MESTO ,ULOGA I ZNACAJ CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U

SUZBIJANJU MALOLETNICKE DELIKVENCIJE

SADRŽAJ

1.Centar za socijalni rad……………………………………………………………3.

1.1.Organ starateljstva I centar za socijalni rad…………………………………….3.
1.2.Pojava I razvoj centara za socijalni rad u nasoj zemlji………………………….3.
1.3.Karakteristike centara za socijalni rad…………………………………………..6.
1.4.Delatnost centra za socijalni rad u socijalnoj zastiti mladih sa poremecajima u
drustvenom ponašanju..............................................................................................12.
1.5.Socijalni rad sa decom i maloletnicima sa poremecajima u
drustvenom ponašanju................................................................................................15
1.5.1.Otkrivanje dece i maloletnika sa poremecajima u drustvenom ponašanju.........18
1.5.2.Funkcija centara u sprecavanju i suzbijanju poremecaja u drustvenom ponašanju
Dece i maloletnika…………………………………………………………………….20.
1.5.3.Teorijske osnove za primenu tretmana…………………...................................21.
1.5.4.Organizacioni problemi u tretmanu dece i maloletnika u centru………………22.
1.6.Položaj centra za socijalni rad ,u izvršnom postupku……………………………26.
2.Zakljucak
Uvod

Socijalni rad kao drustvena i strucna delatnost sa profesionalnim obelezjima zasnovan je

u Srbiji 1957 god,kada je osnovana visa skola za socijalne radnike u Beogradu.Proteklo
vreme je dovoljno da se sagleda i kriticki precipita razvijenost profesionalnog socijalnog
rada i drugih strucnih oblasti u ustanovama socijalne zastite i socijalnih
radnika ,psihologa ,pedagoga i pravnika ,kao nosilaca tih delatnosti u nasem drustvu.
U nadleznosti Centra za socijalni rad postoje sledeci socijalni problemi:Socijalna
ugrozenost svih kategorija lica od dece pa do odraslih .Razvod Brakova i problema dece
iz takvih brakova .Vanbracni odnosi i deca takvih
roditelja,alkoholizam ,narkomanija,prostitucija,rehabilitacija psihicko zaostalih
lica ,prstupnistva mladih itd.
Centri za socijalni rad preduzimaju i najdirektnije mere prevencije prestupnistva
mladihb.Njihova se aktivnost na ovom polju izrazava preko veoma brojnih obliga
delovanaj pocev od davanja saveta roditeljima i deci do naknadnog staranja ,odnosno
postepenog prihvata i reintegracije maloletnika u radnu i druge socijalne sredine i proces.
Osnovna podrucja preventivnog delovanja centra jesu:
-Koordinacija i iniciranje preventivnih aktivnosti u opstini.
-Otkrivanje i tretman mladih sa pocetnim devijacijama u ponasanju
-Otkrivanje i ucesce u svim fazama postupanja i trtmana maloletnih delikvenata.
-Naknadno staranje ili prihvat maloletnika otpustenih iz ustanova za institucionalni
tretman.
Vec smo pomenuli da centri za socijalni rad javljaju u ulozi koordinatora preventivnih
zahvata .kao strucna sluzba na nivou opstine centar vrsi analizu prestupnistva mladih kao
i drugih socijalnih problema ,otkrivaju uslove i uzroke tih problema i u tom sklopu
predlazu i iniciraju preduzimanje odgovarajucih mera na nivou opstine.
Centar u svom radu saradjuje sa mesnim zajednicama radnim
organizacijama ,skolama,zdrastvenim ustanovama i drugih drustvenih organizacija u cilju
podsticanja i usmeravanja njihove aktivnosti u pravcu razresavanja kako opstih problema
tako i konkretnih socijalnih slucajeva.
-1

Centri u manjoj ili vecoj meri ucestvuju ,zajedno sa drugim faktorima u pripremanju
programa socijalnog razvoja nastojeci da socijalna zastita postane satsavni deo
ekonomske i opste politike.
Pomenuti i slicni oblici delovanja centra imaju znacajnu preventivnu vrednost ,stoga u
njihovom daljem radu treba insistirati na tome tim pre sto na tim poslovima rade
specijalni pedagozi ,pedagozi sociolozi,psiholozi,socijalni radnici i drugi profili
strucnjaka koji neguju i timski rad mogu pruziti kvalitetnu strucnu pomoc.
Baveci se sirokom skalom socijalnih problema i pojava centra za socijalni rad je u
mogucnosti da blagovremeno otkrivamo razne oblike ugrozenosti dece i omladine i da
samostalno ili sa drugim faktorima preduzima odredjene mere kako bi se izbegli ili
prevazisli i pocetni oblici njihove socijalne devijacije .To je ujedno jedan od osnovnih
zadataka centra.
U tom poslu centri s ekoriste raznim izvorima i informacije kao sto su : organi
unutrasnjih poslova ,tuzilastva ,sudovi ,mesne zajednice ,skole,radne
organizacije,drustveno politick eorganizacije,roditelji.Te informacijen se zatim
proveravaju nastojeci da kompleksno sagledaju svaki slucaj i stim u skladu preduzimaju
odgovarajuce mere pomoci i zastite.
Duznost je centra ,a to je u njihovoj iskljucivoj nadleznosti da preduzimaju vaspitne
mere pomoci i zastite.
Duznost je centra ,a to je u njihovoj iskljucivoj nadleznosti da preduzimaju vaspitne mere
prema maloletnicima izvrsiocima krivicnih dela .Organ starateljstva moze shodno
odredbama osnovnog zakona o odnosima roditelja i dece da preduzmu niz mera koje su u
inetersu deteta:
Organ socijalnog staranja moze pored ostalog uputiti maloletnika na:
-Pojacan nadzor od strane roditelja ,usvojioca ili staraoca.
-Pojacan nadzor u drugoj porodici.
-Pojacan nadzor od strane organa staratelstva
-Pojacanu brigu i nadzor
-Pojacanu brigu i nadzor uz dnevni boravak u vaspitnoj ustanovi.
U tezim slucajevima organ socijalnog staranja moze koristiti i sledec zavodske vaspitne
mere:
-Upucivanje u vaspitnu ustanovu
-Upucivanje u vaspitno popravni dom
-Upucivanje u posebnu ustanovu za lecenje i osposobljavanje.
-2

Sve ove gore naveden vaspitne mere organ socijalnog staranja koristi u cilju popravljanja
maloletnika sa ispoljenim kriminalnim ponasanjem.

1.Centar za socijalni rad

1.1.Organ starateljstva i centar za socijalni rad

Izvrsenej vaspitne mere pojacanog nadzora organa starateljstva ,shodno samom

nazivu ,povereno je organu starateljstva .samim tim i valjanost izvrsenja ce u velikoj meri
neposredno zavisiti o d toga u kojoj je meri ovaj organ realno u mogucnosti da
materijalne i strucne potencijale udovolji slozenim zahtevima izvrsenja ove krivicne
sankcije.
Centri za socijalni rad su ,od svog osnivanja obavljali odredjene poslove iz nadleznosti
organa starteljstva , a docnije su na osnovu odgovarajucih zakonskih akata na njih preneti
poslovi starateljstva u opstinama u kojima su osnovanai.
Medjutim centri za socijalni rad nisu ni danas osnovani u svim opstinama ,niti svojom
delatnoscu odeljenima pokrivaju teritorije svih opstina .tako poslove organa staratelstva
obavljaju:
A) sluzbe ili organi socijalne zastite u opstinama
B) centri za socijalni rad ,odnosno njihova odeljena .

Iskustvo i istrazivanja su pokazala da su mogucnosti dve postojece forme delovanja

organa starateljstva nejednake i da se nekriju samo u mogucnostima strucno-kadrovske
organizaciono –institucinalne i metodlosko-sadrzinske vec i drustvenoa ekonomske
prirode.

1.2.Pojava i razvoj centara za socijalni rad u nasoj zemlji

Vreme koje je prethodilo u pijavi centara za socijalni rad kod nas,na svetskoj sceni je
bilo oznaceno znacajnim porastom broja i vrste slicnih ustanova i sluzbi.
Potrebe za osnivanjem ovih “socijalnih sluzbi” bile su odavno uocene .naime jos od
osnivanaj prvih sudova za maloletnike ,odnosno administrativnih organa u nekim
zemljama,ukazala se potreba za osnivanjem strucnih sluzbi koje bi imale za zadatak da
kompletno vrse ispitivanje licnosti maloletnika prestupnika , a docnije da na sebe
preuzmu inicijativu u vezi sa izvrsenjem krivicnih sankcija , a posebno probacije.
-3
Drugi talas je dosao sa porastom broja i vrste socijalnih problema posle drugog svetskog
rata i uocene “nemoci osnovnih socijalnih ustanova” da takve probleme rese.
Najzad razvoj drustvenih nauka ,a posebno kriminologije,socijalne patologije ,sosijalne
pedagogije i socijalne psihologije ,doneo je nova saznanja o znacaju i ulozi socijalnih
faktora razvoja i vaspitanja ,o specificnostima prestupnistva mladih i mogucnostima
njihove resocijalizacije ,ako i o povezanosti socijalno-patoloskih fenomena i njihovim
korenima ,odnosno uzrocima u krajnoj instanci.
Koliko je prvi od ovih talasa zahtevao,vezanih za sudovce za maloletnike ,imao u vidu
usko specijalizovane sluzbe ,tolikosu druge dva tezila osnivanju ustanova i sluzbi za
polivalentnom delatnoscu.sledeci ovakve potrebe na pomenutom kongresu UN je data
preporuka formiranju slicnih sluzbi u svim zemljama clanicama ,pri cemu je bila izrazena
nada da ce uspesnost prevencije prestupnistva mladih biti proporcionalne organizacionim
i kadrovskim potencijalima pomenutih sluzbi.
Osnivanje centra za socijalni rad u nasoj zemlji zapocinje od 1956 god,a 1961 god
savezna skupstina donosi preporuku o osnivanju centara za socijalni rad .
Kroz proteklih cetrdeset godina,bilo je ispunjeno veoma zivom dinamicnom i
plodonosnom aktivnoscu ,ali i brojnim dilemama i protivrecnostima koje jos uvek nisu
dovoljno prevazidjene.
U toku svog razvoja centri prolaze kroz nekoliko faza koje ostavljaju dubokog traga na
njihovo docnije funkcionisanje pa efekti ovih razvojnih etapa nisu zanemarivi ni kada je
rec o delatnosti centra za socijalni rad na prevenciji prestupnistva ,a time i na ulogu i
uspesnost ovih ustanova u izvrsenju vaspitne mere pojacanog nadzora organa
starateljstva.
Osnivanje ,razvoj i organizacija centara za socijalni rad kao osnovne strucne sluzbe
socijalne zastite karakterise nekoliko faza
1.Od 1953-1956.centri za socijalni rad su se razvijali kao psiholosko-pedagosko
savetovalista i medicinsko-pedagoska savetovalista.
2.Od 1956-1961 god,Ova savetovalista su prerasla u ustanove za socijalnu zastitu i
zdrastvenu patronazu.U toku 1960 izvrseno je odvajanje zdrastveno patronazne sluzbe.
-4

3.U periodu od 1961-1967.centri su delovali kao strucne sluzbe socijalnog rada

obavljajuci sve strucne poslove u oblasti socijalne zastite i omladine odraslih i starih
lica.Odlucivanje o pravima i obavezama svih kategorija gradjana i u ovom periodu je u
kompetenciji opstinskih organa uprave a centri su imali polozaj strucnog servisa ovih i
drugih organa.
4.Od pocetka 1967 god.Neposredno po donosenju zakona o socijalnoj zastiti i sluzbe
socijalne zastite i na osnovu njega ,centri sprovode socijalnu zastitu i resavaju o pravima
gradjan iz te oblasti.
Za prvu od ovih faza koja oznacava pretecu centara za socijalni rad ,karakteristican je
znazan uticaj koncepacija mentalne higijene.Rad se uglavnom svodio na tzv.sekundarnu
prevenciju orijentisanu na pjedinca, a sa akcentom na klinicke metode i pokusaje timskog
rada .Obuhvatan je veoma sirok i raznolik spektar slucajeva ,ali poglavito na bazi
spontaniteta u prijavljivanju i dobrovoljnosti u pogledu saradnje.
Moze se reci da je ovo bio period pionirskog prikupljana iskustva ,karakterisan
entuzijazmom ,ali izvesnom lezernoscu u poogledu odgovornosti za uspesnost rada i
velikom slobodom u pogledu nizbora prestupa ,nacina i delokruga rada.
Promena tezista rada sa mentalno-higijenskih problema na probleme socijalne zastite u
drugom periodu rada ,nije ,medjutim ,donela i promenu metodske orijentacije ,pa ovaj
period nosi sva obelezja prelaznog perioda.
Teorijske i metodoloske orijentacije su prenosi u nove uslve rada ,zahteva nove probleme
i sluzi novim ciljevima .Doduse ,ovde se beleze i jasni pokusajiaplikacije teorijskih i
metodskih koncepcija socijalnog rada ,ali uglavnom socijalnog rada sa pojedincem i to
psihijatrijsko-psiholoske orijentacije.
Konacno odvajanje od savetovalista ima za posledicu pojavu ambivalencije i
izmedjuranije mentalno-higijenskje i sadsnje administrativno-upravne
orijentacije .Zanemarivanje strucnog socijalnog rada ,uocljivo kod odredjenog broja
centara vodilo j epojavi birokratizacije u njihovom radu ,sto se docnije tesko
prevazliazilo.
U istom periodu centri dobijaju i nova zaduzenja u pogledu ispitivanaj krivicno-
odgovornih maloletnioh delikvenata, a posebno u pogledu potpunijeg ispitivanaj licnosti
izvrsenju vaspitne mere pojacanog nadzora starateljstva.
-5

Dijagnostika postaje pretezna aktivnost strucnog kadra centara ,cime se dosta produbljuje
,ali i neobicno suzava i osiromasuje njihov doprinos prevenciji prestupnistva u celini.

Najzad u istom periodu belezimo i pokusaje prevazilazenja strogo individualistickih

koncepcija putem prvih pokusaja prilazenja resavanju socijalnih problema delovanjem na
grupu i putem grupe (socijalni grupni rad).
Znacajne zacetke istrazivacke delatnosti prepoznajemo u pojavi razlicitih tipova
“informacija” i “analiza” o stanju i problemima socijalne zastite na teritoriji opstine,na
osnovu kojih su odgovarajuci forumi donosili odluke ,zakljucke i preporuke u vezi sa
preduzimanjem odredjenih socijalnih akcija .Ova aktivnost se pijavljuje i kao vid
posrednog delovanaj na drustvenu zajednicu,ali je dejstvo istih ograniceno inferiornijim
polozajem centara za socijalni rad u odnosu na faktore odlucivanja i usmeravanjem
centara na “cisto strucne aktivnosti “ cija je banalna forma rad sa pojedincem i AD HOC
resavanje problema .

1.3.Karakteristike centara za socijlani rad

Osamostaljivanje centara za socijalni rad potenciralo je mogucnosti njihovog

samorazvoja ,odnosno mogucnosti izgradjivanja sopstvenog organizacionog i teorijsko-
metodoloskog identitea.upravo ove mogucnosti su izbacile na videlo sve dobre i lose
strane rada ovih ustanova u prethodnom periodu ,tako da se sada u drasticnijem obliku
nego ranije javljaju odredjene dileme u pogledu daljeg razvoja .u daljem tekstu
osvrnucemo se na pitanja koja se postavljau u vezi sa:

a:Zadaci centra za socijalni rad

zakonom o socijalnoj zastiti i materijalnom obezbedjenju porodice u cl 75 .Osnovni

zakon o starateljstvu ,sl list sfrj br 16/65.Precizirani su zadaci centra za socijalni rad .
centar obavlja i strucne poslove u sprovodjenju socijalne zastite i porodicno –pravne
zastite i to:
-Otkriva ,prati-pravne zastite i starateljstva i preduzima preventivne mere.
-6

-Primenjuje i sprovodi odgovarajuce oblike socijalne i porodicno-pravne zastite, i

neposredno pruza usluge socijalnog rada.
-Vodi evidenciju i prikuplja dokumentaciju o korisnicima socijalne i porodicno pravne
zastite,o primenjenim oblicima zastite,utrosenim materijalnim sredstvima i podnosi
izvestaje skupstini opstine odnosno grada.
-Pruza savetodavne usluge i strucnu pomoc pojedincu ,porodici i grupama gradjana
-Podstice organizuje i koordinira dobrovoljne aktivnosti gradjana ,njihovih
udruzenja ,humanitarnih organizacija ,organizacija i zajednica u sprovodjenju programa
socijalne zastite na podrucju opstine.
-Razvija i unapredjuje vaninstitucionalne oblike socijalne
zastite ,samopomoci,dobrosusedske pomoci i drugih oblika aktivnog odnosa gradjana na
predupredjivanju i saniranju zivotnih tekoca.
-Obavlja i druge poslove utvrdjene zakonom i aktima fonda.

Postavljeni ciljevi i zadaci odredjuju u velikoj meri i optimalni nacin organizacije

strucnog rada unutar centra .
Medjutim ovaj odnos,izmedju zadataka i organizacije rada centara ,nije tako jednostavan.
Njime u nedugoj istoriji jasno su izdiferencirala dva tipa organizacije strucnog rada ,sa
jednim prelaznim oblikom,mesovitim tipom.Ova cinjenica ukazuje na to da i jednom
prihvacena organizaciona forma ,u bitnoj meri utice na realizaciju zadataka ,odnosno
dovodi vremenom do revidiranja prioriteta medju postavljenim zadacima.zbog toga
valja imati na umu ,kada se razmatraju argumenti za i protiv jedne forme ,da ta diskusija
duboko zadire i u koncipiranje osnovnih zadataka centra ,odnosno njegove moci i
nemoci da ovim zadacima udovolji.
Prva o d pomenutih organizacionih formi je bazirana na odredjivanju delokruga rada
centra pa analogno tome i radnika u centru po teritorijalnom principu .Ovakva
organizacija centra je karakteristicna za pocetke rada ovih ustanova , a sustina je u tome
da jedan socijalni radnik ili tim strucnjaka ,obavlja sve potrebne poslove iz ovog domena
u okviru jedne ili vise mesnih zajednica u opstini na cijoj teritoriji centar deluje .Otuda
se ova forma negde naziva i organizacija centra po mesnim zajednicama .Prirodno
usvojeni princip i organizacija povlaci za sobom favorizovanje polivalentnog socijalnog
rada,tj.zahteva od pomenutih strucnjaka podjednako dobro poznavanje problmatike svih
kategorija korisnika socijalne
-7

Zastite i odgovarajucih postupaka i metoda i tehnika resavanja njihovih problema.

Bitna odlika ovakve podele rada je ipak u naglasavanju uloge drustvene zajednice (mesne
zajednice),a sa metodickog stanovista u favorizovanju socijalnog rada u organizovanju
drustvene zajednice .Zbog ovih karakteristika ovakav pristup se moze okarakterisati i
kao socioloski.
Drugi tip organizacije rada centra ,javlja se nesto docnije kada se centrima za socijalni
rad poveravaju delikatni zadaci vezani za krivicno –pravni tretman maloletnih
prestupnika (ispitivanje licnosti i socijalnih prilika ,realizacija vaspitnih
mera),problematika dece i omladine ometane u psihofizickom razvoju i problematikom
razvoda braka i sl.
Ocenjujuci ove sada nove zadatke ,kao izuzetno slozene ,a problematiku navedenih
“kategorija korisnika socijalne zastite” kao relativno nezavisnu i specificnu ,odredjeni
broj centara menja svoju ranije organizaciju rada i pribegava tzv.kategorijalnom principu
.sustina ovog prilaza sastoji se u tome da se izdvajanjem pojedinih grupa socijalnih
problema izvrsi podla posla tako da jedan socijalni radnik ,odnosno strucni tim ,resava
sve ove slucajeve ove vrste na celoj teritoriji opstine.
Ovakva organizacija se naziva i specijalistickom ,jer omogucava specijalizaciju
strucnjaka za odredjenu vrstu problema .Kod pomenute organizacije izrazena je
ambicija za strucnoscu ,a favorizuju se individualni i eventualni grupni rad ,sa vidljivim
uticajem psiholoskih i mentalno-higijenskih koncepcija.
Za nas rad je bitno da ova dva tipa organizacije rada nacinimo jednu mesovitu orgaizaciju
strucnog rada u centrima za socijalni rad ,cime se spajaju prednosti ,a eliminisu nedostaci
jedne i druge organizacije .Od posebnog je znacaja da je problematika prestupnickog
ponasanja mladih upravo shvacena kao ona kojoj je neophodan visoko strucni timski
rad ,pa se ona na takav nacin tretira i u centrima koji su prihvatili organizaciju po
teritorijalnom principu.Naravno nije ni potrebno podvlaciti da je uspesnost ovakvih
specijalizovanih timova u direktnoj zavisnosti od uspesnosti rada u organizovanju
zajednice.
-8

B.Metodloska orijentacija u radu centra za socijalni rad

Posebno je interesantno pitanje koliko su centri uspeli u prilagodjavanju i izgradjivanju

svog metodoloskog pristupa pojavama i problemima koji se javljaju kao predmet
njihovog rada.
Polazeci od toga da je predmet socijalnog rada kompleksan i da se javlja na vise nivoa(na
nivou potrebe i problema pojedinca ,uzih grupa i globalnih drustvenih
zajednica)postavlja se i zahtev za adekvatnom metodickom komunikacijom socijalnog
rada kroz sva tri ova nivoa .Prema tome socijalni rad ima svoja tri specificna kompleksa
metodickih postupaka i to:

-Socijalni rad sa pojedincem

Prevencija individualnog rada vuce korene od preteca centara za socijalni rad i

medicinskog psiholoskog i mentalno-higijenskog koncepta socijalnih problema ,koji je
opet narocito razvijen u gradjanskim drustvima,a povezanost je i sa shvatanjima da je
osnovni zadatak centra za socijalni rad neposredna zastita.Insistiranje na ovakvoj
metodskoj orijenatciji nuzno je dovelo do problema u realizaciji i ovako suzenih zadataka
,jer npr.Resavanje velikog broja problema pojedinca zahteva drustvenu intervenciju
(saradnju,razumevanje i sl.) a ako se centralizovao od sredine u kojoj deluje onda nije ni
cudo sto se efikasnost preduzetih mera bitno smanjuje.

-Socijalni rad sa grupama

Sto se primene grupnog socijalnog rada tice ,valja reci i samo to da je bilo nekoliko
pokusaja primene ovog metodskog pristupa .ali su pokusaji bili uglavnom efemernog
karaktera .

-Socijalni rad u organizovanju zajednica

Socijalni rad u organizovanju zajednice ,obuhvata sledece segmente:

Upoznavanje potreba problema:

-a)od strane strucnih radnika

-b)Od strane zajednice i njenih organa sto konkretno pretpostavlja analiticko-istrazivacke

poslove,proucavanje i pracenje pojava ,potreba i problema i ustaljeni sistem informisanja

Opredeljivanje za politiku

Planiranje socijalnih aktivnosti i akcija sto obuhvata:

-9

-a Pruzanje strucne pomoci zajednici u odredjivanju ciljeva ,prioriteta ,mera i sredstava

-b Opredeljivanje strucnih nosilaca planiranja i programiranja u pogledu mera ,metoda i
sredstava.
Organizovanje i realizacija socijalne akcije i socijalnih aktivnosti koje u sebe ukljucuju:

-a) Okupljane i usmeravanje snaga zajednice ,ukljucujuci njene institucije ,dobrovoljne

socijalne aktivnosti,socijalno-humanitarne organizacije.
-b)Preuzimanje strucnog dela poslova u vezi sa realizacijom akcije.pracenje i ocenjivanje
akcije i rezultata aktivnosti sa stanovista postignutih ciljeva i efikasnosti.
Preispitivanje ciljeva odredjenih planova akcija i aktivnosti.
U svim segmentima socijalnog rada na organizaciji zajednice ,socijalni i drugi strucni
radnici imaju nekoliko tipicnih uloga medju kojima se izdvajaju:

Inicijativa i podsticanje ,informisanje i upucivanje ,promena stavova i

vaspitanja ,saradnja i komuniciranje ,koordinacije i usmeravanje.
Svaka od ovih aktivnosti predstavlja kompleks postupaka koji su unapred odredjeni u
planu socijalnih akcija i aktivnosti .

V:Delokrug rada centra za socijalni rad

Centri za socijalni rad deluju na teritoriji jedne ili vise opstina na socijalnoj zastiti
korisnika socijalne zastite,kojima se smatraju:

-deca:

-bez roditeljskog staranja

-ometena u fizickom i psihickom razvoju
-sa poremecajima u drustvenom ponasanju
-ciji je razvoj ometen porodicnim prilikama

-Odrasli:

-materijalno neobezbedjene za rad nesposobna lica i porodice.

-10
-Stara lica bez porodicnog staranja
-Invalidna lica
-Sa drustveno negativnim ponasanjem

-Ostala lica u stanju socijalne potrebe izazvane drugim uzrocima

Za nas rad je od znacaja podvuci cinjenicu da maloletnici izvrsioci krivicnih dela

predstavljaju samo podgrupu mladih sa poremecajima u drustvenom ponasanju , a da
izvrsavanje vaspitne mere pojacanog nadzora organa starateljstva predstavlja samo deo
zadatka koji se ostvaruje prema toj kategoriji lica.
Zbog toga nemozemo ni ocekivati da ce u svim centrima za socijalni rad biti posvecena
podjednaka paznja ovim zadacima ,mada stoji cinjenica da oni spadaju u relativno
prioritetne,zahvaljujuci poglavito tome da je njihova realizacija dvostruko kontrolisana ,o
cemu ce dalje biti reci.

G:Uloga centra za socijalni rad

Uloga centra za socijalni rad odnosno organa starateljstva kada je rec o zastiti maloletnih
prestupnika sa pravnog aspekta nadleznosti centra za socijalni rad ,onda centar ima
trostruku ulogu.U prvom slucaju deca krivicno neodgovorna ,a izvrsioci krivicnih dela i
deca sa asocijalnim ponasanjem su iskljuciva nadleznost organa starateljstva.
Kada je rec o maloletnim delikventima organ starateljstva aktivno saradjuje u svim
fazama vodjenja postupka od pripremnog postupka ,prisustvovanja glavnom pretresu i
predlaganje mere koju treba izreci maloletniku .U trecem slucaju organ starateljstva se
brine o stvaranju organizacije i kontrole izvrsenja vanzavodskih vaspitnih
mera ,neposredno realizuje meru pojacanog nadzora organa starateljstva ,a kada je rec o
zavodskim merama prati rezultate resocijalizacije ,saradjuje sa porodicom ,a posebno u
vreme pripreme za prihvat maloletnika u njegove ponovne reintegracije po zavrsetku
tretmana

-11
Pracenje rada organa starateljstva ukuazuju na podatak da je njegovo angazovanje
uglavnom pomereno na fazu dijagnostike ,odnosno fazu utvrdjivanaja potreba ,izbora i
predlaganja vaspitne mere.naime ovakva usmerenost suzava reagovanja organa
starateljstva iu prvi plan stavlja maloletnikovo manifestovano ponasanje , a ne deluje se
na uzroke i uslove koji su do njega doveli.
1.4.Delatnost centra za socijalni rad u socijalnoj zastiti mladih sa poremecajima u
drustvenom ponasanju

A)Pravni aspekt nadleznosti centra za socijalni rad podrazumeva:

-Iskljuciva nadleznost organa starateljstva
Iskljuciva nadleznost organa starateljstva odnosi se na “decu”krivicno neodgovorne
izvrsioce krivicnih dela (do 14 godina starosti),maloletne izvrsioce krivicnih dela prema
kojima nije pokrenut krivicni postupak ,ili nije izrecena krivicna sankcija,kao i na decu i
omladinu sa poremecajima u drustvenom ponasanju a koji nisu vrsili krivicna dela.
Ako se imaju u vidu poremecaji o kojima je rec mogu,ukoliko se ne preduzmu
odgovarajuce mere ,rezultirati daljom strukturacijom i ucestalosti devijantnog ponasanja.
-Nadleznost u postupku pre donosenja sudske odluke

Nadleznost organa starateljstva u postupku pre donosenja odluke ,veoma je raznovrsna i

slozena i nikako nije svodljiva na puko prikupljane podataka o maloletniku i njegovoj
sredini .U vezi stim centar je duzan:

-Da od samog trenutka saznanja za krivicno delo (dakle ne samo od momenta podnosenja
krivicne prijave ili po zahtevu tuzioca),pa sve do izricanja krivicne sankcije aktivno radi
na detaljnom upozorenju porodicnog ,socijalnog i materijalnog statusa maloletnika i
njegove porodice kao i na upoznavanju i rasvetljavanju licnosti maloletnika .
-Da pre pokretanja krivicnog postupka ,u toku samog postupka ,u slucaju odbacivanja
krivicne prijave ,obustave postupka i sl:preduzima i primenjuje odgovarajuce mere
socijalne zastite na koje je ovlascen.

-12
-Da sudeluje u odlucivanju sa tuziocem o pokretanju postupka ili odbacivanju prijava.
-Da sa sudijom za maloletinke aktivno saradjuje u toku pripremnog postupka ,ucestvuje
na glavnom pretresu i prdlaze meru koju treba izreci maloletniku.

-U toku postupka predstavnik socijalne sluzbe ne sme da se postavlja u ulogu

tuzioca ,suda branioca ,vec da pomaze ali i da se suprotstavlja uvek kada oceni da
njihovi stavovi predstavljaju smetnju za realizaciju socijalno zastitnih mera.

-nadleznost po donosenju sudske odluke

Uloga centra za socijalni rad po donosenju sudske odluke takodje je veoma slozena i
raznovrsna .Centar se brine o stvaranju organizacije i kontrolise izvrsenje van zavodskih
vaspitnih mera,a neposredno realizuje meru pojacanog nadzora organa starateljstva.

U pogledu zavodskih vaspitnih mera i kazne maloletnickog zatvora centar se brine o

pripremi maloletnika i njegove porodice za izvrsenje mere ,upucivanju maloletnika u
vaspitnu ustanovu ,pracenje rezultata resocijalizacije u tim ustanovama,saradjuje sa
porodicom za sve vreme boravka maloletnika u ustanovi ,i pruzanje potrebnih mera
zastite radi lakse njegove reintegracije po zavrsetku tretmana.
Pomenute razlike se javljaju jedino u tome sto su pojedine faze ,odnosno segmenti
aktivnosti centra vise ili manje naglasene i formalizovane.

-B)Metodolosko-prakticno stanoviste

Uloga centara za socijalni rad u prevazilazenju prestupnistva mladih kao”celokupan

sistem medjusobno usaglasenih mera i aktivnosti kojima se drustvo i njegovi
organizovani delovi suprotstavljaju ovoj pojavi –njenom javljanu ,ponavljanju i
prerastanju u teze oblike “ je veoma znacajna ,a ujedno i veoma kompleksna i raznolika.

Moze se slobodno reci da centri za socijalni rad shodno zakonskim i teorijskim zahtevima
svoju aktivnost usmeravaju kako na podrucju primarne takko i na podrucju prevencije.

-13
Osnovni zadaci centra za socijalni rad u oblasti primarne prevencije prestupnickog
ponasanja mladih ,preko kojih se moze jasno sagledati i njihova uloga i mesto jesu
narocito:

-Pracenje i proucavanje fenomena prestupnickog ponasanja na odredjenoj

teritoriji(istrazivacka aktivnost).
-Planiranje i programiranje aktivnosti u cilju prevencije prestupnistva.
-Iniciranje i predlaganje preuzimanja odredjenih opstih i posebnih preventivnih mera .
Koordinacija i objedinjavanje svih raspolozivih snaga i faktora u cilju ostvarivanja
pomenutih aktivnosti.
Samostalna realizacija odredjenih posebnih mera prevencije.
Navedeni zadaci i aktivnosti su,mutatis mutandis iste one aktivnosti segmenti koji
spadaju u metodicki kompleks socijalnog rada u organizovanju drustvene zajednice.
Sekundarna prevencija prestupnickog ponasanja u centru za socijalni rad takodje je
veoma razgranata,bogata i kompleksna .Ovde cemo sistematizacije radi razloziti istu na
nekoliko osnovnih segmenata:
Aktivnosti koje spadaju u oblast sekundarne prevencije su:

-Otkrivanje ,odnosno,identifikacija slucajeva i problema .Otkrivanje detekcija ,problema

predstavlja neophodan uslov njegovog resavanja .Rano otkrivaje takodje ima dva spekta i
to:

-Otkrivanje u ranoj fazi mogucnosti javljanja ,pojave i razvoja problema.

-Otkrivanje u ranoj razvojnoj fazi pojedinca koji je zahvacen problemom.
U vezi sa ovim problemom su se iskrristalisale dve oprecne struje .Jedna koja izrazava
skepsu u pogledu mogucnosti da se ikada otkriju takva sredstva na osnovu kojih ce se
valjano moci diferencirati deca koja ce postati prestupnici od one koja to nikada nece
biti i druga koja pokusava da upravo otkrije takva sredstva ,kao sto su
naprimer.predikcione tablice i sl.

Centar za socijalni rad se javlja u dvostrukoj ulozi

-14
U pogledu ranog otkrivanaj prva od ovih uloga je prevashodno pasivna ,buduci da ostali
cinioci ,kao npr .skole ,organi unutrasnjih poslova ,tuzilastva ,sudovi ,mesne
zajednice ,rodbine i roditelji dece ,otkrivaju i prijavljuju centru ovakve slucajeve .
Ipak nema centra za socijalni rad koji aktivno neradi na tome , a posebno centra za
socijalni rad na zastiti svih ostalih kategorija korisnika socijalne zastite.
Pored toga postoje i centri koji su ulozili napor da pridju aktivnijem otkrivanju novih
slucajeva putem saradnje sa skolama ,mesnim zajednicama i sl.Organizujuci akciju
otkrivanja putem posebno sacinjenih uputstava i instrumenata za veliki broj
saradnika .Mada ovakva aktivnost nije narocito negovana uspesnost ovih pokusaja daje
dovoljno podstreka da se u tom pravcu i dalje nastavi.

-Ispitivanje potreba i potencijalne subjekte za pruzanje pomoci ,izbor i programiranje

eventualnog tretmana .
-Realizacija planiranih mera zastite (tretman u uzem smislu).
-Naknadno staranje (posttretman).

1.5.Socijalni rad sa decom i maloletnicima sa poremecajima u drustvenom ponasanju

Pojave poremecaja u drustvenom ponasanju dece i maloletnika oznacava se u literaturi i

praksi razlicitim terminima i razlicito se shvata njen pojmovni sadrzaj .Interdisciplinarni
pristup u proucavanju poremecaja u drustvenom ponasanju dece i maloletnika znacajno
uzrokuje pojmovni i terminolosku neujednacenost .Naucnici razlicitih profila i
strucnajci u praksi objasnjenu poremecaja u drustvenom ponasanju dece i maloletnika
prilaze iskljucivo sa stanovista svoje naucne discipline ili struke kojom se
bave ,zanemarujuci tumacenje drugih primenjenih naucnih disciplina ,koja se moraju
uzeti u obzir pri objasnjenu ovako slozene drustvene pojave .U nas se pojave poremecaja
u drustvenom ponasanju dece i maloletnika oznacava sledecim terminima:
Vaspitna zapustenost
Neprilagodjenost
Maloletnicka delikvencija
Prestupnistvo Mladih
Asocijalno ponasanje
Ovi i jos neki drugi termini u razlicito vreme bili su zastupljeni i kod nas

-15
Svi pomenuti oblici negativnog ponasanja odnose se na decu i maloletnike , a ispoljavaju
se u krsenju drustveno pozitivnih normi (obicajnih i zakonskih).Takvo ponasanje
pogadja interese i vrednosti drustva ,uzih grupa i pojedinaca i nepovoljno se odrazava na
razvoj dece i maloletnika u smisl njihove socijalizacije.

Dakle drustveno neprihvatljivo ponasanje je jedan vid poremecenih odnosa izmedju

maloletnog pojedinca i drustva ,koji drustvena zajednica negativno ocenjuje .Za
poremecaje u drustvenom ponasanju karakterisitcno je odstupanje od normalnog toka
razvitka deteta i maoletnika u procesu socijalizacije njegove licnosti.
Pri definisanju poremecaja u drustvenom ponasanju dece i maloletnika treba imati uvidu
tri oblasti koje obuhvataju sustinu problema :
-Etiologiju
-Fenomenologiju
-Potrebe ( vaninstitucionalnog i institucionalnog) tretmana.

Mnogi u definisanju poremecaja u drustvenom ponasanju pridaju znacaj i obracaju

paznju na sva tri apekta definicije .Medjutim,razlika medju njima ipak postoje ,jer ne
pridaju istu vaznost svim pomenutim aspektima .U jednom broju definicija vise paznje
se pridaje tumacenju drustvenih uzrocnih cinilaca koji dovode ili mogu dovesti ,do
poremecaja u drustvenom ponasanju .
Drugi autori zanemaruju etioloske cinioce i objasnjavaju sustinu pojave ukazivanjem na
njene oblike i manifestacije ,uslovljavajuci ,sva ova objasnjena potrebom odgvarajuceg
(vaninstitucionalnog ili institucionalnog )tretmana.
Najveci broj stranih i nasih autora poreklo poremecaja u drustvenom ponasanju dece i
maloletnika objasnjava uzajamnim delovanjem spoljnih i unutrasnjih faktora i ukazuje
na njihovu tesnu povezanost.
Poremeceno ponasanje mladih tumaci se kao razvojni proces na koje ukazuje i sama
licnost mladih svojim osobinama i reakcijama.
Posto je pitanje faktora i etiologije poremecaja u drustvenom ponasanju dece i
maloletnika na ovom stupnju razvoja
Teorijske misli
-17

-16