NORMAN N. HOLAND (Norman N.

Holland)

PONOVNO OTKRIVANJE »UKRADENOG PISMA«:

ĈITANJE KAO LIĈNA TRANSAKCIJA

(Knjiţevna kritika, br. 3-4, Beograd 1989.)

Poĉnite od teksta, kaţe se. Za mene je u vezi sa ovim tekstom glavna ĉinjenica
to da ovu priĉu ĉitam u svesci br. 39. dţepnog izdanja, primerak Poove knjige
koju sam imao kao deĉak, jedno od prvi dţepnih izdanja u Americi. »Dobro za
vaš dţep i za vašu dţepnu knjigu.« Ne baš proslavljena edicija, a ipak se slaţem
sa onim što ĉovek koga zovem Marsel kaţe u biblioteci Germantovih: »Kada bih
bio u iskušenju da budem kolekcionar knjiga, kao što je bio princ od
Germanta, bio bih jedan od neobiĉnijih... Prva izdanja dela bi mi bila
dragocenija od ostalih, ali bih pod tim podrazumevao izdanja koja sam ja ĉitao
po prvi put.« (1)
Najbolje priče i pesme Edgara Alana Poa. Celokupne i neskra-ćivane.
Pojavile se u izdanju »Perma-Gloss«-a; i zaista, knjiga je izuzetno dobro oĉuvana
za dţepno izdanje štampano 1940. godine. Tada sam imao trinaest godina. Sada
mi je pedeset dve i shva-tio sam, avaj, da ja nisam »izašao« u »Perma-Gloss«
izdanju.
Onda, knjiga kao šta? Kao deo mene od ranije koji se još nije
pokvario istrošio. Literatura traje dok se mi menjamo. A ipak, kako se mi
menjamo, menjamo i nju, tako da ovo »Ukra-deno pismo« u isto vreme i jeste i
nije isto »Ukradeno pismo« koje sam prvi put proĉitao pre skoro ĉetrdeset
godina.
»Purloined« (ukraden, prim. prev.), ta ljupka izmišljena reĉ, tako tipiĉno
pesniĉka; potiĉe od reĉi porloigne iz normanskog je-zika. Dok sam uĉio
francuski u školi, moja omiljena pokrajina bi-la je, neizbeţno, Normandija. Imam
potrebu da se postavim zaštit-niĉki prema reĉi purloined. Nju ne treba brkati
(kao što to, na primer, ĉini Lacan (Lakan) (2) sa reĉima koje znaĉe »pored«. To
je zaista porloigne, od reĉi loin, što znaĉi »daleko«, otuda i »staviti daleko«.
Kao što radi ministar D. Kao što radi i Dipen.
»Ukradeno« znaĉi da je pismo premešteno sa jednog mesta na drugo, u
toj promeni oznaĉitelja, što je prvo privuklo Lakana.

1 Marcel Proust, U potrazi za izgubljenim vremenom, preveli C. K. Scott Moncrieff i

Frederick A. Blossom, 7 vol. u 2 (New York, 1932), 2: 1007.
2 Le Séminaire sur »La Lettre volée« (1955), Ecrits, Collections »Points« (Paris, 1966),
1: 19-75; Seminar a »Ukradenorn pismu«, prema prevodu Jef-frey Mehlmana, French Freud:
Structural Studies in Psychoanalysis, Yale French Studies, Ng. 48 (1972), 37-72. Lacan
pogrešno navodi The Oxford English Dictonary na str. 39 na francuskam i str. 59. na
engleskom.

21
Zaista, cela priĉa proizilazi iz premeštanja papira sa jednog m esta
na drugo: dva pisma, ĉek u iznosu od 50.000 franaka, treće pismo
koje sadrţi dva stiha jedne pesme. Priĉa o zameni pisama. Ako se
pismo pronaĊe na skrivenom mestu, onda bi se znalo da je to to
pismo. Na vidnom mestu to ne moţe biti traţeno pismo.
Prouĉavanje u kontekstu. Stvari su na svom mestu i zato su pri-
metne, nisu na svom mestu i biće otkrivene birokratskim
metodama prefekta policije. Ili bi u to ţeleo da nas uveri Po.
Ipak su prefektove tehnike pretresa, kako ih sam nabraja,
izvrsne: dugaĉke igle, mikroskopi, koordinatna mreţa u koju ula zi
i najmanji deo prostora. »Ni pedeseti deo nekog odeljka ne bi
mogao da nam promakne« — kaţe on. Pored svega toga, ne mogu
da poverujem, kao što veruje Dipen, da su prefektove metode pot -
puno sigurne. Negde, u obojenoj drvenoj zidnoj oblozi, ispod sli -
ke, smotano u ţljebu od prozora, negde u zgradi velikoj i kom -
plikovanoj poput francuskog hôtel particulier (velika porodiĉna kuća,
prim. prev.), osoba vešta kao ministar D. mogla bi da sak-rije jedno
pismo tako da ga nijedan inspektor policije, ma kako marljiv bio,
ne moţe otkriti.
Zbog toga zaista ne verujem u osnovnu premisu Poove priĉe.
Verujem da je mehaniĉki rešen problem ministrovog sakrivanja
pisma, koje će uĉiniti Dipenovu »mudru« strategiju nekorisnom .
TakoĊe ne verujem da za vreme prefektovih neverovatno skupih
i dugotrajnih pretresa neko ne bi pregledao i pismo u korpici za
posetnice. Neĉije tajne uvek bivaju otkrivene pravom veliĉinom i
grubom silom drţavne moći.
Ali, ipak se ne usuĊujem da tako kaţem. To me muĉi kad
navodi na misao da bi samo ograniĉeni umovi pribegli »klasiĉnom«
naĉinu sakrivanja. Trik je uspeo, ne samo sa prefektom i minist -
rom, već i sa mnom.
No, opet me moje sumnje vraćaju na naroĉit osećaj prostora koji
imam u vezi s ovom priĉom: tajnovita mala mesta, skrivene fioke, rupe
od burgije, mikroskopska piljevina na preĉagama naslonjaĉa, mala
korpa za posetnice. Ipak, krenimo po analogiji od ovih malih,
skrovitih mesta do troisième arrondissement-a, u školsko dvorište, u
kraljevske odaje, do intrige izmeĊu Dipena i ministra D-a, do (a
gde drugde?) Beĉa.
Glavna radnja u priĉi je prevrtanje pisma poput rukavice,
okretanje skrivenog, vaţnog unutrašnjeg dela napolje, tako da iz -
gleda beznaĉajno. Prefekt izvrće unutrašnjost stvari u kuć i mi-
nistra D-a, sve bez ikakve koristi. Dipen, meĊutim, »izvrće«
svest. On moţe da iznese na videlo i same neĉije misli. On dela po
analogij i, dedukcij i kako sam kaţe, po por eĊenj u i metafori,
što će stvarno pojaĉati njegov argument, ali ga i ulepšati. Ta ko
razmišlja pesnik, pre nego matematiĉar, kaţe on. Ali takoĊe, do -
dao bih, i psihoanalitiĉar.
Dipen »izvrće« svest našeg pripovedaĉa kada otkriva njego -ve
unutrašnj e sanj arij e o malom rastu glumca Sontij a priĉi
»Ubistva u ulici Morg.« On »izvrće« svest ministra D-a rasuĊujući
po analogiji na njegov naĉin, i tako shvata da pismo mora biti
na vidnom mestu. On »izvrće« pismo, ne istraţujući sva ona taj na
mesta koja je »istraţila« prefektova igla, zahvaljujudi ludaĉkom kriku
koji se zaĉuo sa ulice.
22
 Dipen »izvrće« svest igrajući se »unutrašnjim« i »spoljašnjim«.
Citira savet bistrog deĉaka koji je osvojio sve klikere u igri »par -
nepar«: »Kada hoću da pronaĊem koliko je neko mudar, glup, ili
dobar, pokvaren, kakve su mu misli u tom trenutku, ja podešavam
izraz svog lica što je moguće taĉnije u skladu sa izrazom njegovog, pa
ĉekam kakve će se misli ili osećanja roditi u m o j o j g l a v i , u
m o m s r c u d a b i s e p r i l a g o d i l i i o d g o v a r a l i i z razu.« Izraz
lica »izvrće« svest, baš kao što Dipenova zamena ukradenog pisma kopijom,
odslikava ministrovu pravu kraĊu zamenom nevaţnog pisma onim
presudnim, upravo na vidnom mestu. (3) Tako spoljašnjost priĉe priziva
moju unutrašnjost, te moram izneti moje sumnje i usvojiti priĉu.
Moje sumnje moraju biti skrivene u ovu priĉu o sakrivanju koja je
takoĊe priĉa o ne-sakrivanju. Poput onih linija za sakrivanje imena i
datuma. 18-. godina, »Prefekt pariske policije, G-.« »Ministar D-«. Da li
Po zaista misli da moţe linijicama sakriti šefove policije i ministre? »Ni
pedeseti deo nekog odeljka ne bi mogao da nam promakne.« Ono što je
najoĉigiednije sakriveno najlakše se otkriva - nije li to pouka priĉe?
Nasuprot tome, ono što je najoĉiglednije jeste i najskrivenije. Malena greška
sakriva veću — pismo pisano sitnim ţenskim rukopisom krije veliki greh
znaĉajne ţene. Ona je kraljica, kaţu neki kritiĉari, Lakan, na primer —
ali, to ne kaţe priĉa. »Liĉnost na najistaknutijem poloţaju« koja dolazi
sama u kraljevski budoar, kao što zaista radi ministar D-. Moţda kraljeva
ljubavnica? Sestra? RoĊaka? Nikada nećemo saznati njeno ime ili njenu
tajnu. »Ostaje pitanje«, primećuje Harry Levin, »za koje je gospodin
Dipen previše diskretan da ga postavi: šta je napisano u tom pismu? Ko je
pisao kome? I kako je njegov privremeni nestanak uticao na onog ko je
pisao onog ko je primio pismo?« (4) Nećemo to saznati u ovoj priĉi gde
se umovi pokoravaju lepoti.
Proĉitao sam ovu priĉu kada mi je bilo trinaest godina i ka da sam i
ja takoĊe imao nešto da sakrijem, nešto što je savršeno jasno sva ome o
zna bilo šta o trinaestogodišnjacima. Nešto vrlo oĉigledno, a opet vrlo
paţljivo skriveno. Reĉeno prefektovim reĉima: »... ovo je stvar koja
zahteva najveću tajnost i ja bih najverovatnije izgubio poloţaj što ga sad
zauzimam kad bi se saznalo da sam se ikome poverio.« Da, zaista, ĉovek
mora saĉuvati svoj poloţaj bez obzira šta drugi znaju o njemu, Prema
tome, nitkovski D- »je, moţda, stvarno najenergiĉnije ljudsko biće
koje danas ţivi na ovom svetu — ali to je samo onda kada ga
niko ne vidi«. Da li trinaestogodišnjak moţe pronaći nešto od sebe u
D-u?
Sakrivanje. Moje jedva uzdrţavano zadovoljstvo pri saznanju onog
što drugi ne znaju. Kao deĉak, dok sam igrao »ţmurke«, teško sam se
uzdrţavao da ne viknem iz mog skrovišta »ovde sam«,

3 Lacan pripisuje sliĉnost u kraĊama neodoljivoj sili ponavljanja (što, ako se koristi da bi
se objasnile sve sliĉnosti, ne objašnjava ništa). Daniel Hoffman to razvija do potpunog poisto-
većivanja Dipena sa njegovim protivnikom D-om. Poe Poe Poe Poe Poe Poe Poe (Garden City,
N. Y., 1973), str. 121 —22 i 131-33. Hoffmanova izvrsna studija liĉnosti gradi se na metodi aso-
cijacija poput moje. Jedna od vrlina ovakve vrste »otvorene« kritike jeste ta što ona
dozvoijava kumulaciju razliĉitih ĉitanja razliĉitih liĉnosti i šire sagledavanje dela. Dobio sam
puno od Hoffmanovdh asocijacija.
4 Harry Levin, The Power of Blackness: Hawthorne,, Poe, Melville (New York, 1967),
str. 141-42.

23
da bih otkrio svoju ĉarobnu tajnu. Ovde govori Dipen. Ja — Kilroy — bio
sam ovde. Uzeo sam pismo i ostavio rukopis za sobom. Pobegao sam sa njim,
dragocenim, dvoznaĉnim predmetom, istovremeno velikim i crnim te malim i
crvenim, i skrivenim i neskrivenim, da vam o tome ne bih više priĉao. Sada
znam sve kraljevske tajne o seksu i moći.
Kada tako govorim, to sigurno liĉi na rano »frojdijanstvo« Marije
Bonaparte (Mari Bonapart). Sve je na videlu. Neka se sve istakne. »Ukradeno
pismo«, kaţe ona, predstavlja »ţal za nepostojećim materinskim penisom«.
Pismo visi nad kaminom baš kao što bi ţenski penis (kada bi postojao)
visio nad »kloakom« koju ovde simboliĉno predstavlja kamin dimnjak.
Ĉak ni klitoris nije izostavljen — to je malo mesingano dugme sa koga visi
korpica za posetnice. Borba izmeĊu Dipena i ministra D-a je jedna edipovska borba
izmeĊu oca i sina, ali vrlo arhaiĉna, borba da se osvoji ne majka u potpunosti
već samo njen penis, dakle samo jedan deo. Jedan Bone — a — part,
pretpostavljam (part = deo; prim. prev.).
Ona onda moţe da poveţe poroĉnog D-a sa osobama iz Poovog ţivota
naravno, sa samim Poom, tako da izmuĉeni autor ovde izjednaĉava sebe sa
omrznutim ali poštovanim ocem, onom istom umešnošću kojom apstraktno
raspravlja u priĉi, identifikacijom. Dipen prima ĉek na 50.000 franaka i vraća
ţeni njeno simboliĉno pismo ili izgubljeni penis. »Ovako, još jednom«,
kaţe Bonapart, »susrećemo se sa izjednaĉavanjem zlato = penis. Majka daje
svom sinu zlato u zamenu za vraćeni penis.« (5)
Iako ovo sve ĉudno zvuĉi, nešto od toga nas navodi na Laka-novo
ĉitanje — kako nam na to ukazuje Ţak Derida (Jacques Derrida). (6) Kao i
većina ĉitanja iz prve faze frojdijanskog simboliz m a , ( 7 ) o n o n e
vredi ništa. Nije mi jednostavno da vam priznam ĉak i
posle trideset devet godina, da sam masturbirao, u dobu
kada to ĉine svi deĉaci. Jednostavno je reći da malo mesingano dugme
predstavlja klitoris. Sve to je »tamo negde«, potpuno strano i neljudsko,
zaista, i zato strano duhu psihoanalize kao science de l'homme, baš kao i
Dipenov apstraktni intelekt ili moţda intelekt Lakana ili Deride..
Bonapart je bliţe ljudskoj istini kada govori o Dipenu kao o mladom
ĉoveku u borbi za ţenu protiv starijeg ĉoveka, protiv njih trojice zapravo.
Prefekt G- je posmatraĉ koji poput pacova ĉeprka tajne iz malih skrovitih
mesta. Nespretan i pompezan, zavija kraljevsku grupu u veo nepoznatog.
»Otkrivanje dokumenta trećem licu, koje nećemo imenovati, dovelo bi u
pitanje ĉast jedne liĉnosti na najistaknutijem poloţaju.« Nasuprot tome,
ministar D-lako saznaje seksualne, porodiĉne tajne i koristi ih da ţenu drţi
u ropstvu. Treći otac jedva da je pomenut, kraljevska osoba koja ne zna i ne
moţe da pomogne kraljici, verovatno prevareni muţ; sigurno bespomoćni
monarh.

5 Marie Bonaparte, The Life and Works of Edgar Allan Poe: A Psycho--Analytic
Interpretation, preveo John Rodker (London, 1949), str. 383--84.
6 »Le facteur de la vérité«, Poétique, No 21 (1975), 96-147; »The Purve-yor of Truth«,
preveo WiIlis Domingo i Graphesis: Perspectives in Literature and Philosophy, Yale
French Studies, No. 52 (1975), str. 31-113. Vidi str. 115-17 (francuski) ili 66-71 (engleski).
7 Vidi kod mene »Literary Interpretation and Three Phases of Psychoanalysis«,
Critica1 Inquiry, 3 (1976), 221-33.

24
 Osećam prisustvo razliĉitih oĉeva, prevarenih, bespomoćnih, impotentnih,
pametnih, opasnih, a ne samo likove ove priĉe — drugi oĉevi koje moram
nadmudriti su Lakan i Derida. Nije li pri-rodno da se osećain kao sin? Dipen
govori umesto mene kada kaţe: »Postupao sam kao pristalica gospe koja je u
pitanju.«
Premda me Dipen još više podseća na Prometeja, ĉije ime znaĉi
»promišljen«, koji je ukrao svetu stvar, crnu i crvenu kao i ovo kraljevsko
pismo, jedan komad uţarenog drvenog uglja sakrivenog meĊu stabljikama
dţinovske divlje miroĊije. Za ovog Prometeja, meĊutim, nije bilo lešinara.
On vraća ugrabljeno crveno i crno bogovima i za svoju promišljenost
dobija 50.000 franaka. Ovaj Dipen-Prometej ovako ponovo uspostavlja vezu
izmeĊu bogova i ljudi, izmeĊu magiĉnog i obiĉnog, izmeĊu ĉoveka i ţene.
Kada mi je bilo trinaest godina izvodio sam maĊioniĉarske trikove za
strpljive goste mojih roditelja: preseĉeno uţe ponovo sastavljeno, pronaĊeni
skriveni asovi, obeleţen novĉić pronaĊen u maloj crvenoj vreći unutar
kutije za šibice koja se nalazi u većoj crvenoj kutiji, a sve vezano
gumenim trakama. I uvek sam ja bio taj koji zna tajnu a ne ti odrasli.
Tako mnogi ĉarobni trikovi zavise od ponovnog otkrivanja nestanka
gubitka na nov i neverovatan naĉin. Oni stvaraju sliku ljudskog razvoja. U
detinjstvu se odriĉemo brige drugih da bismo stekli individualnost.
Odriĉemo se slobode haosa da bismo pronašli samostalnost. Odbijamo majĉinu
ruku podrške da bismo stali na sopstvene noge. Gubimo da bismo dobili.
Gubimo kartu, ili seĉemo uţe, vidimo maramicu koja nestaje da bismo
zadobili novu mudrost o ljudskim mogućnostima. Kraljeva gospa gubi pismo,
ali, zahvaljujući maĊioniĉaru Dipenu, dobija novu moć nad nitkovom D-om.
Kao što Dipen istiĉe: »Sada je on u njenoj vlasti; dakle, pošto ne zna da
pišmo više nije u njegovim rukama, on će nastaviti svoje iznuĊivanje kao
da jeste. Tako će neminovno odmah izloţiti sebe politiĉkoj propasti.«
Dipen i ja smo Prometeji, MaĊioniĉari, Oslobodioci kraljevskih gospi. Ja
sam takoĊe, poput Dipena, odgonetaĉ teksta. (8) Kada on posećuje D-a, već zna
gde da gleda i šta da traţi, pošto je rešio dugaĉku prefektovu priĉu o kraĊi,
pismu, sakrivanju i ostalo. Sliĉno je rešio sluĉajeve u ulici Morg i sluĉaj
Marije Roţe, tumaĉeći novinske izveštaje. Ja radim na isti naĉin sa priĉama,
bar pokušavam.
Dipen postoji u svetu teksta, ali on sam nije tekst za ĉitanje. Iza zelenih
naoĉara on vidi ali nije viĊen. U priĉi nema podataka o Dipenovom
fiziĉkom izgledu. On i njegov prijatelj su samo delimiĉno tamo.
Ovo je priĉa o dvojici neţenja koji uţivaju »u dvostrukoj slasti
razmišljanja i pušenja u tihim odajama » a u t r oi si è me , N o 33.«
Dvojke i trojke. Dvojke kao ţenski princip, trojke kao muški princip u
starom simboliĉkom znaĉenju. ĉudni brojevi. Sećam se prefektovog »obiĉaja
da svaku stvar koja premaša njegovo poimanje naziva ĉudnom«.
Nasuprot tome, Dipen i pripovedaĉ uţivaju u intelektualnim zadovoljstvi-
ma: »Ja sam u mislima pretresao izvesne stvari koje

8 Joseph J. Moldenhauer, »Murder as a Fine Art: Basic Connestions Between Poe's

Aesthetics, Psychology, and Moral Vision«, PMLA 83 (1968), 284-97, 291, pokazuje da
Dipen radi isto što krijiţevni kritiĉari: analizira tekst.

25
su nešto ranije te veĉeri bile predmet razgovora meĊu nama; mislim na
onaj dogaĊaj u Ulici Morg i zagonetno ubistvo Marije Roţe«. Ova priĉa je
razgovor meĊu ljudima i sukob izmeĊu dva ĉoveka, regresija ka
deĉaštvu, zapravo. »Ovi likovi su deĉaĉki snovi o muškarcima«, kaţe
Daniel Hoffman, »jer jedan na drugog utiĉe samo jednostrano, na planu
intelekta« (Poe . . . , p. 117.). Njiho-vo prijateljstvo je deĉaĉko, nalik na
Haka i Toma na ostrvu dok sede i puše i vode intelektualne razgovore,
poput mog kolege i mene na postdiplomskim studijama. ĉak je i
protivnik deo tog društva. Dipen ide kod njega u intelektualnu posetu
zbog razgovora »o jednom predmetu za koji sam znao da još nikad nije
pro-mašio njegovo interesovanje i uzbudenje«.
Istina, to je samo jedna dimenzija, ali opet vrlo znaĉajna dimenzija za
mene. Delim to ĉastoljublje koje Po otkriva u Dipenovoj nauĉnoj raspravi
o matematici, taj osećaj da sopstveni intelekt ima moći koje nisu date
niţim bićima. Kako sam samo zamišljao da sam inteligentan dok sam
ĉitao ovu priĉu u trinaestoj godini, još nisam potpuno prevazišao tu
taštinu, kao što se vidi po mom izboru da pišem o priĉi koju su dva
vodeća francuska mislioca analizirala. Svi oni treba da se nadmudre, svi
ti oĉevi poput pr efekta mi ni str a, u ovom sl uĉaj u, Lakana ili
Deri de. Kao što leţerno primećuje pripovedaĉ: »Vidim da ste se nešto
pokarabasili s nekim pariskim matematiĉarima.« Da, jesam.
Suprotstavljam im se kao što se Dipen suprotstavlja misterioznom D-u,
kroz intelektualnu raspravu »o jednom predmetu za koji sam znao da još
nikad nije promašio njegovo interesovanje i uzbudenje.
Mi tumaĉi teksta smo svi nalik na deĉaka koji je dobio sve klikere u
školi igrajući "par-nepar" (ponovo ta zagonetka sa "nepar" za muški i
»par« za ţenski princip). Cilj je da se na videlo iznese skriveni
podatak i mi smo ponosni na našu mudrost što s m o u s t a n j u d a t o
u r a d i m o . D r u g i m o g u b i t i j a ĉ i , s p o s o b n i j i , simpatiĉ-niji —
ali mi smo pametni. Moţemo otkriti tajnu i iznneti je u javnost, kao
parni ili neparni broj prstiju koji se pojavio iza neĉijih leĊa.
Intelektualna bistrina će prikriti sve one sumnje u sebe koje neko ima
u trinaestoj godini (ili u pedeset drugoj). Iza zelenih naoĉara mislilac će
videti ali neće biti viĊen. Ludilo je napolju, krik sa ulice. Unutra, sve je
racionalno, zapovedniĉki. Atrej, Tijest, te uţasne borbe meĊu generacijama
obuhvaćene u uglaĊenim aleksandrincima Krebijona (Crébillon) — samo su
još jedna zagonetka. Ovo postaje priĉa o pretvaranju seksa, ubistva, kaniba-
lizma ili preljube u intelektualnu igru. (9) Ukradeno pismo.
Neizbeţno, onda, to je i priĉa o nedovoljnosti ĉistog intelekta da
nadoknadi ljudske granice. Kljuĉni odnos (za mene) jeste onaj izmeĊu
Dipena i njegovog prijatelja pripovedaĉa relatora (moja namerna igra
reĉi). On ne zna toliko kao Dipen i on zna da ne zna, ali to je u redu. On
je bezbedan. On veruje i njemu se veruje. On je u vezi. Holms i Watson
su par na više manje sliĉan naĉin, kao i Nero Wolfe i Archie Goodwin
ili Lord Peter Wimsey Bunter: hladnokrvni detektiv njegov ljubazni
prisni drug.
9 Allan Tate govori o Poovom »intelektu koji se kreće izolovan od ljubavi i morala i
zbog toga sebe proglašava nezavisnim od stanja ĉoveka koji je u potrazi za suštinskim
saznanjem«. »The Angelic Imagination«, The Man of Letters in the Modern World (New
York, 1955), str. 115.

26
Oni su oliĉenje dvaju vrsta odnosa prema svetu; jedan koji zna i drugi
koji se prema svetu odnosi više kao obiĉni ljudi. On dela. On veruje i
nada se, ĉesto bez lukavstva, na naĉin koji Watsona ĉini tako uobiĉajenim.
Nasuprot njemu, onaj koji zna mora da vidi ispod, i kroz, i iza.
Iza zelenih naoĉara on zna tajne krivice, ali se ne uţivljava poput
Maigretovih kriminalaca koji su se odvaţili da mu pišu, iako ih je stavio
iza rešetaka. Ovakav detektiv je samo znalac, samo protivnik.
Za mene, kao za Dipena, znati je sigurnije. Osnovno poverenj e za
sve Watsone ovog sveta koji nemaju potrebu da sve znaju. Dipeni,
Holmsovi i Holandi moraju da prozru sve. Mi moramo da znamo ĉak i
»sadrţaje« naših prijatelja, a da ne govorimo o ucenjivaĉkim
shemama moćnih politiĉkih otaca i slabostima policajaca. Onda,
razmišljajući uz dim iz lule, moţemo se osećati sigurnim — pošto znamo.
Volim ovu priĉu kao što volim Holmsove priĉe; pošto u isto vreme
mogu da budem Dipen koga poštuju i relator koji ga voli i koga voli
Dipen. Nalazim nešto od istog tog zadovoljstva u uĉenju, jer balansiram
izmeĊu uĉenja »neĉeg« i uĉenja »nekoga«. Kao relator, ja sam
dobroćudan nastavnik koji lako podnosi svoj autoritet i trudim se da me
studenti vole. Kao Dipen, ja znam a vi ne, i ja ću vam pokazati šta znam
a šta vi ne znate, ali onda ćete vi znati i bićemo ponovo prijatelji,
bićemo povezani kao relatori (a ne Dipeni). Kao posle igre »ţmurke«.
Ovde, Dipen je uĉitelj svom prijatelju naratoru, ali misterioznom D-u
on je protivnik. Ljudi od uma bore se umom. Kako Dipen istiĉe, ovde su
oba protivnika pesnici, tako da je srţ ove priĉe takmiĉenje izmeĊu dva
pesnika, koje je odluĉeno citatom dva stiha jedne pesme. Zar ne bi Robert
Grejvs ovde video bitku izmeĊu dva barda za posedovanje ĉarobnog pisma
i zaštitu Bele boginje? Zar ne bi ĉak i Nortrop Fraj video ovde pesniĉki
disput? Dunbar i Kennedy aliteriraju sebi u samom paklu, ili još dalje
u tamnu prošlost bezdan vremena, Beowulf i jetki Unferth, par
divljaka u medveĊim koţama koji jedan na drugog, preko goveĊe polutke,
»bacaju« sarkazam, litote i kosti. Kako je suštinski Po-etiĉno maskirano to
primitivno, magiĉno nadmetanje, elegancijom i dekadencijom ova dva
pariska intelektualca i njihovim vezom knjiţevnih i filozofskih aluzija.
Poova umetnost je lukavstvo — još jedan naĉin sakrivanja, prikrivanja
suprotnosti.
»Ali«, kako kaţe D. H. Lorens, »Po je pre nauĉnik nego umetnik.«
(10) Po reaguje prema svetu sa tendencijom da ga ulepšava. On o
stvarnosti misli kao o ĉvrstom jezgru ispod ukrašene površine, i kada piše,
on stvara lukavstvo da bi to porušio. Još jedno »izvrtanje«. Za njega srţ
kritike, politike, matematike ili filozofije postaje neka vrsta istrage,
pronalaţenje pravilnih rešenja ispod površine teksta.
Još dublje, unutar te istrage, osećam Poovo radikalno romantiĉno
uverenje da, u stvari, postoji rešenje koje treba da se otkrije. On duboko
veruje da postoji ono »nešto« u srţi svih stvari, makar to bilo kucanje
mrtvo srca ispod podnih dasaka ili prvi slabašni pokreti u šupljini
mrtvaĉkog sanduka u podrumu kuće

10 »Edgar Allan Poe« u Studies in Classic American Literature (1923; New

York, 1964), str. 65.

27
Usher. To ne,što, nešto sa ĉime se ĉovek moţe identifikovati, ma koliko to
bilo uţasno, bolje je od odsutnosti toga. »Kada je biće slomljeno«, kaţe
Lorens o Pou, »i kada tajna o prepoznavanju drugačijeg propada, onda
ĉeţnja za identifikacijom sa volje-nom osobom postaje poţuda.« (11) Kod
Poa, to je oĉajniĉka glad, nešto što nadilazi ţelju za saznanjem: Po — moj Po
— jeste dete koje mora da sazna samo umom to Drugo što je trebalo da
drţi u svojim ustima srcu. »Pokušati upoznati bilo koje ţivo biće znaĉi
pokušati isisati ţivot iz tog bića«, kaţe Lorens i ne znajući da je to nalik
stavu psihoanalitiĉara. (12)
Kroz ovu temu o suprotnosti izmeĊu znanja i verovanja, izmeĊu Dipena
i njegovog relatora, mogu za sebe da razaznam dve tajanstvene figure koje
vrebaju u mojim asocijacijama: Lakan i Derida.
Lakan istiĉe sliĉnosti u dve kraĊe sudbonosnog pisma, ministrovu kraĊu
kod kraljice zatim, Dipenovu kraĊu kod ministra. On u ovom preslikanom
modelu pronalazi jedan primer prinudnog ponavljanja (ili, kako to on naziva,
»automatizma«), dakle, »insistiranje« oznaĉitelja, što je u stvari »samo
simbol za odsutnost«.
Prema tome, u njegovoj analizi Poove priĉe, kao i u njegovim drugim
delima, Lakanova tema je odsustvo. Pretpostavljam da iz mene govori
psihoanalitiĉar, ali ja u toj preokupaciji vidim ĉeţnju za prisustvom.
Derida to zove »ţurba ka istini« (str. 57), »la précipitation vers la vérité« (str.
11). Lakan traţi, kao i sam Dipen, hermeneutiĉko dekodiranje teksta, ali za
Lakana to je psihoanaliza — lakanovska psihoanaliza — koja zauzima
Dipenovo mesto, mesto detektiva, maĊioniĉara, kritiĉara, analitiĉara.
»Ukradeno pismo«, kaţe nam on, kao što je mogao reći i sam Po, jeste »poput
jednog ogromnog ţenskog tela«, a Lakan/Dipen jeste taj koji će razodenuti i
posedovati to telo — zakljuĉak potpuno Po-etiĉki.
Kao što Ţak Derida istiĉe u svojoj briljantnoj i nemilosrdno skeptiĉnoj
kritici Lakanovog seminara o »Ukradenom pismu«, Lakanov zakljuĉak izvire iz
mnoštva prećutanih pretpostavki. On pretpostavlja, na primer, da oznaĉitelj ima
pravilnu, predodredenu putanju; da pismo ne moţe biti podeljeno na manje
delove; da se moţe zanemariti formalna struktura »priĉe u priĉi«, da je
ţenski princip definisan kastracijom itd. Ako je tema priĉe, za Lakana,
sjedinjena sa telom znanja, za Deridu je glavna druga tema, koju sam ja
napabirĉio od Poa, poverenje (ili, za Deridu nepoverenje). U svetu
dekonstrukcija najveći intelektualni greh je pokušati zauzeti odreĊenu
poziciju. Derida, mislim, piše iz potrebe da ne veruje, potrebe da
podozreva. A ipak, kod Lakana, osećam da je odsustvo zapravo prisustvo.
Neverovanje je zapravo verovanje u nevericu. Derida pretvara preokrete,
udvajanja i promene perspektive u kredo i metod, isto tako automatski
primenljive za njegove sledbenike kao što je to jednom bila nova
kritika ili kao što je Lakanova promena oznaĉitelja.
Oĉekivao bih da takva neverica maskira izneverenu potrebu za verovanjem.
To se vidi, osećam, u Deridinoj karakteristiĉnoj dvosmislenosti, na primer, u
poĉetnim reĉenicama njegove briljantne kritike Lakanovog seminara: »La
psychanalyse, supposer, se trouve. Quand on croit la trouver, c'est elle,
supposer, qui se trouve.«*

11 Ibid., str.76.
12 Ibid., str. 70.

28
»Psihoanalizu, da pretpostavimo, naĊemo. Kad pomišljamo da je nalazimo,
onda je ona ta, recimo, koja pronalazi sebe.« — Prim. prev.
Derida pribavlja apstrakcije — najĉešće tekstove, ali ovde »la
psychanalyse« — kao subjekt uz glagole kojima su potrebni neţivi ili ţivi
subjekti — ovde »se trouver«. Za mene, efekat je uĉiniti konkretnim i
apstraktnim lebdenje izmeĊu prisustva i odsustva, aktivnosti i neaktivnosti,
ţivog i neţivog. A supposer. Ukratko, osećam Deridinu sopstvenu verziju
Poovog i Lakanovog traganja za ţivim i mrtvim — nekim.
A šta je sa mnom? Reĉenica koja prva pada na um je: želim da
se stavim u odnos p r e m a o v o j p r i ĉ i i D e r i d i i L a k a n u , i ĉ a k
k a d a i z g o v o r i m t e r e ĉ i , shvatam da uspostavljam još jedan motiv
za »Ukradeno pismo«: spajam stanja svesti sa mestima u prostoru, a promene
u svesti sa premeštanjem sa mesta na mesto »izvrtanjem«, kao u mnogim
Poovim priĉama o sakrivanju i pogrebima. Ovde prelazim sa deĉaĉkog
intelektualiziranja Dipena i njegovog prijatelja na aktivnu borbu za
posedovanje teksta (i ţene), vraćam se ponovo u miran, sada komforan stan
neţenje. Na isti naĉin ţelim da se sada povuĉem iz moje male ĉarke sa
Lakanom i Deridaom i preĊem na vaţnije teorijske probleme.
Šta sam radio u teorijskom smislu? Kakva je ovo vrsta ĉitanja? Ja ga
zovem transaktivna kritika.(15) Pod tim podrazumevam kritiku u
kojoj kritiĉar izriĉito radi na svojoj transakciji teksta. Naravno, nijedan
kritiĉar ne moţe da radi bilo šta drugo, i u tom smislu, svaka kritika je de facto
transaktivna. Ona postaje de jure transaktivna kada kritiĉar eksplicitno gradi
svoj odnos prema tekstu.
Kada to ĉini, dolazi u blizak dodir sa onim za šta ja verujem da je
istinska dinamika transaktivnog ĉitanja. Da, iza mojih neoĉekivanih, ĉak
nesmotrenih asocijacija, postoji model ĉitanja. Ono zapoĉinje, poput Dipena,
oĉiglednim: tekst je isti, ali na njega svako drugaĉij e r eaguj e. Kako
obj ašnj avamo t e r azli ke ?
Mnogi teoretiĉari pretpostavljaju da postoji neka vrsta uobiĉajene reakcije
sa individualnim varijacijama. Uobiĉajena reakcija je ona izazvana tekstom;
kada se ĉita na naroĉit naĉin, razliĉito se naziva hermeneutiĉki krug (po
nemaĉkim kritiĉarima), potraga za organskim jedinstvom (po formalistima
ili novoj kritici), ili jednostavno formulisanje središnje teme oko koje svi
odvojeni detalji dela postaju relevantni. Kada ĉitamo na taj naĉin, posmatramo
svaki deo da bismo anticipirali celinu, a onda koristimo naš osećaj za celinu da
bismo smestili svaki deo u kontekst.
A sada bih postavio kontrast prema toj vrsti ĉitanja, kada se ĉitalac drţi
ĉvrsto teksta središnje teme. Umesto da tekst uzmemo kao nepromen-
ljivu celinu, razmislimo o njemu kao o procesu
_
_
13 Vidi, na primer, moje eseje: »Hamet — My Greatest Creation«. Journal of the
American Academy of Psychoanalysis 3 (1975), 419-27; »Trans-active Criticism: Re-Creation
Through Identity«, Criticism 18 (1976), 334-52; (sa Leona F. Sherman) »Gothic Possibilities«
New Literary History 8 (1977), 279-94; »Transactive Teaching: Cordelia's Death«, College
English 39 (1977), 276-85; »Literature as Transaction«, u What Is Literature?, izd. Paul
Hernadi (Bloomington, 1978), str. 206-18. Drugi primeri bili bi Murray M. Schwartz, »Critic,
Define Thyself« u Psychoanalysis and the Question of the Text, ,izd. Geoffrey Hartman
(Baitimore, 1978), str. 1-17, ili David P. Willbern, »Freud and the Inter — Penetration of
Dreams«, Diacritics 9, Ne. 1 (1979), 98-110.

29
koji ukljuĉuje tekst i ĉitaoca. Zapoĉnimo_razgovor o tekstu pretpostavkom da
mu ĉitalac donosi nešto spoljašnje. To moţe biti podatak iz knjiţevne istorije,
biografije ili neki arhaiĉni ritual poput pesniĉkog disputa meĊu starim
bardima. To moţe biti i neka vrlo liĉna sivar poput te da sam ovu priĉu
ĉitao u dţepnoj knj i zi br . 39, ili da sam j e otkr i o u doba kada
sam ţeleo da sakrijem nešto u vezi sa seksom.
Ĉini mi se ne samo mogućim već i verovatnim da, kad god ĉitamo,
pridruţujemo takve izvantekstualne, neliterarne ĉinjenice tekstu za koji se
pretpostav1ja da je nepromenljiv. Sada se, radije n e g o d a o d b a c i m o t o
z d r u ţ i v a n j e , z a p i t a j m o š t a ć e s e d o g o d i t i ako prihvatimo te
spoljne stvari i pokušamo da razumemo kombinaciju teksta i liĉnih asocijacija?
To je ono što sam hteo da vam pokaţem u ovom eseju. To je prvi korak u
transaktivnoj kritici. Ovo je takoĊe i pitanje koje postavljam Lakanu i
Deridi. Nije li transaktivna kritika bliţa ljudskom dinamizmu literarnog
reagovanja od Lakanovog lingvistiĉkog klizajućeg glasa ili Deridine de-
konstrukcije? Nije li bolje imati knjiţevnu i naroĉito psihoanalitiĉku kritiku
koja je utemeljena u telu u porodici?
Pitanje vodi do teorija ĉitanja. Jedan model pretpostavlja da post oj i
n or mal na r ea kci j a na t e kst koj u i za zi va s a m t e kst ; da su
razlike u reakcijama ljudi idiosinkrazije i da ima malo svrhe pokušavati da se one
objasne. Ova teorija koju ja zovem »tekst-aktivna« ima jednu osnovnu
nevolju. Jednostavno se ne uklapa u ono što znamo o ljudskoj percepciji:
naime, percepcija je konstruktivni ĉin u kojem namećemo sheme iz naših
umova podacima naši h ĉul a. Kada bi bi l o i st i na da sami t ek -
st ovi i zazi vaj u r e akcije, ĉitanje bi bilo anomalan postupak, potpuno
drugaĉiji od naših drugih naĉina tumaĉenja sveta oko nas.
Uzmimo u obzir na trenutak ono što se zvalo optiĉka iluzija. Jednake
vertikalne linije ĉiji su krajevi suprotno obeleţeni strelicama ĉine se
nejednakim. Stepenište izgleda kao da se okreće i uranja u sebe. Crteţ naiz-
mence prelazi iz vaze u siluete dva ljudska profila.
Psiholozi o tome ne misle više kao o »iluzijama« pošto nam to sluţi da
pokaţe fundamentalnu istinu o ljudskoj percepciji. Mi vidimo više našim
mozgom nego oĉima. Nema naĉina da dve vertikalne linije iste duţine uĉine da
mislite da su nejednake. Nema naĉina da se nepokretna slika stepeništa ili vaze
pokaţe na jedan a onda na drugi naĉin. Vi to sami sebi radite. Vi ponovo
pokazujete nešto što je već pokazivano tokom sedam decenija psihološkog
istraţivanja — da je percepcija konstruktivni ĉin. Kada vidimo te vertikalne
linije, mi ih koristimo na neki naĉin, nazovite to shema, specifiĉno naša shema za
prepoznavanje pravougaonih oblika u perspektivi. Ono što opaţamo jeste
interakcija meĊu linijama teksta, ako ţelite, sheme. Završavamo sa neĉim što
je više nego je-dno »tamo«.
Da bismo uzeli u obzir nešto više, potrebna nam je prefinjenija teorija
reagovanja od prve, »tekst-aktivne« teorije. Potrebna nam je teorija u kojoj tekst
i njegov konzument (ĉitalac, gledalac ili slušalac) deluju zajedno u izazivaju
reakcije — nazovite to bi-aktivnom teorijom. Mislim na Rezeptionsästhetik, (14)
na primer, kao

14 Vidi, na primer, Wolfgang Iser, The Implied Reader: Patterns of

Communicatiort in Prose Fiction from Bunyan to Beckett (Baltimore, 1974), ili Hans Robert
Jauss, »Literary History as a Challenge to Literary Theary«,

30
biaktivnu, ili na govor-akcija teoriju (15) ili na Fišovu »afektivnu stilistiku«
(16), na Rifaterovu zbirku odabranih ĉitalaca? u jednog »su per-
ĉitaoca«. (17) U svim ovim teorijama, tekst postavlja granice a onda se
konzument teksta prenosi u tekst bez tih granica. Ovu vrstu distinkcije
moţemo videti u Hiršovom razlikovanju »znaĉenja« i »znaĉaja«, (18) ili
Izerovom pojmu odreĊenog i neodreĊenog. Roman moţe govoriti o jednoj
ţeni, ali mi smo ti koji je obdarujemo širokim ĉelom, agresivnim dugim
korakom ili neĉim drugim. Biaktivnost se najjasnije vidi, moţda, u stop-
kadar metodu ĉitanja Stenlija Fiša (koji sigurno dolazi od previše gledanja
fudbala na televiziji). Prvo ĉitamo dva retka od Lancelota Andrewesa i za
to vreme tekst deluje na nas. Onda se zaustavljamo i projektujemo u tekst.
Onda proĉitamo još dve reĉi. Onda projektujemo i tako sve do kraja.
Biaktivna teorija je uĉinila veliki korak napred u odnosu na
jeanostavnu tekst-aktivnu teoriju. Ona potvrĊuje da literarni konzumenti
zaista pronalaze više u tekstu od onog što je »tamo«. Dalje, ona priznaje
više od ĉisto lingvistiĉkog reagovanja. Ljudi upotrebljavaju socijalne i
istorijske ideje kao i ĉisto jeziĉku sposobnost.
Ipak, ĉini mi se da biaktivna teorija ima dve poteškoće. Prvo, nju ĉine
zaista dve teorije, nova teorija o aktivnom ĉitaocu, plus stara tekst-
aktivna teorija po kojoj tekst ĉini nešto za «ĉitaoca. Biaktivna
teorija se gradi na netaĉnoj tekst-aktivnoj teoriji; stoga nam to
garantuje da ona ne moţe biti više nego delimiĉno ispravna.
Dalje, biaktivna teorija deli reakcije na dva stupnja, kao u Fišovom
stop-kadar ĉitanju reĉenica. Ali kada je uporedim sa optiĉkim iluzijama,
teorija o dva stupnja se ne uklapa. Ne vidim prvo linije a onda odluĉujem
da ih interpretiram kao da su bile perspektive pravougaonika. Sve to
radim u jednoj neprekidnoj transakciji. Nikada ne vidim linije a da ne
vidim i shemu za njihovo gledanje.
Ako je tako, tekst ne moţe jednostavno da izaziva ili ĉak ograniĉava
reakcije u bilo kom odreĊenom pravcu, nezavisnom od ovakvih shema,
intelektualnih, moralnih ili estetskih, za ĉitanje literature. U stvari, ako zaista
prikupite ljudske slobodne reakcije

New Literary History 2 (1970), 7-37. Pokret je zaokruţen radom Rien T. Segers,
Readers, Text and Author; Some Implications of Rezeptionsästhetik«, Yearbook of
Comparative and General Literature 24 (1975), 15-23.
15 Vidi Richard Ohmann, »Literature as Act«, Approaches to Poetics, izd. Seymour
Chatman .(New York, 1973), str. 81-107.
16 Stenii Fiš je izneo svoj pristup u »Literature the Reader: Affective Stylistics« New
Literary History 2 (1970), 123-62, ali ga je priliĉno promenio od tada. Vidi »Interpreting
Interpreting the Variorum'«, Critical Inquiry 3 (1976), 191-96, gde zakljuĉuje da su sve
metode interpretacije fikcija.
17 Vidi Michae1 Riffaterre, »Describing Poetic Structures: Two Ap-proaches to
Baudelaire's Les Chats«, Yale French Studies, 36-37 (1966), 200 —242. Rifater je u sledeĉem
radu postao više semiotiĉar te odatle viiše tekst-aktivni teoretiĉar. Vidi, na primer, njegovu
analizu Blake's »The Sidk Rose«, »The Self — Sufficient Text«, Diacritics 3, N2. 3 (1973),
39-45. Na sastanku udruţenja za savremeni jezik (The Modern Language Association Meeting),
27. decembra 1976. godine, izjavio je: »Od suštinske vaţnosti da podvuĉemo kako je ĉvrsta
kontrola, kako su uska ograniĉenja koja nameće tekst ĉitaoĉevim
reakcijama.«
18 Vidi E. D. Hirsch, Jr., The Aims of Interpretatian (Chicago, 1976), poglavije 1.

31
na tekstove, one jednostavno ne pokazuju jedinstveno jezgro (od teksta) i
jedinstvene individualne varijacije (od ljudi). Te reakcije nemaju gotovo
ništa zajedniĉko. Ĉovek mora da zakljuĉi, mislim, da svaka istovetnost koju
postiţemo meĊu uĉenicima dolazi ne od teksta već od našeg sopstvenog umeća
i autoriteta kao profesora, odnosno, od dogovorenog (ili nametnutog) metoda
uĉenja.
Zbog toga, prelazim sa biaktivne teorije na transaktivnu teoriju u kojoj
literarni konzument izgraĊuje reakciiu, a tekst jednostavno menja znaĉaj onoga što
mu literarni konzument donosi. Literarni konzument kreira znaĉenje i osećanja u
jednoj neprekidnoj i nedeljivoj transakciji. Ne moţe se odvojiti, kao u
biaktivnim teorijama, jedan deo koji dolazi od teksta i drugi deo koji dolazi
od literarnog konzumenta. Kod transaktivnog modela ja sam angaţovan u petlju
sa povratnom spregom ĉiji nijedan deo nije nezavisan od ostalih delova.
Sheme, konvencije i kodovi koje upotrebljavam mogu biti literarni, biološki,
kulturni rezultati ekonomskih istraţivanja, ali ja sam taj koji ih upotrebljava
na jedinstven naĉin. Ja sam taj koji pravi petlju i koji je odrţava. Ja sam taj
koji postavlja pitanja o tekstu sopstvenim idiomom i ja sam onaj koji ĉuje i
interpretira odgovor. Ja sam taj koji se umešao u prikrivanje ukradenog pisma
i »Perma-Gloss« moje dţepne knjige br. 39.
Ukratko, transaktivna teorija reagovanja ima dve prednosti i nad
tekst-aktivnom i nad biaktivnom teorijom. Prvo, uklapa se u ono što nam
psiholozi govore o naĉinu na koji reagujemo na znaĉenja u drugim
kontekstima osim literature — aktivno, konstruktivno, ako hoćete, kreativno.
Ona zato ne zahteva od literature da odstupa od norme. Drugo, transaktivna
teorija raĉuna i na originalnost i raznovrsnost naših reagovanja i na naše ograni-
ĉavanje reagovanja na konvencije. U stvari, ona ĉini i više. Sredstvima
psihoanalitiĉkih koncepata kao što su identitet, fantazije ili odbrane, moţemo
povezati literarnu reakciju sa liĉnošću. Taĉnije, pošto je literarno iskustvo vrio
liĉno, moţemo ga razumeti kroz tehniku npr. slobodne asocijacije kroz koju
psihoanalitiĉari izraţavaju iskustva u drugim kontekstima. Uz pomoć
transaktivne teorije reakcije moţe se dovesti u vezu bogata raznovrsnost
literarnog iskustva sa neizmernim bogatstvom ljudskih bića.
Vi moţete, ali, hoćete li? Da li je moguće da izvodim tako izrazito
liĉne asocijacije, kao što sam izvodio maĊioniĉarske trikove kada sam imao
trinaest godina, a da su one znaĉajne za vas? Moţemo li ih dodati tekstu na
takav naĉin da obogatimo naše zajedniĉko shvatanje ove priĉe? Mislim da
moţemo, ako odemo korak dalje od asocijacija koje sam pravio u prvom
delu transak-cije »Ukradenog pisma«.
Mogu vam preneti moja osećanja i asocijacije i pustiti vas da ih sami
»propustite« kroz priĉu i vidite da li obogaćuju vaše iskustvo. Na primer,
ove priĉe se sećam iz jednog specifiĉnog dţepnog izdanja koje sam ĉitao kada
mi je bilo trinaest godina. Oĉigledno, vi to ne moţete uraditi, ali moţete
upotrebiti moju asocijaciju kroz »Ukradeno pismo« ĉitajući priĉu kao kontrast
izmeĊu gustog, prostorom ograniĉenog teksta kao što je moje dţepno izdanje,
pisma koje je Dipen fiziĉki odstranio, i neodreĊenih tekstova svih
pripovedaĉa: prefektova priĉa, Dipenova priĉa, priĉa Naratora (koja se proširuje
i ukljuĉuje dve druge Dipenove priĉe) rekao bih, ĉak se proširuje i na
»Perma-Gloss« povez mog tridesetdevetogodišnjeg

32
primerka knjige. Moţete steći. bogatije iskustvo o ovoj priĉi razmišljajući o
njoj kao o prototipu svih priĉa — istovremeno situaciono odreĊenoj ali
pojmovno i emocionalno beskrajnoj — otvorenoj za milion drugih
transakcija?
Drugi primer: reĉ purloin daje mi znak da razmišljam o ovoj prići
kao o priĉi o premeštanju s mesta na mesto, kao studiji o naĉinu kako
kontekst menja tekst i kako tekst menja kontekst, tako da D-ova otvorena
kutija za posetnice postaje mesto za sakrivanje, zbog onoga što je u njoj,
dok tajna i najskrovitija mesta u kući nisu uopšte mesta za skrivanje.
Skriveno postaje otkriveno a otkriveno postaje skriveno, reĉenica koja mi
dopušta da u priĉu unesem bezbroj psiholoških tema: pomeranje, upored-
nost, prenošenje osećanja potiskivanje. Na ovu priĉu mogu reagovati
kao na studiju, na naĉin na koji se sluţimo prostornim metaforama za
stanje svesti.
U njoj takoĊe mogu da osetim bujnost ljudskog razvitka. Poput
maĊioniĉarskih trikova, dajemo nešto, izgubljenu kartu, preseĉeno uţe, da
bismo dobili nešto dragocenije, znanje koje je moć. Da li to osećanje
moţete dobiti kroz ovu priĉu?
Za mene, ovo je priĉa o sakrivanju, naroĉito o sakrivanju seksualnih
tajni i o tome kako je bolno i skupo dozvoliti drugima da te tajne
saznaju, a kako je jeftino jednostavno objaviti druge vrste tajni. U ovoj
priĉi osećam radost jednog detektiva, maĊioniĉara, kritiĉara, psihoanaliti-
ĉara što je u mogućnosti da »izvrne« »Perma-Gloss«, i u isto vreme
osećam kakva je to sramota za one ĉije su tajne otkrivene. Poput Marija u
Mario i mađioničar.
Slutim sIiĉnu razliku izmeĊu ĉisto intelektualne, sigurne, moćne vrste
znanja koju primenjuju maĊioniĉari poput Dipena i priĉanja koje na
primeru pokazuje pripovedaĉ. Intelekt je slobodno stanje svesti koje treba
suprotstaviti liĉnim i heteroseksualnim tajnima koje ni Dipen ni priĉa neće
otkriti. Na intelektualnom nivou, gde sam još uvek postdiplomac, u ovoj
priĉi pronalazim pesniĉki disput: jedan pesnik baca na drugog stihove da bi
osvojio ĉarobno pismo i uzvišenu ţenu, muzu, belu boginju ĉak
nemoralnu majku. Mogu da otkrijem primitivnu, varvarsku magiju u
elegantnoj, umetniĉkoj bici duhova Dipena i D-a, u ovoj stvari,
Lakana i Deride (sa Holandom koji izaziva pobednika). (19)
Ovo je ĉisto intelektualna vrsta znanja, a moje asocijacije sugerišu više
emocionalne teme: jedna priĉa o razlici izmeĊu verovanja svetu i potrebe
da se on spozna da se zna sve o njemu: i ispod, i iza, i unazad, i unutra —
tema koja sigurno nije strana knjiţevnim kritiĉarima. Obiĉno, pokušavamo
da otkrijemo ono što moji studenti ponekad zovu »skrivena znaĉenja«,
mada sam ja, u najmanju ruku, protestovao da su ona »baš tamo«, poput
kraljevskog pisma koje moţe da vidi svako ko zna kako da ga traţi.

19 Pošto je ovaj esej napisan, još jedan vitez lutalica se pojavio na listi: Barbara
Johnson je duho-vito pobedniĉki suprotstavila eseje Lacana i Derride. Za razliku od moje
transaktivne psihoanalitiĉke ĉarke, njen »teoretski 'frame of reference' je upravo u velikoj
meri ono što pišu Lakan i Derida«. I zbog toga, naravno, nije manje transaktivan. »The
Frame of Reference: Poe, Lacan, Derrida«, Literature and Psychoanalysis: The Ques-tion
of Reading: Otherwise, izd. Shoshana Felman, Yale French Studies, 55-56 (1977), 457-
505; Psychoanalysis and the Question of the Text, izd. Hartman, str. 149-71.
33
 Transaktivna kritika pokušava da dovede u arenu kritike još jednu vrstu
oĉiglednosti. Ona ţeli da koristi oĉiglednu istinu da svi ĉitamo na
razliĉite naĉine. Ortodoksniji kritiĉari ponekad pokušavaju da sakriju ili se
oslobode te neprijatne ć'injenice, koristeći razlike u reagovanju kao priliku
za eliminaciju razlike. Predlaţem korak u suprotnom pravcu. Umesto da
krnjimo ĉitanja tako što ih svodimo, ili neka odbacujemo, kao što rade
Lakan i Derida, upotrebimo razlike meĊu ljudima da bismo dodali reakciju
na reakciju, umnoţimo mogućnosti i obogatimo celo iskustvo. (20) Na taj
naĉin, moţemo ponovo otkriti pismo ukradeno tako apstraktnim,
intelektualnim ĉitanjima poput Lakanovog ili Deridinog. Moţemo vratiti
priĉe njihovim pravim vlasnicima — vama i meni, svima vama i nama,
našim emocionalnim kao i intelektualnim bićima — tako što ćemo otkriti
ĉitanje kao liĉnu transakciju.

Napomena prevodioca: Pri prevodu citata iz Poove pripovetke »Ukradeno pismo«, koristila
sam se prevodom Vere Stojić, objavljenom u knjizi Edger Alan Po, ODABRANA DELA,
»Nolit«, Beograd 1974, str. 36-56.
S. R. Suleiman Crosman in The Reader in the Text, Princeton U. P. 1980, str. 350-370.
Prevela s engleskog
Ivana ŢIVANĈEVIĆ-SEKERUŠ

20 Ovaj novi metod ĉitanja (koji svesno otvara pesmu premna spolja da bi ukljuĉio i
izvantekstualno), detaljno i sa više primera objašnjen je u zajedniĉkom izdanju engleskog
seminara 692, »Poem Opening: An Invitation to Transactive Criticism«, College English 40
(1978), 2-16. »Poem opening«, koristeći kritiku, ĉak i kritiku odbaĉenu od drugih,
pojavljuje se u mom radu »How Do Dr Johnson's Remarks on Cordelia's Death Add to My
Own Response?« u Psychoanalysis and the Question of the Text, izd. Geoffrey Hartman
(Baltimore, 1978), str. 18-44.

34