LEGIRANI ELICI (dopuna za handout II nedelje predavanja) elici kod kojih veliki uticaj na osobine imaju legirajui elementi.

. Legirajui elementi elementi koji se namerno dodaju u cilju poboljanja odreenih osobina ugljeninih elika ili radi postizanja specijalnih osobina koje ugljenini elici nemaju. Sadraj pri kome se neki element smatra legirajuim elementom definie se uticajem tog elementa na strukturu i osobine elika. Za razliite elemente je ta granica veoma razliita. (pogledati tabelu 6.1 u handoutu od II nedelje predavanja). Uticaj legirajueg elementa na alotropske preobraaje eleza Elementi iji se atomski prenik razlikuje 15% u odnosu na prenik atoma eleza obrazuju supstitucijske vrste rastvore. C i N imaju male prenike atoma i obrazuju instersticijske vrste rastvore. Klasisfikacija legirajuih elemenata Vrlo je teko klasifikovati legirajue elemente prema uticaju koji imaju na osobine elika, jer uticaj varira u irokom rasponu kod svakog elementa u zavisnosti od kvantiteta a i od ostalih prisutnih elemenata. Korisna podela se bazira na uticaju tih elementa na: (a) stabilnost karbida i (b) stabilnost austenita (1) Elementi koji obrazuju karbide. Hrom, volfram, titan, vanadijum, molibden i mangan. Smea sloenih karbida se esto zove cementit. (2) Elementi koji grafitizuju karbide. Silicijum, kobalt, aluminijum i nikal. Samo je mala koliina ovih elemenata potrebna da se doda eliku pre nego zapone formiranje grafita tokom obrade da bi dolo do naruavanja nekih osobina elika. Izuzetak su elementi 1. grupe periodnog sistema, ijim se dodatkom ponitava taj uticaj. (3) Elementi koji stabiliziraju (obrazuju) austenite (stabilizacijom). Mangan, nikal, kobalt i bakar. Ovi elementi menjaju kritine take eleza na slian nain kao ugljenik, poveavajui temperature A4 i sniavajui temperature A3, a time proiruju oblast stabilnog austenita ak do sobne temperature (austenitni elici), a takoe oteavaju izdvajanje karbida. Ovi elementi poseduju KPC kristalnu reetku slinu Fe u kojoj se veoma dobro ili u potpunosti rastvaraju, bolje nego u Fe. (primer dijagrama stanja sa otvorenim podrujem (na pr. Ni ili Mn) dat je na sl. 1a) (primer dijagrama stanja sa proirenim podrujem (na pr. N i C) dat je na sl. 1b) (4) Elementi koji stabiliziraju (obrazuju) ferit (stabilizacijom). Hrom, volfram, molibden, vanadijum, silicijum, aluminijum. Ovi elementi se mnogo bolje rastvaraju u Fe nego u Fe. Oni smanjuju koliinu rastvorljivog ugljenika u austenitu i time poveavaju zapreminu slobodnog karbida u eliku pri zadatom sadraju ugljenika. U dvojnom ravnotenom dijagramu stanja ovih elemenata sa istim elezom, temeprature A4 se sniavaju a A3 povisuju (iako se i one mogu smanjivati u poetku), sve dok se te dve temperature ne sjedine i formiraju zatvorenu gama petlju. (primer dijagrama stanja dat je na sl. 2)

Prema tome, sa odreenom koliinom ovih elemenata austenitna faza izostaje, a oblast ferita se proiruje od temperature topljenja pa do sobne temperature (feritni elici). Ne javljaju se kritine take i ovakvi elici (na sa pr. 18% hroma) nisu predvieni za normalnu termiku obradu, osim za rekristalizaciju posle hladnog deformisanja. Ovaj se uticaj, meutim, moe u izvesnoj meri suzbiti dodavanjem elemenata iz grupe 3. Na primer, 2% nikla se dodaje nerajuem eliku sa 18% hroma da bi taj elik mogao obraditi normalnom termikom obradom; ugljenik ima isti uticaj. Aluminijum ima suprotan uticaj u eliku sa na pr. 12% hroma. Ravnoteni dijagram stanja za Fe-Ni, sl. 1 pokazuje kako se oblast stabilnosti austenita proiruje sa poveanjem sadraja Ni.

Slika 1a. Fe-Ni ravnoteni dijagram stanja. Legura sa 10% Ni postaje u potpunosti austenit pri zagrevanju do 700C. Pri hlaenju, transformacija od u odvija se u temperaturskom rasponu 700300C.

Slika 1b. Ravnoteni dijagram stanja FeN.

Slika 2. Ravnoteni dijagram stanja CrFe. Elementi koji se nalaze desno od Fe u periodnom sistemu (Co, Ni, Cu) sa elezom grade samo vrste rastvore, dok elementi koji se nalaze levo od Fe grade vrste rastvore i karbide.

Intermetalna jedinjenja se javljaju samo kod visokolegiranih elika (mogu ih obrazovati skoro svi legirajui elementi), na primer, FeCr , tzv. faza. Specijalne karbide grade elementi koji se rastvaraju u cementitu i imaju afinitet prema C. Ti elementi se nalaze levo od eleza u periodnom sistemu (Ti, V, Cr, Zr, Nb, Mo, Hf, Ta, W, Re). Primeri karbida: Cr7C3; W2C; VC; Mo2C