UVOD

Erving Gofman je bio sociolog koga pojedini autori, poput Rendala Kolinsa, smatraju najvedim sociologom druge polovine 20. veka. Meu njegovim delima naroito se istiu: Kako se predstavljamo u svakodnevnom ivotu (1959), Susreti: dve studije iz sociologije interakcije (1961), Ponaanje na javnim mestima (1963), Stigma: zabeleke o ophoenju sa naruenim identitetom (1963), Ritual interakcije: eseji o ponaanju licem u lice (1967), Analiza okvira (1974). Kada je re o Gofmanovoj teorijskoj orijentaciji, moe se redi da ga mnogi smatraju jednim od lanova ikake kole, ali i simbolikim interakcionistom. S druge strane, Kolins Gofmana vidi vie kao socijalnog antropologa nego kao simbolikog interakcionistu, dok su Analiza okvira i ostali radovi iz kasnijeg razdoblja, Dordu Gonosu dali povoda da Gofmanov rad oznai kao ameriku varijantu savremenog strukturalizma. Ono to je sasvim sigurno, kada je Gofman u pitanju, jeste to da je ovaj autor dao neizmerno vaan doprinos razvoju socioloke nauke, o emu, izmeu ostalog, svedoi podatak da se ovaj sociolog, po citiranosti svojih knjiga, nalazi na estom mestu na listi najvie navoenih autora u oblasti drutvenih nauka. U sreditu njegovog interesovanja nalazi se socijalna interakcija na mikronivou, zbog ega predmet njegovih prouavanja ine obavezni elementi ovekove svakodnevice kao to su rukovanje, daskanje, fiziki kontakti, pogledi, udaljenost, izvinjenja, estitanja, komplimenti itd. U svojoj knjizi Stigma, Gofman se bavio socijalnim identitetima ljudi koje je ire drutvo, iz odreenih razloga, igosalo kao razliite, odnosno , stigmatizovalo. Njegova analiza je bacila svetlo na patnju (ne)obinih ljudi, ali je pruila i itav niz zanimljivih i pronicljivih zapaanja.

STIGMA I STIGMATIZOVANI

Termin stigma uveli su stari Grci, a on se odnosio na telesne oznake, osmiljene da istaknu ono to je neobino ili loe kad je u pitanju moralni status obeleenog. Gofman pie da su belezi usecani u telo ili su dobijeni spaljivanjem odreenih mesta na telu, i obaveta vali su da je onaj ko nosi beleg rob, kriminalac ili izdajnik okaljana osoba, ritualno zagaena, osoba koju treba izbegavati, naroito na javnim mestima. Kasnije, u periodu hridanstva, dodata su jo dva sloja metaforikog znaenja ovom terminu: prvi se odnosio na telesne oznake svete milosti koja je imala formu eruptivnog cvetanja po koi, a drugi je bio medicinska aluzija na ovu versku aluziju i odnosio se na telesne pokazatelje fizikog poremedaja. Savremeno znaenje ovog pojma je isto kao i u njegovom prvobitnom, doslovnom smislu, ali se vie odnosi na samu osramodenost. Gofman smatra da postoje tri razliita tipa stigme:
Prvi je telesna unakaenost razni deformiteti tela. Zatim postoji slabost karaktera koja se ispoljava kao slaba volja, dominantne ili neprirodne strasti, sumnjiva ili kruta verovanja, nepotenje, to je sve izvedeno iz zabeleenih sluajeva, na primer mentalnog poremedaja, pritvora, zavisnosti, alkoholizma, homoseksualnosti, nezaposlenosti, pokuaja samoubistva i radikalnog politikog ponaanja. Konano, postoji plemenska stigma koja se prenosi s kolena na koleno i jednako zahvata sve lanove porodice. U svim ovim razliitim primerima stigme nalaze se iste socioloke karakteristike: osoba koja bi lako mogla biti prihvadena u uobiajenim drutvenim odnosima poseduje neku crtu koja se izdvaja i doprinosi da drugi napuste tu osobu i zanemare njene ostale karakteristike [Gofman, 2009: 16 - 17].

Kako pie Dord Ricer, u svojoj knjizi Stigma ,,Goffman se zainteresirao za procjep koji postoji izmeu onoga to bi osoba trebala biti, a to naziva virtualnim socijalnim identitetom i onoga to osoba zapravo jest, odnosno aktualnog socijalnog identiteta. Svatko tko oseda takav oblik procjepa je stigmatiziran (Ritzer, 1997: 200; kurziv u or iginalu). U skladu sa svojom dramaturkom perspektivom1, Gofman se bavi pitanjem odnosa drutvenog aktera koji je stigmatizovan i publike koja stigmatizuje. Priroda takve interakcije zavisi od toga koji tip stigme je u pitanju. U sluaju diskreditujude sti gme akter pretpostavlja da je razlika izmeu njegove stvarne i stigmatizirajude stigme poznata publici, odnosno da je stigma uoljiva (sluaj paraplegiara, osoba sa najrazliitijim oblicima telesnog deformiteta). Diskretna stigma, s druge strane, ostaje nepoznata publici ili se ne opaa na prvi pogled (bivi mentalni pacijenti, osobe sa kriminalnom prolodu ili ljudi sa homoseksualnim sklonostima).
1

Dramaturka perspektiva predstavlja Gofmanov pristup izuavanju drutvenog ivota. Drutveni ivot se moe predstaviti pomodu metafore pozorita u kome su ljudi glumci koji igraju svoje uloge. Gofmanov cilj bio je ne samo da pokae kako drutveni akteri pokuavaju sebe da predstave u najboljem svetlu, ved i da pokae kako dramaturgija svakodnevnog ivota proizvodi i reprodukuje drutveni poredak to je proces koji se stalno ponavlja.

Normalne osobe, po pravilu, stigmatizovane ne smatraju ljudskim bidima. Usled ovakve pretpostavke sprovode se razni oblici diskriminacije, putem kojih se veoma efikasno smanjuju mogudnosti u ivotu te osobe. ,,Mi stvaramo teoriju stigme, ideologiju kojom objanjavamo inferiornost te osobe i stepen opasnosti koji ta osoba nosi, ponekad racionalizujudi svoj neprijateljski stav koji je baziran na drugim razlikama, kao to je razliita klasna pripadnost (Gofman, 2009: 17). Centralna karakteristika situacije u ivotu stigmatizovane osobe predstavlja ono to se naziva ,,prihvatanjem. Oni koji s njom dolaze u dodir ne ukazuju joj potovanje i panju koje im nekontaminirani aspekti njenog drutvenog identiteta nalau da se pripremi da joj prue, a njoj da se pripremi da to prihvati. S druge strane, stigmatizovana osoba pojaava ovo uskradivanje smatrajudi da zbog nek ih svojih karakteristika to i zasluuje. Gofman postavlja pitanje kako stigmatizovani reaguju na ovakvu situaciju? Ponekad je mogude da otvoreno pokua da ispravi ono to vidi kao objektivan razlog svog neuspeha, kao kad se osoba sa fizikim deformitetom podvrgne plastinoj hirurgiji, slepa osoba onom tretmanu, nepismena osoba dokolovanju, homoseksualac psihoterapiji. Kada je nedostatak nadometen, rezultat esto ne bude sticanje potpuno normalnog statusa, ved transformacija od nekog sa odreenom manom u nekog ko ima dosije da je ispravio odreenu manu. ,,U tom smislu, na primer, gotovo po pravilu, izleeni alkoholiari ive sa stigmom bivih alkoholiara; puteni na slobodu sa stigmom ,,bivih robijaa; izleeni narkomani sa stigmom ,,bivih narkomana itd. Dakle, oni, jednom stigmatizovani, najede ostaju stigmatizovani trajno (Marinkovid, 2009: 165). Kada se normalni i stigmatizovani nau u direktnom kontaktu, posebno kada postoji namera da se ostvari komunikacija, onda nastaje jedna od osnovnih sociolokih scena; u mnogim sluajevima ovo su trenuci kada se sa uzrocima i posledicama stigme moraju suoiti obe strane. Gofman se u svome radu pozabavio jednim brojem pojedinaca od kojih stigmatizovana osoba moe da oekuje neku vrstu podrke. U prvu gru pu takvih ljudi spadaju oni koji dele njegovu stigmu i po toj osnovi se i sami definiu kao stigmatizovani. Drugu grupu ine oni koje Gofman naziva upudenima, a to su osobe koje su normalne, ali ih je neka naroita situacija uputila u tajni ivot stigmatizovanih pojedinaca i koji saosedaju s njima i koji se po stepenu prihvadenosti osedaju kao ,,privilegovani lanovi klana. Upudene osobe su marginalci pred kojima osoba sa nedostatkom nema osedaj stida niti ima potreba da ispoljava samokontrolu, zato to zna da je, uprkos nedostatku koji ima, doivljavaju kao obinu osobu, nalik bilo kojoj drugoj. Ovo se moe ilustrovati primerom iz ivota pr ostitutki. Iako je ugled ne zanima, prostitutka moe biti posebno osetljiva u uglaenom drutvu, tako da ona van svog radnog vremena nalazi zaklon meu boemskim umetnicima, piscima, glumcima, pojedinim intelektualcima. Meu njima ona vai za jednu nekonvencionalnu osobu, ali ne i senzaciju. Jedan tip upudene osobe je ona ija upudenost proistie iz rada u nekoj ustanovi koja je orijentisana na potrebe lica sa odreenom vrstom stigme ili na mere koje drutvo preduzima u vezi sa tim osobama. Na primer, bolniarke i fizioterapeuti mogu se ubrajati meu upudene, kao i zaposleni u ustanovama kakve su barovi za homoseksualce ili javne kude. Isto tako, policija zbog stalnog kontakta sa kriminalcima, moe biti upudena u sve to je vezano za kriminalitet. Drugi tip upudene osobe je pojedinac koji je kroz drutvenu
3

strukturu povezan sa stigmatizovanom osobom, to je veza koja navodi ire drutvo da osobe, na neki nain, tretira kao pojedinane. Iz tog razloga su odani suprunik mentalno obolele osobe, kderka biveg robijaa, roditelj bogalja, prijatelj slepog, porodica ubice, primorani da dele istu osramodenost stigmatizovane osobe sa kojom su povezani. Tendencija stigme da se da se prenosi sa stigmatizovane osobe na one koji su s njom blisko povezani, predstavlja jedan od razloga to se takve veze izbegavaju ili je njihov broj veoma ogranien, tamo gde ih ima. ,,Pored toga, moe se desiti kult stigmatizovanog, to predstavlja stigmafobinu reakciju normalnih koji su uslovljeni stigmafilnom reakcijom upudenih. Osoba koja je privilegovana zapravo moe dovesti u neprijatnu situaciju i stigmatizovane i normalne: time to je ovakva osoba uvek spremna da nosi teret koji ne pripada ,,stvarno njoj ovakve osobe mogu svima ostalima nametnuti suvie morala; ophodedi se pre ma stigmi kao prema neemu neutralnom u ta moe direktno da se uperi prst, na jedan neusiljen nain oni i sebe i stigmatizovane dovode u poloaj da ne budu ispravno shvadeni od strane normalnih, koji ovakvo ponaanje mogu doiveti kao uvredljivo (Gofman, 2009 : 43). Vedi deo Stigme posveden je osobama koje su stigmatizovane zbog oiglednih, pa ak i grotesknih nedostataka, kao to je to, na primer, osoba bez nosa. ,,Meutim, upoznavajudi knjigu, italac postupno shvada da Goffman zapravo govori o tome da smo svi stigmatizirani, na jedan ili drugi nain, u jednom ili drugom trenutku ili socijalnoj situaciji (Ritzer, 1997: 201). Gofman to najbolje objanjava u eseju pod nazivom Sopstvo i njegov dvojnik, gde pie da je neophodan uslov za drutveni ivot mogudnost da svi oni koji u njemu uestvuju zadovolje odreen broj normativnih oekivanja, oekivanja koja se jednim delom podstiu zbog zakonske konstituisanosti. Norme koje se tiu identiteta ili bida od posebne su vanosti. Neuspeh ili uspeh u ispunjavanju tih normi ima vrlo razliit uticaj na psiholoki integritet osobe. U isto vreme sama elja da se ispune te norme nije dovoljna, jer u mnogim sluajevima osoba nema direktnu kontrolu u vezi sa nivoom svoje sposobnosti da ispuni norme. Pored toga, dok neke od ovih normi, poput opaanja i pismenosti, mogu biti u potpunosti zadovoljene od strane vedine pripadnika drutva, postoje druge norme, kao to su one vezane za fiziki izgled, koje poprimaju formu ideala i konstituiu standarde koje niko ne moe ispunjavati tokom itavog svog ivota. ak i kad se radi o normama koje vedina moe da ispuni, njihova brojnost ima efekat diskvalifikacije velikog broja osoba. Na primer, postoji sam jedan tip mukarca u Americi koji nema ega da se stidi, a to je rano oenjen, belac, urbanizovan, severnjak, heteroseksualac, protestant, otac, univerzitetski obrazovan, redovno zaposlen, dobrog izgleda, idealne teine i visine, sa dobrim sportskim rezultatima. Svaki Amerikanac posmatra svet iz ove perspektive, stvarajudi time model po kome se moe govoriti o vrednosnom sistemu u Americi. Svaki Amerikanac koji ne uspeva da ispuni bar jednu od ovih normi, verovatno de sebe videti, bar na trenutak, kao bezvrednog, nesavrenog, inferiornog. Ponekad de imati prolaznu ocenu, ponekad de imati opravdanje, a ponekad de biti agresivan u vezi sa onim svojim aspektima za koje zna da nisu poeljni. ,,Opte drutvene vrednosti identiteta mogu da ne budu ukorenjeni ni u emu, a ipak da bacaju senku na susrete koji se odvijaju u svakodnevnom ivotu (Gofman, 2009: 141).

OCENA GOFMANOVE STIGME

Komentariudi Gofmanov rad o totalnim institucijama2 (Azili), Majkl Haralambos pie da je ,,jasno da su simpatije Ervinga Goffmana na strani gubitn ika i rtava drutvene nepravde. On priznaje da je u svojim prouavanjima pacijenata na psihijatriji usvojio ,,pristrasni stav, i jo vie istie svoju pristrasnost priznanjem kako je u duevnu bolnicu doao ,,bez nekog potovanja prema psihijatriji kao disciplini. Osim toga, Goffman sugerira kako su ga njegova prijanja iskustva mogla navesti da suvie naglasi efekat degradacije koju pacijenti podnose (Haralambos i Heald, 1989: 312). Sline ocene bi se mogle izneti i kada je u pitanju Stigma, bududi da je jasno kako njen autor saoseda sa marginalizovanim ljudima, ijih se ivotnih pria dotakao. Isto tako, Gofman i u ovom radu nedvosmisleno stavlja do znanja itaocima da je uticaj njegovog iskustva, u ovom sluaju kao stigmatizovanog, bio izuzetno velik na istraivanje ovog problema.
Normalni i stigmatizovani nisu osobe ved pre perspektive. One nastaju u drutvenim situacijama tokom kombinovanih kontakata na osnovu nerealizovanih normi koje de se najverovatnije aktivirati pri susretu. Osobine koje osobu prate tokom ivota mogu dovesti da osoba postane tip odbaene osobe. Moe se desiti da osoba mora da igra ulogu stigmatizovane osobe u skoro svim drutvenim prilikama u kojima se zadesi, ponaajudi se kao da joj to prirodno sleduje, kao to sam ja to inio kao stigmatizovana osoba ija je ivotna pozicija postavlja na suprotnu stranu od normalnih [Gofman , 2009: 150 151; kurziv dodat].

Sociologu je teko, ako ne i nemogude, da izbegne uticaj stavova koje unosi u svoja istraivanja. Gofmanov rad o stigmi i stigmatizovanima predstavlja odlian primer ove vrste problema, s kojom se svi drutveni naunici suoavaju. Samim tim, on se moe uzeti u obzir i prilikom (ponovnog) razmatranja mogudnosti vrednosno neutralne sociologije ili (kritikog) preispitivanja pozitivistikih ambicija i aspiracija. Ipak, Gofman je napisao jednu briljantnu knjigu koja u sebi krije protest zbog drutvenog poloaja onih koji su iskusili veliku dramu marginalizacije, demonizacije, izolacije, socijalne ekskluzije, poruge. Stigma je, istovremeno, knjiga koja se ,,moe itati i kao izvrsna kvalitativna metodoloka studija koja ne namerava da ponudi apstraktne formulacije o institucionalizovanim diskursima o stigmi, nego ivotne prie konkretnih ljudi koji se suoavaju sa drutvenom izolacijom, ogranienim odnosima sa irim institucionalnim okruenjem i sopstvenom psihologijom drutveno uslovljenih i internalizovanih predstava o sopstvenim nedostacima (Marinkovid, 2009: 164). Iako se Stigma, po svom znaaju, moe porediti sa jo nekim Gofmanovim studijama, kao to su Azili ili Kako se predstavljamo u svakodnevnom ivotu, itajudi ovu knjigu postaje jasno kako ona predstavlja jednu od onih naunih studija koje je nemogude uporediti sa bilo i m drugim do sa njima samim.
2

Totalne institucije su socijalni hibridi, delom rezidencijalna zajednica, delom formalna organizacija, iji je cilj birokratsko upravljanje velikim grupama ljudi. U pitanju su prebivalita i radna mesta gde veliki broj ljudi u slinoj situaciji biva odseen od ireg drutva tokom dueg vremenskog perioda. U totalne institucije spadaju sirotita, domovi, sanatorijumi, duevne bolnice, zatvori, logori, vojnike barake, brodovi, internati, manastiri.

ZAKLJUAK

Erving Gofman je sociolog koji se prvenstveno moe opisati kao krajnje originalan teoretiar, autor sa osobenim stilom pisanja i naunik sa darom da uoi ono to drugi pre njega nisu bili u stanju da uoe. Tu se, pre svega, misli na njegovo ukazivanje na znaaj svakodnevnog ivota i rituala od kojih se on sastoji, a koje ljudi obavljaju a da veoma esto nisu svesni te njihove vanosti. U tom smislu, Kolinsova ocena Gofmana kao najvedeg sociologa druge polovine 20. veka moe delovati kao tana, iako treba imati u vidu da se sa takvom ocenom ne slau svi sociolozi, posebno ne oni koji se, poput Alvina Guldnera, nalaze na stanovitu refleksivne sociologije. Meutim, i pored svih kritika, Gofman je zasluan zato to je generacijama sociologa koje su dole posle njega, zavetao ogromno teorijsko bogatstvo i veliki broj izuzetno vrednih naunih radova, meu kojima Stigma zauzima najvanije mesto.

LITERATURA

1. Gofman, E. (2009). Stigma: zabeleke o ophoenju sa naruenim identitetom. Novi Sad: Mediterran Publishing 2. Haralambos, M. i R. Heald (1989). Uvod u sociologiju. Zagreb: Globus 3. Marinkovid, D. (2009). Erving Gofman i drutvena konstrukcija stigme. U knjizi: E. Gofman, Stigma: zabeleke o ophoenju sa naruenim identitetom. Novi Sad: Mediterran Publishing 4. Ritzer, G. (1997). Suvremena sociologijska teorija. Zagreb: Nakladni zavod Globus

SADRAJ

1. UVOD..1 2. STIGMA I STIGMATIZOVANI.2 3. OCENA GOFMANOVE STIGME5 4. ZAKLJUAK6 5. LITERATURA.7