:

hrihtiri A. Lleierui,

i.

=:
11

lili::i

Dig;;il4. Ziikbiuii:' KA"R T O G R A F I J A'

4.1.Vrste temats h karata

4.TEmTSKA KARTOGRAFIJA

Sadttai tematSkih ili spec alnih karata,c razli it i delc se prema:karaktertil

tematict vremenskOm razdObuu i namenl.

4.1.1.POdcla tematskih karata prCma karakteru sadr tta

_ PoJe14 tematskih karat,prcma karaktcru sad a zasniVa se na toni

'l'emirtska kartografija je kartografska disciplina koja je naila najve6u prinienu

u rnnoginr geografskim istraZivanjima, ali i u drugim naukama i praksi, odnosno
tamo gdc je neophodan prikaz prostornog razmeitaja objekata, pbjava i procesa
koji se istraZuju. Najveii deo tenratskih karata koristi geografske objekte, pojave
i procese kao sadrZaj koji se na grafidki nadin prezentuje na karti. Tematskr,r
kartografiju smatraju ,,drugim jezikom kartografije" ili "grafidkom geografijorn".
To se moZe prihvatiti pod:uslovom da se preclstavljaju samo geografske pojave iz
geoprostora, ali predmet su i geografski objekti i procesi, sadrZaji iz geologije,
geomagnetizma, seizmike, istorije i dr.
\
Opitegerytafske kotc daju opStu sliku kartira'ne teritorije i na njoj se
prikazuju svi ili veijna geografskih elemenata. Na op5tegeografskim kartama prikazan je reljef, hidrografija, vegetacija, naselja i komr.rnikacije, a od ostalog sadrZaja prikazane su samo granice drZava ili drugih administrativnih celina. Svi elernenti su ravnopravno i ujeclnadeno predstavljeni, pa su karte medusotrno slidne.
'lcntobke
karle razlikuju se medusobno jer predstavljaju razlidite sadrZaje.
Na ternatskim kartama.moZe-biti predstavljena-samo-jeclna*poj,aua,-koja. je*c!-e-q _
sadrZaja op5tegeografskih karata (reljef, naselja i ,dr.), zatim, pojav4 koja je
prisutna na teritoriji i nije predmetlopStegeografskih'karata, ali dini deo geografske .sredine (stanovniitvo, privreda i dr.) ili pojava u geoprostoru koja se ne
nrogu osetitidulima, vei su predmet merenja i istiaZivanja (geoseizmiike, klimatolo$ke i dr.). Ako je na karti predstavljena jedna pojava (vazdu5ni pritisak), to
je nronctematska karta, a ako je komtrinacija clve ili vi5e pojava to je politenratska karta. Ove karte predstavljaju sintezu kartiranja clve ili vi5e pojava, pzr se i
nazivaju yrtlcznc knfie
Ternatske karte, porecl osnovne tematike, imaju i geografsku osnovu koja

su plechlet
kartirarrja. Ocl osnovnih geograf.skih sadrZaja najdeiie se koriste granice, r'eke,
omoguiava identifikacijLr prostornog rasporeda pojava koje
komunikacije i naselja

ili

samo jedna od ovih pojava.

da li

je kartirarajedna poiaVa ilijedno nien9 0belettc(temperature vazduha,natalit

k

a,il je na osnOvLl dVe ili

e anali

stanOvni

dr.)_9natli=
edena "ai
nova
kma_ katta.I

ili v e

ti

tth karata

Ode ,m Zaiedn h poka za ai dVa

obeletta raZli idh,ali tematskI POvezanih p ava(klimatstth,pr

re(lnih,

de Ogra kih i dr.)dObuttu se kOmpleksne tematske kartc.Op tcscograrsk

karte mogu sc smatrati kompleksnih tematskim kartama

g re

ktOrr.e ia
ke)retta

AnaHti ke karte kor te se u spectal

ti

ui

kim istrattivanJinla ic1 0mOg

prostorni prikaz p edina nih poiaVa(k

iZi ta,vOdenc erOz e i dr)ili Sanl

ak),za jedan vremenstt prcsek(br"SIa_.o, ill
Po popisu 1991.gOd).Analid ke karte rezultat su konttetnih tel lsK:ll

jednog obeL4a lvlZdu

istra

anja

i predstav

2 atta.Medu

ni p

u autOrskc

analiti ke Originalc,ko,sitl e za dalia l

analiti kim su i karte u vidu tercnskih kartogra

ak

:Tl ll

kih sHca ili rcko

rttlt'I:illi IFil:r
T 1 L:

nom vl emenu,zagade ost vazduha i dr.),kaO l kartc terensk

l Pllkupttanj:l

podataka uradene na osnOvu allketa, testova, popisa i registracija obciciitl

OtlJekata,p ava i prOcesa.

sin n
0

Sintezne kartc rezultat su obrade tra enih paava, PrOVCrc ta :lo li

nlel ellJa

i analiza, 1la osnOvu dve ili viSe analiti

kih k trata ()nc Plit

zakonitOsti kOriste

lZLl tl

odredenu zakonitost vezanu za datu p avu i Obelettc(prOsC na tcnlperattlra,

kretatte stanOvn
gradnju i dr).Za i_/vodcll

"a,pogodnOsti
podlosc za
sc
inctodi:statisti
ki,10gi ko_matcmati kt klasinkacuc,

bonitiraniei ra ullarskc Obl

ade i dr.Danas je Omogu6cna automatska izrad`1

sinteznih karata pOnlo u ra unara, kOnstruisalttem SPCCiECnog aplika[,vnt)3

186

187

DragiCa z

.KARTO

GRAFIJA

ri(.rftverit. Posebng ulogu ima GIS sofWer koji analiti6ke karte koristi kao
svcje,,'rsne .slojeve (lejere) za konstruisanje sinteznih karata. Radunarskim putem
iIogu se pleNarati podaci u vidLr tabela u sintezne karte, ukoliko je ustanovljen
p()vezuiuii sofNer i predhoclno izvr5ena vektorizacija prostontih jeclinica ili

tr'l':ircija po.java.

1
I

,1.1"2 Podcla te

rnatskih karata prema tcmatici sadriaja

karte tipova zemlji5ta;

karte plodnosti zemlji5ta i dr.;
7. Biogeografske karte:

-i

Karle p rirodn ili

St

ola

l<irrte minerirlnih sirovina i clr.

:.r.

C'ieol'izidke karte:
{ravinr etrijsl.le:
geom?rgnetne;

lcoseizmidke i dr';
Cconroriblo5ke karte
liarte nagiba relje fa;
kartc ekspozicijl;

-'r.

karte nacionalne strukture;

struktnre
stanovniilva;
karte jezika i d4alekata i dr.;
Ekonomske karte:
poljoprivredne karte;
karte industrije:

Kar2`

1.

2.

Kl inratcrloSke karte:

karte julskih, januarskih

Iernperatrrra;
karte vetrova,

karteprirodnih'predela;
karte za5ti6ene. priroclne baStine
i dr.;
Karte biodiverziteta

karte saobraiaja;
-

karte trgovine;

4.

Karte izgradenih marerijalnih

turistiike karte i dr.;

karte i planovi naselja;.

karte mreZe naselja; '

karte konfesionalne

l<arte erozije zemlji5ta;

- .karte redhe mreZe;

- ' ponrorske karte;
- kalte izdani i izvora;
- karte poplava i dr.;

karte ekosistema;

10. Ivledicinskogeografske karte.

1. Demografske karte:
- karte prirodnih kretanja;
- karte razmeitaja stanovni5fva;
- karte migracija stanovniStva i dr.
2. Etniake karte;

.rredin c

karte kasa;
glacioloike karte i di::
4. Flidrolo5ke karte:

9.

karte infrastrukturhih sadriaj a;

CeoloSke lcarte:
litolo5ke karte:
stratigrafske }iarte;
hiclrogeoloike karte;
paleoekoloike karte;
inZenjerskogeololke kar-te

va, si,rtenru i prirodne

./. 2. -/ -

vegetacijske karte;

priroclnih

predela:

4.I.2.2. tYar/e dru.itvenih pojara i stvorenih dobara

-fernatske

karte preclstavljaju raznovrrn" .uil'.Zo.;e, razlicitih tematika, pa se

l iesililiacijrr po tematici vrSi saglasno sistemu nauka.

karte faunistickog rasporeda;

karte biodiverziteta i dr.;

B. Karte ekosistema i
i

dr.;

I(ornpleksne kart& predstavljaju kompleks pojava cime se utvrd,rje generalni

oieglccl stanja odredene geografske sredine. Objeclinjuju prikaz sadrZaja niza
rulralitickih i izvedenih karata. Imaju regionalni karaktel ili predstavljaju l<ompLetno stanje odredenog sistema pojava. Kompleksne karte imaju sloZenu legenc!u i za njihovo konstruisanje prirnenjuje se vi5e metoda. To su npr. karte ekosistcnra oclredene teritorije, za5ti6etfe prirodne bh5tine, stanja Zivotne sredine,
ekonomskih reiona, poljoprivrednih regija, etnidkog sastava stanovniitva. karte
i<oie pr;rte prostorne i r-rrbanistidke planove i cL..

karte klimatskjh zona, rejona

6. Pedoloike karte:

/.1.-7. Kontpktksze karle

karte trajanja sundeve radijacije,

obladnosti;
karte padavina;

karte kul turno isto rij skih

spomenika i dr.;
Politidke karte i atlasi

Istorijske karte i cir.

Zz

Navigacione karte:
pomorske karte;

aeronavigacionckarte;
putne karte i clr.;
Komunikitcione karte:
telekonlunikacionckarte;

karte namene povrSine;

karte komasacije i aronclacije;
karte uredenja zemljiSta ;

karte melioracija;
karte sistenra za navocln;avanje.

karte veza;

kalte komunikacija i dr.

karte internet ntre2a;
Karte prostornih i urbanistidkih

karte paclavina,

planova;

188

189

I:11 1,171

t,/rhrtu). L/rsrrd Drogtcal,I Zirlart:t:''KART O G RAF

IJA

Mi
tttt

i 2 kAttEo

R All,A

11

4./.2-4. .Karle sVecyblne zaDrcRc

1. Vojne karte;
2. Iftrte za5tite (sozoloike karte);
3. I(arte hazarda i potencijalnih ugroZavanja teritorije;
4. I(arte mera za unapredenje komponenti Zjvotne sredine;
-5. Karte difuzije

zagadivada u kontinuitetu

ili epizodnim emisijama i dr.

4.1.3.'Podela karata prema vremepskom razdoblju

i.
2.
3.

Karte pro5losti (istorijske, paleogeografske, paleoekolo5ke i di.);

p-ojave i objekti);
Ir.arte budu6nosti (prognostidke, planerske i dr.).

I(arte savremenosti (aktuelna stahja,' postoje6e

4.2-

Grafiika sredstva kartografskog

iz"raiavanja na tematskim kartena
je bitan faktor kartografske ,produkcije
i granidnih), boja, geometrijskih znakova,

Boje i te,4:tttui izrazavaju prostorne razlike izmeciu povriinskih po.1iL,r

kvalitativnom i kvantitativnom smislu. obezbecluju dobru pieglednost
i uoiiii.
razlika medu pojavama.

karta (plun)
p roda(tloCrt)

priroda (paoorama)

_

i'o

orl1ttt)odne

naCrt

nak

=,ta

.simbola, skalarnih i vektorskih vrednosti, obja5njenja uz kartu ili znak, brojnih i

slovnih oznaka

dr. Kartografska sredsrva grafidkog izraZavanja mogu biti:

lwalitativna, kvantitativna i kombinovana.

flr)ttt
.fl; 129.

koriste se za vanrazmerno prikazivanje

ih stani

Ostt rO'C

Grafidko oblikovanje karata

Izra2ena su u vidu linija (osnovnih

p.i1;ri,

rzbon

:nnlon kittbolo

7r7c,

=o

'

191

// KARTOGR

11

7/Z/
giCa
/

/Z

.KARTOGRAFIJA

'

duvanja vetrova, njihovr.r jaiinu i udestalost).

,4/fonumetz'iki z/toct sLt u obliku slova, brojeva, reai
ruda izra2eno slovnim simbolima zametale t.ih ruda).

se moze zamenlti

i skraienica. (nalazi5te

Dodolni brolti znoa koriste se uz geometrijski ili simbolski znak, uporedo

niim ili odvojeno.

te/alttrnn

apsoluil?o

r,

/-t/) .fkalanti znoct,

kittlitrtr)nm tka/a,
,5',t;.

'\__r')

300"1000

z-\
,,\
(

v \__/
""C.)()(

Oa

l0-100 100-100

r-3 3.1010-30

sa

ll

Ilr

\_-/
a)
.rk 13/. Skolatni znocr,' apta/uilm

130

e,r,aivolent na tka/o b) rc/at/wa eh'ivo/eniln

til

//

l-,f*

Sk. /J-i. Ptt',fu: prin'e n:/ic'iritt ntiror/r)tut.

'J`=

4.3.

.ii.tttllti :ilnct iskaztju kvantitativna svojslva Pojave, odnosno njihove

:rrt.i;lLrtne. procentualrre ili incleksne vrednOSti. LegendOm. SkalOm vretlnosti

:noa

su grafiEko sredlsNo kartografskog izraTavanja

.1r't:,ir;r. orijentacije, clinamike

Pn) n er i:/t o t'n

z t n /. c, m

:,2 7z t rr/sta t'/1 a ry'e

rln am tke p oyb va

Metodi predstavlj anja geografskih objekata

i pojava na tematskim kartama
i.Kartiratl

rr(rruc)gramom, tumadi se sam skalarni znak.

i.i,,1-/ot:r/;i

n l.

pravca
[Ografskinl

svojsrva pojave (ruZa t'ctrova iskazrrje pl'avcc

192

193

1
_ :

=::=1 1
:

: j

-.

'

--.

i ;:

i::1 :::.:

.--...1-.-!

l,/r/tr/h A. -r-1eiev$ Dragzca.AI Zivkovti K A R T O G R A F I J A

izrattainim_SredSWim MctOdi kardr deL Se na kvJitadvnttannta6vne i

rnenlule
ra

a.

ni sastav

4.3

1.

il l`iti

Sritfr.r

N,

lir

4.3.2. Metod areala

se za kartiran

ravnomerno

ili

ili izolovano, bez obzira da li

ne

31::
itT:
YT, ,a,idl)
kartirania.
s ti

'e na celoi kartirarre,l

L kattL anOm

iu6ih

zna

gran nim unttama raJ itog Jeda

122un ava

znaclma.

s , 0 nc._.___
`.
an

Tna

,IIJ
:

'L`"!

Pe3
`

it

:lI:

wem m m

o C

4 `Obu u
/r/

Obl

%
etodbtt
JOIti

Ska,

_1111

L] 111`Lgi

211]

L Q IS

hn m

L311 Ll_ LEl) .

le tranica

Mtt

unutar 20[dine poEve r bO

Vrsina,2rimenonl rastera l sr
em 2

deta

St

m
m untt

:
TC
m Kar

samost,lan metOd areali im

raspored i rasprostranjenje neki[ bilinih i Zivotinisk:rh vrsta.

'^Va
n tl

194

195

l';:

. 1:

,t

ttt,,,i,,

a!.jZY!iDYs,* M h'btr

!,

Z Z)Sca Z % KARTOGRAFI

KART

L metH kL

brolanlem
I _J _

o cniem sa
dVa e

"tezine" tacke zavisl od raZmera

o
/

red

taiaka na mestima vede gustine.

'i. tLy'eror/ orcn/a

4_33 1(vantitativnl metodi cdStavlian na kartalna

ri

1

=
Vnim
mctodimaJ

l,
J Fi
li=

Se

tOar aka

: LJ L L

tika

a
2'11

lL IaI
L : m Ve
1

196

197

1 11fit

1 I:1.1=

IK 'R'T.0'G FIIA:
//// : D
1'

"

,l .i;r:.'i.
,:
1 r;
i
".-

.r-.

ru:::rurr*fC

q,rrs* M Z,rt"r*'
".

".

Primenom tadaka razliditih boja izrazavaju se kvalitativna svojsh,a

i.ise
po]ava, Time je omoguieno .uporedenje regionarnih razlika polara
i njihor.

tl

poloZaj unutar same pojave.

-1

' '..'*'. .':' " ."'.','.-i:: t

"
:.1lii:i:1::=:

1.i

S/r. .1i8.

i:

Metod taiakasa kcu-togranrskinr

U tim sludajevima odreduje se tadka ve6e vrednosti (ve6eg prednika) koja

predstavlja pojavu veie vrednosti Kada nije moguie'lo5tiii prikaz izborom jedne
vrste taiaka ilijedne velidine, odreduju se dve ili vi5e velidiria tadaka, ili se spajaju
tadke i pretvaraju u jednu vrstu jednobojnih areala, unutar kojih se brojem
oznadava zbirna vrednost svih kvantitativnih pokazatelja, obr.rhvaienih takvim
arealonr .
KARTA IZOGONAI
za 7947 godinu

:I111:

ZarEn +i - tr.a. d. ir ! aotthod

d.e.ci. r.a. dno.^o m.^r.
tu oibaloi a{o.i
^.9o

pod.uaiu

198

11 IFl.1

199

 7/////

/iii

KARTOGRAFIJA
Z=

z L

'

RAFijI

".KARTO

MeFod

`
e su zarvorene

krive tl4i

anada

JuZna
Amerika
Sk.

14

%%

3. Prosti kartogratn

% 30 2120 11 10 0 0-lo ll_20

0-15 16 30 31 45 46 60%

[::!]

Slt.

Ictod se

nje,: kqn!:nrltggl-.lgljg+lzglln1
i13 iz ohipsc li Listih

ii,a

l42.A,r)',YiC,rI

tadaka istih vrednosti !

w koia 5e \4rtira imajLt
izobare - liqtie jednakog

:li

3 4 5

6i vi c

Z
S

,L, 1 910Vinlttnl

c
ili

bot

Sa
kti 77

ocenat obladivih

6.P
F

:na tl odnosu na ukupnu povrSinu i dr.Nclost tak

nretoda ie neeko
iVcpt'el'rlti kottognnt purecl kvantitativnih, istovremeno rnogu prikazati i
lwalitativna svojslva pod uslovorn da su predstavljena istim pokazair:ljima. Zbog
ioga je ou rrniverzalni metoC terrratskog kartiranja. I(od neprekidnih kartograma

tu okvirir

aKo. npr.

kntl,

200

201

rT

=:

birglta'-U.' Zivko vrt" lrA'R T'O

PrinlenJuJu

se izraZajna sredstva: gianidne linije, boje

G44

IllA

/4
2

Z/a _KA:R

se

prividnim skalaom. Pnvidni .rkalot je

rastojanje izmedu susednih znakova

avnih, horizontalnih

lS h Slika i dr

kvadrat

Srafure.

Rastojanje izmeclu linija Srafura

odre-uje s{ po formuli:

OCiRAFI, A

vidu unutar odredenih jedinica teritorijalne podele, noju"*u" aclministrativnc.

Izraiajna sredstva kod ovog metoda mogu biti razlidita, u vidu srubi<'a

Srafure. Kvantitativne

karatreristike _predstavljaju
ili linija

/=k/z

je: / - rastojanje izmedu linija

Srafura, / - optimalan broj linija na
jedinicu povr-5ine, A -relativni
gde

kvantitativni pokazatelj pojave koja

qp kartira.

Kvantiativne karak-

teristike pojave predstavljaju se na

nepre-kidnoj skali. Kartogrami

koriste za

se

5k /,/9. Katodyitgt'ont.' a)

pre-dstavljanje

kvantitativnih promena Pojave

.ra

fiukturnint dq'agnmnta b) n ttat'o'tntm pr)nnrc/onil

tr

regionalni raspored kvantitativnih odnosa unutar pojave u odnoslt na tabelarno

predstavljanje

4.3.4. Univerzalni
tematske kartogra

l-rj

netodi

vidu

kartodi-jagtama, vektora, linija

4. 3. 4-

J ret

kretanja i znakova.

kvantita-tivniir karakteristika

Univerzalni nretocli primenjtrjd

kvalitativnih i

ie za piedstavljartje.

I - Melo d karlodYagran a

Kartodijagrami str na karti

primenjeni dijagrami. Metoclom
kariodijagrama predstavljaju se
pojave u apsolutttonl i relzitivnonl

l . _ _ .

%/ l" , Xr// r//

202

203

1.1

KA

Z0 KARTOGRAFIJA

Me,o
ettora

Metod vektora primenjuje se kod kartiranja

pojava koje se ki'eiu !iro-

kim frontom na
podrudju

veiem

ili celoj karri-

ranoj tr'lritoriji i nisu veza-

,o ulrtul.l.ne linije. Pogodni :;r-r za predstavljanje morskih struja, vetronu

me d Znakov ah

va i dr.

ORS C STRt E

r^

razli6itih duZina a kv'alitativna . strelicama razliditih boja ili debljina. Na

kartama sveta tople struje
predstavljene su crylenom,
hladne struje plavom

4.3.4.3. *fetud linya *relanl'a

Linije, kao znaci. koriste se za prikazivanje pravca kretanja ili rnigracija

odredenih pojava ili osnovnjh pravaca protezanja nekih objekata ili granica
pL)vremenoq Sirenja objekata i pojava. Metod koristi grafidke pokazatelje - linije,

struje, brzina i dr. Sk.150.)

predstavljaju se strelicama

Lrojorn, a intenzitet gusrinom strelica. Izra2avanje kvalitativnih svojstava pojava

nretodonr vektora moze biti razlidito i omogu6uje isrovremeno kartiianje vise
pojava. Metod vektora je osnovni metod za prikazivanje dinamike pojava u
odredenim tadkama. Pogodan -je za predstavljanje kretanja masa Lr trodimenzionalnom prostonr (kartiranje pojava u hidrosferi; atmoiferi, astronomiji i
matematiikoj geografiji i dr.).

i:

,Mcd

I(vantitativna svo.jsfva (intenzitet morske

razljdite po crteZu, debljini iboji, ati istrelice, za oznadavanjesmera.

vletocl prikazuje pravce.ketanja pojava (morske struje, vetrovi, avionski ili
pt'rmorski saobra(aj, rransport, stanovni5rvo, tinije plime i oseke, r,odoclelnice
reinih slivova i dr.). Pored pravca kretanja pojave. moze se preclstaviti i velicina

204

205

/ =

K.A:RT:OGRAFIJA

pcr.ravanjem linija odgovarajude debljine. Sruktura pojave predstavlja

rucltavanjem paralelrrih linija razliditih boja, podelom linije na sektore i dr.

'

/4
/

Z 2,KAR10GRAFIJA

Skalar moie biti bilo koja dimenzija znaka (kod kuga preinik, rrouriri
visina, kvadrata - strana i dr.). Kod predstavljanja pojava sa-veliicim
,*ptitr,tr*,,
kartiranih pokazatelja reiko je poitici proporcionalnost znakova. u tom
sluiajti,
primenjuje se simbolidka proFiorcionarnost, nagraiena u tegendi.
skala z;r
objasnjenje u legendi neophodna je i kod realne i simbolidke pr"oporcionarnosri.
Metod signatura ili znakova koristi 6etiri vrste oznaka: geomeirijske, ste'nc,
simbolidke i slikovne znake.

se

o. Ceornehytkiznacr

Geometrijski znaci su oni koji imaju forme geometrijskih f,igura (kr.ui

kvadrai, pravougaonik, trougao). Mogu se primeniti i druge forme (grafiko*,.
dijagra.mi). Geometrijskr znaci izraiavaju matematidke oclnose i ,:Jimenzil,
veludina odredenih pokazatelja kartiranih pojava. Svojim formama (oblicima)
bojama (Srafurama) ukazuju na tadan potozaj objekata i njihove ioalitativn,

razlike, a razliditim veliiinama na kvantitativne razlike.

Forma (oblik) znaka omoguduje klasifikaciju sadrzine karte (razliiir.nr

geometrijskom figurom predstavlja se odreclena grana industrrje). Boja (sraiuia

geometrijskog znaka ukazuje na kvalitet pojave. Izbor boja priligoclava

bojama kartiranih elemenata iz prirode. Velidine pojava p..drtirq.n.

:;.
,,,,

znacima razliditih dimenzija diji skalari su prednici kruga, strani kvadrata,_r,isi1,

dijagramskog stuba, povrsina znaka

Sk /5r'. Lirye helarya

Linije se prikazuju i Sematski, kori56enjem pravih linija, koje

4.J.44- n{clod sigtatara

r'h

ili

znakova

sL:vni znaci daju kvalitativna obelezja oclreclene pojave. po.sirle

znakova koristi se za predstavljanje kvalitativnih

slecleia formula:

s:

k/?

je: /r - k;antitativni pokazatelj, P

r.ir,.r

moguinosti primene slovnih znakova:

1. medunarodno usvojenim (za hemijske elemenre, brojevi i dr.) I
2. podetnim slovima naziva kartiranih predmeta.
Navedena druga moguinost teze se primenjuje zbog redi ko.1a poiinj.r isriiir
slovom. U tom sh.rdaju koriste se skra6enice naziva pojave
Boja slova ukazuje na razlidite varijante pojave (simbol za gvozde lir,
ispistrje se u razliditim bojama kod prikazivanja nalazisra i proizvoctnje groZcia).
Prednost slovnih znakova je u odiglednosti, ali str inr male moguinosti ii
prikazivanju razliditih karakterisrika jedne pojave,

Kvantitet je dat velidinom znaka (skalara). Za konstruisanje skalara znaka koristi

gcle

orn6euiLr.j.

b. ,.1/outi znacr

kvantitativnih pokazatelja: velidinom, oblikom, bojorn i unutraSnjom struktr.rrom

znaka. Pogodan je za kartiranje pojava koje se ne mogLl dati u razmeri karte.
se

Geonrelrijski znaci

povezuju

klajnje tadke kretanja pojave (turistidke karte - itinereri).

ivletoci signatura

idr.

predstavljanje strukture pojave (stanovniswa, privrede, nacio'alnog ck;hork;r

dr.), razvoj, poredenje velidina koje stoje u uzroino - posledicnirir vezamir
njihov prostorni razme5taj.

broj jedinica koji uslovno odgovarzr

povrSini od 1mmz na karti.

206

207

//7//

7// 2gica /Z,

KARTb

KARTOGRAFI

C nArIJA

Veli6ina znaka moZe ukazivati i na veliiinu pojave.

4.4.Izloar legende na tehratskim kartama

,,

Na tematskinr, kao i na op5tegeografskim, kartama legenda ulz,zi u vanok-

>

l,l-naci koji se

i boja na karti, bez dega se ne moZe kor:stiti. Stalno

konsultovanje legende smanjuje brzinu informacija. Zato tematske (arte mogLr
biti i bez legende, ali tada primenjeni znaci moraju nedvosmisleno ukazivati na
vleclnosti kartiranih pojava. Legende se daju u vidu skale, teksta i ko;nbinovano.
Dzr bi karrtirane pojave bile merljive daju se skale kvantitativnih pokazatelja.
;lpso/trltto neprckr'dno.rkala primenjuje se za preclstavljanje pokazatelja koji
ncnraju eksrremne razlike, tj. ampiitude su male.
Us/or.tto neptekidna sko/a primenjuje se za predstavljanje pokazatelja sa
ckstremnim razlikama. Kod ovih skala poluprednici apsolutno rastu, ali relativno
opadaju, jer se ne trvedavaju proporcionalno uve6anju pojave u slvarnosti. Odnos
uve6anja pojave u slvarnosti na primer je izraZen krivom peuabole, a uvedanje.
,'
znakova pravim vektorom.
.Altsofttno s/penatlo ilca/a daje veliEinr,r znakova u legendi po rclasama.
':
lvloZe se primeniti kod metoda kartograma klasiranjem velicine znaka. Ova'skala
se primenjuje i za prikazivanje razvojnosti pojave, preclstavljene geomezirijsl<irn '
figurama, koncentridnim lc-ugovima fiedan poh-rprednik predstavlja proizvodnjLr
npr. p5enice 1998. god., a drugi poluprecnik, produZen na pred-hodni, 2000.
znadenjima oblika, podela

.fhbo/iiki

virni sadrZaj karte. Legenda sadrZi obaveitenja o kvalitativnim i kv.rntitativnirl

ztttici.

izrau ovonl sluiaju primenjuju, npr' na Sk' 153' simbolidrro

vizuelno Qldse6a na pojavu koja

z:n,atu kartiranu pojavtr. Teii se cla znak

prccistavlia. Takode, velidina znaka ukazuje na

kvantiti'pajqve'

a boja

:,

se

ili irafura

n;r lo alitet

ivlesto Predstavljene PoJave

moZe biti Prika-

u prostoru,

zano podnoZjem znaka ili

njegovim srediStem. Simbolskini znakom iskazuju

kvalitativnir

god.).

Tekstualno obja5njenje u legendi moZe biti jedini njen deo (kod metoda
tacaka kao tekstualna legenda bio bi tekst koji objaSnjava-vrednost-1-tadke)---Postoje dva nadina primene tekstualne legende. Prvi je cla se porecl znaka r.r
legendi cla objainjenje Sta odredeni znak, tinija ili Srafura predstavlja, a dnrgi cla
se pored znaka upiSe broj, dije se tumerdenje daje u vanokvirnom delu kartr:.
- I-egendom se predstavljaju tri oblika: povrSine, linije i znakovi. Prvo se
predstavljaju povr5ine, ztrtim znakovi i na krirju linije.
- Legencle za kvalitativne karakteristikc postavljaju se po hijerarhijskorn reclosleclu (na seoloSkim kartama uslor,lien je staroi6r-r stenskih formacija).

se

l<r'antitativnr

svojswfl Poiave.

Q
'.i ci. ..i'i t r /; o/sh :t t n crt

,C:.S/ikorii znact

Slikovni znaci izgledom

rukazuju

na

PojavLr

kojLt

preclstavljaju. Znak moZe biti

- Linijski znaci u legendi predstavljeni su po vaZnosti.

- Izbor legende uslovljava kvalitet karte i odreduje grafidke potrebe.
- Legenda nrora u potptrnrrsti cla oclraZava lealrru sNarnost koja je kartirirnl, pa
ona na odreclen nadin predstavlja sistenr - enalitidki posao koji preds:avlja samu

u formi fotografije ili crteia

(crteZ skijaia ukaztrje na
skijaike terene, divljad na

lovno podruije i

dr').

208

209

11

iZ rK:A

RTOcRAFIJA

11 1

: K lRToGRAFIJA

c,
d.

Uslov odiglednosti, tako da se uz njenu pomo6 relativno lako rekonstuile.

kartirana stvarnost;
L,egenda mora da zadovolji uslove generalizacije karte. '

5.DIGI

__

NA KARTOGRAFIJA

realnu sh'arnost. U tom smislu legenda karte treba da zadovolji sledie uslove:
a. Uslov adekvatnosti;
b. Uslov korespodentnosti izmedu kartirane swarnosti i karte;

Digit{na k.arlogrqfrla ima vazni ulogu u procrukciji karata jer, s obzirom iri:
su terenska istraiivanja skupa, ona obezbeduje tehnologiju kojom se vec.

kolidina prostornih podarakaia karata (podloga), preuacui"eir digitaini oblik,

,,

podaci strukfuiraju.

Pod digitalnom kartografijom podrazumeva se posau na prrpren,

dizajniranju izdavadkog originala karte uz pomo6 radunarske tehuik;

odgovarajuieg soflvera. Pri tome, kartograt'ski original moZe se prezentovari rrir

hartiji uz pomo6 periferijskih jedinica (ploteri, prinreri i dr.) ili na nremorijsrJ,,,
jedinicama (flopi disk, kompakt disk, magnerna iraka i dr.).
Digitarii,,

kartografija podrazumeva prevashodnu primenu radunara

odgovara.iuce3

sofwera, bez koga ne bi mogla funkcionisati. ova tehnologija u buduinosti imacc

masovniju primenu. Podaci koji se daju u grafidkom obliku i preze,nruii.
korisni-L'-u, siidni su tradicionalnim kartografskim prikazima ili predsJrvljeiLr
njihovu zamenu, putem digitalne kartografije ne gube na znadaju.

Digitalna kartografija moze se posmatrati kao nezavrsni Sisr.,,

za arhiviranje .i prikaz kartografskih podataka. pr:stoje ,J,,:.

specijalizovan

osnovna razloga zbog kojihje pQlrebno uraditi digitalne proizvode, a ro su:

razvoy radunarske tehnike poslednjih dvadesetak godina, omoguiiti ,,:

---l-nagli

njeno ukljudivanje

210

proces izrade karata, pa

je

,urnr-rn rim proiurvodrLli

karata brZa ijefrinija, a narodito su veliki efekti pri njihovom azuriranju.

.:;ve brzi razvoj dinamidkih geoinformacionih sistema, koji snazno urir-:u .,,,
procese donoSenja odluka u vojnim operacijama, naudnirn istraZivaljini,,

eneretici i drugim oblastirna znadajnim zarazvoj clruSrva.

Izrada digitalnih (elektronskih) karata je savremeni oblik rada na karrarrr:, i
atlasima, koja ima za cilj da se pojednostavi stampanje karata, brzo aiuriranje i
produktivnost kartiranja i kartografske tehnologije. Posao na izradi digitalrrii,
karata sastoji se u pretvaranju analoskih karata u elektronski zapis, njiloi,.;
kombinovanje sa bazama podataka dime se postiZe aiuriranje karata.
Uvodenje vektorske grafike uslov je za nastanak digitalne karrogratije. pr v.i
prirnena odnosila se na resavanje problema komasacije. u ovaj period irlazi i

11