RIBE SRBIJE

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
0

Sadrzaj
Uvod .2
Anatomija .3
Skrge 4
Razmnozavanje ....5
Razvie..6
Primer razvia kod potone pastrmke ..7
Hrana 8
Biljojedi 8
aran .8
Svatojedi .9
Som ..9
Mesojedi ..10
tuka ....10
Smu ...11
Velikousti pastrmasti grge Bas .12
Migracije riba ....13

Ribe Srbije
UVOD
Ribe su vrlo stara i velika grupa kimenjaka, koja se odlikuje znatnom
raznolikou. One su iroko rasprostranjene u skoro svim vodama na svetu.
Susreemo ih od visokoplaninskh potoka i jezera do najveih morskih
dubina. I od voda koje su blizu tacke zamrzavanja do toplih izvora.
U tom mnostvu susreemo i prave divove duge do 20 metara i teske 15-20
tona, kao to je morski pas, kao i patuljke koji ne narastu vise od jednog
centimetra.
Po broju vrsta ribe su najvea grupa kimenjaka jer ih ima priblino koliko
i svih ostalih kicmenjaka zajedno (vodozemci, gmizavci,ptice i sisari). Ribe
se dele na dve klase: Chondrichthyes(Ruljoribe) koji obuhvata morske pse i
raze, i Osteichthyes (koljoribe) koji obuhvata ribe sa potpunim kotanim
skeletom. Koljoribe se dele na: zrakoperke, mnogoperke i dvodihalice.
Iako slatke vode predstavljaju tek mali procenat ukupne vodene povrine,
Jedna treina svih riba primarno su slatkovodne vrste. Do danas je otkriveno
oko 10 000 slatkovodnih riba, a svake godine otkrije se oko 200 novih vrsta.
Sve riblje vrste koje ive u vodama Srbije pripadaju klasi Actinopterygii
(Zrakoperke) i redovima Chondrostei (titonoe) i Teleostei (prave
koljoribe). U Srbiji nalazimo oko 100 vrsta slatkovodnih riba. Srbija je
bogata vodama, ali su ribe ugrozene zbog krivolova i zagadjenja voda.

ANATOMIJA
Telo je vretenasto i bono spljoteno, hidrodinaminog oblika. Na telu
razlikujemo glavu, trup i rep. Tu se nalaze parni nosni otvori i velike oi bez
onih kapaka. Sa strane glave su veliki krni poklopci ispod kojih su krge.
Neke vrste (grabljivice) u usnoj upljini imaju zube. Ribe imaju parna i
neparna peraja. Parna peraja postavljena su paralelno sa telom, to su grudna i
trbuna peraja. Neparne peraje su lena, repna i podrepna.Repna peraja su
glavni organ za pokretanje. Postoji jedno ili dve lenih peraja i jedno
podrepno. Postoje jo i masna peraja (kod por. Salmonidae, Ameiuridae i dr.)
koja je smjetena s lene strane, a ne sadri nikakve kotane potpore.

Ponekad je teko poverovati da iva bia koja uopte ne lie na nas imaju
organe kao to su nai, koji vre sve funkcije kao i organi kod oveka.
Mnogi ljudi misle da ribe, zato to ive u vodi i to pripadaju grupi ivotinja
hladne krvi, nemaju sve organe, ili bar poneko ulo. Anatomija riba
pokazuje da su one veoma sline toplokrvnim ivotinjama vieg stepena.
Mnogi naunici tvrde da je takva slinost jasan dokaz da je ivot na zemlji
nastao iz ivota u vodi!

Sve ribe diu i vare unetu hranu. Imaju nervni sistem i oseaju bol. ulo
dodira im je veoma razvijeno. Ukus, kao i dodir, oseaju koom. Raspolau
sa dva omanja organa ula mirisa u nozdrvama smetenim na glavi. Imaju
ak i ui "interne", jer su smetene u unutranjosti tela. Nemaju une organe
razvijene spolja. Njihove oi su veoma sline oima svih drugih kimenjaka,
samo su prostijeg sastava. Znai, riba raspolae "sistemima" za vrenje
raznih procesa, ba kao i mi. Da vidimo u najkraim crtama samo dva njena
sistema - sistem za varenje i sistem krvne cirkulacije. Hrana kod ribe prolazi
najpre kroz jednjak i odlazi u eludac, u kome su smetene stomane lezde
i gde poinje varenje. Svarena hrana odlazi potom u creva gde se apsorbuje
u krv. Razne vrste riba imaju svakako i razliite sisteme za varenje, to sve
zavisi od vrste hrane koju riba jede (od biljnih delova pa do drugih riba). I
kod ribe ishrana predstavlja isto to i kod nas, motornu snagu za odravanje
ivota, za potrebno rastenje i kretanje. Krvotok u riba takoe slui za prenos
hranljivih materija, i kiseonika, do svakog organa u telu. Sama pumpa koja
upravlja krvotokom nije nita drugo do srce. Smeteno je pod krgama, malo
iza njih. Ima tri ili etiri komore, i rad mu je ritmian, ba kao i rad naeg
srca. Danas ive na hiljade raznih vrsta riba, svaka prilagoena tipinom
nainu ivota, ali sa organima, ulima i sistemima kao to su nai.
Skrge (branchia) kod vodenih kimenjaka (riba i larvi vodozemaca) i
beskimenjaka funkcioniu kao respiratorni organi, dok se kod kopnenih
kimenjaka javljaju samo u toku embrionalnog razvia, a kasnije se
redukuju.
Kod koljoriba je sa svake strane tela iza glave razvijena krna duplja u
kojoj lee krge. krne duplje komuniciraju sa jedne strane sa drelom, a sa
druge sa spoljanjom sredinom i kroz njih stalno cirkulie voda. krne
duplje su pokrivene kotanim krnim poklopcem, operkulumom. Koljoribe
imaju 4 para krga.
Ruljoribe imaju, za razliku od koljoriba, pet pari krga koje se zasebno
otvaraju preko uzanih krnih proreza i nemaju operkulum. Ispred prvog
krnog proreza nalazi se siuan otvor, spirakulum (spiraculum) koji se
otvara u usnu duplju. Svaka krga se nalazi u zasebnoj krnoj kesi i
odvojena je od susedne krnom pregradom. Kod njih su krge zatiene
konim tvorevinama koje predstavljaju produetke samih krnih pregrada,
dok su kod koljoriba pregrade iezle.

RAZMNOZAVANJE
Kod veine riba in razmnoavanja u naem narodu zvan mrest obavlja se
van tela riba u okolnoj vodi. Naravno, i kod riba ima izuzetaka, odstupanja.
U akvarijumima dobro znane ribe ivorotke ( enke ) u sebi nose oploenu
ikru i raaju razvijene ive ribice.
Kod enki se u posebnim organima ( ovaria ) stvaraju jajaca koja na narod
zove ikra. Isto kao i enke, mujaci u trbunoj duplji imaju polne lezde
( testes ) koje lue spermu koju na narod naziva mle. Kod svih ivorotki
mujaci se veoma lako uoavaju i razlikuju od enki. Mujacima je
podrepno peraje pretvoreno u cevicu organ za oploenje enki koji se
naziva gonopodium pomou koga enki ubacuje mle kroz urogenitalni
otvor. Jajovod kod enki ima posebne upljine u kojima se oplouje ikra i tu
ona sazreva da bi zatim enke raale krupne ive ve razvijene ribice. U
drugim upljinama jajovoda enke, mle se uskladiti i poto se enke
porode ovaj mle oploava ikru bez ponovnog parenja enke. Tako enka
bez parenja moe nekoliko puta da se porodi, u svakom poroaju sa manjim
brojem riba. Tako enka moe da uva mle sposobnu za oplodnju i do 14
meseci!
Bremenitost enki ivorotki koja je inae veoma uoljiva ne moemo
uporeivati sa bremenitou enki sisara kod kojih je plod vezan za krvotok
majke sa pupanom vrpcom i tako prima hranu. Kod ivorodih riba plod se
razvija iz ikre koja nema vezu sa telom majke, ve se u ikri razvija larva i
hrani se iz bogato hranljive umanane kesice. Ponekad usled
neodgovarajuih uslova, enka ivorotke pobaci izbacujui pored slabo
razvijenih, obino mrtvih ribica i krupna zrnca neoploene ikre.
Veina riba, odmah iz analnog otvora, ispred podrepnog peraja , ima
urogenitalni otvor koji se jo naziva i urogenitalna bradvica i ovde se
zavravaju izlazi polnih lezda i mokrovod. enka gavice, nae male ribe iz
slatkih voda pred mrest isputa legalicu dugu 5 6 cm, iako je ona sama
jedva duga 10 cm. Ovom legalicom ikru polae iskljuivo u telo rene
koljke. Mujak nema legalicu, on mle isputa ispred koljke koja ga
disenjem usisa i tako mle dospe do ikre da bi je oplodio.
Razmnoavanje riba u prirodnim uslovima je odreeno ustaljenim godinjim
promenama klime. Na naoj geografskoj irini je to uslovljeno porastom
toplote, u tropskim predelima razmnoavanje riba je u tesnoj vezi sa

nailaskom doba kia. Ribe se najradije mreste u sredini koja im najbolje

odgovara i gde se oseaju potpuno bezbedne.

RAZVICE
Prvu polnu zrelost ribe stiu u zavisnosti od veliine svake pojedine vrste.
Kod velikog broja vrsta polna zrelost nastupa kod mujaka i do godinu dana
pre nego kod enki. Isto tako brzina i vreme sazrevanja, osim od veliine,
zavisi i od nekih drugih faktora kao to su temperatura, osvetljenje, ishrana i
gustina populacije. Polni dimorfizam, tj. razlika u spoljnom izgledu meu
polovima javlja se kod manjeg broja vrsta. Kod nekih vrsta se u doba
mretenja javlja intenzivnija pigmentacija i pojava biserastih organa kod
mujaka.Veina vrsta se razmnozava jednom godinje u odreeno vreme no
u povoljnim temperaturnim uslovima ima i onih koje se mreste vie puta.
Isto tako pojedine vrste izbacuju oednom svoja jaja, a neke zadravaju
sposobnost mresta kroz due vreme. Kompletan je ciklus mretenja pod
direktnom kontrolom endokrine i nervne regulacij, koj nastaje nakon
primljenih nadraaj razliitih ekolokih faktora (najvanij su temperatura i
svetlost). S obzirom na svetlost razlikujmo ribe dugog dana i ribe kratkog
dana u zavisnosti od toga kad im dolazi do mresta, a isto tako pad ili porast
temperature, naravno u zavisnosti od vrste ribe. Od ostalih faktora moemo
navesti pritisak koj posredno deluj na mrest, pH, kiseonik, prisustvo jedinki
razliita pola, ivotnu sredinu, vegetaciju, prisustvo hrane. Pronalaskom
odgovarajeg mesta vezanog bilo za fiziko-hemijke parametre vode, bilo za
adekvatni okolinu, te potpunim sazrevanjem gonada dolazi do mresta.

PRIMER RAZVIA KOD POTONE PASTRMKE:

Oploena ikra

Larva od 3-5 dana starosti

Mladunac sa oko mesec

dana starosti

Mladunac sa oko 3 meseca starosti

HRANA
Ribe, zbog vrste hrane koju konzumiraju se mogu podeliti na: biljojede,
svastojede,mesojede i lesinare. U okviru tih kategorija mogu se podeliti na
eurifage (meovita ishrana), stenofage (konzumiraju odredjenu grupu hrane)
i i monofage (koriste samo jednu vrstu hrane). Vecina riba su eurifage.
Biljojdi su ribe koje se hrane fitoplanktonom, algama I ostalim biljnim
organizmima. Naj poznatiji predstavnik biljojeda nasih voda je saran.
aran (lat. Cyprinus carpio) je slatkovodna riba sa kotanim skeletom i
istovremeno pripada i mekoperkama i porodici arana. Naziva se jo i krap,
krmaa, dunavski lisac. Zivi u mirnim i toplijim vodama i moe da dostigne
duinu od jednog metra i masu i preko 20 kg. Ima izdueno, oblo telo i
krupnu glavu na kojoj su usta okruena sa etiri izrataja u vidu brkova.
Moe se obrazovati i izrataj u obliku cevi kojom aran usisava hranu sa
renog dna. Ima jedno leno peraje. Lena strana tela je razliito obojena u
zavisnosti od stanita na kome ivi, dok je trbuna uglavnom svetlija. aran
je najznaajnija riba ravniarskih reka kako sa sportskog, tako i sa
privrednog aspekta. Od svih riba najee se nalazi na naim trpezama ribnjaki aran gola - (lat. Cyprinus carpio morpha hungaricus). Ribnjaki
aran je selekcionisan da ima to vei prirast uz obilje hrane. Divlji saran
(lat. Cyprinus carpio morpha regina) ima telo prekriveno velikim krljustima,
ledjna strana mu je braon boje, sa strane je zlatno zut, a stomak mu je svetlo
zute boje.

Divlji saran

Ribnjacki saran

Najcesce zivi u mirnim vodama (jezera, kanali) a redje se nalazi u

rekama. Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000
jajaaca koja se razviju za 8 dana.
U svastojede spadaju ribe koje jedu i biljnu i zivotinjsku hranu. Naj

znacajniji predstavnik je som.

Som (Silurus glanis) je naa najvea slatkovodna grabljivica.U naim

vodama lovljeni su primerci do 200kg, mada u pojedinim Evropskim

vodama postoje i vei primerci. Telo mu je izdueno sa velikom glavom i
eljustima koje su nazubljene sitnim zubima smetenih u nekoliko
redova.Na krajevima gornje vilice ima dva izduena brka, a na donjoj etiri
kratka koji mu pomau pri pronalaenju hrane. Ima izuzetno razvijene
mirisne ljezde koje su veoma bitne kod nonog pronalaenja plena. Na sebi
nema krljuti, a boja mu zavisi od stanita i kree se od tamno crne pa sve do
svetlo smee. Som nastanjuje kako stajae vode tako i reke i jezera, trazei
uvek najdublja mesta za boravak. Somovi preko dana borave u svojim
sklonitima koja naputaju u sumrak kada krecu u potragu za hranom.
Skrovita naputaju i prilikom naglog nadolaska vode, kao i po dolasku
nevremena i grmljavine. Karakteristino za njega je de je u stanju ceo svoj
ivotni vek da provede u istom zaklonu obino u nekoj jami na dnu ako se
ova odri. Som je usamljenik osim kada se mresti i kada uvee lovi. Mresti
se od maja do kraja juna kada voda dostie 18-20c. enka polae od
20000-100000 jajaaca u zavisnosti od njene veliine. U prvoj godini ivota
moe da dostigne teinu od 700gr, a u drugoj do 1,5kg. Bre raste u tekuim
vodama nego u stajaim i ako su u stajaim vodama somovi iste kilae dui
od svojih srodnika iz reka.

Mesojedi obuhvataju veliku grupu riba. Ima ih u velikom broju i u slanim

i u slatkim vodama. Te ribe su izuzetno cenjene u sportskom ribolovu I

imaju veliki znacaj u odrzavanju prirodne ravnoteze izbedju vrsta.
Najpoznatije grabljivice nasih voda su stuka, smudj i grgec. Poznate su jos i
bucov i Bandar.
Stuka (Esox lucius). Moze da poraste preko jednog metra i da dostigne

tezinu preko 15 kilograma. ivotni vek procenjuje se na 40 godina, ali se

doputa mogunost da moe da bude i dui. Izuzetno zanimljiva riba kako
po formi tela tako i po nainu ivota, ishrani i ponaanju. Vretenastog je
oblika sa glavom koja podsea na krokodila i ustima poput paijeg kljuna,
gde je na gornjoj vilici smeteno mnotvo sitnih, a na donjoj do osam pari
krupnih zuba. Leno peraje je kod tuke povueno unazad, gotovo u istoj
liniji sa analnim perajem to joj omoguava brzo kretanje kroz vodu.Veoma
je prodrljiva i u potrazi za hranom ne prata ni svom rodu. Napada sve ivo
to se u vodi kree:Ribe, rakove, abe i vodene muice, a one krupnije ne
prataju ak ni barskim pticama i paiima kad joj se nau na nianu. S
punim pravom je nazivaju ajkulom slatkih voda. tuka je obalska riba koja
ivi u srednjim i donjim tokovima reka, ali je brojnija u barama, ritovima i
mrtvajama, naroito tamo gde tekua voda povremeno prodire posle
obalskih kia. tuka se mresti od februara do aprila pri temperaturi vode od
9-12c, kada enka poloi od 100000 -1000000 jajaaca u pliak koji se
prilepe na vodeno rastinje. Kada se mla izlee hrani se planktonima,a pri
veliini od 4-5cm poinje da se hrani drugim ribicama, a to se otprilike
deava u vreme proplivavanja tek izlegnute mlai grgeca i ciprinidnih riba,
tukinog prvog plena. Kanibalizam je veoma izraen, naruito na manjim
stanitima gde dolazi do manjka ostalih vrsta. tuka se intenzivno hrani pri
temperaturi vode od 14c, dok se na temperaturi ispod 10c i iznad 18c
povremeno hrani.

10

Smudj ili reni baron (Stizostedion luciopera) kako ga mnogi zovu, jedna

je od najcenjenijih sportskih riba. Naseljava slivove Crnog, Aralskog,

Baltikog i Kaspijskog mora,dok se mogu nai i u delovima severne
Amerike.Kod nas naseljava vode dunavskog sliva, jezera kao i mnoge
stajace vode i kanale u kojima se odlicno prilagodio za ivot.Voli istu i
duboku vodu, vie tekuu nego stajau sa ljunkovitim ili kamenitim dnom.
Zadrava se oko potopljenih panjeva, stabala, podvodnih kreva, stubova,
mostova, svuda gde moe da nae zaklon. Idealna temperatura vode koja mu
odgovara je od 10-18c.Telo mu je izdueno,vretenastog oblika prekriveno
sitnom krljuti. Lea su mu zelenkastosive boje,bokovi svetliji sa 8-12
sivocrnih poprenih pruga. Usta su duboko usaena nazubljena otrim
zubima sa izrazito izraena dva prednja zuba na gornjoj i donjoj eljusti.
Polnu zrelost dostie od 3-7godine, a enka polae oko 200000-300000 jaja
koja za razliku od drugih riba, mujak uva sve dok se mladi ne izlegu.
Mresti se u periodu mart-april kada voda dostie temperaturu od 12-16c.
Nakon to se mla izlee poinje da se hrani larvama insekata i ikrom drugih
riba, a nakon godinu i po do dve dana postaje prava grabljivica. Dostie
teinu do 20kg mada su to izuzetno retki primerci,a kod nas su lovljeni
primerci od 10-14kg.

11

Velikousti pastrmasti grgec Bass (Micropterus salmoides). Bas je

u naim vodama relativno mlada riba ali zato sa izuzetno velikim brojem
ljubitelja njenog lova. Po nekim podacima kod nas je preneen jo pre
devedeset godina u Sloveniju, gde je gajen u ribnjacima. Odatle se irio po
otvorenim vodama, a sa prestankom njegovog uzgoja bio je nestao i iz
otvorenih voda. U vojvoanskim vodama pojavio se iz Madjarske preko
Bajskog kanala, odakle se rairio po celom kanalskom sistemu pa ga danas
sreemo u skoro svim vodama Vojvodine kako u kanalima tako i zatvorenim
vodama. Na mnoge vode po Srbiji je preneen vetaki gde su ga prenosili
ribolovci po svom nahodjenju.Velikousti pastrmasti grge ili bas, bua,
zelemba, amer, su sve nazivi za ribu koja voli sporotekue i stajae toplije
vode, bogate kiseonikom. Zeleno sivkaste je boje sa tamno zelenim leima i
svetlijim trbunim delom. Po bokovima ima nepravilne crnkaste trafte.
Glava mu je velika sa izuzetno velikim ustima u kojima se nalaze sitni zubi
rasporeeni u nekoliko redova.Postojbina mu je Severna i Srednja Amerika
gde naraste i do 12kg, dok kod nas dostie teinu od oko 3kg. Na udici je
izuzetan borac, dok mu je meso odlinog kvaliteta.Mresti se u prolee pri
temperaturi vode od oko 16c, kada mujak pravi gnezdo gde e enka
poloiti oploenu ikru. Nakon polaganja ikre oba roditelja ostaju da uvaju
gnezdo od napasnika kao sto su suncanica, terpan i sitna bela riba. Nakon
izleganja ikre mladi se prvo hrane planktonom da bi ubrzo preli na hranu
zivotinjskog porekla kao to su larve, raii, manji insekti a zatim i sitnija
riblja mla.

12

MIGRACIJE RIBA
Poseban oblik ponaanja nekih vrsta riba su migracije ili selidbe. Tada
ribe masovno odlaze iz jednog ivotnog prostora u drugi i to u odredeno
vrijeme i u odreenoj ivotnoj dobi. Uzroci migracija su viestruki kao
traenje prostora za razmnoavanje, traenje hrane i traenje mesta za
prezimljavanje.
Ribe su hladnokrvne ivotinje i ako se temperatura vode snizi vie od
temperature koje mogu podneti one ce uginuti. Neke ribe izbegavaju tu
opasnost tako da se zimi prestanu hraniti, te nepokretno lee na dnu u
najdubljem delu korita ili se zakopavaju duboko u mulj dok temperatura
ponovno ne postane pogodna.
Najeci je uzrok migracija je traenje prostora za razmnoavanje.
Najpoznatije vrste koje poduzimaju takve migracije su jegulja ( Anguilla
anguilla ) i atlanski losos ( Salmo salar ).
U Srbiji zbog razmnoavanja u gornje delove reka migriraju: potona
pastramka ( Salmo trutta fario ), tuka ( Esox lucius ), podust
( Chondrostoma nasus ), mrena ( Barbus barbus ), nosara ( Vimba vimba ),
keiga ( Acipenser ruthenus ), manji ( Lota lota ),smu( Sander lucioperca),
mladica ( Hucho hucho ) i jo neke manje ciprinidne vrste.
Poseban problem za migraciju riba je izgradnja brana i stvaranje
hidroakumulacija. Izgradnjom brana i nastankom hidroakumulacija znaajno
su izmijenjeni tokovi reka. Takvi zahvati prekidaju renu celovitost, a brane
onemogucuju migracije riba koje se odvijaju od ua prema izvoru i obrnuto.
Kako bi se omogucile migracije riba, na pojedinim lokacijama izgraene su
riblje staze, ija je funkcionalnost pod znakom pitanja.
Stoga je na postojeim objektima nuna izgradnja novih ili rekonstrukcija
starih neadekvatnih ribljih staza.
Takve prepreke esto uzrokuju smanjenje brojnosti ili ak potpuni nestanak
migracionih vrsta riba.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

13

14