MAINSKI FAKULTET ISTONO SARAJEVO

Dizajn maina
Prof. dr Milosav Ognjanovi
I Kolokvijum

1. Razvoj proizvoda u mainstvu. Podsticaji za razvoj proizvoda

- Transformacija dostignutog nivoa znanja u tehniko reenje
- Informacioni proces: transformacija znanja i podataka (informacija) u tehniko reenje












Ideja
Recirklacija Eksploatacija Proizvodnja In. dizajn
Trite
Podsticaji za razvoj proizvoda su:
- Tehniki da se rei tehniki problem
- Ekonomski opstanak proizvodjaa na tritu





t t
k
Broj prodatih
komada

Prihod
po komadu
I
II
III IV V
t
f
i
t
0
S
1
Uskladjeni razvoj potreba, proizvoda i tehnologije



Potrebe
Proizvodi
Tehnologije









2. Faze i operacije inenjerskog dizajna. Vrste konstrukcija sa aspekta zastupljenosti faza






Postavljanje cilja
Razrada ideje
Prikupljanje podataka
Specifikacija ogranienja
Formiranje strukture funkcija
Izbor izvrilaca funkcija
Formiranje koncepcionih varijanti
Izbor optimalne varijante
Specifikacija
(lista zahteva)
Koncepcija
(Principsko reenje)
Izbor materijala, oblika i naina izrade
Izbor dimenzija
Modeliranje oblika
Optimizacija oblika, dimenzija i param.
Preliminarni
sklopni crte
Analiza naponskih stanja
Analiza pouzdanosti
Analiza geometrije
Analiza vibracija i buke
Ispitivanje prototipova
KOREKCIJE
Definitivni
sklopni crte
Izrada crtea delova
Kompletiranje crtea, propisivanje
tolerancija, termike obrade i dr.
Provera tanosti podataka na crteima
Konstrukcijska
dokumentacija
D
o
p
u
n
e

i

p
o
p
r
a
v
k
e

Ideja
Projekat
D
o
p
u
n
a

l
i
s
t
e

z
a
h
t
e
v
a

(
i
f
i
k
i
j
)
F
a
z
a

5
:

K
o
n
s
t
r
u
k
c
i
j
s
k
a

r
a
z
r
a
d
a

F
a
z
a

4
:

A
n
a
l
i
z
a

s
t
a
n
j
a

i

k
o
r
e
k
c
i
j
e

F
a
z
a

3
:

R
a
z
v
o
j

o
b
l
i
k
a

i

d
i
m
e
n
z
i
j
a

F
a
z
a

2
:

K
o
n
c
i
p
i
r
a
n
j
e

F
a
z
a

1
:

D
e
f
i
n
i
c
i
j
a

p
r
o
j
e
k
t
n
o
g

z
a
d
a
t
k
a



O
p
t
i
m
i
r
a
n
j
e

p
r
i
n
c
i
p
a

d









O
p
t
i
m
i
r
a
n
j
e

k
o
n
s
t
r
u
k
c
i
j
e

(
k
l
)












































Osnovne operacije
(Eksperimentisanje, optimiranje,
Osnovne aktivnosti
(Merenje, itanje, crtanje, izraunavanje)
Faza 1 Faza 2 Faza n
Projekt
Informacije
Informacije
Informacije
Ideja
Informacije















Faza podrazumeva definisan proizvod na odredjenom nivou sloenosti: na opisnom nivou na strukturnom
nivou, na nivou sklopnih crtea ili modela i td. Faze su: Definicija projektnog zadatka, Koncipiranje
idejnog reenja, Razvoj oblika i dimenzija, Analize stanja i korekcije, Konstrukcijska razrada.

Zastupljenost faza i vrste konstrukcija (proizvoda u mainstvu)


Faze
Konstrukcije
Koncipiranje
Razvoj
oblika i
dimenzija
Analize
stanja
i korekcije
Ponovljene
Sa vrstim
principom
Varijantne
Nove
Prilagoene
Konstrukcijska
razrada
















3. Generisanje ideja za nove proizvode. Definicija projektnog zadatka. Sadraj liste zahteva



Ciljevi
proizvoaa
Analiza
mogunosti
Stvaranje ideja za
nove proizvode
Selekcija ideja
Definicija
prozvoda
Lista
zahteva
Unutranje
informacije
Potencijal
proizvoaa
Nove
tehnologije
Ostale
informacije
Proizvoa
Spoljne
informacije
Stanje na
tritu
Ekonomska
politika
Zakonska
regulativa
Trite
Korisnik

LISTA ZAHTEVA (Specifikacija)

Strana: 1
Ukupno: 1
Izmene
Datum:
D
w
Z a h t e v i Zaduenje

D-zahtev
w-elja














D

D





D





D
w
w
D
1. Funkcija

2. Radna svojstva

3. Ergonomska svojstva

4. Tehnoloka svojstva

5. Izgled

6. Sklapanje i rasklapanje

7. Uslovi transporta

8. Pakovanje i konzerviranje

9. Ekonomska ogranienja-trokovi izrade ..























































4. Izvori znanja i podataka. Odluivanje


Kori-
enje
Delenje
sa
drugima
Razvoj
uvanje
Identifi-
kacija
Akvi-
zicija
Obrada
- Uenje
- Iskustvo
- Razmiljanje
- Asocijacije
- Intuicija
- Eksperimenti
- Greke u razmiljanju















Odluivanje: Odluke u procesu razvoja proizvoda obezbedjuju transformaciju znanja i podataka,
povezuju izvrne operacije i usmeravaju aktivnosti. Primer razvoja zupanih prenosnika


O
d
r
e
|
i
v
a
n
j
e

o
p
t
e
r
e

e
n
j
a

P
r
o
r
a

u
n

v
r
a
t
i
l
a

P
r
o
r
a

u
n

s
p
o
j
e
v
a


v
r
a
t
.

i

g
l
a
v

.

P
r
o
r
a

u
n

l
e

a
j
a

P
r
o
r
a

u
n

v
e
z
e

v
r
a
t
i
l
a

i

l
e

a
j
a

Proraun vratila
10
Izbor
dimezija
glavine
8
Izbor
duine
vratila
12
Izbor
veza
leaja
11
Izbor
leaja
9
Izbor
materijala
vratila
2
Izbor
mat. i kval.
toler.
6
Izbor
tolerancija
3
Izbor
irine
zupanika
9
Izbor
materijala
vratila
4
Izbor
sigurnosti
i pouzd.
5
Izbor
param.
zup.
Odluke u vezi sa zupanicima
O
d
l
u
k
e


u

v
e
z
i

s
a

v
r
a
t
i
l
i
m
a

Odre|ivanje stepena
sigurnosti
Proraun prenika
Proraun geometrije
Izbor tolerancije
Proraun zupanika
1
Izbor
koncepcije i
parametara
prenosnika





























5. Osnovne operacije za koncipiranje idejnog reenja. Struktura funkcija mainskog sistema


Formiranje
strukture
funkcija
Izbor
izvrilaca
funkcija
Formiranja
varijantih
reenja
Izbor
optimalne
varijante



E
Struktura organa
(delova i sklopova)
E Ostali efekti
E Radni efekti
Struktura
funkcija
Uticaj
okoline
Granice
sistema
E Informacije
E Energija
E Materijali
R
R
R

















Ne
Ne
B
Sr An
B B B
R R
E
E R A A
Ne


n4
n3
n2
n1
n













6. Izvrioci funkcija. Formiranje izvrilaca funkcija i varijantnih reenja










Izvori izvrilaca funkcija: Postojei izvrioci, Katalozi izvrilaca, Formiranje novih izvrilaca


Matematika
relacija
funkcije
Fiziko
reenje
transformacije
Izvrilac
funkcije





Stepeni slobode

Translacije
Rotacije
U
k
u
p
n
o

Naziv Skica
1 0 0 0 Ukljetenje
2 1 0 1 Linijska voica
3 0 1 1 Cilindrini zglob
4 2 0 2
5 0 2 2
6 3 0 3
7 0 3 3 Sferni zglob
8 1 Navojni par
9 1 1 2


Izvrioci

1 2 3 4 5 6 7
1 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6
2 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5
3 3.1 3.2 3.3 3.4
4 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7
5 5.1 5.2 5.3
F
u
n
k
c
i
j
e

6 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5
PF Bez pojaanja Mehaniki Hidraul.
1. Pojaanje sile
IF
1
2
1
2
V2 V1
7. Izbor optimalne koncepcione varijante

Odlike metode: Zasniva se na principima viekriterijumske optimizacije tehnikom i ekonomskom
kriterijumu; Na subjektivnom vrednovanju svojstava tehnikih reenja koja se definiu za svako reenje.





















Varijante Varijante Tehnika
svojstva
1 2 3 4 5 6
I
d
e
a
l
.

Ekonomska
svojstva
1 2 3 4 5 6
I
d
e
a
l
.

Kapacitet 4 1 2 3 2 3 4 Broj delova 4 2 1 2 1 3 4
Produktivno 2 3 3 3 4 4 4 Sloenost 4 2 2 3 2 3 4
Preciznost 1 4 4 4 3 3 4 Slo. montae 4 2 2 3 2 3 4
Pouzdanost 3 4 3 4 3 4 4 Zbir 12 6 5 8 5 9 12
Rukovanje 1 4 2 3 3 4 4
Koordinata Y
1

0
,
5

0
,
4

0
,
6
6

0
,
4

0
,
7
5


Koordin. X
0
,
5
5

0
,
8

0
,
7

0
,
8
5

0
,
7
5

0
,
9

1


b)
a)













c)
0,9
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0
W=0,1
0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
0
0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
V6
V4
V5
V3
V2
V1
0
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
X
Y















_
_
=
=
=
m
j
j
m
j
j j
i
p k
p k
X
1
max
1

max
1
max
2 1
...
mp
p
mp
p p p
X
m
j
j
n
i
_
=
=
+ + +
=
max
1
max
2 1
...
np
p
np
p p p
Y
n
j
j
n
i
_
=
=
+ + +
=
_
_
=
=
=
n
j
j
n
j
j j
i
p k
p k
Y
1
max
1
8. Odluivanje o izboru materijala, oblika i naina izrade mainskih delova


Mainski deo je definisan svojstvima koja se mogu svrstati u etiri grupe, a to su svojstva
vezana za funkciju, svojstva u vezi sa oblikom, svojstva u vezi sa materijalom i svojstva u vezi
sa nainom izrade. Mainski deo je u potpunosti definisan ako su definisana sva ova svojstva.
Osim toga izmedju svojstava unutar jedne grupe i izmedju grupa mora postojati potpuna
korelacija. To znai da se jedno svojstvo ne moe izabrati nezavisno od drugih. To takodje znai
da je svako od svojstava odredjeno drugim svojstvima koja su ve izabrana odnosno koja su
poznata.


Prema

Polazei
od
FUNKCIJI OBLIKU MATERIJALU
POSTUPKU
IZRADE
FUNKCIJE
1
Heuristika
oblika, pravci
optereenja,
kretanja i sl
2
vrstoa, masa,
korozio-
ne osobine,
osetljivost na
uticaje i sl.
3
Ogranienja
funkcije
korienim
metodom
OBLIKA
4
Dimenzije,
kompleksnost,
povrine koje
e se dobiti
5
Kompleksnost,
simetrinost,
zaobljenost,
dimenzije,
tanost
MATERIJALA
7
Heuristika
oblika, karakte-
ristike materi-
jala i korie-
nog oblika
6
Metod izrade
odgovora
primenjenom
materijalu
POSTUPKA
IZRADE

P
r
o
v
e
r
i
t
i

d
a

l
i

o
b
l
i
k
,


m
a
t
e
r
i
j
a
l

i

p
o
s
t
u
p
a
k

i
z
r
a
d
e

z
a
d
o
v
o
l
j
a
v
a
j
u

f
u
n
k
c
i
j
u

8
Karakteristike
postupka
izrade
9
Pogodnost za
oblikovanje u
delove


E
k
l
t
Tehno-
loginostst
10

Polazei od funkcije mainskog dela treba doneti odluku o obliku (1), odluku o materijalu (2) i
odluku o nainu izrade (3). Polazei od oblika mainskog dela treba odabrati materijal (4) i
odabrati nain izrade (5). Na kraju polazei od materijala treba odabrati nain izrade (6).
Podruje iznad dijagonale matrice je podruje odluka 1-6. Izbor oblika mainskog dela (1)
ostvaruje se heuristikim pristupom (vetinom pronalaenja) tako da se u prvom redu zadovolji
funkcija zavisno od optereenja, kretanja i dr. Ova se odluka ne moe doneti nezavisno od
odluke koja se odnosi na izbor materijala (4) i na nain izrade (5). Od materijala i od dimenzija
koje se mogu oekivati zavisi oblik. Nain izrade takodje u visokom stepenu utie na oblik koji
treba odabrati. Izbor materijala mainskog dela (2) realizuje se u prvom redu na osnovu
potrebne vrstoe, specifine teine (gustine), osetljivosti na uticaje kao to su poviena i visoka
temperatura, korozija, koncentracija napona, irenje naprsline i dr., sve u cilju da se u to viem
stepenu zadovolji funkcija. Pri tom je oblik (odluka 4) i nain izrade (odluka 6) u neposrednoj
vezi sa izborom materijala. Izbor naina izrade mainskog dela (3) realizuje se tako da se u
prvom redu zadovolje ekonomski uslovi i da se pri tom ne ugrozi funkcija ali u skladu sa
oblikom (5) i sa materijalom (6).





9. Osnovni kriterijumi za izbor dimenzija mainskih delova

Kriterijum funkcije

l
























Kriterijum vrstoe


















Kriterijum krutosti

Deformacije mainskih delova mogu biti ograniavajui ili osnovni parametar za ostvarivanje
funkcije. Na primer funkcija opruge ostvaruje se zahvaljujui visokim deformacijama.
Odgovarajua raspodela optereenja u zavrtanjskoj vezi postie se na osnovu odgovarajueg
odnosa krutosti delova veze. Ispravnost sprezanja zubaca zupanika u neposrednoj je zavisnosti
od krutosti vratila. Nivo i karakteristike vibracija sistema takodje su u neposrednoj zavisnosti od
krutosti delova i sklopova. Krutost je veliina optereenja koje je potrebno da se ostvari
jedinina deformacija. Potrebna krutost se dobija dovodjenjem u odgovarajui odnos oblika i
dimenzija poprenog preseka sa duinskim merama ukljuujui i elastina svojstva materijala.
3
2
2
4
2 d k h
d
V V V
d c d c
+ = + =

h
d

F
r l
1
F
d c
k k

V
d
2
4
+
=

h
c

d
d k h
c c
=
h
d

o
c
o
z
p
o
c
s
doz
i
c i

s
pr
s = =

doz
i

pr
s >

2

1
c c s s
i
+ + =
3
32
doz
i
i

M
d >

doz
i
i i
i

d
M
W
M
s = =
32
3
c d d
i
+ =
10. Dopunski kriterijumi u odredjivanju dimenzija i parametara mainskih delova


Standardi - nivoi standardizacije: fizike veliine, delovi, sklopov, metode


Standardni brojevi 6 , 1 10
5
5
= = ; 25 , 1 10
10
10
= = ; 12 , 1 10
20
20
= = ;
06 , 1 10
40
40
= = ; 03 , 1 10
80
80
= =




Tipizacija i geometrijska slinost

-za duinu
L L
=
-za povrinu
2
L A
=
-za zapreminu
3
L V
=
-za masu
3
L m
=
-za inerc. mase
5
L J
=
-za vreme
L t
=
-za brzinu 1 =
v

-za ubrzanje
L a
/ 1 =
-za ugaonu brz.
L
/ 1 =
-za ugaono ubrz.
2
/ 1
L
=
-za silu
2
L F
=
-za moment
3
L M
=
-za rad
3
L W
=
-za snagu
2
L P
=
-za
3
1
L P
= =
-za napon 1 =

Primeri familija komponenti mainskih sistema: motori, reduktori i dr.




Unifikacija: Poistoveivanje tipiziranih komponenti primer leaja u reduktoru


















Modularni princip razvoja proizvoda: primeri alatnih maina, pogonskih sistema motorreduktor, vozila








11. Racionalnost mase mainskih delova


Mainski delovi izloeni savijanju, a dimenzije se odredjuju po kriterijumu vrstoe


| |
S

W
M

doz
= s =

| |
MS
W =





( )
( ) ( )
69 , 3
32
4
32
4
32
4
3 2 3 2 2
2
3 2
3
2
3 / 2
= = = = =

d
d
d
d
W
A
K






| |
| |
| |
| |
3 / 2
3 / 2 3 / 2
3 / 2
3 / 2
3 / 2 3 / 2
3 / 2
S

W
A
l M l

S M
K l KW Al m
(

= = = =







| |
| |
| |
3 / 2
3 / 2 3 / 2
3 / 5 3 / 2 3 / 2
1
S

W
A
l F k m
(

=










Proraun dimenzija po kriterijumu
Naprezanje
vrstoe krutosti
Zatezanje
(pritisak)
| | | |
| |
| | S

Fl m
(

= 1 | | | |
(

=
doz
f E

Fl m
1
1
2

Savijanje
| |
| |
| |
3 / 2
3 / 2 3 / 2
3 / 5 3 / 2 3 / 2
1
S

W
A
l F k m
(
(

=

| |
(
(

=
2 / 1 2 / 1 2 / 1
2 / 5 2 / 1 2 / 1
2
1
doz
f E

I
A
l F k m


Uvijanje

| |
| |
| |
3 / 2
3 / 2 3 / 2
3 / 2
S

W
A
l T m
p
t (

(
(

= | |
(
(

(
(

=
2 / 1 2 / 1 2 / 1
2 / 3 2 / 1
1
doz p
t
G

I
A
l T m

Smicanje | | | |
| |
| | S

Fl m
(

= 1

Izvijanje
(tap slobodnog
kraja)
| |
2 / 1
2 / 1 2 / 1
min
2 2 / 1
S
E

I
A

l F
m
(

(
(

(
(

=









12. Izbor radnih uslova u strukturi mainskih delova


m

0
m
0,5
2,5 2,0 1,5 1,0 0,5 0 2,5 2,0 1,5 3,0

3
5
0
|
|
.
|

\
|
l
l

1
0
|
|
.
|

\
|
l
l
0
l l
1,0 0,5 3,0
1
0
|
|
.
|

\
|
F
F

3
2
0
|
|
.
|

\
|
F
F

2
1
0
|
|
.
|

\
|
F
F

2
5
0
|
|
.
|

\
|
l
l

F/F
0
0
1,0
1,5
2,0
2,5
3,0











b) a)





192
1
2
= k

8
1
1
= k

762
7
2
= k

16
3
1
= k

3
1
2
= k


1
1
= k

F
F
f
l
48
1
2
= k
4
1
1
= k

F
f l
F










185
1
2
= k

384
5
2
= k

2
1
1
= k

12
1
1
= k

8
1
2
= k

8
1
1
= k

384
1
2
= k

8
1
1
= k







a)
f)
e)
c)
b)

















d)





13. Izbor oblika mainskih delova sa aspekta racionalnog iskorienja mase


A/W
2/3
, A/W
p
2/3
, A/I
1/2
, A/I
p
1/2






















































14. Izbor materijala i poveanje kritinih napona

/[o]
2/3
, /[t]
2/3
, /E
1/2
, /G
1/2



0

0
C +o
o
d
o
D
o
SR
o
t
o
t
c)
b)
a)
2 3
1
o'
DM
o"
DM
o
o
d

o
g
t
o































o
D
o
D
o
SR
o
SR




















a)
b)
15. Izbor stepena sigurnosti ili pouzdanosti sa aspekta racionalnog iskorienja mase mainskih
delova

3,0 2,0
( )
2 1
0
c c
( )
3 2
0
S S
( )
1
0
S S
1,0
3,0
2,0
1,0
0

0
m
m








| |
o
o
= S






0
c c










0
S S
o
G
u
s
t
i
n
a

v
e
r
o
v
a
t
n
o

e

[o]
o
f([o]
f(o)
[o]
o
f([o]
f(o)
G
u
s
t
i
n
a

v
e
r
o
v
a
t
n
o

e



G
u
s
t
i
n
a

v
e
r
o
v
a
t
n
o

e


[o]
o
f([o]
f(o)

























P
R
(o)
[o]
| |
S
doz
o
o =
( )
R doz
P f = o
[o]
f(o)
) (
p doz
F f = o
( ) ( )
i R
k
i
i p
P f F o o
_
=
=
1
P
R
(o)