1

MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO

PREDMET, METOD I POJAM
1)
2)
-

3)
-

a)
b)
c)
-

Savremena pravna teorija prihvata stav o prostornom vaenju prava i svaka drava donosi i
koristi zakone koji vae na njenoj teritoriji i primenuju se na lica i stvari koja se nalaze na teritorij
Stav o teritorijalno vaenj prava nije mogue dosledno primeniti i razlikuju se sledei metodi:
Metod unifikacije drave lanice zakljuuju meunarodne ugovore, kojima se odreena
pravna pitanja ureuju na jedinstven nain na nadnacionalnom, meunarodnom nivou
Metod harmonizacije organi EU donose specifine pravne akte direktive, kojima dravama
lanicama nalau da svoje pravo u odreenoj oblasti usklade sa obavezama propisanim
direktivom, pri emu im se ostavlja sloboda izbora naina i sredstava regulisanja
Oba metoda nisu dovoljno uspena u reavanju problema sukoba zakona, metod unifikacije
stvara problem zbog velikih razlika izmeu velikih pravnih sistema, a metod harmonizacije trpi
ogranienja u tome da rezultat harmonizacije koju usvaja drava moe u veoj ili manjoj meri da
odstupa od pravnog akta koji mu je posluio kao obrazac
Kolizioni metod karakteristian je za privatnopravne odnose
Meunarodno privatno pravo-grana prava koja ureuje privatnopravne odnose sa el inostranosti
Ono predstavlja granu prava jednog nacionalnog pravnog sistema i svaka drava ima svoje
norme meunarodnog privatnog prava kojima ureuje situacije kada jedan privatnopravni odnos
ima dodira sa 2 ili vie suvereniteta i primenom tih normi omoguuje se da neki privatnopravni
odnos proizvodi pravno dejstvo u svim dravama sa kojima je na odreeni nain povezan
Strani element u privatnopravnim odnosima moe biti izraen u subjektu, objektu, pravima i
obavezama, strani element u subjektu kad je uesnik graanskopravnog odnosa lice stranog
dravljanstva ili sa prebivalitem, boravitem ili seditem u stranoj dravi, u objektu kad je
predmet vezan za strani suverenitet i u pravima i obavezama kada nastaju ili se izvravaju na
teritoriji strane drave
Obuhvata 3 osnovne grupe pravnih normi :
Norme o sukobu zakona pravna pravila pomou kojih se odreuje merodavno pravo pravo
odreene drave koja treba da uredi konkretan privatnopravni odnos
Norme o sukobu jurisdikcija pravna pravila kojima se odreuje meunarodna sudska
nadlenost, ureuju specifinosti postupka sa stranim elementom i utvruju uslovi i postupak
priznanja i izvrenja stranih sudskih i arbitranih odluka
Norme o graanskim pravima stranaca pravna pravila koja ureuju da li i pod kojim uslovima
lica strane nacionalnosti mogu stupiti u privatnopravne odnose sa domaim licima na domaoj t
Osim navedenih celina, u njega se esto svrstavaju i pravila kojima se ureuje poloaj
soiljkotrgovinskih arbitraa, takoe, neki autori smatraju da obuhvata norme koje ureuju prava
naih dravljana da stupe u privatnopravne odnose sa elementom inostranosti
IZVORI I HIJERARHIJA IZVORA

ine unutranji propisi i meunarodni ugovori, moe se dodati i sudska praksa

U veini drava ova materia ureena je posebnim zakonom o mpp, to je sluaj i sa Srbijom
Meunarodne izvore ine ratifikovani multilateralni i bilateralni ugovori
Za odreivanje hijerarhije relevantan je odnos meunarodnih i unutranjih izvora prava, kao i
odnos pojedinih vrsta meunarodnih izvora odn unutranjih izvora prava meu sobom
Ratifikovani imaju primat nad unutranjim izvorima, opteprihvaena pravila i potvreni
meunarodni ugovori su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju, a kad je ista
oblast ureena dvostranim i viestranim, dvostrani imaju primat, kad su meunarodni ugovori
istog ranga lex posterior derogat legi priori

KOLIZIONE NORME
-

Kriterijumi za donoenje odluke o izboru merodavnog prava sadrane su u koliziponim

normama normama o sukobu zakonu, sud ili dr organ primenjuje uvek kolizione norme svog
nacionalnog prava odn primenjuje kriterijume za izbor merodavnog prava koje je propisao
domai zakonodavac, a mogu biti propisane i meunarodnim ugovorima i ako je meunarodni
ugovor ratifikovan, dravni organ primenjuje norme sadrane u njemu kao svoje
Koliziona je pravna norma koja upuuje da se na jedan odnos sa stranim elementom primeni
domae ili strano pravo i sadre pravila na osnovu kojih sudija moe odrediti koje je materijalno
pravo merodavno za reenje nekog pravnog odnosa da bi potom primnom tog prava reio taj
pravni odnos, a pojavljuju se i u materiji sukoba jurisdikcija, jer sudija prvpo treba da ustanovi
meunarodno nadlenost suda odn da li je domai sud nadlean da reava spor sa stranim
elementom pre nego to krene na utvrivanje stvarne i mesne nadlenosti suda

1. Struktura kolizione norme

- Sastoji se iz 2 elementa :
a) Pravna kategorija elemenat pomou koga sud ili dr nadleni organ opredeljuje koju kolizionu
normu e primeniti na konkretan drutveni odnos odn skup injenica, vrsta pravnog odnosa ue
ili ire odreena, za koju zakonodavac smatra da je dovoljno specifina da za nju budu
propisani posebni kriterijumi za odreivanje merodavnog prava npr zakljuenje braka
b) Odluujua injenica osnovno merilo pri izboru zakona u konkretnom sluaju, elemenat koji u
pogledu odreene pravne kategorije zakonodavac smatra relevantnim da uputi na merodavno
pravo ije materijalne norme e se primeniti na odnos u pitanju, veina ih je objektivnog
karatktera, to su pravne injenice mesto gde se stvar nalazi ili pravni pojomovi-dravljanstvo,
a odluujua injenica subjektivnog karaktera je autonomija volje naime u ugovornim odnosima
sa elementom inostranosti stranke su naelno slobodne da izaberu koje e se pravo primeniti
- U pojedinim sluajevima zakonodavac ne odreuje odluujuu injenicu, ve preputa njen
izbor nadlenom organu i to su situacije kada koliziona norma upuuje na primenu kriterijuma
najblie ili tesne veze odnosa u pitanju sa odreenim pravnim poretkom
- Pojedine odluujue injenice su stralne, nepromenljive npr mesto nalaenja pokretne stvari,
dok su druge promenljive dravljanstvo, prebivalite i sl
2. Vrste kolizionih normi
- 3 podele :
a) Jednostrane unapred i na konkretan nain propisuju primenu odreenog prava na odreeni
odnos, upuujui na primenu samo domaeg prava na odreenu vrstu odnosa sa stranim elem
- Viestrane na bezlian apstraktan nain upuuju kako na domae tako i na strano pravo i tek
kad se norma primeni na konkretan odnos, merodavno pravo se odreuje zavisno od konk okol
b) Samostalne za njihovu primenu nije potrebno konsultovati druge norme
- Nesamostalne norma koja je tako formulisana da njena primena nije mogua ukoliko se
prethoddno ne konsultuju druge norme
c) Alternativne doputaju da se na odnos u pitanju primeni alternativno neko od prava na koje
upuuju odluujue injenice navedene u normi
- Kumulativne propisuju kumulativnu primenu 2 ili vie merodavnih prava
3. Pravna priroda kolizionih normi
- Imperativne prirode, sud ili dr organ duan je da primeni norme sadrane u ZMPP ili nekom dr
zakonu, bez obzira da li one upuuju na primenu domaeg ili stranog prava i odstupanja su
mogua samo u sluaju primene optih instituta MPP, kao to su ustanove javnog poretka,
izigravanja zakona i uzvraanja i upuivanja

4. Karakteristine odluujue injenice za pojedine pravne odnose

- Za statusne i porodine-drvljanstvo, prebivalite, za stvarnopravne-mesto nalaenja stvari, za
ugovorne-mesto zakljuenja, izvrenja, prodavca, princip najblie veze, za graanskopravne
delikte-zakon mesta izvrenja delikta, za formu pravnih poslova- mesto gde je pravni posao
preduzet i za procesnopravne i kada primena dr odluujuih nije mogua-zakon suda
NORME NEPOSREDNE PRIMENE
-

One norme domaeg prava koje nadlean organ mora da primeni, bez obzira to je u pitanju
privatnopravni odnos sa elementom inostranosti, mogu biti javnog ili privatnog karaktera
UTVRIVANJE SADRINE I PRIMENA STRANOG PRAVA

Pojavljuje se ka posledica primene kolizionih normi, i ako ona uputi na pravo dr drave, a ne na
pravo foruma pred nad organom e se postaviti 2 pitanja: da li je obavezan da primeni strano
pravo i ako jeste na koji nain da sazna sadrinu prava

1. Obaveza primene stranog prava

- Strano pravo nema zakonsku snagu u nekom pravnom odnosu sa elementom inostranosti, ve
je samo injenica u pravnom odnosu i stoga ukoliko se neko poziva na svoja steena prava,
treba i da dokae ko je ta prava stekao
- Suprotno shvatanje je da nadleni organ ima obavezu da primeni strano pravo i obrazlae se
ppotrebama meunarodne saradnje, meusobnog uvaavanja i koegzistencije pravnih poredak
i organ koji primeni strano pravo obezbeuje da se odluka koju donese primenjuje u dr dravi
- U naem zakonodavstvu prihvaen je stav da se strano pravo tretira kao pravo odn da je
nadleni organ duan da primeni strano pravo
2. Nain saznanja stranog prava
- Organ koji treba da primeni strano pravo moe traiti obavetenje o njegovoj sadrini od organa
uprave nadlenog za poslove pravde, a dr mogunost je da stranke u postupku podnesu javnu
ispravu o sadrini stranog prava, koja stvara oborivu pretpostavku da je obavetenje o stranom
pravu sadrano u toj ispravi tano, ali dr strana moe dokazivati suprotno
3. Pravne posledice neprimene stranog prava

Protiv odluka donetih nepotovanjem obaveze primene stranog prava mogu se ulagati svi
pravni lekovi predvieni za sluaj pogrene primene materijalnog prava odn alba, revizija i
zahtev za zatitu zakonitosti

4. Nemogunost saznanja stranog prava

- ZMP ne sadri reenje, ali se u teoriji iznosi vie gledita, po prvom treba primeniti pravo koje
je najblie pravu na koje upuuje koliziona norma, po drugom treba primeniti domae pravo,
po treem odustajanje od primene prava na koje upuuje koliziona norma nema opravdanja u
savremenim uslovima razvijenih sredstava komunikacija i uspostavljene saradnje i razmene
informacija a brojnim dravama sveta
5. Izdavanje uverenja o sadrini domaeg prava
- Minisarstvo pravde RS nadleno je za poslove meunarodne pravne pomoi, to podrazumeva
i davanje obavetenja o sadrini domaeg prava i izdae uverenje o sadrini

KVALIFIKACIJA
-

Logika radnja, podvoenje injenice ili grupe injenica pod odreeni pojam odreivanje
njihovog mesta u nekom pojmovnom sistemu, u pravu znai podvoenje, sumiranje jedne
injenice ili skupa injenica pod jednu ili vie pravnih normi odreenog pravnog sistema
Problem kvalifikacije javlja se iz 2 razloga : prvi je to se pravni pojmovi u razliitim pravima
razliito definiu i kategorizuju ili se uopte ne definiu, a drugi je to organ koji odluuje treba
da se opredeli u okviru kog pravnog sistema e izvriti definisanje
Ovih problema nema kada sud ili dr organ odluuje o odnosu koji je svim svojim elementima
vezan iskljuivo za domai suverenitet

1. Vrste kvalifikacije
- Prema strukturi kolizione norme dele se na:
a) Kvalifikacije pravne kategorije odreivanje pravne prirode odreene injenice ili skupa
injenica i traenje odgovarajue kolizione norme na osnovu toga
b) Kvalifikacija odluujue injenice vri se kada je ve odreena koliziona norma koja se
primenjuje na odnos u pitanju i znai odreivanje sadrine pojma odluujue injenice
2. Naini reavanja problema kvalifikacije
- 3 metoda :
a) Kvalifikacija lege fori nadleni organ kvalifikaciju vri kreui se okvirima pojmovnih kategorija
svoga prava, uvek primenjuje kolizione norme svoga prava, pa je opravdano da sadrinu
pojmova u tim normama odreuje u skladu sa njim odn da injenicu ili sup injenica kvalifikuje
pojmom svoga prava, nedostatak-kvalifikacija pojma koga domai organ ne poznaje
b) Kvalifikacija lex causae odreivane sadrine vri se primenom pravila merodavnog prava,
prava ije materijalne norme ureuju konkretan odnos, sudija treba da kvalifikuje tako kako bi
se to inilo po tom stranom merodavnom pravu i njen nedostatak je to je njena primena
mogua tek kad je merodavno pravo ve odreeno, ali ne u trenutku kad se koliziona norma
primenjuje odn kad se merodavno pravo jo uvek trai
c) Kvalifikacija pomou autonomnih pojmova ili uporednopravna kvalifikacija treba je vriti tako
to e se oformiti autonomni pravni pojmovi pod koji e se podvoditi konretan odnos i pojave
- ZMPP ne sadri potpuno reenje problema kvalifikacije, propisuje da se strano pravo primenjuje
prema slismu i pojmovima koje sadri, kada je koliziona norma ve uputila na odreeno pravo,
njegovi pojmovi se tumae u skladu sa sadrinom i smislom koje imaju u tom pravu, a to se
tie prvostepene kvalifikacije, domaa praksa je saglasna da treba primenjivati metod lege fori
PRETHODNO PITANJE
-

Pravno pitanje koje je uslov reavanja o tubenom zahtevu, ini samostalnu pravnu celinu, o
kome bi se samostalno moglo odluivati u nekom dr postupku
U vezi sa njima javlja se problem odreivanja merodavnog prava, 2 pristupa : prema prvom sud
reava prethodno pitanje primenom merodavnog prava na koje ga upuuje domaa koliziona
norma i drugo zakondavac daje upustva za reavanje
Tako ZMPP reava problem dravljanstva za lica koja ih imaju 2 ili vie, ako lice ima nae
dravljanstvo i tue za primenu ZMPP smatrae se da ima samo dravljanstvo RS, a ako ima
vie stranih, smatrae se da ima dravljanstvo drave iji je dravljanin i u njoj ima prebivalite

UZVRAANJE I UPUIVANJE RENVOI

-

Instututi mpp na osnovu kojih sud moe da odtupi od primene domaih kolizionih normi
uzimanjem u obzir kolizione norme stranog na koje upuuje domaa koliziona norma
- Domai zakonodavac propisuje kolizione norme sa kriterijumoma na osnovu kojih nadleni
organ odreuje, izmeu 2 ili vie konkurentih nacionalnih prava, nacionalno pravo ija pravila
treba primeniti na konkretan pravni odnos, smatrajui da su ti kriterijumi najpogodniji da se
odredi pravo koje sa tim odnosom stoji u najblioj vezi
- Ako je domai zakonodavac uputio na odreeno nacionalno pravo kao merodavno, uzimanje u
obzir kolizionih normi toga prava moglo bi se tumaiti kao neuvaanje volje domaeg zakonod
- Ako se principijelno prihvati stav da dmae kolizione norme upuuju na strano pravo u celini da
organ koji odluuje u konkretnom sluaju treba da uzme u obzir kolizione norme prava na koje
upuuju domae kolizione norme, da bi ustanova renvoio dovela do praktinih rezultata
potrebno je da budu ispunjena 2 uslova:
a) Da strano pravo sadri kolizionu normu razliitu od domaeg prava
b) Da splet injenica u stvarnosti bude takav da primena kolizione norme stranog prava vodi
uzvranju na domae pravi ili upuivanju na pravo tree drave
- Do primene ove ustanove moe doi i kada su doma i strana koliziona norma iste, ako se
drugostepena kvalifikacija vri po lex causae, pa se odluujua injenica razliito definie
- Ako je po odredbama ZMPP treba primeniti pravo strane drave to se ini uzimanjem u obzir
pravila stranog prava o odreivanju merodavnog prava i time je prihvatio institut upuivanja na
pravo tree drave , a ako pravila strane drave uzvraaju na domae pravo, primenie se
domae pravo ne uzimajui u obzir pravila o odreivanju merodavnog prava
JAVNI POREDAK
-

Ustanova odstupanja od normi mpp koja omoguuje da nadleni organ ne primeni strano pravo
ili ne prizna stranu sudsku odluku zbog toga to bi to imalo za posledicu da nadleni organ ne
primeni strano pravo ili ne prizna stranu sudsku odluku zbog toga to je imalo za posledicu
povredu javnog poretka domae drave odn osnovnih drutvenih vrednosti priznatih u toj zemlji
U uporednom zakonodavstvu razliito se definie, najee se koristi apstraktna definicija kao
npr osnovni principi javnog poretka, a mnogo ree se koristi metod nabrajanja normi
Nemogunost preciznog deifinisanja je istovremeno i njegova osnovna mana
U pojedinim zakonodavstvima se stoga ini pokuaj da se primena pva ustanove ogranii samo
na situacije kada su stvarni efekti takvi da su sa stanovita domaeg poretka neprihvatljivi, a ne
i sama sadrina normi odn odluke, ne odbija se primena normi odn priznanje odluke samo po
sebi, ve samo onda kada bi za primena odn priznanje izazvalo neprihvatljiva dejstva
Naelno, domai zakonodavac doputa da domae imerativne norme ustuknu pred normama
mpp osim kad je re o normama neposredne primene i stoga se ustanovom javnog poretka ne
mogu titi sve imperativne norme, ve samo uzak krug tih normi koje ureuju osnovne
drutvene vrednosti i od kojih se ni u kakvim okolnostima ne bi moglo odstupiti
Ukoliko se primenom ove ustanove odbija primena norme stranog prava, ta norma se mora
zameniti nekom dr normom, a to je po pravilu norma domaeg prava, a u postupku priznanja
strane sudske odluke primena ove ustanove ima za posledicu odbijanja priznanja i izvrenja
Ova ustanova primenie se i u sluajevima pruanja pravne pomoi stranim sudovima
ZMPP prihvata ovu ustanovu i u materiji sukobu zakona i priznanja i izvrenja stranih sudskih
oduka, pravo strane drave se nee primeniti ako bi njegovo dejstvo bilo suprotno ustavom
utvrenim osnovama drutvenog ureenja, a strana odluka nee se priznati ako je suprotna sa
ustavom utvrenim osnovama drutvenog ureenja, dakle zakon ograniava primenu samo na
sluajeve ugroavanja osnovnih drutvenih vrednosti i kada je stvarni efekat povreda tih vredn

IZIGRAVANJE ZAKONA FRAUS LEGIS

-

Ustanova odstupanja od primene normi mpp koja omoguuje da nadleni organ odbije primenu
normi stranog prava ako su uesnici u odnosu o kome se odluuje vetaki stvorili odluujuu
injenicu kako bi izbegli primenu domaeg prava
- Primena ove ustanove pretpostavlja postojanje sledeih elemenata:
a) Vetako stvaranje odn promena odluujue injenice, na nain koji je sam po sebi legalan
b) Teret dokaza namere snosi strana koja se na nju poziva
c) Izbegavanje domaih imperativnih normi
- Ustanove izigravanja zakona i javnog poretka se jednim delom preklapaju, mogue je da
uesnici menjaju odluujuu injenicu da bi izbegli primenu domae norme koju domai
zakonodavac smatra sastavnim delom javnog poretka i u tom sluaju organ moe se koristiti i
ustanovom javnog poretka i ustanovom izigravanja zakona, pri emu je primena javnog poretka
jednostavnija jer ne mora da dokazuje elemente koje pretpostavlja izigravanje zakona, a s
druge strane polje primene izigravanja zakona je ire i obuhvata imperativne norme domaeg
prava koje ne ulaze u krug ormi javnog poretka
- Ova ustanova moe se primeniti prilikom odreivanja merodavnog prava i prilikom priznanja
stranih sudskih i arbitranih odluka, u prvom sluaju nadleni organ nee primeniti strano pravo
na osnovu toga to je odluujua injenica vetaki promenjena da bi se otklonila primena
domaeg prava i posledica e biti da e se primeniti domae pravo , a ako je u pitanju strana
odluka na koju je uputila injenica koja je vetaki stvorena , nee se priznati
- Postoji i posredno izigravanje, kada namerno menjaju injenice kako bi zasnovali nadlenost
organa dr drave , koja e primenom svojih normi odrediti kao merodavno neko dr pravo
- ZMPP ne primenjuje se pravo strane drave koje bi bilo merodavno po ZMPP ako bi njegovo
primenjivanje imalo za cilj izbegavanje prava RS subjektivni elemenat
RECIPROCITET
-

a)

b)
c)
1)
2)

Ustanova mpp koja znai uslovnljenje priznanja i izvrenja stramih sudskih i arbitranih odluka i
priznanja odreenih prava strancima u domaoj dravi odgovarajuim postupanjem drave
porekla odluke odn drave iju nacionalnost ima strano lice
Ne pojavljuje se u materiji sukoba zakona, primena prava odreene drave ne uslovljava se
odgovarajuim postupanjem organa te drave u slinim okolnostima i primena normi stranog
prava zasniva se na samostalnoj proceni domaeg zakonodavca da je u odreenim
okolnostima ispravnije primeniti pravo dr drave
Prema nainu nastanka razlikuju se :
Diplomatski uspostavlja se zakljuivanjem meunarodnih ugovora kojima se lica koja imaju
nacionalnu pripadnost ili redovno boravite na teritoriji drava potpisnica omoguuje uivanje
odreenih prava na teritoriji dr drava potpisnica i obezbeuje priznanje i izvrenje odluka
sudova jedne drave potpisnice na teritoriji dr drava potpisnica
Zakonska kada je nacionalnim propisima strancima priznato uivanje odreenih prava ili
predvieno priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka i
Faktika kada se organi dr drave u praksi ponaaju tako da strancima priznaju odreena
prava i priznaju i izvravaju odluke stranih sudova
Prema pravnoj sadrini razlikuju se :
Formalni strana drava izjednauje domaa i strana lica u pogledu uivanja odreenih prava,
be obzira da li su obim tih prava ili uslovi njihovog uivanja vei ili manji od onih koje im
obezbeuje domaa drava i
Materijalni postoji ako se strancima u domaoj dravi daju ona prava koja uivaju domaa lica
u stranoj dravi, uslov kod priznanja i izvrenja odluka

- Prema nainu dokazivanja :

a. Dokazani znai da je lice koje pretenduje da mu se prizna odreeno pravo duno da dokae
postojanje reciprociteta u odnosu na dravu ije dravljanstvo ima
b. Pretpostavljeni teret dokaza prebacuje se na suprotnu stranu, ona koja strancu osporava
uivanje odreenog prava
- Postojanje diplomatskog ili zakonskog oslobaa lice koje se na njega poziva obaveze
dokazivanja, ali se u prisustvu ovako utvrenog reciprociteta moe dokazivati da se organi dr
drave ne ponaaju u skladu sa obavezama preduzetim meunarodnim ugovorima odn u
skladu sa odredbama nacionalnih zakona i tada se dokazuje odsustvo faktikog
- Zmpp predvia uslov uzajamnosti u materiji priznanja i izvrenja stranih sudskih i arbitranih
odluka, kao i kod prava traenja obezbeenja parninih trokova kad je tuilac stranac
RETORZIJA
-

Odbijanje priznavanja odreenih prava dravljanima strane drave, zbog toga to i ta drava
uskrauje ista prava domaim dravljanima na svoj teritoriji, sankcija prema dravi koja ne
potuje dr suverenitet, meru koja se primenjuje u meunarodnim odnosima
Njena primena dolazi u obzir u oblasti graanskih prava stranaca i sukoba nadlenosti
ZMPP predvia da domai sudovi se mogu oglasiti nadlenim u sporovima protiv dravljana
strane drave ako u toj dravi postoji nadlenost njenih sudova u sporovima protv naih
dravljana po kriterijumima kojih nema u odredbama o nadlenosti domaih sudova u stvarima
sa meunarodnim elementima i prema tome dozvoljava domaim sudovima da proire svoju
nadlenost u sporovima protiv stranih dravljanaprimenom pravila o nadlenosti na koja se
pozivaju sudovi strane drave kada se oglaavaju nadlenim u sporovima koje vode protiv
naih dravljana
MOBILNI SUKOB ZAKONA

Promenljivost pojedinih odluujuih injenica doprinosi pojavi problema popznatog u mpp pod
nazivom mobilni sukob zakona
Pojedina zakonodavstva reavaju problem teorijom steenih prava ali samo za pojedine
situacije, a na ZMPP sadri kolizione norme koje sadre vremensku odrednicu i ona pomae
da sud ili dr nadleni organ vee za odluujuu injenicu za odreeni vremenski trenutak i tako
odredi merodavno pravo
UNUTRANJI SUKOB ZAKONA

U dravama iji delovi imaju odreeni stepen samostalnosti pojavljuje se proble unutranjeg
sukoba zakona, kada su pojedini elementi nekog privatnopravnog odnosa povezani sa razliitim
delovima teritorije iste drave, postavlja se pitanje odreiavnje merodavnog pravnog poretka
U odredbama ZMPP prihvaena je jednostepenost u reavanju problema unutranjeg sukoba
zakona, ako pravni poredak drave na koji upuuju kolizipone norme nije jedinstven, primenie
se norme pravnog pretka unutar te drave na koje upuuju kolizione norme ZMPP
Kada ne upuuju na odreeno pravno podruje jedne drave, merodavno pravo se odreuje
prema pravnim pravilima tog pravnog poretka i re je o situacijama kada se domaa koliziona
norma oslanja na odluujuu injenicu na osnovu koje nije mogue lokalizovati ue pravno
podruje unutar jedne drave
Ako se merodavno pravo ne moe odrediti na opisan nain, primenie se pravo podruja u toj
dravi sa kojim postoji najblia veza

MERODAVNO PRAVO ZA PRAVNU I POSLOVNU SPOSOBNOST

-

Pravna sposobnost sposobnost jednog lica da bude nosilac prava i obaveza, dok je
poslovna sposobnost jednog lica sa svojim sopstvenim radnjama stie prava i obaveze
Norme za odreivanje merodavnog prava za utvrivanje pravne i poslovne sposobnosti fizikih
lica koriste dravljanstvo i prebivalite domicil, odn uobiajeno boravite kao odluujue injen
Za dravljanstvo se opredelilo veliki br drava i razlog tome treba traiti u injenici da su to
mahom drave sa velikim br emigranata, koje izborom dravljanstva obezbeuju primenu
domaeg prava na svoje dravljane i kada se oni nalaze u inostranstvu

1. Dravljanstvo
- Status fizikog lica koji znai njegovu povezanost, pravni odnos sa odreenom dravom, na
osnovu koje to lice ima najira graanska, politika i socijalna prava, ali i dunosti
- Pravni odnos koji se uspostavlja izmeu fizikog lica i drave je javnopravnog karaktera, zbog
ega uslovi sticanja i gubitka dravljanstva ulaze u iskljuivi domen svake drave i ovo ima za
posledicu iskljuivo pravo svake drave da odredi da li je lice u pitanju njen dravljanin ili nije
a) Nain sticanja dravljanstva
- 2 osnovna naina sticanja:
1) Ius sanguinis dravljanstvo po porekli, dete stie dravljanstvo njegovih roditelja
2) Ius soli dravljanstvo po roenju, dete stie dravljanstvo drave u kojoj se rodi
- Dopunski naini sticanja dravljanstva su :
1) Prijem-priroenje, naturalizacija prihvatanje u dravljanstvo lica koje prebiva odreeni period
vremena na teritoriji odreenedrave i ispunjava druge propisane uslove
2) Pozakonjenje utvrivanjem da je dete roeno u braku, dete stie dravljanstvo oba ili jednog
od roditelja, ako branost detea uslov sticanja dravljanstva
3) Usvojenje u pravima pojedinih drava usvojenik koga je usvojilo lice domaeg dravljanstva
stie dravljanstvo te drave
b) Sticanje dravljanstva Republike Srbije
- Zakon predvia sticanje dravljanstva poreklom, kombinovan sa sticanjem dravljansatva po
roenju u odreenim sluajevima, dravljanstvo RS po poreklu se stie:
1) Dete ija su oba roditelja u trenutku njegovog roenja dravljani RS
2) Dete roeno na teritoriji RS ako je bar jedan od roditelja dravljanin RS u trenutku roenja
3) Dete roeno u inostranstvu iji dr roditelj je stranog dravljanstva, ako roditelj dravljanin rs,
do navrene 18 godine podnese prijavu diplomatsko-konzularnom predstavnitvu i zahtev za
upios u knjigu dravljana nadlenom organu u Srbiji
4) Dete roeno u inostranstvu, ako je jedan od roditelja u trenutku roenja dravljanin RS a drugi
roditelj je nepoznat ili nepoznatog dravljanstva ili je lice bez dravljanstva
5) Dete roeno u inostranstvu iji je jedan roditelj dravljanin RS, bez obzira na ispunjenost
uslova pod 3 ako bi dete ostalo bez dravljanstva
6) Dete roeno u inostranstvu iji je jedan roditelj dravljanin RS a dr roditelj je stranac, ako po
punoletstvu a sve do navrene 23 godine, podnese zahtev za upis u knjigu dravljana RS
7) Usvojenik stranac ili usvojenik lice bez dravljanstva, u sluaju potpunog usvojenja, pod pret
usl
- Lice koje je steklo dravljanstvo RS po poreklu smatra se dravljaninom RS od roenja
- Prijemom naturalizacijom se stie dravljanstvo RS pod sledeim uslovima:
I.
Da lice koje trai prijem ima napunjenih 18 god, nije mu oduzeta poslovna sposobnost, ima
odobrenje za stalno nastanjenje po propisima o kretanju i boravku stranaca i ima stalno
prebivalite na teritoriji RS u neprekidnom trajanju od najmanje 3 god
II.
Da licekoje trai prijem dobije otpust iz stranog dravljanstva,ili podnese dokaz da e izgubiti
dravljanstvo zemlje iji je dravljanin ili podnose izjavu da se odrie stranog u sl dobijanja RS

III.

Da podnese pismenu izjavu da RS smatra svojom dravom

- Prijem pod olakanim uslovima predvien je za :
a. Lica roena na teritoriji RS pod uslovom da su boravila na njenoj teritoriji najmanje 2 godine i
podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom dravom
b. Strance koji su u braku sa dravljaninom RS najmanje 3 god ako imaju odobrenje za stalno
nastanjenje i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom dravom
c. Iseljenike i njihove potomke pod uslovom da su punoletni i poslovno sposobni i podnesu
pismenu izjavu da RS smatraju svojom dravom, njihovi brani drugovi mogu biti primljeni u
dravljanstvo pod uslovom da podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom dravom
d. Lica iji prijem u dravljanstvo RS je od interesa RS, na osnovu odluke Vlade RS
e. Pripadnike srpskog ili dr naroda ili etnike zajednice sa teritorije RS koji nemaju prebivalite na
teritoriji RS, pod uslovom da su punoletni i poslovno sposobni i podnesu pismenu izjavu da
priznaju RS kaosvoju dravu
f. U sluaju nepotpunog usvojenja, usvojenik stranac koji nije navrio 18 god,a ivi na teritoriji RS,
pod uslovom da je usvojilac dravljanin RS
- Posebni naini sticanja dravljanstva mogu se predvideti meunarodnim ugovorima i uslovi
predvieni njima vae u odnosima izmeu drava ugovornica odn za njihove dravljane
- Zakon RS propisuje da se dravljanstvo RS moe stei na osnovu ratifikovanog meunarodnog
ugovora pod uslovom uzajamnosti
c) Domai dravljanin i stranac
- Lica koja nisu domai dravljani bez obzira da li imaju strano ili su lica bez dravljanstva -stranci
- ZMPP propisuje da e za svrhe primene tog zakona, lice koje ima dravljanstvo RS i strano
dravljanstvo smatrati dravljaninom RS
d) Lica sa vie dravljanstva
- Zakonom o dravljanstvu RS predviena je mogunost za pripadnike srpskog naroda koji
nijemaju prebivalite na teritoriji RS da budu primljeni u dravljanstvo RS bez otpusta iz stranog
dravljanstva ako su navrila 18 god ivota, nije im oduzeta poslovna sposobnost i podnesu
pismenu izjavu da RS smatraju svojom dravom i pod istim uslovima moe biti primljen
pripadnik dr naroda ili etnike zajednice sa teritorije RS
- Lice koje ima 2 ili vie dravljanstva od kojih nijedno nije dravljanstvo RS, za svrhe primene
ZMPP smatrae se dravljaninom one drave iji je dravljanin i u kojoj ima prebivalite
- Ako lice sa 2 ili vie dravljanstva nema prebivalite ni u jednoj od drava iji je dravljanin, za
svrhe primene ZMPP smatrae se da ima dravljanstvo one drave sa kojom je u najblioj vezi
e) Apatridi
- Licem bez dravljanstva smatra se svako lice koje ni jedna drava po svojim propisima ne
smatra svojim dravljanima, za njih se merodavno pravo odreuje prema prebivalitu, a ako ga
nema ili se ono ne moe utvrditi, prema boravitu, a ako se ni ono ne moe utvrditi, pravo RS
2. Prebivalite
- Faktika veza stalno nastanjenje u odreenoj dravi
- Zakon o prebivalitu predvia da je prebivalite mesto u kome se graanin nastanio sa
namerom da u njemu stalno ivi
- Za razliku od prebivalita ustanova redovnog boravita se oslanja samo na faktiki element
injenicu trajnijeg odn stalnog nastanjenja u odreenoj dravu
- Boravute mesto u kome jedno lice privremeno boravi, van mesta stalnog nastanjenja, jedno
lice moe imati prbeivalite u jednoj, a boravite u dr mestu odn dravi
- Prema Zakonu o strancima stranac moe stei pravo na stalno nastanjenje i privremeni boravak
- Stalno nastanjenje se moe odobriti strancu :
a) Koji je do dana podnoenja zahteva za stalno nastanjenje boravio u RS neprekidno due od 5
god na osnovu odobrenja za privremeni boravak

10

b) Koji je najmanje 3 god u braku sa dravljaninom RS ili strancem koji ima stalno nastanjenje
c) Maloletniku na privremenom boravku u RS ako je jedan od roditelja dravljanin RS ili stranac
koji ima odobreno stalno nastanjenje uz saglasnost dr roditelja ili koji je poreklom iz RS
- Izuzetno, stalno nastanjenje moe se odobriti i dr strancu koji ima odobren privremeni boravak,
ako to nalau razlozi humanosti ili to predstavlja interes za RS
- Privremeni boravak moe se odobriti ako namerava da boravi u RS due od 90 dana zbog:
1) Rada, zapoljavanja, obavljanja privredne ili dr delatnosti
2) kolovanja, studiranja ili specijalizacije, nauno-istraivakog rada, praktine obuke,
uestvovanja u programima meunarodne razmene uenika ili studenata, odn dr sl aktivnosti
3) Spajanja porodice
4) Dr opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom
- Moe se odobriti u trajanju od 1 god i moe da se produi za isti period
3. Merodavni pravo za pravnu i poslovnu sposobnost fizikih lica
- ZMPP prihvata dravljanstvo kao osnovnu odluujuu injenicu za odreivanje merodavnog
prava, a kod poslovne, kao dopunsko prvailo primenjuje se lex loci actum, a ako je neko lice
poslovno nesposobno prema pravu drave ije ima dravljanstvo, smatrae se da je posovno
sposobno ako ima poslovnu spsobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza kod ugovor odn
i ono se ne primenjuje kod lienja i ogranienja posl sposobnosti, kao i kod porod i nasledn odn
- Supsidijarna odluujua injenica je prebivalite, ako lice nemadravljanstvo ili se ne moe
utvrdti, merodavno pravo se odreuje prema prebivalitu, ako nema ni prebivalite ili se ono ne
moe utvrditi boravite, ako nema ni boravite, pravo RS lex fori
a) Merodavno pravo za lienje i ogranienje poslovne sposobnosti
- Dravljanstvo, prebivalite, boravite, lex fori
b) Merodavno pravo za proglaenje nestalog lica umrlim i dokazivanje smrti
- Pravo drave iji je bio dravljanin u vreme nestanka, a posle prebivalite, boravite, lex fori
c) Merodavno pravo za starateljstvo, prestanak i odnose izmeu staraoca i tienika
- Dravljanstvo, prebivalite, boravite, lex fori
d) Merodavno pravo za stranaku i parninu spsobnost
- Odreuje se na isti nain, ali ZPP predvia posebnu odredbu koja ima za cilj da omogui
strancu da samostalno preduzima parnine radnje i kada pod odredbama svog nacionalnog
zakona nije parnino psoosoban primena lex fori
e) Merodavno pravo za lica sa vie dravljanstva
- Kada ima 2 ili vie dravljanstva od kojih je jedno RS smatra se dravljaninom RS
- Kada ima 2 ili vie dravljanstva od kojih nijedno nije RS- ono iji je dravljanin i ima
prebivalite
f) Merodavno pravo za lica bez dravljanstva
- Prebivalite, boravite, lex fori
4. Merodavno pravo za pravnu i poslovnu sposobnost pravnih lica
- U ZMPP postoji praznina, jer samo govori o tome kako se odreuje pripadnost pravnog lica i
ima pripadnost one drave po ije pravu je ono osnovano kriterijum mesta registracije
- U sluaju da se drava osnivanja i stvarnog sedita razlikuju, uzima se u obzir stav drave u
kojoj ima stvarno sedite, ako po propisima te drave ima sposobnost, tako e smatrati i naa,
ali ako to nije sluaj, smatrae se da ima pripadnost drave po ijem pravu je osnovano
- Nain odreivanja merodavnog prava nije regulisan, pa primenom analogije treba izvesti
zakljuak da je za ova pitanja merodavno pravo iju ima pripadnost
- U mnogim bilateralnim sporazumima koje je zakljuila naa zemlja propisiani su dr kriterijumi za
odreivanje pripadnosti kriterijum osnivanja i stvarnog sedita

11

ODREIVANJE MERODAVNOG PRAVA ZA BRANE I PORODINE ODNOSE

1. Pravo merodavno za zakljuenje braka
a) Materijalni uslovi za zakljuenje braka
- Odnose na poslovnu sposobnost lica koja zakljuuju brak doba starosti kada se moe
zakljuiti brak, sposobnost za rasuivanje odn duevna bolest kao smetnja za zakljuenje
braka, mogunost zakljuenja braka sa vie lica suprotnog pola bigamija itd
- Prilikom odreivanja kolizione norme za materijalne uslove za zakljuenje braka u uporednom
zakonodavstvu mogu se uoiti 2 osnovne tendencije : da se materijalni uslovi cene prema
zakonu mesta gde se brak zakljuuje ili prema linom zakonu branih drugova dr ili dom
- Problem nastaje ako imaju razliito dravljanstvo ili domicil i tada se primenjuje princip
disptributivne kumulacije prema kome za svakog nupturijenta utvruje da li ispunjava uslove za
skalapanje braka prema njegovom personalnom zakonu
- Meutim postoje brane smetnje koje se javljaju na strani oba budua suprunika srodstvo, i
tada ovaj princip ne prua reenje, takoe, moe dovesti do zakljuenja braka koji u dravi
jednog suprunika ne bi bio priznat, jer bi se kosio sa ustanovom javnog poretka
- Na zakonodavac je reenje za opisani problem naao u kombinaciji principa distributivne
kumulacije i lex fori kad je re o apsolutnim branim smetnjama
- Materijalni uslovi cene se pre svega prema dravi iji su dravljani suprunici, u pogledu uslova
za zakljuenje braka merodavno je za svako lice pravo drave iji je on dravljanin u vreme
zakljuenja braka kumulativna primena lex natioanlis odn ako su lica koja zakljuuju brak
razliitog dravljanstva, moraju biti ispunjeni uslovi oba nacionalna zakonodavstva
- Kad je re o apsolutnim branim smetnjama, one se cene prema lex fori, to znai da e nap
organ kada zakljuuje brak izmeu lica stranog dravljanstva ceniti postojanje ovih branih
smetnji prema naem zakonodavstvu bez obzira da li ih propisuju njihova nacionalna zakonod
b) Forma braka
- Brak se zakljuuje u formi koje propisuje pravo drave u koj se brak zakljuuje i ima sveani
karakter i ovo pravilo predvia ZMPP za formu braka merodavno pravo mesta gde se zakljuuje
- Priznae se brak koji je zakljuen u stranoj dravi ako je zakljuen u formi te drave, a izuzetak
su diplomatsko-konzularni brakovi koji se zakljuuju u formi po pravu drave ije je predstavnit
- Dozvoljeno je zakljuenje braka naim dravljanima pred ovlaenim diplomatskim ili
konzularnim predstavnitvom RS koje vri konzularne poslove, ako se tome ne protivi drava u
kojoj se nalazi predstavnitvo i to pod 2 uslova : oba verenika moraju da budu dravljani RS pri
emu nije od znaaja da li ima prebivalite na teritoriji strane drave i drugi je da drava prijema
mora dati svoju saglasnost za zakljuenje takvih brakova
2. Merodavno pravo za nevanost braka
- Brak se oglaava nevaeim iz uzroka koji su postojali u vreme njegovog zakljuenja i svaki
uslov e se ceniti po pravu koje je bilo merodavno za zakljuenje ili trebao da bude cenjen
3. Pravo merodavno za razvod braka
- Prilikom izbora odluujuih injenica razlikuju se 3 principa: lex fori, domicili i nationalis
- Reenje ZMPP uvaava lex nationalis koje je dopunjeno sa lex fori i ima za cilj da mogui
razvod u situaciji kada po pravu merodavnom za razvod nisu ispunjeni uslovi ili nije dozvoljen
- Prema ZMPP za razvod merodavno pravo drave iji su dravljani oba brana druga, a ako
nisu, merodavno su kumulativno prava obe drave, ako se ni tom pravu ne bi mogao razvesti,
merodavno je pravo RS ako je jedan od branih drugova imao prebivalite na ter RS, ako ne
moe lex nationalis, a jedan od surpunika je dravljanin RS pravo RS

12

4.
5.
6.
-

Lex fori se ne primenjuje samostalno, ve se zahteva prisustvo makar jedne injenice, domicila
ili dravljanstva RS i time se poveava izvesnost da e odluka biti priznata i u dr dravama
Pravo merodavno za dejstva braka
Dejstva braka obuhvataju line iimovinske odnose branih drugova
U pogledunjih ZMPP kao osnovno pravilo predvia lex nationalis, dakle merodavno je pravo
drave iji su brani drugovi dravljani, a u supsidijarnim reenjima odstupljeno je od primene
personalnih zakona suprunika, jer bi to imalo za posledicu neprimenljive solucije
Zakondavac se opredelio za odreivanje jednog merodavnog prava
Ako su brani drugovi dravljani razliitih drava, merodavno je pravo drave u kojoj imaju
zajedniko prebivalite, a ako ga nemaju pravo drave u kojoj su imali psolednje zajedniko
prebivalite, a ako se ni tako ne moe odrediti lex fori
U pogledu ugovornih imovinskih odnosa, ZMPP sadri posebnu odredbu, kojom predvia ista
koliziona pravila kao i za line i zakonske imovinske odnose, ali ureuje i pitanje doputenosti
izbora prava za brani ugovor, ZMP upuuje na pravo koje je moreodavno za ugovorne odnose
Ako to pravo dozvoljava branim drugovima autonomiju volje prilikom odreivanja merodavnog
prava, na njihove ugovorne imovinske odnose primenie se pravo koje su oni izabrali
ZMPP za situaciju prilikom sklapanja braka naeg dravljanina sa stancem ije pravo
dozvoljava autonomiju, ne sadri reenje u tom pogledu, ali bi se ono moglo izvesti iz naela
autonomije volje
Pravo merodavno za line i imovinske odnose nakon prestanka braka
Pravo merodavno za line i zakonske imovinske odnose branih drugova
Brani drugovi mogu svoje imovinske odnose nakon prestanka braka urediti ugovorom i izabrati
pravo koje e biti merodavno za taj ugovor
Pravo merodavno za imovinske odnose u vanbranoj zajednici
Na ZMPP je jedan od zakona koji predvia posebnu kolizionu normu za vanranu zajednicu,
oslanjajui se na reenja sadrana u kolizionim normama koje se odnose na brak i brane
odnose i ograniavajui se samo na imovinske odnose, jer line odnose pravo ne moe da ure
Osnovno pravilo lex nationalis, a ako nemaju zajedniko dravljanstvo pravo drave gde su
imali poslednje zajedniko prebivalite u vreme trajanja vanbrane zajednice
Za ugovorne imovinske odnose pravo koje je u vreme zakljuenja ugovora bilo merodavno za
imovinske odnose i to znai da su u vreme zakljuenja ugovor ve bili u vanbranoj zajednici, a
ukoliko to nije bio sluaj, morala bi se primenjivati opta pravila o odreivanju merodavnog
prava, u oba sluaja doputena je autonomija volje odn ug o svojim meusobnim odnosima

7. Merodavno pravo za odnose izmeu roditelja i dece

- Odnosi izmeu roditelja i dece obuhavtaju itav spektar prava i obaveza roditelja prema deci, ali
i dece prema roditeljima : odreivanje linog imena, uvanje, negovanje i odgajanje deteta i sl
- ZMPP odreuje dravljanstvo kao odluujuu injenicu, polazei od toga da je neophpodno da
odnosi roditelja i deteta budu ureeni jednim zakonom i da je najispravnije da to bude zakon
drave sa kojom su svi povezani
- Ako nemaju zajedniko dravljanstvo prebivalite, ako nema pravo zajednikog
dravljanstva deteta i jednog od roditelja
- Ukoliko nacionalni zakon deteta predvia reenja koja su sa stanovita naeg javnog poretka
neprihvatljiva, prvenstveno zatpo to idu na tetu interesa deteta, mogue je pribei ustanovi
javnog poretka i time otkloniti primenu stranog prava
8. Merodavno pravo za priznavanje, utvrivanje ili osporavanje oinstva ili materinstva
- ZMPP odstupa od principa da kao primarnu odluujuu injenicu primenjuje zajedniki
personalni zakon svih uesnika, ve se opredeljuje za zakon lica o ijem se oin odn mat radi

13

Za priznavanje, utvrivanje ili osporavanje oinstva odn materinstva merodavno je pravo drave
iji je dravljanin u vreme roenja deteta bilo lice ije se oinstvo odn materinstvo priz,utv ili osp

9. Merodavno pravo za obavezu izdravanja izmeu srodnika

- Odliujua injenica personalni zakon lica od koga se trai izdravanje
- Za obavezu izdravanja izmeu krvnih srodnika, osim roditelja i dece ili za obavezu izdravanja
srodnika po tazbini merodavno je pravo drave iji je dravljanin srodnik od kog se zahteva izdr
10. Merodavno pravo za pozakonjenje
- Ustanova na osnovu koje vanbrano dete stie status deteta i do toga dolazi kada roditelji tog
deteta naknadno stupe u brak, na zakon je predvideo posebnu kolizionu normu
- Pravo drave iji su dravljani roditelji, ako nemaju zajedniko dravljanstvo pravo drave
onog roditelja po kome je pozakonjenje punovano, a ako ni toga nema pravo RS
- ZMPP propisuje da je za pristanak deteta, dr lica ili dr organa na pozakonjanje, merodavno je
pravo drave iji je dravljanin dete
11.
-

Merodavno pravo za usvojenje

Lex nationalis,
Za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka pravo drave iji su dravljani usvojilac i usvojenik
Ako nemaju zajedniko dravljanstvo kumulativno prava obe drave iji su dravljani
Ako brani drugovi zajedniki usvajaju prava dravljanstva i jednog i drugog branog druga
U pogledu oblika usvojenja pravo mesta gde se usvojenje zasniva
Posebna koliziona norma za pravna dejstva usvojenja istovetne odluujue injenice kao za
odnose roditelja i dece, pravo dravljanstva usvojioca i usvojenika, prebivalite, pravo RS ako je
jedan od njih na dravljanin, pravo drae iji je dravljanin usvojenik

12. Merodavno pravo za starateljstvo

- Lex nationalis lica pod starateljstvom
- Privremene zatitne mere prema stranom dravljaninu i prema licu bez dravljanstva koji se
nalaze u RS odreuje se po prvu RS i traju dok nadlena drava ne donese odluku i ne
preduzme potrebne mere
MERODAVNO PRAVO ZA NASLEDNOPRAVNE ODNOSE SA STRANIM ELEMENTOM
1. Merodavno pravo za zakonsko nasleivanje
- 2 koncepta : jedinstvena zaostavtina na raspodelu cele jedne zasotavtine primenjuje se
jedno merodavno pravo, personalni zakon ostavioca, lex nationalis ili prebivalite i drugi
izdavaja nepokretnu zaostavtinu na koju se primenjuje pravo gde se nekretnine nalaze
- Na zakonodavac usvaja koncept jedinstvene zaostavtine, propisujui da je za nasleivanje
merodavno pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u vreme smrti
2. Merodavno pravo za testamentalnu sposobnost
- Personalni statut ostavioca, za sposobnost za sastavljanje testamenta pravo drave ije je
dravljanstvo imao zavetalac u momentu sastavljanja testamenta
- Prema ZMPP testament je punovaan u pogledu oblika ako je punovaan po jednom od
sledeih prava : pravu mesta gde je sastavljen, pravu iji je dravljanin bio zabetalac bilo u
vreme raspolaganja testamentom bilo u vreme smrti, pravu prebivalita, boravipta, lex fori i za
nepokretnost po pravu mesta gde se nalazi i sve vae i za opoziv testamenta
3. Merodavno pravo za sadrinu testamenta

14

Personalni statut ostavioca, odn pravo drave ije je dravljanstvo imao ostavilac
MERODAVNO PRAVO ZA STVARNOPRAVNE ODNOSE SA STRANIM ELEMENTOM

1. Merodavno pravo za stvarna prava na nekretninama

- Lex rei sitae pravo mesta gde se stvar nalazi
2. Merodavno pravo za stvarna prava na pokretnim stvarima
- Lex rei sitae, ali se sporadino primenjuju i dr pravila : personalni zakon vlasnika stvari, , lex loci
actus pravo drave u kojoj se preduzima pravni posao koji se odnosi na pokretnu stvar i
princip najtenje povezanosti
- Izuzetak od tog pravila tie se momenta kada prelazi rizik na sticaoca i momenta kada sticalac
stie pravo na proizvode i plodove stvari stranke slobodne da ugovore merodavno pravo, a
ako to ne moe pravo merodavno za ugovor iji je predmet stvar u pitanju
3. Merodavno pravo za stvari u prevozu
- Stvari koje se prevoze od drave otpreme do drave opredeljenja, za vreme dok se nalaze na
teritoriji tree drave ili na otvorenom moru odn vazdunom prostoru iznad njega
- ZMPP predvia posebnu normu za stvari u prevozu pravo mesta odredita
4. Merodavno pravo za stvarna prava na osnovnim sredstvima prevoza
- Ona imaju nacionalnu pripadnost koja stiu upisom u registar koji se vodi u svakoj dravi
- ZMPP pravo drave iju dravnu pripadnost imaju ta sredstva, ako propisima RS nije dr
odreeno, posebni zakoni sadre odgovarajua reenja, vazduhoplov pravo drave u kojoj je
registrovan, kada se brod gradi u naoj zemlji i po naim propisima stekao je sve uslove za
dobijanje nae nacionalnosti
MERODAVNO PRAVO ZA UGOVORE I OSTALE PRAVNE POSLOVE
-

Oblast u kojoj je sloboda ureivanja odnosa stranaka najvea, a intervencija zakonodavca

imperativnim normama svedena je na minimum, najee u cilju zatiti uesnika samih odnosa
Pozivanje na zatitu domaeg javnog poretka da bi se otklonila primena merodavnog prava
mnogo manja, princip slobode ugovoranja prenet je i ne teren mpp, uvoenjem posebne
odluujue injenice autonomije volje stranaka odn prava stranaka da same izaberu mer pravo
Sve intezivnija meunarodna trgovinska razmena i interes mnogih drava sveta za poveano
uee u njoj, doprineli su unifikaciji pravila odvijabja meunarodne trgovine putem
meunarodnih konvencija, model zakona, optih uslova za trgovinu pojedinom vrstom robe i
autonomonim meunarodnim pravnim pravilima koja donose meunarodna udruenja trgovaca

1. Autonomija volje stranaka

- Ovlaenje stranaka da sporazumno izaberu pravo merodavno za njihov ugovor
a) Ogranienja izbora merodavnog prava u pogledu vrste normi na koje se primenjuje
- Ako bi se autonomiji volje da isti tretman kao svakoj dr odluujuoj injenici, onda izbor uinjen
od strane ugovornih stranaka imao za posledicu upuivanje na strano pravo u celini i to znai
da bi sud mogao da primeni institut uzvraanja odn upuivanja na nain na koji se to ini u dr
poblastima privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti

15

Na ZMPP sadri suprotno reenje ako bi trebalo primeniti pravo strane drave, uzimaju se
obzir njehova pravila o odreivanju merpodavnog prava i odnosi se na sve oblasti
privatnopravnih odnosa, pa i oblast ugovora gde je doputena autonomija volje
Izvodi se zakljuak da bi na sud bio duan da kosultuje kolizione norme izabranog prava kako
bi utvrdio da li one uzvraaju ili upuuju na nako dr pravo
Drugo pitanje tie se domaaja slobode volje stranaka u pogledu imperatovnih normi, 2
shvatanja : kolizionopravno izjednaava dejstvo autonomije volje sa dejstvom svake dr
odluujue injenice i materijalnopravno autonomija volje ne moe imati vei domaaj od
odnog koji ima u domaem pravu gde je ograniena na oblast dispozitivnih pravnih pravila
U domaoj ire je zastupljeno kolizionopravno, a ZMPP se ne izjanjava po tom pitanju

b) Ogranienja izbora u pogledu njegove povezanosti sa predmetnim zgovornim odnosima

- Pristalice ograniene autonomije volje stranke mogu birati merodavno pravo samo unutar
kruga prava sa kojima je ugovorni odnos na neki nain povezan
- Pristalice neograniene autnomije volje doputa da se stranke opredele za pravo koje je u
pogledu njihovog ugovornog odnosa potpuno neutralno i baz zbog toga najprihvatljivije
- Savremena zakonodavstva ne ograniavaju pravo stranaka na izbor injenicom da li postoji
veza izmeu ugovorna i izabranog prava i isto ne uslovljava ni ZMPP
c) Izbor vie merodavnih prava
- Veliko cepanje da se na uslove punovanosti i zakljuenja primeni jedno pravo, a na prava i
obaveze dr pravo, a malo cepanje kada se na pojedina prava i obaveze primenuje jedno, a na
druga prava i obaveze primenjuje se dr pravo
- Savremena teorija i pojedini meunarodni ugovori stoje na stanovitu da je cepanje doputeno
- Protivnici istiu da to moe dovesti do pravno nerazreivih situacija
d) Nain izraavanja izbora merodavnog prava
- Osnovno pitanje da li je doputeno preutno izraavanje volje i osnovni argument u prilog
preutnog je u tome to ako domae pravo dozvoljava preutno zakljuenje ugovora onda
nema razloga da se ne prizna i preutan izbor doputa veina zakonodavstva i pojedine konven
e) Momenat izbora merodavnog prava
- Obino se ini zakljuenjem ugovora, ali je taj izbor mogue uiniti i kasnije, sve do momenta
pokretanja spora pa i kasnije
f)
-

Autonomija volje stranaka u pravu RS

ZMPP propisuje da je za ugovor merodavno pravo koje su izabrale stranke, ako tim zakonom ili
meunarodnim ugovorom nije odreeno drugaije
Tumai se takp da ne ograniava autonomiju volje ni u pogledu kruga prava koje stranke mogu
birati, niti u pogledu karaktera normi ija se primena moe iskljuiti, doputen i preutan izbor
ZMPP iskljuuje autonomiju volje kod ugovora koji se odnose na nepokretnosti i za ugovorne
odnose na koje se primenjuje Konvencija o ug o meunarodnom prevozu robe drumom
Ogranienja autonomije volje predvieno je i zakonima u oblasi obligacionih odnosa ugovorne
strane ne mogu ugovaranjem primene stranog prava derogirati odredbe konvencija u oblasti
vazdunog saobraaja koje obavezuju RS

2. Odreivanje merodavnog prava u odsustvu izbora

- 2 osnovna naina odreivanja merodavnog prava :
a) Odreivanje pomou neposredno vezujuih pdluujuih injenica
- Lex loci contractus mesto zakljuenja ugovora, ne daje primat ni jednoj ugovornoj strani,

16

kao to je to sluaj kad se merodavno pravo odreuje prema seditu ili nacionalnosti jedne od
ugovornih strana, a prigovor je da se javljaju tekoe u odreivanju mesta zakljuenja kada se
ugovor zakljuuje izmeu odsutnih lica, savremenim sredstvima komunikacije i zbog toga se
odreuje kao mesto prijema odgovora na ponudu teorija prijema ili mesto odakle je ponueni
poslao odgovor da prihvata ponudu teorija odailjanja
Slian je problem i sa mestom izvrenja ugovora i zbog svega navedenog se obe ove injenice
koriste kao pomone u savremenom zakonodavstvu
U novije vreme sve se vie primenjuje domicil odn sedite dunika

b) Odreivanje merodavnog prava primenom principa najtenje povezanosti

- Davanje ovlaenja nadlenom organu da u svakom konkretnom sluaju na osnovu vie
karakteristinih elemenata ugovora ceni sa kojim pravom je ugovor najtenje povezan
- Elastian metod dozvoljava sudiji da ceni okolnosti konkretnog sluaja, ali za ugovorne strane
znai nii stepen pravne sigurnosti i zbog toga se ova odluujua injenica kombinuje sa dr, tj
slui kao korektiv sudiji kada treba da odredi merodavno pravo, omoguujui mu da odstupi od
primene odluujue injenice kada okolnosti sluaja pokazuju da ugovor ima tesnu vezu sa
nekim dr pravom, a ne sa onim na koje upuuje primarna odluujua injenica
c) Odreivanje merodavnog prava za ugovore u ZMPP
- Primenjen je princip najtenje povezanosti, ali je dopunjen karakteristinom prestacijom
- Merodavno pravo odreuje se prema domicilu strane koja vri karakteristinu prestaciju, ali se
sudiji doputa da u prisustvu okolnosti koje upuuju na dr pravo odstupi od ove odluujue
injenice i primeni princip najtenje povezanosti
- U ZMPP navedeno je 19 ugovora i za svaki od njih je odreena kao odluujua injenica
pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite odn sedite lic koje u ugovoru
vri karaktersistinu prestaciju
- Za ugovore koje nisu imenovani takoe je predviena odluujua injenica pravo mesta gde
se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite odn sedite ponudioca ali sadri 2 ograde: ako
nije izabrano merodavno pravo i ako posebne okolnosti ne upuuju na dr pravo
- Merodavno pravo za ugovore o transveru tehnologije pravo mesta gde se u vreme zakljuenja
ugovora nalazilo sedite primaoca tehnologije, a to je strana koja plaa naknadu
- Za ugovore koji se odnose na napokretnosti pravo na ijoj teritorji se nalazi nepokretnost
- Za ugovore o ustupanju potraivanja ili o preuzimanju duga pravo merodavno za potra ili dug
- Za akcesorne ravne poslove - pravo merodavno za glavni posao, ali se moe ugovoriti primena
- Za jednostrane pravne poslove pravo drave dunikovog prebivalita odn sedita
- Za ugovore o prevozu putnika i stvari u me vaz saob autonomija volje, ali je ograniena :
nee se primeniti ako je putnik stavljen u nepovoljniji poloaj, kada je ugovorni odnos vrsto
vezan sa naom zemljom, ako su obe ugovorne strane fiz ili pravna lica sa prebivalitem odn
seditem u RS , a mesto opredeljenja ili polaska se nalazi u RS, ako se ta mesta nalaze u RS
- Za ugovore o plovidbenom iskoriavanju brodova autonomija volje i izborom ne moe se
iskljuiti primena imperativnih odredba o odgovornosti brodara kada je luka ukrcaja ili
opredeljenja u RS, niti se putnik moe staviti u nepovoljniji poloaj
- Supsidijarne odluujue injenice: lex loci contractus, lex loci solutionis
- Posebno koliziono pravilo je predvieno za ugovore zakljuene na osnovu unapred utvrenih
optih uslova brodara pravo drave iji je dravljanin ili iju dravnu pripadnost ima brodar
- Za ugovor o tegljenju koji se redovnorealizuje u priobalnim lukim vodama lex fori

17

3. Odreivanje merodavnog prava za formu ugovora

- Pravni posao i pravna radnja su punovani u pogledu oblika ako su punovani bilo po pravu
mesta gde je pravni posao zakljuen, odn pravna radnja preduzeta, bilo pop pravu koje je
merodavno za sadrinu pravnog posla odn pravne radnje lex cause
- Slino pravilo sadre i posebni zakoni u oblasti vodenog i vaszdunog saobraaja
- Primena lex cause implicitno daje mogunost strankama da izaberu pravo koje e biti
merodavno za formu, ako je pravo merodavno za sadrinu ugovora pravo koje su izabrale
stranke, ugovor e biti punovan ako je sainjen u formi koju predvia to pravo
- Zakoni o menici i eku sadre dr reenje pravo zajednikog dravljanstva poverioca i dunika,
ako imaju dravljanstvo RS
4. Pravo merodavno za zastarelost
- Pravo koje je merodavno za sadrinu pravnog posla ond radnje
5. Cepanje ugovora
- Kada ugovorne strane izaberu razliita merodavna prava ili zakonodavac predvidi razliite
odluujue injenice koje se primenjuju na odreivanje merodavnog prava za pojedine el ugov
- Veliko cepanje kad se razliita prava primenjuju na razliite faze ugovora
- Malo cepanje kad se na prava i pbaveze svake ugovorne strane primenjuju razliita prava
- ZMPP predvia jednu odluujuu injenicu za zakljuenje, a drugu za kasnije faze, slino je i sa
drugim zakonima, a malo cepanje predvieno je kod zakona o menici i eku
6. Kolizione norme za ugovor o prodaji u Bekoj konvenciji
- Sadri kolizione materijalne norme za meunarodnu prodaju robe, kolizione norme se nalaze u
prvom delu koja ureuje oblast primene, u sledea 2 su sadrane odredbe o zakljuenju,
obavezama prodavca i kupca, sankcijama za neizvrenje i prelazu rizika, u zavrnim stupanje
na snagu i rezerve drava ugovornica
- Konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji zakljuene izmeu saugovaraa koji imaju
poslovno sedite u razliitim dravama, a te drave su potpisnice konvencije ili kada pravila
mpp upuuju na pravo drave ugovornice, i to znai da se nee primeniti materijalne norme
unutranjih propisa drave ugovornice, ve materijalne norme konvencije ervu
- Meutim predvieno je da drave ugovornice mogu staviti rezervu izjavom da se nee smatrati
vezanim ovom odredbom i time iskljuuju primenu konvencije za sluaj kada njihove kolizione
norme upuuju na pravo drave koja je potpisnica, a ugovorne stane nemaju sedite u dr potpis
- Konvencija se primenjuje kada odluujua injenica sadrana u kolizionoj normi upuuje na
pravo drave ugovornice i ona ne reeva pitanje primene kada ugovorne strane izaberu
merodavno pravo, a to je pravo drave potpisnice Konvencije
- Ugovornim stranama se da je pravo da iskljue njenu primenu u celini ili jednom delu ili naglasiti
da biraju unutranje pravo odreene drave
7. Merodavno pravo za menicu i ek
a) Merodavno pravo za meninu i ekovnu sposobnost
- Lex nationalis drava iji je dravljanin lice u pitanju
- Dopunjeno pravilom zasnovanom na tzv teoriji najvee vrednosti menine obaveze, kojom se
omoguuje da menina obaveza ostane punovana iako menini dunik nema meninu

18

sposobnost po nacionalnom pravu, a ako ima sposobnost po pravu drave gde je obaveza
preuzeta, obaveza e biti punovana
b) Merodavno pravo za formu menice i meninih radnji
- Locus regit actum pravo mesta gde se menina obaveza preuzima
- 2 dopune : ako nije punovana prema tom pravu, a punovana je prema RS i ako je punovana
menina obaveza prema pravu gde se preduzima naknadna menina obaveza , smatrae se
punovanom
c) Merodavno pravo za sadrinu meninih ekovnih obaveza
- Lex loci solutionis prava i obaveze glavnih, gde je menica plativa
- Lex loci contractus ostali dunici, gde je obaveza preuzeta
d) Pravila o menici prema Jednopobraznom zakonu o menici
- Temelji se na koncepciji menice kao jednoobraznog akta menina obaveza nastaje inom
potpisivanja menice i njenom predajom prvom poveriocu remitentu i time je prihvaena teorija
emisije prema kojoj nije dovoljno da je indosant popunio i potpisao menicu, ve je potrebno da
je predata remitentu, hartija po naredbi prenosi se indosamentom, a izuzetno unoenjem odg
klauzula moe se pretvoriti u hartiju na donosioca
- Menine radnje odlikuju se strogom formalnou
- Apstraktan pravni posao, ne vidi se veza sa osnovnim pravnim poslom,
- Menine obaveze su samostalne, dunik ne moe istai prigovore poverioce koji se tiu
osnovnog posla ili odnosa glavnog dunika i poverioca, ve samo one koji se tiu same menice
ili njhovog linog odnosa
- Sredstvo kredita, osnovne vrste : trasirana i sopstvena
8. Akreditiv prema Jednoobraznom zakonu i obiajima za dokumentarne akreditive
- Dokumentarni sredstvo plaanja i sredstvo obezbeenja izvrenja obaveza u ugovorima u
meunarodnoj trgovini
- Autonoman izvor prava donose ih privatna lica preko svojih nacionalnih privrednih komora u
Meunarodnu trgovinsku komoru i primenie se na odnose izmeu stranaka sako ako je njihova
primena ugovorena
- Prema njima dokumentarni akreditiv je svaki sporazum kojim se banka na zahtev i po nalogu
klijenta obavezuje da plati odreeni iznos novca teem licu ili po njegovom nalogu odn da
ovlasti dr banku izvri plaanje uz uslov da su podneta ugovorena dokumenta i ispunjeni uslovi
iz akreditiva, a umesto plaanja banka moe imati obavezu da akceptira ili da plati menice
vuene na nju od strane korisnika
- Posao u kome uestvuju 3 ili ee 4 lica : nalogodavac, banka, korisnik i eventualno
korespodentna banka
MERODAVNO PRAVO ZA DELIKTE I OSTALE OBLIKE VANUGOVORNE ODGOVORNOSTI
-

Lex loci delicti commissi mesto izvrenja delikta, ali izaziva probleme kad je delikt izvren u
vie drava, ako je radnja uinjena u jednoj, a posledice nastupile u dr, ili su nastupile u vie
drava istovremeno
Na osnovu kriterijuma tesne veze sud odreuje merodavno pravo za delikt uzimajui u obzir
bitne okolnosti sluaja, kao to su dravljanstvo domicil ili poslovno sedite uesnika i dr

19

1. Merodavno pravo za vanugovornu odgovornost za tetu u ZMPP

- Lex lovi delicti commissi uz izvesne modifikacije koje idu za tim da se pobolja poloaj oteeno
- Merodavno je pravo gde je radnja izvrena ili gde je posledica nastupila zavisno od toga koje je
povoljnije za oteenika
- Protivpravnost radnje se ceni prema pravu mesta izvrenja ili nastupanja posledice, po bilo kom
- Za delikte izvrene na brodu ili vazduhoplovu na ili iznad otvorenog mora merodavno je pravo
drave iju nacionalnu pripadnost ima brod odn vazduhoplov
2. Merodavno pravo za tetu izazvanu sudarom brodova
- Lex loci delicti commissi ako se sudar dogodio u priobalnim vodama odreene drave
- Odstupanje u korist principa tesne veze postoji u 2 sluaja ako su oba proda iste nacionalne
pripadnosti ili su razliite pripadnosti ali prava drava kojima pripadaju imaju ista reenja
- Ako se sudar dogodio na otvorenom moru lex fori uz ista odstupanja
- Lex fori ako su sva zainteresovana lica dravljani RS odn lica koja imaju pripadnost RS ili
kada jedan od brodova koji je uestvovao ratni brod ili brod u vlasniptvu RS
3. Merodavno pravo za saobraajne nezgode
- Naa drava je ratifikovala Haku konvenciju o merodavnom pravu za drumske saobraajne
nezgode tako da se primenjuju koliziona pravila sadrana u njoj lex loci delicti commissi i
princip tesne veze, kao izuzetak
a) Oblast primene konvencije
- Na graansku vanugovornu odg koja proistekne iz saobraajne nezgode, bez obzira na vrstu
suda koji je duan da je reava,odgovornost za tetu prouzrokovanu nezgodom licima i stvarim
- Nezgoda u kojoj je uestvovalo jedno ilivie motornih ili nemotornih vozila, a koja se dogodila u
saobraaju na javnom putu na terenu otvorenom za svakog ili na privatnom, ali otvorenom za
odreeni br lica kojin imaju pravo da ga koriste, a iskljuena je njena primena u odnosu na
proizvoaa, prodavca, lica koje vri popravke, odgovornih za odr puteva, i regresne tube
b) Koliziona pravila Konvencije
- Lex loci delicti commissi mesto gde se dogodila nezgoda, ali ne i gde su nastupile posledice
- Odstupanja su brojna i sva se odnose na situacije kada je nezgoda svojim dr elementima
povezana sa dr dravom , a ne sa dravom u kojoj se se dogodila nezgoda
- Tako e se pravo drave registracije primeniti : kada je samo jedno vozilo uestvovalo u
nezgodi prema licu koje polae pravo na vozilo, prema rtvi koja je bila putnik ako se njeno
uobiajeno boravite nalazi u dr dravi, prema rtvi koja se nalazila izvan vozila, kada je vie
vozila uestvovalo, a sva su registrovana u istoj dravi, kada lica koja su uestvovala sva imaju
svoje uobiajeno boravite u dravi registracije vozila
- Konvencija precizir na koja pitanja se primenjuje merodavno pravo : uslovi i obim odgovornosti,
razlozi za osloboenje, ogranienje i podelu odgovornosti, postojanje i prirodu tete, vrstu i
obim naknade, prenosivost prava na naknadu, odgovornost nalogodavca za postupak njegovog
slubenika, zastarelost i gubitak prava zasnovanih na isteku roka, ukljuujui i poetak, prekid i
obustavljanje rokova
4. Merodavno pravo za sticanje bez osnova

20

Postoji kada deo imovine jednog lica pree u imovinu drugog,a taj prelazak nema osnov u
pravnom poslu ili zakonu i do toga moe doi iz 3 razloga : kad osnov postoji ali kasnije
otpadne, kad se oekivani osnov nije ostvario i kad postoji zabluda u pogledu osnova
2 pristupa : pravo merodavno za osnov koji je postojao ili trebao da se ostvari ili se verovalo da
postoji i pravo mesta gde se dogodilo obogaenje
ZMPP usvaja prvo stanovite

5. Merodavno pravo za poslovodstvo bez naloga

- Kad jedno lice obavlja pravne ili faktike poslove drugoga radi zatite njegovih moralnih ili
materijalnih interesa, bez ovlaenja lica u iju se korist obavlja posao
- Dolaze u obzir sledee odluujue injenice : domicil sedite lica u iju korist se radi, domicilsedite poslovoe i mesto gde je radnja izvrena
6. Merodavno pravo za upotrebu tue stvari
- Njom se takoe jedno lice moe obogatiti na raun drugoga ili se mogu zatiti interesi drugoga
- Pravo mesta gde su se dogodile injenice koje su prouzrokovale obavezu odn pravo drave
gde je stvar upotrebljena odn gde se stvar nalazi
PRAVO STRANACA DA STUPAJU U PRIVATNOPRAVNE ODNOSE U SRBIJI
- Mogu se prema dostupnosti strancima grupisati u 3 kategorije :
1) Apsolutno rezervisana prava potpuno nedostupna, graanska prava za ije je uivanje
potrebno dravljanstvo odreene zemlje
2) Relativno rezervisana prava dostupna pod odreenim uslovima-reciprociteta, domicila i sl
3) Opta prava dostupna pod istim uslovima kao i domaim dravljanima
1. Pravo stranaca da stupaju u porodinopravne odnose u RS
- Pravo stranca na stupanje u brak, da bude usvojenik ili usvojilac odn staratelj ili tienik
a) Pravo stranca na stupanje u brak
- Opte pravo, priznato me konvencijama koje ureuju prava oveka i graanina, stranac u RS
ima pravo da bez ikakvih uslova i ogranienja zakljui brak sa dravljaninom RS ili sa dr
strancem
b) Pravo stranca na usvojenje
- Porodini zakon RS propisuje da strani dravljanin moe usvojiti dete ako se ne mogu nai
usvojitelji meu domaim dravljanima, a takva pretpostavka postoji ako je prolo vie od
godinu dana od kada su podaci o buduem usvojeniku upisani u Jedinstveni lini registar
usvojenja, saglasnos na usvojenje daje ministar nadlean za porodinu zatitu, a izuzetno
moe dati saglasnost i pre isteka roka od god dana, ako je to u najboljen interesu deteta
- Relativo rezervisano pravo
c) Pravo stranca da stupi u starateljski odnos
- Porodini zakon se ne izjanjava o ovom pravu, a tumaenjem njegovih odredbi mogu se
izvesti 2 suprotna zakljuka :
1) Imajui u vidu da isti zakon izriito ureuje pravo stranca da bude usvojitelj, izvodi se zakljuak
da stranac ne moe biti staratelj domaem dravljaninu, jer zakonom to nije propisano
2) Iz odredbe zakona kojom se propisuje da se za staratelja ppprvenstveno postavljaju suprunik,
srodnik ili hranitelj tienika, osim ako interesi tienika drugaije zahtevaju, proizilazila bi
mogunost da se stranac postavi za staratelja, ako je suprunik ili srodnik,ako to nije protivno in

21

Pojedini bilaterlani ugovori predviaju ovu mogunost, uslovljavajui stranca da ima boravie na
deteta relativno rezervisano pravo
Organ starateljstva je dua da postavi privremenog staratelja strancu koji se nalazi ili ima
imovinu na teritoriji RS, ako proceni da je to neophodno radi privremene zaptite njegove
linosti, prava ili interesa

2. Pravo stranca na nasleivanje

- Zakonom o nasleivanju RS propisano je da strani dravljani imaju pod uslovom uzajamnosti
isti nasledni poloaj kao i domai dravljani, ako me ugovorom nije dr odreeno
- Relativno rezervisano pravo, trai se formalni reciprocitet po sadrini odn da domai dravljani
uivaju ista prava kao i stranci u RS u pogledu nasleivanja
- Pravo stranca da nasleivanjem stekne pravo svojine na nekretninama takoe je uslovljeno
uzajamnou i ostvaruje se pod istim uslovima kao i pravo domaih nacionalni tretman
- U pogledu naina utvrivanja uzajamnosti, zakon upuuje sud ili dr nadleni organa da
objanjeje o tome zatrai od organa nadlenog za poslove pravde, nema pretpostavljenog
reciprociteta ve se dokazuje
3. Pravo stranca da stupi u stvarnopravne odnose
- Ureeno je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa
a) Pravo stranca da stie svojinu na pokretnim stvarima
- Mogu sticati ova prava kao i domaa lica opte pravo
b) Pravo stranca da stoe svojinu na nepokretnostima
- Stranci mogu sticati svojinu na nepokretnostima,a izuzetno moe se iskljuiti u odnosu na
nepokretnosti koje se nalaze na odreenim podruijima
- Strana fizika i pravna lica koja obavljaju delatnost u RS mogu sticati pravo svojine na
nepokretnosti u RS koje su im neophodne za obavljanje delatnosti, ceni organ nadlean za
trgovinu odn republiko ministarstvo nadleno za poslove trgovine
- Sticanje svojine na stanu i zgradu uslovljeno je samo reciprocitetom
- Strane drave za potrebe svojih predstavnitva mogu kupovati stanove i zgrade za slubene
potrebe i graevinsko zemljite u svrhu izgradnja takvih zgrada i uslovljeno je saglasnou
organa nadlenog za poslove pravde
- Relativno rezervisano pravo uslovljeno reciprocitetom odn saglasnou i u pogledu svrhe i osno
c) Pravo stranca na dugoroni zakup
- Strano fiziko ili pravno lice moe uzeti u zakup turistiki ili dr objekat od preduzea koje obavlja
turistiku ili ugostiteljsku delatnost, najkrae 5 a najdue 30 god, u pismenoj formi
- Dugoroni zakup moe se upisati u zemljine knjige ili dr registar i u tom sluaju ima
stvarnopravno dejstvo, moe isticati svoje pravo zakupa i prema kasnijem sticaocu objekta
4. Pravo stranca da stupi u obligacione odnose
- Pravo da bez ikakvih ogranienja zakljuuju ugovore ili pravo da potrauju naknadu
prouzrokovane tete i dr obligaciona prava
5. Pravo stranca da bude osniva privrednog drutva
- Opte ili relativno rezervisano pravo, zavisno od vrste delatnosti kojom se druptvo bavi
- Zakon o stranim ulaganjima odreuje da se strana ulaganja u osiguravajua drutva, banke, dr
fin organizacije, igre na sreu i slobodne zone vre u skladu sa zakonom koji ureuje njihov
poloaj i ovim posebnim zakonima nisu propisani dr uslovi za sticanje akcija ili udela od strane
fizikih i pravnih lica strane nacionalnosti osim uzajamnosti

22

Za osnivanje banaka nije predvien uslov uzajamnosti kao u ranije zakonu

6. Pravo stranca da zasnuje radni odnos

- Moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim zakonom o radu i zakonom o uslovima
za zasnivanje radnog odnosa sa stranim dravljaninom
a)
1)
2)
3)
-

Redovni uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Stranac moe da zasnuje radni odnos ako :
Ima odobrenje za stalno nastanjenje ili odobrenje za privremeni boravak
Dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa dozvolu za rad
Prilikom zasnivanja radnog odnosa prihvati nadlenost suda RS za reavanje sporova sa
poslodavcem u vezi prava i obaveza iz tog odnosa
Relativno rezervisano pravo, trostruko uslovljeno
U pogledu ostalih uslova stranac se izjednaava sa domaim dravljaninom
Mora da poseduje radnu knjiicu koja se izdaje pod istim uslovima kao i domaem
Zasniva radni odnos danom stupanja na rad, zakljuivanjem ugovora o radu

b) Zasnivanje radnog odnosa bez dozvole za rad

- Pod uslovom da ima odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i da radni osnos
zasniva za obavljanje strunih poslova utvrenih ugovorom o poslovno tehnikoj saradnji,
dugoronoj proizvodnoj kooperaciji, prenosu tehnologije i ugovorom o stranim ulaganjima
c) Obavljanje fleksibilnih oblika rada
- Mogunost da stranac radi bez zasnivanja radnog odnosa po osnovu ugovora o privremenim i
povremenim poslovima, koji se moe zakljuiti na period ne dui od 3 mes u kalendarskoj
godini, a Zakonom o radu predvien je dui rok 180 dana u toku kalendarske godine
7. Pravo stranca da bude ulaga u RS
a) Pojam stranog ulagaa
- Stranim ulagaem smatra se : strano pravno lice sa seditem u inostranstvu, strano fiziko lice,
dravljanin RS sa prebivalitem odn boravitem u inostranstvu duim od godinu dana
b) Oblici stranog ulaganja
- 2 osnovna oblika : statusnopravna ulog stranog ulaa ini osnivaki kapital domaeg
privrednog drutva i ugovornopravna omoguava razliite vidove poslovne saradnje stranih i
domaih privrednih subjekata na ugovornoj osnovi
- Stranim ulaganjem smatra se ulaganje u domae privredno drutvo kojim strani ulaga stie
udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog drutva i sticanje svakog dr imovinskog pravakoji strani
ulaga ostvaruje svoje poslovne interese u RS
- Sve varijante statusnopravnih ulaganja su mogue moe biti jedini osniva domaeg
privrednog drutva, moe ga osnovati zajedno sa dr domaim ili stranim licima, moe stei
vlasnitvo na celini ili u delu ve postojeeg drutva, kupovinom akcija ili udela
c) Forma stranih ulaganja
- Zakon ne propisuje obaveznu sadrinu ugovora o osnivanju odn ulaganju, pismena forma
d) Ulog stranog ulagaa

23

Moe biti u stranoj kovertibilnoj valuti, stvarima, pravima intelektualne svojine, HOV i dr
imovinskim pravima, i u dinarima koji je po propisima o deviznom poslovanju mogu transferisati
u inostranstvo, a prilikom osnivanja moraju se potovati odredbe ZPD o min novanom iznosu
osnovnog kapitala za osnivanje AD i DOO
Pravo stranog ulagaa da konvertuje potraivanje u udeo odn akcije drutva drunika je pravo
koje pripada svakom poveriodu drutva

e) Garancije za strane ulagae

- Sloboda stranog ulaganja zakon daje pravo stranom ulagau da osnova odn ulae u drutva
svih vrsta delatnosti radi sticanja dobiti, jedino organienje proizvodnja i promet oruja
- Nacionalni tretman jednak poloaj prava i obaveze kao domau, a izuzeci mogu biti
propisanim samo Zakonom o stranim ulaganjima
- Pravna sigurnost garantuju m se prava steena u momentu upisa u registar i ona ne mogu biti
suena naknadnom izmenom zakona i dr propisa a dr garancija tie se zabrane eksproprijacije
uloga stranog ulagaa i imovine privrednog drutva sa stranim ulogom i dr mera sa sl dejstvom,
osim kada je zakonom ili na osnovu zakona utvren javni interes i uz plaanje naknade
- Konverzija i sloboda plaanja pravo konverzije domae valute u stranu konvertibilnu valutu
radi vrenja plaanja koja su vezana za strana ulaganja i moe slobodno da vri plaanja u
meunarodnim poslovnim odnosima
- Pravo na voenje poslovnih knjiga duno da vodi knjige i sastavlja fin izvetaje u skladu sa pr
- Pravo na transfer dobiti i imovine pravo da transferie u inostranstvo sva fin i dr sredstva u
vezi sa stranim ulaganjem a posebno : ostvarenu dobit, imovinu koja mu pripadne posle
prestanka drutva odn ugovora o ulaganju, iznose dobijene od prodaje akcija ili udela, iznose
dobijene po osnovu smanjenja osnovnog kapitala, dopunske uplate, naknade po osnovu
eksproprijacije i dr mera drave
- Povoljniji tretman ukoliko ima zakljuen meunarodni ili bilateralni sporazum,tretman njim pred
f)
-

Podsticaji za strane ulagae

Osloboen plaanja uvoznih dabina na opremu koja predstavlja njegov ulog

g) Registracija i evidencija stranih ulaganja

- Obaveza prijave stranog ulaganja organu nadlenom za ekonomske odnose sa inostranstvom,
strano ulaganje kojim se osniva drutvo upisuje se njihov registar i tome registar obavetava
nadleno ministarstvo o izvrenoj registraciji stranih ulaganja
8.
a)
-

Pravo stranca na osnivanje ogranka i predstavnitva u RS

Regulisano je zakonom o privrednim drutvima
Ogranak stranog privrednig drutva
Njegov izdvojen organizacioni deo preko koga to drutvo obavlha delatnost u RS
Izjednaen je u pravnom poloaju sa ogrankom domaeg privrednog drutva
Nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za raun drutva
Drutvo neogranieno odgovara za obaveze koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka
Obrazuje se odlukom koju donosi skuptina drutva kapitala odn ortaci i komplementari
Obavezni elementi odluke o obrazovanju ogranka su : naziv i adresa ogranka, pretena
delatnost ogranka, lino ime odn poslovno ime zastupnika ogranka i obim njegovih ovlaenja,
naziv i sedite registra u kome je osniva ogranka registrovan, naziv, pravna forma i sedite
osnivaa ogranka, matini registarski br osnivaa ogranka, lino ime odn poslovno zastupnika
osnivaa, podatak o registrovanom kapitalu osnivaa, ako se takav podatak registruje
Obavezno se registruje u registru APR , kao i promene podataka, fin izvetaji osnivaa, prestan

24

Moe obavljati registrovanu pretenu delatnost osnivaa kao i dr delatnosti, osim onih za koje
se zahteva dozvola ili saglasnost nadlenog organa, istupa pod poslovnim imenom osnivaa,
uz navoenje da je re o ogranku, naziva ogranka ako ga ima i adrese, ako se raz od sedita
- Prestaje odlukom skuptine osnivaa odn ortaka ili komplementara ili prestankom osnivaa
b) Predstavnitvo
- Njegov izdvojen organizacioni deo koji moe pbavljati prethodne i pripremne radnje u cilju
zakljuenja pravnog posla tog drutva, nema svojstvo pravnog lica i moe zakljuivati samo
pravne poslove u vezi svog tekueg poslovanja
- Osnovna razlika izmeu ogranka i predstavnitva obim ovlaenja, ogranak moe obavljati
sve delatnosti koje obavlja i drutvo osniva, dok predstavnitvo samo prethodne i pripremne
radnje u cilju zakljuenja pravnog posla drutva
- Obrazuje se odlukom nadenog organa drutva osnivaa i obavezno sadri : naziv i sedite
registra u kom je drutvo osniva registrovan, naziv, pravnu formu i sedite osnivaa, matini
registarski broj osnivaa, lino odn poslovno ime zastupnika osnivaa, adresu, lino odn
poslovno ime zastupnika predstavnitva
- Obavezno se registruje kod APR, kao i promene i prestanak
- Prestaje odlukom o prestanku predstavnitva i prestankom postojanja drutva osnivaa
9. Pravo stranca da bude uesnik javno-privatnog partnerstva i koncesije
- Javno-privatno partnerstvo razliiti oblici zajednikih ulaganja javne vlasti i privatnih lica radi
realizacije projekata od ekonomskog i ireg drutvenog znaaja a definisano je u zakonu kao
dugorona saradnja javnih i privatnih partnera u obezbeivanju finansiranja, izgradnje,
rekonstrukcije, upravljanja i odrava infrastrukturnuh i dr objekata od javnog znaaja i pruanja
usluga od javnog znaaja i moe biti :
a) Ugovorno zasniva se na ugovoru koji zakljuuju javna vlast i privatni partner
b) Institucionalno osnov ugovor, ali se za realizaciju osniva posebno drutvo, iji su osnivai
javni i privatni partner i ima iskljuivi cilj realizaciju projekta i osniva se po propisima za priv dr
c) Koncesija poseban oblik ugovornog koji za predmet ima dodelu vremenski ogranienog
prava na iskoriavanje prirodnih bogastava, dobara u optoj upotrebi, obavljanja javnih radova
ili pruanja javnih usluga uz plaanje ugovorene naknade i moe se dati za istraivanje i
eksplotaciju mineralnih sirovina u dr geolokih resursa, u oblasti energetike, za luke i sl
- Uesnici javni partner dravni organ, organizacija, ustanova, organ ili organizacija jedinice
lokalne samouprave ili dr lice koje se finansira iz budetskih sredstava i privatnisvako fiziko ili
pravno lice ili konzorcijum takvih lica i oba imaju pravo jednostranog raskida ugovora,a sporovi
koji nastanu mogu se poveriti arbtrai koja moe imati sedite u inostranstvu ako je privatni
partner stranac,ne mogu ugovoriti merodavno pravo,ve se primenjuje RS, nad je sud RS
10. Pravo stranca na intelektualnu svojinu
- 2 grupe prava :
1) Industrijska svojina skup prava kojima se tite inovacije u proizvodnji i prometu robe i usluga,
omoguuje se pronalazaima i dr licima iji pronalasci, inovacije i kreativnosz doprinose pojavi
novih proizvoda i usluga ili unapreenju proizvodnje i distribucije ve postojeih proizvoda i
usluga da za svoj doprinos dobju adekvatnu materijalnu i moralnu satisfakciju, a materijalna se
sastoji u pravu na naknadu titulara od svakog lica koje u proizvodnji ili prometu robe i usluga
koristi njegov pronalazak, a moralna u pravu da bude oznaen kao pronalaza
- Najznaajniji je patent zatieni pronalazak odn tehniko reenje primenljivo u proizvodnji
2) Autorska prava tite autore knjiebnih, muzikih, likovnih i dela primenjene umetnosti, filmskih
dela raunarskih programa i dr dela, originalnih tvorevina ljudskog duha i stie se samim
stvaranjem delai takoe obuhvata lina i materijalna prava
a) Pravo stranca na industrijsku svojinu

25

Strana lica se izjednauju sa domaim pod uslovom reciprociteta

U pogledu patenta zahteva se formalni reciprocitet po sadrini i diplomatski po nastanku
Pravo na zatitu industrijskog dizajna uivaju strana pravna i fizika lica po osnovu reciprociteta
koji moe biti diplomatski ili aktiki po nastanku, a sluaju da se ne moepozvati na neki me
ugovor, ostvarie ovo pravo ukoliko pred naim organima dokae postojanje faktikog
reciprociteta i postojanje dokazuje u odnosu na dravu ije dravljanstvo ili nacionalnost ima

b) Autorska prava stranaca

- Razliit reim u pogledu morlnih i materijalnih prava, moralna se priznaju strancu bez ikakvih
uslova, a materijalna se priznaju stranim autorima koji se ta prava stekli po osnovu me
ugovora koji je ratifikovala RS i pod uslovom da postoji uzajamnost izmeu RS i zemlje kojoj
pripada i reciprocitet dokazuje strana koja se na njega poziva i dovoljan je formalan po sadrini
SUKOB NADLENOSTI
1. Meunarodna nadlenost
- U sporu sa stranim elementom pravila o me nadlenosti se prva primenjuju, kako bi se utvrdilo
da li se postupak uopte moe voditi pred sudovima odnosne drave, a ukoliko je odgovor
potvrdan primenjuju se unutranja pravila o mesnoj nadlenosti, koja daju odgovor na pitanje
koji od vie sudova te drave sa istom stvarnom nadlenou moe da rei spor
- ZPP ureuje me nadlenost i predvia je domai sud nadlean za odluivanje kada je njegova
nadlenost za spor sa me elementom izriito predviena zakonom ili me ugovorom
- Ako nema izriite odredbe o nad domaeg suda za odreenu vrstu sporova, domai sud je
nadlean i kada njegova nad proizilazi iz odredaba ZPP o mesnoj nad domaeg suda
- Navedenom odredbom upuuje se na primenu odredaba ZMPP ili dr posebnih zakona, kao i na
odredbe me ugovora kao primarne izvore, a ZPP je supsidijaran izvor
- Za strane koje pokreu spor, odreivanje me nadlenosti znaajno je najpre kako bi utvrdile u
kojoj dravi e moi da ostvare svoja prava sudskim putem, kao i zbog toga to to moe biti od
uticaja na konaan ishod spora, me nadlenost je tesno povezana sa odreivanjem mer
prava, a u situacijama kada se sudovi razliitih drava smatraju nadlenim, stranke mogu
izabrati pred ijim e sudom pokrenuti spor, uticati na ishod spora
- Sudovi su tokom celog postupka dunida vode rauna o svojoj me nadlenosti
- Sud e reavati pitanje me nadlenosti kada se pokrene postupak priznanja i izvrenja strane
sudske odluke, kada e se utvrivati da li je sud drave porekla odluke bio nadlean da reava
spor indirektna me nadlenost
2. Vrste meunarodne nadlenosti
I.
-

Iskljuiva nadlenost
Postoji kada su u skladu sa pravilima o me nadlenosti sudovi te drave jedino nadleni da
reavaju odreeni spor i predvia se kad je spor sa elementom inostranosti vrsto povezan sa
odreenom dravom, iskljuiva nad RS postoji kad je to izriito propisano ZMPP ili dr zakonom

a) Iskljuiva nadlenost za sporove koji imaju za predmet nepokretne stvari

- Za sporove o pravu svojine i o dr stvarnim pravima na nepokretnostima, sporove zbog smetanja
poseda na neppokretnostima, sporove nastale iz zakupnih i najamnih odnosa u pogledu
nepokretnosti ili iz ugovora o korienju stana ili posl prostorija, ako se nalazi na teritoriji RS, lex
rei sitae, stranke ne mogu ugovoriti merodavno pravo

26

Za sporove o nepokretnoj zaostavtini dravljan RS, stranih dravljana, lica bez dravljanstva,
lica ije se dravljanstvo ne moe utvrditi ili lica koja imaju status izbeglice, ako se zaostavtina
nalazi u RS pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u vreme smrti

b) Iskljuiva nadlenost za brane i porodine sporove

- Za sporove o razvodu braka, pnitaju braka i utvrivanju postojanja ili nepostojanja braka, u
kojima je tueni brani drug dravljanin RS kojima prebivalite u RS,za utvrivanje ili osporavan
oinstva ili materinstva, ako je tueni dete koje je drav RS i ima prebivalite u RS, za sporove
izmeu roditelja o poveravanju na uvanje, podizanje i vaspitanje ako su roditelj i dete drav RS
c) Iskljuiva nadlenost za ppostupke koje imaju predmet lina stranja domaih dravljana
- Za postupak davanja dozvol za stupanje u brak, kad je maloletnik koji trai dozvolu dravljanin
RS, a brak se zakljuuje u inostranstvu, za postupak odluivanja o usvojenju ili prestanku
usvojenja lica koja ima dravljanstvo i prebivalite u RS, kao i stvarima starateljstva dravljana
RS, bez obzira na to gde mu je prebivalite, za postupak proglaenja nestalog dravljanina RS
umrilim, bez obzira na to gde je imao prebivalite
d) Iskljuiva nadlenost u plovidbenim sporovima
- U sporovima o nagradi za spasavanje ratnih i javnih brodova RS, kao i o nakandi tete nastale
zbog sudara brodova od kojih je ratni brod ili javni brod RS
e) Posledice nepotovnja pravila o iskljuivoj nadlenosti
- Sledee : odluka koju je doneo organ dr drave nee se moi priznati niti izvriti u naoj zemlji,
nee se priznati prigovor litispendencije u sporo pokrenutim pred naim sudom ako se u dr ve
vodi postupak u stvari u kojoj postoji iskljuiva nadlenost domaih i u stvarima u kojima je
predviena iskljuiva nadlenost ne moe se ugovoriti nad dr drave ili arbitrae
II.
-

III.
-

Konkurentna nadlenost
Kada prema domaim pravilima o me nadlenosti domai organi smatraju nadlenim da
reavaju u odreenim vrstama sporova, ali se dozvoljava da u istoj stvari postupak vode i
organi dr drave na osnovu njenih pravila o me nadlenosti, strane sudske odluke donete u
tim stvarima mogu se priznati i izvriti u naoj zemlji
Opta nadlenost
Za tubu je nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite odn boravite i naziva se
opta jer se navedeno pravilo primenjuje u razliitim vrstama sporova i me nadlenost moe
se zasnovati na osnovu pravila o optoj nadlenosti u svim vrstama sporova, osnim onih za
koje je predviena iskljuiva nadlenost
ZMPP sadri sledea pravila o optoj nadlenosti : postoji ako tueni ima prebivalite odn
sedite u RS, ako ima vie tuenih u svojstvu suparniara, nadlenost RS postoji i ako jedan od
tuenih ima prebivalite odn sedite u RS, u vanparninom ako lice prema kome je zahtev
podnesen ima prebivalite odn sedite u RS, a kad uestvuje jedno lice-ako to lice ima pr odn s
Ako tueni nema prebivalite ni u RS ni na ter dr drave ako ima boravite u RS, ako su
parnine stranke dravljani RS ako tueni ima boravite na ter RS

a) Nadlenost prema dravljanstvu i za lice bez dravljanstva

- Ako su obe stranke dravljani RS, nad RS postoji i kad tueni nema prebivalite ve samo
boravite u RS, primenjuje se i na odreivanje nad za lica bez dravljanstva, ako ima
prebivalite u RS
b) Retorziona nadlenost

27

IV.
-

Omoguuje da se domai sud oglasi nadlenim i u sluajevima kada u skladu sa pravilima

domaeg prava ne bi bio nadlean, na osnovu injenice da se sudovi strane drave oglaavaju
nadlenim u odg sporovima koji se vode protiv lica domae nacionalnosti i ne zasniva se na
osnovu pravila domaeg prava, ve na osnovu pravila strana prava o odreivanju nad
Vrsta opte madlenosti jer se moe primeniti u svim vrstama sporova, konkuretno sa ostalim
pravilima o odreivanju me nadlenosti

Posebna nadlenost
Prilikom odreivanja pravila o posebnoj nad zakonodavac se rukovodio sledeim kriterijumima:
dravljanstvom jedne ili obeju strana, pprebivalitem u RS, injenicom da se u RS nalazi
imovina koja je predmet spora ili iz koje bi se tuilac mogao naplatiti, mestom izvrenja delikta,
pristankom tuenog da se spor vodi pred sudom RS

a) Nadlenost za sporove o vanugovornoj odgovornosti za tetu

- Ako je teta nastala na teritoriji RS, olakava poloaj oteenog
b) Nadlenost za imovinskopravne sporove
- Ako se na teritoriji RS nalazi imovin tuenog ili predmet koji se tubom trai, u sporovima
nastalim za vreme boravka tuenog u RS, u sporovima zbog obaveza koje su nastale u RS ili
se moraju izvriti na teritoriji RS, prema seditu predstavnitva ili zastupnitva stranog fizikog
ili pravnog lica, u sporovima za zatitu prava potroaa, ako potroa ima prebivalite ili
boravite u RS, u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa
koji je dao garanciju ako prodavac koji je uruio garanciju ima sedite odn prebivalite u RS, u
sporovima protiv pravnog lica koje ima ogranak izvan svog sedita, ako spor porizilazi iz
pravnog odnosa tog ogranka ako ogranak ima sedite u RS, u meninim i ekovnim sporovima
koje imalac menice ili eka vodi protiv potpisnika menice ako se mesto plaanja nalazi na ter
RS, u sporovima iz radnog odnosa, ako je tuilac zaposleni na osnovu injenice da se rad
obavlja ili se obavljao na ter RS
c) Nadlenost za sporove o smetanju poseda na pokretnim stvarima
- Ako je na ter RS nastalo smetanje slino kao i u sporovima zbog prouzrokovanja tete
d) Nadlenost za sporove o stvarnim pravima na osnovnim sredstvima prevoza
- U sporovima o pravu svojine, zalonom, pravu zakupa i dr pravima na vazduhoplovu, pomorsk
brodu i brodu unutranje plovidbe kad se na ter RS vodi registar u kome je sredstvo upisano
e) Nadlenost u branim sporovima
- U sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitaja ili razvoda braka ako
je ispunjen jedan od sledeih kriterijuma :
1) Oba brana druga su dravljani RS, bez obzira gde im je prebivalite
2) Tuilac je dravljanin RS i ima prebivalite u RS
3) Brani drugovi su poslednje zajedniko prebivalite imali u RS, a tuilac ima prebivalite ili
boravite u RS
4) Kad su oba suprunika dravljani RS i imali su poslednje zajedniko prebivalite u RS ili tuilac
ima prebivalite u RS, ali samo ako tueni pristane da mu sudi sud u RS i ako je prema
propisima drave iji su dravljani to doputeno
f)

Nadlenost za sporove o imovinskim odnosima branih drugova

28

U pogledu imovine koja se nalazi u RS, postoji i kada tueni nema prebivalite u RS, ako tuilac
u vreme podnoenja tube ima prebivalite ili boravite u RS

g) Nadlenost za sporove za utvrivanje ili osporavanje oinstva ili materinstva

- I kada tueni nema prebivalite u RS : ako su tuilac i tueni dravljani RS, bez obzira gde
imaju prebivalite, ako je tuilac dravljanin RS i ima prebivalite u RS, ako su tuilac i tueni
strani dravljani, pod uslovom da tuilac ili makar jedan od tuilaca ima prebivalite u RS, a
tueni pristaje da mu sudi sud RS i ako je prema propisima njegove drave ta nad doputena
h) Nadlenost za sporove o uvanju, podizanju i vaspitanju dece pod roditeljskim staranjem
- Ako su oba roditelja dravljani RS, bez obzira na to to tueni nema prebivalite u RS
i)
-

Nadlenost za sporove o zakonskom izdravanju dece

Postoji i kada tueni nema prebivalite u RS: ako dete podnosi tubu i ima prebivalite u RS,
ako su tuilac i tieni dravljani RS, brz obzira gde imaju prebivalite, ako je tuilac maloletno
dete i dravljanin RS, ako tueni ima imovinu na ter RS iz koje se moe naplatiti izdravanje

j)
-

Nadlenost za sporove o zakonskom izdravanju izmeu branih drugova

Ako su brani drugovi imali poslednje zajedniko prebivalite u RS, a tuilac u vreme suenja
ima i dalje prebivalite u RS i ako tueni ima imovinu na ter RS iz koje se moe naplatiti

k) Nadlenost za ostale sporove o zakonskom izdravanju

- Ako je tueni dravljanin RS i ima prebivalite u RS
l)
-

Nadlenost za sporove o raspravljanju o pokretne zaostavtine

Odreuje se primenom pravilima o optoj nad, ali i sledeih pravila : za raspravljanje
zaostavtine dravljanina RS, ako se nalaze na ter RS ili ako organ drave u kojoj se nalaze
nije nadlean odn odbija da raspravlja, za raspravljanje pokretne zasotavtine koja se nalazi u
RS, osim ako u dravi ostavioca sud nije nadlean za raspravljanje pokretne imovine domaeg
dravljanina i za raspravljanje pokretne zaostavtine lica bez dravljanstva, lica ije se
dravljanstvo ne moe utvrditi ili lica koje ima status izbeglice, ako se nalaze u RS ili ako je
ostavilac u vreme smrti imao prebivalipte u RS

m) Nadlenost za odluivanje o usvojenju

- Ako je lice koje usvaja dravljanin RS koje ima prebivalite u RS, a ako brani drugovi zajedno
usvajaju, dovoljno je da jedan od njih dravljanin RS i ima prebivalite u RS
n) Nadlenost za proglaenje nestalog lica za umrlo
- Moe se dokazivati smrt lica koji je umro na ter RS
V.
-

Sporazumno odreena nadlenost

Stranke se mogu sporazumeti osim u branim, statusnim i porodinim sporovima o nadlenosti
stranog suda, pod uslovom da je jedna od njih strani dravljanin ili pravno lice sa seditem u
inostranstvu, a nije u pitanju spor za koji postoji iskljuiva nad RS i nadlenosti domaeg prava,
ako je bar jedna od stranaka dravljanin RS ili pravno lice sa seditem u RS
Moe biti : izriit pismena forma, bilo kao poseban ugovor, bilo kao klauzula u ugovoru
povodom kojeg se spor vodi i preutan ako tuilac i tueni konkludentnim radnjama pokazuju
volju da zasnuju nadlenost suda odreene drave i najee se ispoljava uputanjem tuenog
u spor bez isticanja prigovor nadlenosti

29

Posledica sporazuma je da se dr sudovi oglaavaju nenadlenim kad se pred njima pokrene

spor na koji se odnosi sporazum
Sporazum se mora odnositi na konkretan spor ili na budue sporove koji mogu nastati iz odnos

Dispozitivna nadlenost
Nadlenost koja se primenjuje u odsustvu sporazuma

VI.
VII.

Fakultativna nadlenost
- Kod sporova za koje nije doputeno ugovaranje, ali predvieni su alternativni kriterijumi za
odreivanje nadlenosti
3. Meunarodna litispendencija
- Domai sud po prigovoru samo prekida ali ne obustavlja postupak i za to su propisani sledei
uslovi : da stranka to zahteva, to znai da sud na nju ne pazi po sd, da je postupak po sporu
pokrenut prvo pred stranim sudom, pri emu se kao momenat pokretanja smatra dostavljanje
tube tuenom, da je u pitanju spor za koji ne postoji iskljuiva nadlenost i da postoji
uzajamnost, pri emu se smatra da uzajamnost treba da postoji ne samo u pogledu priznanja
dejstva litispendencije, ve i u odnosu na priznanje i izvrenje odluka sudova RS
- Ocenu inditeta spora daje sud pred kojim se pitanje postavlja primenujui domae pravo
- injenice ranijeg pokretanja spora i postojanja uzajamnosti dokazuje stranka koja se na nju
pozi
4. Trenutak znaajan za ocenu postojanja injenica reevantnih za me nadlenost
- injenice koje postoje u vreme kada parnica poinje da tee i taj trenutka ceni se prema lex fori,
a u naem pravu poinje tei dostavljanjem tube tuenom odn od asa kada je protivna strana
obavetena o zahtevu postavljenom u toku postupka
POSTUPAK SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI
1. Uee stranaca u postupku
- Strana pravna i fizika lica imaju pravo da budu stranke u postupku koji se vodi pred sudovima
- Stranaka i parnina sposobnost fiz lic odreuje se prema pravu drave iji je dravljanin to lice,
ako nije parnino sposoban po pravu te drave,a jeste po pravu RS,moe sam da preduzima ra
- Za stranaku sposobnost pravnog lica merodavno je pravo drave iju nac pripadnost ima to lic
- Stranke i dr uesnici u postupku imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik, a ako
se postupak ne vodi na njihovom jeziku, obezbedie im se na njihov zahtev usmeno prevoenje
onog to se iznos, kao i sadrine isprava koja se na roitu koriste radi dokazivanja
- Stranka u postupku moe preduzimati radnje samostalno ili preko punomonika, koji mora da
bude advokat, a u postupku po reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti mora advokat
- Akop stranac eli da ga zastupa advokat, mora ga izabrati sa liste advokata AK RS, strani
advokat ne moe biti punomonik, jer nije ovlaen da obavlja pravnozastupniku funk u RS, a
advokat koji je stranac i koji se v bavi advokaturom u matinoj dravi moe biti upisan u imenik
i moe biti punomonik ako je upisan u imenik, s tim to prve 3 god od upisa moe postupati
samo zajedno sa domaim advokatom, a koji nije upisan, moe davati samo savete i miljenja
2. Dostavljanje pismena u inostranstvo
- Kada se kati dostavljaju stranci koja borvai u stranoj dravi, neophodno je da domai
pravosudni organi sarauju sa organima drave u kojoj se vri dostavljanje i nain dostavljanja
razlikuje se zavisno od kategorije lica kome se vri dostavljanja i me i unutranjih propisa koji
se primenjuju na odnosni sluaj, a ukoliko dostavljanje nije izvreno prema propisima, dostava

30

se smatra neurednom i to moe biti razlog za odbijanje priznanja i izvrenja strane odluke kod
nas odn odluke sudova RS u inostranstvu
a) Dostavljanje strancima koji uivaju imunitet
- Licima koja se nalaze na diplomatsko-konzularnoj listi, stranim dravama i me organizacijama
obavlja se diplomatskim putem, posredstvom ministra nadlenog za inostrane poslove, koje
pismeno dostavlja putem protokola, ali ako lice koje uiva iminutitet primi pismeno predovnim
putem bez primedaba, smatrae se da je dostava uredno izvrena
b) Dostavljanje dravljanima RS u inostranstvu
- Posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavnitva RS i pravnog lica me registrovanog za
obavljanje poslove dostavljanja, a pravnim licima koje imaju predstavnitvo u RS, preko njega
c) Redovan zakonski reim dostavljanja u inostranstvu
- Kada izmeu RS i strane drave ne postoji me ugovor kojim se olakava dostavljanje i nisu
ispunjeni uslovi za dostavljanje domaem dravljaninu u RS, primenjuje se zakonski reim
- ZPP ureuje reim dostavljanja stranci koja se nalazi u inostranstvu, a primila je tubu ili dr akt
kojim se zapoinje postupak, sud moe prizvati takvu stranku ili njenog zakonskog zastupnika
da u primerenom roku postave punomonika za prijem pismena
- ZPP ne ureuje dostavljanje inicijalnog akta stranci koja se nalazi u inostranstvu, a nema svog
punomonika u RS, tuba,reenje o platnom nalogu, presuda, reenje protiv koga je dozvoljena
posebna alba i pravni lek moraju se dostaviti lino stranci odn njenom zastupniku ili punomon
- I u tom sluaju dostavljanje se vri putem me parvne pomoi i nai sudovi duni su da molbe
za pravnu pomo upuuju diplomatskim putem i sud je duan da pismeno dostavi sa
zamolnicom diplonatsko-konzularnom predstavnitvu u odnosnoj dravi
- Dostavljanje pravnom licu koje ima sedite u inostranstvu, a predstavnitvo na teritoriji RS,
punovano je ako je izvreno njegovom predstavnitvu
d) Ugovorni reim dostavljanja u inostranstvu
- Utvren je konvencijama o sudskom postupku i bilaterlanim me ugovorima o pravnoj pomoi
- Hake konvencije o graanskom sudskom postupku dostavljanje preko ovlaenog konzula
drave u kojoj treba da se vri dostava i nadlenih prgana drave prijema
- Haka konvencija o olakavanju me pristupa sudovima drave lanice odreuju centralni
organ za prijem zamolnica
- Konvencija o dostavljanju u inostranstvo sudskih i vansudskih akata u graanskim i trgovakim
stvarima dostavljaju se uz popunjen obrazac preko posebnih centralnih organa koje odreuje
svaka drava u RS je to Prvi osnovni sud u Beogradu
- Haka konvencija o izvoenju dokaza u inostranstvu u graanskim i trgovakim stvarima
dostavljanje zamolnica za pribavljanje dokaza ili izvoenje pojedinih procesnih radnji pred
stranim organima, takoe posredstvom centralnih imenovanih organa
- Dvostrani ugovori dostavljanje posredstvom pravosudnih organa, a izuzetno neposredno
dostavljanje od domaeg suda sudu strane drave
- Zamolnica po pravilu treba da bude sainjenja na jeziku zamoljene drave, kao i pismeno, a
izuzetno se prihvataju i na jeziku drave moljilje, a ugovorni reim primenjuje se i na lica u RS
e) Punomonik za prijem pismena
- Sud je ovlaen da stranku ili njenog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu a nemaju
puomonika u RS, pozove da u roku od 30 dana od dostavljanja poziva postave punomonika
za prijem pismena i ako ova lica to ne uine, sud e postaviti privremenog punomonika za
prijem pismena na troak stranke i o tome e obavestiti nju ili njenog zastupnika

31

f)
-

Sud moe postaviti punomonika za prijem pismena ako su ispunjeni sledei uslovi : inicijalni
akt je uredno dostavljen tuenom i sud je u aktu kojim se vri dostavljanje pozvao tuenog da
postavi punomonika, a ovaj to nije uinio
Punomonik moe biti svako lice koje ima poslovnu sposobnost i ima prebivalite ili sedite u
RS i njemu se mogu dostaviti svi kati suda i stranaka, sa posledicom da se dostavljanje smatra
izvrenim kada je uinjeno punomoniku i od tog momenta teku rokovi za ulaganje lekova i dr
Neposredno dostavljanje
Stranke mogu jedna drugoj da neposredno upuuju podneske i dr pismena i punovano je ako
je blagovremeno i ako stranka koja vri dostavu podnesak ili dr pismeno zajedno sa doakzom
o dostavljanju istovremeno podnese sudu

3. Dokazna snaga stranih javnih isprava

- Da bi organ priznao dokaznu snagu stranim javnim ispravama neophodno je da one ispunjavaju
uslove predviene Zakonom o legalizaciji isprava u me prometu koji propisuje i postupak kada
javna isprava koju je izdao organ u RS treba da bude upotrebljena u inostranstvu
a) Pojam strane javne isprave
- Isprava koju u propisanom obliku izda dravni ili dr organ u granicama svojih ovlaenja,
isprava koju u takvom obliku izda organizacija ili dr lice u vrenju javnih ovlaenja i dr isprava,
ako je posebnim zakonom izjednaena sa javnom ispravom
- Ona dokazuje istinitost onoga to se u njoj odreuje ili potvruje i ta pretpostavka je oboriva i
dozvoljeno je dokazivati da je neistinita ili da nije sainjena u propisanom obliku
- U pogledu privatnih isprava overenih od strane nad organa ne vai pretpostavka istinitosti, ve
se overom samo potvruje autentinost potpisa lica koja su ispravu izdala ili sastavila
b) Uslovi za priznanje dokazne snage stranih javnih isprava
1) Reciprocitet
- Stranoj javnoj ispravi priznae se ista dokazna snaga kao i domaim pod uslovom uzajamnosti i
ona postoji ako se i u drvi porekla ispravama RS priznaje dokazna snaga javne isprave
- U pogledu naina nastanka vai faktiki reciprocitet
- Reciprocitet se pretpostavlja te organ pred kojim s epitanje postavlja nee traiti dokaze o
ispunjenosti ovog uslova i zato stranka koja ima interes da se ispravi ne prizna dokazna snaga
moe dokazivati odsustvo reciprociteta sa odreenom zemljom
2) Legalizacija
- Javne isprave izdate u inostranstvu mogu se upotrebiti u RS samo ako su overene na propisan
nain i razlikuju se 2 sistema legaloizacije :
i. Zakonska legalizacija mogu se upotrebiti samo ako ije overilo Ministarstvo za inostrane
poslove odn diplomatsko ili konzularno predstavnitvo RS u inostranstvu, a prethodno ta
isprava mora biti overena u postupku predvienom unutranjim propisima odnosne zemlje
- Inostrane javne isprave ne podleu overavanju ako po osnovu uzajamnosti ni javne isprave RS
ne podleu overavanju u dravi ija je isprava u pitanju
- Ako organ kome je inostrana javna isprava podneta posumnja u njenu verodostojnost, moe
zatraiti od ministarstva nad za inostrane poslove da proveri da li je ispravu izdao organ koji je u
njoj oznaen i zahtev se upuuje preko rep organa uprave nad za poslove pravosua
ii.
Reim Hake konvencije potrebno je da ovlaeni organ drave izdavanja stavi apostil koji
sadri podatke na francuskom jeziku o zemlji i organu koji je izdao odn overio i odnosi se na

32

sledee vrste isprava : isprave koje je izdao organ pravosua, administrativne isprave, isprave
koje je izdao ili overio javni belenik i slubene isprave izvodi iz javnih knjiga, ovetra potpisa
Haka konvencija primenjuje se na isprave koje izdaju diplomatsko-konzularni predstavnici i
administrativne isprave koje se odnose na carinske i trgovake poslove

c) Overa javnih isprava RS radi upotrebe u inostranstvu

- Overie se samo ako zakon drave gde e se upotrebiti zahteva overavanje, a ukoliko treba da
bude upotrebljena u zemlji sa kojom nema konvencijski reim najpre ih overava sud na ijem
podruju se nalazi sedite izdavaoca i zatim overava rep organ uprave nadlean za poslove
pravde i dalje se podnosi na konanu overu min nad za inostrane poslove, a ako treba da bude
upotrebljena u zemljama Hake konvencije overu apostilom vri osnovni sud ili rep organ nad
za poslove pravde
4. Ustaljivanje nadlenosti
- ZMPP se o tome ne izjaanjava, ali teorija stoji na stanovitu da treba uzeti da princip
zadravanja jednom ustanovljene nadlenosti vai u oblasti me nadlenosti, jer se time
spreava eventualna zloupotreba mogunosti promene nadlenosti
5. Siromako pravo stranca besplatna sudska pomo
- Procesnopravni institut kojim se licima bez dovoljno sredstava za voenje postupka omoguuju
da pred sudom ostvare svoja prava i ocenu da li stranka prema svom imovnom stanju ispunjava
uslove dfa bude osloboena sudskih trokova caje sud, cenei sve okolnosti sluaja
- Ovo pravo je stranim licima u RS priznato kao opte pravo
- Zahtev za osloboenje od trokova moe se podneti u svakom trenutku u toku postupka
6. Aktorska kaucija obezbeenje parninih trokova kad je tuilac stranac
- Procesno pravni institut kojim se obezbeuje naplata parninih trokova za sluaj da tuilac
strano lice izgubi spor pred domaim sudom, kada je tuilac stranac, opravdana je pretpostavka
da u domaoj dravi nema imovine iz koje bi se tueni mogao naplatiti i da bi se takva situacija
izbegla, od tuioca se pod odreenim uslovima, moe traiti da poloi odg obezbeenje
a) Uslovi za primenu instituta
- Polaganje se moe zahtevati od stranca ili lica bez dravljanstva koji nema prebivalite u RS, a
pokree parnicu pred sudom RS
- Sud ne odluuje o primeni ovog instituta po sd, ve je tueni duan da sudu stavi takav zahtev
ako smatra da po okonanju spora nee moi da naplati svoje trokove i duan je da ga stavi
najkasnije na pripremnom roitu, a ako nije odrano- na prvom roitu za glavnu raspravu pre
nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari odn im je saznao da postoje pretpostavke
- Zahtev se moe podneti i usmeno na zapisnik kod suda
- Sud je obavezan da izrekne meru polaganja, ne uputajui se u ispitivanje njene opravdanosti
- Donosi odluku reenjem u kojem odreuje iznos obezbeenja i rok u kom se mora dati i duan
je da upozori tuioca na pravne posledice nepolaganja kaucije i tuilac ima pravo albe
- Ako na strani tuioca ima vie suparniara dovoljno je da samo jedan od njih poloi obezbeenj
b) Poloaj tuenog do momenta polaganja kaucije
- Tueni ima pravo da se uzdri od svih radnji u postupku po glavnoj stvari sve dok sud
pravnosnano ne odlui o njegovom zahtevu odn dok tuilac ne poloi obezbeenje,ako je usv
c) Pravne posledice nepolaganja kaucije
- Smatrae se da je povukao tubu odn da je odsutao od leka, ako je zahtev tada stavljen

33

d) Zakonski reim izuzetaka

- Tueni nee imati pravo da zahteva obezbeenje ako : u dravi iji je dravljanin tuilac,
dravljani RS nisu duni da daju obezbeenje, ako tuilac u RS uiva pravo azila, ako se
tubeni zahtev odnosi na potraivanje tuioca iz njegovog radnog odnosa, ako su u pitanju
brani ili sporovi o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili materinstva i ako je u pitanju spor o
zakonskom izdravanju i ako je u pitanju menina i ekovna tuba, protivtuba ili izdavanje pn
e) Ugovorni reim izuzetaka
- Nizom ugovora ukinuta je obaveza polaganja obezbeenja za dravljane drava potpisnica
- Haka konvencija o graanskom sudskom postupku, konvencija o olakavanju me pristupa
sudovima i konvencija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu
POSTUPAK PRIZNANJA I IZVRENJA STRANIH SUDSKIH ODLUKA
1. Pojan strane sudske odluke
- Odluka doneta od strane suda ili dr organa strane drave
- Za odreene pojma strane sudske odluke bitno je da se : radi o odluci koju je doneo organ
stranog suvereniteta, nezavisno da li je doneo na ter strane drave ili ne, da se odluka u druavi
porekla izjednauje po svom dejstvu sa sudskom, nezavisno da li je doneo sud ili dr organ i da
se odlukom reava o pravnom pitanju koji ureuje ZMPP statusni,porodini ili imovinski odnos
- Stranom sudskom odlukom smatra se i pravnanje zakljueno pred sudom, pd uslovom da se u
zemlji porekla ono izjednauje sa sudskom odlukom
2. Sistemi priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka
- Vie sistema :
a) Sistem ograniene kontrole prihvata ga nae pravo, ispitivanje ispunjenosti procesnih
pretpostavki i eventualne suprostavljenosti domaem javnom poretku, ne ulazi u meritum
odluke, ve je prinaje takvu kakva je
b) Sistem neograniene kontrole organ se ne zaustavlja na ispitivanju procesnih pretpostavki,
ve se uputa i u ispitivanje merituma odlukeinjeninog stanja i primene mat prava,Francuska
c) Sistem revizije iz osnova osim ispitivanja merituma, doputa i preinaenje
d) Sistem prima facie evidens u zemlji priznanja vodi se novi postupak u kome strana odluka ima
tretman prima facie dokata dokaza na prvi pogled, koji iskljuuje potrebu daljeg raspr i dokaz
e) Sistem nepriznavanjane priznaju i ne izvravaju strane odluke,osim kad je predvieno me ug
3. Pretpostavke priznanja stranih sudskih odluka
a)
1)
2)
3)

Negativne pretpostavke priznanja

Strana sudska odluka nee se priznati u prisustvu sledeih pretpostavki :
Uskraeno pravo odbraneako lice protiv koga je odluka doneta nije moglo uestvovati u post
Iskljuiva nad suda ili dr organa RS izuzetak odluke donete u branim sporovima
Povreda naela ne bis in idem ako je u istoj stvari sud ili dr organ RS doneo pravnosnanu
odluku ili je priznata neka dr strana sudska odluka doneta u istoj stvari
4) Povreda javnog poretka ako je u suprotnosti sa ustavom utvrenim osnovama dru ureenja
5) Nepostojanje uzajamnosti pretpostavlja se, u sluaju sumnje objanjenje daje min za pravdu
b) Pravnosnanost i izvrnost strane odluke
- Podnosilac zahteva duan je da podnese potvrdu nad stranog suda odn dr organa o
pravnosnanosti te odluke prema pravu te drave, a ako se trai izvrenje potvrdu o izvrnosti

34

c) Uslovi za priznanjeodluka donetih u statusnim stvarima fizikih lica

- Odluke o statusu dravljanina RS priznae se kada je prilikom odluivanja primenjeno strano
pravo, iako je u skladu sa ZMPP trebalo primeniti pravo RS, ako ta odluka bitno ne odstupa
- Odluke stranih sudova koje se odnose na status dravljanina drave ija je odluka u pitanju
priznaju se bez preispitivanja uslova nadlenosti, javnog poretka i uzajamnosti
4. Teret dokazivanja u postupku priznanja i izvrenja
- Negativne na strani koja je protivnih predlagaa, strana kojoj je u interesu da se ne prizna
- Pravnosnanost i izvnost lice koje zahteva priznanje

5. Dejstvo priznate strane sudske odluke

- Efekti strane odluke cene se prema domaem pravu i ona ima ista dejstva kao i svaka domaa
odluka i to : da se stvar na koju se odnosi smatra presuenom, da je pravnosnanou
obuhvaena samo izreka, a ne i obrazloenje, da je odluka osnov za upis promena itd
6. Postupak priznanja i izvrenja
- Moe se odluivati u samostalnom postupku ili kao o predhodnom pitanju u postupku po nekoj
dr stvari, samostalni je vanparnini i prilikom odluivanja sud se ograniava na ispirivanje
uslova za priznanje i izvrenje, stvarno nadleni vii, a mesno sud na ijoj bi se teritoriji
odluka mogla koristiti, odluka se donosi u formi reenja - alba u roku od 15 dana
- Kada nije bila predmet posebnog postupka, o njoj se moe odluivati kao o prethodnom pitanju
i u tom sluaju ima dejstvo samo za postupak u kome je doneta
PRIZNANJE I IZVRENJE STRANIH ARBITRANIH ODLUKA
1. Pojam i vrste arbitraa
- Arbitrae su ustanove privatnopravnog karaktera kojima stranke ugovoorm poveravaju
reavanje meusobnih sporova
- Prema nainu organizovanja :
a) Povremene, ad hoc formiraju se radi reavanja jednog odreenog spora, tako to stranke
ugovorom odreuju sastav arbitrae, pravila postupanja, mesto zasedanja i dr pitanja
b) Stalne postoje po pravilu u okviru institucija trgovakog karaktera i njihova prednost sastoji se
u tome to imaju svoje arbitre, utvrena pravila postupka i pratei administrativni aparat koji
strankama pojednostavljuje organizovanje arbitrae i voenje arbitranog postupka
- Prema nainu reavanja sporova :
1) Pravne reavaju spor primenom pravila koje izaberu stranke, to mogu biti nacionalni propisi,
me ugovorti ili autnomoni izvori prava
2) Faktike reavaju spor po pravinosti
2. Arbitrani sporazum
- Da bi se zasnovala nad arbitrae potrebno je da se stranke o tome sporazumeju i one to mogu
uiniti na 2 naina : zakljuenjem posebnog ugovora kompromis i unoenjem klauzule o
arbitrai u ugovor iz njihovog meusobnog pravnog posla kompromisna klauzula
- O punovanosti sporazuma odluuje arbitraa kojoj se tim sporazumom poverava nadlenost
princip autonomije arbitranog sporazuma i arbitraa je takoe nad da odluuje o svojoj nadlen
- U sporovima sa me elementom stranke mogu ugovoriti nad domaeg ili stranog suda ako su
ispunjeni sledei uslovi : spor je arbitralan predmet spora su prava kojima mogu slobodno da

35

raspolau, za predmetni spor nije predviena uskljuiva nad suda RS, jedna od stranaka je
fiziko ili pravno lice sa prebivalitem ili seditem u inostranstvu i arbitrani sporazum je pismen
3. Konstituisanje arbitrae
- U pogledu sastava strankama je doputena velika sloboda, pogotovo kod ad hoc i tada stranke
slobodno odreuju broj arbitra i nain izbora, a kada je u pitanju stalna stranke biraju arbitre
sa liste arbitara te arbitrae
4. Postupak pred arbitraom i nain donoenja odluke
- Autonomoija volje dolazi do izraaja i kod pravila postupka, odreuju ih sporazumom, ako ih
nema, primenjuju se pravila sadrana u statutu stalne i pravila gpp drave u kojoj zaseda,
odluuje veinom glasova po pravilu
5. Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka
- Arbitrane odluke koje stranke ne izvre dobrovoljno moraju proi postupka priznanja u dravi u
kojoj treba da se sprovede prinudno izvrenje i priznanjem ona zadobija destvo pravnosnane
sudske odluke odluka se moe prinudno izvriti a spor o kome je reavala arbitraa smara se
pravnosnano presuenom stvari
- ZMPP usvaja teritorijalni kriterijum kao osnovni i kriterijum zakona arbotrae kao dopunski
- Stranom arbitranom odlukom smatra se odluka koja nije donesena u RS, ima pripadnost
drave u kojoj je donesena, njom se smatra i ona odluka doneta u RS, ali pri ijem donoenju je
primenjeno pravo strane drave u pogledu postupka i u tom sluaju ima pripadnos drave ije je
pravo u pogledu postupka primenjeno
a) Priznanje stranih arbitranih odluka prema Njujorkoj konvenciji
- Primenjuje se na priznanje i izvrenje arbitranih odluka donetih na teritoriji jedne drave
ugovornice kadase to trai na teritoriji druge drave ugovornice
- Pojam arbitranih odluka obuhvata odluke donete od strane stalnih i ad hoc arbitraa
- Drave ugovornice su dune da priznaju valjanost ugovora sainjenog u pisemnoj formi kojim
se ugovorne strane obavezuju da podvrgnu arbitrai sporove koji su nastali ili mogu nastati
izmeu njih u vezi sa odreenim pravnim odnosom, ugovorom ili nekim drugim, pod uslovom da
je predmet spora arbitralan odn da je u dravi ugovornici doputeno reavanje sporova iz te
vrste odnosa putem arbitrae
- Drave ugovornice su dune da priznaju i izvravaju arbitrane odluke u skladu sa pravilima
postupka koje same propisuju, takse ne mogu biti vie od onih propisanih za domae odluke
- Strana koja trai priznanje duna je da uz zahtev priloi originale ili overene kopije odluke i
arbitranog sporazuma, prevedene od strane sudskog tumaa
- Sud moe odbiti priznanje i izvrenje iz sledeih razloga:poslovna nesposobnost stranaka,
nitavost arb sporazuma,nemogunost uputanja u spor,prekoraenje ovlaenja arbitra,
propusti u sastavu arbitrae i postupku,nepunovanost odluke,spor nije arbitralan, javni poredak
b) Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka u pravu RS
- Uslovi za priznanje i izvrenje : arbitralnost spora, nepostojanje iskljuive nad suda ili dr organa
RS, nepostojanje povrede javnogporetka, punovanost arbitranog sporazuma, potovanje
prava odbrane, sastav arbitranog suda i arbitrani postupak su bili u skladi sa odredbama
ugovora o arbitrai, postupanje arbitranog suda u granicima ovlaenja odreenog ugovorom,
konanost i izvrnost arbitrane odluke, kao i da odluka nije ponitena ili obustavljena od strane
nad organa drave u kojoj je doneta ili drave na osnovu ijeg prava je doneta, razumljivost i
neprotivrenost izreke odluke i uzajamnost
- U posebnom postupku ili kao prethodnom pitanju prilikom odluivanja o nekoj dr stvari

36

Stvarno nadlean u prvom stepenu privredni

Mesno nadlean sud na ijem podruju treba sporovesti priznanje i izvrenje, toje svaki sud
na ijem podruju bi predlaga mogao da se koristi odlukom
Predlaga treba uz zahtev da podnese : izvornu odluku ili overeni prepis, izvorni ugovor ili
overeni prepis i to u preveden na neki od jezika koji je u slubenoj upotrebi u sed suda priznanj
Protiv reenja moe se uloiti alba u roku od 15 dana od dostavljanja, drugostepen vii trg sud
Priznata strana arbitrana odluka izvrava se u postupku predvienom Zakonom o izvr postupk
Tuba za ponitaj u roku od 30 dana od prijema odluke ili saznanja razloga, a obj rok god
dana od pravnosnanosti odluke, razlozi za ponitaj su : nepunovanost sporazuma po pravu
RS ili po pravu koje su stranke odredile, povreeno pravo odbrane, prekoraenje ovlaenja
arbitrae, povreda odredaba sporazuma, pravila stalne arbitrae, odluka se zasniva na lanoj
izjavi svedoka ili vetaka ili falsifikovanoh ispravi ili je doneta usled kriv dela, nepodobnost
spora za arb po pravu RS, dejstvo arbitrane odluke je suprotno javnom poretku RS