SADRAJ

ZAKON O JAVNOM DUGU.......................................................................2

1. Predmet ureivanja...................................................................................2
2. Zaduivanje republike..............................................................................2
2.1. Zaduivanje za finansiranje deficita tekue likvidnosti........................2
2.2. Zaduivanje za finansiranje budetskog deficita..................................3
2.3. Zaduivanje za refinansiranje..............................................................3
2.4. Zaduivanje za finansiranje investicionih projekata............................3
3. Zaduivanje lokalne vlasti........................................................................4
3.1. Zaduivanje lokalne vlasti za finansiranje deficita tekue likvidnosti. .4
3.2. Dugorono zaduivanje lokalne vlasti..................................................4
3.3. Nain plasiranja sredstava i zaduivanja lokalne vlasti.......................5
3.4. Regresno pravo....................................................................................5
4. Zaduivanje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja..................5
5. Upravljanje javnim dugom......................................................................6
6. Status javnog duga....................................................................................7
6.1. Otplata javnog duga............................................................................7
6.2. Iznos javnog duga................................................................................7
7. Javni dug Srbije........................................................................................8

-2-

ZAKON O JAVNOM DUGU

1. Predmet ureivanja1
Zakonom o javnom dugu ureuju se uslovi, nain i postupak
zaduivanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje, republikih
fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalne slube za
zapoljavanje, kao i javnih preduzea i drugih pravnih lica, iji je osniva
Republika, davanje garancija Republike, nain i postupak upravljanja javnim
dugom i voenje evidencije o javnom dugu.
Javni dug je novana obaveza ili obaveza otplaivanja
novanog zaduivanja Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zakljui
Republika. Dug Republike moe nastati po osnovu hartija od vrednosti,
ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je
Republika preuzela po ranije zakljuenim ugovorima, kao i emitovanim
hartijama od vrednosti po posebnim zakonima, po osnovu date garancije
Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu
dunika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu
kontragarancije koju daje Republika.
Svrha zaduivanja odnosno uzimanja kredita i emitovanja
dravnih hartija od vrednosti jeste finansiranje budetskog deficita i deficita
tekue likvidnosti, refinansiranje javnog duga i finansiranje investicionih
projekata, kao i davanje garancija. Garancija jeste uslovna obaveza
Republike da plati dospelu, a neizmirenu novanu obavezu u sluaju ako
lokalna vlast, odnosno pravno lice za koje je Republika dala garanciju ne
izvri plaanje o roku dospea.

2. Zaduivanje republike
Republika se moe zaduivati u zemlji i inostranstvu, odnosno
na domaem i inostranom tritu, u domaoj i stranoj valuti.

2.1. Zaduivanje za finansiranje deficita tekue likvidnosti

Zaduivanje za finansiranje deficita tekue likvidnosti jeste
uzimanje kredita, odnosno emitovanje dravnih hartija od vrednosti radi
finansiranja neusklaenih kretanja u prihodima i rashodima budeta u toku
budetske godine.
1

Izvor: Slubeni glasnik 61/05 (15.07.2005. godine)

-3-

Ukupan dug po osnovu ovog zaduivanja mora se vratiti do 31.

decembra tekue budetske godine.
U toku budetske godine, zaduivanje za finansiranje deficita
tekue likvidnosti ne sme prei 5% ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj
budetskoj godini.

2.2. Zaduivanje za finansiranje budetskog deficita

Zaduivanje za finansiranje budetskog deficita jeste uzimanje
kredita, odnosno emitovanje dravnih hartija od vrednosti, kod kojeg se dug
prenosi u naredne budetske godine.
Iznos zaduenja za finansiranje budetskog deficita ne sme biti
vei od ogranienja utvrenog u zakonu kojim se ureuje budet Republike za
tu godinu.
Ogranienje za zaduivanje predstavlja neto iznos duga koji
moe da ostane neizmiren na kraju budetske godine, pri emu se utvruju
posebna ogranienja za zaduivanje u domaoj, odnosno stranoj valuti.
U sluaju da su dravne hartije od vrednosti emitovane uz
diskont, ogranienje se obraunava na osnovu nominalne vrednosti koja je
vaila u vreme emitovanja tih hartija.

2.3. Zaduivanje za refinansiranje

Republika se moe zaduivati za refinansiranje uzimanjem
kredita, odnosno emitovanjem dravnih hartija od vrednosti, pod uslovom da
se sredstva od tog zaduivanja koriste za plaanje neizmirenog iznosa duga
ili plaanja po osnovu izdatih garancija.

2.4. Zaduivanje za finansiranje investicionih projekata

Zaduivanje za finansiranje investicionih projekata jeste
uzimanje kredita, odnosno emitovanje dravnih hartija od vrednosti radi
finansiranja razvojnih projekata koji e omoguiti unapreenje, efikasnost i
efektivnost privrede i ekonomskog razvoja Republike, pod uslovom da se
finansiranje vri na rok dui od jedne godine.
Narodna skuptina Republike Srbije odluuje o zaduivanju
Republike putem uzimanja dugoronih kredita, zaduivanju za finansiranje

-4-

investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o

neposrednom preuzimanju obaveze u svojstvu dunika po osnovu date
garancije
Vlada Republike Srbije odluuje o emitovanju dugoronih
dravnih hartija od vrednosti, ako zakonom nije drukije odreeno.
Ministar nadlean za poslove finansija odluuje o uzimanju
kratkoronih kredita za finansiranje budetskog deficita, deficita tekue
likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoronih
dravnih hartija od vrednosti.
Ministar finansija je jedini ovlaen da u ime Vlade i za raun
Republike ugovara zaduivanje i zakljuuje ugovore o kreditu, odnosno
emituje dravne hartije od vrednosti.

3. Zaduivanje lokalne vlasti

Odluku o zaduivanju lokalne vlasti donosi nadleni organ
lokalne vlasti, po prethodno pribavljenom miljenju Ministarstva. Lokalne vlasti
se mogu zaduivati u zemlji i inostranstvu, odnosno na domaem i inostranom
tritu, u domaoj i stranoj valuti. Lokalne vlasti ne mogu davati garancije.

3.1. Zaduivanje lokalne vlasti za finansiranje deficita tekue likvidnosti

Lokalne vlasti se mogu zaduivati za finansiranje deficita tekue
likvidnosti, koji nastaje usled neuravnoteenosti kretanja u javnim prihodima i
javnim rashodima.
Ukupan iznos ovog zaduivanja mora se vratiti pre kraja
budetske godine u kojoj je ugovoreno i ne moe se refinansirati ili preneti u
narednu budetsku godinu.
U toku budetske godine zaduivanje za finansiranje deficita
tekue likvidnosti ne sme prei 5% ukupno ostvarenih prihoda budeta
lokalne vlasti u prethodnoj godini.

3.2. Dugorono zaduivanje lokalne vlasti

Lokalne vlasti ne mogu se dugorono zaduivati, osim u delu
zaduivanja radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda
predvienih u budetu lokalne vlasti.

-5-

Iznos neizmirenog dugoronog zaduenja za kapitalne

investicione rashode ne moe biti vei od 50% ukupno ostvarenih tekuih
prihoda budeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
Iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva
neizmirena dugorona zaduivanja za finansiranje kapitalnih investicionih
rashoda ne moe biti vei od 15% ukupno ostvarenih tekuih prihoda budeta
lokalne vlasti u prethodnoj godini.

3.3. Nain plasiranja sredstava i zaduivanja lokalne vlasti

Lokalne vlasti mogu, u cilju smanjenja trokova zaduivanja, a u
skladu sa odgovarajuim stepenom rizika, plasirati sredstva, odnosno obaviti
ostale transakcije sa raspoloivom gotovinom, posle redovnog izvrenja
budeta lokalne vlasti, po kamatnoj stopi koja nije nia od eskontne stope
Narodne banke Srbije.
Lokalne vlasti se mogu zaduivati uzimanjem kredita ili
emitovanjem hartija od vrednosti, pod uslovom da te hartije od vrednosti
mogu kupiti iskljuivo Republika Srbija i finansijske institucije.
Lokalne vlasti estomeseno dostavljaju Ministarstvu podatke
po vrstama zaduivanja, iznosu i otplati duga, vrednosti i nivou kamatnih
stopa.
3.4. Regresno pravo
Ako je po osnovu izdate garancije, odnosno kontragarancije,
kao i u sluaju neposrednog preuzimanja obaveza u svojstvu dunika,
Republika izvrila tu obavezu umesto lokalne vlasti, Republika ima pravo na
povraaj glavnice, kamate i ostalih trokova koji nastanu zbog neizvrenja,
odnosno neblagovremenog izvrenja obaveza, kao i pravo da od lokalne
vlasti naplati zakonsku zateznu kamatu.
Republika ostvaruje pravo na povraaj sredstava obustavom
prava uea optina, gradova, odnosno grada Beograda, u porezima koje im
ustupa Republika, odnosno transferima utvrenim posebnim zakonom, do
visine iznosa izmirene obaveze i obraunate zakonske zatezne kamate do
dana izmirenja obaveze, ili aktiviranjem drugih instrumenata obezbeenja.

4. Zaduivanje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja

-6-

Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ne mogu se

zaduivati, osim u delu kapitalnih investicionih rashoda iz finansijskog plana,
izuzev Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje radi nabavke lekova.
Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ne mogu davati
garancije.
Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja mogu se
zaduivati kod domaih i inostranih poverilaca radi finansiranja kapitalnih
investicionih rashoda, u skladu sa kriterijumima koje utvruje Vlada.
Odluku o zaduivanju organizacije obaveznog socijalnog
osiguranja donosi nadleni organ organizacije obaveznog socijalnog
osiguranja.
Iznos zaduivanja utvruje se u skladu sa mogunostima
organizacije obaveznog socijalnog osiguranja da iz sopstvenih prihoda
finansira otplatu glavnice i kamate.
Ako se javi kratkoroni deficit u tekuoj likvidnosti u toku
budetske godine, usled neuravnoteenih kretanja u prihodima i rashodima,
finansiranje se moe vriti pozajmicom iz budeta Republike, a na osnovu
kriterijuma koje utvruje Vlada.
Ukupni iznos kratkoronog zaduivanja iz budeta Republike, u
toku budetske godine, mora biti vraen do 30. novembra tekue godine.
Iznos kratkoronog ili dugoronog zaduivanja za kapitalne
investicione rashode, odnosno za lekove, u toku budetske godine ne moe
biti vei od 20% ukupno ostvarenih prihoda finansijskog plana organizacije
obaveznog socijalnog osiguranja u prethodnoj godini.

5. Upravljanje javnim dugom

Cilj upravljanja javnim dugom je da se smanje trokovi
zaduivanja Republike u skladu sa odgovarajuim stepenom rizika.
Upravljanje javnim dugom obuhvata:
1) obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, ukljuujui i
smanjivanje ili eliminisanje rizika od promene kursa,
kamatnih stopa i drugih rizika;
2) donoenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta;
3) praenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog rauna
trezora;

-7-

4) investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po

osnovu javnog duga i ostalom raspoloivom gotovinom
Republike posle redovnog izvrenja budeta Republike.
Ministar upravlja javnim dugom i priprema strategiju za
upravljanje javnim dugom.
Strategija za upravljanje javnim dugom se dostavlja Vladi na
usvajanje jednom godinje.
Za potrebe upravljanja prilivima po osnovu javnog duga i otplate
javnog duga, konsolidovani raun trezora Republike ima podraune u
domaoj i stranoj valuti.
Ako ministar finansija, odnosno postavljeno lice u Ministarstvu
koje on ovlasti, odlui da je saldo na podraunu priliva po osnovu javnog duga
dovoljan da omogui kupovinu i prodaju stranih valuta za neodlono
isplaivanje javnog duga, on je ovlaen da konvertuje, obavi svop poslove ili
druge transakcije sa tim sredstvima, kako bi se dolo do odgovarajueg
iznosa potrebne valute.
Ministarstvo vodi evidenciju o javnom dugu Republike.
Evidencija sadri naroito podatke o iznosu i otplati javnog duga, datoj
garanciji, odnosno kontragaranciji, vrednosti, nivou kamatnih stopa i proviziji
za datu garanciju.
Ministarstvo jednom godinje podnosi izvetaj Vladi o podacima
iz ove evidencije. Ministar finansija moe zakljuiti ugovor sa Narodnom
bankom Srbije za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa voenjem evidencije
o javnom dugu Republike.
Kao organ uprave u sastavu Ministarstva osniva se Uprava za
javni dug i ureuje njena nadlenost i organizacija. Za obavljanje poslova iz
nadlenosti Uprave obrazuju se organizacioni delovi.
Nain obrazovanja, struktura i nadlenosti organizacionih delova
ureuju se aktom ministra finansija, na predlog direktora Uprave. Upravom
rukovodi direktor. Direktora Uprave postavlja Vlada, na predlog ministra
finansija.
U vezi sa javnim dugom, Uprava obavlja poslove koji se odnose
na:
1) praenje pregovora o zaduivanju;
2) dravne hartije od vrednosti;
3) upravljanje prilivima po osnovu javnog duga;
4) smanjenje rizika;
5) praenje i analiziranje stanja i promena na domaim i
inostranim finansijskim tritima;

-8-

6) pripremanje strategije za upravljanje javnim dugom;

7) praenje zaduivanja lokalne vlasti;
8) praenje zaduivanja pravnih lica kada se trai garancija;
9) voenje evidencija i raunovodstvenih poslova o javnom
dugu i finansijsko izvetavanje;
10) upravljanje finansijskim informacionim sistemom;
11) predlaganje zabrane uestvovanja u kupovini dravnih hartija
od vrednosti na primarnom tritu;
12)obavljanje drugih poslova, u skladu sa zakonom.

Uprava moe pruati druge finansijske usluge u skladu sa

ugovorom, za koje naplauje naknadu koja predstavlja prihod budeta
Republike. Visinu naknade za vrenje usluga utvruje Vlada, na predlog
ministra finansija.

6. Status javnog duga

6.1. Otplata javnog duga
Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu
Republike u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajuih
trokova.
Obaveza otplate javnog duga moe biti u domaoj ili stranoj valuti.
Otplata javnog duga ima stalnu aproprijaciju u budetu
Republike i prioritet u isplati u odnosu na ostale javne rashode utvrene
zakonom kojim se ureuje budet Republike.
Odredbe zakona kojim se ureuje budetski sistem koje se
odnose na privremenu obustavu izvrenja budeta, ne odnose se na otplatu
javnog duga.
U toku izvrenja budeta Republike ne mogu se vriti izmene u
planu amortizacije javnog duga, kao ni u metodologiji za primenjivanje tog
plana, osim u sluaju prilagoavanja ovih plaanja promenama u obavezama
na ime javnog duga.
Uslovi ugovora koji se odnose na javni dug ne mogu se
jednostrano menjati.

-9-

6.2. Iznos javnog duga

Iznos javnog duga jeste ukupan iznos duga, izraen u domaoj
valuti, koji Republika mora da otplati za nastale obaveze. Ukoliko je obaveza
nastala u stranoj valuti, za potrebe obrauna javnog duga, javni dug e se
obraunati u domaoj valuti po zvaninom srednjem kursu Narodne banke
Srbije, na dan obrauna.
Ministarstvo vodi evidenciju o javnom dugu Republike.
Evidencija sadri naroito podatke o iznosu i otplati javnog
duga, datoj garanciji, odnosno kontragaranciji, vrednosti, nivou kamatnih
stopa i proviziji za datu garanciju. Ministarstvo jednom godinje podnosi
izvetaj Vladi o podacima iz evidencije o javnom dugu.

7. Javni dug Srbije

Sadanji spoljnji dug Srbije je najveim delom vezan za veliko
spoljnje zaduivanje tokom sedamdesetih godina kada je Srbija u okviru
nekadanje SFRJ obilato uzimala strane kredite, a kamate na te kredite
osamdesetih godina su ogromno narasle i ugrozile eksternu likvidnost.
Za nekadanju Jugoslaviju je 1979. zatvoreno meunarodno
trite kapitala, to je bio nagovetaj ulaska u duniku krizu. Upotreba
stranih kredita je bila ekonomski neracionalna, potronja se nije prilagodila
ovoj promeni i otpoeo je dugi period dezinvestiranja i tehnolokog
zaostajanja. Tako je privreda Srbije postala nekonkurentna sa malim
proizvodnim i izvoznim mogunostima. Privredna struktura je ostala
nepromenjena i zaostala sa zastarelom opremom i neprilagoenom radnom
snagom u svim sektorima i granama privrede.
Potrebne su ogromne investicije da bi se takvo stanje promenilo
i poboljalo, pre svega domae privatne i javne investicije i direktne strane
investicije. Neophodno je i novo spoljnje zaduivanje, u emu Srbija treba da
bude uzdrana i orijentisana na uzimanje stranih kredita pod povoljnim
uslovima. Poetkom devedesetih godina prolog veka Srbija je zamrznula
odnose sa inostranim poveriocima i celu deceniju nije otplaivala svoj spoljni
dug, a i unutranji dugovi su se nagomilavali.
Po kriterijumima Svetske banke koje prikazuje naredna tabela
Republika Srbija po prvom pokazatelju uee javnog duga u vrednosti BDP
(55,3%) jesrednje zaduena zemlja, a po drugom pokazatelju uee
javnog duga u vrednosti izvoza robe i usluga (373,7%) ona je visoko
zaduena zemlja.

- 10 Dug/BDP 80% i vie 48-80% ispod 48% 55,3%

Dug/Izvoz 220% i vi e 132-220% ispod 132% 373,7%

Izvor: Trezor Ministarstva finansija

Uea ukupnog javnog duga Srbije i posebno spoljnjeg duga u BDP
prikazuje naredni grafikon uraen na bazi podataka Trezora Ministarstva
finansija:

Prema podacima Trezora Ministarstva finansija u 2002. po osnovu

ukupnog javnog duga plaeno je 147,27 miliona USD, od ega se na
unutranji dug odnosi 26,11 miliona USD. U 2003. po istom osnovu plaeno je
191,24 miliona USD, od ega se na unutranji dug odnosi 33,41 milion USD.
Predvieno je da u 2004. bude plaeno 220,37 miliona USD, od ega za
unutranji dug 23,30 miliona USD. U narednim godinama poveae se
ukupne obaveze po javnom dugu, a njihovo servisiranje zahtevae znaajnije
poveanje proizvodnje i izvoza.
Udeo spoljnog duga u bruto domaem proizvodu Srbije je 58,1 odsto
bez Kosova i Metohije, jer nije obuhvaen ni BDP na Kosovu i Metohiji, dok je
kod prezaduenih zemalja 80 odsto po kriterijumima Svetske banke.
Statistiki podaci pokazuju da Srbija nema problema sa otplatom
javnog spoljnog duga, ve rizik postoji kod kratkoronog komercijalnog
zaduivanja preduzea, odnosno privatnog sektora. I odnos spoljnog duga i
deviznih rezervi garancija su da, u narednom periodu, Srbija nee imati
nikakvih problema u izmirivanju svojih obaveza prema inostranim
poveriocima.
Dugorona odrivost spoljnog duga Srbije zavisie od budueg razvoja
ekonomije i od toga da li e se razvoj finansirati osloncem na kredite ili e ga
prevashodno obezbediti neophodne strane investicije.

- 11 -

Projektovani privredni rast podrazumeva da se domai pravni i

ekonomski sistem ubrzano prilagoava standardima EU i da se ubrzano
odvijaju strukturne reforme koje doprinose smanjivanju osnovnih manjkavosti
u funkcionisanju privrede i poboljavaju njenu konkurentnost i fleksibilnost, a
time uvruju ekonomski rast i rast zaposlenosti i standarda.
Kljunu ulogu u ubrzavanju ekonomskog rasta imae rast privatnog
sektora, priliv direktnih stranih investicija i porast javnih i privatnih domaih
investicija u infrastrukturu. Pretpostavka takvog makroekonomskog okvira je
da e privatni sektor kreirati nove investicije i izvoz i da e zaposliti radnike
koji ostaju bez posla u procesu prestrukturiranja. Drugi potencijal i izvor rasta
BDP je poveanje izvoza i formiranje adekvatne strukture izvoza, to
podrazumeva podizanje konkurentnosti domae privrede, specijalizaciju
izvoza i aktivnu podrku drave izvozno orijentisanoj proizvodnji.
Radi jaanja preduzetnitva i investicione aktivnosti treba da se
pojednostave administrativne procedure, izvri deregulacija i obezbedi pravna
sigurnost. Tome bi dotatno doprinelo oekivano smanjenje kamatnih stopa i
razvoj finansijskog trita, kao i razvoj institucije zalonog prava.
Merama poreske politike potrebno je stvoriti stimulativne uslove
za reinvestiranje ostvarenog profita u domau privredu i javni sektor.
Koncesije je potrebno odobravati za projekte izgradnje puteva i energetskog
sektora, za rudarstvo i javno-komunalne delatnosti. Postepeno treba
sprovoditi proces liberalizacije monopolskih sektora, prvenstveno sektora
energije i telekomunikacija. Ova liberalizacija podrazumeva istrajno i
sistematsko poveavanje stepena izloenosti svih ovih sektora stranoj
konkurenciji.
U budetu Srbije se obezbeuju potrebna sredstva za plaanja
kamata po inostranim kreditima i dospelih otplata glavnice spoljnjeg duga.
Istovremeno, devizne rezerve Srbije treba da obezbede plaanja kamata i
uredno odravanje spoljne likvidnosti. Radi toga, devizna i fiskalna politika
treba da su meusobno povezane kao bitne pretpostavke upravljanja
spoljnjim dugom. Uredna plaanja kamata i otplata glavnice duga i porast
deviznih rezervi zahtevaju porast izvoza po dvocifrenoj godinjoj stopi, to
zavisi od razvojnih mogunosti privrede i konkurentnosti izvoza. To
podrazumeva znaajnija ulaganja stranih preduzea za investicije u zemlji,
prestrukturiranje i privatizaciju domaih preduzea sa visoko natprosenim
proizvodnim i izvoznim potencijalom i preduzimanje podsticajnih mera
ekonomske politike radi poveanja izvoza. Na tim osnovama stvorile bi se
mogunosti za redovno servisiranje spoljnjeg duga, bez docnji u plaanjima
prema inostranstvu.