Zdenka Krova 11/2-MO

ta je ljudski kapital?
Prema definiciji OECD-a, predstavlja znanje, vetine, kompetencije i osobine otelotvorene u pojedincu, koje omoguavaju stvaranje linog, drutvenog i ekonomskog blagostanja. Ameriki ekonomista Teodor W. ulc je prvi uveo ovaj pojam ljudski kapital 1950-ih godina, a Geri S. Becker ga je popularizovao svojim lankom- ,,Ljudski kapital 1992. godine. Adam Smit, ljudski kapital definie kao ,,kapital utemeljen i ostvaren u linosti pojedinca. Specifinost ovog kapitala je da, ulaganje u njega bez obzira ko ulae (drutvo, preduzee, pojedinac), postaje individualno vlasnitvo pojedinca koje doprinosi bogatstvu zajednice i drutva. Ljudski kapital se danas smatra najvanijom dimenzijom intelektualnog kapitala.

Drutveni kapital
OECD drutveni kapital definie kao ,,mree zajedno sa zajednikim normama, vrednostima i razumevanjem koje olakavaju saradnju unutar i izmeu grupa. Pod mreama moemo podrazumevati stvarne veze izmeu pojedinaca i grupa. Dakle, drutveni kapital posmatramo kao odnose, zajednike vrednosti i razumevanje u drutvu koje omoguava pojedincima i grupama da jedni drugima veruju i zajedniki deluju.

Porast obrazovanja
Ljudski kapital-kvalitet radne snage-je samo jedan

faktor koji obezbeuje privredni rast. Zemlje sa visokom obrazovanou populacije imaju tendenciju da postnu bogatije i da uloe vie novca u irenje obrazovanja. Koje su ekonomske koristi ljudskog kapitala? -iz perspektive pojedinca -iz perspektive nacionalne privrede

, ovek nikada nije suvie star da neto naui.

Kimani Nganga Marg
Osamdesetogodinji kenijac inspirisan uvoenjem besplatnog

obrazovanja odluuje da naui da ita i pie. Direktorka kole Dejn je najpre mislila da se ali, a onda je odluila da mu prui ansu. ,,Mislili smo da e dolaziti nedelju-dve i onda odustati rekla je direktorka jednom novinaru, ,,meutim, on nije odustao. Gospodin Marg eli da naui da ita kako bi izuavao Bibliju a vana mu je i matematika. Poto je veteran kenijskog rata iz 1950-tih, on se nada da e od vlade dobiti naknadu i potrebu za znanjem matematike objanjava ovako: ,,elim da nauim matematiku kako bi mogao da prebrojim svoj novac. Inspirisan njegovom priom, UN su ga 2005. godine pozvale u Njujork da pred irom publikom govori o prednostima obrazovanja. Njegova poruka je bila da...

Obrazovanje je oblik ljudskog kapitala. Jednom steeno obrazovanje, meutim nije zauvijek beneficija koja vredi kroz celi ivot pojedinca. Zbog toga se u strunim i naunim krugovima sve vie govori o permanentnom (celoivotnom) obrazovanju. Ukoliko elimo da radimo due, moraemo da usavravamo nae vetine, obrazovanje i sposobnosti na ljudski kapital, tokom itavog ivota. U svetu u kome ekonomska vrednost obrazovanja raste, ljudi ne mogu da priute sebi da prestanu da razvijaju svoj ljudski kapital, onog dana kada napuste kolu ili univerzitet.

Savremena strategija obrazovanja

Savremena strategija obrazovanja temelji se na naelu doivotnog obrazovanja i drutva koje ui. Permanentno obrazovanje poinje od najranijh dana i traje do kraja ivota. Poznati stunjak UNESKO-a, Pol Langran daje interesantna zapaanja o permanentnom obrazovanju. U svojoj studiji ,,Uvod u permanentno obrazovanje, svestrano analizira faktore koji dovode do ekspanzije obrazovanja u svetu. Pa tako navodi da jedan od najveih problema u veini zemalja je brza ekspanzija stanovnitva. to implicira porast zahteva za obrazovanjem.

Drutvo znanja
Zahtevi za obrazovanjem stalno rastu, a tradicionalno

obrazovanje nije u stanju da prati te zahteve i zadatke. Zbog toga se i savremena strategija obrazovanja temelji na novoj paradigmi obrazovanja, gde je glavni reper ZNANJE, doivotno obrazovanje i drutvo koje ui. Tako doivotno obrazovanje kao intenzivan razvoj ljudskih resursa, postaje neophodan uslov za poveanje efikasnosti savremenog drutva. Drutva koja ulau u doivotno uenje su mnogo konkurentnija, imaju niu stopu nezaposlenosti i njegovi graani imaju ispunjenije ivote.

etiri osnovna tipa znanja

Eksperti i ekonomisti OECD predloili su etiri osnovna tipa znanja : a) skup injenica ili informacija, tj. znati ta (know what), b) znanje kao uzrok ili osnova koja ini predmetnu oblast, tj. znati zato (know why), koje se odnosi na nauno znanje, c) znanje kao skup specijalnih vetina i sposobnosti da se neto napravi, tj. znati kako (know how) i d) znanja koja identifikuju individualnog nosioca znati ko (know who).

Obrazovanje za 21. vek

Neophodno je da ovek tokom ivota ostvaruje etiri cilja:

1. uiti znati (uiti radi znanja) obuhvata uenje i sticanje znanja neophodnih za razumevanje okoline uenjeuenja. 2. uiti raditi (sticati radne navike) osposobljavanje za praktinu primenu steenog znanja i umenja u praksi. 3. uiti iveti podrazumeva usvajanje prednosti multikulturalizma, tolerancije i ostvarivanje zajednikih ciljeva. 4. uiti biti (uenjem opstati) podrazumeva razvoj i ostvarivanje celokupne linosti to je zapravo sublimacija predhodna tri

Znanje se prema novijim definicijama karakterie kao individualna pojava, usmerena na akciju, i stalnim promenama. Piter Sengi tvrdi da e u dananjem a naroito sutranjem svetu brzih i radikalnih promena opstati i razvijati se samo ona organizacije koje su spremne da se menjaju , iji su zaposleni kadri da brzo ue i korenito menjaj svoje mentalne modele svoj nain miljenja i rada Savremeno doba trai pojedinca koji je prilagodljiv uslovima i vremenu, i koji je spreman da permanentno obnavlja i inovira stara i stie nova znanja. Znanje je najvaniji ljudski resurs i kapital.

Life Long Learning ili koncept doivotnog obrazovanja/ uenja, odnosi se na ideju uenja koje traje tokom itavog ivota. ovek mora tokom celog ivota da ui, jer se koliina znanja konstantno poveava, a postojea znanja zastarevaju. Kako bi bio u mogunosti da prati da te rapidne promene pojedinac mora da ui. Tako doivotno, permanentno uenje/obrazovanje postaje obaveza a ne stvar izbora.