Visoka zravstvena škola strukovnih studija

Beograd

SEMINARSKI RAD
::: ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM :::

Studenti:
Petar Ž ivanović 103/09FT
Stefan Stojanović 99/09FT
Marijana Rajković 54/09FT

Mentor:
dr med Tatijana Jovanović Sretenović

Beograd, 2010.
Sadržaj

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom.............................................................................2

Između prinude i podsticajnih mera............................................................................... 3
Poslodavac koji ne može da zaposli OSI.........................................................................4
Osobe sa invaliditetom kao zaposleni.............................................................................5
Razumno prilagođavanje radnog mesta........................................................................6
Prepreke sa kojima će se suočavati poslodavci u Srbiji...........................................7

Strana | 1
 Zapošljavanje osoba sa invaliditetom

S obzirom na već uočene probleme na koje će se naići u praksi kada na

snagu stupi kvotni sistem Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa
invaliditetom  i s obzirom na zaprećene kaznene penale od strane države,
postavlja se pitanje da li će novi Zakon popraviti položaj osoba sa
invaliditetom ili će dovesti do njihove još veće marginalizacije.

 U zemljama članicama Evropske unije zakonodavstvo se menja u pravcu

zakona zasnovanih na pravima umesto na socijalnoj zaštiti, što je rezultat
promene u politici koja se vodi prema osobama sa invaliditetom (OSI), a
koja podrazumava da je briga zajednice alternativa institucionalnom
zbrinjavanju i kućnoj izolaciji i skrivanju. U tom smislu danas je još uvek u
mnogim zemljama, uključujući i našu, potrebnije rehabilitovati društvo
nego osobu sa invaliditetom.

Usvajanjem Zakona o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i

Srbija je stala u red razvijenih i naprednih, ali samo po tome i ni po čemu
drugome.

Ako se osvrnemo oko sebe, na svakom koraku možemo da vidimo prepreku

uključivanju osoba sa invaliditetom u normalan društveni život. Javni
prevoz, javne zgrade, pešačke zone i putevi u Srbiji generalno nisu
prilagođene osobama sa invaliditetom. Zatim, osobe sa invaliditetom imaju
otežani pristup informacijama, o čemu najbolje govori podatak da je većina
filijala Nacionalne službe za zapošljavanje nepristupačna osobama sa
invaliditetom.

Osim toga, barijere postoje i u pogledu većine radnih mesta, zbog toga što
su fizički nedostupna osobama sa invaliditetom i zato što najčešće ne
poseduju prilagođenu opremu. Takođe,  često se može naići i na niz
predrasuda od strane samih poslodavaca i zaposlenih, što predstavlja
dodatnu, takozvanu psihološku barijeru.

Strana | 2
 Između prinude i podsticajnih mera

Postoje poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i kada nisu

zakonski prinuđeni na to, kao i u odsustvu podsticajnih mera od strane
države, naprosto zato što žele da se ponašaju na društveno odgovoran način
i pokažu da zastupaju politiku jednakih mogućnosti, odnosno politiku
različitosti.

Postoje i oni poslodavci koji u zapošljavanju osoba sa invaliditetom vide

korist za svoje preduzeće, počevši od imidža koje takvo preduzeće ima u
javnosti. Naime, neka istraživanja su pokazala da veliki broj potrošača gleda
sa odobravanjem na kompanije koje zapošljavaju osobe sa invaliditetom,
veliki broj preduzeća preferira uspostavljanje poslovne  saradnje sa takvim
preduzećima, a značajan broj potrošača bi čak promenio omiljeni brend u
korist takve kompanije.

Takođe, postoje firme koje su svesne da su osobe sa invaliditetom i njihove

porodice ujedno i potrošači koje treba pridobiti. U ekonomski razvijenim
zemljama to tržište nije zanemarljivo, posmatrano u svetlu prometa koji je
moguće ostvariti.

Strana | 3
 Poslodavac koji ne može da zaposli OSI

Poslodavac koji ne može da zaposli osobu ili osobe sa invaliditetom unutar

svog preduzeća može da sklopi ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji ili
ugovor o kupovini određenih proizvoda i usluga sa preduzećem koje je
specijalizovano za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa
invaliditetom, kao i sa takozvanim socijalnim preduzećem. Kupovina u
vrednosti od 20 prosečnih zarada u privredi Republike Srbije oslobađa
poslodavca obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom u narednih
12 meseci od dana izvršenja obaveze.

Umesto kupovine određenih proizvoda i usluga poslodavac može da

učestvuje u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom koji su zaposleni u
pomenutom tipu preduzeća sa najmanje 50% prosečne zarade u privredi
Republike Srbije. Poslodavac se u tom slučaju oslobađa obaveze
zapošljavanja onog broja osoba sa invaliditetom čije zarade finansira.

Poslodavac koji direktno ili indirektno ne ispunjava svoje obaveze po

pitanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom plaćaće penale u visini od
trostrukog iznosa minimalne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju
nije zaposlio. Tako prikupljena sredstva slivaće se u Budžetski fond za
profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa
invaliditetom.

Strana | 4
 Osobe sa invaliditetom kao zaposleni

Iskustva različitih preduzeća su pokazala da zaposleni sa invaliditetom

mogu da budu produktivni zaposleni i da svojim prisustvom podižu duh i
atmosferu na poslu i doprinose većoj kreativnosti radne snage. A zbog niza
mera koje je potrebno preduzeti da bi se radni prostor prilagodio osobama
sa invaliditetom, dopinose i većoj bezbednosti na radnom mestu.

Postoje studije, kao što su „De Paul" studija sprovedena u SAD, kao i
iskustvo „Barclary" banke iz Velike Britanije, koje su pokazale da zaposleni
sa invaliditetom manje izostaju sa posla u poređenju sa zaposlenima bez
invaliditeta. Takođe, postoje i studije, kao što su „Marriott" studija i iskustvo
„Tricon" restorana, koje pokazuju da je fluktuacija zaposlenih sa
invaliditetom manja od fluktuacije zaposlenih bez invaliditeta.

Međutim, da bi osobe sa invaliditetom mogle da se dokažu kao dobri

zaposleni, prvo je potrebno obezbediti im uslove rada, odnosno omogućiti
pristup poslu, kao i prilagoditi sadržaj i način obavljanja posla.

Strana | 5
 Razumno prilagođavanje radnog mesta

Najčešće je neophodno da poslodavac prilagodi sadržaj posla osobi sa

invaliditetom, da prilagodi i modifikuje mašinu i opremu, organizaciju rada
i radno okruženje, kao i samo radno vreme.Međutim, prilagođavanja koje je
neophodno preduzeti ne moraju da budu isuviše skupa, što pokazuju i
rezultati nekoliko istraživanja kao što su Elbi Trust iz 2003.godine prema
kojem je više od polovine kompanija obuhvaćenih istraživanjem
prilagođavanje sprovelo restruktuiranjem zahteva posla i modifikovanjem
radnog vremena, a to su minimalni troškovi ili ih uopšte i nema.

Jedno drugo istraživanje, koje su sproveli Dixon i saradnici iste godine,

pokazuje da prilagođavanja u većini slučajeva nisu iznosila više od $500 po
radnom mestu, a čak četvrtina intervjuisanih kompanija je izjavila da su
prilagođavanja koštala manje od $100 po radnom mestu.

Pri tome, za prilagođavanje radnog mesta zaposlenima sa invaliditetom

uglavnom se koriste sredstva asistivne tehnologije (adaptive/ assistive
technology). Radi se o tehnologiji koja omogućava i osobama sa
invaliditetom da koriste personalne računare. Neke osobe sa invaliditetom
kao što su slepe i slabovide osobe, kao i osobe koje imaju problem sa
gornjim ekstremitetima ne mogu da upravljaju računarom preko
standardne tastature i miša. Tako postoje različiti filteri za tastaturu koji
smanjuju broj pogrešno otkucanih tastera ili različite tastature koje su
prilagođene osobama sa invaliditetom kao što je proširena DVORAK
tastatura ili LOMAK tastatura (Light Operated Mouse And Keyboard).
Takođe, današnja tehnologija je toliko odmakla da omogućava da se umesto
miša i tastature korise glasovne komande ili čak pokreti oka.

Strana | 6
 Prepreke sa kojima će se suočavati poslodavci u Srbiji

Najveći problem sa kojim će se suočiti poslodavci u Srbiji, kada u maju stupi

na snagu kvotni sistem u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, jeste
neadekvatna kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom. Naime, prema
podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, trenutno na evidenciji te
službe samo 7% osoba sa invaliditetom ima visoku stručnu spremu, jedna
osoba ima srednju stručnu spremu, a svi ostali su nekvalifikovani ili
polukvalifikovani. Na osnovu iznetih podataka jasno je da je inkluzivno
obrazovanje preduslov inkluzivnom zapošljavanju.

Dalje, još uvek nedostaju procedure za primenu Zakona, a i postojeći

zakonski propisi su neusklađeni. U tom smislu najurgentije je donošenje
pravilnika o načinu procene radne sposobnosti osoba sa invaliditetom.
Takođe, velik problem je i napostojanje kriterijuma za izuzeće poslodavaca
koji iz objektivnih razloga ne mogu da zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Zatim, sama država, kao najveći poslodavac, mora da postane primer dobre
prakse u zapošljavanju osoba sa invaliditetom i mora da preuzme
odgovornost za svoju nedelotvornost. A postojeća situacija je takva da
država kvotnost dokazuje na godišnjem nivou, a privreda na mesečnom
nivou, pri svakom obračunu zarada koji se dostavlja Poreskoj upravi.

Takođe, neki poslodavci se pitaju koliko je realna primena ovog zakona i s

aspekta samih osoba sa invaliditetom koje će zasnivanjem radnog odnosa
izgubiti neka od već stečenih prava, odnosno pravo na socijalnu zaštitu.
Prema rečima nekih poslodavaca, treba imati u vidu da možda ni sve osobe
sa invaliditetom nisu spremne na stalno zaposlenje pa je realno očekivati 
primedbe poput toga da im je teško da putuju svaki dan do i sa posla, da im
ne odgovora radno vreme, da im je mala plata i slično.

Strana | 7