Ugovor o čarteru

Pojava i razvoj čartera

Ugovor o čarteru je pravna kombinacija elemenata ugovora o zakupu i ugovora o transportu
vazdušnim putem.
Razvoj posle Drugog svetskog rata. Snabdevanje tržišta svežim poljoprivrednim proizvodima
dovodi do većih angažovanja čarter letova. U Americi se razvio i prevoz redovne robe čarterom,
tzv. "air cargo". Poseban porast čarter beleži u turizmu, naročito kod dužih i prekookeanskih
grupnih putovanja.
Rani razvoj. Bilo je potrebno više od dvadeset godina razvoja vazduhoplovnog transporta, da
se u novim uslovima stvori ideja o primeni ugovora o zakupu građanskog i obligacionog prava na
odnose u mladom vazduhoplovnom pravu.
Razvoj između dva svetska rata. Prvi podatak, koji bi trebalo da se odnosi na čarter let kako
ga danas shvatamo, jeste jedan let u Americi, septembra 1927. godine između Njujorka i Čikaga.
Nekada je ugovor o čarteru zaključivan na tri načina:
1 vazdušni taksi
2 interprevoznička transakcija (osnovna k-ka: zakup aviona radi njegovog korišćenja)
3 ugovorom predviđen speciijalni let
Razvoj posle Drugog svetskog rata. Po završetku II svetskog rata došlo je do pravog buma
čarter letova jer je trebalo iskoristiti veliki broj vazduhoplova i slobodnih pilota. Iznajmljivanje
vazduhoplova postaje veoma rentabilno za turističke agencije, grupe i pojedince, a posebno
privlačno za manje vazduhoplovne kompanije. Osim toga postoje i 2 ekonomska razloga:
1 Tehnologija avio-industrije se razvijala takvom brzinom da su samo velike kompanije
mogle da menjaju aparate bez dugog razmišljanja o njihovom vremenu amortizovanja.
2 Relativno kratko godišnje doba u kome kompanije i drugi organizatori putovanja i
transporta imaju veliku potražnju usluga, pa je zato čarter popularniji u vreme sezone, kada
sopstveni kapaciteti nisu dovoljni da podmire potrebe na tržištu.
Nova ekonoska računica dovodi i do stvaranja "rezervi" u vazduhoplovima kod većih,
bogatijih kompanija, kojima bi moglo da se interveniše kada poraste potražnja čartera.
Na početku, čarter je bio individualan i zakupac je zaključivao ugovore o čarteru isključivo za
svoje lične potrebe.
* Sledeća etapa u razvoju dovodi to tzv. "čarter grupa", jer se došlo do zaključka da
uzimanje aviona pod zakup može, pored ličnih, zadovoljiti opšte interese u društvu. Nastao je
princip poznat na Zapadu pod imenom "affinity group charter", na osnovu koga se zahteva da
putnici koji lete čarterom imaju za taj put zajednički interes.
Posle toga dolazi "split charter" gde se avion ne daje u zakup samo jednoj grupi putnika.
I najzad, dolazi poslednja etapa sa "inclusive tour" čaterima. To su posebni aranžmani na
osnovu kojih vlasnik vazduhoplova daje svoje prevozno sredstvo pod zakup putničkoj agenciji, a
ova zatim publici, po individualnim cenama, prodaje čitav paket usluga (hotel, hrana, razgledanje
istorijskih znamenitosti, sve vrste prevoza i ulaznica, itd.).

Razlikovanje ugovora o čarteru i čartera

Ugovor o čarteru u vazduhoplovnom pravu predstavlja saglasnost volje dveju stranaka o
sticanju određenih prava i obaveza. Ugovor o vazduhoplovnom čarteru jeste ugovor o zakupu
vazduhoplova ili prostora u vazduhoplovu, sa posadom ili bez posade, koji se zaključuje između
vlasnika vazduhoplova i korisnika, zakupca ili čarterera. Samo korišćenje čarterisanog
vazduhoplova, tj. radnja izvršavanja ugovora čarteru je ono što treba nazivati čarterom. To znači
da je ugovor o čarteru uslov nastanka čartera. Za ugovor o čarteru se kaže da je jedan od
ugovora o neredovnom vazdušnom prevozu. Ugovorom o međunarodnom čarteru se može
smatrati ugovor kojim se predviđa korišćenje zakupljenog vazduhoplova u međunarodnim
okvirima između mesta na teritoriji najmanje dve države. Međunarodni karakter transporta je
jedini pravni kriterijum (pri ustanovljavanju međunarodnog karaktera ugovora o čarteru), a ne
državljanstvo vlasnika vazduhoplova, čarterera, putnika i pošiljaoca robe. Samo pitanje domašaja
međunarodnog transporta putnika i robe rešeno je Varšavskom konvencijom i može važiti i za
čarter, pod pretpostavkom da se prihvati tumačenje da se ovaj međunarodni dokument odnosi i
na neredovni prevoz.) Pošto se Varšavska konvencija odnosi na međunarodni prevoz robe i
putnika, onda ona može važiti i za čarter pod pretpostavkom da se odnosi i na neredovan prevoz.
* Na početku svakog ugovora o čarteru su imena stranaka, a odmah zatim obaveza jedne
strane da drugoj iznajmi određeni vazduhoplov sa kompletnom opremom i ovlašćenom posadom.
Posle ovoga, ugovor obično sadrži druge pojedinosti o putu: čarterisani prostor, broj putničkih
sedišta; opis puta ili broj milja za koje će čarterer koristiti vazduhoplov, tačni opisi mesta poletanja
i pravaca, kao i podaci o časovima leta. U ugovoru je obično predviđeno vreme za ukrcavanje
putnika i robe, a takođe i ukupno trajanje leta. Cena čartera predstavlja bitan elemet ugovora, i
bez nje nema uopšte ugovornog odnosa. Ostali uslovi su standardni i fiksirani prema jednom
izvornom ugovoru. Formulisanje svih ovih elemenata mora biti tako da izričito ili posredno
predviđa čarter let, kao posebnu vrstu transporta izvan redovnih linija. Ovo je vrlo značajno
obeležje ugovora o čarteru bez koga se jedan ugovor neće smatrati ovom pravnom kategorijom,
bez obzira na naziv koji mu stranke daju.

Razlika između ugovora o čarteru u pomorskom i vazduhoplovnom pravu

Najverovatnije da je ideja o korišćenju tuđih brodova direktno inspirisala prve korsinike
vazduhoplovnog čartera. U praksi se najčešće pojavljuje tzv. čarter broda za određeni put ili
ugovor o čarteru broda za određeni put. To praktično znači da se zakupljeni brod sa kompletnom
opremom i posadom koristi za prevoz robe ili putnika na određenom putu, van redovnih linija.
Drugi slučaj je tzv. čarter broda na određeno vreme. Najzad, treća mogućnost je zakup praznog
broda, uz kombinaciju elemenata iz prve dve kategorije.
U vazduhoplovnom pravu je ista osnovna koncepcija čartera i ugovora o čarteru. Čak se i u
doktrini i sudskoj i ugovornoj praksi upotrebljavaju isti termini. U vazduhoplovnom pravu postoje
dve podele čartera i ugovora o čarteru. Prva je s obzirom na vremenski ili prostorni kriterijum za
korišćenje zakupljenog aviona, i druga, čije je osnovno merilo samo iznajmljivanje vazduhoplova
ili kompletno korišćenje zakupljenog aviona. U prvoj grupi se takođe pojavljuju ugovor o čarteru
vazduhoplova na određeno vreme i ugovor o čarteru vazduhoplova na određeni put, među kojima
je razlika samo u načinu određivanja trajanja zakupa. Po drugoj podeli imamo ugovor o čarteru
vazduhoplova sa posadom, kojim se na zakupca – čarterera prenosi i faktička mogućnost
organizovanja i korišćenja kompletnih usluga prevoza; i imamo ugovor o čarteru vazduhoplova
bez posade, zbog koga je čarterer prinuđen da angažuje stručno osoblje, ili da, ukoliko je i sam
vazduhoplovna kompanija, angažuje svoje ljude.
Čarter u vazduhoplovnom pravu se pravno bitno ne razlikuje od čartera u pomorskom pravu.
Vazduhoplovni čarter je, jedino, za razliku od pomorskog, regulisan drugom vrstom
međunarodnih odredaba, a različito ga tretira i najveći broj nacionalnih zakonodavstava. Različita
je pravna odgovornost kod vazduhoplovnog i pomorskog čartera.