zavod daje miljenje da li je naknada u
skladu sa zakonom. Ako je miljenje pozitivno, tarifa se objavljuje, a ako je negativno
organizacija mora da ponovi pregovore ili dostavi novi predlog tarife i u tom sluaju,
ukoliko Zavod ustanovi da nije u skladu sa zakonom, sam donosi tarifu. Nain
prikupljanja naknade organizaovan je tako da danas jedinstvenu naknadu prikuplja
SOKOJ, organizacija z akolektivno ostvarivanje prava autora muzikih dela, i zatim
je, nakon odbijanja materijalnih trokova deli sa druge dve postojee organizacije
OFPS (Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava proizvoaa fonograma) i PI
(Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora).
Nain raspodele prihoda utvruju se planom raspodele u skladu sa naelima
srazmernosti, primerenosti i pravinosti, a u zavisnosti od vrste predmeta zatite,
naina iskoriavanja, obima iskoriavanja itd.
Prema reenjima Zakona organizacija, na osnovu ugovora sa odgovarajuim
inostranim organizacijama, obezbeuje kolektivno ostvarivanje prava domaih
nosilaca u inostranstvu, kao i stranih nosilaca u Srbiji. Ovo reenje se meutim ne
primenjuje na organizacije koje kolektivno ostvaruju prava za koja u meunarodnoj
praksi nije uobiajena reciprona saradnja sa inostranim organizacijama
c)Ugovorno pravo autorskih organizacija - one zakljuuju dve vrste ugovora :
sa nosiocima prava i sa korisnicima.Ugovorom izmeu nosioca prava i autorske
agencije nosilac prava odnosno njegov pravni sledbenik prenosi na autorsku agenciju
dve mogue vrste ovlaenja: iskljuivo ovlaenje na iskoriavanje predmeta zatite
i potraivanje naknade. Budui da posluje u svoje ime, autorska agencija nije u
obavezi da prilikom zakljuivanja ugovora sa korisnicima, pribavlja bilo kakvu
dozvolu od nosioca prava. S obzirom da je osnovni cilj autorskih agencija da realizuju
imovinskopravna ovlaenja nosioca prava, jedna od glavnih obaveza agencije prema
nosiocima prava je da im ustupi novanu naknadu koju je skupila od korisnika. Poto
se naknada odreuje cenovnikom agencije, nosioci prava i korisnici nemaju
mogunost neposrednog uticaja na odreivanje visine ugovorne naknade za
54

iskoriavanje predmeta zatite. Eventualne sporove izmeu nosioca prava i autorske

agencije u vezi sa raspodelom naknade reava nadleni dravni upravni organ ili sud.
Ugovorom izmeu organizacije i korisnika organizacija prenosi na korisnika
imovinskopravna ovlaenja na iskoriavanje predmeta zatite i to na neiskljuiv
nain, to znai da e autorska agencija svakom korisniku pod istim uslovima preneti
ista ovlaenja za iskoriavanje istog predmeta zatite. Budui da autorske agencije
rade na kolektivnoj realizaciji prava, predmet prenosa ini celi repertoar autorske
agencije, ili njegovi delovi, ali ne i pojedina ovlaenja pribavljena od pojedinih
nosilaca prava za pojedine predmete zatite. Korisnik nema obavezu da zaista
iskoriava sve predmete zatite sa repertoara. Njegova je obaveza jedino da, pod
uslovima predvienim ugovorom, plaa autorskoj agenciji naknadu. Pored te obaveze,
korisnik je duan i da agenciji prua odreena obavetenja u vezi sa iskoriavanjem
predmeta zatita, kako bi agencija imala podatke za sprovoenje raspodele naknade
nosiocima prava. Ugovorni partner autorskoj agenciji moe biti pojedinani korisnik
(npr. odreena radio ili TV stanica, ili odreeni avioprevoznik), ali i udruenje
odreene vrste korisnika. U ovom drugom sluaju autorska agencija zakljuuje opti
kolektivni ugovor sa udruenjem korisnika, odreujui u njemu, pre svega, uslove
korienja i visinu naknade koju lanovi udruenja moraju plaati autorskoj agenciji.

GLAVA III. SRODNA PRAVA

1. POJAM SRODNIH PRAVA
Knjievnost, nauka i umetnost, obuhvataju itav niz drutvenih odnosa koji
izlaze van okvira autorskopravnog odnosa. Npr. autorska dela koja se izvode ili
predstavljaju ne bi bilo mogue saoptiti javnosti bez posredovanja umetnika
(muziara, pevaa, glumaca), koji lino i neposredno saoptavaju delo javnosti.
Takoe, takva izvoenja ili predstavljanja bi bila prolazna i nikada ne bi mogla
ponovo da budu viena da ne postoje fizika ili pravna lica koja ih snimaju na
odgovarajue trajne materijalne podloge. Konano, krug lica kojima se autorska dela
saoptavaju bio bi znatno ui da ne postoje radio i TV stanica koje emituju emisije a
time i autorska dela.
Sva ova lica, meutim, ne ine harmoninu zajednicu interesa. Naprotiv,
njihovi interesi su meusobno esto suprotstavljeni. Poto prvobitno postojee
55

autorsko pravo nije regulisalo ove posebne naine iskoriavanja autorskih dela,
vremenom se pojavila jedna nova grupa prava koja je zbog svoje slinosti sa
autorskim dobila naziv srodna ili susedna autorska prava ili samo srodna prava.
Najoptiji razlog za posebno regulisanje ovih prava lei u tome to reproduktivni
umetnici, proizvoai nosilaca zvuka i slike, i preduzea za radio i TV difuziju imaju
vanu ulogu u kulturnom ivotu drutva, i da je rezultate rada svake od ove tri grupe
subjekata potrebno posebno zatititi od odreenih konkurentskih radnji drugih lica,
kako bi se obezbedili ekonomski uslovi za njihovo postojanje i rad.
U objektivnom smislu srodno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se
reguliu: drutveni odnosi izmeu reproduktivnih umetnika i treih lica koja
ekonomski iskoriavaju njihova izvoenja ili predstavljanja; drutveni odnosi izmeu
lica koja proizvode nosioce zvuka i slike i treih lica koja te nosioce ekonomski
iskoriavaju; drutveni odnosi izmeu preduzea za radio i TV difuziju i treih lica
koja iskoriavaju njihove emisije; drutveni odnosi izmeu proizvoaa baza
podataka i treih lica koja ih koriste, i posebna prava izdavaa.
Srodna prava nisu izvedena iz autorskog prava, ve su posebna i samostalna,
pre svega zbog toga to je njihov predmet razliit od predmeta autorskog prava.
Predmet srodnog prava je izvoenje ili predstavljanje dela, ili zvuni odnosno vizuelni
zapis dela na nosiocu zvuka ili slike, ili radio ili TV emisija.
2.VRSTE SRODNIH PRAVA I NJIHOV ODNOS SA AUTORSKIM
PRAVOM
Postoje tri osnovne vrste srodnih prava: pravo reproduktivnih umetnika ili
izvoako pravo, pravo proizvoaa fonograma i videograma i radio-difuzno pravo,
koje su u na pravni sistem uvedena 1990. godine. Od tada, kategorija srodnih prava
proirena je sa pravom proizvoaa baze podataka i pravom izdavaa koje u sebi
sadri pravo izdavaa slobodnog dela i pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu
naknadu.
Na bliskost veze izmeu ovih prava i autorskog prava upuuje sama injenica
da je za korienje srodnih prava bitno prethodno postojanje autorskih dela, a pravno
regulisanje poloaja interpretatora, proizvoaa fonograma i videograma i emisionih
preduzea pretpostavlja postojanje propisa iz oblasti autorskog prava. Meutim,
srodna prava imaju i izvesnu autonomiju, jer su interesi koja tite iri i drugaiji, a
56

osim toga ona mogu da postoje i za dela ija je zatita protekla, kao i za dela koja ne
ispunjavaju zakonom predviene uslove za autorska dela.
Ipak, poto su nosilac autorskog prava i srodnog prava skoro uvek razliita lica
moe doi do konfliktnih situacija, koje se reavaju po principu da se nijedno
subjektivno srodno pravo ne sme tumaiti tako da ugroava autorsko pravo. Srodna
prava ni na koji nain ne utiu na prava autora u pogledu njihovih dela, a na sve
odnose iz oblasti srodnih prava koje Zakon posebno ne regulie primenjuju se odredbe
iz oblasti autorskog prava, kao optijeg prava. S obzirom da se srodna prava u veini
sluajeva iskoriavaju uz istovremeno iskoriavanje autorskih dela, logino je da
nema razlike u vrstama i obimu ogranienja koja su predviene za autorsko pravo s
jedne strane, i srodna prava, s druge strane. Svako od srodnih prava sadri i ovlaenje
nosioca prava na emitovanje i na potraivanje naknade u sluaju emitovanja predmeta
zatite, kao to i svaki nosilac autorskog prava ima kao jedno od imovinskih
ovlaenja pravo na davanje dozvole za emitovanje njegovog dela. to se tie
prenosa srodnih prava ona su prenosiva bez ogranienja, osim u sluaju interpretatora.
Predmet srodnih prava interpretacija, snimljen fonogram, videogram i emisija,
predstavljaju rezultat kopiranja pomou razliitih tehnikih ureaja, te je uobiajeno
da se nosiocima ovih prava prizna pravo na posebnu naknadu i to pod istim uslovima
koji vae za autore. Ukoliko je predmet jedne interpretacije, snimljenog fonograma ili
videograma, radio ili televizijske emisije neko autorsko delo, onda pravo na posebnu
naknadu ima autor (ili nosilac autorskog prava) i nosilac srodnog prava koje je
povreeno.
A.PRAVO REPRODUKTIVNIH UMETNIKA ODNOSNO
INTERPRETATORA
Osnov zatite je ouvanje reproduktivne umetnosti kao profesije koja je od
velikog kulturnog i drutvenog znaaja. Polazei od pretpostavke da reproduktivna
umetnost ne znai samo reprodukciju ve i svojevrsno stvaralatvo, zakonodavac je
uvrstio ovo pravo u deo autorskog prava odnosno u srodno pravo, ime je ono dobilo
apsolutni karakter i sastoji se od linopravnih i imovinskopravnih ovlaenja.
Pod interpretacijom Zakon podrazumeva duhovno dobro koje nastaje linim
angaovanjem interpretatora prilikom zvunog, odnosno vizuelnog ili zvunovizuelnog saoptavanja autorskog dela. Sama interpretacija nije autorsko delo, a
interpretacije istog dela od strane razliitih interpretatora se meusobno razlikuju.
57

Moe se, meutim, dogoditi da autorsko delo nastane istovremeno sa interpretacijom,

kada npr.prilikom izvoenja nekog muzikog dela.
Interpretator je fiziko lice koje se lino angauje u interpretaciji dela
odnosno ini delo neposredno pristupanim ulima drugih ljudi (muziar, glumac,
igra, pantomimiar, peva, dirigent itd). Od ovih lica treba razlikovati lica koja
pruaju tehniki doprinos interpretaciji (npr. ton-majstor, tampa ili majstor bine u
pozoritu). Postoje i granini sluajevi (npr. voditelj programa) u kojima je potrebno
pojedinano ocenjivati da li je re o sutinskom ili o tehnikom doprinosu
reprodukciji dela. Kao i kod autorskih dela, i kod interpretacije, za dobijanje zatite ne
postoji zahtev za postojanjem umetnike ili druge vrednosti.
Ukoliko postoje dva ili vie interpretatora koji uestvuju u interpretaciji
jednog dela, njihovi odnosi se ureuju shodnom primenom odredaba Zakona o
koautorima. Subjekt prava moe biti i kolektiv reproduktivnih umetnika, ukoliko je
njihov pojedinani doprinos neodvojiv od celine reprodukcije (npr. orkestar, hor,
dramski ili baletski ansambl). Ukoliko u interpretaciji nekog dela, pored dirigenta i
solista, uestvuje vie od pet interpretatora, smatra se da interpretaciju vri ansambl
(hor, orkestar, operski, baletski ili dramski ansambl), pa e lanovi ansambla ovlastiti
jedno lice da zastupa interese ansambla. Ukoliko u interpretaciji uestvuju, pored
lanova ansambla, i dirigent, solisti i nosioci glavnih uloga koji nisu njegovi lanovi
(npr. gostovanje operskih pevaa) za ostvarivanje prava potrebna je saglasnosti i ovih
lica, osim ako izmeu njih i ansambla nije drugaije dogovoreno.
Sadrinu prava ine imovinska i moralna prava koja zajedno ine jedinstveno
subjektivno pravo, i u tom smislu ne postoji razlika izmeu pravne prirode
subjektivnog autorskog prava i subjektivnog izvoakog prava.
Kada je re o moralnim pravima interpretatora Zakon predvia pet prava koja
odgovaraju moralnim pravima autora: da bude priznat kao stvaralac svoje
interpretacije, da njegovo ime bude naznaeno na snimku, programu ili drugi
prikladan nain, pravo na potovanje nepovredivosti izvoenja odnosno da se
suprotstavi svakoj izmeni, pravo da se suprotstavi stavljanju u promet snimka svoje
interpretacije ako on sadri tehnike nedostatke koji ugroavaju integritet
interpretacije i renome interpretatora i najzad, mogunost suprotstavljanja
iskoriavanju interpretacije na nain koji vrea njegovu ast i ugled. Ako
interpretaciju vri ansambl, pravo na naznaenje imena ima ansambl kao celina i
solisti. Interpretator takoe moe da odlui da ne obelei interpretaciju svojim
58

imenom odnosno da izvoenje bude anonimno, ali je to u praksi teko zbog njegove
line prisutnosti prilikom interpretiranja. Anonimna izvoenja se mogu javljati kod
emitovanja snimljenih izvoenja preko radija i televizije.
Imoivinska prava interpretatora Zakon taksativno nabraja. Tako on predvia
iskljuive oblike iskoriavanja izvoenja za koje je potrebna dozvola interpretatora
jer kae da interpretator ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
beleenje (snimanje) interpretacije i umnoavanje snimaka; stavljanje u promet
snimaka interpretacije; davanje u zakup snimaka; emitovanje i javno saoptavanje
svoje nesnimljene interpretacije, osim u sluaju kada se radi o ve emitovanoj
interpretaciji i interaktivno injenje dostupnim interpretacije javnosti inim i
beinim putem.
Meutim, za razliku od autora interpretator nema iskljuivo pravo na
emitovanje svoje interpretacije, ve je njegovo iskljuivo ovlaenje ogranieno samo
na tzv. emitovanje uivo (npr.direktan radio ili TV prenos pozorine predstave). To
znai da on nema iskljuivo pravo na emitovanje svoje interpretacije koja je snimljena
i izdata na nosau zvuka ili koja je sa njegovom dozvolom snimljena na nosa, jer bi
to u velikoj meri ograniilo svaki oblik daljeg korienja interpretacije. Ipak, on u
ovakvom sluaju ima pravo na pravinu naknadu od davanja u zakup primeraka
snimka interpretacije.Ako ugovorom izmeu interpretatora i proizvoaa filmskog
dela nije drugaije predvieno, smatra se da je interpretator takvim ugovorom ustupio
proizvoau svoje pravo na davanje u zakup snimaka svoje interpretacije.
Posebna naknada se interpretatoru isplauje za emitovanje i reemitovanje
njegove interpretacije sa izdatog snimka na nosau zvuka, u sluaju javnog
saoptavanja njegove interpretacije koja se emituje sa snimka izdatog na nosau
zvuka i u sluaju javnog saoptavanja njegove interpretacije sa snimka izdatog na
nosau zvuka. U sva tri sluaja ostvarivanje prava interpretatora povezano je sa
ostvarivanjem prava proizvoaa fonograma i re je o neiskljuivom imovinskom
ovlaenju koje se sastoji od traenja naknade od proizvoaa fonograma koji
prikuplja jedinstvenu naknadu koju mora da podeli sa interpretatorima. to se tie
videograma, interpretator nema nikakva prava koja proizilaze iz emitovanja
videograma na kome je snimljena interpretacija, jer su se njegova ovlaenja
iscrpela sa momentom pristanka na snimanje njegove interpretacije.
Prenos prava se vri ustupanjem (licencom) ili prenosom (cesijom) i to
interpretatorskim ugovorom. Lice kome je ustupljeno pravo korisnik licence ne
59

moe ga dalje ustupati treem licu bez saglasnosti interpretatora, ako ugovorom nije
drugaije odreeno. Sam ugovor se zakljuuje u pismenoj formi sadri sledee bitne
elemente: imena ugovornih strana, vrstu i nain korienja interpretacije, ime autora i
naziv autorskog dela koje se interpretira i visinu, nain i rokove plaanja naknade,
ukoliko je ona ugovorena. Ukoliko se ugovor odnosi na emitovanje interpretacije,
onda mora da sadri i broj emitovanja i period u kome se moe izvriti emitovanje;
ukoliko se odnosi na snimanje i umnoavanje primeraka snimka interpretacije onda i
broj primeraka. Lice kome je ustupljeno pravo mora da interpretatoru dostavlja
potpune podatke o korienju interpretacije.
Kod ovog srodnog prava moralna ovlaenja autora traju neogranieno dok su
imovinska prava ograniena na 50 godina od trenutka nastanka interpretacije, a ako je
interpretacija snimljena i zakonito izdata ili objavljena tokom tog roka, pravo traje 50
godina od dana prvog izdavanja ili objavljivanja u zavisnosti od toga koji je datum
raniji. Svako izvoenje predstavlja novi predmet prava interpretatora.

B. PRAVO PROIZVOAA FONOGRAMA I VIDEOGRAMA

Ova prava predstavljaju srodna prava koja pruaju pravnu zatitu
proizvoaima fonograma za izvrene registracije knjievnih i umetnikih dela i
proizvoaima videograma odnosno filmskog producenta za zabeleene slike sa ili
bez prateeg zvuka na nosau slike odnosno nosau slike i zvuka.
Proizvoa fonograma je fiziko ili pravno lice u ijoj je organizaciji i ijim je
sredstvima fonogram nainjen i koji snosi odgovornost za prvo snimanje zvuka
odnosno niza zvukova. To meutim nije lice koje je presnimilo sadraj jednog
fonograma na drugi ili koje izvri kompilaciju snimljenih snimaka na tom fonogramu.
Fonogram je zapis zvuka, odnosno odreenog niza zvukova na nosa zvuka odnosno
na materijalnu podlogu i njega treba razlikovati od nosaa zvuka kao telesne stvari
(ploe, kasete, magnetofonske trake, CD-a). Snimak zvuka je fiksiranje zvukova na
nasa sa kojeg se mogu sluati, umnoiti ili saoptiti putem nekog ureaja.
Proizvoa ima prava samo na prvi snimak i to su iskljuivo imovinska prava.
Proizvoa fonograma ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli :
umnoavanje svog fonograma u bilo kom obliku i na bilo koji nain i stavljanje u
promet tako umnoenih primeraka fonograma; davanje u zakup primeraka fonograma;
interaktivno injenje dostupnim javnosti, inim ili beinim putem, na nain koji
60

omoguava pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje izabere

elektronskim putem i u digitalnom formatu kao to je Internet. U principu, proizvoa
fonograma dolazi u odnos sa dve kategorije subjekata autorima ili nosiocima
autorskog prava na dela koja se registruju na fonogram i, sa druge strane, sa
interpretatorima. Odnos proizvoaa fonograma i autora regulie se autorskim
ugovorom o snimanju i umnoavanju, kao i stavljanju tih primeraka u promet. Odnos
sa interpretatorima reguliu se interpretatorskim ugovorom.
Osim ovih iskljuivih prava proizvoa izdatog fonograma ima i neiskljuiva
prava koja se poklapaju sa neiskljuivim pravima interpretatora. To su pravo na
naknadu od lica koje koristi njegov objavljeni fonogram u sledeim sluajevima:
emitovanje i reemitovanje fonograma, javno saoptavanje fonograma i javno
saoptavanje fonograma koji se emituje. Ova prava ostvaruju se iskljuivo preko
organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava,a naknada se
naplauje od korisnika u vidu jedinstvene naknade za proizvoae fonograma i
interpretatore. Samu naplatu vrie jedna organizacija odreena na osnovu ugovora
izmeu organizacije interpretatora i organizacije proizvoaa fonograma, a ukoliko
one ne zakljue ugovor Vlada e odrediti ko e vriti naplatu. Jednom naplaena,
jedinstvena naknada raspodeljuje se izmeu organizacija prema odredbama ugovora a
ukoliko nije drugaije odreeno, ona organizacija koja naplati naknadu duna je da po
odbitku iznosa trokova naplate koji ne moe biti vei od 10% bez odlaganja preda
polovinu naknade drugoj organizaciji.
Moralni interesi ovde nisu zatieni, jer predmet zatite nije intelektualni ve
industrijski proizvod.
Videogram je snimak filmskog dela kao i odreenog niza pokretnih slika sa ili
bez prateeg zvuka na nosau slike, odnosno nosau slike i zvuka. Televizijske slike
uivo nisu predmet zatite, jer nisu zabeleene na telesni nosa. Da bi bio zatien,
videogram mora da sadri prvi zapis i proizvoa ima prava predviena zakonom
samo za prvi snimak. Filmski producent odnosno proizvoa videograma je fiziko ili
pravno licekoje u svoje ime daje inicijativu, prikuplja finansijska sredstva, organizuje,
rukovodi i preuzima odgovornost za prvo snimanje filmskog dela ili niza pokretnih
slika praenih zvukom ili bez zvuka.
Proizvoau videograma su dovoljna imovinska prava da tite njegovu
investiciju od nelojalne konkurencije. Moralna prava nisu zatiena jer je re o
industrijskom proizvodu. Proizvoa videograma ima iskljuivo pravo da drugome
61

zabrani ili dozvoli: umnoavanje svog videograma ili stavljanje u promet tako
umnoenih primeraka; javno saoptavanje svog videograma sa nosaa slike, odnosno
sa nosaa slike i zvuka (prikazivanje); davanje primerka svog videograma u zakup
kao i interaktivno injenje dostupnim javnosti svog videograma. Takoe, on moe da
se suprotstavi iskoriavanju svog videograma u izmenjenoj formi, ako se takvim
iskoriavanjem mogu ugroziti njegovi opravdani ekonomski interesi.
Pravo proizvoaa fonograma odnosno videograma traje 50 godina od dana
nastanka fonograma ili videograma. Ako je fonogram ili videogram zakonito izdat ili
objavljen tokom tog roka, pravo prestaje 50 godina od dana tog izdavanja ili
objavljivanja, zavisno od toga koji datum je raniji.
C. PRAVO PROIZVOAA EMISIJE-RADIODIFUZNO PRAVO
Ovo pravo obuhvata pravo radiodifuznih organizacija (stanica koje svoj
program emituju beinim putem), kao i kablovskih TV stanica (koje svoj program
emituju ianim putem) za njihove emisije. U ovom kontekstu re emisija nema
znaenje tehnikog postupka emitovanja kao oblika iskoriavanja autorskih dela, ve
ima znaenje programa koji se emituje. U irem smislu, pravo proizvoaa emisije
obuhvata sve pravne instrumente za zatitu od neovlaenog iskoriavanja emisija.
Meutim, u veini zemalja mogua je zatita ovih subjekata za njihove emisije putem
propisa o suzbijanju nelojalne konkurencije.
Dakle, pod pravom proizvoaa emisije podrazumevano pravo proizvoaa na
emisije koje se emituju javnosti putem radio-komunikacionog sistema. Proizvoa
emisije je fiziko ili pravno lice u ijoj je organizaciji i ijim je sredstvima emisija
proizvedena. Oni se bave emitovanjem radio i televizijskih prenosa i emisija
namenjenih neodreenom broju slualaca odnosno gledalaca sa jednog podruja.
Proizvoa emisije je korisnik autorskih dela, interpretacija, videograma i fonograma,
on stupa u pravne odnose sa nosiocima svih ovih prava, pa je oigledno da je ovde re
o najsloenijem srodnom pravu.
Emisija je u elektrini, elektromagnetni ili drugi signal pretvoren u zvuni,
vizuelni odnosno zvuno-vizuelni sadraj koji se emituje radi saoptavanja javnosti.
Ove emisije slobodno cirkuliu u prostoru za vreme emitovanja, te ih svako ko
raspolae odreenim tehnikim sredstvima moe primiti i sluati odnosno gledati.
Predmet zatite je emisija koju stvara ovakva organizacija i na koju ona ima
odreena prava i za pojam emisije nije bitno kako je tehniki pripremljen sadraj za
62

emitovanje, tj. da li je prethodno snimljen ili ide uivo. Pravo na emisiju treba da
bude zatieno od svakog neovlaenog korienja od strane drugih radio-difuznih
ustanova, slualaca, gledalaca publike kojoj je emisija namenjena i drugih lica koja
mogu da povrede ovo pravo.
Odnosi izmeu autora i proizvoaa emisije reguliu se autorskim ugovorom
ugovorom o emitovanju dela preko radija i televizije kojim autor, uz naknadu, ustupa
iskljuivo pravo emitovanja emisionom preduzeu. Pod emitovanjem se smatra i
javno saoptavanje dela inim i beinim putem, na nain koji omoguava pojedincu
individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere Internet, video on
demand, pay television. Slian je odnos i sa interpretatorima predmet radiotelevizijskih emisija su interpretacije pa se odnos regulie interpretatorskim
ugovorom. Kada je re o odnosima sa proizvoaima fonograma i videograma,
poloaj je slian, pa proizvoai imaju samo imovinska subjektivna prava na rezultate
svog rada, a jedina razlika je u tome to je emisija efemernog, a ne materijalnog
karaktera.
Proizvoa emisije ima sledea iskljuiva prava: da drugome dozvoli ili
zabrani: reemitovanje svoje emisije; snimanje svoje emisije na nosa zvuka ili slike,
odnosno zvuka i slike; umnoavanje tog snimka i stavljanje u promet tako umnoenih
primeraka snimka; davanje primeraka snimka emisije u zakup; javno saoptavanje
svojih emisija na mestima koja su publici dostupna uz plaanje ulaznice i interaktivno
injenje dostupnim javnosti svoje emisije. Nedozvoljeno korienje emisija obuhvata
sluajeve kada jedna emisiona stanica nedozvoljeno koristi emisije na koje druga
emisiona stanica ima pravo i to tako to ih reemituje (ponovo emituje) svojim
sluaocima odnosno gledaocima ili ih retransmituje svojoj publici (odailje emisije
putem releja van granice publike kojoj je program namenjen). Druga vrsta povrede se
sastoji u nedozvoljenom snimanju ili presnimavanju emisija na materijalnu podlogu.
To mogu biti zvune registracije na fonogram, ili vizuelne registracije na traku, ili
kombinovano, na video traku ili tzv. statistike registracije uz pomo fotografije.
Uinioci ovih povreda mogu biti konkurentske kue, ali isto tako i drugi
potencijalni korisnici fizika i pravna lica koja ovakve nedozvoljene registracije
mogu da otuuju na komercijalnoj osnovi. Ukoliko je re o presnimavanju emisija na
fonogram ili video kasete, za privatnu upotrebu u cilju nastave i druge nekomercijalne
ciljeve, onda takvo presnimavanje ne predstavlja povredu radio-difuznog prava.

63

Prasvo proizvoaa emisije traje 20 godina od dana prvog emitovanja

zatiene emisije.
D. PRAVO PROIZVOAA BAZE PODATAKA
Pod bazom podataka se podrazumeva zbirka zasebnih podataka, autorskih dela
ili drugih materijala ureenih na poseban sistematian i metodian nain, koji su
pojedinano dostupni elektornskim ili drugim putem. To je skup podataka zabeleenih
na elektronskom mediju, koji je dostupan korisnicima putem elektronskih ureejakompjutera. Zatita obuhvata celkupan sadraj baze, svaki kvalitativno ili
kvantitativno bitan deo sadraja baze i kvalitativno ili kvantitativno nebitne delove
ako se oni ponovljeno i sistematski koriste, a to korienje je u suprotnosti sa
uobiajenim korienjem baze ili nerazumno oteuje interese proizvoaa baze.
Zatita se meutim, ne odnosi na raunarske programe koji su korieni za izradu
baze ili za rad na bazama podataka koje su dostupne elektronskim putem.
Predmet zatite je razliit od samih podataka koji ine bazu i koji, ukoliko
ispunjavaju opte uslove za zatitu autorskih dela (npr, ako je re o zbirci autorskih
dela), predstavljaju autorsko delo koje uiva samostalnu zatitu na osnovu odredaba
autorskog prava. Ako i sama baza podataka predstavlja, po svojoj sadrini autorsko
delo, onda postoji autorsko pravo autora baze podataka i srodno pravo-pravo
proizvoaa baze. Predmet zatite nikada ne obuhvata materijalnu podlogu, odnonso
telesni nosa (disketa, CD) na koji je baza snimljena. Pored skupa podataka, bazu ine
i materijali neophodni za njeno funkcionisanje npr. renik, indeks ili sistem za
dobijanje i prikazivanje informacija. Sami podaci sadrani u bazi mogu bti
raznorodni- od bibliografskih podataka, imenika, adresara, raunovodstvenih
podataka itd.
Subjekt zatite je proizvoa baze podataka odnosno fiziko ili pravno lice
koje je sainilo bazu tako to je u kvalitativnom odnosno kvantitativnom smislu
uinilo znaajno ulaganje i pribavljanje, proveru ili prezentaciju njenog sadraja. I
ovde je re o privrednoj delatnosti, pa proizvoa baze ima samo imovinska prava
iskljuive prirode. To su: pravo na drugome zabrani ili dozvoli privremeno ili stalno
umnoavanje baze u celini ili bitnim delovima, za bilo koju namenu i u bilo kojoj
formi; stavljanje u promet i davanje u zakup primeraka baze ili njenih bitnih delova;
interaktivno injenje dostupnim javnosti kao i svaki drugi oblik javnog saoptavanja.
Ovlaeni korisnik objavljene baze podataka ili njenog umnoenog primerka moe
64

meutim u bilo koju svrhu slobodno da koristi kvalitativno i kvantitativno nebitne

delove njenog sadraja. On ne sme da obavlja radnje koje su u suprotnosti sa
uobiajenim korienjem baze i vreaju legitimne interese proizvoaa, niti da nanese
tetu autorskim i drugim srodnim pravima.
Ovo pravo traje 15 godina od dana nastanka baze podataka ili od trenutka kada
je uinjena javnosti. Meutim, ukoliko nastanu bitne promene u selekciji ili ureenju
sadraja baze u smislu dodavanja, brisanja ili popravljanja cele ili dela baze koji za
rezultat imaju novu verziju, rok zatite se produava za jo 15 godina.
E. PRAVO IZDAVAA
Ovo srodno pravo predstavlja novinu u naem zakonodavstvu a re je zapravo
o dva prava.
Pravo prvog izdavaa slobodnog dela predvia da zatitu uiva lice koje, po
isteku imovinskih prava autora, prvi put zakonito izda ili na drugi nain saopti
javnosti delo koje pre toga nije bilo izdato. Naime, protekom odreenog vremenskog
pseioda autorsko delo postaje slobodno i njime se svako moe, bez ogranienja
koristiti, pri emu se moraju potovati moralna prava autora. Delo koje nije bilo
objavljivano, a istekla su autorska prava, i pri tome nije bilo prethodno izdato,
odnosno saopteno javnosti, daje licu koje ga prvi put izda, odnosno saopti u javnosti
pravo da uiva imovinska prava koja odgovaraju imovinskim pravima autora. Ovo
pravo traje 25 godina od dana prvog izdavanja ili prvog saoptavanja dela javnosti na
drugi nain.
Pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu naknadu izjednaava ove
subjekte sa autorima, jer se smatra da su, umnoavanjem i fotokopiranjem tampanih
izdanja oni, ba kao i autori, znaajno ugroeni u ostvarivanju svojih imovinskih
prava odnosno da im je zarada bitno ugroeni. I oni, kao i autori dela izdatih u
tampanoj formi, mogu ostvarivati svoja prava samo preko organizacija za kolektivno
ostvarivanje prava. Naknada koju plaaju proizvoai, odnosno uvoznici ureaja za
fotokopiranje ili drugih ureaja sa slinom tehnikom umnoavanja i fizika ili pravna
lica koja pruaju usluge fotokopiranja uz naknadu deli se izmeu autora i izdavaa u
srazmeri 50:50. Ovo pravo traje 50 godina od zakonitog izdavanja dela.

65

GLAVA IV: ZATITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA

Na Zakon, kao lex specialis, predvia dvostruku pravnu zatitu za autore,
nosioce autorskih i srodnih prava i za njihova dela graanskopravnu i
kaznenopravnu zatitu (koja obuhvata privredne prestupe i prekraje) dok je
krivinopravna zatita obezbeena odredbama Krivinog zakonika Srbije. Kao to je
ve istaknuto, autori imaju mogunost da ovu zatitu ostvaruju individualno - lino ili
preko zastupnika, i kolektivno, preko organizacija kojima pripadaju s obzirom na
vrstu njihovih dela.

1. GRAANSKOPRAVNA ZATITA
Povreda autorskih i interpretatorskih moralnih prava, kao i imovinskih prava
autora i nosilaca srodnih prava, dovodi do naruavanja kako njihovih prava, tako i
zakonskih naela koja se odnose na iskoriavanje i nepovredivost ovih prava. Do
povrede autorskih imovinskih prava dolazi kada se autorsko delo koristi bez dozvole
autora (osim u sluaju suspenzije ili zakonske licence), kada se ne plati naknada
propisana zakonom ili ugovorom ili kada se delo koristi suprotno zakljuenom
ugovoru, a u sluaju srodnih prava, ukoliko se to ini bez dozvole nosilaca tih prava.
Osim imovinskih prava mogu biti povreena i moralna prava autora, pa tako povrede
predstavljaju nepriznavanje autorstva, neoznaavanje imena, pseudonima ili znaka, ili
naruavanje prava autora na objavljivanje i nain objavljivanja dela.
Povreda moralnih prava moe dovesti do imovinske tete za autora i
interpretatora, te oni mogu traiti naknadu tete i to kako imovinske, tako i
neimovinske. U sluajevima zahtevanja neimovinske tete visina naknade se utvruje
po slobodnoj oceni, jer ta naknada predstavlja satisfakciju povreenim moralnim
autorskim pravima, pri emu izvinjenje autoru, odnosno objavljivanje ispravke, ne
iskljuuje mogunost ostvarivanja prava na naknadu tete. U sluaju povreda
autorskog prava, nosilac autorskog ili srodnog prava moe da podnese tubu
nadlenom sudu za ostvarivanja svojih prava. Pored zatite imovinskih i moralnih
prava, autor, odnosno nosilac prava, moe traiti i naknadu tete koju je zbog takve
povrede pretrpeo. Tuba, kao radnja kojom se pokree parnini postupak, podnosi se
nadlenom sudu, u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu. Za sporove iz

66

oblasti autorskog prava stvarno su nadleni trgovinski i redovni vii sudovi u

zavisnosti od subjekta. Za fizika lica su nadleni redovni vii sudovi. Mesna
nadlenost odreuje se prema mestu u kojem su preduzete protivpravne radnje koje su
imale za posledicu povredu prava. Ovakve sporove uvek sudi vee, a ne sudija
pojedinac, bez obzira na vrednost spora. Postupak po tubi je hitan.
Povredom prava smatra se svako nedozvoljeno, odnosno nezakonito vrenje
jednog ili vie iskljuivih prava autora, odnosno nosioca srodnog prava.
Nedoputenost znai da je radnja protivna obavezama koje proizlaze iz zakljuenih
ugovora ili da se njome vrea subjektivno pravo nosioca. U prvom sluaju re je o
ugovornoj odgovornosti za neizvrenje ili za netano izvrenje ugovorne obaveze ili
za prekoraenje ovlaenja predvienih jednim od ugovora. Na primer, ako izdava ne
izda delo u roku koji je predvien izdavakim ugovorom ili kada izda delo u veem
tirau nego to je ugovorom predvieno. U drugom sluaju, re je o nedoputenoj
radnji kojom se vri povreda autorskog ili srodnog prava i koja predstavlja osnov za
nastajanje deliktne odgovornosti jer, uprkos postojanju zakonske obaveze za
pribavljanje dozvole od autora, lice iskoriava tue autorsko delo bez prethodne
dozvole (npr. neovlaeno umnoavanje i putanje u promet; predstavljanje i
izvoenje dela bez dozvole autora itd.). Postoje odreeni uslovi koji moraju biti
ispunjeni kako bi autor ili nosioci autorskog i srodnih prava mogli da ostvare sudsku
zatitu, a to su, pre svega, postojanje povrede autorskog prava, odgovornosti (krivice)
lica koje je povredilo to pravo, protivpravnost uinjenih radnji, pretrpljena teta i
uzrona veza izmeu protivpravne radnje i nastale tete. Ispunjenje ovih uslova otvara
mogunost autoru ili nosiocu prava da podnese dve vrste tubi: tubu za utvrivanje
(koja je deklarativnog karaktera) i tubu za osudu na inidbu (koja je kondemnatornog
karaktera).
Tubom za utvrivanje tuilac od suda trai da utvrdi da li odreeno pravo,
odnosno pravni odnos postoji ili ne postoji (npr. utvrivanje svojstva autora dela,
postojanja ili nepostojanja odreenog pravnog posla o prenosu ovlaenja autorskog
ili srodnog prava, apsolutne nitavosti pravnog posla o prenosu ovlaenja iz
subjektivnog autorskog ili srodnog prava). Ukoliko se tubom trai utvrivanje
autorstva, Zakon odreuje da ukoliko je ime tuioca naznaeno na primerku ili
drugom obliku materijalizacije autorskog dela odnosno predmeta srodnog prava

67

postoji oboriva pretpostavka da je to lice i nosilac autorskog prava. Ovakvu tubu

mogue je podici u svakom trenutku.
Tubom za osudu na inidbu tuilac trai da sud obavee tuenika na odreenu
pozitivnu ili negativnu inidbu (injenje ili neinjenje), da neto trpi, jer je to saglasno
sa nastalim odnosom meu strankama. Kada je re o zatiti autorskog prava, ova
tuba se, prema sadrini tubenog zahteva, moe podeliti na etiri podvrste:
-Tuba za zabranu vrenja radnji kojima se vrea pravo odnosno presanak
povrede prava ima za cilj da sud presudom obavee tuenika na prestanak vrenja
radnji kojima on vrea jedno ili vie odreenih linopravnih ili imovinskopravnih
ovlaenja iz autorskog ili srodnog prava.
-Tuba za otklanjanje stanja nastalog povredom prava uvedena je zbog sloenosti
autorskog i srodnih prava, kod kojih restitutio in integrum stanja koje je prethodilo
povredi prava nije mogua. Zato je tuba usmerena samo na najtee posledice povrede
prava, koje je mogue makar i donekle otkloniti. Zavisno od vrste povrede prava,
tuilac moe od suda da trai da obavee tuenika na npr. unitenje ili preinaenje
predmeta kojima se vrea pravo ili neovlaeno umnoenih primeraka autorskog dela,
njihove ambalae, matrice, negative;
-Tuba za naknadu tete moe se podii ukoliko povreda autorskog ili srodnog
prava predstavlja uzrok nastanka tete na strani nosioca prava, i tada se tuba podnosi
protiv poinioca povrede. Novanu naknadu tete nosilac prava moe bezuslovno
traiti ukoliko je pretrpeo imovinsku tetu, a lice koje je prouzrokovalo tetu, duno je
da je nadoknadi ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice. teta moe
nastati usled povrede imovinskih, ali i moralnih prava autora, pri emu sud visinu
neimovinske tete odreuje slobodnom ocenom. Iznos naknade tete utvruje se
vetaenjem ili na drugi nain.
-Tuba za objavljivanje presude o troku tuenog slui da se sudskoj presudi
kojom je utvrena povreda autorskog ili srodnog prava da publicitet, kako bi se
tuiocu obezbedila odgovarajua satisfakcija. Takvom presudom sud obavetava
javnost i krug zainteresovanih lica, preko sredstava javnog informisanja, da je
autorsko pravo povreeno i to na troak tuenog, ime utie i na njegovo imovinsko,
odnosno finansijsko stanje. Ova tuba nije samostalna ve prati jednu ili vie
gorenavedenih tubi.

68

2. KRIVINOPRAVNA ZATITA
Zatita autorskih i srodnih prava u naem Krivinom zakoniku iz 2005. godine
(glava XX) obezbeena je sa tri krivina dela: povreda moralnih prava autora i
interpretatora, neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava
i neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim
pravima. Za sva tri krivina dela karakteristino je da se njima tite, na razliite
naine, autorsko i srodno pravo, pod kojima se podrazumevaju originalne duhovne
tvorevine autora izraene u odreenoj formi, bez obzira na njihovu umetniku, naunu
i drugu vrednost i nain ispoljavanja.
a) Prvo krivino delo tie se povrede linopravnih, odnosno moralnih ovlaenja.
Objekt zatite su primerci autorskog dela ili interpretacije, jer linopravna ovlaenja
postoje samo kod autorskog i prava interpretatora. Radnja krivinog dela alternativno
je odreena kao objavljivanje, stavljanje u promet ili javno saoptavanje primeraka
autorskog dela ili predmeta srodnog prava. Navedene radnje su obeleja osnovnog
oblika ovog krivinog dela, dok je kod drugog oblika predvienog u stavu 2. radnja
izvrenja prerada ili izmena tueg autorskog dela ili tue snimljene interpretacije, koja
se vri bez dozvole autora. Najzad, trei mogui nain izvrenja ovog dela je
stavljanje u promet autorskog dela ili interpretacije na nain kojim se vrea ast i
ugled autora ili izvoaa. Pod tim treba razumeti one delatnosti usled kojih autor
osea uvreenost ili ponienje (npr. autorska dela su stavljena u promet na nekom
skupu na kome je neprikladno prikazivati ta dela kao to je sahrana, politiki skup i dr.
ili se interpretacija izvodi na podsmeljiv nain koji vrea autora, jer je cilj
interpretacije da izazove smeh, omalovaavanje i sl.).
U svim navedenim oblicima izvrilac dela moe biti svako lice, a da bi ono bilo
krivino odgovorno, potrebno je da je svesno onoga to ini i da ono to hoe ili na to
pristaje. Re je o direktnom ili eventualnom umiljaju. Kazne za ovo krivino delo su
novane kazne i kazna zatvora u rasponu od est meseci do tri godine.
b) Drugo krivino delo tie se imovinskopravnih ovlaenja autora ili nosioca
srodnog prava, odnosno neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta
srodnog prava. Objekt krivinopravne zatite je autorsko delo ili srodno pravo.
Izvrilac dela moe biti svako lice, a delo je svreno kada je bez dozvole autora ili
drugog nosioca autorskog ili srodnog prava preduzeta bilo koja od nedozvoljenih
radnji. Za krivinu odgovornost potreban je umiljaj, a propisana kazna je zatvor do

69

tri godine. Ovaj lan je dopunjen i zabranom stavljanja u promet ili, namere
stavljanja u promet, dranja umnoenih ili neovlaeno stavljanje u promet primeraka
autorskog dela ili interpretacije, fonograma, videograma, emisije, raunarskog
programa ili baze podataka. Za ovaj oblik krivinog dela propisana je ista kazna kao i
za prethodno delo i u pogledu krivine odgovornosti vae ista pravila. Najzad zabrana
se odnosi i na korienje ureaja ili sredstavaija je namena uklanjanje ili osujeivanje
tehnolokih mera namenjenih spreavanju povreda autorskih i srodnih prava. Na ovaj
nain autorska prava tite se posredno, preko suzbijanja delatnosti kojima se stvaraju
sredstva za njihovu povredu.
c) Tree krivino delo je specifino, jer se njime obezbeuje zatita autorskog i
srodnog prava, ali preko zatite elektronskih informacija o njima. Objekt
krivinopravne zatite su elektronske informacije, odnosno obavetenja koja se
prenose elektronskim sredstvima. Meutim, mora se raditi o sklanjanju informacije sa
autorskog dela ili srodnog prava. Radnja je alternativno postavljena i obuhvata
uklanjanje ili izmenu elektronske informacije ili stavljanje u promet, uvoz, izvoz,
emitovanje ili javno saoptavanje dela ili srodnog prava sa kojeg je sklonjena
elektronska informacija o ovim pravima. Ove radnje treba da se vre neovlaeno
odnosno bez dozvole autora, a delo je svreno preduzimanjem neke od navedenih
delatnosti. Re je o delu sa posledinim radnjama izvrenja, a za krivinu odgovornost
potreban je direktni ili eventualni umiljaj. Zapreena kazna je novana kazna ili
zatvor do tri godine.

GLAVA V: KONVENCIJE ZA MEUNARODNU ZATITU AUTORSKOG I

SRODNIH PRAVA I ZATITA U EVROPSKOJ UNIJI

Autorsko i srodna prava pojavila su se pre svega kao nacionalna prava, odnosno
bila su regulisana zakonima pojedinih drava, a time bila i prostorno ograniena, jer je
zatita vaila samo na teritorijama tih drava. Meutim, ovekovo intelektualno
stvaralatvo nema individualni, ve univerzalni karakter, pa su tako ve vrlo rano
knjievna dela poela da se prevode na druge jezike, muzika dela da se izvode na
svim krajevima sveta, a likovna dela (slike, skulpture) izlau na meunarodnim
izlobama i prodaju u inostranim galerijama, pa se ve poetkom XIX veka javlja se

70

potreba da se autorskopravna zatita ostvari na meunarodnom nivou, odnosno da se

prevazie teritorijalni princip zatite. Donoenjem prvog multilateralnog ugovora,
Konvencije za zatitu knjievnih i umetnikih dela u Bernu 1886. godine, postavljeni
su temelji meunarodne zatite autorskog prava i pokrenut proces dalje izgradnje
konvencijskog autorskog prava.

1.MEUNARODNE KONVENCIJE
A. AUTORSKO PRAVO
Meunarodne konvencije u oblasti autorskog prava predstavljaju pravne
instrumente koji omoguuju da se premoste slabosti principa teritorijaliteta, odnosno
da se stranim dravljanima priznaju ista prava koja uivaju domai dravljani (princip
nacionalnog tretmana) i da se usaglase nacionalna prava prihvatanjem standarda
zatite odnosno tzv. minimalnih prava predvienih u samom meunarodnom izvoru.
a) Bernska konvencija
Ova konvencija predstavlja najstariji multilateralni ugovor u oblasti autorskog
prava, zakljuen 1886. godine u Bernu i njome, je osnovana Meunarodna unija za
zatitu knjievnih i umetnikih dela Bernska unija. Konvencijom nije ustanovljeno
jednoobrazno, unificirano autorsko pravo za sve zemlje lanice koje bi se
primenjivalo umesto nacionalnih zakonodavstava, ve su utvreni odreeni
opteprihvaeni principi, koji stranim autorima u zemljama u kojima se njihova
autorska dela koriste obezbeuju priznavanje odreenih prava.
Osnovno naelo koje Konvencija uvodi je naelo asimilacije pripadnika Bernske
konvencije sa domaim dravljanima, to znai da dela stranih autora objavljena prvi
put u nekoj od drava lanica Unije uivaju u svim zemljama Unije istu zatitu kao i
dela domaih dravljana. Drugo naelo je odsustvo formalnosti u pogledu svojstva
autora i nastanka i zatite dela, bez obzira na to to one mogu biti predviene
zakonodavstvom zemlje u kojoj se zatita trai. Tree naelo je naelo minimalnih
prava zagarantovanih Konvencijom, bez obzira na sadrinu nacionalnih propisa na
koje se autori mogu pozivati i traiti njihovu primenu u svim zemljama lanicama
Unije izuzev u svojoj zemlji. Najvanija su sledea minimalna prava predviena
Konvencijom: monopolsko pravo autora da iskoriava svoje delo za sve vreme
trajanja autorske zatite; pravo na zatitu moralnih i imovinskih prava i to na zatitu

71

moralnog prava najmanje onoliko vremena koliko nacionalni propisi predviaju

trajanje imovinskih prava. Tako, sve drave potpisnice moraju da priznaju kao
iskljuiva prava pravo prevoenja (uz ogranienje da se po proteku roka od 10 godina
od prvog izdanja dela ono moe prevoditi i bez saglasnosti), pravo predstavljanja i
izvoenja, pravo emitovanja, pravo bilo kakvog umnoavanja, pravo snimanja i
korienja snimljenog dela i, najzad, pravo na preradu i obradu dela. U minimalna
prava spadaju i minimalni rokovi zatite, s tim to je dravama potpisnicama
ostavljena mogunost predvianja i duih rokova. Opti rok zatite koji predvia
Konvencija je ivot autora i 50 godina post mortem. Za fotografska i dela primenjenih
umetnosti rokovi su neto krai i iznose 25 godina od objavljivanja dela.
b) Univerzalna konvencija
Inicijativu za donoenje ove konvencije svojevremeno je preuzeo UNESCO, sa
zadatkom da se uklone nedostaci Bernske konvencije i da se okupe u okviru ove nove
unije sve ili bar veina zemalja, a pre svega lanice Panamerike unije i zemalja u
razvoju. Naime, mnoge drave velike po svom kulturnom potencijalu, broju autora i
vrednosti autorskih dela nisu pristupile Bernskoj konvenciji (npr. nekadanji SSSR,
SAD, Kina, kao i veina zemalja Latinske Amerike itd.), a razlog, bar kada su u
pitanju zemlje anglosaksonskog sistema leao je u velikim konceptualnim razlikama,
pa

bi

pristupanje

zahtevalo

sveobuhvatnu

reformu

njihovih

nacionalnih

zakonodavstava. Zato je 1952. godine u enevi usvojena Univerzalna konvencija o

autorskom pravu i istovremeno osnovana Svetska unija za autorsko pravo kojoj su
pristupile i SAD i SSSR.
Osnovni principi Univerzalne konvencije jesu naelo asimilacije i minimalnih
prava. Objavljena dela autora koji su dravljani lanica Univerzalne konvencije, kao i
dela prvi put objavljena na teritoriji neke od zemalja lanica, uivaju u svim drugim
zemljama lanicama zatitu koja se daje domaim dravljanima. Neobjavljena dela
autora koji su dravljani zemalja lanica tite se kao i dela domaih dravljana
ukoliko su njihovi autori dravljani jedne od zemalja lanica Konvencije. Autor koji
to nije, niti je svoje delo prvi put objavio na teritoriji neke od zemalja lanica uivae
zatitu ukoliko ima prebivalite na teritoriji jedne od zemalja lanica ili ako je apatrid
ili izbeglica sa prebivalitem u nekoj dravi lanici Svetske unije.
Kompromis uinjen pod uticajem amerikog prava koje prednost daje
imovinskopravnim interesima autora je da se iskljuuje zatita autorovih moralnih
72

prava, pa tako autor koji ustupi delo na iskoriavanje gubi pravo kontrole nad
upotrebom svog dela. Minimalna prava odnose se na pitanje formalnosti, na pravo
prevoenja i rokove zatite. Konvencija predvia ispunjenje odreenih formalnosti
kako bi se spreilo neovlaeno iskoriavanje dela i oznailo registrovano autorsko
delo. Tako su strani autori dravljani drava lanica obavezni da ispune formalnosti
ukoliko su one predviene nacionalnim propisima zemlje gde trae zatitu ukoliko
prvi put objavljuju svoje delo u toj zemlji, a ukoliko je delo ve objavljeno u
inostranstvu, zemlje u kojima se trai ispunjenje formalnosti dune su da smatraju da
su te formalnosti ispunjene.
Kada je re o prevoenju, autori imaju iskljuivo pravo davanja dozvole za
prevoenje, s tim to ako delo ne bude prevedeno u roku od sedam godina od
njegovog prvog objavljivanja, ono se moe objaviti i bez saglasnosti autora. Tako, lice
koje je zainteresovano za prevod dela mora da dobije saglasnost od nadlenog organa
svoje zemlje, uz dokaz da je bezuspeno pokuavalo da dobije odobrenje od autora,
kao i da autoru plati naknadu. Rok predvien u Bernskoj konvenciji od 10 godina
skraen je na sedam godina. Skraenje vai i za rokove zatite, pa je tako opti rok za
ivota autora i 25 godina posle njegove smrti, odnosno 25 godina posle objavljivanja
ili registracije dela, u zavisnosti od nacionalnih propisa zemlje u pitanju. Posebni
rokovi za fotografska dela i dela primenjene umetnosti skraeni su na deset godina od
objavljivanja dela.
c) TRIPS sporazum
Ovaj sporazum usvojen je 1994. godine u toku uvene Urugvajske runde
pregovora u tadanjem GATT-u kada je ustanovljena i Svetska trgovinska
organizacija. Sporazum ima veliki znaaj jer regulie trgovinske aspekte svih prava
intelektualne svojine, pa i autorskog prava. Kada je re o autorskim pravima, u
Sporazumu su principi autorskog prava (princip nacionalnog tretmana i minimalnih
prava) povezani sa principom meunarodne trgovine principom najpovlaenije
nacije. Prilikom odreivanja autorskopravne zatite TRIPS se, sa jedne strane, oslanja
na odredbe Bernske konvencije koja postavlja opteprihvaene standarde zatite, ali, s
druge strane, uvodi i nova prava koja su neposredno primenjiva u dravama
lanicama. Tako on propisuje da ideje, postupci i metodi rada nisu zatieni kao
autorska dela; da su raunarski programi zatieni kao autorska dela; da su baze
podataka zatiene kao zbirke dela; da drave lanice moraju da predvide nacionalnim
73

propisima pravo autora na davanje u zakup raunarskih programa i filmskih dela; da

trajanje zatite (izuzev fotografskih i dela primenjene umetnosti) ne moe biti krae od
50 godina od prvog izdavanja, odnosno od nastanka dela; i, najzad, da drave lanice
mogu da predvide ogranienja autorskog prava ukoliko ona nisu u sukobu sa
normalnim odnosno uobiajenim korienjem dela i ukoliko ne ugroavaju legitimne
interese autora.
d) Ugovor o autorskom pravu
Ugovor je usvojen 1996. godine u okviru Svetske organizacije za intelektualnu
svojinu (WIPO) koja je inicirala postupak osavremenjivanja odredaba Bernske
konvencije. Ugovor prihvata naelo nacionalnog tretmana i minimalna prava iz
Bernske konvencije, uz uvoenje obaveze za zemlje lanice da obezbede efikasna
pravna sredstva za kanjavanje zloupotreba kod neovlaenog korienja autorskih
dela. Novina Ugovora sastoji se u proirenju iskljuivog prava autora na emitovanje
dela na sluaj kada se delo koristi preko Interneta i drugih naina koje pojedinac sam
odabere.

B. SRODNA PRAVA
Prvi napori uinjeni u pravcu donoenja meunarodnih konvencija u domenu
srodnih prava bili su potaknuti upravo potrebom meunarodne zatite umetnika
izvoaa, odnosno reproduktivnih umetnika, te da se zatita proizvoaa fonograma i
videograma, kao i zatita radio-difuznih organizacija pojavila kao neka vrsta
prirodnog pripatka uz osnovnu materiju zatitu interpretativnih umetnika. Tako su
sva srodna prava nala svoj zajedniki instrument meunarodne zatite u odredbama
Rimske konvencije, koju su sledile i druge meunarodne konvencije u ovoj oblasti.
a)Rimska konvencija
Konvencija koja na opti nain regulie materiju srodnih prava, odnosno
Konvencija o zatiti umetnika izvoaa, proizvoaa fonograma i organizacija za
radio-difuziju zakljuena je 1961. godine, u Rimu, a zasnovana je na principima
nacionalnog tretmana stranaca i minimalnih prava.
I ovde je znaenje principa isto, pa se pod nacionalnim tretmanom podrazumevaju
prava koja drava ugovornica na ijoj se teritoriji trai zatita priznaje po svom

74

nacionalnom zakonodavstvu interpretatorima koji su njeni dravljani, za izvoenja

koja se vre ili koja su prvi put snimljena ili emitovana na njenoj teritoriji;
proizvoaima fonograma, svojim dravljanima za fonograme koji su prvi put
objavljeni ili snimljeni na njenoj teritoriji i radio-difuznim organizacijama sa seditem
na njenoj teritoriji, za radio-emisije izvrene od strane radio-stanica koje se nalaze na
njenoj teritoriji.
U dravama potpisnicama zatien je interpretator ukoliko ispunjava jedan od
sledeih uslova: da je njegova interpretacija izvrena u drugoj dravi lanici, da je
snimljena na fonogram koji je zatien, ili da je emitovana u emisiji koja je zatiena.
Minimalna prava interpretatora se sastoje u njihovom pravu da spree emitovanje ili
drugo saoptavanje javnosti svog direktnog izvoenja, snimanje nesnimljenog
izvoenja i, u odreenim sluajevima, reprodukciju snimka. Rimska konvencija ne
priznaje iskljuivo pravo umetnicima izvoaima nad korienjem njihovih
snimljenih interpretacija, ali preputa zemljama lanicama da svojim nacionalnim
propisima priznaju ovo pravo. Tako pripadnici Konvencije mogu u pojedinim
zemljama uivati vie prava, ali ne i manje prava nego to je to Konvencijom
garantovano. Konvencijom nije ogranieno trajanje moralnih prava, ali se za
imovinska prava predvia rok od 20 godina.
Za ostvarivanje prava proizvoaa fonograma potrebno je ispuniti jedan od
sledeih uslova: da su dravljani druge drave lanice; da su snimili zvuk na telesni
nosa u drugoj dravi lanici; da su prvi put izdali svoj fonogram u drugoj dravi
lanici.Kada je re o sadrini prava, oni imaju pravo da zabrane ili dozvole
umnoavanje njihovih fonograma. Trajanje zatte iznosi 20 godina. Pod uticajem
Univerzalne konvencije i zemalja koje predviaju ispunjenje odreenih formalnosti
kao uslov za priznanje zatite, Rimska konvencija predvia maksimum formalnosti
koje jedna drava lanica moe zahtevati kao uslov za zatitu fonograma. Konvencija
regulie i sekundarno korienje fonograma. Ako fonogram izdat u komercijalne svrhe
iskoriava radio-difuzna stanica, korisnik je obavezan da isplati jednokratnu naknadu
proizvoaima fonograma i interpretatorima ija je interpretacija snimljena na
fonogramu. Emisiona stanica koja reemituje istu emisiju nije obavezna da plati
naknadu za sekundarno korienje.
Proizvoai emisija zatieni su u svakoj dravi lanici Konvencije ukoliko imaju
poslovno sedite u drugoj dravi lanici ili se njihova emisija odailje putem

75

odailjaa koji se nalazi na teritoriji druge drave lanice. Njihova minimalna prava su
pravo da zabrane ili dozvole drugim reemitovanje njihovih emisija, snimanje njihovih
emisija na telesni nosa, umnoavanje neovlaeno uinjenih zapisa i javno
saoptavanje njihovih emisija putem radio i TV mrea postavljenih na javnim
mestima na kojima se naplauje ulaznica. Ova minimalna prava mora da prizna
pripadnicima Konvencije svaka zemlja lanica. Pravo radio-difuznih ustanova traje
najmanje 20 godina od isteka godine u kojoj je izvreno emitovanje emisije.
b)

Konvencija

zatiti

proizvoaa

fonograma

od

nedozvoljenog

umnoavanja fonograma (enevska konvencija)

Ova specijalizovana konvencija, zakljuena 1971. godine, predstavlja efikasno
sredstvo u borbi protiv piraterije. Prava koja Konvencija predvia nisu neposredno
primenjiva u dravama lanicama ve ih one moraju predvideti svojim propisima,
odnosno moraju svoja prava harmonizovati sa reenjima Konvencije. Tako su drave
potpisnice dune da proizvoae fonograma zatite od neovlaenog umnoavanja
njihovih fonograma radi stavljanja u promet tih primeraka i stavljanja u promet i uvoza
tako umnoenih primeraka. U odnosu na reenja Rimske konvencije, ova konvencija
proiruje zatitu i za sluaj zabrane uvoza i putanja u promet neovlaeno umnoenih
primeraka fonograma. Predvieno pravo traje najmanje 20 godina od kraja godine u
kojoj je izvreno prvo snimanje zvuka na telesni nosa. Konvencija ne predvia
izriito naelo nacionalnog tretmana, ve utvruje minimalni standard zatite
proizvoaa fonograma u zemljama lanicama.
c)TRIPS sporazum
Ovaj sporazum, osim drugih prava intelektualne svojine, regulie i oblast srodnih
prava. Prema njemu, interpretatori imaju pravo da zabrane snimanje njihovih ivih
(direktnih) interpretacija na fonogram, umnoavanje takvih snimaka, emitovanje
njihovih ivih interpretacija i javno saoptavanje njihovih ivih interpretacija.
Proizvoai fonograma imaju pravo da dozvole ili zabrane umnoavanje svog
fonograma i davanje u zakup primeraka. Proizvoai emisija imaju pravo da zabrane
snimanje njihovih emisija, umnoavanje takvih snimaka, reemitovanje i javno
saoptavanje emisija. Za razliku od Rimske konvencije ovaj sporazum predvia due
rokove pravne zatite za interpretatore i proizvoae fonograma najmanje 50 godina
od kraja godine u kojoj je izvreno snimanje, odnosno u kojoj je dolo do

76

interpretacije, a za proizvoae emisija najmanje 20 godina od kraja godine u kojoj je

emisija emitovana.
d)Evropski sporazum o zatiti televizijskih emisija
Ovaj sporazum, zakljuen 1961. godine u Strazburu, vie puta je revidiran i
predstavlja otvoreni regionalni sporazum lanica Evropskog saveta. Cilj Sporazuma je
spreavanje neovlaenog iskoriavanja televizijskih emisija, pa je on, po svom
predmetu, ui od Rimske konvencije koja se odnosi i na televizijske emisije.
On nije u suprotnosti sa Rimskom konvencijom, ali predvia vea prava za
proizvoae televizijskih emisija. U Sporazumu su prisutna dva osnovna principa
naelo nacionalnog tretmana i minimalnih prava. Lica koja uivaju zatitu su
proizvoai televizijskih emisija koji su dravljani jedne od drava lanica ili koji
emituju svoje emisije sa teritorije jedne od drava lanica. Minimalna prava su pravo
proizvoaa emisije da dozvoli ili zabrani: reemitovanje; javno saoptavanje;
snimanje na telesni nosa, kao i umnoavanje snimaka i korienje snimljenih emisija
za emitovanje i javno saoptavanje. Prava traju 20 godina od isteka godine u kojoj je
izvreno emitovanje.
e)Ugovor o interpretacijama i fonogramima
Ovaj ugovor, koji je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu usvojila 1996.
godine u enevi, predstavlja meunarodni instrument za zatitu interpretatora i
proizvoaa fonograma. Reenja su usklaena sa odredbama Rimske konvencije, pa
tako prisustvujemo paralelnom sistemu meunarodne zatite koji dopunjava
praznine Konvencije. Predviena zatita se sastoji u primeni principa nacionalnog
tretmana i minimalnih prava koja se neposredno primenjuju u dravama lanicama.
Veina ovih prava je ve bila predviena Rimskom konvencijom i TRIPS
sporazumom, a novinu predstavlja uvoenje novih linih prava kao minimalnih prava:
prava na naznaenje imena prilikom svakog oblika javnog saoptavanja jedne
interpretacije i prava na suprotstavljanje svakoj izmeni interpretacije koja moe
nakoditi reputaciji reproduktivnog umetnika. Predvieno je i minimalno pravo za
interpretatore i proizvoae fonograma na jedinstvenu naknadu u sluaju emitovanja
ili drugog javnog saoptavanja fonograma (koje obuhvata i Internet i druge sline
naine korienja fonograma na mestu i u vreme koje korisnik izabere) na kome je
zabeleena interpretacija. Radio-difuzna organizacija ili drugi korisnik takvog

77

fonograma su nosioci obaveze plaanja naknade. Ugovor predvia za interpretatore

najmanje 50 godina pravne zatite od kraja godine u kojoj je izvreno snimanje
interpretacije na fonogram, a za proizvoae fonograma najmanje 50 godina od kraja
godine u kojoj je fonogram prvi put izdat, odnosno snimljen. Drave lanice su
obavezne da obezbede efikasna pravna sredstva za sankcionisanje neovlaenog
korienja interpretacija i fonograma.
f)Konvencija o distribuciji signala za prenos programa preko satelita
(Satelitska konvencija)
Tehnoloku bazu za zakljuenje ove konvencije predstavlja injenica da su u
poslednjih sedamdeset godina sateliti preuzeli ulogu mnogih zemaljskih relejnih
stanica u emitovanju radio i televizijskih programa. Time je reen znaajan tehniki
problem ogranienosti domena zemaljskih relejnih stanica zbog oblika reljefa i
atmosferskih prilika. Elektromagnetni signal koji se emituje sa Zemlje ka satelitu, a
koji se zatim ponovo alje na Zemlju moe da obuhvati ogromna podruja i time uini
nepotrebnim i nesvrsishodnim postojanje velikog broja zemaljskih releja.Sateliti kao
primopredajnici smeteni u vasioni imaju znaajnu ulogu u beinom prenosu signala
na daljinu. Korienje autorskih dela posredstvom mree satelita, kao jedan od novih
naina korienja autorskih dela, podlee optim principima autorskog prava, te
nepotovanje nekog od ovih prava, a naroito neovlaeno preuzimanje programa koji
se prenosi putem satelita, kao i neplaanje naknada za dela koja su pod zatitom,
predstavlja povredu prava, odnosno pirateriju. Ista je situacija i sa srodnim pravima.
Ova konvencija, zakljuena u Briselu 1974. godine, predvia iskljuivo zatitu
proizvoaa emisija kada se signal emituje posredstvom satelita za distribuciju. U
vreme kada je usvojena sateliti za distribuciju imali su mnogo znaajniju ulogu nego
danas kada sateliti za direktno emitovanje predstavljaju najznaajniji vid satelitske
komunikacije. Naalost, njihovo korienje nije regulisano ovom konvencijom.Zadatak
Konvencije je da obavee drave lanice da spree da se signal koji je stigao preko
satelita upuuje publici kojoj nije namenjen, odnosno koja nije platila za njegovo
korienje. Kontrola distribucije obavlja se posredstvom releja koji se nalaze na
teritoriji drava lanica. Konvencija prua zatitu proizvoaima emisija koji imaju
poslovno sedite u jednoj dravi lanici tako to obavezuje drave lanice da svojim
propisima i na drugi nain spree reemitovanje signala od strane releja korisnicima
kojima nije namenjen.

78

2. ZATITA AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA U EVROPSKOJ UNIJI

U okviru Evropske unije, u domenu prava intelektualne svojine kao poseban
problem postavilo se postojanje razliitih nacionalnih prava. Raznolikost reenja
prisutnih u ovim pravima mogla je da onemogui, odnosno uspori integraciju, koja
predstavlja i osnovni cilj Unije, upravo zbog injenice da je pruala titularu prava
monopol nad njegovim korienjem. Tako su titulari prava, zatieni nacionalnim
pravima drava lanica, bili u poziciji koja je mogla da ugrozi etiri osnovne slobode
na kojima poiva unutranje trite EU, a pre svega slobodan protok robe i slobodnu
konkurenciju na tritu, i time dovedu do podele jedinstvenog trita.
Istovremeno, Ugovor o osnivanju EZ garantuje zatitu svih oblika vlasnikih
prava, pa time i prava intelektualne svojine, a sve u cilju stimulisanja opteg razvoja
tehnologije, ohrabrivanja pronalazatva i poveanja konkurentnosti. Sa svoje strane,
drave lanice, upravo shvatajui vrednost ovog domena, nisu bile preterano
raspoloene da prenose na komunitarne institucije nadlenosti u ovoj oblasti. Zato je za
domen intelektualne svojine na nivou EU karakteristian postupak tzv. progresivne
komunitarizacije koja je sprovedena usvajanjem direktiva u cilju harmonizacije
nacionalnih prava drava lanica. Ovakvi pravni akti se transponuju u nacionalna
prava, a dravama lanicama kojima su upueni nameu obavezu da ispune u njima
postavljen cilj, pri emu im ostavljaju manje ili vie slobode u izboru sredstava i
naina na koji e ispuniti svoju obavezu. Na novi zakon je u potpunosti usaglaen sa
pravilima koja su u njima sadrana, a re je o nekoliko izuzetno vanih pravnih akata.
a) Direktiva Saveta broj 2006/116 od 12. decembra 2006. godine o
harmonizaciji roka zatite autorskih i srodnih prava
Direktiva je usvojena sa ciljem da se uvede jedinstven rok trajanja zatite
autorskih prava i pojedinih prava srodnih autorskom. Autorska dela shvaena su u
smislu Bernske konvencije o zatiti knjievnih i umetnikih dela, dok se srodna prava
definiu shodno tekstu Meunarodne konvencije o zatiti umetnika izvoaa,
proizvoaa fonograma i ustanova za radio-difuziju (Rimska konvencija). Rokovi
predvieni Direktivom odnose se iskljuivo na imovinska prava autora, odnosno
srodna prava umetnika izvoaa, proizvoaa fonograma i videograma i organizacija
za radio-difuziju, zbog opteprihvaenog reenja da moralna autorska prava traju
neogranieno.

79

Direktiva predvia da autorska imovinska prava traju za ivota i 70 godina posle

smrti autora bez obzira na trenutak kada je delo uinjeno dostupno javnosti. U sluaju
koautorskih dela rok poinje da se rauna od smrti poslednjeg koautora. Kada je re o
filmskom delu Direktiva precizira da se glavni reiser filmskog ili audiovizuelnog
dela smatra autorom ili jednim od autora i ostavlja dravama lanicama mogunost da
odrede koja e se jo lica smatrati koautorima, ali istovremeno ovo svojstvo garantuje
(bez obzia na odredbe nacionalnih zakonodavstava) i autoru scenarija ili dijaloga i
kompozitoru muzike koja je posebno stvorena kako bi se koristila u ovakvom delu.
Kod koautorskih muzikih dela koja sadre tekst rok e se raunati od smrti
poslednjeg koautora, a Direktiva ih odreuje kao autora teksta i kompozitora muzike,
pod uslovom da su oba doprinosa posebno stvorena za tu kompoziciju. U sluaju da je
autor nepoznat ili ako je delo objavljeno pod pseudonimom, autorska prava traju 70
godina od dana kad je delo postalo dostupno javnosti na zakonit nain. Predvieno je i
da e, ako je delo objavljeno pod pseudonimom, ali je ipak nesumnjivo poznato ko je
autor, rok zatite trajati za ivota i 70 godina post mortem. Kada drava lanica
predvia posebna pravila o autorskim pravima na kolektivnim delima ili odreuje
pravno lice kao titulara ovog prava, trajanje zatite se rauna od trenutka objavljivanja
na zakonit nain, osim u sluaju da su fizika lica koja su stvorila delo oznaena kao
takva u verziji dela koja je iznesena u javnost. Za dela koja su objavljena u delovima
(tomovima, nastavcima, epizodama) predvieno je da se rok zatite rauna za svako
objavljeno delo pojedinano.
Prava umetnika izvoaa traju 50 godina od izvoenja. Ipak, ukoliko snimanje
interpretacije razliite od fonograma bude predmet zakonitog objavljivanja ili
iznoenja u javnost u ovom roku, prava istiu pedeset godina od datuma radnje koja je
prva nastupila. Ukoliko snimanje interpretacije na fonogramu bude predmet zakonitog
objavljivanja ili zakonitog iznoenja u javnost u tom roku, prava istiu 70 godina
raunajui od datuma koji je prvi nastupio.
Prava proizvoaa fonograma, traju 50 godina od fiksiranja zvuka na materijalnu
podlogu, a ukoliko je fonogran zakonito objavljen u tom periodu, prava istiu 70
godina nakon prvog objavljivanja.Ukoliko u ovom periodu ne doe do zakonitog
objavljivanja, a fonogram je na zakonit nain bio dostupan javnosti, rok zatite od 70
godina rauna se od tog datuma. Ukoliko, pedeset godina nakon to je fonogram bio
predmet zakonitog objavljivanja, ili ukoliko nije objavljen, pedeset godina nakon to

80

je zakonito dospeo u javnost, proizvoa fonograma ne ponudi na tritu dovoljnu

koliinu primerka fonograma ili ga ne stavi na raspolaganje javnosti, inim ili
beinim putem, na nain da mu korisnici mogu pristupiti u trenutku i mestu koji sami
odaberu (internet), interpretator ili izvoa mogu raskinuti ugovor kojim su preneli ili
cedirali svoja prava na snimanje njihove interpretacije na producenta fonograma. Ovo
pravo mogu iskoristiti ako producent u roku od godinu dana od obavetenja o ovakvoj
nameri, ne preduzme neku od pomenutih radnji. Interpretatori se ne mogu odrei ovog
svog prava. Ako fonogram sadri snimke interpretacija vie interpretatora, oni mogu
raskinuti ugovor shodno nacionalnom pravu koje se primenjuje. Ukoliko doe do
ovakvog raskida ugovora, pravo producenta prestaje. Kada ugovor o prenosu prava na
proizvoaa fonograma predvia za izvoae i interpretatora pravo da potrauje
nepovratnu naknadu, oni imaju pravo na dodatnu godinju naknadu od producenta za
svaku zavrenu godinu koja direktno sledi pedesetu godinu nakon to je fonogram bio
zakonski objavljen ili dostupan javnosti i od tog prava se ne mogu odrei. Visina
dodatne naknade naknade iznosi 20% prihoda koje je producent ostvario na ime
umnoavanja, distribucije ili stavljanja u promet fonograma u pitanju, u toku godine
koja prethodi isplati te naknade. Prava filmskog producenta traju 50 godina od
fiksiranja filma, a prava organizacije za radio-difuziju 50 godina od emitovanja bilo
da je re o inom ili beinom prenosu, kablovskom mreom ili preko satelita.
Lice koje u skladu sa zakonom objavi do tada neobjavljeno delo kome je istekla
autorskopravna zatita (prvi izdava slobodnog dela) nosilac je imovinskih autorskih
prava u trajanju od 25 godina. Slino reenje primenjuje se i na kritike i naune radove
koji su uli u javni domen i drave lanice mogu da uvedu zatitu u trajanju od 30
godina od trenutka kad je rad objavljen u skladu za zakonom. Ovakvo reenje nije
poznato u domaim propisima, ali iz teksta Direktive proizlazi da je njegovo uvoenje
opcionog karaktera. Najzad, fotografska dela izjednaena su sa autorskim delima u
pogledu roka trajanja autorskih imovinskih prava.
b) Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta broj 2001/84/EC od 27.
septembra 2001. godine o pravima autora u sluaju preprodaje originalnog
autorskog dela
U sluaju preprodaje originalnog autorskog dela koje je kupljeno od autora
preprodavac je u obavezi da autoru, odnosno njegovim pravnim sledbenicima, plati
naknadu u cilju obezbeanja autoru, odnosno njegovim naslednicima, mogunosti da

81

koriste uveanje vrednosti autorskog dela nakon to ga autor otui. Smisao donoenja
ovakvog propisa lei u injenici da mnogi autori u trenutku prodaje svog dela nisu
dovoljno afirmisani, te da usled materijalne oskudice prodaju svoja dela daleko ispod
cene koju ta dela postiu poveanjem popularnosti autora. Takoe, autori esto
postaju poznati tek posle smrti, pa poveanjem cene ve prodatih dela naslednici
autora ostaju uskraeni za adekvatnu naknadu. Zato je Direktivom i predvieno da
preprodavac lice koje je prvi kupac autorskog dela mora o preprodaji obavestiti
autora, odnosno njegove sukcesore, u roku od tri godine od preprodaje o svim
okolnostima prodaje, posebno o ceni.
Uslov sticanja prava na naknadu od preprodaje postoji samo ako je preprodaja
izvrena u roku duem od tri godine od dana kad je delo pribavljeno i pod uslovom da
je cena postignuta u preprodaji vea od 10.000 evra. Smatrae se da je delo
pribavljeno od autora i ako je kupljeno u galeriji, od profesionalnog prodavca ili na
drugi slian nain. Pravo regulisano ovom Direktivom odnosi se samo na originalna
autorska dela u oblasti likovnd i grafike umetnosti npr. na slike, bakroreze,
litografije, grafike, crtee, skulpture, keramika i dela od stakla, fotografije i sl.
Naknada se plaa i za kopije originalnog autorskog dela koje je u ogranienim
koliinama napravio lino autor, to je est sluaj kod dela izraenih metodom grafike.
Autoru, odnosno njegovim naslednicima, pripada iznos od 4 % od prodajne cene
u sluaju da je delo prodato za iznos od 10.000 do 50.000 evra. to je vea cena
postignuta u preprodaji to je i procentualni iznos koji pripada ovlaenim licima
manji, pa tako ako je preprodajna cena izmeu 350.000 i 500.000 evra autoru ili
njegovim naslednicima pripada 0,5 % od te cene.
c) Direktiva br.2006/115 o pravu iznajmljivanja i pozajmljivanja i o nekim
srodnim pravima u domenu intelektualne svojine od 12. decembra 2006. godine
Predmet harmonizacije nacionalnih zakonodavstava je ekskluzivno pravo da se
dozvoli ili zabrani iznajmljivanje i pozajmljivanje originala i kopija dela zatienih
autorskim pravom, snimljenih interpretacija ili izvoenja, fonograma i prvog
fiksiranja filma, uz izuzetak pozajmljivanja dela od strane javnih ustanova.
Istovremeno, iz polja primene Direktive ovo pravo je iskljueno za dela arhitekture i
dela primenjene umetnosti. Iznajmljivanje predmeta zatite jeste njihovo stavljanje
na raspolaganje radi korienja, za odreeno vreme i uz direktnu ili indirektnu
imovinsku korist, a pozajmljivanje je njihovo stavljanje na raspolaganje radi

82

korienja za odreeno ogranieno vreme bez imovinske ili komercijalne, direktne

ili indirektne nadoknade, iskljuivo ukoliko to ine ustanove otvorene za javnost.
Ekskluzivna prava na iznajmljivanje i pozajmljivanje predviena su u korist sledeih
lica: autora (u pogledu originala i kopija dela); interpretatora ili izvoaa (u pogledu
snimaka izvoenja); proizvoaa fonograma (za fonograme) i producenta prvog
snimka, odnosno razvijanja filma (za original i kopije). Kod zakljuenja ugovora o
filmskom delu izmeu interpretatora ili izvoaa i producenta, bilo da je on zakljuen
individualno bilo kolektivno, Direktiva predvia, osim u sluaju postojanja ugovorne
odredbe suprotne sadrine, presumpciju cediranja prava na iznajmljivanje u korist
producenta i istovremeno ostavlja mogunost dravama lanicama da ovakvu
pretpostavku predvide i za autore.
Izuzetno vane odredbe Direktive predstavljaju one kojima se predvia pravo na
pravinu naknadu u korist autora i interpretatora ili izvoaa kojeg se oni ne mogu
odrei. To su oni sluajevi kada autori ili nosioci srodnih prava vie nemaju
ekskluzivno pravo, ali im se iz razloga pravinosti mora obezbediti odgovarajua
naknada.Naime, kada autor ili interpretator ili izvoa prenese ili cedira svoje pravo
na iznajmljivanje na proizvoaa fonograma ili producenta filma u pogledu
fonograma ili originala ili kopije filma, on zadrava pravo da dobije pravinu
naknadu na ime iznajmljivanja. Ostvarivanje ovog prava u principu se poverava
organizacijama za kolektivno ostvarivanje prava. Izuzetak od prava na iznajmljivanje
i pozajmljivanje predvien je u sluaju pozajmljivanja od strane javnih institucija npr.
biblioteka, ali pod uslovom da bude predviena odgovarajua naknada za autora, iju
e visinu drava odrediti vodei rauna o optem cilju promovisanja kulturnih
delatnosti, pri emu drave lanice mogu oslobodtiti odreene kategorije javnih
institucija od obaveze plaanja naknade.
Drugi deo Direktive posveen je zatiti srodnih prava odnosno uvoenju
ekskluzivnih prava na davanje dozvole odnosno zabranu snimanja, emitovanja i
iznoenja u javnost i, najzad, prava na distribuciju u korist titulara srodnih prava
odnosno interpretatora ili izvoaa, proizvoaa emisija odnosno radiodifuznih
organizacija i, najzad, proizvoaa fonograma.
d) Direktiva Saveta broj 93/83/EEC od 27. septembra 1993. godine o
koordinaciji nekih prava koja se odnose na autorska i srodna prava u odnosu na
satelitsko emitovanje i kablovski prenos
83

Od drava lanica se Direktivom zahteva da ustanove ekskluzivno pravo autora

da dozvole iznoenje autorskog dela u javnost putem satelita, a to znai i bilo koji akt
uvoenja, pod kontrolom i odgovornou ustanova za radio-difuziju, programa koji
nose signale koji su namenjeni prijemu od strane javnosti i to u neprekidnom lancu
komunikacija koji vodi do satelita i nazad do Zemlje. Svoje ovlaenje autori i druga
ovlaena lica daju u obliku ugovora, mada je ostavljena mogunost kolektivnog
ostvarivanja prava, gde bi interese autora predstavljala strukovna organizacija. Ove
odredbe Direktive ne primenjuju se na kinematografska dela kao ni na dela nastala u
postupku koji je slian kinematografskom.
Direktiva se ne primenjuje na programe iz drava koje nisu lanice EU i u kojima
zakoni koji reguliu ovu oblast nisu usaglaeni sa komunitarnim pravilima, pa e
organizacije za radio-difuziju iz ovih zemalja morati da trae licencu u svakoj
pojedinanoj dravi lanici EU u kojoj ele da ih emituju. Direktiva predvia i
obavezu plaanja posebne naknade za korienje predmeta srodnih prava.
Drave lanice imaju i obavezu da osiguraju da kada se programi iz drugih
drava lanica kablovski prenose na njihovoj teritoriji autorska i srodna prava koja
se primenjuju budu potovana i da takva retransmisija bude uinjena na osnovu
individualnog ili kolektivnog ugovornog odnosa izmeu vlasnika autorskih prava,
nosilaca srodnih prava i kablovskih operatera. Obaveza drava lanica sastoji se u
tome da obezbede da se prava nosilaca autorskih i srodnih prava da dozvole ili odbiju
autorizaciju kablovskom operateru za kablovsku retransmisiju ostvaruju samo preko
organizacije za kolektivno ostvarivanje prava. U sluaju da nosilac prava nije preneo
upravljanje nekim svojim pravom na ovakve organizacije, organizacija koja upravlja
tom kategorijom prava bie ovlaena da upravlja i ovim pravima. U ovakvom sluaju
nosilac prava ima ista prava i obaveze koje rezultiraju iz sporazuma izmeu
kablovskog operatera i organizacije za kolektivno ostvarenje autorskih i srodnih
prava. U sluaju da vie organizacija ostvaruje prava odreene kategorije, nosilac
prava je slobodan da po svojoj volji izabere jednu koja e se starati o njegovim
pravima.
e) Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta broj 2001/29/EC, od 22. maja
2001. godine o harmonizaciji odreenih aspekata autorskih i srodnih prava u
informatikom drutvu

84

Cilj Direktive je harmonizacija autorskog i srodnih prava s obzirom na sve iri i

bri tehnoloki napredak, bez uticaja na ve uspostavljeni sistem zatite
kompjuterskih programa, baza podataka, iznajmljivanja odreenih prava intelektualne
svojine i satelitskog, televizijskog i radio emitovanja. Dravama lanicama nalae se
uvoenje efikasne zatite protiv uvoza, trgovine i davanja u zakup tehnologija koje su
podobne za povredu prava intelektualne svojine. Predvieno je uvoenje mera protiv
uvoza, distribucije, prometa ili iznajmljivanja tehnologija, kao i reklamiranja pruanja
usluga koje su podobne za povredu prava intelektualne svojine ili za borbu protiv
mera koje su uvedene u cilju zatite ove grupe prava. Tu se pre svega misli na razne
ureaje podobne za povredu prava intelektualne svojine rikorderi, specijalni
kompjuterski programi i sl., ali su autori Direktive imali na umu i tehnologije koje se
na indirektan nain koriste u pirateriji npr. ureaji za falsifikovanje ili skidanje
zatitnih holograma, ureaji za skremblovanje ili skidanje ifre sa skremblovanih
sadraja i sl. Drave lanice dune su, u skladu sa tekstom Direktive, da uvedu
adekvatne sankcije protiv lica koja izvre povrede prava intelektualne svojine.
f) Direktiva Saveta broj 24/2009 od 23 aprila 2009. godine o zatiti
kompjuterskih programa
Shodno tekstu Direktive, kompjuterski programi u dravama lanicama tite
se kao knjievna dela propisima o zatiti autorskih dela. tite se svi programi
nezavisno od konkretne forme i nezavisno od injenice da li se nalaze uskladiteni
u kompjuteru ili nekom drugom obliku (disku, disketi, papiru). Direktivom nisu
zatiene ideje ili principi koji su osnova programa, ukljuujui i one koji su u
osnovi njegovih interfejsa, ve samo program kao takav.
Osnovni uslov zatite je originalnost programa koji mora biti intelektualna
tvorevima svog autora. Pravo na zatitu pripada autoru, odnosno autorima ako je
program stvaralo vie programera od kojih je svaki dao svoj intelektualni doprinos
(koautorska dela), ili pravnom licu kome zakonodavstvo drave lanice priznaje
svojstvo titulara prava. Ako je program stvoren u okviru radnog odnosa, a u toku
obavljanja redovnih poslova ili prema posebnim instrukcijama poslodavca, sva
imovinskopravna ovlaenja pripadaju poslodavcu, osim ako je ugovorom drugaije
dogovoreno, a ovakvo reenje opravdano je visokim trokovima proizvodnje
kompjuterskih programa. Zaposlenom pripadaju sva moralna prava povodom
programa, kao i ekonomska prava u skladu sa ugovorom o radu.
85

Imovinska prava povodom raunarskog programa podrazumevaju iskljuivo

pravo nosioca da odobri trajno ili privremeno korienje programa, u celini ili
delovima, na bilo koji nain i primenom bilo kog tehnikog sredstva. Pod
korienjem se podrazumeva i kopiranje, skladitenje u kompjuter ili drugi nosa
informacija, priprema programa za rad i sl.; kopiranje, prilagoavanje ili bilo
kakva druga promena na programu (ovim se ne ugroavaju prava lica koje je
izvrilo promene povodom programa koji je nastao posle izvrenih izmena); svaki
oblik distribucije programa za javno korienje, ukljuujui i njegovo
iznajmljivanje.
Meutim, zakoniti imalac programa ovlaen je da ga menja i prilagoava,
prevodi u drugi programski jezik i sl., ako je to neophodno radi redovnog
korienja. Ovo je poseban izuzetak od pravila nepovredivosti integriteta autorskog
dela, uslovljen specifinom prirodom i namenom kompjuterskog programa. Isti je
sluaj i sa pravom zakonitog imaoca programa da, bez saglasnosti autora, stvori
njegovu sigurnosnu kopiju (tzv. back-up copy). Saglasnost autora, odnosno nosioca
autorskog prava, nije potrebna ni u sluaju korienja programa u svrhe tehnikog ili
naunog istraivanja. Dekompilacija (prevoenje na drugi programski jezik)
dozvoljena je iskljuivo radi pribavljanja neophodnih podataka za postizanje
interoperabilnosti tog programa sa drugim nezavisno stvorenim programom, pod
uslovom da taj podatak nije bio na drugi nain dostupan i da je dekompilacija
ograniena samo na onaj deo programa koji je neophodan za postizanje
interoperabilnosti. Podatke dobijene na ovaj nain nije dozvoljeno saoptavati
drugima ili koristiti za druge svrhe, posebno za stvaranje ili plasman drugog
raunarskog programa kojim bi se povredilo autorsko pravo na prvom. Inae,
dekompilaciju moe da izvri samo lice koje je na zakonit nain pribavilo primerak
raunarskog programa.
Najzad, za drave lanice propisana je obaveza uvoenja efikasnih mera koje
autoru, odnosno nosiocu autorskog prava na kompjuterskom programu omoguavaju
zatitu od povreda prava. Povredu ine ona lica koja: putaju u promet kopiju
programa znajui ili imajui razloge da veruju da je ona nedozvoljena;dre u
komercijalne svrhe kopiju ovakvog programa; i putaju u promet ili dre u
komercijalne svrhe svako sredstvo koje za jedini cilj ima olakavanje uklanjanja ili
spreavanja bilo koje tehnike mere postavljene u cilju zatite raunarskog

86

programa. Ovakve nezakonite kopije i sredstva mogu biti oduzete shodno

nacionalnom zakonodavstvu drava lanica.
g) Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta broj 96/9/EC od 11. marta 1996.
godine o pravnoj zatiti baza podataka
Ova direktiva regulie zatitu baze podataka, odnosno kombinaciju zatite autora
podataka ugraenih u bazu i autora same baze. Baza podataka definisana je kao zbirka
nezavisnih autorskih dela, podataka ili drugog materijala koji je sistematizovan na
odreen nain i kom se moe pristupiti mainski, obino korienjem kompjutera.
Zatita ovakvih podataka ne utie na zatitu kompjuterskih programa koji slue za
itanje, ureivanje i manipulaciju podacima.
Direktivom je ostavljena mogunost dravama lanicama da baze podataka tite
kao autorsko delo ili da uvedu sui generis zatitu. Za koji god od ova dva naina
zatite se odlue drave lanice, bitno je da baze podataka uivaju zatitu u skladu sa
Direktivom i uslovima koji su u njoj postavljeni. Pravo na zatitu pripada autoru baze,
odnosno autorima ako je u stvaranju baze uestvovalo vie lica od kojih je svako dalo
svoj intelektualni doprinos (koautorsko delo). Autoru pripada iskljuivo pravo da
bazu podataka koristi, u celini ili delimino, kao i da sprei sva trea lica da
neovlaeno koriste bazu na isti nain. Isto vai i za prevoenje, adaptaciju, izmene,
distribuciju baze podataka (originala ili kopije) i njeno javno prikazivanje, odnosno
javno prikazivanje baze koja je nastala posle izvrenih izmena, prilagoavanja i
prevoenja. Izuzeci su predvieni za sluaj reprodukcije baze u privatne svrhe bez
upotrebe elektronskih sredstava itanja, korienja u naune i svrhe nastave, upotrebe
baze podataka na sudu ili u cilju zadovoljenja potreba javne bezbednosti, kao i u
drugim sluajevima kad pravo drava lanica predvia ogranienja autorskih prava
povodom autorskog dela.
Autorskopravna zatita baza podataka predviena je i TRIPS-om i Ugovorom o
autorskom pravu koji je donet na meunarodnoj konferenciji koju je Svetska
organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) inicirala 1996. godine.
Sui generis zatita baza podataka je drugi oblik zatite koju drave lanice mogu
predvideti za ovaj oblik prava intelektualne svojine. Kao osnovni uslov zatite i u
ovom sluaju navodi se ulaganje tvorevih sredstava i truda u stvaranje, prezentaciju,
usavravanja i istraivanje podataka od kojih je baza sainjena. Prava koja tvorcu baze
pripadaju u ovom sluaju ista su kao i kada se baza podataka titi autorskim pravom,
87

to uglavnom vai i za ogranienja prava. U ovom sluaju zatita traje 15 godina od

nastanka baze podataka. Ako baza bude revidirana rok od 15 godina poinje tei od
poetka.

88