ELEKTRINA KOLA

JEDNOSMERNE STRUJE

Definicije ...
Elektrino kolo je zatvoreni, neprekinuti, tok elektrine energije od
izvora, preko provodnika i potroaa, nazad do izvora elektrine
energije
U elektrinom kolu: energija m izvora pretvara se u energiju n
potroaa
Prosto elektrino kolo sastoji se od izvora i potroaa povezanih
idealnim provodnikom bez otpornosti
Potroa (prijemnik) je elektrini element u kome se energija
elektrine struje pretvara u neki drugi vid energije
U prostom elektrinom kolu, energija izvora pretvara se u energiju
potroaa
U elektrinom kolu uspostavlja se
elektrodinamika ravnotea, pa struja
ima odreenu stalnu vrednost

Elektrini generator i elektromotorna sila

Da bi se u kolu odrala stacionarna elektrina struja - postoji
mehanizam koji, u jednom delu kola, moe da pomera pokretljiva
optereenja nasuprot silama elektrinog polja

Takav mehanizam imaju elektrini izvori - generatori

Osnovna karakterstika elektromotorna sila (ems) - kolinik rada dA
koji izvri generator i naelektrisanja dq koje je kroz njega proteklo:

dA Udq
E

U
dq
dq
Ems je usmerena skalarna veliina
Smer ems unutar generatora je od negativnog ka pozitivnom prikljuku
Ems je po veliini jednaka potencijalnoj razlici izmeu pozitivnog i
negativnog prikljuka generatora, kada je ovaj u praznom hodu

Idealni naponski generator:

Nema unutranu otpornost, a jedina karakteristika mu je veliina

elektromotorne sile E

U reimu praznog hoda: napona na krajevima

generatora jednak je E

Ako se ovakav generator kratko spoji (Rveze = 0):

E
Ik
0

Struja
kratkog
spoja
je
beskonana (nemogue ostvariti)

Idealan naponski generator, iako praktino neostvarljiv, odlian je

model, veoma koristan u analizi elektrinih kola

U praksi mu se pribliavaju naponski generatori ija je unutranja

otpornost zanemarljivo mala u odnosu na druge otpornosti kola

Realni naponski generator:

Ima unutranu otpornost Rg koja, pored elektromotorne sile E,

predstavlja njegovu drugu vanu karakteristiku

Realni naponski generator moe

se predstaviti kao redna veza
idealnog generatora ems E i
otpornika otpornosti Rg

Samo ematski prikaz, stvarno su

pristupani samo krajevi realnog
generatora)

Kratak spoj realnog naponskog generatora:

E
Ik
Rg

Struja kratkog spoja sada ima

konanu vrednost

Elektrino kolo sa idealnim naponskim generatorom:

Zatvoreno kolo u kojem tee elektrina struja I

- uspostavlja se elektrodinamika ravnotea

Elektrodinamika ravnotea - kretanje vozila:

Nakon pokretanja i ubrzavanja, sila
motora izjednaava se sa zbirom svih
sila otpora kretanju vozila FM = Fotp
Od tog trenutka, vozilo se kree konstantnom brzinom v, i kae se da
je u stanju dinamike ravnotee (ravnotee u stanju kretanja)

Analogija mehanikog sistema i elektrinog kola:

- sili motora - elektromotorna sila E
- brzini kretanja vozila - odgovara struja
- otporu kretanja - tzv. elektrootporna sila R I

Poto se u kolu uspostavi ravnotea, nema razloga za promenu struje

i ona ostaja konstantna

 Moe se zamisliti da je posmatrano kolo sastavljeno od leve grane

(generator E) i desne grane (R)

Da bi postojala elektrodinamika ravnotea, naponi leve grane UL i

desne grane UG moraju biti jednaki i drati se u ravnotei
Napon na otporniku mora imati polaritet kao na slici:
UL = E,
pa kako je:

UL = UR

odnosno:

U=E

UR = R I
E=RI

 Napon na prikljucima optereenog idealnog generatora jednak je

njegovoj elektromotornoj sili, bez obzira na otponost potroaa
Spoljna karakteristika idealnog generatora:

Napon idealnog naponskog generatora ne zavisi od

optereenja

Elektrino kolo sa realnim naponskim generatorom:

Realni naponski generator pored ems E ima i

unutranu otpornost Rg
Struja je:

E
I
Rg R

Napon na prikljucima optereenog generatora je:

U E Rg I

Napon realnog naponskog generatora U manji je od ems E za pad

napona u samom generatoru i zavisi od jaine struje

Redno i paralelno vezivanje naponskih izvora:

esto za snabdevanje nekog ureaja nisu dovoljni pojedinani izvori
napajanja, jer se trae odreeni nazivni (nominalni) napon i struja
Jednosmerni
izvori
elektrine
energije
(baterijski
elementi,
akumulatori,...) mogu se vezivati redno, paralelno ili u nekoj od rednoparalelnih kombinacija
Redna veza izvora napajanja - kada se zahteva napon koji je vii od
napona raspoloivog izvora
Npr, u daljinskom upravljau, nekoliko
osigurava potrebni napon za funkcioniranje

redno

vezanih

baterija

Paralelna veza izvora napajanja - kada je potrebna vea struja od

one koju moe dati jedan izvor, odnosno kada je potreban vei
kapacitet izvora (vei broj amper-asova)
Punjenje akumulatora i obnovljivih baterijskih izvora (kao to je Ni-Cd)
ostvaruje se paralelnom vezom sa odgovarajuim punjaem; Za
pokretanje automobila u sluaju ispranjenog akumulatora, vri se
paralelno spajanje sa ispravnim akumulatorom drugog automobila
Meovita veza izvora - kada se zahtevaju i vii napon i jaa struja,
od onih koje daje jedan izvor

 Redna veza izvora napajanja:

a) Rezultujua ems cele redne veze Ee jednaka je algebarskom zbiru

pojedinanih ems svih izvora:

Ee E1 E2 ... En
b) Rezultujui otpor Re redno vezanih izvora jednak je zbiru otpora
pojedinih izvora:

Rue Ru1 Ru 2 ... Run

c) Kroz sve izvor protie ista struja:
i ona ne sme biti vea od
nazivne struje najslabijeg izvora

Ei
i 1

Rui Rp
i 1

 Paralelna veza izvora napajanja:

Paralelno vezivanje izvora napajanja ima smisla samo ako su izvori

jednakog nazivnog napona!

Paralelna veza izvora upotrebljava se samo u optereenom stanju

Uz pretpostavku da je paralelna veza sastavljena od n jednakih izvora:
a) Rezultujua ems jednaka je ems jednog izvora:

Ee E1 E2 ... En
b) Rezultujua unutranja provodnost grupe n paralelno vezanih
izvora n puta je manja:

Rue

Ru
n

c) Struja je n puta vea od one koju daje svaki izvor:

Ie n Ii

Idealni strujni generator

Jedina
karakteristika
idealnog
strujnog
generatora je struja Is, koja je konstantna i ne
zavisi od otpornosti prikljuenog potroaa
Strelica u kruiu oznaava referentni smer struje
Simbol Is
generator

oznaava

jainu

struje

koju

daje

Unutranja otpornost idealnog strujnog generatora Rg

Na osnovu Omovog zakona za napon na krajevima
generatora dobija se U I , to fiziki nije mogue

strujnog

Pojam idealnog strujnog generatora korisno je uvesti kada se radi sa

generatorima ija je unutranja otpornost mnogo vea od otpornosti
potroaa (Rg >> R)

Realni strujni generator

Unutranja otpornost realnog strujnog generatora ima konanu
vrednost, ali znatno veu od otpornosti elektrinog kola u koje je
prikljuen
Ako se strujni generator predstavi kao redna veza
ems i unutranje otpornosti Rg, struja u ovom
kolu je:

E
I
Rg R

Ako je Rg >> R, struja je:

E
I
Rg

Sve dok je ispunjeno Rg >> R, struja je priblino konstantna, jer

praktino ne zavisi od otpornosti prikljuenog potroaa

Snaga generatora i potroaa

Snaga se u optem sluaju odreuje kao proizvod napona i struje:

P U I
Generator: mehanika (svetlosna, hemijska, ...) energija pretvara
se u elektrinu energiju
U generatoru se stvara ems E
Elektino kolo je zatvoreno - u njemu
postoji struja I
Snaga, koju generator daje ostatku elektrinog kola, nastaje pod
dejstvom ems E, usled koje u kolu postoji struja I:

Pg E I

 Snaga, koja se troi na potroau je

korisna snaga:

Pk U p I
Ako se napon Up zameni po Omovom zakonu:

Pk Rp I 2
Napon Up mani je od ems generatora E
snaga koju potroa prima manja je od snage koju generator
predaje kolu

Pk Pg

 Ukupna uloena snaga u nekom kolu

Pu jednaka je sumi korisne snage Pk
i izgubljene snage Pi:

Pu Pk Pi
Izgubljena snaga (snaga gubitaka) Pi troi se na unutranjoj

otpornosti generatora, zbog zagrevanja (i na otpornosti provodnika):

Pi Rg I 2
Koeficijent korisnog dejstva predstavlja kolinik korisne i ukupne
uloene snage:

Pk

100 %
Pu

Vezivanje otpornika u grupe

Otpornici se mogu vezivati u grupe na jedan od tri naina:
- redno
- paralelno
- meovito
Grupa otrponika moe se zameniti jednim ekvivalentnim otpornikom
ako, pri istom prikljuenom naponu, struja ostane nepromenjena

Redna veza

Paralelna veza

Meovita veza

Redna veza otpornika:

Grupa od n redno vezanih otrponika prikljuena je na napon U

Kroz njih protie ista struja I, a na svakom otporniku postoji napon:

U i Ri I
Ukupni napon na krajevima redne veze mora biti jednak zbiru napona
na pojedinim otpornicima:

U U1 U 2 ... U i ... U n

i 1

i 1

i 1

U i Ri I I Ri

 Napon na krajevima redne veze otpornika:

n

U I

Ri

i 1
Posmatrana redna veza moe se zameniti jednim ekvivalentnim
otpornikom otpornosti Re

Pri prikljuenom naponu U, struja kroz ekvivalentni otpornik mora

ostati nepromenjena, pa je:

U I Re
Poreenjem ovog i prethodnog izraza dobija se:
n

R e Ri
i 1

Ekvivalentna otpornost redne veze otpornika

jednaka je zbiru njihovih otpornosti

Paralelna veza otpornika:

Svi otpornici prikljueni su na isti napon U, a ukupna struja cele veze je

I i ona se deli na struje I1, I2, , In u pojedinim granama:

U
Ii
Ri
Struja I jednaka je zbiru struja u paralelno vezanim otpornicima:
n

n
U
1
I I1 I 2 ... I i ... I n I i U
i 1
i 1 Ri
i 1 Ri

 Struja kroz paralelnu vezu otpornika:

I U

i 1

1
Ri

Ekvivalentna otpornost mora biti takva da pri istom naponu U,

struja I ostane nepromenjena:

U
1
I
U
Re
Re
Poreenjem ovog i prethodnog izraza dobija se:

Re

i 1

1
Ri

Reciprona vrednost ekvivalentne otpornosti

paralelne veze otpornika jednaka je zbiru
recipronih vrednosti njihovih otpornosti

U praksi se najee sree paralelna veza dva otpornika:

1
1
1

Re R1 R2

pa je

R1 R 2
Re
R1 R 2

Sloena elektrina kola

Sloeno elektrino kolo je razgranata konfiguracija u kojoj se

nalazi m izvora i n potroaa
vor elektrinog kola je taka u kojoj se spajaju tri ili vie grana
Grana elektrinog kola je skup redno vezanih elemenata, izmeu
dva vora, kroz koje protie ista struja
Kontura je skup meusobno povezanih grana u kome je poetna
taka prve grane ujedno i krajnja taka poslednje grane
Reiti sloeno elektrino kolo znai odrediti jaine struja u svim
njegovim granama

Primer sloenog elektrinog kola sa est grana:

vorovi su oznaeni slovima: A, B, C i D

Grane su vezane izmeu odgovarajuih vorova kola: I1, I2, I3, I4, I5 , I6
Zatvorene konture u emi na slici:
E 1 R1 R7 - E 2 - R2 E 1
R2 E 2 - R5 - R3 - E 3 R6 - R2
E 3 R3 R8 R4 E 4 E 3
E 1 R1 R7 R5 R3 E 3 R6 E 1
E 1 R1 R7 R5 R8 - R 4 E 4 R6 E 1
R2 E 2 R5 - R8 - R4 - E 4 - R6 - R2

Za kolo se kae da je reeno, kada se izraunaju struje u svim njegovim

granama:
I1 = ...
I2 = ...
.....
.....
I6 = ...

Kirhofovi zakoni
Reavanje sloenih elektrinih kola - na osnovu Kirhofovih zakona

Nemaki fiziar Kirhof jo sredinom 19. veka

formulisao je dva osnovna zakona koji opisuju
ponaanje elektrinih kola

Gustav Robert Kirchhoff (1824-1887)

Sloeno elektrino kolo reeno je kada se odrede struje u svim
njegovim granama
Za to je potreban sistem jednaina sa toliko nepoznatih, koliko ima
struja, odonosno, koliko sloeno kolo ima grana
Te jednaine piu se na osnovu prvog (strujnog) i drugog (naponskog)
Kirhofovog zakona

Prvi Kirhofov zakon odnosi se na struje u kolu:

Suma struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je sumi struja
koje iz tog vora istiu
N

Za vor u koji ulazi N grana je:

koja ulazi u vor

Ij 0
j 1

gde je Ij struja j-te grane

Po konvenciji struje ija je orijentacija:

- ka voru uzimaju se sa pozitivnim predznakom
- od vora uzimaju se sa negativnim predznakom
Primer:

I1 I 2 I 3 I 4 I 5 0

Drugi Kirhofov zakon odnosi se na napone u kolu:

Agebarski zbir napona u bilo kojoj zatvorenoj konturi kola
jednak je nuli
Algebarski zbir formira se prema proizvoljno izabranom referentnom
smeru du zatvorene konture i simboliki se oznaava kao:

E , R I 0

Suma svih elektromotornih i elektrootpornih sila

u zatvorenoj konturi jednaka je nuli

Elektrodinamika ravnotea:

Naponi leve i desne grane moraju biti jednaki

Napon na otporniku mora imati polaritet kao to je naznaeno
+ pol napona na otporniku je na strani u koju struja ulazi u otpornik

Primer formulacije II Kirhofovog zakona:

U sloenom elektrinom kolu uoavamo zatvorenu konturu koju
obrazuju elementi: E1 R1 R7 - E2 - R2 (zanemarujemo osenen deo)

Smer obilaenja po konturi proizvoljno je izabran

Pratei smer obilaenja i sabirajui napone na pojedinim elementima
konture dobija se:

E1 R1 I1 R7 I1 E2 R2 I2 0

Provera II Kirhofovog zakona merenjem napona na pojedinim

elementima:

Na slici se voltmetrima mere naponi, iduu po konturi u naznaenom

smeru obilaenja:

40 (20) (10) 30 (40) 0

Primer, koji ilustruje slobodu izbora grana preko kojih e se

zatvoriti kontura:

U U1 U 2
U U1 U 3 U 4
U2 U3 U4

Primena Kirhofovih zakona

Reavanje sloenog elektrinog kola, po pravilu je odreivanje struja
u svim granama, pri emu su mu elementi poznati
Kolo ima toliko struja, koliki mu je broj grana
Potrebno je napisati sistem sa onoliko algebarskih jednaina, koliki
je broj nepoznatih, odnosno koliko ima nepoznatih struja
Postavlja se pitanje koliko jednaina treba da bude napisano po
prvom, a koliko po drugom zakonu?

Ako je broj vorova sloenog kola N, po prvom Kirhofovom

zakonu pie se (N 1) jednaina
Ostatak jednaina, do potrebnog broja, pie se po drugom
Kirhofovom zakonu

Primer jednog sloenog kola:

E1 6V
E 2 20V
R1 70
R2 30
R3 40
Kolo se sastoji od: - dva vora (A i B)
- tri grane (E1R1; R3 i E2R2)

U granama teku struje I1, I2 i I3, koje je potrebno odrediti (smerovi

struja nisu unapred poznati, pa se usvajaju potpuno proizvoljno)

Treba napisati sistem od tri jednaine sa tri nepoznate

U daljem raunu treba se drati pretpostavljenih smerova struja, a
ako se kao rezultat za neku struju dobije negativna vrednost znai da je pretpostavljen suprotan smer

 Po prvom Kirhofom zakonu pie se (N 1) jednaina (u ovom sluaju

samo jedna, na primer, za vor A):

I1 I2 I3 0 .......................(1)

Ostale dve jednaine pisae se po drugom zakonu, za dve konture

(na slici, konture: K1 E1 R1 - R3 i K2 R3 - E2 R2, pri emu su
smerovi obilaenja po konturama odabrani proizvoljno)

E1 R1 I1 R3 I3 0 .................(2)
R3 I3 R2 I2 E2 0 .................(3)

Zamenom brojnih vrednosti sistem jednaina postaje:

I1 I2 I3 0 .......................(1)
6 70 I1 40 I3 0 .............(2)
40 I3 30 I2 20 0 ...........(3)

Reenja sistema jednaina (1), (2) i (3) su:

I1 = 0,2 A
I2 = 0,4 A
I3 = 0,2 A
Dobijene brojne vrednosti su stvarni intenziteti struja u granama, pri
emu su smerovi struja I2 i I3 pretpostavljeni suprotno

Prosta linija
jednosmerne struje
Prosta linija jednosmerne struje koja slui za napajanje elektromotora
dvoinim vodom moe se predstaviti:
Za napone vai:
Pad napona:

U 1 2 RI U

uV U1 U

Snaga koja se daje potroau: P U I

Otpornost provodnika:

Za presek provodnika dobija se:

2 PL
ku V U

1 L

k S

Primer: Odrediti presek bakarnih provodnika dvoine elektrine linije

duge 200 m kojom treba napajati elektromotor jednosmerne struje, koji
uzima snagu od 4560 W i iji je napon 110 V. Specifina provodnost bakra
jednaka je kCu=57m/mm2. Maksimalno dozvoljen pad napona
elektromotora iznosi 6%.

Presek provodnika:

2 PL
ku V U

Dozvoljen pad napona u mrei odreuje se na osnovu procentualnog

pada napona elektromotora:

u V 6% U 1 0,06 110 V 6,6

Za presek provodnika dobija se: S = 45 mm2
Usvaja se prvi vei presek iz tablica: Su = 50 mm2

Razgranata linija
jednosmerne struje

Razgranata linija jednosmerne struje, kod koje su svi potroai predvieni

za rad pri istom nominalnom naponu U, moe se predstaviti:
Za elektrine otpornosti pojedinih
delova razgranate linije i snage
potroaa, vai:

1 L1
R1
k S
1 L2 L1
R2
k
S
1 L L2
R3 3
k
S

P1 U I1
P2 U I 2
P3 U I 3

Za razgranato kolo moe se

napisati izraz:

U 1 ( I1 I 2 I 3 ) 2 R1 ( I 2 I 3 ) 2 R2 I 3 2 R3
odakle se dobija:

I3
Kad se u jednaine uvrsti:
dobija se:

u V U1 U

2( P1 L1 P2 L2 P3 L3 )
S
ku VU
2
S

Pi Li
i

ku VU

U 1 2 R1 I1 2( R1 R2 ) I 2
2( R1 R2 R3 )

Primer: Razgranata dvoina elektrina linija napaja 3 motora

jednosmerne struje, koji uzimaju iz mree 5kW, 10kW i 3kW, a udaljeni
su od izvora napajanja 100m, 250m i 300m. Napon motora je 220V.
Izraunati potreban presek provodnika od bakra pri padu napona od 5%.

Presek provodnika:

2
S

Dozvoljen pad napona:

Pi Li
i

ku VU

u V 5% U 1 0,05 220 V 11V

Za provodnike od bakra (kCu = 57 m/mm2), dobija se: S = 57,5 mm2

Prvi vei standardizovani presek je : Su = 70 mm2