UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

BANJA LUKA

IZVORI KAPITALA U PREDUZEU

Seminarski rad
PREDMET: Finansijsko raunovodstvo

STUDENT: ugum Faris

MENTOR: Doc. Dr . Zoran Babi

Sarajevo, januar 2015.godine.

Faris ugum III-1725/13

SADRAJ:

SADRAJ:.................................................................................................................0
1.

UVOD..................................................................................................................1

2.

IZVORI KAPITALA U PREDUZEU......................................................3

2.1.

Sopstveni kapital preduzea...........................................................................5

2.2.

Pozjamljeni kapital.........................................................................................9

2.2.1.

Dugoroni krediti..................................................................................10

2.2.2.

Emitovanje obveznica...........................................................................11

2.2.3.

Kratkoroni krediti................................................................................12

2.3.
3.

Hibridni kapital............................................................................................13

ZAKLJUAK.................................................................................................15

LITERATURA:......................................................................................................16

1. UVOD
2

U svakodnevnom govoru esto koristimo rije kaital, i ona uglavnom oznaava neko
bogatstvo. Tako imamo kovanice poetni kapital, steeni kapital i tako dalje. Pod
kapitalom se podrazumijeva sve to pojedinac ili firma posjeduje.
Kapital se u poslovnoj ekonomiji koristi se za oznaavanje veliine vlasnike glavnice
(sopstvenog kapitala preduzea).
Prema meunarodnim raunovodstvenim standardima, vlasnika glavnica je kapital
preduzea koji bez obzira na tip vlasnitva obuhvata:

vrijednost uloga pojedinanih ulagaa,

vrijednost izdanih dionica i

ostalo neimenovano vlasnitvo imovine kao to je: raspoloivi dohodak iznad

dionikih premija, poveanje vrijednosti imovine zbog pozitivnih efekata
revalorizacije, rezerve i nerasporeeni dobitak.

Tri su vrste vlasnike glavnice, tj. sopstvenog kapitala:

inokosni kapital,
ortaki kapital i
dioniarski kapital.
Inokosni je kapital onaj iji je vlasnik jedna osoba. Vlasnik odgovara za dugove svojeg
preduzea neogranieno svojom cjelokupnom imovinom (poslovnom i linom).
Kapital koji posjeduju vlasnici ortakih preduzea je ortaki kapital. Iako je ova vrsta
kapitala po karakteristikama identina inokosnom, postoji mogunost da neki vlasnici imaju
limitiranu

odgovornost

visini

poslovne

imovine

(komanditna

drutva).

Trea vrsta kapitala je dioniarski (korporacijski) kapital. Ovaj kapital podeljen je na dionice i
ima visok stupanj mobilnosti na tritu kapitala. Odgovornost njegovih vlasnika limitirana je
na visinu poslovne imovine. Vlasnitvo korporacije (dionikog drutva) iskazuje se kroz dva
osnovna dijela: dionike glavnice (dionikog kapitala) i vlasnike glavnice (kapitala)
kumulirane poslovanjem.
Dionika glavnica je knjigovodstveno prikazana vrijednost ukupnog broja glavnih
dionica (jedinica dionikog kapitala je nominalna vrijednost jedne dionice). Dionika glavnica
je sopstveni (trajni) izvor ukupnih sredstava dionikog preduzea prema njegovim vlasnicima
(trajni kapital korporacije koji dioniari u normalnim uslovima poslovanja ne mogu povui).
Drugi je dio vlasnitva korporacije kapital kumuliran poslovanjem (ostatak
neraspodijeljene dobiti), a dobije se kao razlika izmeu svih kumuliranih dobiti preduzea i
svih poslovnih gubitaka i dividenda podijeljenih dioniarima.
Faris ugum III-1725/13

Kapital je i:

novac koji pojedinac ili preduzee ulae u zapoinjanje ili dalje odvijanje
poslovnog poduhvata. Kapital oznaava ukupnu vrijednost imovine preduzea

(financiranu iz vlastitih i/ili tuih izvora).

Kapital se dakle moe promatrati kao imovina (aktiva) ili vlasnitvo (pasiva),

tj. kao njihova meuzavisnost;

dugorona pasiva preduzea (vlasnika glavnica i dugoroni dugovi);
u makroekonomiji, imovina sposobna za stvaranje dodatne imovine.

Kapital je vrijednost (aktiva) koja se koristi radi stvaranja nove vrijednosti.

2. IZVORI KAPITALA U PREDUZEU

Unapreenje produktivnosti kapitala u preduzeu dovodi do pozitivnih efekata
sadranih

u poveanju

stepena

samofinansiranja

samofinansiranja (SSF) izraava se na slijedei nain:

SSF=AK/D+AK
Faris ugum III-1725/13

rastu

profitabilnosti.

Stepen

D ukupno dugovanje;
AK - akcionarski kapital.
Stepen samofinansiranja predstavlja pokazatelj uea sopstvenog u ukupnom
kapitalu. Nezadovoljavajui stepen samofinansiranja, veliko oslanjanje na dugovanje kao
izvor kapitala uslovljava veu zavisnost od dugova i samim tim veu povredivost, osjetljivost
preduzea naeksterne nepovoljne uticaje. Ovim se obeshrabruje preduzimanje bilo kakvog
rizika to se odraava i na cjelokupnu strategiju poslovanja. Preovlauje defanzivni marketing
koji neminovno vodi smanjenju prodaje, to je neposredni uzronik smanjivanja
profitabilnosti preduzea. Opadanje profitabilnosti dovodi preduzee u jo tei poloaj u
odnosu na izvore finansiranja, njegova zavisnost od eksternih izvora finansiranja raste a
stepen samofinansiranja i dalje opada. Ovim se zapoinje novi zaarani krug nepovoljnih
okolnosti u kojima preduzee posluje, njegova situacija se i dalje pogorava. Za izlazak iz
ovog zaaranog kruga potrebno je usmeriti napore ka poveanju produktivnosti kapitala kroz
njegovu racionalizaciju, kao znaajnom faktoru izlaska iz zaaranog kruga. Racionalnijim
korienjem kapitala angaovanog u preduzeu, poveanjem stope obrta kapitala, rastom
produktivnosti kapitala neposredno se utie na smanjivanje uea dugovanja u ukupnom
angaovanom kapitalu, to uslovljava rast stepena samofinansiranja. Na osnovu predhodnog
moe se zakljuiti da se SSF poboljava racionalizacijom kapitala u preduzeu.1
Privredni subjekt, tj. preduzea na razne naine pribavljaju sredstva koja su im
potrebna za obavljanje djelatnosti, kao i druge namjene. Izvori sredstava pokazuju porijeklo
sredstava kojima preduzee posluje. Izvore sredstava, sa stanovnitva vlasnitva, moemo
podjeliti na: a) vlastite (sopstvene) izvore sredstava i b) tue izvore sredstava.
Vlastiti izvori sredstava predstavljaju vlastiti - sopstveni kapital preduzea. Vlastiti
kapital moe biti u obliku i obuhvata: - dioniarski kapital - kapital linih drutava - inokosni
kapital - dravni kapital - drutveni kapital - nenominirani kapital - ostali kapital.
Dravni kapital kao izvor sredstava u preduzeu, pojavljuje se kao trajno ustupljeni
kapital preduzeu od strane drave. Primjer dravnog kapitala, kao izvora sredstava, nalazimo
kod javnih preduzea.
Pored toga, vlastiti kapital moe biti: nominirani i nenominirani. Nominirani kapital je
kapital koji ima svog poznatog vlasnika koji je uloio kapital u preduzee. To je dravni u
vidu uloga, dioniarski kapital, inokosni kapital i dr. Nominirani kapital je, uglavnom,
osnovni izvor za stalna sredstva. Nenominirani kapital je kapital u preduzeu koji nije
1 Ili, B., Milievi, V., Upravljanje trokovima, FON, Beograd, 2005., str. 34.
Faris ugum III-1725/13

rasporeen, on je zajedniki kapitala pojavljuje se u obliku statutarnih i zakonskih rezervi,

nerasporeenog dobitka, revalorizacionih rezervi.2
Vlastiti izvori su najvaniji, trajni izvori u preduzeu. Oni se poveavaju
uspjenim poslovanjem preduzea iz dobitka, kao i ulaganjima vlasnika kapitala.
Meutim, preduzea esto nemaju dovoljan obim sopstvenih izvora sredstava, pa se moraju
koristiti drugim izvorima.
Tui izvori sredstava u preduzeu obino su: krediti, sredstva od dobavljaa, zajmovikrediti i zajmovi od drugih preduzea, kredit od banaka i sl.
Ova sredstva preduzea koriste kao izvore za nabavku stalnih i obrtnih sredstava
u poslovanju uz obavezu da ih vrate u predvienom roku i uz odreenu kamatu kao cijenu
koritenja tih sredstava. Naravno, preduzee vraa tua sredstva iz ostvarenih rezultata rada i
poslovanja, iz dobiti.3
Krediti kao tui izvori sredstava, mogu biti za stalna i obrtna sredstva. Kredit se
obino, vraa u ratama. S obzirom na vrijeme obaveza vraanja, krediti mogu biti kratkoruni
(rok vraanja oko jedne godine) i dugoruni (vrijeme vraanja je due od godine dana).
Krediti mogu biti domai i inozemni.
Zajmovi su sredstva koja su pozamjena od drugih prduzea, a koji se moraju vratiti u
ugovorenom iznosu. Zajmovi i krediti mogu imati novani ili robni oblik. Dobavljai postaju
izvor sredstava kada isporue odreenu robu preduzeu, a to preduzee, praktino, nije jo
platilo isporuenu robu. Znai, u ovom sluaju, dobavlja kreditira preduzee - kupca.
Preduzee sve dok ne plati obavezu dobavljau, koristi tua sredstva.4
Krediti i zajmovi od drugih preduzea mogu biti izvori sredstava u obliku participacije
u cilju obavljanja zajednikog posla. Bankarski krediti, svih vrsta, najei su izvori za
nabavku stalnih i obrtnih sredstava u preduzeu. Oni se vraaju u odreenom roku uz kamatu.
Banka moe da odobri kredit za posebnu namjenu koritenja sredstava -namjenski krediti.
2.1. Sopstveni kapital preduzea
Sopstveni kapital preduzea ini kapital od emisije obinih akcija i akumulirani
dobitak. S tim u vezi, treba imati u vidu da je pojam sopstvenog kapitala ui pojam od
2 ivkovi, M., Ekonomika poslovanja, Univerzitet primjenjenih nauka, Beograd, 2006., str.
123.
3
4 Ibidem.
Faris ugum III-1725/13

sopstvenih izvora koji obuhvataju i izdvajanja na ime amortizacije. Meutim, periodine

naknade na ime amortizacije nisu interesantne sa stanovita izuavanja i komponovanja
strukture kapitala, jer ne figuriraju kao izvor finansiranja u bilansnom smislu, pogotovo u
velikim preduzeima koja imaju srazmerno visoka ulaganja u fiksnu imovinu. Naime,
naknade na ime amortizacije ne predstavljaju poveanje poslovnih sredstava koje nuno prati
poveanje neke od pozicija pasive bilansa stanja.5
Pravna forma preduzea u kojoj preduzea mogu biti osnovana i voena opredjeljena je
mnogim faktorima kao to su odgovornost za poslovanje, uee u dobitku, oporezivanje
rezultata, kontrola poslovanja, odluivanje i dr. Meu odluujue faktore pri izboru pravne
forme preduzea ubraja se nain pribavljanja sopstvenih sredstava. Polazei od ovog i drugih
navedenih kriterijuma razlikuju se slijedee pravne forme preduzea: a) inokosna preduzea,
b) drutva lica, odnosno preduzea sa ortacima, koja se javljaju kao ortakluk ili kao
komanditno drutvo bez akcija i c) drutva kapitala koja takoe imaju dva osnovna oblika drutva sa ogranienom odgovornou i akcionarska drutva. Inokosna preduzea i drutva lica
se, po pravilu, nalaze u privatnoj svojini, dok se drutva kapitala mogu nalaziti u privatnoj,
dravnoj, zadrunoj ili mjeovitoj svojini.6
Kod inokosnih preduzea sopstveni kapital je kapital vlasnika preduzea. Vlasnik
preduzea je i preduzetnik. On odgovara za poslovanje preduzea ne samo uloenim sredstvima
ve cjelokupnom svojom imovinom.
Drutva lica, koja kako je ve navedeno, ine pored ortakluka i komanditna drutva bez
akcija do potrebnih sredstava dolaze preko uloga lanova drutva odnosno ortaka. Za obaveze
koje iz poslovanja ovih drutava proisteknu odgovaraju lanovi drutva solidarno i
neogranieno.
U drutvima sa ogranienom odgovornou do sopstvenih sredstava se dolazi preko
udjela lanova drutva. Za razliku od inokosnih preduzea i drutava lica, u drutvima kapitala
kojima pripadaju drutva sa ogranienom odgovornou izvreno je podvajanje vlasnika i
drutva. Za obaveze proistekle iz poslovanja odgovara samo drutvo, koje ima svojstvo
pravnog lica, i to do visine sopstvenog kapitala.7
Dionika ili akcionarska drutva sopstvena sredstva stiu prodajom emitovanih dionica.
Dioniki kapital koji se formira prodajom dionica je osnovni dio sopstvenog kapitala ovih
5 Petrovi, M., et. al., Poslovne finansije, SRRS, Beograd, str. 139.
6 Rankovi, J., Ili, G., Knjigovotstvo kapitala, Proikom, Beograd, 1998, str. 11.
7 Petrovi, M., et al., opus citatum, str. 141.
Faris ugum III-1725/13

drutava. Osim dionikog kapitala u sopstveni kapital dionikih drutava ubrajaju se azio,
rezerve, prenijeta dobit i neraspodijeljena dobit.
Imajui u vidu okolnost da su izvori sopstvenih sredstava razlilti kod preduzea
razliitih pravnih formi, nuno je formiranje sopstvenog kapitala razmotriti za svaku pravnu
formu preduzea posebno.
Visina formiranog sopstvenog kapitala mijenja se pod uticajem ostvarenih poslovnih
rezultata (dobitaka i gubitaka), kao i dodatnim ulaganjima kapitala i povlaenjem uloenog
kapitala od strane vlasnika. Kako su promijene sopstvenog kapitala uslovljene ostvarenim
finansijskim rezultatom vrsto vezane za njegovo formiranje i raspodjelu.
Inokosna preduzea formiraju svoj osnivaki kapital ulaganjem vlasnika preduzea.
Svako ulaganje kapitala u preduzee, kako ono inicijalno kojim se formira sopstveni kapital
preduzea, tako i naknadno kojim se sopstveni kapital poveava, izaziva poveanje imovine
preduzea kojem nasuprot stoji poveanje sopstvenog kapitala. To znai da e u knjigovodstvu
inokosnog preduzea ulog vlasnika biti obuhvaen tako to e se zaduiti odgovarajui rauni
aktive (zemljite, graevinski objekti, oprema, ako se ulaganje vri u obliku stvari, odnosno
tekui raun za uloena novana sredstva), a odobriti raun inokosnog kapitala.8
Osnivaki kapital inokosnog preduzeca nije stalna, nepromijenljiva veliina. Naprotiv,
on se poveava dodatnim ulaganjima vlasnika i smanjuje zbog isplata koje su izazvane
pokriem linih rashoda vlasnika preduzea. Uobiajeno je da se ove isplate ne obuhvataju
neposredno na dugovnoj strani rauna kapitala ve se za njihovo knjienje otvara poseban raun
vlasnika. Na ovom raunu se u toku obraunskog perioda obuhvataju sve isplate koje nisu
vezane za poslovanje preduzea ve predstavliaju line rashode vlasnika, uz odobrenje rauna
Blagajna ili Tekui raun.9
Sopstveni kapital drutava sa neogranienom odgovornou i komanditnih drutava bez
akcija formira se na osnovu uloga ortaka. Otuda e kod ovih drutava, umjesto jedinstvenog
rauna kapitala kao to je sluaj kod inokosnog preduzea, biti onoliko rauna sopstvenog
kapitala koliko ortaka ima u preduzeu. Ulozi ortaka ne moraju biti jednaki, niti je njihov iznos
propisan. Ovo zbog toga to za obaveze drutva odgovaraju svi ortaci i to cjelokupnom svojom
imovinom. Budui da ulozi ortaka mogu biti ne samo novana sredstva ve i materijalna dobra,

8 Vasiljevi, M., Vii, S.: Privredno pravo sa osnovama prava, Altera, Beograd, 1992., str.
52.
9 Krasulja, D., Poslovne finansije, II dio, Ekonomski fakultet Beograd, 1998., str. 11-12.
Faris ugum III-1725/13

njihovo unoenje u drutvo se knjigovodstveno obuhvata tako to se zaduuje odgovarajui

raun aktive, a odobrava raun kapitala konkretnog ortaka.10
Kao ni visina inokosnog kapitala, tako ni visina ortakog kapitala nije stalna. Ulozi ortaka
se, kada je rije o promijenama izazvanim spoljnim finansiranjem, mogu poveati bilo
poveanjem uloga ve postojeih ortaka, bilo prijemom novih ortaka. Smanjenje ortakog
kapitala nastaje usljed istupanja nekog od ortaka ili zbog povlaenja dijela uloga od strane ortaka.
Knjigovodstveno-tehniki posmatrano poveanje sopstvenog kapitala drutva lica zbog
naknadnog prijema novih ortaka ili zbog poveanja uloga postojeih ortaka obuhvata se na isti
nain kao i formiranje poetnog sopstvenog kapitala.11
Drutva kapitala se javljaju, u dvije osnovne pravne forme: 1) kao drutva sa
ogranienom odgovornou i 2) kao akcionarska (dioniarska) drutva. Budui da izmeu
pomenutih pravnih formi postoje znaajne razlike u pogledu formiranja osnovnog kapitala i
njegovih promijena nuno je razmatrati ih odvojeno.
Sopstveni kapital drutva sa ogranienom odgovornou ine uplate lanova drutva.
Kako ovaj kapital predstavlja i osnovnu garanciju drutva za preuzete obaveze njegova
minimalna visina je po pravilu propisana zakonom. Svaki od ulagaa uestvuje svojim
udijelom u ukupnom kapitalu drutva. Pri tome zakonodavac propisuje pored minimalnog
iznosa ukupnog kapitala i minimalnu visinu pojedinanih udijela lanova. Otkup udijela se
evidentira zadunjem rauna - Otkupljeni sopstveni udijeli i odobrenjem tekueg rauna.12
Akcionarska ili dioniarska drutva sopstveni kapital stiu emisijom i prodajom akcija 13
(dionica). Da bi se omoguio klirinski promet, kao i da bi se smanjili trokovi emitovanja
akcija, danas se sve ee akcije izdaju u tzv. dematerijalizovanom obliku, to znai da akcionar
dobija potvrdu da je vlasnik odreenog broja akcija, odreene serije i odreene nominalne
vrijednosti. Prema obimu prava koje sadre akcije se dijele na redovne ili obine i prioritetne ili
povlaene. Redovne akcije vlasniku daju pravo na kapital, dividendu i pravo glasa. Prioritetne
akcije obezbijeuju vlasniku pored prava na kapital i dividendu i odreene povlastice, kao to je
pravo prioriteta pri isplati dividendi ili pri isplati imovine u sluaju likvidacije drutva, ali mu
ne daju pravo glasa. Ako se akcije prodaju po kursu koji je jednak njihovoj nominalnoj
10 Ibidem.
11 Ibidem.
12 Bogojevi-Arsi, V., Korporativne finasije, FON, Beograd, 2005., str. 293.
13 Akcija je, hartija od vrijednosti koja vlasniku daje pravo na kapital drutva u trenutku
njegove likvidacije ili steaja, dividendu i upravljanje drutvom.
Faris ugum III-1725/13

vrijednosti tada ta prodaja izaziva poveanje gotovine i formiranje akcijskog kapitala. Kapital
pribavljen prodajom akcija iz prve emisije ini tzv. osnovni kapital drutva. Ovaj kapital se
smatra osnovom iste imovine akcionarskog drutva i predstavlja garantnu supstancu.14
Akcije se mogu prodavati, to se esto ini, i po kursu viem od njihove nominalne
vrijednosti. Takva prodaja se oznaava kao prodaja sa aziom, a razlika izmeu vieg emisionog
kursa i nieg nominalnog kursa predstavlja sam azio ili emisionu premiju. Ovaj iznos koji se
ostvari prodajom iznad nominalne vrijednosti - azio ne ulazi u sastav osnovnog kapitala ve se
iskazuje kao posebna pozicija u okviru sopstvenog kapitala drutva. Osnovni kapital drutva se
naime, iskazuje u visini nominalne vrijednosti.15
Sopstveni kapital akcionarskih drutava je sloena kategorija. Sastoji se iz osnovnog
(akcijskog) kapitala, azija, rezervi, koje mogu biti zakonske, slobodne i statutarne i bilansne
dobiti. Otuda poveanje ili smanjenje sopstvenog kapitala tangira uvijek jednu od njegovih
komponenti.
Osnovni kapital drutva je, kako je ve poznato, stalan. Njegove promijene mogu se
vriti samo na osnovu odluke glavne skuptine akcionara donijete 3/4 veinom. Poveanje
osnovnog kapitala vri se samo izdavanjem novog kola akcija. Odluka o emitovanju novih
akcija donosi se kada je drutvu potreban dodatni kapital za proirenje kapaciteta, za
finansiranje obrtnih sredstava ili za vraanje dospjelih dugova.
Smanjenje osnovnog kapitala akcionarskih drutava preduzima se sa ciljem da se izvri
sanacija, popravi rentabilitet ili izvri djelimino vraanje osnovnog kapitala. Bez obzira na to
koji je cilj smanjenja osnovnog kapitala ono, kao ni poveanje, ne moe biti izvreno bez 3/4
saglasnosti glavne skuptine akcionara Smanjenje kapitala se moe izvriti na nekoliko naina,
a izbor naina smanjenja u velikoj mjeri zavisi od cilja koji smanjenjem kapitala treba da bude
postignut.16
2.2. Pozjamljeni kapital
Potrebe preduzea za sredstvima su stalne, a visina potrebnih sredstava je uslovljena
kako obimom poslovne aktivnosti, tako i brzinom cirkulacije sredstava. Sopstveni izvori esto
nisu dovoljni da pokriju potrebe preduzea pa ono mora koristiti i dodatne, pozajmljene izvore.
14 Buklja, I., Privredno pravo s osnovama prava, Zagreb, 1968., str. 54.
15 Bejatovi, M., Pravni poloaj privrednih organizacija, Novi Sad, 2009., str. 121.

16 Ibidem.
Faris ugum III-1725/13

10

Sredstva koja potiu iz pozajmljenih izvora stoje na raspolaganju preduzeu, u okviru

ugovorom predvienog roka, a za njihovo korienje se plaa naknada u vidu kamate. Osnovni
pozajmljeni izvori su krediti od banaka i drugih finansijskih institucija, kao i emitovanje
kreditnih hartija od vrijednosti - obveznica.
Zna se da je ekonomski neracionalno oekivati da preduzee svoj rast i razvoj moe
finansirati iskljuivo angaovanjem sopstvenih izvora. Stoga, kada se radi o finansiranju
kapitalnih ulaganja preduzee se oslanja i na pozajmljene izvore finansiranja koji zajedno sa
sopstvenmim izvorima ine strukturu njegovog kapitala. Pri tome, treba naglasiti da je struktura
kapitala ui pojam od finansijske strukture jer kratkoroni dugovi zbog svoje bliske ronosti,
odnosno dospijea u kratkom roku, ne mogu da budu korieni za finansiranje kapitalnih
ulaganja koja imaju dugoroni karakter. Dugoroni pozajmljeni kapital (dugoroni dug) ine
sve vrste dugova preduzea koji imaju rok dospijea dui od jedne godine. Respektujui
izvrenu klasifikaciju strukture kapitala kada smo govorili o njegovim elementima, proizlazi da
pod dugoronim dugom treba podrazumijevati razliite vrste dugoronih kredita i kapital
pribavljen emisijom dugoronih obveznica.17
U zavisnosti od toga na koji rok se angauju pozajmljena sredstva sve pozajmljene
izvore moemo po ronosti podijeliti na dugorone kredite, kratkorone kredite i tekue
obaveze.
2.2.1. Dugoroni krediti
Dugorone kredite preduzee uzima od komercijalnih banaka i drugih finansijskih
institucija (osiguravajuih kompanija i penzionih fondova). Dugoroni krediti su nastali kao
rezultat potrebe preduzea da se finansira fiksna imovina, preteno maine i oprema, kao i
stalno potrebnih obrtnih sredstava koja ne mogu da budu finansirana iz akumuliranog dobitka.
Ovo je posebno znaajno za mala i srednja preduzea kojima je akumulirani dobitak pretean
izvor sopstvenog kapitala. Preuzimanje dugoronih kredita omoguava ovim preduzeima da
pribave potrebne maine i opremu, kao i da poveaju potrebna obrtna sredstva u cilju poveanja
obima aktivnosti, a time i poveanja obima prodaje i neto dobitka. Postepenim otplaivanjem
kredita iz poveanog dobitka vri se praktino supstitucija duga sopstvenim kapitalom. Osim
toga, kada su u pitanju velika preduzea dugoroni krediti mogu da budu korieni kao prelazna
forma finansiranja dok se preduzeu ne ukae povoljna prilika za emitovanje obveznica ili
17 Ivani, M., Elementi structure kapitala korporativnog preduzea, Pravno-ekonomski
pogledi, br. 2/2012., str. 9.
Faris ugum III-1725/13

11

akcija. U tom sluaju, dugoroni kredit bi mogao da bude otplaen iz primanja od emisije
pomenutih hartija od vrijednosti.
Ugovori o dugoronim kreditima koji se zakljuuju izmeu preduzea kao
zajmotraioca i zajmodavca, obino sadre veliki broj restriktivnih klauzula, ime zajmodavci
nastoje da zatite sopstvene interese. Restrikcije se odnose na donoenje odreenih odluka od
strane menadmenta preduzea kojima bi se mogao pogorati finansijski poloaj preduzea, a
time dovelo u pitanje i izmirenje obaveza prema povjeriocima. Restriktivne klauzule obino
predviaju slijedee: (1) da preduzee mora da odrava opti i rigorozni racio likvidnosti na
odreenom nivou, (2) da saldo neto obrtnih sredstava ne smije da padne ispod utvrenog
minimalnog iznosa, (3) da se zabranjuje isplata dividendi ukoliko se ne odri likvidnost
preduzea, (4) da preduzee ne moe da proda niti na drugi nain otui odreene dijelove
poslovne imovine, (5) da ne smije da ulazi u dodatne dugove bez prethodne saglasnosti
kreditora, (6) da preduzee uredno podnosi kreditoru periodine finansijske izvjetaje (bilans
stanja i bilans uspjeha).18
Osnovni smisao unoenja restriktivnih klauzula u ugovore o dugoronim kreditima jeste
obezbijeenje otplate kredita novanim primanjima iz redovnog poslovanja preduzea, ime se
smanjuje znaaj kolateralnog obezbijeenja kredita. S tim u vezi, treba rei da se najvei broj
dugoronih kredita javlja u formi obezbijeenog duga. Pri tome, oblik kolateralnog
obezbijeenja moe da bude veoma razliit, mada je najei sluaj da se obezbijeenje vri
putem zalaganja maina i opreme, graevinskih objekata ili hartija od vrijednosti (obveznica i
akcija).
2.2.2.

Emitovanje obveznica

Do potrebnog dodatnog kapitala preduzea moe se doi i emisijom i prodajom

obveznica. Obveznica je hartija od vrijednosti koja vlasniku daje pravo da po dospijeu od
izdavaoca naplati iznos naznaen na obveznici, kao i pravo na naplatu pripadajue kamate.
Obveznica kao izvor finansiranja proistekla je iz nedovoljnosti trajnih izvora sredstava i
nemogunosti da se veliki iznosi potrebnog kapitala pozajme iz jednog izvora. Naime,
obveznice se koriste kao veoma pogodna forma da se dugorone potrebe za kapitalom razbiju u
manje dijelove to omoguava preduzeu da prodajom obveznica prikupi znatno vee sume
novca u odnosu na sluaj kada se njegovo pribavljanje vri samo iz jednog kreditnog izvora.
Uslovi zaduivanja predviaju se ugovorom o emisiji obveznica ili ugovorom o zaduivanju,
18 Ibidem.
Faris ugum III-1725/13

12

kojim se preciziraju obaveze i prava emitenta (preduzea) i investitora u obveznice. Taj ugovor
se sastavlja u pismenoj formi i detaljno regulie prava povjerilaca i obaveze dunika u pogledu
dospjelosti glavnice duga, plaanja kamate i zalaganja imovine u cilju obezbijeenja duga, kao i
eventualnih ogranienja na mogue akcije dunika za vreme trajanja duga (tzv. zatitne
klauzule).19
Obveznica se sastoji iz plasta obveznice i talona. Plast obveznice sadri slijedee
podatke:20

oznaku da je rije o obveznici,

naziv i sjedite izdavaoca (emitenta),

naziv i sjedite kupca ili oznaku da obveznica glasi na donosioca,

naziv i sjedite garanta, ako je obveznica garantovana,

nominalnu vrijednost obveznice,

visinu kamatne stope ili nain obraunavanja kamate,

rokove otplate glavnice,

serijski i kontrolni broj obveznice i

faksimil potpisa ovlaenih lica.

Talon obveznice moe biti kamatni ili anuitetni. Ako se glavnica duga (nominalna
vrijednost obveznice) isplauje odjednom na kraju amortizacionog perioda, a kamate se
isplauju godinje, tada obveznica ima kamatni talon. Anuitetni talon imaju one obveznice kod
kojih se glavnica duga zajedno sa kamatom isplauje godinje. Svaki talon nezavisno od toga da
li je kamatni ili anuitetni mora sadrati serijske i kontrolne brojeve obveznice, kao i svoj broj
koji poinje rednim brojem jedan pa do n- u zavisnosti od roka vraanja duga.
Kapital pribavljen emisijom i prodajom obveznica je pozajmljeni kapital. On se po
proteku odreenog roka mora vratiti i za njegovo korienje se plaa naknada u vidu kamate.
2.2.3.

Kratkoroni krediti

Ovaj oblik bankarskih zajmova odobrava se u principu za povremene zalihe ili za

pokrie potraivanja od kupaca. U principu bi trebalo da se radi o povremenim obrtnim
sredstvima preduzea, polazei od toga da se trajni obrtni kapital kompanija pokriva iz
19 Bogojevi, Arsi, V., opus citatum, str. 299-300.
20 Petrovi, M., et al., opus citatum, str. 155.

Faris ugum III-1725/13

13

sopstvenog obrtnog kapitala ili iz dugoronih/srednjoronih kredita koji se otplauju na bazi

anuitetnih programa. Na toj osnovi bi kratkoroni krediti dati za povremena obrtna sredstva bili
samolikvidirajui, jer bi mogli da budu otplaeni u momentu kada prestanu da postoje
povremene zalihe ili vikovi potraivanja od kupaca.21
Polazei od gornjeg koncepta, banka kod kratkoronog kreditiranja obrtnih potreba
preduzea nastoji da ima to precizniju sliku bilansne strukture preduzea. U tom smislu banke,
naroito kod kreditiranja manjih preduzea, nastoje da izvre pregled zaliha na licu mjesta kao i
da provjere da li su podaci koji se odnose na potraivanja od kupaca oieni od nenaplativih
potraivanja. Na toj osnovi banka ima jasnu situaciju u pogledu bilansne strukture preduzea.
Kombinacija ovih elemenata sa generalnim kriterijima u pogledu kreditnih sposobnosti
predstavlja dovoljnu analitiku osnovu za odobravanje kratkoronih kredita za povremene
zalihe i obrtna sredstva u cjelini.22
Meutim, u uslovima savremenih trinih struktura, kratkoroni krediti se ne koriste
samo za finansiranje povremenih obrtnih sredstava. Prije svega finansijska politika preduzea
raspolae raznim opcijama u pogledu oblika finansiranja svojih potreba u obrtnoj aktivi. Ako
preduzee koristi defanzivnu strategiju finansiranja, ono ak i povremene tekue aktive
djelimino finansira iz sopstvenog kapitala ili eventualno iz dugoronih zajmova. U tom
sluaju, ako doe do smanjenja povremenih obrtnih aktiva, preduzee moe da privremeni viak
sredstva pretvori u kratkorone vrijednosne papire. Ali, u praksi se esto primjenjuje ofanzivna
(agresivna) strategija finansiranja koja se sastoji u tome da se dio trajnih obrtnih sredstava
finansira iz kratkoronih bankarskih kredita. U tom sluaju preduzea trae nove kratkorone
kredite u momentu kada je istekao rok dotadanjih kredita. U uslovima poveane konkurencije
za plasman bankarskih resursa, banke mogu da prihvate finansiranje i dijela trajnih obrtnih
sredstava putem kratkoronih kredita, ukoliko procijene da preduzee ima odgovarajuu
kreditnu sposobnost.23
U praksi se esto koriste kreditne linije (credit lines), to znai da preduzea mogu da
koriste onaj iznos kredita kod banke koji im je u tom momentu potreban, ali do odreenog
limita koji je unaprijed dogovoren i u odreenom roku trajanja kreditne linije.
21 http://www.maturski.com/citaonica/57-ekonomija/452-procedura-odobravanjakredita.html.
22 Markovi, I.: Financiranje Teorija i praksa financiranja trgovakih drutava, RRiF, Zagreb,
2000., str. 123.
23 Rao, Ramesh K.S.: Financial Management, third edition, South-Western College
Publishing, Cincinnati, 1995.
Faris ugum III-1725/13

14

2.3. Hibridni kapital

Hibridni kapital predstavlja kapital koji se pribavlja emisijom hibridnih hartija od
vrijednosti, odnosno hartija koje imaju karakteristike i dunikih i vlasnikih hartija od
vrijednosti. Ovdje se radi o relativno novim oblicima hartija od vrijednosti koji su se javili u
zemljama sa razvijenim tritem kapitala usljed nemogunosti apsorbovanja, odnosno
finansiranja klasinim dunikim i vlasnikim hartijama od vrijednosti. Hibridni kapital,
odnosno hibridne izvore finansiranja najee ine: (a) kapital od emisije preferencijalnih
akcija24, i (b) kapital od emisije hibridnih obveznica.25
Kapital od emisije preferencijalnih akcija (preferencijalni akcijski kapital) ponekad ima
tretman duga, a ponekad tretman akcijskog kapitala, u zavisnosti od vrste finansijske analize. S
tim u vezi, kapital od emisije preferencijalnih akcija moemo posmatrati sa razliitih aspekata.
Sa aspekta obinih akcionara, ovaj kapital je slian dugu jer preferencijalne dividende
predstavljaju fiksni rashod koji umanjuje zarade obinih akcionara. Sa aspekta imalaca
obveznica, ovaj kapital je slian kapitalu od emisije obinih akcija jer potraivanja na ime
kamate imaju prioritet u odnosu na potraivanja u obliku dividende. Sa aspekta menadmenta,
kapital od emisije preferencijalnih akcija nalazi se izmeu duga i kapitala od emisije obinih
akcija. Budui da nemogunost isplate preferencijalnih dividendi ne moe dovesti do
bankrotstva preduzea, odnosno steaja emitenta, proizlazi zakljuak da je sigurnije koristiti
kapital od emisije preferencijalnih akcija nego finansiranje iz dugova.26

24 Preferencijalne akcije su hibridne hartije od vrijednosti koje objedinjavaju karakteristike

obinih akcija i obveznica.
25 Ivani, M., opus citatum, str.
26 Bogojevi, Arsi, opus citatum, str. 304-305.
Faris ugum III-1725/13

15

3. ZAKLJUAK
Mada su potrebe preduzea za kapitalom prevashodno determinisane njegovom
veliinom i vrstom poslovanja, ipak je injenica da nain pokria tih potreba predstavlja
autohtonu odluku menadmenta preduzea. Generalno gledano, preduzeu na raspolaganju
stoje dve kategorije izvora sredstava: prvo, sopstveni kapital, dakle kapital koji pripada
samom preduzeu, odnosno njegovim vlasnicima, i drugo, tui kapital, koji preduzee
angauje od povjerilaca na bazi ugovora uz priznavanje razliito formulisanih prava. Za
razliku od sopstvenog kapitala, koji je trajno vezan za preduzee i ne dospjeva za plaanje,
tui kapital karakterie obaveza vraanja u utvrenim rokovima uz obavezu plaanja i
ugovorene kamate. Duina tih rokova predstavlja ujedno i kriterijum za diferenciranje
kapitala na kratkoroni, srednjoroni i dugoroni.
Izborom izmeu pojedinih navedenih kategorija izvora sredstava, finansijski
menadment preduzea definie i strukturu finansiranja preduzea. Pri tome, kompozicija
izvora finansiranja shvaena kao odnos sopstvenog i tueg kapitala, izraena u pasivi bilansa
stanja, oznaava se kao finansijska struktura preduzea. Pri tome, dugoroni aspekt te
strukture kao odnos sopstvenih i tuih (dugoronih i srednjoronih) izvora sredstava poznat je
kao struktura kapitala preduzea. Kriterijumi koji diktiraju izbor izmeu raspoloivih izvora
su brojni i veoma esto se nalaze u meusobnom konfliktu, to koncipiranje eljene
finansijske strukture preduzea ini izuzetno kompleksnim problemom. Naime, osim eljenog
nivoa poslovne aktivnosti preduzea, odluke o strukturi finansiranja, odnosno strukturi
kapitala, moraju da obezbijede i postizanje ciljne rentabilnosti, prihvatljivog stepena
likvidnosti i rizika poslovanja, kao i realizaciju dugoronih ciljeva preduzea. Izuzetan znaaj
odluka iz ovog domena, nalae potrebu da se svaka raspoloiva alternativa vezana za
finansiranje preduzea detaljno analizira sa aspekta trokova finansiranja i dugoronih
implikacija na finansijski status i rast preduzea.

Faris ugum III-1725/13

16

LITERATURA:
1. Bogojevi-Arsi, V., Korporativne finasije, FON, Beograd, 2005.
2. Buklja, I., Privredno pravo s osnovama prava, Zagreb, 1968.
3. Bejatovi, M., Pravni poloaj privrednih organizacija, Novi Sad, 2009.
4. Ivani, M., Elementi structure kapitala korporativnog preduzea, Pravno-ekonomski
pogledi, br. 2/2012.
5. Ili, B., Milievi, V., Upravljanje trokovima, FON, Beograd, 2005.
6. Krasulja, D., Poslovne finansije, II dio, Ekonomski fakultet Beograd, 1998.
7. Markovi, I.: Financiranje Teorija i praksa financiranja trgovakih drutava, RRiF,
Zagreb, 2000.
8. Petrovi, M., et. al., Poslovne finansije, SRRS, Beograd
9. Rankovi, J., Ili, G., Knjigovotstvo kapitala, Proikom, Beograd, 1998.
10. Rao, Ramesh K.S.: Financial Management, third edition, South-Western College
Publishing, Cincinnati, 1995.
11. Vasiljevi, M., Vii, S.: Privredno pravo sa osnovama prava, Altera, Beograd, 1992.
12. ivkovi, M., Ekonomika poslovanja, Univerzitet primjenjenih nauka, Beograd, 2006.

Faris ugum III-1725/13

17