EKONOMSKI FAKULTET

ISTONO SARAJEVO

TEMA : JAVNI PRIHODI I RASHODI BIH

PREDMET: FISKALNA EKONOMIJA
MENTOR: DOC. DR ALEKSANDAR STOJANOVI

SVETLANA MITROVI

PALE, MAJ 2010.

UVOD

Fiskalni sistem svake zemlje odraz je ekonomskih potreba ali i brojnih neekonomskih
uticaja. Za fiskalnu politiku Bosne i Hercegovine se moze reci da su je upravo ti
neekonomski uticaji stavili u zizu interesovanja. Naime, u ratom razorenoj i
osiromasenoj privredi Bosne i Hercegovine neminovno se javlja potreba za
intervencijom drzave, pred koju se stavlja sirok dijapazon zadataka: od pomoci pri
uspostavljanju saobraajne, telekomunikacione i druge infrastrukture do organizacije
i finansiranja zdravstva, obrazovanja itd.
Bosna i Hercegovina prolazi kroz period dubokog socijalnog i ekonomskog
poremeaja. Ekonomska kriza znatno umanjuje mogunosti vlade u BiH da prui
osnovne slube, od odravanja puteva do socijalnih benificija i prijeti finansijskoj
odrivosti same drave
Mnoge vane socijalne grupe, posebno siromano i ruralno stanovnitvo, nemaju
velike mogunosti da utiu na formulisanje javnih politika i praksi vlade. Model javnih
rashoda nije orijentisan ka siromanim, naprotiv, on primjetno ide u korist
privilegovanijih socijalnih grupa i podruja sa velikom koncentaciom javnih radnika.
Vlasti u BiH oito ne uspijevaju da prue efikasan odgovor na socijalnu i ekonomsku
krizu koja se trenutno odigrava.
Poslijeratna Bosna i Hercegovina se suoava sa ovisnou o konstantnom dotoku
vanjskog kapitala bilo da su to veliki krediti ili programi rekonstrukcije poslije
Daytona.
Zadaci fiskalne politike u Bosni i Hercegovini postace jos slozeniji u periodu koji
slijedi i zbog injenice da se oekuje znatno smanjenje dotoka strane pomoci i
donacija
1

Vlada Bosne i Hercegovine radi bez solidne baze informacija o onome to se deava
u drutvu. Nedostatak informacija u BiH je prije svega znak pasivnosti vlasti, kao
rezultat, mnogi od njihovih politikih izbora izrazito su nerealni

Budzetski prihodi i rashodi posmatrani zajedno prestavljaju snazan finansijski tok za

jednu nacionalnu privredu. Zbog toga je neophodno uciniti sve da se proizvede
maksimalni pozitivni ucinak.

JAVNI PRIHODI
Institucije Bosne i Hercegovine, Federacija Bosne i Hercegovine, Republika Srpska i
kantoni u Federaciji BiH raspolau sa godinjim budetskim prihodima koji se
ostvaruju kroz poreze i vlastite prihode u vidu naknada, taksi i sopstvenih aktivnosti
propisanih zakonom. Vanbudetske institucije raspolau sa prihodima koji se
ostvaruju kroz uplate doprinosa zaposlenih lica za penzije, zapoljavanje i zdravstvo
i kroz vlastite prihode vanbudetskih institucija.

Budetski prihodi
Institucije BiH, entiteti i kantoni u F BiH prikupljaju prihode za svoje aktivnosti po
osnovu poreskih prihoda koje sainjavaju indirektni (PDV) i direktni porezi (porez na
dobit, platu i imovinu), po osnovu neporeznih prihoda (prihodi od aktivnosti i
imovine, naknade i takse i sopstvene aktivnosti, kazne), te po osnovu primljenih
granotva/donacija i kapitalnih primitaka (primici dobiveni prodajom imovine ili
uzimanjem kredita).
Poreska politika u BiH je u nadlenosti entiteta (FBiH i RS), kantona i optina.
Lako se porezima upravlja na razlicit administrativni i politicki nacin, struktura poreza
postaje sve slicnija izmedu entiteta, odrazavajuci znacajne reforme u pravcu
harmonizacije. Glavne slabosti poreskog sistema oba entiteta takodje su slicne.
U vaeem poreskom sistemu odreene su dvije vrste poreza :
3

 Neposredni (direktni);
Posredni (indirektni);

1. Posredni (indikrektni) porezi :

Stopa PDV-a u BiH je jedinstvena i iznosi 17% i primenjuje se na celoj teritoriji BiH od
01.01.2006.godine.Primjena Zakona

PDV-a od 2006 godine pokazuje pozitivne

rezultate, tim prije, to se prihodi od PDV poveavaju. Sigurno je da dalje treba raditi
na kadrovskom jaanju, tehnikoj opremljenosti, povezanosti institucija iz oblasti
oporezivanja.
Porez na promet u razvijenim zemljama ima daleko manje ucesce u ukupnim porezima
i najcesce se pojavljuje kao neto svefazni porez na promet odnosno kao porez na
dodanu vrijednost
Carine su jedan od oblika posrednih poreza prisutnih u Bosni i Hercegovini.
One su jedini oblik javnog prihoda koji je u nadleznosti drzave Bosne Hercegovine,
ali su sredstva koja se ostvare naplatom prihod budzeta entiteta.
Akcize su poseban oblik poreza na promet i u Bosni i Hercegovini su uvedene ne
samo kao pokusaj priblizavanja savremenim tokovima u svijetu nego i kao znaajan
izvor fiskusa
Akciznim proizvodima smatraju se:
1. derivati nafte;
2. duvanske preraevine;

3. bezalkoholna pia;
4. alkohol i alkoholna pia;
5. pivo i vino
6. kafa (sirova, prena, mlevena i ekstrakti kafe);
Akciza se plaa u apsolutnom iznosu po mernoj jedinici ili po proporcionoj stopi.
1. Na promet derivata nafte akciza se plaa po litru, i to na:
1. petrolej 0,30 KM;
2. dizel-gorivo 0,30 KM;
3. ulje za loenje ekstra lako (ES) i lako specijalno (LS) 0,30 KM;
4. motorni benzin - bezolovni 0,35 KM;
5. motorni benzin 0,40 KM.
2. Na promet duvanskih preraevina akciza se plaa po stopi od 49%. Osnovica
je maloprodajna cena bez PDV.
Na promet sljedeih akciznih proizvoda akciza se plaa po litri i to:
3. bezalkoholna pia 0.10 KM;
Bezalkoholnim piima ne smatraju se prirodni sokovi bez konzervansa i
prirodne mineralne, gazirane i negazirane vode.
4. Na promet alkohola i alkoholnih pia akciza se plaa po litri apsolutnog
alkohola, i to:
1. alkoholna pia 15 KM;
5

2. etil-alkohol 15 KM.
5. Pivo i vino
1. pivo 0.20 KM;
2. vino 0.25 KM.
6. Na promet kafe akciza se plaa po kilogramu, i to za:
1. sirovu kafu 1,00 KM;
2. prenu i mlevenu kafu 2,50 KM;
ekstrakt kafe, prene ljuspe i opne 3,50 KM.

2. Neposredni (direktni) porezi su :

Porez na dobit privrednog drutva ( FBIH30%, RS 20%),

Porez na dobit privrednih i profesionalnih djelatnosti )20%),

Porez na prihod od imovine i imovinskih prava (20%),
Porez na imovine: zgrade i kue za odmor 2 KM/m2 godinje, za poslovni
prostor u zakupu 3 KM/m2 godinje, za vozila preko 1600 cca 30-150 KM
Porez na prihod od autorskih prava, patenata i tehnikih unapreenja (1020%),
Porez na neto platu 10%.

Struktura budetskih prihoda institucija BiH, entiteta, BD i kantona u F BiH u 2007. godini
Izvor: Usvojeni budeti i prijedlozi budeta institucija BiH, BD, entiteta i kantona u F BiH za 2007.
godinu
(Iznosi u milionima KM)

Kao to se moglo oekivati, najvee poveanje budetskih prihoda je zabiljeeno u

poreskim prihodima i to posebno u indirektnim porezima ,i ukazuje na zavisnost BIH
od indirektnih poreza.

Prikupljeni javni prihodi u periodu od 01.01- 28.02.2010

U prva dva mjeseca na racun javnih prihoda RS uplaeno je 250 miliona 851
hiljada km javnih prihoda.
Iz naplacenih javnih prihoda moze se vidjeti da je od ukupno naplaenih javnih
prihoda, 249 miliona km, odnosno 99% odnosi se na direktne poreze. Najvei porast
naplacenih javnih rashoda iskazan je po osnovu poreza graana, I to za 10%, te
poreza na dobit, i to za 5%.
Prihodi fondova socijalnog osiguranja u ovom periodu iznose 167 miliona km. Nivo
naplate doprinosa je priblizno isti u odnosu na isti period 2009 godine. Od
20.03.2009 u nadlenosti Poreske uprave RS je kontrola i naplata doprinosa za
zapoljavanje lica sa invaliditetom. U prva dva mjeseca prikupljeno je 363 hiljade KM
Doprinosa Fonda za zapoljavanje i rehabilitaciju invalida.

JAVNI RASHODI

Javni rashodi u Bosni i Hercegovini obuhvataju budetske rashode dravnih

institucija na nivou Bosne i Hercegovine, budetske rashode Federacije Bosne i
Hercegovine i Republike Srpske, budetske rashode kantona u Federaciji Bosne i
Hercegovine, te vanbudetsku potronju entitetskih zavoda za penziono osiguranje i
entitetskih zavoda i slubi u kantonima u Federaciji BiH u oblasti zapoljavanja
izdravstvenog osiguranja i reosiguranja. U javne rashode Bosne i Hercegovini jo
ulaze i rashodi jedinica lokalne samouprave, budetski rashodi Brko Distrikta i
vanbudetski rashodi entitetskih direkcija za ceste.

Uprkos razlicitim strukturama fiskalnog upravljanja i razlicitim potrebama izmedu dva

entiteta, nema vecih razlika izmedu dva entiteta u strukturi rashoda.
Bruto plate i naknade trokova zaposlenih ukljuuju trokove bruto plata, naknade za
trokove zaposlenih i doprinose poslodavca i ostale doprinose za osoblje koje se
finansira iz budeta dravnih institucija.
Plate i naknade su jako visoka stavka javne potrosnje. Oba entiteta izdvajaju
znacajan dio svog budzeta na plate i naknade
U strukturi rashoda ak 627, 333, 100 km, odnosno 45, 5% predstavljaju bruto plate i
naknade zapolenima (RS)
Primjera i poreenja radi, zarade su u buetu Srbije i prije najavljenog smanjenja
predstavljale oko etvrtinu rashoda, odnosno 25%.

U 2006 i 2007 godini u srukturi rashoda brudo plate i naknade trokova zaposlenih
su se kretale izmeu 30% i 32% .Eksplozije nastaje u 2008 godini kada su odravani
lokalni izbori, gdje uee bruto plata i trokova zaposlenih u strukturi rashoda penje
se na 41%
Vada govori o smanjenju plata pojedinano , ali iz godine u godinu ukupna suma
plata za buetske korisnike se poveava, sto se desilo i u ovom buzetu za 2010.
god. U odnosu na rebalansirani buet 2009. godine. Uee bruto plata u strukturi
ukupnih rashoda bueta od gotovo 46 %.
Rashodi za socijalnu sigurnost i pomoc su druga po redu stavka potrosnje,
ukljuuju : sredstva za socijalnu zatitu porodice sa djecom, zatitu socijalno
ugroenih ,socijalnu zatitu osoba sa fizikim i mentalnim poremecajima, socijalna
zastitu odreenih grupa u drutvu po osnovu njihovog statusa, kao to su izbjegla i
raseljen lica.

10

Planirana budetska izdvajanja za socijalnu zatitu u 2007. godini, po nivoima vlasti

Izvor: Usvojeni budeti i prijedlozi budeta institucija BiH, entiteta i kantona za 2007.
godinu
(Iznosi u milionima KM)

Sektor odorane i dalje je izuzetno skup mada su izvrsena odredena smanjenja.

11

Evidentirane subvencije i kapitalna potrosnja su relativno niske.

Subvencije javnim preduzecima u RS iznose 160,422,000 km, kapitalne pomoi
10,754,000 km.

Ukupna buetska sredstva RS za 2010 godinu iznosi 1,600,000,000 km. Znaajna

stavka su indirkti porezi 912,827,000 km,kao prihod od poreza na dohodak i dobit
koji iznosi 263,424,000 km.
Ukupna buetska potronja RS za 2010 godinu iznosi 1,600,000,000 km,najveca
stavka su bruto plate i naknade zaposlenima , iznose 627,331,100 km

12

13

Sema br.1. Grafiki prikaz sektorske strukture budetskih rashda

ZAKLJUAK
Neupitan je znacaj fiskalne politike u Bosni i Hercegovini ali ostaje pitanje da li je
nasa fiskalna politika dovoljno prilagoena specificnim uslovima u kojima se provodi
kao i da li je u stanju zadovoljiti sve zahtjeve koji se pred nju postavljaju?
U proteklom periodu napravljen je znaajan napredak i pomaci u upravljnju javnim
finansijama, poboljan je nain pripreme bueta, informacije o javnim finansijama
su iz godine detaljnije i dostupnije javnosti.
Fiskalna reforma je usmjerena na sprovoenje javne potrosnje u odrzive okvire, prije
svega, efikasnim mehanizmima za naplatu javnih prihoda, smanjenje javnog duga,
osiguravanjem odgovarajue alokacije javnih prihoda izmeu razliitih nivoa vlasti,
ukljuujuo jaanje fiskalnih prihoda lokalnih zajednica.
Poetkom 2008 godine, utvren je prijedlog zakona o o fiskalnom vijeu BIH, ovim
zakonom se osniva Fiskalno vijee BIH, sa zadatkom kordinacije fiskalne politike u
naoj zemlji s ciljem osiguranja makroekonomske stabilnosti I fiskalne odrivosti BIH.
Zatim, dolo se do zakljuka da, transfere planirane buetom niim nivoima vlasti,
treba usmjeriti tako da se osigura brzi razvoj nerazvijenih optina u BIH.
Buet je , i dalje, uglavno, potrosnog karaktera, a sasvim malim dijlom razvojnog
karaktera.
Preklapanja nadleznosti razlicitih nivoa vlasti slijedeci su problem postojeceg
fiskalnog sistema koji takoe dovodi do loseg rezultata u pruzanju socijalnih usluga.
To bi u narednom periodu trebalo biti eliminisano, naroito u uslugama zdravstvene
zastite, obrazovanja i zbrinjavanja izbjeglica gdje ova preklapanja dovode do
najvecih problema.

14

Smanjenje visokih stopa poreza i njihovo ujednacavanje, takoe, su nuzni koraci u

narednom periodu jer poresko opterecenje obeshrabruje razvoj privatnog sektora
jaca neformalni sektor i generalnu evaziju poreza. Da bi se postigao taj cilj nuzno je i
smanjenje rashoda.
Reformu koja ce dovesti do rjesavanje ovih, ali i drugih goruih pitanja
nuzno je to prije sprovesti.

15

SADRAJ
UVOD......................................................................................................1
JAVNI PRIHODI......................................................................................3
BUZETSKI PRIHODI............................................................................3
PRIKUPLJENI JAVNI PRIHODI U PERIODU OD 01.01-28.02 '10.......8
JAVNI RASHODI.....................................................................................9
ZAKLJUAK...........................................................................................14

16