FINANSIJSKA TRITA

ispitna pitanja PRVA KOVERTA

01. Pojam finansijskih trita (FT) 02. Znaaj i uloga FT 03. Vrst FT 0!. "storijski ra#$oj FT 0%. &arakt ristik sa$r m nih FT 0'. Poslo$i na FT 0(. )fikasnost FT 0*. + gulisanj FT 0,. Pojam finansijsk t -nj (F.) i finansijsko/t -na 0o#i1ija 0oj -inih konomskih j -ini1a ()2) 10. Transforma1ija mo3ilisanog no$1a u ka0ital u 3ankama4 &a0ital 0ri3a$lj n u inostranst$u 11. Toko$i transf risanja F. 12. Pojam i o3li1i finansijsk akti$ (F5) 13. Pojam hartija o- $r -nosti (6oV) 1!. Vrst 6oV 1%. 7sno$n ra-nj sa 6oV 1'. 8iralni no$a1 (89): - $i# : #lato i 0l m niti m tali 1(. ;loga u snika na FT 1*. Vrst finansijskih institu1ija (F"/ja) 1,. Pojam i uloga 1 ntraln 3ank (<=) 20. ;t$r>i$anj i s0ro$o> nj mon tarn 0olitik (?P) 21. =anka kao - 0o#itna F"/ja 22. @ kuriti#a1ija i fi-u1ijarni (trast) 0oslo$i 23. 7sigura$ajuA organi#a1ij (77) 2!. P n#ioni fon-o$i (PF) 2%. Pojam in$ sti1ionih fon-o$a ("F) 2'. 7t$or ni "F 2(. Zat$or ni "F 2*. Pri$atni "F

DRUGA KOVERTA
2,. 30. 31. 32. 33. 3!. 3%. 3'. 3(. 3*. 3,. !0. !1. !2. !3. !!. !%. Pojam i $rst 3 r#i 7rgani#a1ija 3 r# Po$ r nj i sigurnost kao 0rin1i0i 0oslo$anja na 3 r#i 7sni$anj i - latnost 3 r# = r#ansko trit = ogra-ska 3 r#a 9alo#i &ota1ija 73raun 3 r#anskih transak1ija i 3 r#anski i#$ taji i anali# Formiranj i kr tanj 1 na i 0 kulati$n o0 ra1ij ?ani0ula1ij na 3 r#i i 3 r#ansk kri# Pojam 3 r#anskih 0osr -nika (=P) Vrst =P Vrst 3rok ra i -il ra 7sni$anj i - latnost 3rok rsko/-il rskog -rut$a (=BB) 7$laA n 3ank (7=) &asto-i 3anka (&=) 1

!'. !(. !*. !,. %0. %1. %2. %3. %!. %%. %'. %(. %*.

Pojam i karakt ristik trita no$1a (T9) Funk1ij T9 7rgani#a1ija i $rst T9 "nt rna1ionalno T9 Pojam i klasifika1ija kratkoronih finansijskih instrum nata (F"/ta) &ratkoron -ra$n o3$ #ni1 < rtifikat o - 0o#itu (<oB) =ankarski ak1 0t (=5) &om r1ijalni i 3lagajniki #a0is (&Z i =Z) ? ni1a @al-iranj kratkoronih F"/ta ; sni1i na T9 Funk1ionisanj T9

TREA KOVERTA
%,. '0. '1. '2. '3. '!. '%. ''. '(. '*. ',. (0. (1. (2. (3. (!. (%. ('. ((. (*. (,. *0. *1. *2. *3. *!. *%. *'. *(. **. *,. ,0. Pojam i 1ilj $i trita ka0itala (T&) Funk1ij i fikasnost T& Vrst T& "nstrum nti T& Pojam ak1ija 73in (r -o$n ) ak1ij Priorit tn (0o$laA n ili 0r f r n1ijaln ) ak1ij 5k1ij sa 0ra$om glasa: ak1ij 3 # 0ra$a glasa i uitnik ak1ij < n ak1ija Pojam -ugoronih o3$ #ni1a Vrst -ugoronih o3$ #ni1a "no$a1ij na tritu o3$ #ni1a +angiranj (r jting) o3$ #ni1a i o-r >i$anj $r -nosti o3$ #ni1a ; sni1i na T& ;loga in$ sti1ionog 3ankara ("=) na T& Primarna misija ak1ija Primarna misija o3$ #ni1a Pojam - $i#nog trita (BT) Funk1ij BT Ponu-a i tranja - $i#a Vrst BT 7rgani#a1ija BT4 "nstrum nti BT ; sni1i na BT 6i0ot karni kr -it (6&) Primarn hi0ot karn o3$ #ni1 (67) @ kun-arno trit hi0ot karnih F"/ta Pojam t rminskog trita (TT)4 "nstrum nti TT Pojam for$or- i fju rs ugo$ora Pojam i $rst o01ija Trit s$o0o$a Trit s0ora#uma o kamatnim sto0ama (&@) Trit $aranta

SKRAENICE
5B / ak1ionarsko -rut$o 5@ / ak1ionarska sku0tina =5 / 3ankarski ak1 0t =BB / 3rok rsko/-il rsko -rut$o =P / 3 r#anski 0osr -nik =Z / 3lagajniki #a0is <= / 1 ntralna 3anka <oB / 1 rtifikat o - 0o#itu B& / - $i#ni kurs B7 / -ra$n o3$ #ni1 BP / -ugoroni 0lasman B@ / - $i#na sr -st$a BT / - $i#no trit BV / -iskontna $r -nost B#; / -rut$o #a u0ra$ljanj )2 / konomska j -ini1a )@ / skontna sto0a )T / $ro-olarsko trit F5 / finansijska akti$a FB / finansijski - ri$ati F"/ja / finansijska institu1ija F"no / finansijsk ino$a1ij F"/ti / finansijski instrum nti F& / finansijska kom0anija FC / fi#iko li1 F7 / finansijsk organi#a1ij FP / finansijski 0osr -ni1i F@ / finansijska sr -st$a F. / finansijska t -nja FT / finansijska trita FT/j / finansijsk transak1ij FT/o$i / finansijski toko$i FT@ / finansijsko/trini sist m 6& / hi0ot karni kr -it 67 / hi0ot karn o3$ #ni1 6oV / hartija o- $r -nosti 6T / hi0ot karno trit "= / in$ sti1ioni 3ankar "B / instrum nti -uga "F / in$ sti1ioni fon""/ri / institu1ionalni in$ nstitori "2 / in$ sti1ion j -ini1 "& / in$ sti1ion kom0anij "&iF / in$ sti1ion kom0anij i fon-o$i 2@ / ja$ni s ktor &= / kasto-i 3anka &P / kr -itni 0ot n1ijal &@ / kamatna sto0a &V / knjigo$o-st$ na $r -nost &Z / kom r1ijalni #a0is C? / lik$i-a1iona masa C+ / lik$i-na r # r$a C@ / lik$i-na sr -st$a ?P / mon tarna 0olitika 9= / 9aro-na 3anka 9B / n to -o3itak 3

9) / na1ionalna konomija 9? / no$ana masa 9P / na1ionalna 0ri$r -a 9@ / no$ana sr -st$a 9V / nominalna $r -nost 7= / o$laA na 3anka 7B / osigura$ajuA -rut$o 7& / osigura$ajuAa kom0anija 77 / osigura$ajuAa organi#a1ija 7+ / o3a$ #na r # r$a P5 / 0riorit tn ak1ij P= / 0oslo$n 3ank PB / 0ri$r -no -rut$o PF / 0 n#ioni fonPC / 0ra$no li1 P@ / 0ri$r -ni su3j kt PT / 0rimarno trit +5 / r -o$n ak1ij @T / s kun-arno trit T< / trina 1 na T& / trit ka0itala T9 / trit no$1a TT / t rminska trita TV / trina $r -nost V" / $lasniki instrum nti 89 / iralni no$a1

OPTI DEO
!

01. POJA

FINANSIJSKI! TRITA "FT#

Globalni pojam trita 0r -sta$lja susretanje ponude i tranje koj -o$o-i -o formiranja 1 n i -o ra#m n 0r -m ta trgo$anja u# tu 1 nu. P$%&'%ti $a('%n%D st$arna -o3ra: ra#n uslug : 6oV: $alut : - $i# : kr -iti: ra-na snaga i sl. P$%'a p$%&'%t) $a('%n% 0ostoj -$a s gm ntaD finansijsko (naj#naajniji i najos tlji$iji - o uku0nog konomskog i finansijskog sist ma s$ak # mlj ) i robno trite. FT omoguAa$aju normalno i n sm tano funk1ionisanj na1ionaln konomij (9)). FT s mogu 0osmatrati u ir m i u u m smislu. U irem smislu: FT 0ostoj s$u-a g- s o3a$ljaju finansijsk transak1ij (FT/j ). U uem smislu: FT su organi#o$ana m sta na kojima s susr Au 0onu-a i tranja #a ra#liitim o3li1ima finansijskih instrum nata (F"/ta) (ili akti$ ). P$i*$%&ni s)+j%,ti (P@) 0r ko FT -ola# -o sr s-sta$a n o0ho-nih #a finansiranj s$og 0oslo$anja. FT olaka$aju 0o$ #i$anj su3j kata koji ras0olau $iko$ima finansijskih sr -sta$a (F@) i su3j kata kojima n -ostaju F@. FT 0o$ #uju tednju i investicije. 9a ni$ou 9) ),)pan -+i' .t%&nj% j -nak j uku0nom o3imu in$ sti1ija u o-r > nom $r m nskom 0 rio-u (tedno-investicioni ciklus). FT su am3ij nt u kom s kr iraju i transf riu /inansijs,a p-t$a0i*anja "-+a*%(%# i i#raa$aju i r ali#uju 0onu-a i tranja #a F"/tima. Pr ko FT $ri s alokacija akumulacije sa 1ilj m -a s ona naj fikasnij u0otr 3i u 0roi#$o-nji. @u3j kti koji ras0olau $iko$ima sr -sta$a: 0ut m kr -ita ili $lasnikih u- la sta$ljaju ih na ras0olaganj su3j ktima koji s 3a$ 0roi#$o-njom. 9a FT mogu s F"/ti 0r t$oriti u gotov novac: ka-a su njiho$im $lasni1ima 0otr 3na likvidna sredstva (C@). Poj -ini autori p1)$a1ni p-ja' /inansijs,a t$0i.ta (FT) i sin2)1a$ni p-ja' /inansijs,-3t$0i.ni sist%' (FT@) korist kao sinonim . Ela$ni l m nti FT@ suD 1. finansijska tednja (F.) kao 0r -m t transf risanja4 2. gla$ni tokovi transferisanja F4 3. FI-ti (ili aktiva) kojima s t -nja transf ri 4 !. finansijske institucije (F"/j ) koj u st$uju u transf risanju t -nj 4 %. segmenti F na kojima s ost$aruj 0rom t o-go$arajuAih F"/ta. 9a FT: 0o- uti1aj m 0onu- i tranj : formira s 4%na FS: o-nosno formira s st-pa p$in-sa: ija $isina uti na toko$ aloka1ij ka0itala i transf r r sursa 0oj -inih 0ri$r -nih s ktora. F obavljaju i slede!e funkcije D ut$r>i$anj 1 na F"/ta: smanji$anj transak1ionih troko$a i 0ruanj informa1ija u sni1ima na tritu. 9a FT s su lja$aju 0onu-a i tranja: im s o-r >uj 1 na F"/ta. ;r > na FT -o0rinos smanj nju troko$a trgo$in F"/tima: 0ut m 0r 1i#nih 0ra$ila trgo$in : u0roAa$anj m trgo$in : r a$anj m konflikata koji 0roi#a>u i# trgo$in i 0ruanj m garan1ija -a A s i#$riti #aklju n transak1ij . ?nog o-luk P@ (n0r. in$ sti1ion ) #a$is o- informa1ija koj -o3ijaju sa FT.

05. 6NA7AJ I U8OGA FT

FT su &%- %,-n-'s,-2 sist%'a. 9a FT $r uti1aj 0rom n na tritu 0roi#$o-a i 0rom n faktora 0roi#$o-nj . FT $r 0o$ratni uti1aj na trit 0roi#$o-a i faktor 0roi#$o-nj . +a#$oj m FT 0o$ Aa$a s 0onu-a F"/ta: im i -rugi o3li1i akti$ 0ostaju predmet trinog valorizovanja. %

"rivredno drutvo (PB): 0r ko 3liskih kontakata sa finansijskim 0osr -ni1ima (FP) na FT: mo -a 0ri3a$i p-t$%+na FS i( a&%,*atni9 i(*-$a: ali i -a -s1-+-:%na s$%&st*a i( $%&-*n-2 p-s1-*anja 0lasira u on F"/t koji A o3 #3 -iti #a-o$olja$ajuAi 0rinos o- njiho$ kst rn u0otr 3 . Sna0na FT -ala su #natan -o0rinos nastanku i ra#$oju velikih privrednik subjekata (n0r. $ lik na1ionaln i multina1ionaln kor0ora1ij ). FT imaju veliki #na$aj #aD 1.) ra#$oj 0roi#$o-nj 4 2.) 0o$ Aanj -rut$ nog 0roi#$o-a4 3.) ost$ari$anj akumula1ij . %na$aj i uloga F su sl - A funk1ij koja o$a trita o3a$ljajuD 1. Funkcija povezivanja F FT omoguAa$aju 0o$ #i$anj in$ sti1ionih su3j kata: kojima n -ostaju F@: i t -nih su3j kata koji ras0olau $iko$ima F@. 2. Alokativna funkcija F FT omoguAa$aju aloka1iju slo3o-nih F@ o- su3j kata koji ras0olau $iko$ima sr -sta$a ka su3j ktima kojima ta sr -st$a n -ostaju. 3. Funkcija razvoja F FT -o0rinos 0ri$r -nom ra#$oju 0ut m 0o$ Aanja mo3ilnosti F@. !. Funkcija efikasnosti F 0r ko FT omoguAa$a s fikasno koriA nj F@ j -n 9). %. Funkcija odreivanja cene FS / na FT o-r >uju s 1 n F@ (1 n koriA nja F@). '. Funkcija smanjenja trokova F FT omoguAa$aju smanj nj troko$a s0ajanja su3j kta koji li -a 0ro-a: sa su3j ktom koji li -a ku0i o-r > ni F"/m nt. Bola#i i -o smanj nja troko$a 0ri3a$ljanja o-r > nih informa1ija. (. Funkcija pouzdanosti F FT omoguAa$aju -a s smanjuj ri#ik i# 0oslo$a koji s na njima o3a$ljaju.

0;. VRSTE FT
Postoji $ Ai 3roj ,$it%$ij)'a #a 0o- lu FT tj. *i.% *$sta FT. 1. Glavna podela F j na -$ osno$n kat gorij D 1.) trit no$1a (T9) (kratkorono trit )4 2.) trit ka0itala (T&) (-ugorono trit ). Po- la j 0r ma roku -os0 Aa F"/ta kojima s trguj na tim FT. T j s gm nt FT #a ,$at,-$-<n% -+1i,% FA (iralni no$a1 G89H: hartij o- $r -nosti G6oVH) koji imaju rok -os0 Aa -o go-inu -ana. Ela$ni u sni1i su 3ank . T9 o3 #3 >uj lik$i-nost i sol$ ntnost P@. T! j s gm nt FT #a &)2-$-<n% -+1i,% FA (naroito -ugoron 6oV F instrum nti -uga i $lasniki instrum nti) koji imaju rok -os0 Aa -ui o- j -n go-in . )mit nti -ola# -o sr -sta$a #a -ugorono finansiranj . 9a T& 0os 3nu ulogu imaju institu1ionalni in$ nstitori (""/ri) F in$ sti1ion kom0anij i fon-o$i ("kiF): PF: osigura$ajuAa -rut$a (7B) i -r.: j r su oni naj$ Ai $lasni1i 0oj -inih o3lika F5. 2. "ola#e!i od mesta na kome pokrivaju: FT s mogu 0o- ltiti naD 1.) lokalna (o-nos s na u 0o-ruj 2.) na1ionalnaI-omaAa (o-nos s na 3.) m >unaro-naI kst rna (o-nos s se transakcije obavljaju i podru$ja koje j -n # mlj )4 1 lu # mlju)4 na $i # malja).

3. &a aspekta prirode prava koja se nala#e u osnovi FI-ta kojima se trguje : ra#likuju s D 1.) trita osno$nih 6oV4 2.) trita i#$ - nih 6oV.

'

Trita osnovnih "o# sa-r -$a tritaD 1.) trit instrum nata -uga ("B) i 2.) trit $lasnikih instrum nata (V"). Na t$0i.t) ID trguj s "B koji 0r -sta$ljaju o3lik 6oV kojima s uo3lia$aju -uniko/ 0o$ rilaki o-nosiIkr -itni o-nosi (o3$ #ni1 : &Z: 1 rtifikati i sl.). 9a o$om tritu $ri s kr -itiranj 0oslo$anja mit nta. )misijom 6oV mit nt 0riku0lja (0o#amljuj ) sr -st$a #a s$oj finansiranj : j r ku01i 6oV 0o#amljuju no$ana sr -st$a (9@) mit ntu: im 0ostaju kr -itori. )mit nt ima o3a$ #u -a ku01u o$ $rst 6oV 0laAa kamatu 0r ma roko$ima -os0 Aa: kao i -a 0lati ($rati) gla$ni1u. Na t$0i.t) VI trguj s ak1ijama i - oni1ama. &u01i o$ih 6oV nisu kr -itori $ A 0ostaju $lasni1i - la ka0itala mit nta i stiu 0ra$o na 3u-uA 0riho- (-i$i- n-u) omit nta. Trita izvedenih "o# (- ri$atna trita) nastala su ra#$oj m i#$ - nih 6oV (finansijskih - ri$ata/FB). 7$ 6oV na#i$aju s i#$ - nim j r njiho$a $r -nost #a$isi o- $r -nosti n k -rug akti$ koja s nala#i u njiho$oj osno$i (n0r. ro3a: osno$n 6oV: kamatna sto0a: - $i#ni kurs i sl.) !. "ola#e!i od vremena pla!anja i isporuke F': ra#likuju s D 1.) 0rom0tna trita4 2.) t rminska trita. &arakt ristika promptnih trita (goto$inskih trita) j -a s 0oslo$i i transak1ij koj s na njima #aklju o-mah r ali#uju. "s0oruka F5 i 0laAanj $r s o-mah 0o #aklju nju 0osla. &arakt ristika terminskih trita j -a s na njima #akljuuju t rminski (roni) 0oslo$i: koji 0r -sta$ljaju s0ora#um u snika -a r ali#uju o-r > n FT/j u 3u-uAnosti. 7$s0a-aju trita i#$ - nih 6oV (- ri$atna trita). %. "ola#e!i od emisije (o) (o- 0riro- transak1ij ): ra#likuju s D 1.) 0rimarna trita4 2.) s kun-arna trita. $rimarna trita (PT) su ona na kojima s $ri 0rimarna misija 0oj -inih 6oV. 9a njima s o3a$lja 0r$a transak1ija 6oV tj. u$o- s no$ 6oV na trit . Postoj -$ kat gorij su3j kata F ku01i i 0ro-a$1i. K)p4i ku0uju no$o mito$an 6oV i uj -no 0ostaju njiho$i 0r$i $lasni1i. &u0a1 j in$ stitor j r ku0o$ina #a nj ga #nai in$ sti1iju: s o3#irom na to -a o- ku0lj n 6oV o kuj 0riho- $ A o- ulaganja 0ri ku0o$ini 6oV. P$-&a*4i no$o mito$anih 6oV su mit nti koji -ola# -o sr -sta$a #a s$oj finansiranj . Primarna trita imaju funk1iju -a s transf risanj m F. o3 #3 -i nj na fikasna aloka1ija krajnjim korisni1ima. Sekundarna trita (@T) su ona na kojima s trguj $ A mito$anim 6oV. 9a njima s o3a$lja 0r 0ro-aja tj. -ruga i nar -na transak1ija sa 6oV. @T omoguAa$aju 0ro-aju F5: -a 3i s -olo -o C@ j r o$a trita o3 #3 >uju lik$i-nost F5: a to #nai lik$i-nost P@. =itna funk1ija @T j st -a ona o-r >uju 1 nu F5: im s 0osti fikasnost 0oslo$anja i u0ra$ljanja. = r# su F"/j s kun-arnih FT. @T 0ostoj #a skoro s$ $rst 6oV F o3$ #ni1 : ak1ij : o01ij : fju rs . 9a 3 r#ama @T s o#naa$aju 0ojmom 0ark t (floor). '. &a aspekta prometa: ra#likuju s D 1.) 3 r#anski 0rom t4 2.) $an3 r#anski 0rom t. %erzanski promet 0roisti i# 0oslo$a i transak1ija koji s o3a$ljaju na 0os 3no o-r > nom i organi#o$anom m stu F 3 r#i. = r# su m sta na kojima s $r ku0o$in i 0ro-aj ra#liitih o3lika F5 0o una0r - o-r > nim 0ra$ilima i ut$r> nom 0ostu0ku: 0r ko o$laA nih su3j kata J3 r#anskih 0osr -nika (=P) F 3rok ra i -il raK. (

#anberzanski promet 0o-ra#um $a -a s transak1ij 3anaka: 0omoAu informa1ionih sist ma i sl.

o3a$ljaju 0ri 3 r#i: 0osr -st$om

(. Imaju!i u vidu organi#acionu strukturu: FT mogu 3itiD 1.) auk1iona4 2.) 0osr -nika4 3.) 0r ko alt ra. Aukciona FT 0osluju na 0rin1i0ima auk1ij naj$ Au 1 nu. tj. ku0a1 0ostaj onaj su3j kat koji 0onu-i o3a$ljaju 0r ko

$osredni&ka FT su ona trita na kojima s 0oslo$i i transak1ij o$laA nih 0osr -nika (naj A 3rok ra i -il ra).

Pos 3an o3lik FT organi#uj s preko altera ($i- 3 r#anskog 0rom ta) g- s transak1ij o3a$ljaju 0ut m u0ari$anja 0onui tranj 0r ko informa1ion i kom0jut rsk t hnologij . *. "ostoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi* pa samim tim postoji podela F naD 1.) -ir ktna FT4 2.) int rm -ijarna FT. 9a direktnim FT o3a$ljaju s ku0o$ina i 0ro-aja (0rimarna i s kun-arna) samo F"/tima koj su i#-al - fi1itn )2 F 0rimarna i s kun-arna ku0o0ro-aja ak1ija PB: o3$ #ni1a PB i -ra$ : &Z PB i sl. 9a intermedijarnim FT ku0uju s i 0ro-aju F"/ti koj su i#-al int rm -iajrn F"/j (3ank : PF: 7B: "kiF) F ku0o0ro-aja - 0o#ita: <oB i =Z 3anaka: 0olisa osiguranja: ak1ija i o3$ #ni1a ""/ra. ,. U #avisnosti od stepena organi#ovanosti mesta na kojima se ostvaruju finansijsko-trine operacije: ra#likuju s D 1.) organi#o$a#na (institu1ionali#o$ana) trita4 2.) slo3o-na (n istitu1ionali#o$ana) trita. 'rganizovazna (institucionalizovana) trita 0ostoj ka-a s finansijsko/trin o0 ra1ij ost$aruju na organi#o$anim m stima (3 r#ama) i 0o strogo r gulisanoj 0ro1 -uri: u# fi#iko 0risust$o akt ra ili njiho$ih 0r -sta$nika. Slobodna (neistitucionalizovana) trita 0ostoj ka-a s F"/ti ku0uju i 0ro-aju 0o mnogo manj formali#o$anoj 0ro1 -uri i na manj organi#o$anim m stima. 10. "ored opte i globalne podele F * postoji dalja nji+ova segmentacija na specijali#ovana trita (n0r. - $i#no i hi0ot karno trit ). G1a*ni s%2'%nti FT suD 1.) trit no$1a (T9)4 2.) trit ka0itala (T&)4 3.) - $i#no trit (BT)4 !.) hi0ot karno trit (6T)4 %.) t rminsko trit (TT). *T na s0 1ifian nain 0roima i T9 i T&. BT ima -o$oljno s0 1ifinosti kao 0os 3no FT. 9a "T trguj s hi0ot karnim kr -itima i 6oV na 3a#i hi0ot k (n 0okr tna -o3ra F # mljit : #gra- i -rug n 0okr tnosti).

0=. ISTORIJSKI RA6VOJ FT

*

Pr ma najir m sh$atanju 0ojma FT: kao m sta susr tanja 0onu- i tranj F5: nastanak i ra#$oj FT 0okla0a s sa nastan,-' i $a(*-j%' n-*4a. ; ranoj lju-skoj istoriji koristili su s o-r > ni 0r -m ti kao mere vrednosti i sredstva pla+anja. ; #avilonu u 0 rio-u o- V"" -o V $ ka 0.n. . 0ostojali su trgo$1i koji su sku0ljali i u$ali hranu i -rug 0roi#$o- koj su -a$ali u #ajam. Zajmo0rim1i su $raAali istu $rstu ro3 koju su u# li u #ajam u# $isok kamat . "#-a$al su s 0ot$r- 0rilikom -a$anja ro3 u #ajam (sr -st$o 0laAanja). 7$- s nala# kor ni ra#$oja -&$%:%ni9 +an,a$s,i9 p-s1-*a i p$ap-<%4i p-ja*% !-V. ; staroj ,r&koj: sa ra#$oj m #anatst$a i trgo$in : ja$lja s no$a1. @$aki gra-/-ra$a imao j s$oj no$a1. Tra0 #ari su o3a$ljali 0oslo$ #am n no$1a (#a 1i BT) kako 3i s n sm tano o3a$ljala trgo$ina i#m >u gra-o$a. ; rimskoj dravi no$a1 j -o3ijao s$ $ Ai #naaj. Pos 3n $rst 3anaka su $ril 0oslo$ 0rimanja uloga i - 0o#ita: -a$anja #ajmo$a u# $i kamat : kao i 0oslo$ 0latnog 0rom ta i#m >u - lo$a rimsk -ra$ . 7$o su p$*i p$a*i ,-$%ni nastan,a FT. ; srednjem veku: ra#$oj konomskih o-nosa -o$ o j -o ra#$oja funk1ij no$1a. ; o$om 0 rio-u j 3ilo 0uno rato$a: 0ljaki i 0r $ara. Pri ko$anju no$1a: $ril su s 0r $ar j r no$a1 nij imao jasn - finisan -im n#ij (manja t ina ili manja -im n#ija): 0a su s $lasto-r1i 3ogatili. +a#$oj trgo$in i #anatst$a u @r -nj m $ ku -o$ o j -o $a(*-ja /inansijs,i9 i +an,a$s,i9 p-s1-*a (m nini i - 0o#itarni 3ankarski 0oslo$i). 9astala j m ni1a kao j -na o- 0r$ih 6oV. P$a*i t%'%1ji FT st$araju s 0oja$om prvih berzi u LV i LV" $ ku. 9astala j 0otr 3a finansiranja 0r kook anskih 0uto$anja 3ro-o$a (otkriA 5m rik ): 0ut m -$ no$ 6oV F ak1ij i o3$ #ni1 (LV" $ k). &raj m LV"": sa s$ 3rim ra#$oj m FT: 0oinj st$aranj F--ja koj tr 3a -a $orauna o mon tarno/finansijskim toko$ima i 0oslo$ima na FT. Poinju -a s osni$aju centralne banke (V lika =ritanija 1',!/=ank of )nglan-.4 Fran1uska kraj LV""" $ ka4 9 maka -ruga 0olo$ina L"L $ ka). Balji ra#$oj industrijske proizvodnje. trgovine. saobra+aja i drugih delatnosti -o0rin o j ra#$oju FT. %erze s osni$aju u mnogim # mljama. Po$ Aanj m 0ri$r -n akti$nosti s$ s $i korist ra#ni o3li1i 6oV #a 0riku0ljanj sr -sta$a #a finansiranj . Tokom LL $ ka jaa #naaj FT u skoro s$im # mljama s$ ta. SA* tokom Pr$og s$ tskog rata 0r u#imaju ulogu # mlj sa naj$ Aim FT. 9jujork j 0ostao naj$ Ai s$ tski finansijski 1 ntar. Posl Brugog s$ tskog rata rast #naaj FT i u -rugim # mljama: naroito u /apanu i ema&koj. ; -rugoj 0olo$ini LL $ ka jaaju procesi internacionali#acije i st$aranja s$ tskih FT. +a#$ila su s FT na *alekom istoku (2una &or ja: 6ong &ong: @inga0ur): u 0atinskoj Americi (5rg ntina i =ra#il) i u -rugim - lo$ima s$ ta.

0>. KARAKTERISTIKE SAVRE ENI! FT

@a$r m na FT su $rlo -inamina. 9jiho$o bitno obeleje j stalno kr iranj no$ih F"/ ta i 3risanj grani1a i#m >u na1ionalnih trita. @t$araju s no$i F"/ti (6T i TT). ;sa$ra$aju s t l komunika1ioni sist mi i informa1iona t hnologija ( l ktronski 0r nos 0o-ataka): a to -o$o-i -o kontinuiran trgo$in i - mat rili#a1ij trgo$in : automati#o$ano sal-iranj i sl. ;sa$ra$aju s 0ostoj A i st$araju no$ institu1ij na tritu (in$ sti1ion kom0anij i sl.). ,

9a sa$r m nim FT 0risutni su 0ro1 si koji $o- ka njiho$oj s$ $ Aoj 21-+a1i(a4iji. 9a1ionalna FT int grisana su u globalno-svetsko trite. &r iraju s no$i: int rna1ionalni F"/ti. ,snovne karakteristike savremeni+ F 1.) kontinu lnost4 2.) int rna1ionali#a1ija i glo3ali#a1ija4 3.) 0oja$a i ra#$oj finansijskih ino$a1ija4 !.) - r gula1ioni toko$i. suD

!ontinuelnost F @talni ra#$oj komunika1ija -o0rinosi kontinuiranom funk1ionisanju FT. 9a FT s n 0r ki-no formiraju 1 n tokom 1 log ra-nog -ana: i #a to $r m s i#$ra$aju nalo#i ku0a1a i 0ro-a$a1a. -nternacionalizacija i globalizacija FT F Elo3ali#a1ija FT j 0ro1 s int gra1ij na1ionalnih FT u j -inst$ no int rna1ionalno (m >unaro-no) FT. P@ mogu -a 0riku0ljaju slo3o-na F@ i i#$an grani1a s$oj na1ionaln 0ri$r - . Paral lno sa int rna1ionali#a1ijom FT o-$ija s i ra#$oj m >unaro-nog t$0i.ta in-3-+*%(ni4a "t$0i.ta %*$--+*%(ni4a#. "nostran $roo3$ #ni1 omoguAuju mit ntu -a 0riku0lja sr -st$a #a 0otr 3 s$og finansiranja u n koj -rugoj # mlji 0ut m misij . ?ogu s mito$ati u $aluti koja s ra#likuj o- $alut # mlj u kojoj s misija $ri. $ojava i razvoj finansijskih inovacija F Posl -njih go-ina 0oja$io s $ liki 3roj finansijskih ino$a1ija koj -o0rinos ir nju FT i 0oslo$a na tim tritima. Finansijsk ino$a1ij su 0roiril F"/t D T& F $roo3$ #ni1 sa fiksnom ili 0rom nlji$om kamatnom sto0om (&@): 1 rtifikati na - 0o#it 4 T9 F kratkoron o3$ #ni1 i kratkoroni 1 rtifikati na - 0o#it : kom r1ijaln 6oV: =5 i -ra$n kratkoron o3$ #ni1 . rite evroobve#nica j naj$ A tit 6oV u s$ tu (ima naj$i ino$a1ija). -ajvaniji ra#lo#i #a u$o> nj finansijskih ino$a1ija (F"no) suD 1.) n i#$ snost i n sta3ilnost u 0ri$r -nim sist mima $ likog 3roja # malja4 2.) t hniki i t hnoloki ra#$oj4 3.) 0o$ Aanj ni$oa #nanja i o3ra#o$anja u snika na FT4 !.) s$ $ Aa konkur n1ija i#m >u FP4 %.) t nja ka i#3 ga$anju 0ro0isa koji r guliu FT4 '.) t nja #a 0o$ Aanj m finansijskog 3lagostanja i -r. -ajvanije FIno suD 1.) fju rs ugo$ori4 2.) o01ij 4 3.) o3$ #ni1 sa 0rom nlji$om &@4 !.) s$o0 aranmani4 %.) kr -itn karti1 4 '.) l ktronski no$a14 (.) hi0ot karn #aloni1 : it-. *eregulacioni tokovi F Bra$ s$ojim 0ro0isima r guliu FT. ; konomskim ra#$ij nim # mljama $r s 0rom n (r form ) u r gulisanju FT. 9aj$aniji faktori koji -o$o- -o 0rom na u r gulisanju suD 1.) finansijsk kri# : 2.) glo3ali#a1ija s$ tskih FT: 3.) F"no i sl. &arakt ristika sa$r m nih FT j jaanj - r gula1ionih toko$a. <ilj j smanj nj ulog -ra$ u r gulisanju FT. +a-i o3 #3 > nja si2)$n-sti i p-*%$%nja: -ra$ #a-ra$aju o-r > n na-l nosti u r gulisanju FT. @$ $i s ra#$ijaju r gulati$na t la u ok$iru 0oj -inih s gm nata FT. 10

B r gula1ioni toko$i imaju slede!e tendencijeD 1.) smanj nj ulog -ra$ i -ra$nih organa4 2.) kom3ino$anj #akonskog r gulisanja i samor gulisanja4 3.) 0r -u#imanj m ra na 0o$ Aanju 0o$ r nja4 !.) 0o$ Aanj kontrol 0oslo$anja s$ih u snika na FT i sl.

0?. POS8OVI NA FT
+a#no$rsni 0oslo$i koji s o3a$ljaju na FT mogu s 0o- liti u tri gru0 D 1.) 0oslo$i koji s o3a$ljaju na s$im FT4 1.) 0r ma $r m nu 0laAanja i is0oruk (0rom0tni 0oslo$i i t rminski 0oslo$i)4 2.) 0r ma ti0u akti$ (0oslo$i sa iralnim no$1 m i 0oslo$i sa 6oV: i sl.)4 2.) 0oslo$i koji s o3a$ljaju samo na 0oj -inim FT4 1.) 0oslo$i na T94 2.) 0oslo$i na T&4 3.) 0oslo$i na BT it-. 3.) 0oslo$i 0os 3n $rst 4 1.) 0oslo$i ar3itra 4 2.) 0oslo$i h -inga4 3.) 0oslo$i r kula1ij . Prom0tni 0oslo$i su oni kojima s 0osti -ogo$or oko ku0o0ro-aj o-r > nog F"/ta: 0ri mu s 0laAanj i is0oruka o3a$ljaju o-mah 0o 0osti#anju -ogo$ora. &o- t rminskih 0oslo$a #akljuuj s 0osao oko ku0o0ro-aj o-r > n F5: 0ri mu s st$arna is0oruka i 0laAanj o3a$ljaju o-r > nog -ana u 3u-uAnosti. 7$i 0oslo$i s #akljuuju ra-i liminisanja ri#ika #3og moguA 0rom n 1 na 6oV: 0rom n &@ ili - $i#nog kursa (B&). a T o3a$ljaju s 0oslo$i u#imanja i -a$anja kratkoronih kr -ita: ku0o0ro-aja kratkoronih 6oV i sl. a T! $ri s ku0o0ro-aja -ugoronih 6oV. a *T $ri s ku0o0ro-aja - $i#a. $oslovi arbitrae su #naajni 0oslo$i na FT. To su 0oslo$i koji s isto$r m no o3a$ljaju na $i FT na kojima s trguj istim F"/tima. Zara-a s ost$aruj u ra#li1i u 1 ni o-r > nog F"/ta na ra#liitim tritima. @a s$ $ Aom glo3ali#a1ijom FT i ra#$oj m t l komunika1ionih i informa1ionih sist ma smanjuju s moguAnosti #a o3a$ljanj 0oslo$a ar3itra . "eding 0r -sta$lja aranman -$ stran u kom s 0ot n1ijalni gu3itak j -n stran u o-r > noj m ri mo liminisati #ara-om -rug stran . !%&0%$i nastoj -a smanj ri#ik i l miniu moguAnost gu3itka: a .p%,)1anti o kuju ost$ari$anj 0ot n1ijalnog -o3itka. 1pekulacije 0r -sta$ljaju $rstu 0oslo$a na FT u kojima u sni1i nastoj -a ost$ar $ liki 0rofit u kratkom roku na osno$u #nanja: strunosti: informa1ija: 0rih$atanja ri#ika i sl. &o- o$ih 0oslo$a 0rih$ata s ri#ik u #am nu #a moguAnost ost$ari$anja $ Aih -o3itaka ili gu3itaka. .0 kulanti 0okua$aju -a #ara- na 3a#i ra#lik u 1 ni. .0 kulanti o kuju 0rofit 0rih$atanj m ri#ika i na osno$u $ ro$anja -a A kr tanj 1 na F"/ta imati su0rotan tok o- onog koji o kuju h - ri.

0@. EFIKASNOST FT
9a FT 0ostoj -$ vrste efikasnostiD 1.) int rna (o0 rati$na) fikasnost4 2.) kst rna (1 no$na) fikasnost. 11

-nterna efikasnost s o-nosi na -p%$ati*n- /)n,4i-nisanj% i o#naa$a #aht $ -a u sni1i na FT -o3ijaju uslug u to kraA m roku i 0o to niim troko$ima. 2ksterna efikasnost s o-nosi na sp-s-+n-st i +$(in) $%a2-*anja 4%na na FT na 0oja$u r l $atnih informa1ija. Po- informa1ijama s 0o-ra#um $aju s$ r l $antn 0oruk koj su o- #naaja #a -ono nj o-luka. In/-$'a4ij% koj utiu na 1 n F5 suD 1.) informa1ij o 0rolim 1 nama4 2.) ja$no o3ja$lj n ras0oloi$ informa1ij 4 3.) s$ informa1ij . 9a 1.) 2.) 3.) osno$u o$ih tri gru0a inf. 0ostoj i tri forme (vrste) efikasnosti tritaD sla3a forma fikasnosti4 0olujaka forma fikasnosti4 jaka forma fikasnosti.

Slaba forma efikasnosti F 1 n r aguju samo na in/. - p$-.1i' 4%na'a . 9a o$im tritima 0ostoji moguAnost ost$ari$anja kstra0rofita i $ likih #ara-a u kratkom roku. $olujaka forma efikasnosti F trit r aguj in/. Tu s0a-aju i inf. o 0rolim 1 nama. /aka forma efikasnosti / 1 n o-ra$aju n in/. Tu s0a-aju i 0r tho-n -$ form . na s$ ja*n- -+ja*1j%n% i $asp-1-0i*%

samo ja$no o3ja$lj n : $ A i s*% &$)2%

0A. REGU8ISANJE FT
-ajvaniji cilj regulisanja F j st ja&anje procesa poverenja u FT i u&esnike na njima. Bra$a s$ojim 0ro0isima r guli funk1ionisanj FT i u snika na njima i ima slede!e funkcijeD 1.) #atita u snika na FT4 2.) o-ra$anj makro konomsk sta3ilnosti4 3.) o-ra$anj konkur ntnosti4 !.) o-ra$anj sol$ ntnosti F"/ja. %atita u$esnika na F F + gulisanj m FT -ra$a o3a$ #uj u snik na FT -a ja$no o3ja$ljuju s$ r l $atn inf. i -a kanja$a n -o#$olj n ra-nj na FT. CI8JD o3 #3 -iti #atitu in$ stitora: ojaati m >uso3no 0o$ r nj : 0o$ Aati fikasnost funk1ionisanja finansijskog sist ma i smanjiti moguAnost 0r $ara i mal$ r#a1ija. ,dravanje makroekonomske stabilnosti F + gulisanj m FT -ra$a -o0rinosi sta3ilnosti 0ri$r >i$anja i konomskom ra#$oju. ,dravanje konkurentnosti F Bra$a s$ojim m rama mo -a -o0rinosi 0osti#anju o-r > nog ni$oa konkur n1ij na 0oj -inim s gm ntima FT. Bra$a 0o-sti to $ii ni$o konkur n1ij u snika na FT. CI8JD ojaati -omaA F"/j otrom konkur n1ijom na -omaA m tritu i -a im tako 0omogn -a o3 #3 - $ii ni$o konkur ntnosti ra-i o0stanka na s$ tskim FT. #isoko konkurentna trita su koja is0unja$aju sl - A uslo$ D 1.) -a 0ostoji $ liki 3roj u nika na tim FT: 2.) -a niko o- u snika na tim FT n ma -ominatnu ulogu: 3.) -a su u sni1i na tim FT samostalni i n #a$isni i !.) -a su uslo$i #a ula#ak na ta trita 3lagi i -a #a$is samo o- sto0 0rinosa. 12

,dravanje solventnosti FI-ja / 7-ra$anj m sol$ ntnosti F"/ja (naroito 3anaka) o3 #3 >uj s sta3ilnost finansijskog sist ma tj. FT (0r ko m hani#ma o3a$ #nih r # r$i: osiguranja - 0o#ita: ra#liitim 0ro0isima i sl.).

DEO PRVI FINANSIJSKA TEDNJA "F#

0B. POJA FINANSIJSKE TEDNJE "F# I FINANSIJSKO3TEDNA PO6ICIJA POJEDINI! EKONO SKI! JEDINICA "EJ#
9a FT $ri s transf risanj 9@ o- su3j kata koji ras0olau $iko$ima 9@ 0r ma su3j ktima kojima 9@ n -ostaju. Ta 9@ mogu -a 0otiu i# s1%&%Ci9 i(*-$aD 1.) t -nj tj. o-lo n 0otronj 4 2.) transformisanog mo3ilisanog no$1a u ka0ital u 3ankama (9@ ras0oloi$a u roku -u m o- go-inu -ana): i 3.) 0ri3a$lj nog ka0itala u inostranst$u. 9aj$ Ai 0rili$ 9@ 0oti o- t -nj . Bruga -$a i#$ora imaju s kun-arni #naaj. tednja 0r -sta$lja &%- &-9-t,a ija s makro konomskom ni$ou ost$aruj s mikro konomskom ni$ou. 0otronja o-la kro# 0ro1 s #a kasnij . .t -nja na koji s o-$ijaju na

.t -nja mo 3iti 0o- )ti4aj%'D 1.) materijanlih motiva (3ogaA nj : u$ Aanj imo$in : sigurnija 3u-uAnost: ra#$oj: ost$ari$anj so1ijalnih: -rut$ nih i konomskih 1ilj $a: it-.)4 2.) nematerijalnih motiva (sigurnost: kolo$anj : l nj it-.). 9aj$aniji faktori koji utiu na s,1-n-st ,a .t%&nji suD 1.) $isina t kuAih 0riho-a4 2.) i$otni stan-ar-:4 3.) na$ik 4 !.) sta3ilnost4 %.) 0or sko o0t r A nj it-. Visina .t%&nj% #a$isi o-D 1.) $isin no$anih 0rimanja i moti$a t -nj stano$nit$a4 2.) $isin ost$ar nog n to -o3itka i nj go$ ras0o- l 4 3.) ra#$ij nosti instrum nata #a stimulisanj t -nj : i !.) ra#$ij nosti i us0 nosti funk1ionisanja s kun-arnog trita 6oV. ; uslo$ima 0ostojanja ra#$ij nog s kun-arnog trita 6oV: su3j kti koji 0os -uju t -nju imaju $ A moguAnosti #a ulaganj u 6oV razli&itog stepena rizika i razli&itog stepena prinosa. @u3j kti mogu: 0ro-ajom i ku0o$inom: 3r#o -a m njaju strukturu s$og 0ortfolia 6oV i -a -o>u -o C@. .konomske jedinice ()2) s mogu 0o- ltiti u tri gru0 D 1.) stano$nit$o4 2.) 0ri$r -ni su3j kti (P@) i 3.) ja$ni s ktor (2@).

13

Finansijsko-tedna po#icija stanovnitva F t -nja s formira kao ra#lika i#m >u ukupnih primanja novca stano$nit$a (0o s$im osno$ama) i ukupne potronje novca #a t kuA 0otr 3 stano$nit$a. Finansijs,-3.t%&na p-(i4ija stan-*ni.t*a ogl -a s u sl - A mD 1.) stano$nit$o ost$aruj ra#liit $rst 0riho-a (o- linih 0rimanja: 0oljo0ri$r - : autorskih 0ra$a: samostaln - latnosti: imo$in it-.) u o-r > nim $r m nskim int r$alima (n0r. m s 1 -ana)4 2.) $r m nski ras0or - 0rili$a 0riho-a j 0 rio-iniji o- njiho$og tro nja koj j ra$nom rnij (r -o$ni troko$i ishran : stano$anja i sl.)4 3.) i# $r m nsk n uj -na nosti 0riho-a i troko$a 0roisti - o t -nj 4 !.) 0riho- stano$nit$a omoguAa$a akumula1iju sr -sta$a #a s #onsku 0otronju i #a 0o$r m n na3a$k trajnih 0otronih -o3ara4 %.) -rugi $i-o$i t -nj D #a 0r -u0r > nj ra#nih o3lika ri#ika: #a r a$anj stam3 nih 0itanja: #a o3a$ljanj so0st$ n 0oslo$n akti$nosti i sl. Visina no$anih 0rimanja stano$nit$a nala#i s u kor la1iji sa $isinom na1ionalnog -ohotka 0o gla$i stano$nika ($ Ai na1. -oho-akM$ Aa 0rimanja i# ras0o- l na1. -ohotka). )isina tednje #a$isi o-D 1.) $isin no$anih 0rimanja i 2.) moti$a t -nj (mat rijalni i n mat rijalni moti$i). &o- s ktora stano$nit$a -ominiraju sufi1itn )2 (j -ini sufi1itan s ktor). @tano$nit$o ini #naajan s gm nt uku0n 0onu- i tranj #a F@ koja s usm ra$aju 0r ko F"/ja. @tano$nit$o j naj A n%t- .t%&i.a ($i t -i n go to 0o#amljuj ) i slui kao #naajan i#$or F@ #a -rug u snik u FT/jama. ; s$ tu su 0risutn t n- n1ij 0o-sti1anja i 0o$ Aanja t -nj stano$nit$a. .t -nja gra>ana s mo stimulisati ra#nim merama bankarskog. monetarnog i poreskog sistema. .t 1.) 2.) 3.) !.) %.) -nja stano$nit$a A 3iti $ Aa ukoliko j sti')1isanaD a- k$atnom kamatom4 ra#liitim moguAnostima ulaganja 4 ra#liitim moguAnostima #a-ui$anja 0o osno$u t -nj 4 to j -omaAa $aluta $rAa4 to su $ A 0or sk olaki1 0ri in$ stiranju t -nj (u n 0okr tnosti i sl.) it-.

Finansijsko-tedna po#icija "& F t -nja s formira u ok$iru akumuliranog neto dobitka tj. akumulacije. Finansijsko/t -na 0o#i1ija P@ mo s 0osmatrati na -$a ni$oa. Pr$i ni$o 0roisti i# t%,)C%2 p-s1-*anja (ra#lika i#m >u 0riho-a o- 0ro-at ro3 i i#$r nih usluga i troko$a koji su #a t s$rh nastali). 7$a 0o#i1ija (3ruto/0rofit) j ko- $ Ain P@ sufi1itna (ost$aruju 0o#iti$nu t -nju). Brugi ni$o finansijsko/t -n 0o#i1ij P@ ukljuuj i i(&at,% (a in*%sti4ij% ) ,apita1na &-+$a (- fi1itna #ona tj. #ona n gati$n t -nj ). Pro-ajom 0roi#$o-a i usluga PB 0ri3a$ljaju F@ #a 0okriA troko$a 0oslo$anja: amorti#a1iju i finansiranj t kuAih ka0italnih ulaganja u fiksna i o3rtna sr -st$a. Prili$ F@ i# r -o$nog 0oslo$anja mo 3iti n -o$oljan #a 0okri$anj t kuAih ka0italnih i#-ataka. Taj - fi1it mora 3iti 0okri$ nD 1.) -ir ktnim #a-ui$anj m ko- 0oj -inih F"/ja ili 2.) -o-atnom misijom i 0ro-ajom 6oV. PB kao s ktor su n%t- &)0ni, FS ($i 0o#amljuju n go to ut - ). Ci1j s*a,-2 PD j -aD 1.) maksimira n to -o3itak (9B) i 2.) 0ri ras0o- li 9B to $ Ai - o akumulira (st$ara so0st$ ni ka0ital). 1!

/otivi akumuliranja -0 suD 1.) supstitucija pozamljenog kapitala. Ci1jD 0rosta r 0ro-uk1ija -a s finansira i# so0st$ nih sr -sta$a. 2.) stvaranje sopstvenog kapitala za rast i razvoj $*. Ci1jD jaanj kur ntn s0oso3nosti ra-i o0stanka na 0ostoj A m tritu i os$ajanja no$ih trita: a tim i rast i ra#$oj PB. 3.) pomeranje strukture kapitala u korist sopstvenog . Ci1jD smanj nj finansijskog ri#ika i sti1anja to $ A autonomij u $o> nju 0oslo$n 0olitik . ; @r3iji $ Aina P@ ost$aruj n gati$nu F. $ A u -om nu t kuA g 0oslo$anja (-ugotrajn konomsk 3loka- i sla3i 0 rformnsi konomskog sist ma). Sti')1isanj% .t%&nj% PS $ri s 0ut mD 1.) ra#$ij nog i kratkoronog o3lika kr -itnog finansiranja t kuA g 0oslo$anja i o-ra$anja lik$i-nosti4 2.) 0or skim olaki1ama 0ri ulaganju u ra#$oj i rast PB i 0ri$r - uo0t 4 3.) 1 nom 0o#amlj nog ka0itala4 !.) sto0om 0rinosa na ulo ni ka0ital. PB kratkorona $ #ana sr -st$a i lik$i-nu r # r$u (C+) mo -a finansira i# kratkoronih kr -ita. PB akumulirani 9B n mora koristiti #a t kuA finansiranj : $ A #a -ugorono. @t$aranj so0st$ nog ka0itala 0ut m akumula1ij 9B #a$isi o- 1 n 0o#amlj nog ka0itala. .to j 0o#amlj ni ka0ital sku0lji: PB A t iti -a akumulira $i 9B #a so0st$ ni ka0ital -a 3i ot0latilo sku0i 0o#amlj ni ka0ital. Por sk olaki1 0ri o0or #i$anju -o3iti snano 0o-stiu akumula1iju 9B. Finansijsko-tedna po#icija 1& F 2@ (-ra$n i 0ara-ra$n institu1ij i su3j kti) akumulira deo vika prihoda tj. *. Ci1jD -a ra#$ija 2@: usm ra$a ra#$oj 0ri$r - i finansira 0os 3n 0rogram o- o0t g -rut$ nog i -ra$nog #naaja. 2@ naj A ost$aruj n gati$nu F. (uku0ni ja$ni rasho-i 0r $a#ila# uku0n ja$n 0riho- ). Bra$a ima $ liki #naaj #aD 1.) institu1ionali#a1iju i 0ra$nu sigurnost u snika na FT i 2.) kontrolu finasijsko/trinih o0 ra1ija. Bra$n institu1ij #a 0okriA s$ojih rasho-a (3u- tskog - fi1ita) naj A 0lasiraju 6oV (r > s -ir ktno #a-uuj ko- F"/ja). 2@ j naj A n%t- &)0ni, FS ($i s #a-uuj n go to ut -i).

10. TRANSFOR ACIJA ODI8ISANOG NOVCA U KAPITA8 U DANKA AE KAPITA8 PRIDAV8JEN U INOSTRANSTVU
=ank n 0r ki-no mobiliu novac u depo#ite stvaraju!i pasivu (i#$or finansiranja). @truktura ronosti - 0o#ita mo s kr tati o- - 0o#ita 0o $i> nju -o - 0o#ita na n koliko go-ina. B 0o#iti koji su ras0oloi$i 0r ko go-inu -ana: imaju karakt r ka0itala. =anka mo -a '%nja $-<n-st .t%&nji (N0r ra>uj O no$a1 u ka0ital) tim to - o - 0o#ita ronosti -o go-inu -ana 0lasira na -ugi rok. .to j $i oro nih - 0o#ita na ra#liit roko$ : 0ostoji $ ro$atnoAa -a A s finansijski i#nos tih - 0o#ita stalno o-ra$ati ili ak rasti. Ta-a j -ni - 0on nti 0o-iu s$oju t -nju: -rugi 0ro-ua$aju roko$ t -nj : a tr Ai ulau t -nju. &ratkoroni - 0o#iti: ako s o-ra$aju na istom ni$ou: 0ostaju -ugoroni i#$or finansiranja. =ank stimuliu oro&enu tednju i t -a st knu ugl - u ja$nosti u 0ogl -u finansijsk sigurnosti ulaganja u njih. =ank imaju int r s -a nji+ovi deponenti budu me2usobno poslovno pove#ani (kako n 3i -ola#ilo -o smanj nja - 0o#ita u masi) j r 0rilikom 0laAanja i#m >u - 0on nata ist 3ank n -ola#i -o smanj nja - 0o#ita $ A s - 0o#itni no$a1 samo 1%

0r m ta sa j -nog na -rugi - 0o#itni raun. 5ko 3anka r ali#uj o$aj 1ilj: moAi A -a t$ans/%$i.% n-*a4 ) ,apita1. 7$a transforma1ija j i#lo na ri#iku (0o-i#anj no$1a sa - 0o#ita u $ A m o3imu n go to j ra#lika i#m >u uku0nih - 0o#ita i -ugoronih 0lasmana 0okri$ nih tim - 0o#itima: ka-a ko- 3ank nastu0a n lik$i-nost). =anka t i -a kratkoro$ne depo#ite plasira u vidu dugoro$ni+ plasmana (&@ na -ugoron 0lasman j $ia o- &@ na kratkoron 0lasman ). +i#ik na0lat 0lasmana j 0ro0or1ionalan -uini roka nj go$ na0lat . &@ j sra#m rna ri#iku: sa 1ilj m -a s kro# $isoku kamatnu sto0u ost$ari to $i 0riho-a o- -ugoronog 0lasmana (BP) i -a s BP 0o$rati i 0r nj go$ gla$ni1 . @$ako -ugorono 0lasiranj (0o 0ra$ilu) j n ti0ian 0osao #a 3anku. To st$ara $ A troko$ #a o-o3ra$anj tog 0lasmana i 0raA nja nj go$ na0lat : to j 0o$ #ano sa stalnim 0raA nj m 3onit ta -unika: 0a i otu-a i $ Aa mara 3ank : a i tim i $ia &@ (mara 3ank s ugra>uj u &@ -a 3i s na0latila o- -unika). BP mo 3iti 0okri$ n hi0ot kom. 3apital u inostranstvu mo s 0ri3a$itiD 1.) 0o#amlji$anj m na kr -itnoj osno$i4 2.) ulaganj m u -omaAa PB na $lasnikoj ili su$lasnikoj osno$i. &a-a s ka0ital u inostranst$u 0ri3a$lja na kreditnoj osnovi: 0o$ Aa$a s -omaAa 0onu-a ka0itala. ; mom ntu $raAanja: smanjuj s -omaAa 0onu-a ka0itala. Pr t rano #a-ui$anj u inostranst$u ima ni# o0asnostiD gu3itak autonomij u $o> nju konomsk 0olitik i st$aranj $isokih inflatornih gu3itaka (-omaAa sto0a infla1ij $ia o- sto0 infla1ij # mlj 0o$ rio1a): to i#a#i$a inflatornu s0iralu troko$nog ti0a. Pri3a$ljanj ka0itala i# inostranst$a na vlasni&koj osnovi 0o$ Aa$a 0onu-u ka0itala na -omaA m tritu u mom ntu 0ri3a$ljanja: ali -ola#i -o o-li$a - la 9B koji 0ri0a-a inostranim $lasni1ima (n ma ot0lat gla$ni1 ). @trani ka0ital 0ri3a$lj n na $lasnikoj osno$i n 0roi#$o-i na$ - na n gati$na - jst$a #a-ui$anja u inostranst$u. ;ku0na 9@ u j -noj na1ionalnoj 0ri$r -i n 0r -sta$ljaju 0onu-u no$1a na FT. 5ko PB ka0ital u0otr 3i #a -ugorona finansijska ulaganja (0lasman ): ili ako gra>anin -ugorono oroi t -nju u 3an1i ili ku0i ak1ij : to 0r -sta$lja - o 0onu- no$1a na FT.

11. TOKOVI TRANSFERISANJA F

@ufi1itn )2 (0os -uju F. u o3liku no$1a) imaju o3lik imo$in : F5 u $i-u potraivanja od banaka. 9a FT $ri s transf risanj o$og no$1a o- sufi1itnih ka - fi1itnim )2 u #am nu #a n ki -rugi F"/m nt. Bakl : sutina FT@ j p$-&aja n-*4a ,ap-t$a0i*anja +an,a$s,-2 sist%'a #a neko drugo finansijsko (nemonetarno) potraivanje od deficitnih 2/. 9a FT ja$ljaju s vlasnici tednje koji nu- s$oja sr -st$a kao in$ stitori (gra>ani: PB: 3ank i -rug finansijsk organi#a1ij /F7: -ra$n i 0ara-ra$n institu1ij i -rugi su3j kti ja$nog s ktora). Tranju no$1a na FT formiraju - fi1itn )2. ?oti$i o$ih j -ini1a su ost$ar nj 0riho-a tj. 0rinosa na ulo na sr -st$a. 0eficitne .1 mogu 3itiD 1.) graani ( l -a o3 #3 - o-r > na 0otrona -o3ra ali n maju -o$oljno no$1a)4 2.) $* ( l -a 0ut m ulaganja 0o$ Aaju -o3itak: ali ga n maju -o$oljno)4 3.) banke i druge F--je ( l -a 0lasiranj m no$1a ost$ar -o3itak: ali n maju -o$oljno no$1a #a 0lasman)4 !.) dravne i paradravne institucije i druge institucije /S ( l -a ulau: ali n maju -o$oljno no$1a). N-si-4i t$a0nj% n-*4a i n-si-4i p-n)&% .t%&nj% na FT su ista $rsta su3j kata. 1'

okovi F o- sufi1itnih 0r ma - fi1itnim )2 mogu 3itiD 1.) -ir ktni finansijski toko$i4 2.) in-ir ktni finansijski toko$i. *irektno finansiranje F finansijski toko$i (FTo$i) s o-$ijaju -ir ktno o- sufi1itnih (li1a koja nu- t -nju) ka - fi1itnim (li1a koja tra no$a1) )2 bez u&e+a intermedijarnih F--ja F n organi#o$ano FT. Postoj -$ vrste direktni+ F ovaD 1.) toko$i transf risanja F. o- sufi1itnih ka - fi1itnim )2 u# 0omoA F"/ta koji imaju (aj'-*ni "&)0ni<,i# ,a$a,t%$: j r sa- o3a$ #u $raAanja i 2.) u# 0omoA F"/ta koji imaju s*-jins,i ,a$a,t%$. &o- -rugog sluaja: sufi1itna )2 ku0uj no$1 m ak1ij n kog -rugog P@: im s*-j) i'-*in) ) -+1i,) p-t$a0i*anja -& +ana,a #am njuj #a s$ojinski u- o u P@. P@ na o$aj nain 0o$ Aa$a ka0ital na j -noj strani (u 0asi$i): a na -rugoj (u akti$i) 0o$ Aa$a ka0italna -o3ra (imo$ina: 0roi#$o-ni 0ot n1ijal). &o- -ir ktnog finansiranja sufi1itn )2 #am njuju s$oj $iak no$an t -nj #a F"/t koj kr iraju krajnji #ajmo0rim1i (- fi1itn )2). FI3ti ,-ji ,$%i$aj) &%/i4itn% EJ (krajnji korisni1i F.) suD 1.) 0otrai$anja 0o osno$u -ir ktnog -atog kr -ita4 2.) o3$ #ni1a krajnj g korisnika F.4 3.) kom r1ijalni #a0isi (&Z)4 !.) -ra$na 6oV i sl. -ndirektno finansiranje F i#m >u -a$ao1a F. i krajnj g korisnika t t -nj 0oja$ljuju s intermedijarne F--je. "n-ir ktno finansiranj mo s ost$ariti tako to A n ka int rm -ijarna F"/ja 0riku0iti *%Ci +$-j sitni9 i ,$at,-$-<nii9 .t%&ni9 )1-2a i ta sr -st$a 0lasirati - fi1itnim )2: ku0ujuAi njiho$ -ugoronij instrum nt u $ Aim i#nosima. "nt rm -ijarn F"/j o$ako o3a$ljaju ronu transforma1iju i o3j -injuju sitn ulog (N0r krajajuO F.): 0ri mu -is0 r#uju ri#ik. &o- in-ir ktnog finansiranja - fi1itn )2 kr iraju i 0ro-aju in-ir ktn F"/t int rm -ijarnim F"/jama: a t institu1ij kr iraju s$oj F"/t koj 0ro-aju sufi1itnim )2 (ku0o$inom -ola# -o -ir ktnih finansijskih 0otrai$anja tj. F5).

DEO DRUGI FINANSIJSKA AKTIVA "FA#

15. POJA I OD8ICI FINANSIJSKE AKTIVE "FA#

Po- F5 0o-ra#um $a s svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moe razmenjivati. Pojam F5 ima i -rug na#i$ (finansijski instrum nti: trini mat rijal: f kti: 3 r#anska ro3a i sl.). ; F5 s0a-aju ra#liiti o3li1i F"/ta kojima s trguj na FT (89: $alut : 6oV: 0l m niti m tali i sl.). F5 0r -sta$lja predmet trgovine na FT. @t 0 n ra#$ij nosti F5 0oka#uj ra#$ij nosti FT (@r3ija F n ra#$ij n F5 0a i samim tim i n ra#$ij na FT). st 0 n

F5 0r -sta$lja n o0i0lji$u akti$u: 0r -sta$lja p$a*a na n%,% +)&)C% p$i9-&% i ,-$isti. F5 o3uh$ata ra#liit nov&ane i finansijske instrumente (FT/t ) kojima s mo trgo$ati na FT. F"/ti 0r -sta$ljaju akti$u F 0lasman #a su3j kt koji ih 0os -uju: j r oni #a njih 0r -sta$ljaju in$ sti1iju 0oto imaju 0ra$a na 3u-uA 0riho- o- njih. 1(

)mit nti imaju o-r > n o3a$ # mito$anj m F"/ta ( mito$anj F"/ta ini 0asi$u: j r s$aka akti$a ima s$oju 0asi$u). Finansijsk transak1ij (FT/j ) na FT #na isto$r m no kr iranj finansijsk akti$ (F5) i finansijsk 0asi$ .

F5 o3uh$ata $ liki 3roj nov$ani+ i FI-ta: o- kojih su naj$anijiD 1.) 6oV4 2.) - 0o#iti4 3.) 0otrai$anja4 !.) finansijska 0ra$a4 %.) iralni no$a1 (89) '.) - $i#na sr -st$a (B@)4 (.) #lato i 0l m niti m tali.

1;. POJA

!ARTIJA OD VREDNOSTI "!OV#

6oV su naj#naajnija gru0a F"/ta na FT. 9astal su u srednjem veku. +a#$oj 6oV j ot0o o sa o0tim 0ri$r -nim ra#$oj m i nastankom in-ustrijsk r $olu1ij (naroito $ liki us0on 0osl -njih - 1 nija LL $ ka). 9astanak mo- rnih 6oV $ #uj s #a "taliju: .0aniju i Fran1usku. 9aj$ Ai -o0rinos su -al @5B (i#gra-nja l #ni1a: PTT: sao3raAaj i l ktro n rg tski o3j kti F sr -st$a 0riku0lj na misijom ak1ija i o3$ #ni1a). 6oV su pisani dokumenti ili isprave koj s$ojim $lasni1ima -aju odreena prava: j r s i#-a$ao1i 6oV o3a$ #uju -a njiho$im #akonitim $lasni1ima is0un o3a$ # koj su u0isan na tim is0ra$ama. 6oV (0r ma Zakonu o 6oV ) su p$%n-si*i %1%,t$-ns,i &-,)'%nti kojima s trguj na FT i# kojih #a #akonit imao1 0roi#ila# 0ra$a i o3a$ # u skla-u #a #akonom i o-lukom i#-a$ao1a o njiho$om i#-a$anju. 6oV s i#-aju: 0r nos i $i- ntiraju u o3liku l ktronskog #a0isa (u informa1ionom sist mu < ntralnog r gistra 6oV). 6oV imaju sl - A karakteristikeD 1.) 0r -sta$ljaju formalna -okum nta (0isan is0ra$ )4 2.) 0r -sta$ljaju is0ra$ koj s o-nos na n ko 0r nosi$o 0ra$o imo$insko/0ra$nog karakt ra (no$ano 0otrai$anj : 0otrai$anj ro3 i sl.)4 3.) 0ra$a na koja s o-nosi 6oV inkor0orisana su u samoj is0ra$i (hartiji)4 !.) 0r -sta$ljaju 0r nosi$ (n go1ija3iln ) is0ra$ 4 %.) 0ra$o na hartiji j u t snoj $ #i sa 0ra$om i# hartij . 6oV sa-r o-r > n elemente: a naroitoD 1.) o#naku $rst 6oV4 2.) o#naku klas (s rij ) 6oV ako j i#-a$ala1 i#-ao $i klasa (s rija) 6oV ist $rst 4 3.) na#i$: s -it : matini 3roj i#-a$ao1a 6oV4 !.) na#i$: s -it : matini 3roj 0ra$nog li1a: o-nosno im : 0r #im : a-r su: j -inst$ ni matini 3roj fi#ikog li1a na ij im glasi 6oV4 %.) nominalnu $r -nost (9V) 1 loku0n misij 6oV4 '.) 9V 6oV: o-nosno knjigo$o-st$ nu $r -nost (&V) ako s ak1ij i#-aju 3 # 9V4 (.) o0is 0ra$a i o3a$ #a koj 6oV sa-ri i nain njiho$og ost$ari$anja4 *.) -atum i#-a$anja: o-nosno u0isa 6oV u < ntralni r gistar. )rednost isprave: koja 0r -sta$lja 6oV: i- ntifikuj s sa vredno!u prava (inkor0osinana u samoj hartiji) na koj s ona o-nosi: 0a otu-a i sam na#i$ N hartije od vrednostiO. 1*

9aj$ Ai int n#it t 0r nosi$osti imaju hartij na -onosio1a. ,)p-p$-&aj% na tritu: ili j s$%&st*- p1aCanja um sto no$1a.

6oV j

p$%&'%t

%akoniti imalac (o) j isto$r m no i titular prava na koja s ona o-nosi. Pr nosom 0ra$a na hartiji isto$r m no s 0r nos i 0ra$a na koj s ta hartija o-nosi F p$a*- p-t$a0i*anja (m ni1a: &Z: o3$ #ni1a i -r.): p$a*- s*-jin% i1i (a1-2% (konosman: skla-ini1a i -r.): ili p$a*- )<%.Ca (imo$insko i lino 0ra$o ak1ionara ko0r nosa ak1ija).

1=. VRSTE !OV

6oV s mogu 0o- ltiD 1.) 0r ma 0riro-i o-nosa koj o-raa$aju4 1.) osnovne (o)4 1.) stvarnopravne "o# (0okr tn st$ari i n 0okr tnosti)4 2.) "o#-instrumenti duga (o3$ #ni1 : 1 rtifikati: &Z: not : 3on-o$i: - 3 ntur : it-.)4 1.) 0r ma mit ntu4 1.) &$0a*n% 9a$tij%4 2.) 9a$tij% ,-j% %'it)j) PS4 2.) 0r ma roku -os0 Aa4 1.) ,$at,-$-<n%4 2.) s$%&nj-$-<n%4 3.) &)2-$-<n%4 3.) 0r ma 0or klu4 1.) &-'aC% !-V4 2.) in-st$an% !-V4 3.) %*$--+*%(ni4%4 !.) sa as0 kta osiguranja (o3 #3 > nja i#$r nja o3a$ #a)4 1.) -si2)$an% !-V4 1.) osiguranj hi0ot karnih (#alonih) 6oV4 2.) kolat raln o3$ #ni1 4 3.) 1 rtifikati o o0r mi4 2.) n%-si2)$an% !-V4 1.) kratkoron (not )4 2.) -ugoron (- 3 ntur )4 %.) 0r ma starosti -uga4 1.) sta$ij%4 2.) '1a:%4 '.) 0r ma nainu o-r >i$anja kamat 4 1.) inst$)'%nti +%( ,)p-na4 2.) -+*%(ni4% sa ,)p-ni'a4 3.) ,-ns-1i4 3.) "o#-vlasni&ki instumenti (ak1ij )4 2.) i#vedene (o)4 1.) forvordi i fju&ersi4 2.) opcije4 3.) svopovi4 !.) sporazumi o kamatnim stopama (&@)4 %.) varanti4 2.) 0r ma nainu o-r >i$anja imao1a 0ra$a (0o$ rila1Ikorisnik hartij )4 1.) +atije na ime4 2.) +artije po naredbi4 3.) +artije na donosioca ( ko$i: ak1ij : o3$ #ni1 : &Z: =Z: 1 rtifikati i s.)4 !.) alternativne +artije4 %.) meovite +artije. 1,

,snovne (o) o-raa$aju n k starij 6oV.

-sn-*n% -&n-s% i#m >u

mit nta i $lasnika. To su ili 0ra$o

&tvarnopravne (o) u s 3i sa-r n ko st*a$n- p$a*- (0ra$o s$ojin #alog ). 7$o 0ra$o s o-nosi na 0okr tn st$ari i n 0okr tnosti.

(o)-instrumenti duga ("B) su kreditni insrumenti koji o-raa$aju &)0ni<,-3 p-*%$i1a<,% -&n-s%. &o- nas s 0o- 0ojmom obveznica o#naa$aju s$i instrum nti -uga. 0ravne (o) mituju $la- : -ra$ni organi i organi#a1ij ($la-in o3$ #ni1 : o3$ #ni1 -ra$n 3lagajn : t -n o3$ #ni1 i sl.). )mituju s ka-a 0ostoji - fi1it u 3u- tu. ?ogu ih mito$ati i lokalni organi $lasti (muni1i0aln o3$ #ni1 ). "& koji emituju (o) suD 3ank : ostal finansijsk i n finansijsk institu1ij i organi#a1ij (PB i -rugi P@). 3ratkoro$ne (o) imaju rok -os0 Aa -o go-inu -ana (instrum nti T9). &rednjoro$ne (o) imaju rok -os0 Aa o- j -n -o tri ili 0 t go-ina (instrum nti T&). 0ugoro$ne (o) imaju rok -os0 Aa -ui o- 0 t go-ina (instrum nti T&). 0oma!e (o) su on koj s mituju na -omaAim FT (u # mlji u kojoj mit nt ima 3ora$ak i o3a$lja naj$ Ai - o s$ojih 0oslo$nih akti$nosti). Inostrane (o) mituju s na FT -rug # mlj ($an # mlj stalnog 3ora$ka). +a#$oj trita m >unaro-nih o3$ #ni1a (trite evroobve#nica) 0okla0a s sa ra#$oj m $ro-olarskog trita. + j o tritu -olara kojima s trguj $an t ritorij @5B (0r$ nst$ no u )$ro0i). )$roo3$ #ni1 s isto$r m no 0ro-aju u $i # malja: u# 0omoA m >unaro-nog sin-ikata 0ot0isnika. @ -it transak1ija $roo3$ #ni1a j u Con-onu. 7n s mituju u ra#liitim $alutama: kon$ rti3iln su i r lati$no sta3iln . "maju 0o$oljan 0or ski tr tman i ni &@. ,sigurane (o) su on ko- kojih 0ostiji o-r > na akti$a mit nta koja s koristi kao formalno osiguranj i o3 #3 > nj -a A o3a$ # 0o osno$u njiho$ misij 3iti i#$r n 4 u 0roti$nom: njiho$i $lasni1i imaju 0ra$o na nakna-u akti$ koja s koristi kao osiguranj . -eosigurane (o) su on ko- kojih n 0ostoji formalna garan1ija mit nta -a A o3a$ # 0o tim hartijama i#$riti: o-nosno n 0ostoji osiguranj i#$r nja o3a$ #a n kom akti$om mit nta. ,bve#nice firmi kao instrumenti duga mogu se podelti na D 1.) starij i 2.) mla> . &a-a firma ima mito$an -$ s rij o3$ #ni1a F " (starij su: ranij su nastal ) i "" (mla> ): on-a A $lasni1i o3$ #ni1a " s rij 3iti is0aA ni 0r $lasnika "" s rij . Instrumenti be# kupona (-iskonto$an o3$ #ni1 ) s$ojim $lasni1ima -onos samo j -no 0laAanj u toku i$otnog $ ka. 7n s 0ro-aju 0o niim 1 nama o- 9V (u# -iskont): a $lasni1ima s is0lata kamat i gla$ni1 $ri #aj -no na -an -os0 Aa (&Z i =Z). ,bve#nice sa kuponima 0o-ra#um $aju 0laAanj kamat : o3ino -$a 0uta go-inj : na osno$u 0r # ntiranja ku0ona. 9a -an -os0 Aa $ri s 0laAanj gla$ni1 . 3onsoli su ti0 o3$ #ni1a koj nika-a n -os0 $aju. "s0lata ku0ona (kamat ) $lasni1ima $ri s n 0r ki-no u 0 rio-inim int r$alima $r m na 3 # krajnj g roka -os0 Aa. (o)-vlasni$ki instrumenti (V") o-raa$aju *1asni<,% -&n-s% (naj0o#natij ak1ij ). su

I#vedene (o) o-raa$aju i(*%&%n% -&n-s%. Vr -nost i#$ - nih 6oV #a$isi o$r -nosti osno$n akti$ na koju su kr iran . "#$ - n 6oV (F"no) su mla> u o-nosu na osno$n 6oV.

20

Postoj i -rugi o3li1i F5 koji s kr iraju u $i-u 6oV: kao to suD depoziti: potraivanja i finansijska prava. Za trgo$anj - 0o#itima kr ira s 6oV F 1 rifikat o - 0o#itu (<oB): a #a finansijska 0ra$a F o01ij . (artije na ime su is0ra$ u kojima j im nj nog korisnika (0o$ rio1a) o#na no u samoj is0ra$i o- stran i#-a$ao1a ( mit nta). Ci$,)1a4ija o$ih hartija j (natn-t%0ana4 mogu s prenositi samo putem ustupanja potraivanja (1 sij )/0rilino kom0liko$ano. Pr nosom 0ra$a i# 6oV na im : nj n no$i imala1 sti s$a 0ra$a koja su 0ri0a-ala ranij m imao1u 0r ma -uniku (i#-a$ao1u) i# hartij . +aniji 0o$ rila1 n o-go$ara 0r ma no$om 0o$ rio1u #a n is0unj nj o3a$ # o- stran -unika i# hartij (mo tu o3a$ #u 0r u# ti). "#-a$ala1 6oV na im mo o-go$arajuAom klau#ulom u samoj hartiji #a3raniti nj n 0r nos. (artije po naredbi su 6oV ko- kojih j im korisnika i#riito na#na no u samoj is0ra$i: ali on mo s$ojom nar -3om (nalogom) -a o-r -i n ko tr A li1 kao korisnika is0ra$ . 6artij 0o nar -3i imaju *%1i,) 4i$,)1a$n) sp-s-+n-st i naj A s ja$ljaju u 0oslo$noj 0raksi. 7n s prenose indosiranjem ranij g 0o$ rio1a na no$og 0o$ rio1a (klau#ula o 0r nosu u0isana na is0ra$u). &o- in-osiranja raniji 0o$ rila1 (in-osant) ostaj soli-arni -unik (mo tu o3a$ #u iskljuiti klau#ulom u hartiji F N3 # moj -alj o3a$ # O). 6oV 0o nar -3i s mogu 0r nositi 3lanko in-osam ntom (3lanko 0ot0is 0r nosio1a na 0ol >ini hartij ): 0a s mogu 0r nositi na isti nain i kao hartij na -onosio1a. (artije na donosioca su 6oV ko- kojih nij i#riito na$ - no ko j korisnik t is0ra$ (s$aki imala1 hartij smatra s nj nim korisnikom). 6artij na -onosio1a omoguAuju 'a,si'a1n) 4i$,)1a4ij). 7n s prenose: kao t l sn 0okr tn st$ari: obi&nom predajom iz ruke u ruku: 3 # ikak$ih u0isa na samoj hartiji. ?ogu s 0r nositi in-osiranj m (u$ Aa$a sigurnost njiho$og 0rom ta i umanjuj njiho$u 1irkularnu s0oso3nost). 9 -ostatak hartija na -onosio1a sastoji s u tom to 0ruaju manju sigurnost u 0rom tu: j r s #akonitim imao1 m o$ih hartija smatra s$aki -onosila1. Ba 3i s 0o$ Aala sigurnost u njiho$om 0rom tu i i#-a$anju: 0ro0isuju s o-r > ni uslo$i #a i#-a$anj o$ih hartija (n0r. 0okri$ nost i#-atih hartija $r -noAu imo$in i#-a$ao1a): i#-aju s na 0ro0isanim o3ras1ima: moraju nositi o#naku r -nog 3roja i s rij i sl. 'lternativne +artije su 6oV u kojima i#-a$ala1 hartij o-r >uj korisnika na alt rnati$an nainD kom3ina1ijom o-r > nog korisnika i klau#ul o 0lati$osti -onosio1u is0ra$ (N0latit P ri P riAu ili -onosio1uO). /eovite +artije su is0ra$ koj s sastoj i# $i - lo$a: o- kojih j -an - o glasi na im : -ok -rugi - o glasi na -onosio1a.

1>. OSNOVNE RADNJE SA !OV

6oV s moguD 1.) #alagati4 2.) 0r nositi na 0unomoAnika4 3.) kon$ rto$ati4 !.) - liti4 %.) sj -inja$ati4 '.) #am nji$ati4 (.) amorti#o$ati. &orisnik 6oV mo i#$riti p$%n-s (a1-0n-2 p$a*a na toj potraivanja i# hartij ). Pra$o s$ojin na hartiji ostaj i -alj ko-unik): ali o0t r A no #alonim 0ra$om zalogoprimca (#aloni 6oV (#aloni 0o$ rila1) n mo -a ras0ola 0ra$ima i# hartij 21 hartiji (#alaganje prenosioca (#aloni 0o$ rila1). @ti1ala1 : j r ta 0ra$a nisu

nj go$a: $ A su mu 0r n ta u tano o-r > n 6oV 0o nar -3i i 6oV na -onosio1a.

s$rh . ?ogu s

#alagati 6oV na im :

Zakoniti imala1 6oV mo o$lastiti n ko -rugo li1 kao s$og punomo!nika -a u nj go$o im i #a nj go$ raun -st*a$)j% p$a*a i( 9a$tij% (6oV na im i 0o nar -3i: ali n i na -onosio1a). PunomoAnik 6oV mo -alj ras0olagati samo 0o 0ra$ilima o 0r nosu 0unomoAja na -rugo li1 : ali n mo $riti nj n s$ojinski 0r nos: j r ni sam n ras0ola tak$im 0ra$om. 9a #aht $ i o troku #akonitog imao1a: i#-a$ala1 mo 6oV na im -a 0r t$ori u 6oV na -onosio1a ili 0o nar -3i (0o$ Aa$a s nj nja 1irkularna moA): ali mo 6oV na -onosio1a -a 0r t$ori u 6oV na im ili 0o nar -3i (smanjuj s nj nja 1irkularna moA) F konver#ija. Imalac (o) mo o s$om troku traiti -a mu i#-a$ala1 i#$ri nj nu podelu na vie +artija: u# 0o$raAaj i#-a$ao1u 0ostoj A hartij . 7$ako imala1 6oV mo lak ras0olagati 0ra$ima i# tih hartija (ka-a um sto j -n skla-ini1 -o3ij $i skla-ini1a: mo ras0olagati o-go$arajuAim - lom ro3 ). I#davalac (o) mo traiti sjedinjavanje vie (o) koj su i#-at o- stran istog i#-a$ao1a i #a istu $rstu o3a$ #a (i# 0raktinih i -rugih ra#loga). 7$ako s -o3ija njiho$ manji 3roj ili samo j -na: 0ri mu o3a$ #a i#-a$ao1a ostaj n 0rom nj na. "mala1 6oV (o s$om troku) mo -a trai o- i#-a$ao1a -a mu i#-a -rugu 6oV sa isto$ tnim sa-raj m ukoliko -o> -o -.t%C%nja !-V (u# 0o$raAaj ot A n hartij ). %amenu (o) moguA j i#$riti ukoliko j st 0 n nj njog ot A nja taka$ -a s 0rilikom ut$r>i$anja mo sa sigurnou o-r -iti nj n sa-raj. 5ko 6oV n%stan% (gu3itak: kra>a: unit nj : ot A nj ): mo s : 0o zahtevu zainteresovanog predlaga&a : u su-skom $an0arinom 0ostu0ku 0rogalsiti n $a Aom (amorti#acija (o)). 9a osno$u o$ak$ih 6oV n mogu s ost$ari$ati nikak$a 0ra$a. ?ogu s amorti#o$ati 6oV na im ili 0o nar -3i. 5morti#a1ijom 6oV: s j -n stran : omoguAa$a s nj nom #akonitom imao1u -a r ali#uj 0ra$a i# t hartij i 3 # nj nog 0os -o$anja: a: s -rug stran : on moguAa$a s n o$laA ni -rala1 n stal hartij -a ost$ari 0ra$a i# t hartij .

1?. IRA8NI NOVAC "N#F DEVI6EF 68ATO I P8E ENITI

-ovac j nastao sa 0oja$om $-+n-3t$0i.n% ir nj m: -o0rin la -a no$a1 -o3ij s$ $ trinu ra#m nu i fikasniji uku0an 0ro1 s ekvivalent i slui kao mera vrednosti. Funk1ij -omaAih i m >unaro-nih FT.

ETA8I

p$i*$%&% koja j : sa s$ojim jaanj m i Ai #naaj. 9o$a1 j omoguAa$ao 3ru r 0ro-uk1ij . 9o$a1 j opti vredosni no$1a -o0rin l su nastajanju i jaanju

D%/ini4ij% n-*4a s naj A i#$o- i# sl - Aih funk1ija no$1aD 1.) funk1ija prometnog sredstva (s0oso3nost no$1a -a slui kao sr -st$o 0laAanja)4 2.) funk1ija obra&unskog sredstva4 3.) funk1ija sredstva za odloena pla+anja4 !.) funk1ija sredstva za &uvanje vrednosti. 9o$a1 s mo ja$iti u $i -+1i,aD 1.) ko$ani no$a14 2.) 0a0irni no$a1 (no$ani1 )4 3.) iralni no$a1 (89). 4- ima n mat rijalni o3lik i nala#i s na p-s1-*n-' $a<)n) PS. 89 j j -an oosno$nih instrum nata T9. 5e#ervni novac j nastao $olu1ijom funk1ija no$1a. 7n 22

sam 0o s 3i nij F"/nt: n go sr -st$o 0laAanja. ? >utim: 0onu-a i tranja #a r # r$nim no$1 m g#istiraju na m >u3ankarskom tritu i kao r #ultat - jst$a 0onu- i tranj formira s trina !S kao cena vikova likvidnosti . 5ko 0ostoj na$ - na trina o3 l ja: on-a j 89 instrum nt T9. Dan,% &- N &-1a(%D 1.) kr -itima o- stran 1 ntraln 3ank (<=)4 2.) misijom ra#liitih 6oV4 3.) u0latama - 0on nata i sl. &avremeni novac st$ara s tako to 3ank i PB (korisni1i kr -ita) samo knjigovodstveno tj. kompjuterski ra#m njuju m >uso3no o3a$ # D 3anka st$ara 0otrai$anja 0r ma s 3i i u o3liku - 0o#ita sta$lja ga na ras0olaganj PB: a PB: u #am nu -aj s$oju (kr -itnu) o3a$ #u (0otrai$anj 3ank o- PB). PB mo s$oj - 0o#it (0otrai$anj o- 3ank / o3lik akti$ ) -a 0r n s -rugom PB u #am nu #a n ku -rugu imo$inu (n0r. r 0romat rijal) F ost$aruj s 0laAanj . B 0o#iti ko- 3anaka (0otrai$anja o- 3anaka) imaju karakt r no$1a: j r o3a$ljaju funkciju sredstva pla+anja. &avremeni novac 0r -sta$lja p-t$a0i*anj% -& +an,a$s,-2 sist%'a koj ima funk1iju 0rom tnog sr -st$a: slui kao sr -st$o 0laAanja: ukljuujuAi i o-lo na 0laAanja: kao i funk1ij o3raunskog sr -st$a i sr -st$a #a u$anj $r -nosti. ; no$a1 ula# samo oni &%p-(iti p- *i:%nj) tj. samo ona p-t$a0i*anja -& +ana,a koja s mogu n 0osr -no: 3 # 0r t$aranja u n ki -rugi finansijski o3lik: koristiti #a 0laAanj . B 0o#itna sr -st$a na 0oslo$nimIt kuAim raunima imaju o$u oso3inu i #ato su no$a1. @r -st$a na t -nim ulo#ima (Nna t -nim knjii1amaO): iako su 0o $i> nju: s n korist #a 0laAanj : $ A s moraju 0r t$oriti u goto$ no$a1 (0a0irni no$a1) kako 3i s o3a$ilo 0laAanj . 7$i - 0o#iti n maju karakt r no$1a (iako su 0otrai$anja o3anaka). 0evi#ama s trguj na BT (0os 3an s gm nt FT). B $i# 0r -sta$ljaju sva potraivanja u stranoj valuti prema inostranstvu . Valut 0r -sta$ljaju strani no$a1 kojim s ras0ola u # mlji ra#liitoj o- # mlj nj go$og 0or kla. 9a BT s trguj i - $i#nim kurs $ima (- $i#ni kurs / 1 na stran $alut i#ra n u -omaA m no$1u). B $i#ni kurs (B&) ima osno$nu funk1iju -a ura$not i ni$o 1 na u # mlji i inostranst$u. <= na BTD 1.) s0ro$o-i - $i#nu 0olitiku4 2.) o-ra$a sta3ilnost B&4 3.) ost$aruj -rug 1ilj $ konomsk i mon tarno/kr -itn 0olitik . 9a FT j ranij 0ostojala moguAnost #am n (kon$ rto$anja) no$1a u /i,sni i(n-s (1ata. Banas #lato 0r -sta$lja o3lik mon tarnih r # r$i u <=. Zlato s u$a u 0olugama (ingotima). ?o -a slui i kao osno$a #a mito$anj ra#liitih 6oV (n0r. #latn o3$ #ni1 koj mituju ru-ni1i #lata). PlaAanj kamat na njih s mo $ #ati #a anti1i0iranu 1 nu #lata. " ru-ni1i sr 3ra mogu mito$ati o3$ #ni1 sa 0o-logom u sr 3ru. Zlato imaD 1.) finansijsku i 2.) kom r1ijalnu ulogu (ju$ lirsk i in-ustrijsk s$rh ).

DEO TREI FINANSIJSKE INSTITUCIJE "FI3j%#

23

EC5V5 P+V5 ;P)@9"<" 95 F"959@"2@&"? T+8".T"?5 (FT)

1@. U8OGA U7ESNIKA NA FT
Postoji ir i u sh$atanj u snika na FT. ire s+vatanje F s$i u sni1i 0ri$r -nog i -rut$ nog i$ota j -n # mlj (su3j kti i# 2@: i# s ktora 0ri$r - : i# s ktora stano$nit$a i i# inostranst$a). ;loga /S na FT s$o-i s na ulogu -ra$ u finansijsko/trinim o0 ra1ijama (su3j kti F organi 1 ntraln $lasti: organi lokaln $lasti: ja$naI-ra$na 0r -u# Aa). 2@ s mo ja$iti i na strani t -nih i na strani - fi1itnih su3j kata: a mo o3a$ljati i 0osr -niku ulogu. 2@ s ugla$nom finansira 0r ko fiskalnih 0riho-a. Sektor privrede ini $ Ai 3roj P@ i# -rut$ nog i 0ri$atnog s ktora. " o$aj s ktor s mo 0oja$iti i na strani t -nih (P@ $r ulaganja u ra#liit o3lik F5) i na strani - fi1itnih su3j kata (oni $r misiju ra#liitih 6oV ra-i 0riku0lanja sr -sta$a #a finansiranj s$og 0oslo$anja). Sektor stanovnitva (#naajni su3j kti t -nj ) in u sni1i i u ulo#i sufi1itnih i - fi1itnih su3j kata. @tano$nit$o in$ stira u ra#liit o3lik F5. Sektor inostranstva in ino su3j kti koji u st$uju na FT -rug # mlj . Ue s+vatanje F su3j kti ij 0ostojanj i 0oslo$anj j 0o$ #ano sa samim FT. ; snik na FT in finansijsk institu1ij (F"/j ) i finansijski 0osr -ni1i (FP). F--je o3 #3 >uju i#$ra$anj funk1ija FT. F"/j su osno$ni u sni1i u trgo$ini F"/tima. F"/ j su n 0osr -ni u sni1i na FT i mogu imati )1-2) (aj'-&a*a4a ili n-si-4a $%2)1at-$n% )1-2% (ulog organa ja$n Imon tarn $lasti). Osn-*na )1-2a FI3ja j -a 0osr -uju i#m >u n-si1a4a i ,-$isni,a a,)')1a4ij% (t -nj ). F"/j 0riku0ljaju akumula1iju 0r ko s$ojih kr -itnih i F"/ta i $r nj no usm ra$anj kr -itiranj m ili ku0o$inom F"/ta #ajmo0rima1a. ; FI-je s0a-ajuD 1.) 1 ntralna 3anka (<=)4 2.) 0oslo$n 3ank (P=) I kom r1ijaln 3ank 4 3.) kr -itn i t -n aso1ija1ij 4 !.) t -ioni1 4 %.) in$ sti1ion kom0anij i fon-o$i ("&iF)4 '.) 0 n#ioni fon-o$i (PF)4 (.) osigura$ajuAa -rut$a (7B)4 *.) finansijsk kom0anij (F&) i sl. F$ 0o$ #uju ostal u snik na FT. 9 k o- F"/ja mogu 3iti FP. Pos 3n kat gorij F" suD 1.) 3rok ri4 2.) -il ri4 3.) in$ sti1ioni 3ankari ("=). ; 1.) 2.) 3.) !.) sni1i na FT $r sl - A )s1)2%D transformisanj F5 i# j -nog o3lika u -rugi4 ra#m nu F5 u korist s$ojih klij nata4 ra#m nu F5 u s$oju korist4 0ruanj 0omoAi u kr iranju no$ih o3lika F"/ta i 0omoAi 0ri njiho$oj 0ro-aji4 2!

%.) 0ruanj sa$ to-a$nih i konsalting usluga4 '.) $r nj 0oslo$a u $ #i sa u0ra$ljanj m 0ortfoliom F5. &o- direktnog finansiranja su3j kti -ola# -o sr -sta$a -ir ktno o- -a$ala1a sr -sta$a: 0ro-ajuAi im ra#liit o3lik F"/ta. &o- indirektnog finansiranja i#m >u su3j kata t -nj i in$ sti1ionih su3j kata nala# s FP. FP ost$aruju #ara-u na osno$u ra#lik u 1 ni 0o kojoj angauju sr -st$a i 1 n 0o kojoj 0lasiraju sr -st$a.

1A. VRSTE FINANSIJSKI! INSTITUCIJA "FI3JA#

Postoji $ Ai 3roj insitu1ija FT. Poj -in institu1ij su nast l 0r FT (3ank : t -ioni1 ): n k su t$or $ina FT (institu1ionalni in$ stitori J""/riK F 77: PF): kao i n ki FP (in$ sti1ion kom0anij ). Postoj ra#liit $rst F"/ja i s$ on slu #a naj%/i,asnij% t$ans/%$isanj% F osufi1itnih 0r ma - fi1itnim )2. F"/j s mogu klasifiko$ati na ra#liit nain . "rva klasifikacija FI-jaD 1.) int rm -ijarn F"/j 4 2.) 3 r# 4 3.) 0omoAn i s0 1ijali#o$an F"/j . -ntermedijarne F--je (finansijski 0osr -ni1i) i#-aju (kr iraju) o-r > n F"/t : koji su 0r -m t ku0o$in i 0ro-aj kojima s transf ri F. o- sufi1itnih 0r ma - fi1itnim )2. 9aj$anij int rm -ijarn F"/j suD 1.) kom r1ijaln 3ank 4 2.) t -ioni1 4 3.) t -no/kr -itn #a-rug 4 !.) osigura$ajuA kom0anij 4 %.) PF4 '.) F& i -rugi ""/ri. %erze n kr iraju s$oj F"/t : $ A su organi#o$ana m sta #a njiho$ 0rom t. $omo+ne i specijalizovane F--je F s$aka j s0 1ijali#o$ana #a o-r > nu $rstu akti$nosti. 0ruga klasifikacija FI-jaD 1.) <= (1 ntralna mon tarna F"/ja)4 2.) - 0o#itn institu1ij 4 3.) n - 0o#itn institu1ij 4 !.) 0osr -nik institu1ij 4 re!a klasifikacija FI-jaD 1.) klasin (tra-i1ionaln ) F 3ank : t -ioni1 : kr -itn #a-rug i -r. 2.) institu1ionalni in$ stitori J""/riK F 77: PF: F&: #a-u3in i -r. 3.) kol kti$ni in$ stitori F in$ sti1ion kom0anij : u#ajamni fon-o$i4 !.) 3rok rsko/-il rsk institu1ij F 3 r#anski 0osr -ni1i. 6etvrta klasifikacija FI-jaD 1.) 1 ntralna 3anka (<=)4 2.) 3ank 4 3.) n - 0o#itn institu1ij 4 !.) 3 r# 4 %.) 3 r#anski 0osr -ni1i (=P).

2%

EC5V5 B+;E5 <)9T+5C95 =59&5 (<=)

1B. POJA I U8OGA CENTRA8NE DANKE "CD#

<= j j -na o- naj#naajnijih F"/ja. <= j u snik na FT: ali ima i r gulatornu ulogu. ;loga <= j #naajna na s$im s gm ntima FT: a naroito na T9: g- o-r >uj nivo nov$ane mase i visinu kratkoro$ni+ kamatni+ stopa. Znaajna uloga <= j u zatiti ostalih u&esnika na FT . <= -o0rinosi ra#$oju FT %'isij-' ,*a1it%tni9 !-V i -p%$a4ija'a na -t*-$%n-' t$0i.t). <= j samostalna i j -inst$ na misiona ustano$a mon tarnog sist ma: -&2-*-$na (aD 1.) mon tarnu 0olitiku4 2.) sta3ilnost $alut 4 3.) finansijsku -is1i0linu4 !.) o3a$ljanj -rugih 0oslo$a o-r > nih #akonom. <= ost$aruj s$oj funk1ij u# 0omoA inst$)'%nata '-n%ta$n-23,$%&itn-2 $%2)1isanja: u koj s0a-ajuD 1.) skotna sto0a4 2.) o3a$ #na r # r$a4 3.) ut$r>i$anj minimaln r # r$ lik$i-nosti4 !.) ku0o$ina i 0ro-aja 6oV4 %.) u A u - $i#nim transak1ijama4 '.) ograni nj 0lasmana i sl. 7sno$n /)n,4ij% i (a&a4i <= suD 1.) misija no$ani1a: no$1a i kr -ita4 2.) s0ro$o> nj m ra kr -itno/mon tarn 0olitik 4 3.) o-ra$anj s0oljn lik$i-nosti4 !.) o3a$ljanj o-r > nih 0oslo$a #a raun -ra$ 4 %.) -rug funk1ij . .misija nov$anica* novca i kredita F <= $ri misionu funk1iju. <= 0r ko s$ojih s0 1ijali#o$anih institu1ija mituj goto$ no$a1. <= mituj i 0rimarni no$a1 tako to o-o3ra$a kr -it P= ili o- njih ku0uj n -os0 la 0otrai$anja. 7$ako <= o-ra$a 0otr 3nu koliinu no$1a u o0ti1aju i r guli $isinu &@ na FT. &provo2enje mera kreditno-monetarne politike F mon tarnom 0olitikom (?P) o3 #3 >uj s optimalan odnos koli&ine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera drutvenog proizvoda u ok$iru j -n na1ionaln 0ri$r - (9P). ?P s s$o-i na akti$nosti <= koj s o-nos na misiju i 0o$la nj no$1a i# o0ti1aja u 1ilju o3 #3 > nja a- k$atn koliin no$1a u n koj 9P. ; ok$iru ost$ari$anja m ra ,$%&itn-3'-n%ta$n% p-1iti,%: <= ima $i intrum nata: kao to suD 1.) skontna 0olitika4 2.) o0 ra1ij na ot$or nom tritu4 3.) 0olitika o3a$ #nih r # r$i4 !.) 0olitika akti$iranja i - #akti$iranja - 0o#ita. 2skontna politika F o-r >i$anj $isin ($isina kr -ita: rok trajanja i sl.). skontnih sto0a i uslo$a #a o-o3ra$anj kr -ita

2'

'peracije na otvorenom tritu F ku0o$ina ili 0ro-aja ra#liitih 6oV. ; sluaju ekspan#ivne kreditno-monetarne politike : <= $ri ku0o$inu 6oV: ka-a li -a 0o$ Aa lik$i-nost 3anaka i njiho$ kr -itni 0ot n1ijal. CI8JD 0o$ Aati ni$o no$an mas . ; sluaju restriktivne kreditno-monetarne politike: <= $ri 0ro-aju 6oV: im s smanjuj koliina no$1a u o0ti1aju i kr -itni 0ot n1ijal P=. $olitika obaveznih rezervi F <= ost$aruj 1ilj $ kr -itno/mon tarn 0olitik 0r ko kontrol $isin kr -itnog 0ot n1ijala (&P). 7$a m ra #naajna j i #a kontrolu 3ankarskog sist ma i #a o-ra$anj lik$i-nosti 3anaka. @utina o$ m r j ut$r>i$anj -sn-*i4% i st-p% i(&*ajanja +ana,a i# s$og - 0o#itnog 0ot n1ijala u korist o3a$ #nih r # r$i (7+) ko- <=. ; sluaju ekspan#ivne kreditno-monetarne politike smanjuj s sto0a 7+: im s 0o$ Aa$a &P 3anaka. ; sluaju restriktivne kreditno-monetarne politike 0o$ Aa$a s sto0a 7+: im s 0o$lai - o no$1a i smanjuj &P 3anaka. $olitika aktiviranja i dezaktiviranja depozita F r guli ni$o no$an mas . 5kti$iranj - 0o#ita #nai uki-anj ograni nja #a njiho$o slo3o-no koriA nj . B #akti$irtanj - 0o#ita #nai njiho$o 0o$la nj u smislu u$o> nja ra#liitih ograni nja u koriA nju slo3o-nih sr -sta$a. ,dravanje spoljne likvidnosti F <= s angauj na ost$ar nju 4i1j%*a &%*i(n% p-1iti,%: kao to suD 1.) o3 #3 > nj m >unaro-n lik$i-nosti # mlj 4 2.) o-ra$anj sta3ilnosti B&4 3.) n sm tano o3a$ljanj 0latnog 0rom ta4 !.) o-ra$anj ra$not 0latnog 3ilansa4 %.) ot0lata -ugo$a4 '.) 0raA nj i kontrola o3a$ljanja 0oslo$a sa inostranst$om: i sl. ,bavljanje odre2eni+ poslova #a ra$un drave F ra#liiti kr -itni i fiskalni 0oslo$i. 0ruge funkcije F kao to suD 1.) kontrola ra-a 3anaka i -rugih F"/ja4 2.) 0ruanj 0omoAi 0ri o-ra$anju lik$i-nosti ostalih u snika na FT4 3.) $o> nj 0olitik s l kti$nog kr -itiranja o-r > nih s gm nata 0ri$r -n akti$nosti4 !.) $o> nj N#latn 0olitik O tj. $o> nj 0oslo$a o-ra$anja i kontrol r # r$i 0l m nitih m tala: it-.

50. UTVRGIVANJE I SPROVOGENJE

ONETARNE PO8ITIKE " P#

-arodna banka (9=) utvruje i sprovodi 3$D 1.) i#-a$anj m kratkoronih 6oV4 2.) s0ro$o> nj m o0 ra1ija na ot$or nom tritu4 3.) o3a$ljanj m -iskontnih 0oslo$a4 !.) o-o3ra$anj m kratkoronih kr -ita4 %.) ut$r>i$anj m 7+ 3anaka ko- 9=4 '.) ut$r>i$anj m skontn sto0 i -rugih kamatnih sto0a (&@) 9=4 (.) ut$r>i$anj m m ra #a o-ra$anj m lik$i-nosti 3anaka i -rugih F74 *.) -ono nj m 0ro0isa i 0r -u#imanj m m ra i -rugih akti$nosti i# o3lasti - $i#nog 0oslo$anja ut$r> nih #akonom4 ,.) i#-a$anj m no$ani1a i ko$anog no$1a4 10.) ut$r>i$anj m -rugih instrum nata i m ra ?P4 2(

11.) o3a$ljanj m -rugih 0oslo$a ut$r> nih #akonom. 9= mo -a i#daje kratkoro$ne (o) (glas na -omaAu ili stranu $alutu) na osno$u o-luk kojom s ut$r>uj o3im misij : roko$i -os0 Aa i -rugi uslo$i #a i#-a$anj 6oV: kao i nain 0lasmana i is0latu tih hartija. 9= operacije na otvorenom tritu s0ro$o-i ku0o$inom i 0ro-ajom 6oV. 9= ut$r>uj $rstu i k$alit t 6oV koj ku0uj : kao i uslo$ i nain 0o- kojima ku0uj i 0ro-aj hartij . 9= mo bankama odobravati kredite s rokom -os0 Aa -o go-inu -ana na osno$u zaloga portfelja "o#. 9= ur >uj $rstu i k$alit t 6oV na osno$u kojih o-o3ra$a kr -it : kao i uslo$ i nain o-o3ra$anja tih kr -ita. 9= mo o-o3ra$ati kr -it + 0u3li1i @r3iji ra-i finansiranja 0ri$r m n n lik$i-nosti 3u- ta. + 0u3lika @r3ija j -una -a $rati kr -it 9= -o kraja t kuA 3u- tsk go-in . 9= ut$r>uj visinu ,5 banaka (mo i #a -rug F7) 0ro0isi$anj m sto0 - 0o#ita i -rugih sr -sta$a na koja s ta sto0a 0rim njuj . 7+: $rst

9= ut$r>uj eskontnu stopu ()@). 7na ut$r>uj &@ na 0lasman i -ruga 0otrai$anja 9=: kao i &@ na sr -st$a na koja 9= 0laAa kamatu i 0ro0isuj nain o3rauna$anja: na0lat i 0laAanja kamat . &@ na 0lasman i -ruga 0otrai$anja 9= n mogu 3iti ni o- )@. +a-i odravanja likvidnosti banaka: 9= mo 0ro0isatiD 1.) uslo$ i nain o-o3ra$anja - 0o#itnih i kr -itnih olaki1a4 2.) uslo$ i nain o3 #3 > nja lik$i-nosti is0lat - 0o#ita fi#ikih i 0ra$ni li1a (FC i PC) ko- 3anaka4 3.) -rug m r #a o-ra$anj lik$i-nosti 3anaka. 9= samostalno $o-i politiku kursa dinara. ;# saglasnost Vla- : 9= ut$r>uj r im kursa -inara. 9= ku0uj i 0ro-aj - $i# i f kti$ni strani no$a1 na BT: u 1ilju usm ra$anja kr tanja kursa -inara: o-ra$anja ni$oa devi#ni+ re#ervi i o-ra$anja lik$i-nosti 0laAanja 0r ma inostranst$u. 9= propisujeD 1.) uslo$ i nain int r$ n1ij 4 2.) uslo$ i nain o3a$ljanja 0latnog 0rom ta sa inostranst$om4 3.) nain $o> nja - $i#n t -n knjii1 i - $i#nog rauna4 !.) $rstu - $i#a i f kti$nog stranog no$1a koj ku0uj i 0ro-aj na BT. 9= mo 3ankama 0ro0isati o3a$ #u -a -r -&$%:%ni i(n-s ) &%*i(a'a na raunu ko- 9= ili ko- stranih 3anaka. 9= mo o- -omaAih i stranih 3anaka 0rimati - 0o#it u - $i#ama. 9= s mo #a-ui$ati u inostranst$u u s$oj im i #a s$oj raun: sa rokom ot0lat -o go-inu -ana (ra-i 0r moAa$anja t kuAih n ra$nom rnosti u 0rili$u i o-li$u - $i#a). 9= s mo ko- ??F #a-ui$ati sa rokom ot0lat -uim o- go-inu -ana. 9= s mo #a-ui$ati u inostranst$u u s$oj im : a #a raun + 0u3lik @r3ij : sa rokom ot0lat -uim o- go-inu -ana: na osno$u 0os 3nog #akona.

0evi#ne re#erve 9= in D 1.) 0otrai$anja 9= na raunima u inostranst$u4 2.) 6oV koj glas na stran no$an j -ini1 kojima ras0ola 9=4 3.) s0 1ijalna 0ra$a $u nja i r # r$na 0o#i1ija ko- ??F4 !.) #lato (#latn 0olug i ko$ano #lato) i -rugi 0l m niti m tali4 %.) f kti$ni strani no$a1.

2*

9= o-luuj o nainu formiranja: u0ra$ljanja: koriA nja i ras0olaganja - $i#nim r # r$ama na nain koji j naj3olj 0rilago> n mon tarnoj i - $i#noj 0oliti1i i kojima s -o0rinosi n sm tanom is0unj nju o3a$ #a + 0u3lik @r3ij 0r ma inostranst$u. 9= ku0uj i 0ro-aj - $i# u inostranst$u ra-i o3 #3 > nja o-go$arajuA $alutn struktur - $i#nih r # r$i. 9= mo -a i#$o#i i i#nosi u inostranst$o i -a u$o#i i unosi i# inostranst$a #lato u n 0r ra> nom i ko$anom o3liku. 9o$ana j -ini1a + 0u3lik @r3ij j dinar (- li s na 100 0ara). 9= iskljui$o i#daje nov$anice i kovani novac: ut$r>uj a0o n i osno$na o3 l ja no$ani1a i ko$anog no$1a. 9= -onosi o-luk o 0utanju u o0ti1aj i 0o$la nju i# o0ti1aja no$ani1a i ko$anog no$1a. ;# saglasnost Vla- : 9= -onosi o-luku o i#-a$anju no$ani1a #a $anr -n 0otr 3 # mlj : nastal usl - n 0osr -n ratn o0asnosti: u sluaju ratnog ili $anr -nog stanja. 9= ur >uj i una0r >uj platni promet u # mlji: kontroli o3a$ljanj 0latnog 0rom ta u 3ankama i o3a$lja -rug 0oslo$ 0latnog 0rom ta u # mlji. 9= $o-i sistem konsolidovanog ra&una trezora za dinarska i devizna sredstva : kao i -rug raun ut$r> n #akonom. 9= sna3- $a 3ank i -rug F7 (on snos troko$ na3a$k ) no$ani1ama i ko$anim no$1 m. 9= mo 3an1i -ati o$laA nj #a o3a$ljanj 0oslo$a 0latnog 0rom ta i kr -itnih 0oslo$a sa inostranst$om ako ut$r-i -a ta 3anka is0unja$a uslo$ #a o3a$ljanj tih 0oslo$a. 9a osno$u ugo$ora ili #akona: 9= mo obavljati #a 5epubliku &rbiju poslove u $ #i sa 6oV: #a-ui$anj m: i -rug 0oslo$ . 9= i#-aj i o-u#ima -o#$ol #a ra-: vri kontrolu 3onit ta i #akonitosti 0oslo$anja 3anaka i -rugih F7 i 0r -u#ima -rug m r u skla-u sa #akonom. 9= -onosi 0ro0is kojima s ut$r>uju stan-ar-i o0r #nog 3ankarskog 0oslo$anja.

EC5V5 T+)Q5 =59&)

51. DANKA KAO DEPO6ITNA FI3JA
=ank su - 0o#itn F"/j . 7$ &%p-(ita o- ostalih u snika na (ra#n $rst - 0o#ita). 5kti$u ulaganja u ra#liit o3lik F5 (naj institu1ij -ola# -o s$%&sta*a p$i,)p1janj%' FT. Pasi$u o$im institu1ijama in i#$ori sr -sta$a 0o#itnim F"/jama 0r -sta$ljaju o-o3r ni kr -iti ili A 6oV).

=anka j institu1ija kojaD 1.) 0riku0lja slo3o-na 9@ (- 0o#it )4 2.) o-o3ra$a kr -it 4 3.) o3 #3 >uj transak1ioni no$a1 (0laAanja). =anka s 0rof sionalno 3a$i pribavljanjem kapitala u $i-uD 1.) misij so0st$ nih ak1ija4 2.) misij so0st$ nih -ugoronih o3$ #ni1a4 3.) u#imanj m -ugoronih kr -ita4 !.) 0rimanj m u - 0o#it uloga na -ugi rok. Tako p$i+a*1j%ni ,apita1: u$ Aan #a so0st$ ni ka0ital (formiran i# akumuliranja 9B i #a transformisani no$a1 u ka0ital): 0r -sta$lja ponudu kapitala od strane banke koja s r ali#uj ili 0ut m o-o3ra$anja -ugoronog kr -ita: ili ku0o$inom -ugoronih 6oV. 2,

=anka j ag nt -rugih su3j kata u 0riku0ljanju i koriA nju informa1ija. Priku0ljanj i anali#a informa1ija omoguAa$aju 3an1i -a 0ra$ilno -onosi o-luk o angao$anju sr -sta$a: o1 njujuAi s0oso3nost #ajmotraio1a i k$alit t ulaganja. =anka finansijsko 0osr -o$anj o3a$lja 0r u#imajuAi ri#ik. Vrst - 0o#itaD 1.) 0o $i> nju4 2.) na osno$u t kuAih i 0oslo$nih rauna4 3.) oro ni4 !.) t -ni i sl. =ank 0riku0ljaju - 0o#it o-D 1.) 0ri$r - 4 2.) stano$nit$a4 3.) -ra$nih insitu1ija4 !.) ino su3j kata. I#vori sredstava banaka mogu 3itiD 1.) - 0o#iti (naj#naajniji i#$or sr -sta$a)4 2.) kr -itni i#$ori4 3.) so0st$ na sr -st$a. =ank sr -st$a korist #aD 1.) o-o3ra$anj ra#liitih kr -ita:4 2.) in$ sti1ij u r alnu akti$u4 3.) in$ sti1ij u finansijsku akti$u. =anka o-o3ra$a kr -it i# 0riku0lj nih - 0o#ita: ali ona mo o-o3ra$ati kr -it i st$aranj m o3a$ # 0r ma samoj s 3i ( kupovina aktive kreiranjem depozita). 7$aj $ikr -itiranja #asni$a s na u$ r nju 3ank -a s$i - 0o#iti n A 3iti u istom tr nutku 0r t$or ni u no$a1. Pro1 s ku0o$in akti$ kr iranj m - 0o#ita 0o#nat j 0o- na#i$om multiplikacija depozita. ?on tarn $lasti imo3iliu - o - 0o#ita 3anaka kro# 7+: im s smanjuj o3im - 0o#ita na osno$u kojih 3ank o-o3ra$aju kr -it . Usluge koj $r 3ank ) -+1asti p1asi$anja s$%&sta*a mogu s 0o- liti u tri gru0 D 1.) in-i$i-ualno 3ankarst$o4 2.) institu1ionalno 3ankarst$o4 3.) glo3alno 3ankarst$o. Individualno bankarstvo F 0oslo$i sa stano$nit$om (hi0ot karni 0oslo$i: 0oslo$i sa kr -itnim karti1ama: kr -itiranj ku0o$in 0otronih -o3ara i ra#n uslug ). Institucionalno bankarstvo F 0oslo$i kr -itiranja n finansijskih organi#a1ija: F7 i -ra$nih ag n1ija. Globalno bankarstvo F $ liki 3roj akti$nih i 0asi$nih 3ankarskih 0oslo$a (0oslo$no finansiranj : in$ stiranj u 6oV: 0oslo$i na T&: 0oslo$i na BT: 0oslo$i na tritu i#$ - nih 6oV: it-.). 9aj#naajnija 0o- la 3anaka j naD 1.) uni$ r#aln 3ank 4 2.) kom r1ijaln 3ank 4 3.) in$ sti1ion 3ank . Univer#alne banke F tra-i1ionalni o3lik organi#a1ij 3anaka. 7n o3a$ljaju sve osnovne bankarske funkcijeD 1.) o3 #3 > nj 0laAanja: 2.) - 0o#itn funk1ij : 3.) kr -itn funk1ij i !.) o0 ra1ij sa 6oV. 30

3omercijalne banke F #a predmet poslovanja imajuD 1.) 0laAanj : 2.) -ranj no$anih r # r$i i 3.) kr -itnu funk1iju. 7n 0riku0ljaju - 0o#it 0o $i> nju i oro n - 0o#it : koj #atim: ukru0nj n -ir ktno 0o#amljuju korisni1ima ili ih usm ra$aju 0r ko FT -o onih koji tra F@ (naj A PB). 7n o-o3ra$aju oro n i hi0ot karn #ajmo$ 0oj -in1ima. 7sno$na funk1ija kom r1ijalnih 3anaka na FT j 0riku0ljanj t -nj stano$nit$a i nj nom 0r li$anju u 0ri$r -ni s ktor. &om r1ijaln 3ank imaju s0oso3nost multi0lika1ij no$1a tj. s0oso3nost misij s kun-arnog no$1a na 3a#i 0rimarnog no$1a <=. Investicione banke F posluju sa "o#. 7n mogu -a s 3a$ sl - Aim 0oslo$imaD 1.) organi#o$anj misij 6oV: 2.) otku0 i -istri3u1ija 6oV: 3.) trgo$ina 6oV: !.) r strukturisanj 0r -u# Aa: %.) 0rom na $lasnik struktur 0r -u# Aa: '.) konsalting i -r. "n$ sti1ion 3ank su snan F"/j . Po o3imu 3ilansn sum : on su j -nak ili 0ri3lin $ liini kom r1ijalnih 3anaka.

55. SEKURITI6ACIJA I FIDUCIJARNI "TRAST# POS8OVI

=ank ra#$ijaju p$-4%&)$% p$%t*a$anja ,$%&ita ) !-V: koj su 0o#nat 0ona#i$om sekuriti#acija. @ kuriti#a1ija 0r -sta$lja mobilisanje kreditnih potraivanja banke 0ut m 6oV i njiho$u 0ro-aju na tritu. +oko$i -os0 Aa tih 6oV o-go$araju roko$ima -os0 Aa kr -ita: a ot0lata 0riho-a in$ stitoru $ri s i# 0riho-a koj 3anka ima na osno$u -atog kr -ita. 7$im s #a 3anku smanjuj ri#ik lik$i-nosti i ri#ik &@. @manj n j kr -itni ri#ik i #a in$ stitora: 0oto 3anka $ri o1 nu kr -itn s0oso3nosti -unika: a s$ojom garan1ijom o3 #3 >uj ot0latu 0riho-a in$ stitoru. +a#$ij na j s kuriti#a1ija hi0ot karnih kr -ita: 0otroakih kr -ita: kr -ita 0o osno$u koriA nja kr -itnih karti1a: it-. @ kuriti#a1ija omoguAa$a trinost bankarskih kredita: im s iri grani1a FT. =anka mo #a komit nt -a $ri $ liki 3roj p-s1-*a ,-ji s) *%(ani (a !-VF )p$a*1janj% i'-*in-' i /inansijs,- )p$a*1janj% )-p.t% . 7$i 0oslo$i s na#i$aju fiducijarni ili trast poslovi. 7$ 0oslo$ 3anka o3a$lja u ime i za ra&un komitenta. =anka n sm #lou0otr 3lja$ati fon-o$ koji su joj 0o$ r ni na u$anj i u0ra$ljanj . Fi-u1ijarni 0oslo$i su strogo o-$oj ni o- 0oslo$a kom r1ijalnog 3ankarst$a.

EC5V5 P)TV+T5 9)B)P7Z"T9) F"959@"2@&) "9@T"T;<"2) (F"/2))

-edepo#itne FI-je s - l naD 1.) ugo$orn F"/j 4 1.) osiguravaju+e organizacije (77)4 2.) penzioni fondovi (PF)4 1.) 0ri$atni PF4 2.) ja$ni ili -ra$ni PF4 2.) in$ sti1ion fon-o$ ("F)4 1.) otvoreni -F4 2.) zatvoreni -F4 3.) privatni -F4 3.) ostal F"/j 4 1.) finansijske kompanije (F&)4 1.) 0ro-ajn 4 31

2.) in-i$i-ualn 4 3.) kom r1ijaln 4 2.) fondacije i zadubine. U2-*-$n% FI3j% -o sredstava dolaze na ugovornoj osnovi: 0r ko 0 rio-inih u0lata: u o-r > nim $r m nskim int r$alima. ;go$orn F"/j imaju sigurnij 0rili$ i nii ri#ik omoguA g naglog 0ranj nja sr -sta$a u o-nosu na 0riho- - 0o#itnih insitu1ija. 7$im institu1ijama j n o0ho-an nii ni$o lik$i-nosti: #3og ga mogu -a $r ulaganja u srednjoro&ne i dugoro&ne oblike FA . ;go$orn F"/j suD 1.) 77: i 2.) PF.

5;. OSIGURAVAJUE ORGANI6ACIJE "OO#

7siguranj 0r -sta$lja udruivanje oni+ koji su i#loeni istoj opasnosti sa 1ilj m -a #aj -niki 0o-n su t tu koja mo #a- siti samo n k o- njih. 7siguranj imaD 1.) funk1iju #atit imo$in i li1a 4 2.) finansijsku (akumula1ijsku) funk1iju. P$%'ij% ) &%1atn-sti -si2)$anja s 0laAaju unapred: a na&-,na&a .t%t% $ri s sukcesivno: ka-a t t nastaju. ; m >u$r m nu 0riku0lj na sr -st$a 0lasiraju s u r 0ro-uk1ioni 0ro1 s 0r ko FT. 77 su F"/j koj #a ut$r> nu nakna-u (0r miju) o3 #3 >uju is0latu ugo$or n sum : ukoliko s - si o-r > ni (osigurani) sluaj. Pr ko osiguranja o3 #3 >uj s transf r ri#ika ij 3i is0olja$anj imalo n gati$n 0osl -i1 #a korisnika osiguranja: to s 0osti -istri3u1ijom ri#ika na $ Ai 3roj nosila1a ri#ika. 7sigura$ajuA kom0anij (7&) su int rm -ijarn F"/j koj ,$%i$aj) i p$-&aj) s*-j% -+a*%(% ) -+1i,) p-1isa 0i*-tn-2 -si2)$anja (osiguranja o- ra#nih $rsta n #go-a) i tim prikupljaju F1: tj. ku0uju no$a1 koji u o3liku kr -ita -aju -rugim F"/jama: a onjih ku0uju -rug F"/t (o3$ #ni1 : ak1ij : #a0is i sl.): im transf riu F. -o - fi1itnih )2. 7siguranj s mo 0o- liti naD 1.) osiguranje ivota4 1.) osiguranj i$ota u u m smislu4 2.) osiguranj o- n s0oso3nosti #a ra-4 3.) anuit tno osiguranj 4 !.) #-ra$st$ no osiguranj 4 2.) optte osiguranje4 1.) 0omorsko osiguranj 4 2.) osiguranj 0r $o#nih sr -sta$a4 3.) osiguranj kuAa i stano$a4 !.) osiguranj imo$in 4 %.) osiguranj o- l m ntarnih n 0ogo-a4 '.) osiguranj #a0osl nih: it-. ,siguranje ivota F 77 0r u#imaju o3a$ #u -a: #a o-r > nu sumu no$1a: i#$r is0latu o-r > nog i#nosa no$1a nosio1u 0olis osiguranja u sluaju 3ol sti ili smrti o-r > nog FC. 7siguranj i$ota mo 3itiD 1.) 0ot0uno i$otno osiguranj i 2.) $r m nsko osiguranj (o-r > ni $r m nski 0 rio-). 7siguranj i$ota j nain -a s otklon ri#i1i koji s mogu i#ra#iti kro# n -ostatak sr -sta$a #a i$ot ili #atitu #-ra$lja 0oj -ina1a tj. lano$a njiho$ih 0oro-i1a. Pr ko o$og osiguranja #atita o- ri#ika i$ota s transf ri na FP ili na -ra$u. Zaj -niko s$im o3li1ima osiguranja i$ota j -a imaju karakt r -ugoron t -nj i -a su 32

#asno$ani na 0ro1 ni $ ro$atnoA statistik smrtnosti: o-nosno 3ol sti.

-oga>anja osiguranog sluaja: koriA nj m

&redstva #a osiguranje 0riku0ljaju s #akljui$anj m osiguranja i i#-a$anj m 0olis osiguranja koja j -oka# o #aklju nom ugo$oru. Ti0o$i 0olisa i$otnog osiguranja mogu -aD 1.) i#raa$aju isto osiguranj : i 2.) imaju in$ sti1ion karakt ristik (u @5B F o0ti ugo$or o osiguranju). 9a ra#$ij nim FT kr irani su 0os 3ni ti0o$i 0olisa ( anuiteti / su0stitut 0 n#ionog osiguranja). &o- ugo$aranja anuit ta: osiguranik u0laAuj o-r > ni i#nos 0r mij : koju 0o o-r > noj &@ u$ Aa$a 77 u -ogo$or nom roku. Po ist ku roka: osiguraniku s -o kraja i$ota is0laAuju stalni m s ni no$ani i#nosi F anuit ti. < na koju 0oj -ina1 0laAa #a transf r ri#ika na iri krug nosila1a osiguranja na#i$a s premija. Pr mija s mo 0laAati odjedanput ili periodi&no u roku trajanja polise . "#nos 0r mij s o-r >uj 0rim nom kon1 0ta sa-anj $r -nosti: tako -a j 0r mija sa-anja $r -nost o ki$anog i#nosa t t ili osiguran sum ko- i$otnog osiguranja. "#nos 0r mij koji s akumulira -o mom nta na0lat ugo$orn sum : 0r -sta$lja -si2)$a*aj)C% $%(%$*% organi#a1ij #a osiguranj . ,ptte osiguranje F osiguranj o- 0osl -i1a $i sil ili o-go$ornosti: koj s i#raa$aju u t ti ili 0ro0ut noj -o3iti. Pr ko o$og osiguranja $ri s transf r n kom r1ijalnih ri#ika FC i PC. +i#i1i mogu 3itiD 1.) ot A nj imo$in : 2.) smanj nj s0oso3nosti sti1anja 0riho-a: 3.) t ta 0rou#roko$ana n 0anjom tr Aih li1a: it-. 9astu0anj osiguranog sluaja ko- o0tt g osiguranja j manj 0r -$i-i$o (#a ra#liku o- i$otnog osiguranja). Pr mij o0t g osiguranja mogu 3iti $ oma $isok . !oosiguranje F 77 - l osiguranj sa -rugim 77 ka-a n mogu -a 0o-n su *%1i,i -+i' p-t%n4ija1n% .t%t%. 4eosiguranje F 77 *i.a, $i(i,a (koji 0r $a#ila#i njiho$ moguAnosti) osigura$aju ko-rugih 77. + osiguranj j osiguranj 77 tj. osiguranj koj 77 ku0uj o- -rug 77 ra-i 0okriAa - la ri#ika koj j 0r u# la i#-atim 0olisama. 7sigura$a 0laAa r osigura$au 0r miju. + osigura$a nosi manji ri#ik o- osigura$aa. Postoji int rna1ionali#a1ija r osiguranja (77 lon-onski NCoj-sO). 77 u naj$ Aoj m ri -o sr -sta$a -ola# na 3a#i p%$i-&i<ni9 )p1ata p$%'ija -si2)$anja. 77 -o3ij na sr -st$a korist #a -alj u$ Aanj s$oj finansijsk moAi: in*%sti$anj%' ) $a(1i<it% FI3t%. 7n moraju stalno -a uskla>uju strukturu s$ojih 0lasmana sa strukturom i#$ora 0riho-a. 77 su $ liki in$ stitori. ;lau uD 1.) -ugoron 6oV4 2.) hi0ot karn 6oV4 3.) 0riorit tn i o3in (r -o$n ) ak1ij 4 !.) n kr tnin i sl. &o- i$otnog osiguranja 0ristutni su sta3ilni -ugoroni i#$ori sr -sta$a. 'rganizacije za osiguranje ivota in$ stiraju 0r$ nst$ no u -ugoron o3$ #ni1 (-ra$n ili kor0orati$n ). 'rganizacije za opte osiguranje imaju manj i n sta3iln r # r$ : a 0ot n1ijaln t t $ lik . 7n 0r$ nst$ no in$ stiraju u $lasnik kor0orati$n 6oV (3 l $ Ai 0rinos). Banas 3ank 0roi#$o-. mogu -a s 3a$ 0oslo$ima osiguranja: a 77 kr iraju 3ankarski

5=. PEN6IONI FONDOVI "PF#

33

PF su F"/j koj o3 #3 >uju 0oj -in1ima sigurnost i stabilnost pri+oda 0osl #a$r tka ra-nog $ ka. PF su 0o- stalnom kontrolom -ra$ : j r su o3a$ #ni -a o3 #3 >uju stalni -oho-ak 0 n#ion rima. 7ni 0r -sta$ljaju akumulaciju tednje koja A 3iti suk1 si$no is0laAi$ana u 3u-uAim go-inama. PF ,$%i$aj) -+a*%() isp1at% p%n(ija i tako 0riku0ljaju F.: koju transf riu -o - fi1itnih )2 (slino kao i 77). PF mogu 3iti oslonj ni na teku+i dohodak (finansiranj 0 n#ija i# -ohotka #a0osl nih) ili na utede zaposlenih u toku ra-nog 0 rio-a i investiranje uteda na FT. Ci1jD o3 #3 > nj sta3ilnog finansiranja njiho$ih 3u-uAih 0 n#ija i# ost$ar nog 0rinosa oin$ stiranja. PF imaju #natna sr -st$a. @r -st$a PF s 0r li$aju -ir ktno u #ajmo$ ra#liitim korisni1ima: -ok s #naajan - o tih sr -sta$a ja$lja u $i-u 0onu- na FT. PF -ola# -o sr -sta$a i( )p1ata &-p$in-sa (ap-s1%ni9 i p-s1-&a*a4a. @ o3#irom na osni$aa: PF mogu 3itiD 1.) 0ri$atni PF4 2.) ja$ni ili -ra$ni PF. "rivatne "F osni$aju PB: organi#a1ij : u-ru nja i sin-ikati. Ci1jD o3 #3 -iti 0 n#ion rima sigurn 0 n#ij i $isok i$otni stan-ar-. 1avne ili dravne "F osni$aju -ra$ni organi ili lokalni organi $lasti. Ci1jD o3 #3 -iti 0 n#ion rima so1ijalnu sigurnost i g#ist n1ijalni minimum. P-$t/-1i- st$),t)$a PF j j -nosta$na: j r su ko- njih roko$i -os0 Aa 0asi$ i akti$ 0o#nati ili s lako mogu ut$r-iti. PF nisu i#lo ni riziku likvidnosti j r s lako mo kontrolisati 0r -$i-lji$ost o-li$a sr -sta$a. PF na FT in$ stiraju u ra#liit o3lik F5. PF naj A ulau u !-V sa 'a1i' $i(i,-' (-ra$n hartij : o3$ #ni1 lokalnih organa $lasti: it-.): ali su #aint r so$ani #a ulaganj u -ugoron 6oV sa $iim 0rinosom (n0r. ak1ij ). P$-'%na KS ima #a 0osl -i1u 0oja$u rizika reinvestiranja. Ela$ni - o 0ortfolia PF s ula u -ugoron o3$ #ni1 . Prom na &@ uslo$lja$a 0a- 1 na o3$ #ni1a tj. ka0italni gu3itak #a $lasnik : koji nij moguA u$ k kom0 n#irati ulaganj m u no$ o3$ #ni1 koj -onos $ii 0rinos (0 rio- -os0 Aa o3a$ #a n A 3iti 0o-u-aran sa roko$ima -os0 Aa no$ih o3$ #ni1a). "#olo$anj 0ortfolia -ugoronih o3$ #ni1a o- - jst$a ri#ika r in$ stiranja na#i$a s imunizacija portfolia. To s 0osti in$ stiranj m u o3$ #ni1 ij trajanj o-go$ara 0 rio-ima -os0 Aa o3a$ #a in$ stitora tj. 0 rio-u 0os -o$anja o3$ #ni1a (0lanskom 0 rio-u u kom $lasnik 0r -$i>a -a -ri o3$ #ni1 : -a 3i mogao is0latiti o3a$ # njiho$om 0ro-ajom).

5>. POJA

INVESTICIONI! FONDOVA "IF#

"F su 0rof sionalno $o> n F"/j (F&) koj '-+i1i.) ,apita1 *i.% p-j%&ina4a ra-i ulaganja u sku0 6oV ra#liitih i#-a$ala1a (0ortfolio). "F slu int r sima 0oj -ina1aIulagaa u 6oV. "F na FT imaju 0osr -niku ulogu. "F -o s$%&sta*a &-1a(% p$-&aj-' a,4ija i1i )&%1a: i in$ stiraju ih u ra#liit o3lik F5 (naroito -i$ r#ifiko$ana 0ortfolia 6oV). &ro# diverzifikaciju investicionih plasmana smanjuju s finansijski ri#i1i: im in$ sti1ion kom0anij ("&) o3a$ljaju 0osr -niku ulogu (0o$ #uju t -n sa in$ sti1ionom su3j ktima). "F su organi#o$ana kaoD 3!

1.) -rut$a ka0itala (-rut$a sa ograni nom o-go$ornoAu) ili 2.) kr -itna -rut$a (-rut$a #a u#ajamno kr -itiranj ). Fon- n u0ra$lja 0ortf ljom: j r to u nj go$o im ini 0os 3na kom0anija: koja o3ino i -sni*a /-n& (3anka: 77: "&: =BB i sl.). 6oV koj in 0ortfolio u$a 3anka F - 0o#itar (,ast-&i +an,a). "F mogu -aD 1.) 0r -sta$ljaju F"/j 4 2.) 0lasiraju sr -st$a u 0ortf lj 6oV4 3.) 0r -sta$ljaju 0rof sionalno $o> n firm 4 !.) 0r -sta$ljaju nain 0lasmana sr -sta$a u F"/t na osno$u naloga ulagaa4 %.) imaju 0os 3an o3lik 0asi$ . "F su FI-je koj prikupljaju i plasiraju kapital . "F su "& iji j 0r -m t 0oslo$anjaD 1.) in$ stiranj : 2.) r in$ stiranj : 3.) 0os -o$anj : !.) -ranj ili %.) trgo$ina 6oV. "F $r plasiranje sredstava u portfelj (o) . &arakt ristika "F su portfolio ulaganja (t rminoloki na#i$ koji 3i im o-go$arao / 0ortfolio fon-o$i). "F su profesionalno vo2ene firme. Za 0oj -in1a ui portfolio 0o-ra#um $a $ Au kon1 ntra1iju ri#ika: manju lik$i-nost i manj moguAnosti maksimili#a1ij 0rofita. Poj -ina1 A imati i ograni n moguAnosti in$ sti1ion anali# ra#liitih 6oV. "F 0r -sta$ljaju na$in plasmana sredstava u FI-te na osnovu naloga ulaga$a (u im i #a raun ulagaa). 2 -an o- 1ilj $a formiranja "F j disperzija rizika. Ba 3i s s0r ila #lou0otr 3a naloga ulagaa: o-nos ulagaa i fon-a j r gulisan 0ro0isima i #atiA n akti$nostima -ra$nih institu1ija koj kontroliu 0rom t 6oV. "F imaju poseban oblik pasive. Ta 0asi$a j skoro u 1 lini sasta$lj na o- akcija investitora: tako -a ri#ik 0oslo$anja fon-o$a snos fon-o$i kao FP: kao i in$ stitori.

5?. OTVORENI IF
7t$or ni "F (n ma s$ojst$o 0ra$nog li1a) funk1ioni na 0rin1i0u p$i,)p1janja NS p)t%' i(&a*anja in*%sti4i-ni9 j%&ini4a ("2) i otku0a "2 na #aht $ lana fon-a. ?inimalna no$ana sr -st$a #a ot0oinjanj 0oslo$anja ot$or nog "F n mogu 3iti manja o- 200.000 R u -inarskoj 0roti$$r -nosti 0o sr -nj m kursu 9= na -an u0lat i moraju s u0latiti na raun ko- &= u roku o- tri m s 1a o- -ana u0uAi$anja ja$nog 0o#i$a #a ku0o$inu "2. I'-*ina -t*-$%n-2 IF j u s$ojini lano$a fon-a. 7t$or ni "F n mo sti1ati $i o- 20 S $lasnikog u Aa tj. ak1ija sa 0ra$om glasa j -nog i#-a$ao1a. Brut$o #a u0ra$ljanj (B#;) -onosi pravilnik o tarifi #a s$aki ot$or ni "F i 0os 3no na0laAuj nakna- u skla-u sa njim. B#; mo na0laAi$ati nakna-u #a ku0o$inu i nakna-u #a otku0 "2 o- lano$a ot$or nog "F (nakna-a i#nosi 1 S o- $r -nosti "2 koj s otku0ljuju). "# imo$in ot$or nog "F mogu s na0laAi$atiD 1.) nakna-a B#; imo$inom fon-a4 2.) troko$i ku0o$in i 0ro-aj 6oV4 3.) troko$i &=4 !.) troko$i kst rn r $i#ij . ;t$r>i$anj neto vrednosti imovine ot$or nog "F 0o "2 s $ri s$akog ra-nog -ana i o3ja$ljuj u najmanj j -nom -n $nom listu koji s -istri3uira na 1 loj t ritoriji @r3ij (tira o- najmanj 100.000 0rim raka): kao i na int r n t strani1i B#; ili ot$or nog "F. 3%

@ti1ala1 "2 ima slede!a pravaD 1.) 0ra$o na sra#m rni - o 0riho-a4 2.) 0ra$o na otku04 3.) 0ra$o na sra#m rni - o imo$in ot$or nog "F u sluaju ras0utanja4 !.) -ruga 0ra$a: u skla-u sa #akonom. "2 -aju ista 0ra$a lano$ima fon-a i on s n mogu slo3o-no 0r nositi: osim 0o osno$u nasl >i$anja i ugo$ora o 0oklonu. B#; $o-i r gistar "2 i $i- ntira s$aku ku0o$inu i otku0 "2. &ticanje "2 s mo $riti samo ku0o$inom u no$1u. C%na IJ sastoji s o- n to $r -nosti imo$in 0o "2 na -an u0lat : u$ Aan #a nakna-u #a ku0o$inu (ukoliko j B#; na0laAuj u skla-u sa 0ra$ilnikom o tarifi). Prilikom sti1anja "2: lan ot$or nog "F n mo st Ai $i o- 10 S n to $r -nosti imo$in ot$or nog "F. B#; mo u# ti kredit ) s*-j% i'% a (a $a<)n -t*-$%n-2 IF : iji j i#nos -o 10 S $r -nosti imo$in ot$or nog "F sa rokom ot0lat -o ,0 -ana (ra-i o-ra$anja 0otr 3nog ni$oa lik$i-nosti). B#; )2-*-$-' ) pisan-j /-$'i mo preneti pravo upravljanja ot$or nim "F na -rugo B#;: u# 0r tho-nu saglasnost &omisij #a 6oV. B#; 0r u#ima s$a 0ra$a i o3a$ # koj ima B#; koj $ri 0r nos. &pajanje otvoreni+ IF mo s $ritiD 1.) s0ajanj m u# 0ri0ajanj 4 2.) s0ajanj m u# organi#o$anj . Spajanjem uz pripajanje j -an ot$or ni "F 0r staj -a 0ostoji 3 # ras0utanja 0r nos Ai -rugom ot$or nom "F 1 lu s$oju imo$inu i o3a$ # u #am nu #a i#-a$anj "2 lano$ima ot$or nog "F 0r stalog s0ajanj m o- stran ot$or nog "F koj m s 0ri0aja. Spajanjem uz organizovanje -$a ili $i ot$or nih "F 0r staju -a 0ostoj 3 # ras0utanja 0r nos Ai 1 lu s$oju imo$inu i o3a$ # na no$i ot$or ni "F u #am nu #a i#-a$anj "2 lano$ima 0r ostalih ot$or nih "F o- stran no$og ot$or nog "F. 7t$or ni "F ostvaruje pri+ode o-D 1.) kamata4 2.) -i$i- n-i4 3.) ost$ar nih ka0italnih -o3itaka. Plano$i ot$or nog "F n maju 0ra$o -a #aht $aju rasputanje fonda. 7t$otr ni "F s ras0uta o-u#imanj m -o#$ol #a ra- B#;. Fon- s ras0uta i ist kom roka ka-a j fon- organi#o$an na o-r > no $r m . Troko$ ras0utanja fon-a snosi B#;. B#; prestaje da upravlja fondom ako &omisija r nj m o-u#m -o#$olu #a ratom -rut$u. Ta-a &= sa kojom B#; ima #aklju ni ugo$or: -o i#3ora no$og B#; (naj-u tri m s 1a): o3a$lja samo n o-lon 0oslo$ u $ #i sa u0ra$ljanj m fon-om. &= o-mah 0r staj sa 0ro-ajom i otku0om "2 i o tom o-mah o3a$ ta$a lano$ fon-a. Prilikom o-u#imanja -o#$ol #a ra- B#;: &omisija o-mah ras0isuj ja$ni 0o#i$ #a i#3or no$og B#; i -onosi o-luku o i#3oru u roku o- -$a m s 1a. ; sluaju n us0 log ja$nog 0o#i$a &omisija -onosi o-luku o ras0utanju fon-a. Posl 0rij ma o-luk o ras0utanju fon-a: &= o3a$ ta$a o tom ja$nost i lano$ fon-a (0r ko oglasa u -n $nom listu i na s$ojoj int rn t strani1i): uno$a$a imo$inu fon-a i $ri is0lat lano$ima fon-a (u 3'

roku o- st m s 1i). &= 0o-nosi &omisiji i#$ taj o ras0utanju fon-a i ta-a &omisija $ri 3risanj fon-a i# + gistra "F. &a-a j ot$or ni "F osno$an na o-r > no $r m : ist kom roka B#; s0ro$o-i ras0utanj : uno$a$anj m imo$in i is0latom lano$ima fon-a.

5@. 6ATVORENI IF
Zat$or ni "F j PC organi#o$ano kao otvoreno akcionarsko drutvo. Zat$or ni "F p$i,)p1ja NS p$-&aj-' a,4ija 0ut m ja$n 0onu- . B#; osni$a i u0ra$lja #at$or nim "F. B#; ima 0ra$o na 0o-mir nj troko$a osni$anja i# imo$in #at$or nog "F -o i#nosa 2 S $r -nosti osno$nog ka0itala 0ri osni$anju #at$or nog "F. ;t$r>i$anj neto vrednosti imovine #at$or nog "F 0o ak1iji s $ri najmanj j -an0ut m s no i o3ja$ljuj s u najmanj j -nom -n $nom listu (tira 100.000 0rim raka: najmanj ) i na int rn t strani1i D(U ili #at$or nog "F. Zat$or ni "F n mo sti1ati $i o- 20 S $lasnikog u Aa: o-nosno ak1ija sa 0ra$om glasa j -nog i#-a$ao1a: o-nosno -$a ili $i i#-a$ao1a koji su 0o$ #ana li1a. Ulaganje u nepokretnosti mogu 3iti ulaganja uD 1.) zemljite: 2.) zgrade (0oslo$n : stam3 n : stam3 no/0oslo$n : konomsk i -r.) i 3.) posebne delove zgrada (stano$i: 0oslo$n 0rostorij i -r.). ; j -nu n 0okr tnost s mo uloiti naj$i -o 20 S imo$in fon-a. 9 0okr tnosti moraju 3iti osiguran o- s$ih ri#ika. 5k1ionari fon-a n maju 0ra$o 0r ku0o$in 0ri 0ro-aji n 0okr tnosti. Zat$or ni "F s mo #a-ui$ati 3 # ograni nja. ,snovni kapital fon-a mo 3iti samo u no$1u. 7sno$ni ka0ital n mo 3iti manji o- 200.000 R u -inarskoj 0roti$$r -nosti 0o sr -nj m kursu 9= na -an u0lat . 7sno$ni ka0ital #at$or nog "F s u0laAuj na raun ko- &=: 0r u0isa tog fon-a u + gistar "F. ,rgani #at$or nog "F suD 1.) sku0tina4 2.) na-#orni o-3or. Skuptina akcionaraD 1.) -onosi o-luku o #aklju nju i raski-u ugo$ora o u0ra$ljanju u skla-u sa #akonom4 2.) o-o3ra$a ras0o- lu -o3iti: no$u misiju ak1ija4 3.) 3ira lano$ na-#ornog o-3ora fon-a. adzorni odbor na-gl -a s0ro$o> nj o3a$ #a B#; u 0ogl -uD 1.) ost$ar nja in$ sti1ionih 1ilj $a4 2.) ost$ar nja in$ sti1ion 0olitik 4 kao i 3.) 0oto$anj ograni nja ulaganja. Plano$i na-#ornog o-3ora mogu $riti 0r gl - 0oslo$nih knjiga i -okum nta1ij i #aht $ati 0ojanj nja o- B#;. 9a-#orni o-3or -onosi o-luku o i#3oru i #akljuuj ugo$or sa 0r -u# A m #a r $i#iju. 9a-#orni o-3or mo sa#$ati sku0tinu ak1ionara -$otr Ainskom $ Ainom s$ih lano$a. 'kcije #at$or nog "F glase na ime. nedeljive su i neograni&eno prenosive . B#; j -uno -a u$rsti ak1ij #at$or nog "F na organi#o$ano trit u roku o- 30 -ana o-ana u0isa u + gistar "F. Zat$or ni "F j -uan -a s$aku nar -nu misiju ak1ija ja$no 0onu-i. 5pis i uplata akcija $ri s ko- &=. 0#U u0ra$lja #at$or nim "F na osno$u ugovora o upravljanju. 9a-#orni o-3or fon-a #akljuuj o$aj ugo$or. Ugovor o upravljanju o3a$ #no sa-riD 3(

1.) o3a$ # B#;4 2.) $rst : i#nos i nain o3rauna nakna- #a o3a$lj n uslug 4 3.) $rst troko$a koji A s na0laAi$ati i# imo$in fon-a (kao i a-ministrati$n troko$ #a 0oslo$anj organa fon-a)4 !.) o-r -3 -a li i 0o- kojim uslo$ima B#; 0o$ ra$a o3a$ljanj a-ministrati$nih i mark tinkih 0oslo$a i akti$nosti -rugim li1ima4 %.) osno$ #a raski- ugo$ora: kao i 0ra$a i o3a$ # B#; u sluaju raski-a ugo$ora4 '.) -uinu otka#nog roka u sluaju raski-a ugo$ora. Zat$or ni "F i B#; mogu s0ora#umno raskinuti ugo$or o u0ra$ljanu fon-om. 7-luku o raski-u i #aklju nju no$og ugo$ora o u0ra$ljanju fon-om -onosi sku0tina tog fon-a -$otr Ainskom $ Ainom glaso$a ak1ionara. ;go$or o u0ra$ljanju s raski-a o- -ana o-u#imanja -o#$ol #a ra- B#;. B#; j -uno -a u roku o- osam -ana o- raski-a ugo$ora 0r n s s$ akti$nosti u $ #i sa u0ra$ljanj m imo$inom fon-a na &=. Ta-a &= (naj-u tri m s 1a) o3a$lja samo n o-lon 0oslo$ u $ #i sa u0ra$ljanj m fon-om (konsultujuAi na-#orni o-3or fon-a). Prilikom raski-a ugo$ora o u0ra$ljanju na-#orni o-3or (u najkraA m roku) o3a$ ta$a o tom ak1ionar fon-a i ras0isuj ja$ni 0o#i$ #a 0riku0ljanj 0onu-a B#; ra-i u0ra$ljanja fon-om i 0r -la sku0tini fon-a naj0o$oljniju 0onu-u. 9a 0r -log na-#ornog o-3ora: sku0tina -onosi o-luku o #aklju nju ugo$ora o u0ra$ljanju sa no$im B#; (u roku o- tri m s 1a o- -ana raski-a). 9o$o B#; o-mah 0o-nosi #aht $ #a o-o3r nj ugo$ora o u0ra$ljanju &omisiji #a 6oV. B#; 0r -la sku0tini fon-a nain ras0o- l -o3iti fon-a. 9akon sasta$ljanja finansijskih i#$ taja: -o3ij nog i#$ taja kst rn r $i#ij i o-luk sku0tin fon-a: B#; i#-aj &= nalog #a ras0o- lu -o3iti ak1ionarima fon-a.

5A. PRIVATNI IF
Pri$atni "F j PC organi#o$ano kao drutvo sa ograni$enom odgovorno!u . ini'a1ni n-*<ani )1-2 lana 0ri$atnog "F n mo 3iti manji o- %0.000 R u -inarskoj 0roti$$r -nosti 0o sr -nj m kursu 9= na -an u0lat . 7$i fon-o$i n 0o-l u o0tim 0ra$ilima o "F. Pri$atni "F s mo #a-ui$ati 3 # ograni nja: u skla-u sa s$ojim 0ra$ilima 0oslo$anja. B#; u0ra$lja o$im fon-om na osno$u ugovora o upravljanju (#aklju nim sa 0ri$atnim "F). B#; -osta$lja &omisiji #a 6oV ugo$or o u0ra$ljanju i 0ra$ila 0oslo$anja. &omisija u0isuj fon- u + gistar "F. O+a*%(ni -p.ti a,t 0ri$atnog "F su pravila poslovanja koja sa-r (moraju 3iti -ostu0na #aint r so$anim in$ stitorima)D 1.) o0is in$ sti1ionih 1ilj $a: in$ sti1ionu 0olitiku i gla$n ri#ik u $ #i sa njom4 2.) $r -nost u- la4 3.) 0ra$ila o 0r nosu u- la4 !.) i#nos minimalnog no$anog uloga 0o lanu4 %.) nain ut$r>i$anja n to $r -nosti imo$in fon-a4 '.) o-r -3 o i#$ ta$anju lano$a fon-a4 (.) rok na koji s fon- osni$a4 *.) 0ostu0ak ras0utanja fon-a4 ,.) -ruga 0itanja o- #naaja #a 0oslo$anj fon-a.

EC5V5 P)T5 =)+Z)

3*

5B. POJA

I VRSTE DER6I

= r#a j samostalna i s0 1ifina institu1ija (0ri nastanku i tokom ra#$oja). = r#a j institu1ija FT: ali j i sama FT. = r#a j -$2ani(-*an p$-st-$ (u fi#ikom i 0oslo$nom smislu) na kom s 0o strogo ut$r> nim 0ra$ilima trguje (ku0uj i 0ro-aj )D 1.) 6oV4 2.) no$1 m4 3.) stranim sr -st$ima 0laAanja. = r# kao samostaln organi#a1ij posedujuD 1.) so0st$ ni 0oslo$ni 0rostor (#gra-u)4 2.) lanst$o4 3.) 0oslo$na 0ra$ila. 9astanak 0ojma NberzaO $ #uj s #a 3 lgijsku 0oro-i1u (van der 7eurse) u ij m lokalu su s u =riu u LV $ ku saku0ljali trgo$1i ra-i #akljui$anja ra#liitih 0oslo$a. Trgo$1i su 0o- 0ojmom Nde burseO naj0r o#naa$ali m sto u kom su s sastajali: a kasnij i sam s$oj sku0o$ . Taj na#i$ j 3io us$oj n i 0o s$im -rugim gra-o$ima (Tulu#: 5n$ rs: Con-on: Pari#: 5mst r-am i -r.). = r# u 0rom t n unos int%$'%&ija$n% FI3j%. s$oj 6oV: niti sam ku0uju i 0ro-aju 6oV. = r# nis)

"redmet trgovanja na ber#i mora -a 3u- tipi(i$an i stan&a$&i(-*an (lako #am nlji$ i trgo$ina njim j -nosta$na: 3r#a i fikasna). 7$o omoguAa$a o-sust$o 0r -m ta trgo$anja sa m sta na kom s trguj . $ravila trgovanja na berzi i#rasla su i# o3iajnog trgo$inskog 0ra$a. Pra$ila ur >uju nain ra-a 3 r#anskih slu3i. "ravila trgovanja na ber#i imaju -$ostruku funk1ijuD 1.) -a o3 #3 - stan-ar-i#a1iju 0r -m ta trgo$in i samih 0ra$ila trgo$anja4 2.) -a 0ru #atitu u sni1ima u trgo$anju. Pr ma vrsti ber#anskog materijala: 3 r# s mogu 0o- lit naD 1.) robne (produktne) berze4 2.) finansijske berze4 1.) uni$ r#aln 4 2.) s0 1ijali#o$an 4 1.) 3 r# f kata (ku0o0ro-aja -ugoronih 6oV)4 2.) - $i#n 3 r# 4 3.) 3 r# #lata i 0l m nitih m tala i sl. 9a robnim berzama s trguj ra#liitim $rstamaD 1.) $-+a (ito: krom0ir: m so: kafa: nafta: o3oj ni m tali: n m tali: 0amuk: A r: $una: #lato: kalaj i sl.) i 2.) )s1)2a (trans0ortn uslug u 0r komorskom i $a#-unom trans0ortu i sl.). 9a univerzalnim berzama s trguj D 1.) 6oV (na T& F $lasnik i -ugoron -unik hartij / i na T9): 2.) no$1 m: 3.) - $i#ama: !.) finansijskim - ri$atima JFBK (fju rsima i o01ijama) i %.) #latom. 9a specijalizovanim berzama s trguj samo o-r > nim 3 r#anskim mat rijalom. = r# kor s0on-iraju (0r$ nst$ no) sa T& (i to sa s kun-arnim T&). 7$o #nai -a s na 3 r#ama ost$aruj ku0o0ro-aja $lasnikih i -ugoronih -unikih hartija u -rugoj i -aljim s k$ n1ama. 3,

3lju$na funkcija ber#e j -a o3 #3 -i kontinuelno trite "o# 0o 1 nama koj n o-stu0aju 3itno o- onih 0o kojima su 0r tho-no 0ro-at . &ontinuit t trita j n o0ho-an #a ou$anj lik$i-nosti 6oV (-a 3i s 0ri$ukla sr -st$a in$ stitora koji u njih ulau). &ontinuit t trita smanjuj kol 3anj 1 na 6oV i 0o$ Aa$a njiho$u lik$i-nost tj. s0oso3nost kon$ r#ij u goto$inu 0ut m 0ro-aj . = r#a ut$r>uj i 0u3likuj 1 n 6oV. < n 0oj -inih 6oV s ut$r>uju na 3a#i efektivne kupovine i prodaje (0onu- i tranj konkr tn 6oV). = r# omoguAa$aju 0ostoj Aim i 0 rs0 kti$nim ulagaima -a 0ro1 n ri#ik i r nta3ilnost s$ojih ulaganja i usm r ih u skla-u sa s$ojim 0r f r n1ijama 0r ma ri#iku i r nta3ilnosti. 9a 3 r#ama n ma 0rimarn : $ F. n u st$uju u ra-u 3 r#i). njih 3 r#anski mat rijal ku0uju: -rug F7: 0r ko o$laA nih u 3 r#anski trgo$1i). A samo s kun-arn ku0o0ro-aj F"/ta (i#$orni $lasni1i eposredni u&esnici nisu krajnji korisni1i F.: j r um sto i tako 0ro-aju no$a1: +%$(ans,i p-s$%&ni4i (3ank i snika u ra-u 3 r#anskog sastanka F ag nti: m tari:

= r#a j -una -a u svom poslovanju obe#bediD 1.) #akonito o3a$ljanj trgo$in na 3 r#i4 2.) #atitu int r sa u snika na 3 r#i4 3.) 0oto$anj 0ra$ila i stan-ar-a 0onaanja u snika na 3 r#i4 !.) informa1ij #a ja$nost o s$im inj ni1ama #naajnim #a ra- 3 r# . 9a- 0oslo$anj m 3 r# kontrolu $ri -ra$a (0r ko 0os 3n komisij #a 6oV). 9aj$aniji s$ tski 3 r#anski 1 ntri suD 9jujork: Pikago: Con-on: Frankfurt: Tokio i -r.

;0. ORGANI6ACIJA DER6E

7sno$ni ra#log nastanka 3 r# j (a.tita -& t$0i.ni9 $i(i,a: 0a j tom 0o-r > na i organi#a1ija trgo$in na 3 r#i. = r#a j formirana 0o emi koncetri&nih krugova: iji 1 ntar ini sama ber#a sa svojim slubama. 7ko 1 ntra s nala#i krug ovla!eni+ posrednikaD 1.) 3rok ri (nastu0aju u s$oj im : a #a raun -rugih): 2.) -il ri (u s$oj im i #a s$oj raun). @amo o$i 0osr -ni1i imaju 0ra$o #aklju nja 0oslo$a na 3 r#i: a s$i -rugi koji l -a trguju moraju to -a in 0r ko njih. @a s$akim nar -nim krugom o0a-a st 0 n o$laA nja u o-nosu na 3 r#ansku trgo$inu. Brugi krug o- 1 ntra in posrednici koji nemaju pravo pristupa #vani$noj ber#anskoj trgovini. Tr Ai krug ini najire trite. = r#a s naj A organi#uj kao a,4i-na$s,- &$).t*-. Znaajno m sto #a funkcionisanje berze imajuD 1.) ak1ionari: 2.) lano$i (0osr -ni1i koji #aku0ljuju m sta #a trgo$anj na njoj). 7rgani koji 0r -sta$ljaju ak1ionar isti su kao ko- s$akog ak1ionarskog -rut$a: ali im j #naaj mnogo manji. Plano$i 3 r# imaju s$oj 0os 3n organ koji s staraju o njiho$im int r sima: kako 0r ma samoj 3 r#i: tako i 0r ma okru nju u kom - luju. Ti organi su na-l ni #a ur > nj trgo$anja na 3 r#i i #a o-r >i$nj nj go$og sa-raja. @a$r m n 3 r# su r gulisan s-pst*%n-' i &$0a*n-' $%2)1ati*-' . 9jiho$o - jst$o s ogl -a u sta3ili#a1ionoj funk1iji i uj -njaa$anju trinih toko$a. Pr ma mestu trgovine: 3 r#a mo 3iti organi#o$ana kaoD 1.) auk1iono trit 4 2.) kontinuirano trit . Aukciono trite F nalo#i klij nata #a 0ro-aju i ku0o$inu s sist mati#uju i i#$ra$aju simultano u# formiranj j -inst$ n 1 n . 5uk1ija mo 3iti 0ism na ili usm na. &ao !0

r #ultat auk1ij ut$r>uj s kurs intrum nta. 9a kraju -ana u#ima s kurs ukoliko j 3ilo $i auk1ija u toku -ana #a n ki F"/nt.

0ros ni -n $ni

!ontinuirano trite F i#$ra$anj naloga s o3a$lja tokom 1 log ra-nog -ana 3 r# . < n (kurs $i) s stalno m njaju: o-raa$ajuAi 0rili$ naloga i njiho$u r ali#a1iju. 9ij 0otr 3no fi#iko 0risust$o u snika na 3 r#i: j r 3 r# o3 #3 >uju u sni1ima komunikacionu povezanost i centralni kompjuter koji automatski ut$r>uj nalog i formira 1 nu koja o-go$ara 0onu-i i tranji. @a$r m na 3 r#a j ra#u> na kom0jut rska i komunika1iona mr a (fi#iki 0osmatrano).

;1. POVERENJE I SIGURNOST KAO PRINCIPI POS8OVANJA NA DER6I

= r#a j nastala na poverenju i na tenji ka sigurnosti. Po$ r nj i sigurnost su kljuni i o0r - ljujuAi inio1i nastajanja i o0stanka s$ak 3 r# . = r#a n mo -a funk1ioni 3 # i#gra> nog l m ntarnog 0o$ r nja m >u u sni1ima na njoj i 3 # osno$n sigurnosti -a A o3a$ # 0r u# t na njoj 3iti is0unj n . 9 -ostatak 3 r# (3 r#anskog trgo$anja) na n kom tritu uka#uj -a j to trit n sigurno i -a j 0o- uti1aj m n trinih ri#ika u 0oslo$anju. 2aanj 3 r#anskog 0oslo$anja uka#uj na 0orast sigurnosti u o-r > noj konomiji. = r# su u svoje autonomno pravo ugra-il 0rin1i0 0o$ r nja i sigurnosti. Pro1 s institucionali#acije poverenja s s0ro$o-i o- nastanka 0r$ih 3 r#i. Pro1 s institu1ionali#a1ij 0o$ r nja na 3 r#i s titi berzanskim pravom i autonomnim berzanskim sudstvom (berzanskom arbitraom i sist mom sank1ija). Pro1 s institucionali#acije sigurnosti ima -$a 0o-0ro1 sa. Pr$i 0o-0ro1 s o3uh$ata aktivnosti posrednika usm r n na osiguranj s$oj - latnosti i s$o> nj n trinih ri#ika na minimum. ; tom smislu s - finiu 0rat A - latnosti (ugra>uju s u 0ra$ila 3 r# )D 1.) kontrola k$alit ta i k$antit ta ro3 : 2.) osiguranj i sl. Brugi 0o-0ro1 s o-nosi s na aktivnost drave 0r ma 3 r#i. V lik kri# i 0ron $ r na 3 r#ama su ugroa$al 0o$ r nj u snika na 3 r#ama i sigurnost 0oslo$anja. Bra$a j 0o la -a -onosi 0ro0is kojima s r guliu kontrola 3 r#ansk - latnosti. Bra$a tr 3a -a int r$ n1ijom o3 #3 -i sigurniju trgo$inu na 3 r#ama: ali -a tom istom int r$ n1ijom n ugui 3 r# . = r#anski m hani#mi su 0os 3no os tlji$i na t int r$ n1ij .

;5. OSNIVANJE I DE8ATNOST DER6E

,sniva$8akcionar 3 r# mo 3iti + 0u3lika @r3ija: -omaA i strano PC i FC. &a-a li1 nam ra$a -a st kn kvalifikovano u&e+e tj. ak1ij s 0ra$om glasa tako -a nj go$o u A u ka0italu 3 r# -ostign : 0r > ili 0a-n is0o- %: 10: 1%: 20: 33 ili %0 S o- uku0nog 3roja glaso$a u sku0tini 3 r# : -uno j -a 0r tho-no o3a$ sti &omisiju #a 6oV: koja -aj 0r tho-nu saglasnost. 7$a o3a$ #a s n o-nosi na + 0u3liku @r3iju i 9= @r3ij . 5ko 3anka i 7B stiu na$ - no k$alifiko$ano u A : n o0ho-na j 0r tho-na saglasnost 9=. -ov$ani deo osnovnog kapitala 3 r# n mo 3iti manji o- 1.000.000 R u -inarskoj 0roti$$r -nosti 0o #$aninom sr -nj m kursu 9= na -an u0lat . 9a osno$u 0o-n tog #aht $a osni$aa: &omisija #a 6oV i#-aj do#volu #a rad 3 r# . ;# #aht $ s 0rilauD 1.) osni$aki akt 3 r# 4 2.) -oka# o 0or klu osni$akog ka0itala4 !1

3.) -oka# o u0lati osno$nog ka0itala na 0ri$r m ni raun ko- 3ank D !.) -oka# o ka-ro$skoj i organi#a1ionoj os0oso3lj nosti i t hnikoj o0r mlj nosti4 %.) statut 3 r# 4 '.) 0ra$ila 0oslo$anja 3 r# 4 (.) 0ra$ilnik o listingu i kota1iji 3 r# 4 *.) s0isak osni$aaIak1ionara 3 r# 4 ,.) 0o-a1i o u Au u osno$nom ka0italu 3 r# (u S)4 10.) tarifnik 3 r# 4 11.) 0o-a1i o lano$ima u0ra$ 3 r# . &omisija donosi reenje o davanju do#vole #a rad 3 r# (u roku o- '0 -ana na n o-r > no $r m ) ka- ut$r-iD 1.) $aljanost #aht $a4 2.) -a su is0unj ni uslo$i ut$r> ni #akonom4 3.) -a j 0rilo na 0ro0isana -okum nta1ija4 !.) -a su li1a koja 0os -uju k$alifiko$ano u A 0o-o3na i 0ou#-ana. &omisija A 3 r#i dati do#volu #a rad ako 3 r#aD 1.) ima najmanj 3 li1a koja su #a0osl na na n o-r > no $r m : koja imaju -o#$olu #a o3a$ljanj 0oslo$a 3rok ra: a koja im ranij nij o-u#imana i is0unja$aju o-go$arajuA uslo$ i# #akona4 2.) is0unja$a -rug uslo$ koji s o-nos na ka-ro$sku i organi#a1ionu os0oso3lj nost i t hniku o0r mlj nost (u skla-u sa #akonom i aktom &omisij #a 6oV). &omisija odbija #a+tev #a davanje do#vole #a rad 3 r# ako ut$r-iD 1.) -a nisu is0unj ni uslo$i #a ra- 3 r# 0ro0isani #akonom4 2.) -a lano$i u0ra$ 3 r# n is0unja$aju uslo$ i# #akona4 3.) -a 0or klo osno$nog ka0itala nij jasno i -a -osta$lj n 0o-atk nij moguA ut$r-iti4 !.) -a j struktura 0o$ #anih li1a tak$a -a on moguAa$a fikasno $r nj na-#ora na0oslo$anj m 3 r# 4 %.) -a li1a koja 0os -uju k$alifiko$ano u A n is0unja$aju krit rijum 0o-o3nosti i 0ou#-anosti. = r#a sti svojstvo "9 upisom u registar 0ri$r -nih su3j kata (P@). = r#a j -una -a u roku o- 30 -ana 0o-n s 0rija$u #a u0is u r gistar P@ (o- -ana 0rij ma r nja &omisij o -a$anju -o#$ol #a ra- i r nja o -a$anju 0r tho-n saglasnosti #a i#3or: o-nosno im no$anj lano$a u0ra$ 3 r# ). = r#a n sm -a ot0on -a o3a$lja - latnost 0r u0isa t - latnosti u r gistar P@. 0elatnost 3 r# : o-nosno organi#o$anj trgo$in 6oV na 3 r#i: o3uh$ata sl - A 0oslo$ D 1.) organi#o$anj ja$n 0onu- 6oV i 0o$ #i$anj 0onu- i tranj 6oV4 2.) o3ja$lji$anj inforam1ija o 0onu-i: tranji i trinoj 1 ni 6oV i -rugih 0o-ataka #naajnih #a trgo$inu 6oV4 3.) ut$r>i$anj i o3ja$lji$anj kursnih lista 6oV4 !.) o3a$ljanj -rugih 0oslo$a u skla-u sa #akonom. = r#a ne moeD 1.) trgo$ati 6oV4 2.) -a$ati sa$ t koji s o-nos na trgo$inu 6oV i -rugih F"/ta4 3.) -a$ati sa$ t o i#3oru =BB ili o$laA n 3ank 4 !.) o3a$ljati 0oslo$ koji su #akonom o-r > ni kao - latnosti =BB4 %.) o3a$ljati -rug 0oslo$ : osim 0oslo$a ut$r> nih #akonom. %aposleni i $lanovi 3 r# : o-nosno organi#ator $an3 r#anskog trita D

!2

1.) -uni su -a u$aju 0o-atk (kao 0oslo$nu tajnu) o 0rom tu F"/ta koji nisu ja$no o3ja$lj ni: kao i -rug 0o-atk : i n sm ju ih sao0ta$ati tr Aim li1ima: koristiti ili tr Aim li1ima omoguAiti -a ih korist 4 2.) n sm ju -a$ati sa$ t o trgo$ini F"/tima i ulaganju u ist : niti milj nj o 0o$oljnosti ili n 0o$oljnosti trgo$in F"/tima4 3.) n sm ju -a$ati sa$ t u $ #i sa i#3orom =BB ili o$laA nih 3anaka. 7$laA no li1 &omisij #a 6oV ima 0ra$o na u$i- u o$ su-a ili -rugog na-l nog -ra$nog organa). 0o-atk (na osno$u naloga

= r#a organi#uj informacioni sistem kojim s o3 #3 >uj D 1.) -a s$i u sni1i u trgo$ini F"/tima mogu isto$r m no: ra$no0ra$no i 0o- j -nakim uslo$ima -a$ati i 0rih$atati nalog #a ku0o$inu i 0ro-aju F"/ta na 3 r#i4 2.) -a s$i u sni1i u trgo$ini F"/tima na 3 r#i imaju u istom tr nutku j -nak 0ristu0 informa1ijama o F"/tima kojima s o3a$lja trgo$ina.

;;. DER6ANSKO TRITE

9a 3 r#anskom tritu s mo trgo$ati sa'- FI3ti'a ,-ji s) p$i'1j%ni na 1istin2 +%$(%. ;slo$ #a listing i kotaciju F"/ta na 3 r#i 0ro0isuj 3 r#a: 0ra$ilnikom o listingu i kota1iji tih F"/ta na koji &omisija #a 6oV -aj saglasnost. = r#a na #aht $ i#-a$ao1a ukljuuj F"/t na 3 r#ansko trit : u skla-u sa #akonom i ako su is0unj ni uslo$i #a 0rij m na listing 3 r# ut$r> ni 0ra$ilnikom o listingu i kota1iji. = r#a ja$no o3ja$ljuj na s$ojoj int rn t strani1i i u -n $nim no$inama 1ist) i(&a*a1a4a i *$st) FI3ta #a koj j -on la r nj o 0rij mu na listing 3 r# : u roku o- -$a -ana o- -ana -ono nja r nja. "nostran 6oV (6oV koj i#-aju strana PC) mogu s 0rimiti na listing i kotirati na 3 r#i 0o- uslo$ima ut$r> nim #akonom i aktima 3 r# . Trgo$ina F"/tima na 3 r#i mo 0o ti 0osl o3ja$lji$anja r nja o 0rij mu na listing F"/ta. = r#a ut$r>uj kursnu listu F"/ta kojima s trguj na 3 r#i. &ursna lista j i(*%.taj +%$(% koji mora sa-rati 0o-atk o F"/tima kojima s trgo$alo tog -ana: koliinama: 1 nama i 0rom na 1 na. &ursna lista s -osta$lja s$akog -ana &omisiji. = r#a j -una -a s$ako-n $no o3ja$ljuj kursnu listu F"/ta kojima s trgo$alo na 3 r#i (u najmanj -$a -n $na lista i u 0rostorijama 3 r# ). = r#a privremeno obustavlja trgovinu o-r > nim F"/tima kojima s trguj na 3 r#i u sluaju -a trgo$ina tim F"/tima i(a(-*% i1i '-0% i(a(*ati p-$%'%Caj na t$0i.t) ili ako j p-t$%+n- $a&i (a.tit% in*%stit-$a. 7$a 0ri$r m na o3usta$a traj -o sti1anja uslo$a #a nasta$ak trgo$in (naj-u ' m s 1i). 9a #aht $ &omisij 3 r#a 0ri$r m no o3usta$lja trgo$inu o-r > nim F"/tima (ra-i #atit in$ stitora ili organi#o$anog trita). = r#a isklju$uje sa listinga 6oV o-r > nog i#-a$ao1a akoD 1.) s trgo$ina 6oV n $ri -u o- ' m s 1i4 2.) i#-a$ala1 0r stan -a is0unja$a uslo$ #a listing na 3 r#i4 3.) 6oV ist kn rok -os0 Aa4 !.) j na- PC koj j i#-alo 6oV ot$or n 0ostu0ak st aja ili lik$i-a1ij 4 %.) i#-a$ala1 0o-n s #aht $ #a uklju nj na -rugu 3 r#u ili $an3 r#ansko trit 4 '.) to #aht $a i#-a$ala1 u sluaju 0rom n nj go$ 0ra$n form i 0r laska i# ot$or nog u #at$or no ak1ionarsko -rut$o4 (.) &omisija 0ro1 ni -a j to 0otr 3no ra-i #atit in$ stitora ili organi#o$anog trita.

;=. DEOGRADSKA DER6A

!3

= ogra-ska 3 r#a j sl -3 nik = ogra-sk 3 r# koja j 3ila osno$ana na osno$u %akona o javnim ber#ama: -on tog 3. no$ m3ra 1**'. go-in . = r#a j 0o la sa ra-om 2. januara 1**%. go-in . 7eogradski trgovci koji su 3ili oku0lj ni oko srpskog trgova$kog drutva st$orili su = ogra-sku 3 r#u. 9a o$oj 3 r#i trgo$alo s - $i#ama: ak1ijama: o3$ #ni1ama i ro3om. = r#a j imala 0r ki- u ra-u o- 1,1!. -o 1,1,. go-in . "#m >u -$a s$ tska rata 3 r#a j i#rasla u snaan finasijski 1 ntar u o$om - lu )$ro0 . "mala j poseban obra$unski odsek: u kom su - 0ono$an 6oV i koji j sal-irao transak1ij lano$a 3 r# . ; Brugom s$ tskom ratu 3 r#a nij ra-ila: a formalno je ukinuta '0/tih go-ina LL $ ka. = ogra-ska 3 r#a j o3no$ila ra- 1,*,. go-in osni$anj m rita kapitala ostran naj$ Aih jugoslo$ nskih 3anaka. Trit ka0itala j 1,,2. go-in 0rom nilo na#i$ u = ogra-ska 3 r#a. Banas j = ogra-ska 3 r#a us0osta$lj na kao neprofitna organi#acija. 6lanice ber#e su 3ank i =BB. 7.5%'-&3I :I39U& Ci,1)s t$2-*in% na +%$(i sa-ri 3 osno$n fa# . 5 prvoj fazi: koja s o-$ija $an 3 r# : uspostavlja se odnos i#me2u investitora i ber#anskog posrednika (lana 3 r# ) to s 0osti ot$aranj m rauna 6oV i rauna 9@ 3u-uA g in$ stitora ko- 3 r#anskog 0osr -nika: kao i -a$anj m naloga #a ku0o$inu ili 0ro-aju o-r > nog F"/ta. 5 dugoj fazi -ola#i -o reali#acije naloga tj. $ri s ku0o$ina ili 0ro-aja F"/ta na 3 r#i i ut$r>uj 1 na (kurs) F"/ta. 5 tre+oj fazi $ri s obra$un (sal-iranj i 0laAanj ) i#$r n ku0o$in ili 0ro-aj : kao i prenos 6oV i 9@ na o-go$arajuA raun ko- 3 r#anskih 0osr -nika. ; tr Aoj fa#i s 0ono$o 0r nosi 1iklus $an 3 r# u o3raunsku (klirinku) institu1iju.

;>. NA8O6I
; 0rolosti na 3 r#i trgovina s o-$ijala kro# n 0osr -an o-nos in$ stitora i 3 r#anskog 0osr -nika i o3uh$atala j fi#iku ra#m nu 0a0ira #a no$a1. Banas in$ stitor koristi ra$un +artija od vrednosti (6oV) ko- 3 r#anskog 0osr -nika. -alog j instruk1ija 3 r#anskom 0osr -niku -a ku0i ili 0ro-a o-r > ni finansijski instrum nt (F"/nt). 9alo#i s mogu 0o- liti 0oD 1.) koli$ini4 1.) ti0ian nalog4 2.) ati0ian nalog4 2.) vrsti4 1.) trini nalog4 2.) limitirani nalog4 3.) sto0 nalog4 3.) vremenskom periodu4 1.) -n $ni nalog4 2.) nalog -o o0o#i$a4 3.) nalog na 0o tku ili kraju trgo$in . Tipi&an nalog (uo3iaj n j u trgo$ini) sa-ri (a-,$)0%ni i(n-s (o3ino 100 F"/ta). Atipi&an nalog sa-ri 'anji i(n-s -& (a-,$)0%n-2. Trini nalog (naj A u u0otr 3i) j nalog 3 r#anskom 0osr -niku -a ku0i ili 0ro-a o-r > ni i#nos 6oV 0o trinim uslo$ima (0o naj0o$oljnijoj 1 ni). !!

0imitirani nalog 0o-ra#um $a -a 3 r#anski 0osr -nik ku0i ili 0ro-a F"/nt 0o 1 ni koja j ni0a i1i j%&na,a -&$%:%n-j 4%ni koju ut$r>uj klij nt: ka-a j u 0itanju kupovina. &a-a j u 0itanju prodaja: on-a s nalog i#$ra$a 0o 1 ni koja j *i.a i1i j%&na,a 4%ni koju j ut$r-i klij nt. 9alog n A 3iti r ali#o$an ako u -n $noj trgo$ini 1 n n -ostignu limit koj j ut$r-io klij nt. Stop nalog 0o-ra#um $a -a klij nt u nalogu mora ut$r-iti t#$. sto0 1 nu. &a-a s ra-i o kupovini: sto0 1 na mora 3iti i(na& t$0i.n% 4%n% (T<) u mom ntu ka-a j -ao nalog. &a-a s ra-i o prodaji: sto0 1 na mora 3iti isp-& TC. 7$aj nalog j uslo$an i 0ostaj trini nalog ukoliko 1 na -ostign 0osta$lj n limit . *nevni nalog $ai u toku ra-nog -ana. alog do opoziva isti u mom ntu ka-a to in$ stitor #aht $a. alog na po&etku ili kraju trgovine i#$ra$a s u o-r > nom - lu ra-nog -ana 3 r# .

;?. KOTACIJA
F"/ti kojima s trguj na 3 r#i moraju 3iti 0rimlj ni na 3 r#i (listing). ;slo$i #a 0rij m F"/ta na 3 r#i su strogi. 3otacija j formiranj 1 n 0o kojoj s 0ro-aju ili ku0uju F"/ti na 3 r#i na osno$u naloga klij nata. 7$o 0o-ra#um $a u0or >i$anj naloga #a ku0o$inu ili 0ro-aju tj. ut$r>i$anj $a*n-t%0n-2 ni*-a p-n)&% i t$a0nj% #a o-r > nim F"/ntom. @u lja$anj 0onu- i tranj #a o-r > nim F"/ntom s r ali#uj na parketu ber#e tj. na sku0u 0r -sta$nika lano$a 3 r# . &o- aukcionog metoda slu3 nik 3 r# ili s0 1ijalista ruko$o-i 0ro1 som o-r >i$anja 1 n (kursa): a ko- kontinuirane trgovine kurs j r #ultat kom0jut rsk o3ra- . &o- auk1ionog m to-a o-r >i$anj kursa $ri s p$-4%n-' -+i'a p-n)&% i t$a0nj% 0ri ut$r> nom ni$ou 1 na i stalnim korigo$anj m 1 n ukoliko s 0onu-a i tranja n 0okla0aju: s$ -ok s n o1 ni -a su on u ra$not i o- stran ruko$o-io1a kota1ija. &a-a ruko$o-ila1 kota1ij ut$r-i ra$not u 0onu- i tranj : kotiranj s o3usta$lja i 1 na 0o kojoj su on ura$not n smatra s #akljunom. ;koliko ima $i kota1ija u toku ra-nog -ana: #akljuna 1 na j 1 na 0osl -nj g kotiranja ili s rauna 0ros an kurs s$ih kota1ija u toku -ana. 7$a 1 na s o3ja$ljuj na oglasnoj ta3li 3 r# i s0 1ijali#o$anoj tami. 7er#anske kotacije sa-r zvani&ne cene FA. 7n s o3ja$ljuju -n $no: 0o #a$r tku 3 r#anskog sastanka. < n s -aju 0o $rstama F5 i o3ja$ljuju s u finansijskoj tam0i i 0os 3nim 3ilt nima 3 r#i. Zaint r so$ani in$ stitori #a kota1ijom o-r > n akti$ na 3 r#i mogu -a $i- najviu cenu i cenu 0o kojoj su kupci s0r mni -a ku0 : i najniu cenu 0o kojoj su prodavci s0r mni -a 0ro-aju. &ota1ija n ma karakt r $rst 0onu- . &ota1ija ak1ija na 3 r#i #nai -a j o-r > na kom0anija -o3ila o-o3r nj -a s$oj ak1ij 0lasira na 3 r#i kao kompanija na listingu (nj n ak1ij s mogu kotirati). 7$ako kom0anija mo -a 0riku0lja -o-atni ka0ital. ;slo$i #a ula#ak kom0anij na listing 3 r# suD 1.) $isina s$og ka0itala i 2.) o3ja$lji$anj finasijskog i#$ taja. Trgo$ina -ugoronim F"/ta koji nisu 0rimlj ni u listing na 3 r#ama: j r mit nti n is0unja$aju krit rijum ili n l kota1iju: $ri s na alterskom tritu (s0 1ijali#o$ano #a tu trgo$inu). Funk1iju alt rskog trita $ri mr a 3rok ra i -il ra: 0o$ #anih komunika1ionim linijama.

!%

;@. ODRA7UN DER6ANSKI! TRANSAKCIJA I DER6ANSKI I6VETAJI I ANA8I6E

Za$rna fa#a 3 r#asnkog 1iklusa j obra$un i i#vrenje kupoprodajni+ operacija: to s o3a$lja na berzi van trgova&kog prostora tj. u 0os 3nim o- lj njima 3 r#anskih 0osr -nika (=P) i u s0 1ijali#o$anim klirinkim institu1ijama. To su ra#n knjigovodstvene operacije: ra#liitog st 0 na automati#a1ij : ra-i r gistra1ij transf ra $lasnit$a. 73raun i i#$r nj o3uh$ataju 0ro1 s u0or >i$anja i 0ot$r#aklju nih ku0o0ro-ajnih o0 ra1ija na tritu i njiho$o i#$r nj kro# transf r F"/ta (6oV na ku01a: a 9@ na 0ro-a$1a). Funk1ija o$og 0ro1 sa j smanj nj transak1ionih troko$a trgo$in i koriA nj m hani#ama unutranj g 0latnog 0rom ta kao m hani#ma #a transf r 9@. Transak1ija #aklju na u trgo$inskim 0rostorijama 3 r# j o3a$ #ujuAa #a s$ u snik . 9akon #aklju nja transak1ij 0otr 3no j 0ot$r-iti trgo$inu tj. osigurati ta$nost i mogu!nost i#vrenja ugovorne obave#e : to 0o-ra#um $a in- tifika1iju ugo$ornih strana: ti0a i koliin F"/ta koji s ra#m njuj : 1 n i -atum transak1ij . Po #aklju nju transak1ij 3rok ri ku01a i 0ro-a$1a -osta$ljaju svoje listove pomo+nim slubama na o3ra-u. 7$ slu3 formali#uju #aklju nu transak1iju. ; isto $r m o3a$ ta$a s -a$ala1 naloga -a j nj go$ nalog i#$r n i uka#uj mu s na 0ra$a i o3a$ # koj ima 0r ma 3 r#anskom 0osr -niku. Postoj 0os 3n institu1ij koj $r obra&un i izvrenje transakcija (klirink i - 0o institu1ij ). 7n s korist 0r -nostima sal-iranja m >uso3nih o3a$ #a u snika u trgo$ini i transf ru sal-a 6oV: o-nosno 9@ na u snik . 7$ako j 0ro1 s i#$ra$anja transak1ija j -nosta$niji: fikasniji i j ftiniji. 3lirinke institucije o3a$ljaju akti$nosti sal-iranja i i#$r nja i $o- raun 6oV 3 r#asnkih 0osr -nika. 0epo institucije -r u - 0ou 6oV. Trina 1 na (kurs) F"/ta (ut$r> na kota1ijom) o3ja$ljuj s 0r ma 0ra$ilima 3 r# i u s0 1ijali#o$anim ru3rikama tam0 i -rugih m -ija. ; sni1i u trgo$ini na 3 r#i s u0o#naju sa 1 nom 0r ko 3 r#anskih ta3li ili 0os 3nih t hnikih sr -sta$a (naj0ogo-niji nain j s0 1ijali#o$ana tam0a). 7er#anske anali#e sa-r 0o-atk koji mogu 3iti korisni in$ stitorima #a -ono nj in$ sti1ionih o-luka. 9jih o3ja$ljuj s0 1ijali#o$ana finasijska tam0a. = r#ansk anali# s -aju u o3liku posebni+ i#vetaja o tr n-o$ima uku0n trgo$in : kr tanju 1 na 0oj -inih F"/ta i sl. 7.5%'-&3. ,".5':I1. 9a 3 r#ama s o3a$ljaju ra#n o0 ra1ij . 7n slu #a 0osti#anj ra#liitih 1ilj $a. 2 -n utiu na formiranj 1 na F5 kojom s trguj na 3 r#i. Brug imaju 0 kulati$ni karakt r. Tr A 0r -sta$ljaju mani0ula1ij na 3 r#i. P t$rt -o$o- -o 3 r#anskih kri#a: it-.

;A. FOR IRANJE I KRETANJE CENA I PEKU8ATIVNE OPERACIJE

< n F"/ta koj s formiraju na 3 r#i 0ruaju in$ stitorima informa1ij o 0rinosu F"/ta koj 0os -uju ili nam ra$aju -a ku0 : o r lati$nom o-nosu sa -rugim instrum ntima: kao i o ki$anim kr tanjima 1 na.

!'

P$%&*i:anja t$0i.ni9 ,$%tanja mogu in$ stitorima -a omoguA ost$ari$anj $ A g -o3itka. 7$o 0r -$i>anj mo -a 3u- us0 no ako s 0rim n a- k$atn analogn 0ro1 -ur : ili ako s na osno$u 0r tho-nog kr tanja us0osta$ 0ra$ilnosti koj s moraju 0ona$ljati ako su uslo$i trita isti. pekulacija 0ostoji ka-a in$ stitor in$ stira u F"/nt #a koji 0r t0osta$lja -a A mu -on ti prinos ve+i od trinog (usl - - lo$anja s0 1ifinih faktora ili trinih okolnosti). 7n p$%)(i'a $i(i, koji j 0r kom ran sa stano$ita normalnog in$ stiranja. pekulant s i#la moguA m n gati$nom trinom 0rinosu: ako s tak$a kr tanja ost$ar . .0 kula1ija koristi ra#lik u 1 ni istog F"/ta u razli&itim vremenskim periodima (to nij mani0ula1ija trit m). .0 kula1ij na 3 r#i i#a#i$aju nagl fluktua1ij : koj mogu 0rou#roko$ati #natn 0rom n na FT. 7$ akti$nosti s sto ogrania$aju 0ra$ilima 3 r# i 0ro0isima -ra$ . ?o s o-r -iti 0ro1 nat -o#$olj n 0rom n u toku j -nog -ana. B latnosti koj su usm r n na st$aranj 0 kulati$n -o3iti i#$an 0ra$ila 3 r#anskog 0oslo$anja su strogo kanji$ . 'rbitraa 0r -sta$lja koriA nj ra#lik u 1 ni F"/ta ra-i sti1anja 0rofita: ali ta ra#lika u 1 ni 0ostoji simultano: na dva razli&ita trita. 7$- n% p-st-ji $i(i,. .0 kula1ija na 3 r#i omoguAa$a ku0o$inu ili 0ro-aju F"/ta na kr -it. 7$ak$ ku0o$in i 0ro-aj su 0o- strogom kontrol 3 r#i i r gulatornih organa j r on mogu 3iti i#$or 0rofita: ukoliko in$ stitor 0r -$i-i trina kr tanja: ali mogu 3iti i i#$or mani0ula1ija na tritu. "n$ stitor A ,)p-*ati FI3t% na ,$%&it ako o kuj FI3ta na ,$%&it ako o kuj pad cena. rast cena. 7n A $riti p$-&aj)

!upovina F--ta na kredit s $ri 0r ko rauna komit nta ko- =P. &omit ntu s o-o3ra$a kr -it u o-r > nom o-nosu 0r ma uku0nom stanju sr -sta$a na raunu. &omit nt j -uan -a - o sr -sta$a -ri u lik$i-nom stanju. Taj lik$i-ni - o sr -sta$a na#i$a s 'a$2ina i 0r -sta$lja - limino 0okriA o0 ra1ija ku0o$in F"/ta o- stran komit nta. $rodaja F--ta na kredit j 0ro-aja instrum nata koj in$ stitor n 0os -uj u tr nutku 0ro-aj : a koj 0o#amljuj o- =P -a 3i mogao -a i#$ri is0oruku u roku ut$r> nom 0ra$ilima trgo$anja (3 ili % -ana). "n$ stitor kasnij $raAa 0o#amlj ni F"/nt: ku0lj nim i- ntinim F"/ntom. "n$ stitor s o0r - ljuj na o$ak$u 0ro-aju j r o kuj -a A kasniju ku0o$inu o3a$iti 0o nioj 1 ni i tim ost$ariti 0rofit. 7$ak$a 0ro-aja s ja$lja u 0 rio-u ka-a na tritu 0oinj -u o0a-anj 1 na. Ta-a j 0rofit in$ stitora siguran: j r s 0ro-aja na kr -it 0okri$a ku0o$inom F"/ta 0o nioj 1 ni. Pro-aja na kr -it j ograni na r gulatornim 0ro0isima i 0ra$ilima 3 r# .

;B.

ANIPU8ACIJE NA DER6I I DER6ANSKE KRI6E

/anipulacije na ber#i 0r -sta$lju -$2ani(-*anj% t$ansa,4ija in*%stit-$a i1i DP koj imaju #a 1ilj n 0osr -an uti1aj na 0onu-u i tranju ili 1 nu F"/ta: nasu0rot - lo$anju #akonitosti trita. @a$r m n 3 r# #a3ranjuju o$ akti$nosti. 9aj#naajnij su sl - A *$st% 'anip)1a4ijaD 1.) fikti$na 0ro-aja4 2.) su0rotni nalo#i4 3.) glasin 4 !.) 0ulo$i4 %.) korn r. Fiktivna prodaja j transak1ija u kojoj n ma 0rom n $lasnit$a na- F"/ntom koji s ra#m njuj . &u0a1 i 0ro-a$a1 0ostiu s0ora#um -a i#$r simuliranu ku0o0ro-aju 0o !(

1 ni koja j i#na- 0r o$la>ujuA na tritu. 7$ako s st$ara 0ri$i- akti$nosti koja s r gistruj u 3 r#anskim i#$ tajima. Tako s st$ara ilu#ija -a 1 na ak1ija rast : -a 3i s -rugi in$ stitori na$ li na ulaganja tj. -a 3i ku0o$ali ak1ij 0o 1 ni $ioj o- st$arn . Suprotni nalozi su o3lik uti1aja na 1 n : koji $ri in$ stitor -a$anj m isto$r m nih naloga #a ku0o$inu i 0ro-aju ist ak1ij . 9alo#i s -aju $ A m 3roju 3rok ra F j -nima -a ku0uju: a -rugima -a 0ro-aju. Tim s st$ara 0ri$i- trgo$in . < na formirana na o$aj nain n o-go$ara 0ra$om o-nosu 0onu- i tranj . Ci1jD ras0ro-ati #alih ak1ija 0o $ioj 1 ni o- on 0o kojoj su ku0o$an . 7$aj ti0 transak1ij mo 3iti usm r n i na ini1iranj 0a-a 1 na. ,lasine s lansiraju sa 1ilj m -a s ost$ari rast ili 0a- 1 na ak1ija. Elasin 0r -sta$ljaju o1 nu -a tr 3a ku0o$ati ili 0ro-a$ati o-r > n F"/t #3og o-r > nih 0oslo$nih r #ultata mit nta: nj go$ih no$ih 0oslo$a: s0 1ijalnih 0rom na i sl. $ulovi su 0os 3n gru0 (forma1ij ) koj o3ra#uju u sni1i na tritu sa 1ilj m -a utiu na rast ili 0a- 1 na 0oj -inih ak1ija. 7ni mogu 3iti stalni ili 0o$r m ni: ali su u$ k -o3ro organi#o$ani i sa jasnom 0o- lom #a-u nja. !orner j st$aranj mono0olsk situa1ij u ras0olaganju o-r > nim F"/ntom: tako -a ga in$ stitori moraju ku0o$ati iskljui$o o- mono0olskog $lasnika i 0o $ioj 1 ni. &orn r o3uh$ata ku0o$inu s$ih ras0oloi$ih ak1ija j -nog mit nta: st$aranj okolnosti koj i#a#i$aju maso$nu 0ro-aju na kr -it i kontrolu is0oruk 0o#amlj nih ak1ija koj su 0ro-at na kr -it. ; tr nutku ka-a 0ro-a$1i tr 3a -a is0oru ak1ij koj su 0ro-ali na kr -it: -ola# u situa1iji -a tih ak1ija n ma na tritu u slo3o-noj 0onu-i: osim ko- organi#atora korn ra: o- koga moraju -a ih ku0 0o $ takoj ut$r> noj $isokoj 1 ni. ; Zakonu o tritu 6oV i -rugih F"/ta 0ro0isan su #a3ran mani0ula1ija. Za3ranj no j stvarati neistinitu sliku o organi#o$anom tritu: a naroitoD 1.) uti1ati na $isinu trin 1 n F"/ta ku0o$inom: 0ro-ajom i 0o#amlji$anj m kojima s n $ri 0rom na #akonitih imala1a4 2.) -a$ati nalog #a ku0o$inu ili 0ro-aju istih F"/ta: u istom 3roju i 0o istoj 1 ni: $ A m 3roju o$laA nih u snika na tritu F ako s 0r -u#ima ra-i uti1aja na 0rom nu 1 n na organi#o$anom tritu na osno$u kojih nalogo-a$a1 ili -ruga li1a mogu ost$ariti imo$insku korist. Za3ranj no j na organi#o$anom tritu predu#imati radnje isklju$ivo radiD 1.) 0o$ Aanja 1 na o-r > nih F"/ta i 0o-sti1anja -rugih in$ stitora -a ku0 t instrum nt 4 2.) smanj nja 1 na o-r > nih F"/ta i 0o-sti1anja in$ stitora na 0ro-aju tih instrum nata4 3.) st$aranja 0ri$i-a u 0ogl -u o3ima 0rom ta F"/ta. Ci1a koja u st$uju u na$ - nim mani0ula1ijama soli-arno o-go$araju #a t tu. @$i u sni1i na organi#o$anom tritu (organi#ator trita: =BB: &=: o$laA n 3ank i < ntralni r gistar) su -uni -a o-mah o3a$ st &omisiju #a 6oV o moguAim ili uo nim mani0ula1ijama na tritu. Za3ranj no j irenje informacija kojima se stvara privid o inj ni1ama i okolnostima koj utiu ili mogu uti1ati na 1 nu F"/ta: na u snik : na stanj ili kr tanj na organi#o$anom tritu: s nam rom -a s j -no ili $i li1a 0o-staknu na to -a #aklju ili n #aklju ugo$or o 0rom tu F"/ta: ili -a ost$ar : o-nosno u#-r s oost$ari$anja 0ra$a koja su u $ #i sa F"/tima. Ci1a koja ir o$ n istinit informa1ij soli-arno o-go$araju #a t tu.

!*

9a 3 r#ama s is0olja$aju o-r > n (a,-nit-sti ,$%tanja koj su r #ultanta akti$nosti s$ih u snika na 3 r#i. 7n su i o-ra# opteg ekonomskog i psihosocijalnih okolnosti. &r tanj na 3 r#i is0olja$aja s kro# 0os 3n 1iklus 0a-a i rasta 1 na (naroito u 0 rio-ima ber#anski+ kri#a: koj su 0raA n naglim slomom 1 na s$ih F"/ ta). = r#ansk kri# -ola# i#n na-a. 73ini in$ stitori su i#lo ni $isokim gu3i1ima: j r ak1ij koj 0os -uju u tr nutku sloma 0ostaju 3 #$r -ni 0a0iri. ;#ro1i 3 r#anskih kri#a mogu 3itiD 1.) konomsko stanj 4 2.) 0sihologija trgo$in 4 3.) mani0ula1ij trit m. =il su -$ 3 r#ansk kri# koj su 0rou#roko$al go-in 4 "" F 1,.10.1,*(. go-in ). naj$ A 0osl -i1 (" F 2,.10.1,2,.

EC5V5 .)@T5 =)+Z59@&" P7@+)B9"<" (=P)

=0. POJA DER6ANSKI! POSREDNIKA "DP#

=P su #naajna gru0a u snika na FT. =P n% ,$%i$aj) s*-j% FI3t%: $ A 0oslo$anj m -o0rinos lak m o-$ijanju finansijskih toko$a. =P su 3ili r gulisani kro# trgova&ko zakonodavstvo: a kasnij 0roir na na zakone koji reguliu sekundarno trite (@T). =P su F"/j : o-nosno li1a koja u st$uju u trgo$ini na FT. Ulogu 7" mogu $ritiD 1.) 3rok ri (0osluju u im i #a raun -rugih li1a)4 2.) -il ri (nastu0aju u s$oj im i #a s$oj raun)4 3.) 3ank i -rug F"/j 4 !.) 7B. =P s moraju r gistro$ati ko- na-l nih -ra$nih organa tj. moraju imati -o#$olu #a ra-. = r# 0ro0isuju uslo$ 0o- kojima FP mogu 3iti lano$i 3 r# tj. u st$o$ati u o3li1ima s kun-arn trgo$in 6oV. =P o3a$ljaju sl - A posloveD 1.) trgo$ina 6oV4 2.) -a$anj konsultantskih usluga u $ #i sa misijom i 0rom tom 6oV4 3.) $o> nj 0ortfolija 6oV #a raun korisnika usluga4 !.) u$anj 6oV4 %.) $r nj -rugih 0oslo$a u $ #i sa 0rom tom 6oV. =P s mogu 3a$iti i 3ankarskim 0oslo$ima (a naroito 0riku0ljanj m slo3o-nih 9@). j ta r gulati$a 3ila

=1. VRSTE DP
=P j moguA 0o- liti u -$ gru0 D 1.) 3rok r i 2.) -il r . 9aj$ Ai 3roj =P isto$r m no $ri i 3rok rsk i -il rsk 0oslo$ : 0a s oni na#i$aju brokersko-dilerska drutva (=BB). !,

=BB $r sl - A )s1)2% ostalim u sni1ima na FTD 1.) 0ruanj usluga ku0o$in i 0ro-aj s$ih F"/ta na s$im s gm ntima FT4 2.) 0ruanj moguAnosti kratkoronog kr -itiranja (n ka =BB imaju kr -itn ag n1ij )4 3.) u$anj 6oV (=BB mogu nu-iti 3 s0latno s fo$ )4 !.) 0ruanj sa$ to-a$nih: konsultantskih i -rugih usluga. Pojam brokera ima tri #na njaD Pr$o: to j li1 koj ) p-s1-*i'a na +%$(i 0osr -uj i#m >u ku0a1a i 0ro-a$a1a i #a s$oj uslug u#ima 0ro$i#iju. =rok ri nisu $lasni1i F"/ta kojima s trguj . =rok r ima ulogu agenta ako s s0 1ijali#uj samo #a 0oslo$ sa 0oj -inim ti0om 6oV. Za o$u ulogu mora 3iti r gistro$an na 3 r#i (r gistro$ani 0r -sta$nik). 7$o j naj#astu0lj nij sh$atanj 0ojma 3rok r. Brugo: to j li1 koj ) p-s1-*i'a t$2-*anja n%,$%tnina'a 0r -sta$lja 0ro-a$1a i koj u#ima 0ro$i#iju ka-a 0ro-a n kr tninu. Tr A : to j li1 koj ) p-s1-*i'a -si2)$anja 0ronala#i naj3olji aranman osiguranja #a klij nta: a on-a mu 0ro-a 0olisu osiguranja. ; @r3iji: 3rok r o3a$lja 0oslo$ 0ro$i#ij (brokeraa). Pojam dilera ima -$a #na njaD Pr$o: to j li1 koj ,)p)j% i p$-&aj% !-V u svoje ime i za svoj ra&un. Bil r n #a 0ro$i#iju: $ A #ara-u ost$aruj i# s$og 0oslo$anja tj. i# ra#lik u 1 ni. 7$o j naj#astu0lj nij sh$atanj 0ojma -il r. Brugo: to j li1 koj ,)p)j% $-+) i1i )s1)2% ra-i 0ro-aj krajnjim 0otroaima. ; @r3iji 0ojam -il r sto ima n gati$nu konota1iju (li1 koj s il galno 3a$i 0ro-ajom stranih $aluta). Bil ri 0osr -uju u trgo$ini F"/tima: ali su uj -no i $lasni1i F"/ta kojima s trguj . 7ni - luju kao agenti u# 0ro$i#iju: ku0uju i 0ro-aju F"/t sa 1ilj m -a ost$ar 0rofit na ra#li1i u 1 ni. ?ogu -a o3a$ljaju i $an3 r#ansk 0oslo$ . P sto o3a$ljaju i 0oslo$ 3rok ra. Bil ri ost$aruju 0riho- 0o n koliko osno$aD 1.) na osno$u ra#lik u 1 ni 6oV koj ku0uju i 0ro-aju (kota1ioni ras0on)4 2.) na osno$u ka0italnih -o3itaka (ra#lika u $isini trinih 1 na 6oV koj -il ri #a-ra$aju u s$om 0os -u)4 3.) na osno$u - $i#n ar3itra (0rom na u $isini - $i#nih kurs $a na BT)4 !.) na osno$u ra#lik u $isini sto0 troko$a ka0itala i sto0 0rinosa (ra#lik u $isini 1 n 0o kojoj -ola# -o sr -sta$a i 0riho-a koji ost$aruju o- in$ sti1ija u 6oV). ra-i u tue ime i za tu ra&un : u# na0latu 3rok rsk

=5. VRSTE DROKERA I DI8ERA

9aj$anij vrste brokera i dilera suD 1.) komisioni 3rok ri4 2.) 3rok ri na 0ark tu4 3.) trgo$1i na 0ark tu4 !.) s0 1ijalisti4 %.) -iskontni 3rok ri4 '.) 3rok ri koji nu- kom0l tn uslug 4 (.) o--/lot -il ri. %0

!omisioni brokeri su n%(a*isni +$-,%$i ija m sta na 3 r#i glas na FC. 7$i 3rok ri 0osluju kao ag nti koji ku0uju i 0ro-aju 6oV #a s$oj klij nt : -rug 3rok r : ali i kao samostalni -il ri #a s$oj raun. %rokeri na parketu p-s1)j) na pa$,%t) +%$(% i oni su akti$ni u sni1i u 3 r#anskom 0rom tu. 7ni mogu 3iti i komisioni 3rok ri ka-a ih #a to angauju -rug firm koj n maju s$oj 3rok r na 0ark tu. Trgovci na parketu $a&% sa'- (a s%+% (0o mu s ra#likuju o- 3rok ra na 0ark tu). 7ni ost$aruju 0rofit korist Ai 0o$oljn 0rofitn moguAnosti i n ra- sa -rugim 3rok rima. Specijalisti s$oju - latnost sp%4ija1i()j) sa'- (a t$2-*in) -&$%:%ni' FI3ti'a i1i sa'- !-V -&$%:%ni9 /i$'i. Tako stiu mono0ol na- trgo$inom o-r > nim 6oV. 7ni mogu -a o3a$ljaju tri ulog D 1.) auk1ionara: 2.) 3rok ra i 3.) -il ra. &ao auk1ionari ut$r>uju 0o tnu 1 nu ra-nog -ana na 3 r#i. 7$a 1 na j 0r tho-nog -ana (u 0rin1i0u). ; ulo#i komit nata u# o-go$arajuAu 0ro$i#iju. raun i tako ost$aruju 0rofit. kojom s ot$ara trgo$ina na 0o tku no$og 0ri3lino j -naka 1 ni sa #at$aranja 3 r# 3rok ra: s0 1ijalisti i#$ra$aju nalog s$ojih &ao -il ri: oni ku0uju i 0ro-aju 6oV #a s$oj

*iskontni brokeri s$ojim komit ntima 0ruaju sa'- )s1)2% ,)p-*in% i p$-&aj% -&$%:%ni9 FI3ta #a minimalnu 0ro$i#iju. %rokeri koji nude kompletne usluge : 0or - ku0o$in i 0ro-aj &-&atn% )s1)2%D sa$ t : konsalting: finansijsk anali# i -r. F"/ta: 0ruaju i &$)2%

'dd-lot dileri ,)p)j) a,4ij% ) -,$)21i' 1-t-*i'a (n0r. 100) 0a ih on-a ra#-$ajaju i 0ro-aju u n 0arnim: manjim loto$ima. 7$ako oni #a-o$olja$aju 0otr 3 manjih anonimnih in$ stitora i# r -o$a stano$nit$a: koji in$ stiraju manj i#nos sr -sta$a u 6oV. &u0o$ina ili 0ro-aja manj g 3roja 6oV na#i$a s o--/lot transak1ijom: a trgo$ina 6oV iji s 3roj mo 0omnoiti sa 100 na#i$a s roun-/lot transak1ijom.

=;. OSNIVANJE I DE8ATNOST DROKERSKO3DI8ERSKOG DRUTVA "DDD#

Pr ma Zakonu o tritu 6oV i -rugih F"/ta: poslove berzanskih posrednika (=P) o3a$ljaju brokersko-dilerska drutva (=BB) i ovla!ene banke (7=). Znaajnu ulogu na organi#o$anom tritu 6oV ima i kastodi banka (&=). =BB j PC koj ima -o#$olu &omisij #a 6oV #a o3a$ljanj - latnosti =BB u skla-u sa #akonom. =BB j PC organi#o$ano kao a,4i-na$s,- &$).t*- koj - latnosti o3a$lja na organi#o$anom tritu u skla-u sa #akonom. =BB mo osno$ati PC i FC. ;# #aht $ #a -a$anj -o#$ol #a o3a$ljanj - latnosti =BB prilau seD 1.) statut4 2.) 0ra$ila 0oslo$anja4 3.) 0o-a1i o osni$aima: 3roju: $rsti i nomilanom i#nosu ak1ija: kao i 0o-a1i o s$im li1ima sa kojima j osni$a 0o$ #ano li1 4 !.) im na i 0o-a1i o k$alifika1ijama: iskust$u i 0oslo$noj r 0uta1iji 0r -lo nih lano$a u0ra$ =BB4 %.) -oka# o ka-ro$skoj i organi#a1ionoj os0oso3lj nosti i t hnikoj o0r mlj nosti4 '.) 0ra$ilnik o tarifi #a o3a$ljanj - latnosti =BB. &omisija -onosi reenje o davanju do#vole #a o3a$ljanj - latnosti =BB ka- ut$r-iD 1.) $aljanost #aht $a4 %1

2.) -a su is0unj nji uslo$i ut$r> ni #akonom4 3.) -a j 0rilo na 0ro0isana -okum nta1ija4 !.) -a su li1a koja 0os -uju k$alifiko$ano u A 0o-o3na i 0ou#-ana. &omisija odbija #a+tev #a -a$anj -o#$ol #a o3a$ljanj - latnosti =BB ka- ut$r-i -aD 1.) =BB n is0unja$a uslo$ #a o3a$ljanj - latnosti =BB 0ro0isan #akonom4 2.) osni$ai n is0unja$aju uslo$ 0ro0isan #akonom4 3.) lano$i u0ra$ =BB n is0unja$aju uslo$ i# #akona4 !.) 0or klo osno$nog ka0itala nij jasno i -a -osta$lj n 0o-atk nij moguA 0ro$ riti4 %.) j struktura 0o$ #anih li1a tak$a -a on moguAa$a fikasno $r nj na-#ora na0oslo$anj m 3 r# 4 '.) li1a koja 0os -uju k$alifiko$ano u A n is0unja$aju krit rijum 0o-o3nosti i 0ou#-anosti. &omisija -onosi r nj o -a$anju -o#$ol -ana o- -ana 0rij ma #aht $a. #a o3a$ljanj - latnosti =BB u roku o- 30

Bo#$ola #a o3a$ljanj 0oslo$a investicionog savetnika nij o3a$ #na ka-a s ti 0oslo$i o3a$ljajuD 1.) 0o$o-om 0ruanja sa$ to-a$nih usluga u ok$iru osno$n - latnosti koj o3a$ljaju a-$okat: 0or ski sa$ tnik: rauno$o>a ili r $i#or F ako ini 3 # 0os 3n nakna- : osim nakna- #a o3a$ljanj osno$n - latnosti4 2.) u ok$iru osno$n - latnosti PC u skla-u sa #akonom F 0oslo$anj sa 6oV kao osno$na - latnost. Bo#$olu #a o3a$ljanj 0oslo$a brokera &omisija -aj ako 0o-nosila1 #aht $a #a -o3ijanj t -o#$ol is0unja$a sl - A uslo$ D 1.) -a j us0 no 0oloio t st #a sti1anj #$anja 3rok ra4 2.) -a is0unja$a uslo$ i# #akona4 3.) -a mu ranij nij o-u# ta -o#$ola #a o3a$ljanj tih 0oslo$a. Bo#$olu #a o3a$ljanj 0oslo$a investicionog savetnika i portfolio menadera &omisija -aj ako 0o-nosila1 #aht $a #a -o3ijanj t -o#$ol is0unja$a sl - A uslo$ D 1.) -a j us0 no 0oloio t st #a sti1anj #$anja in$ sti1ionog sa$ tnika: o-nosno 0ortfolio m na- ra4 2.) -a is0unja$a uslo$ i# #akona4 3.) -a mu ranij nij o-u#imana -o#$ola #a o3a$ljanj tih 0oslo$a4 !.) -a ima $isoku strunu s0r mu4 %.) -a ima najmanj 3 go-in ra-nog iskust$a na 0oslo$ima s 6oV. ==B mo o3a$ljati sl - A delatnostiD 1.) brokerski 0oslo$i4 2.) dilerski 0oslo$i4 3.) 0oslo$i market-mejkera4 !.) 0oslo$i portfolio menadera4 %.) 0oslo$i agenta emisije4 '.) 0oslo$i pokrovitelja emisije4 (.) 0oslo$i investicionog savetnika. %rokerski 0oslo$i F 0osr -o$anj u ku0o$ini i 0ro-aji F"/ta i ku0o$ina i 0ro-aja tih instrum nata u s$oj im : a #a raun nalogo-a$1a: o-nosno u im i #a raun nalogo-a$1a. *ilerski 0oslo$i F ku0o$ina i 0ro-aja F"/ta u s$oj im i #a s$oj raun: ra-i ost$ari$anja ra#lik u 1 ni. %2

Poslo$i market-mejkera F o3a$ #na ku0o$ina i 0ro-aja F"/ta u s$oj im i #a s$oj raun 0o 1 ni koju una0r - o3ja$ljuj =BB. Poslo$i portfolio menadera F u0ra$ljanj F"/tima u im i #a raun nalogo-a$1a. Poslo$i agenta emisije F organi#o$anj i#-a$anj F"/ta 3 # o3a$ #a otku0a n 0ro-atih F"/ta: o-nosno organi#o$anj ukljui$anja F"/ta na organi#o$ano trit . Poslo$i pokrovitelja emisije F organi#o$anj i#-a$anj F"/ta sa o3a$ #om njiho$og otku0a o- i#-a$ao1a ra-i -alj 0ro-aj ili sa o3a$ #om otku0a o- i#-a$ao1a n 0ro-atih F"/ta. Poslo$i investicionog savetnika F 0ruanj F"/ta. sa$ to-a$nih usluga u $ #i s 0oslo$anj m

-ov$ani deo osnovnog kapitala =BB n mo 3iti manji o-D 1.) %0.000 R u -inarskoj 0roti$$r -nosti 0o #$aninom sr -nj m kursu 9= na -an u0lat #a o3a$ljanj brokerskih 0oslo$a i 0oslo$a investicionog savetnika4 2.) 100.000 R #a o3a$ljanj dilerskih 0oslo$a i 0oslo$a agenta emisije4 3.) 200.000 R #a o3a$ljanj 0oslo$a market-mejkera i 0oslo$a portfolio menadera4 !.) 300.000 R #a o3a$ljanj 0oslo$a pokrovitelja emisije. 7sno$ni ka0ital u0laAuj s u 1 losti 0r u0isa =BB u r gistar P@: o-nosno 0r u0isa - latnosti =BB u r gistar P@. =BB j -uno -a trajno o-ra$a minimalni i#nos osno$nog ka0itala #a o3a$ljanj - latnosti. =BB mo o3a$ljati - latnosti ako is0unja$a uslo$ kadrovske i organi#acione osposobljenosti i te+ni$ke opremljenosti u skla-u sa #akonom i aktom &omisij #a 6oV. =BB mora -a ima najmanj j -no li1 #a0osl no na n o-r > no $r m sa -o#$olom #a o3a$ljanj 0oslo$a brokera. =BB mo o3a$ljati 0oslo$ portfolio menadera i investicionog savetnika ako ima najmanj j -no li1 #a0osl no na n o-r > no $r m sa -o#$olom #a o3a$ljanj tih - latnosti. =BB mo #a s$oj - latnosti angao$ati i posredinke. &omisija o-u#ima -o#$olu #a o3a$ljan 0oslo$a 3rok ra: in$ sti1ionog sa$ tnika: 0ortfolio m na- ra ako li1 kom j -ata -o#$olaD 1.) 3u- 0ra$osnano osu> no #a kri$ino - lo koj ga ini n 0o-o3nim #a o3a$ljanj o$ih 0oslo$a4 2.) j i#$rilo t u 0o$r -u o-r -a3a #akona4 3.) j o3a$ljalo 0oslo$ #a koj nij -o3ilo -o#$olu.

==. OV8AENE DANKE "OD#

7= j 3anka koja ima do#volu &omisij skla-u sa #akonom. #a 6oV #a obavljanje delatnosti 700 u

7= - latnosti =BB o3a$lja pod uslovomD 1.) -a #a to ima 0os 3an organi#a1ioni - o4 2.) -a u 0oslo$nim knjigama o3 #3 -i 0os 3nu $i- n1iju i 0o-atk o 0oslo$anju tog organi#a1ionog - la4 3.) -a is0unja$a uslo$ ka-ro$sk i organi#a1ion os0oso3lj nosti i t hnik o0r mlj nosti. %3

7= -onosi pravila poslovanja (o): s$og organi#a1ionog - la: na koja &omisija -aj saglasnost. 5ko &omisija u 0ostu0ku na-#ora ut$r-i n #akonitosti tj. n 0ra$ilnosti u 0oslo$anju 7=: reenje o 0r -u# tim m rama -osta$lja 9= @r3ij . "ropisi #a =BB sho-no s 0rim njuju i na 7=D 1.) 0ra$ila o - latnosti =BB4 2.) uslo$i i -o#$ol #a o3a$ljanj o$ - latnosti4 3.) -osta$a 0o-ataka4 !.) 0ra$ila sigurnosti i -o3rog 0oslo$anja4 %.) i#$ ta$anj : '.) na-#or na- 0oslo$anj m4 (.) m r u na-#oru i 0r stanku o3a$ljanja - latnosti.

=>. KASTODI DANKA "KD#

&= j 3anka koja ima do#volu &omisij #a 6oV #a obavljanje poslova vo2enja ra$una (o) #a raun klij nata i 0ostu0anja 0o nalogu klij nata i o3a$lja -rug 0oslo$ u skla-u sa #akonom. 9= mo -a o3a$lja 0oslo$ &= 3 # -o#$ol &omisij (#a 6oV iji su i#-a$ao1i + 0u3lika @r3ija i j -ini1 t ritorijaln autonomij i lokaln samou0ra$ ). &= u ok$iru s$oj - latnosti o3a$lja slede!e posloveD 1.) ot$ara i $o-i raun 6oV ko- < ntralnog r gistra u im i #a raun #akonitih imala1a / s$ojih klij nata (vlasni&ki ra&un "o#)4 2.) ot$ara i $o-i raun 6oV ko- < ntralnog r gistra: u im &=: a #a raun #akonitih imala1a F s$ojih klij nata (zbirni kastodi ra&un)4 3.) i#$ra$a nalog #a 0r nos 0ra$a i# 6oV i nalog #a u0is 0ra$a tr Aih li1a na 6oV i stara s o 0r nosu 0ra$a i# tih hartija4 !.) na0laAuj 0otrai$anja o- i#-a$ala1a 0o osno$u -os0 lih 6oV: kamata: -i$i- n-i #a raun #akonitih imala1a tih hartija i stara s o ost$ari$anju -rugih 0ra$a koji 0ri0a-aju imao1ima 6oV (nj ni klij nti)4 %.) 0rua uslug 0o#amlji$anja 6oV4 '.) o3a$ ta$a ak1ionar o go-injim sku0tinama ak1ionarskih -ruta$a i #astu0a ih na tim sku0tinama4 (.) 0o o$laA nju klij nta stara s o i#$ra$anju 0or skih o3a$ #a klij nta 0o osno$u 6oV4 *.) o3a$lja i -rug 0oslo$ u skla-u sa #akonom kojim su ur > ni "F i -o3ro$oljni PF i -rugim #akonima i 0ra$ilima 0oslo$anja &=. &= j -una -a s stara -a na nov$anom8vlasni$kom ra$unu klijenta ima dovoljno sredstava6"o# na -an sal-iranja. &= j -una -a $o-i 0os 3nu $i- n1iju o 6oV i li1ima u ij im o3a$lja t 0oslo$ : -a 0o-atk i# t $i- n1ij u$a kao 0oslo$nu tajnu i -a ih #atiti o- n o$laA nog koriA nja: i#m na ili gu3itaka. &= o3a$lja s$oju - latnost ako j lan < ntralnog r gistra i ako ima 0os 3an organi#a1ioni - o koji j t hniki i ka-ro$ski os0oso3lj n #a o3a$ljanj 0oslo$a &=. &= ne moe o3a$ljati - latnosti =BB. 6oV na $lasnikom raunu i na #3irnom kasto-i raunu: nisu vlasnitvo !% i ne ulaze u njenu imovinu : n mogu s ukljuiti u lik$i-a1ionu ili st ajnu masu: niti s mogu koristiti #a i#miri$anj o3a$ #a o$ 3ank 0r ma tr Aim li1ima. &= mo ras0olagati 6oV na kasto-i raunu na osno$u naloga klij nta. ;# #aht $ #a -a$anj -o#$ol #a o3a$ljanj - latnosti &= prilau seD 1.) statut 3ank 4 2.) -oka# -a j 3anka lan < ntralnog r gistra4 3.) 0ra$ila 0oslo$anja &=4 !.) -oka# -a 3anka ima 0os 3an organi#a1ioni - o #a o3a$ljanj 0oslo$a &=4 %!

%.) -oka# -a 3anka is0unja$a uslo$ ka-ro$sk i organi#a1ion os0oso3lj nosti #a o3a$ljanj 0oslo$a &=4 '.) -oka# -a 3anka is0unja$a uslo$ t hnik o0r mlj nosti #a o3a$ljanj 0oslo$a &= (o-go$arajuAi inforam1ioni sist m). &= -onosi pravila poslovanja sa 6oV u 0ogl -u o3a$ljanja kasto-i 0oslo$a: na koju saglasnost -aj &omisija. 7$im 0ra$ilima 0os 3no s ut$r>ujuD 1.) $rst kasto-i 0oslo$a koj o3a$lja &=4 2.) $rst naloga klij nata i nain njiho$ 0rim n 4 3.) nain 0ostu0anja sa 6oV i 9@ klij nta4 !.) 0ra$a i o3a$ # &= i nj nih klij nata. &= j -una -a s klij ntom #akljui pismeni ugovor: kojim s r guliu njiho$a m >uso3na 0ra$a i o3a$ # u o3a$ljanju kasto-i 0oslo$a &= (u skla-u sa #akonom i 0ra$ilima 0oslo$anja). Za0osl ni i lano$i u0ra$ 3ank koja o3a$lja 0oslo$ &= -uni su -a: kao poslovnu tajnu: u$aju 0o-atk o stanju i 0rom tu na raunima 6oV klij nata i -rug 0o-atk i n sm ju ih sao0ta$ati tr Aim li1ima: niti koristiti ili omoguAiti tr Aim li1ima -a ih korist . &ako #a =BB tako i #a &= $a 0ra$ila oD 1.) -a$anju -o#$ol #a o3a$ljanj - latnosti4 2.) r nju o u0isu u r gistar P@ i roku #a -ono nj tog r nja4 3.) i#$ ta$anju4 !.) na-#oru i m rama u na-#oru4 %.) 0r stanku o3a$ljanja - latnosti.

DEO 7ETVRTI SEG ENTI FINANSIJSKI! TRITA "FT#

Pr ma tipu aktive kojom s trguj : ra#likuju s % osno$nih s gm nata FTD 1.) trit no$1a (T9)4 2.) trit ka0itala (T&)4 3.) - $i#no trit (BT)4 !.) hi0ot karno trit (6T)4 %.) trit finansijskih - ri$ata (FB) ili t rminsko trit (TT).

EC5V5 P+V5 T+8".T) 97V<5 (T9)

=?. POJA I KARAKTERISTIKE TRITA NOVCA "TN#

T9 j - o FT na kom s trgujeD %%

1.) iralnim no$1 m (89)4 2.) kratkoronim 6oV4 3.) #latom i 0l m nitim m talima. T9 j -$2ani(-*ani '%9ani(a' (u institu1ionalnom smislu) saD 1.) tano ut$r> nim u sni1ima4 2.) 0ra$ima i o3a$ #ama u snika4 3.) o-r > nim 0rostorom i $r m nom funk1ionisanja4 !.) r gulisanim uslo$ima 0o- kojima s o3a$ljaju FT/j i t hnologija ra-a. T9 0r -sta$lja '%st- s)s$%tanja p-n)&% i t$a0nj% #a ra#liitim o3li1ima kratkoro$ne F' (akti$ iji j rok -os0 Aa kraAi o- j -n go-in ). 9a 1.) 2.) 3.) !.) %.) T9 s naj A o3a$ljaju sl - Ai posloviD transak1ij sa 894 u#imanj I-a$anj kratkoronih kr -ita4 skontni 0oslo$i4 lom3ar-ni 0oslo$i4 0oslo$i sa kratkoronim 6oV.

T9 omoguAa$a traiocu -a to 0r -o> -o 9@. Imaoci slo3o-nih 9@ $r transforma1iju no$1a u on instrum nt koji s mogu #am niti #a no$a1. 9a T9 -ola#i -o n-*<an-2 t-,a 0r$o u sm ru o- sufi1itnih su3j kata ka - fi1itnim su3j ktima (u mom ntu 0o#amlji$anja): a #atim o3rnuto (u mom ntu $raAanja). 6na<aj ti9 t$ansa,4ija j trostrukD 1.) no$ana masa s n 0o$ Aa$a (3itno #a sta3ilnost no$an j -ini1 )4 2.) istom koliinom no$1a u o0ti1aju o3a$i s $i 0laAanja transak1ij ro3a i usluga4 3.) ras0oloi$i lik$i-ni no$a1 0ostaj fikasniji: 3r s kr A : $ Ai j ko fi1ij nt o3rta no$an mas : 0ra$i s $ Ai 0rom t ro3a i usluga (3itno #a 0oslo$anj i ra#$oj 0ri$r - ). Tr 3a ra#liko$ati 0ojam T9 i 0ojam no$ano trit . Pojam nov$ano trite j o3uh$ata ),)pn% n-*<an% t$ansa,4ij% j%&n% (%'1j%. iri i

T9 j sku0 transak1ija kr iranja i trgo$in kratkoronim F"/tima. @$aki o- kratkotronih F"/ta ima s$oj primarno i sekundarno trite (PT i @T): kao i 0os 3n 0ro1 -ur misij i trgo$in . < na s$akog instrum nta s o-r >uj - jst$om konkr tnih faktora na tritu. @$aki o- tih instrum nata iska#uj s0 1ifinu sto0u 0rinosa. 7no to T9 -aj krakt r j -inst$ nog trita j st +ijerar+ija kamatni+ stopa. 6ij rarhija kamatnih sto0a o-go$ara karakteru rizika ulaganja u ri#in kratkoron F"/t i o-raa$a s - jst$om 0onu- i tranj . @a$r m no T9 j i me2ubankarsko -. =anka koja ras0ola $ikom no$1a 0o#amljuj taj no$a1 3an1i kojoj n -ostaj no$a1 (na kratak rok i na kr -itnoj osno$i). "oslovanje na T9 karakt riuD 1.) jasna i j -noo3ra#na 0ra$ila4 2.) j -inst$ n nain 0oslo$anja4 3.) int rna1ionalnost (0oto$anj 0ra$ila koja su m >unaro-no 0rih$aA na)4 !.) trino kor ktno i konkur ntno 0onaanj u snika4 %.) fikasnost i 0r 1i#nost u o3a$ljanju 0oslo$a4 '.) $isoka finansijska -is1i0lina (0raA na otrim sank1ijama #a kr nj 0ra$ila 0onaanja)4 (.) koriA nj sa$r m n informatik i t l komunika1ion o0r m (-o0rin lo 0o$ Aanju o3ima transak1ija na T9 i to 2! h -n $no i u m >unaro-nim ok$irima)4 *.) ra1ionalnost i aurnost u 0oslo$anju.

=@. FUNKCIJE TN
%'

T9 ima $ liki #naaj: j r o- funk1ionisanja T9 #a$isi i /)n,4i-nisanj% p$i*$%&% o-r > n # mlj . 9a T9 s formira kratkoro$na kamatna stopa (&@). &ratkorona &@ j in-ikator 1 n kotanja novca i kredita: to s o-raa$a i na 1 nu kapitala. 7$isin kratkoron &@ #a$is o-nosi 0onu- i tranj #a no$1 m. T9 kro# cenu (formira s u 0ro1 su funk1ionisanja T9) no$1a i kratkoronih 6oV o3 #3 >uj -a s ura$not uju 0onu-a i tranja 9@ (kao osno$ni 0ostulat sta3ilnog FT i trinog 0ri$r >i$anja). T9 omoguAa$a privrednim subjektima (P@) -a -o>u -o kratkoronih 9@ koja su im 0otr 3na #a odravanje likvidnosti. Imaoci slobodnog novca transf riu no$a1 na T9 u on no$an trin instrum nt koji s mogu 3r#o #am niti #a no$a1 i #a -rug lik$i-n 0lasman . T9 1.) 2.) 3.) !.) %.) ost$aruj sl - A funkcijeD mo3ili#a1iju i aloka1iju kratkoronih F@4 o3 #3 >i$anj lik$i-nosti u snika4 ut$r>i$anj 1 na F"/ta4 transmisiju mon tarn 0olitik (?P)4 formiranj &@.

3obilizacija i alokacija kratkoro&nih FS F akti$nosti 3anaka i -rugih FP kro# 0riku0ljanj - 0o#ita i o-o3ra$anj kr -ita (slo n 0ro1 s n 0osr -nog o-nosa kr -itora i korisnika sr -sta$a). 'bezbeivanje likvidnosti u&esnika F moguAnost transaktora -a 0r t$or kratkoron F"/t u no$a1 (o3 #3 - 0laAanja) 3 # $isokih transak1ionih troko$a ili gu3itaka. 7-ra$anj lik$i-nosti uku0nog finansijskog sist ma j #aj -nika funk1ija <= i T9. 5tvrivanje cena F--ta / kro# - lo$anj 0onu- i tranj #a kratkoronim F"/tima na T9. K-& 4%nt$a1i(-*an%H+%$(ans,% t$2-*in% n 0osr -no s o3ra#uju j -inst$ n 1 n instrum nata. Di1%$s,a t$2-*ina -o$o-i -o -is0 r#ij 0onu- i tranj : 0a s j -inst$ na 1 na formira kao r #ultat 0ros ka r ali#o$anih 1 na. Potranja no$1a j 3itna poluga 3$ (0r ko instrum nata koji stoj na ras0olaganju <= / n0r. o0 ra1ij na ot$or nom tritu). Formiranje !S F na T9 na 3a#i 0onu- i tranj koja s 0rim njuj i ko- kratkoronih kr -ita #aklju nih u -ir ktnom kontaktu: 3 # 0osr -st$a T9. To j t#$. ravnotena 3&. +a$not na &@ #a$isi o-D 1.) 0onu- i tranj no$1a na T94 2.) skontn sto0 <=4 3.) sto0 infla1ij .

=A. ORGANI6ACIJA I VRSTE TN

Postoj 3 osnovna oblika organi#ovanja T9D 1.) institu1ionali#o$ano T94 2.) n institu1ionali#o$ano T94 3.) T9 organi#o$ano kao m a$ina 0r tho-na -$a trita. -nstitucionalizovano T (1 ntrali#o$ano T9) 0r t0osta$lja 0ostojanj p-s%+n% p-s$%&ni<,% FO: s0 1ijali#o$an #a o3a$ljanj 0oslo$a na T9: u obliku posebne berze novca: koja u im i #a raun s$ojih lano$a o3a$lja s$ trin transak1ij (0o nalogu komit nata i#$ra$a s$ 0oslo$ na tritu). %(

7$- su 0onu-a i tranja #a kratkoronim F"/tima kon1 ntrisan na j -nom m stu u o-r > nom fi#ikom 0rostoru (3 r#a) i isto$r m n su: tako -a ut$r>i$anj kamat (kao 1 n no$1a) mo -a 3ufikasnij n go na ostalim tritima. 7$ako ut$r> na 1 na 0r -sta$lja regulatornu cenu #a s$ transak1ij kratkoronim F"/tima i#m >u F"/ja. 7$- 0ostoji manjak trine transparentnosti i likvidnosti #3og 0ostojanja 0osr -nika #a s$aku trinu o0 ra1iju. To #aht $a $i $r m na i ima #a 0osl -i1u manji o3im r ali#o$anih transak1ija. 7$a trita t ko uskla>uju -$a osno$na trina 1iljaD 1.) konkur n1iju m >u u sni1ima na tritu i 2.) fikasnost r ali#a1ij trinih o0 ra1ija 0o naj0o$oljnijnim 1 nama. 7$aj o3lik organi#a1ij T9 j karakt ristian #a n ra#$ij n finansijsk sist m . Troko$i trgo$in su nii i on j 0ogo-an #a mali 3roj transak1ija. einstitucionalizovano T (slo3o-no T9) j nastalo kao r #ultat nastojanja -a s otklon n gati$n stran institu1ionali#o$anog trita. 7$- s transak1ij i#m >u u snika 3r o3a$ljaju. 7$o trit 0o-ra#um $a &isp%$(ij) )<%sni,a i t$ansa,4ija (a ,$at,-$-<ni' FI3ti'a. 7$- s ost$aruj -ir ktan kontakt i#m >u sufi1itnih i - fi1itnih )2 tj. 0ro-a$a1a i ku0a1a kratkoronih F"/ta. 7$o trit nastaj -ogo$orom lano$a -a #aj -niki o3a$ljaju 0oslo$ : sa nam rom -a 0o$ Aaju fikasnost: smanj troko$ i liminiu n 0otr 3n 0osr -nik . 7$ako organi#o$ano trit unosi visok nivo ri#ika. 9a o$om tritu j -inst$ na 1 na kratkoronih F"/ta s ut$r>uj na 3a#i 0onu- i tranj istog kratkoronog instrum nta na ra#liitim loka1ijama. 7$o trit ima sl - A slabostiD 1.) n ma r alnog formiranja &@ #a 0o#amlj nji no$a1 kao ko- inst. T94 2.) n ma r alnog formiranja 1 na 0ro-atih kratkoronih 6oV na osno$u kon1 ntrisan 0onu- i tranj na j -nom m stu i u isto $r m kao ko- inst. T9. 3eovito trite j u osno$i n institu1ionali#o$ano: ali ima l m nt i institu1ionali#o$anog trita: j r na- njim <= $ri kontrolu. 7$o trit j nastalo sa ljom -a s iskorist prednosti i institu1ionali#o$anog i n institu1ionali#o$anog T9. 7$- s transak1ij o3a$ljaju i -ir ktno i#m >u u snika: kao i 0r ko 0osr -nik (institu1ionali#o$an ) organi#a1ij . ; -ir ktnim kontaktima i#m >u u snika s u$aa$a &@ tj. 1 na kratkoron 6oV koja j formirana na institu1ionali#o$anom T9. "n-ustrijsk ra#$ij n # mlj su organi#o$al T9 na m o$itoj osno$i. 7n su koristil 0o#iti$nosti i inst. i n inst. T9: a liminisal su n gati$nosti o3a o$a o3lika T9. "nt 1.) 2.) 3.) !.) %.) '.) graln - lo$ T9 in ' specijali#ovani+ tritaD kr -itno trit 4 skontno trit 4 lom3ar-no trit 4 trit 894 0rimarno i s kun-arno trit (PT i @T) kratkoronih 6oV4 trit #lata i 0l m nitih m tala.

!reditno trite F o$- s r ali#uj 0lasman kratkoronih kr -ita: o-nosno o$- s susr Au 0onu-a i tranja #a kratkoronim kr -itima. Ci1j -*-2 t$0i.taD omoguAiti n sm tano o-$ijanj 0ro1 sa t kuA r 0ro-uk1ij i 0rom ta ro3 i usluga 0o sta3ilnim 1 nama. 2skontno trite F trguj s kom r1ijalnim m ni1ama i u0ra$lja m ninim 0ortf ljom kao skontnim trinim mat rijalom. Ci1j -*-2 t$0i.taD ost$ariti o0timalni ni$o no$an mas (9?) u na1ionalnoj 0ri$r -i (9P). %*

0ombardno trite F truj s 6oV i -rugim lom3ar-nim mat rijalom i u0ra$lja lom3ar-nim 0ortf ljom. Ci1j -*-2 t$0i.taD ost$ariti o0timalni ni$o lik$i-nosti su3j kta na1ionaln konomij (9)) u na1ionalnoj $aluti. Trite 7 F j -no o- naj#naajnijih s0 1ijali#o$anih T9 i j -an o- najmanj ri#inih s gm nata T9. 7$- s ku0uju - 0o#itni i 89. Ci1j -*-2 t$0i.taD ost$ariti $ Ai st 0 n 0rofita3ilnosti no$an imo$in . $T i ST kratkoro&nih "o# F o$- s mituju i 0rimarno 0ro-aju 6oV i s kun-arno s trguj $ A mito$anim i 0rimarno 0ro-atim 6oV (kratkoronog karakt ra). Trite zlata i plemenitih metala F trguj s #latom i 0l m nitim m talima: koji su 0r -m t trgo$in i na m >unaro-nim s0 1ijali#o$anim tritima o$ $rst . 9aj$ Aa T9 u s$ tu suD 9jujork: Cos 5n> l s: Pikago: @an Fran1isko: Con-on: Pari#: Tokio: Frankfurt: it-.

=B. INTERNACIONA8NO TN

.vrodolarsko trite (kao 0os 3no FT4 ima m >unaro-ni karakt r) j nastalo razvojem meundarodne trgovine i uticajem multinacionalnih kompanija . )$ro-olarsko trit ()T) $ri uti1aj na na1ionalna T9 (naroito o-r >i$anj $isin &@). )T j &%na4i-na1ni9 TN i TK na kom s transak1ij o3a$ljaju u $aluti -rugih # malja. .vrodolari su &%p-(iti +ana,a: i#ra ni u -olarima: koji nisu 0o- juris-ik1ijom am rik mon tarn $lasti. 7$i - 0o#iti mogu 3iti i#ra ni i u -rugim na1ionalnim $alutama. )T j trit s$ih tih - 0o#ita. 9a )T su3j ktima t -nj i in$ stitorima s 0ruaju ir moguAnosti: j r s na )T 0r $a#ila# grani1 na1ionaln akumula1ij . ? >utim: sr -st$a u$ k 0otiu i korist s u na1ionalnim finansijskim ok$irima. Inst$)'%nti ET suD 1.) trit m >u3ankarskih - 0o#ita4 2.) $ro-olarski - 0o#itni 1 rtifikat4 3.) $ro/not 4 !.) $ro/kom r1ijalni #a0isi. Trite meubankarskih depozita 0r -sta$lja t$0i.t% $%(%$*i 1i,*i&n-sti +ana,a. &@ na o$om tritu (9I7,5 F Con-on "nt r3ank 7ff r +at ) j $%2)1at-$na KS #a s$ -rug F"/t na o$om tritu. 7$a &@ j 0ros na &@ 0o kojoj 1' 0r$oklasnih 3anaka: koj 0osluju sa $ro-olarima u Con-onu: nu- s$oj kratkoron #ajmo$ (n0r. =ank rs Trust: =ank of TokTo: =ar1laTs: 9ational U stminist r i -r). C"=7+ 0ostaj r gulatorna &@ i na unutranjim T9. 2vrodolarski depozitni certifikat ima rok -os0 Aa o- 3 i ' m s 1i: sa denominacijom o- 2%0.000 V. "n$ stitori korist o$aj instrum nt (a (a.tit) -& $i(i,a KS. 2vro-note slu #a 0riku0ljanj sr -sta$a koja s i( ,$at,-$-<ni9 t$ans/-$'i.) ) &)2-$-<n%. ; 0itanju j aranman banke i klijenta kojim s klij ntu -aj moguAnost -a 0riku0lja sr -st$a i#-a$anj m kratkoronih 6oV u int r$alima o- ' m s 1i: a u roku trajanja arannmana (%/( go-ina). =anka s o3a$ #uj -a 0ro-aj i#-at hartij ili -a otku0i misiju ukoliko mit nt n us0 -a j 0ro-a -rugim in$ stitorima: o-nosno o3 #3 >uj uslo$ni kratkoroni kr -it #a n otku0lj ni - o misij . 2vro-komercijalni zapis j !-V koju 0ro-aju velike korporacije na )T. %,

I-& 5U/.- I

"nstrum nti T9 0r ma tipu i#davaocaD 1.) F--ti drave i 8%4 1.) kratkoron -ra$n o3$ #ni1 4 2.) o3$ #ni1 -ra$nih ag n1ija i 0ara-ra$nih organi#a1ija4 3.) iralni no$a1 (89)4 2.) korporativni (kratkoro&ni) F--ti4 1.) kom r1ijalni #a0isi (&Z)4 3.) bankarski instrumenti4 1.) - 0o#itni 1 rtifikati4 2.) 3lagajniki #a0isi (=Z)4 3.) 3ankarski ak1 0ti (=5)4 !.) posebni oblici instrumenata4 1.) u- li no$anih "F4 2.) kratkoron 0olis 77.

>0. POJA I K8ASIFIKACIJA INSTRU ENATA "FI3TA#

KRATKORO7NI!

FINANSIJSKI!

3ratkoro$ni FI-ti imaju rok -os0 Aa -o go-inu -ana. &o- njih ne postoji formalno osiguranje emitenta -a A i#$riti s$oju o3a$ #u. &ratkoron F"/t mogu emitovatiD 1.) -ra$a: nj ni organi: organi#a1ij i ag n1ij 4 2.) lokalni organi $lasti4 3.) firm 4 !.) 3ank i -rug F"/j . ;$o> nj m kratkoro$ni+ (o) iri s T9: j r su $ A moguAnosti kratkoronog 0o#amlji$anja (ranij u#an ok$ir F kratkorono kr -itiranj na 3a#i - 0o#ita). %ajedni$ka karakteristika kratkoro$ni+ (o) j njiho$a relativno visoka likvidnost tj. s0oso3nost kon$ rto$anja u goto$inu. Prinosi koj -onos s$ojim $lasni1ima -ir ktno #a$is o- ras0oloi$osti no$1a. +a#lik u 0rinosu 0oj -inih instrum nata uslo$lj n su stepenom rizika koji s $ #uj #a njiho$og mit nta. 6oV koj mituju PB i F"/j su ri#inij o- onih koj 0rimarno 0ro-aj -ra$a. Pr ma na<in) /-$'i$anja 4%n% i i($a<)na*anja p$in-sa FI3ta : kratkoroni F"/ti s mogu klasifiko$ati naD 1.) diskontne4 1.) -ra$n o3$ #ni1 4 2.) =54 3.) &Z4 2.) kamatne4 1.) - 0o#itni 1 rtifikati4 2.) kratkoron o3$ #ni1 0ara-ra$nih institu1ija4 3.) sr -njoron o3$ #ni1 )T. *iskontni F--ti s 0ro-aju 0o 1 ni koja j nia o- nominaln $r -nosti (9V) #a $isinu 0rinosa o3 Aanog in$ stitoru. 0iskont: o-nosno prinos: #a$isi o- -uin $r m nskog 0 rio-a o- -ana ku0o$in -o -ana -os0 Aa i ri#inosti ulaganja: a r ali#uj s otku0om instrum nta 0o 9V na -an -os0 Aa.

'0

!amatni F--ti imaju o-r > ni rok -os0 Aa i nos 9V u roku -os0 Aa.

3&: koju mit nt o3 Aa$a -a 0lati na

3ratkoro$ne (o)-instrumenti duga su naj$aniji instrum nti T9. &arakt ristik D 1.) rok -os0 Aa im j kraAi o- go-inu -ana4 2.) o-ra$aju -uniko/0o$ rilak o-nos ( mit nt j -unik koji ima o3a$ #u -a $rati 0o#amlj na sr -st$a u# kamatu u roku -os0 Aa mito$an hartij . 9aj$anij ,$at,-$-<n% !-V3inst$)'%nti &)2a suD 1.) kratkoron -ra$n o3$ #ni1 4 2.) 1 rtifikat o - 0o#itu (<oB)4 3.) 3ankarski ak1 0t (=5)4 !.) kom r1ijalni #a0is (&Z)4 %.) 3lagajniki #a0is (=Z)4 '.) m ni1a.

>1. KRATKORO7NE DRAVNE ODVE6NICE "DO#

&ratkoron B7 su kratkoron obligacije dravnog budeta. 7n s i#-aju sa rokom -os0 Aa o- 1: 3: ' ili 12 m s 1i. &ratkoron B7 imaju o3 l ja diskontni+ kratkoronih F"/ta. Bra$a 0okri$a deficit budeta i#-a$anj m o$ih o3$ #ni1a. 6a sta+i1n-st n-*<an% j%&ini4% j 3itno -a s - fi1it 3u- ta 0okri$a i# tednje kupaca kratkoronih 6oV. 5ko 3i s - fi1it 0okri$ao i# misij <=: 0o$ Aala 3i s 9?: to n gati$no - luj na s0oso3nost no$an j -ini1 . B7 su 0ogo-n #a iri krug ulagaa. "maju kratk roko$ -os0 Aa i ni#ak st 0 n ri#ika koj ulaganj u o$ 6oV nosi. <= ih korist #a $o> nj ?P kro# o0 ra1ij na ot$or nom tritu. Pr$a 0ro-aja (primarno trite) o$ih o3$ #ni1a s $ri 0ut m aukcije (li1ita1ijom) koju mo -a organi#uj <= ili -ruga F"/ja kojoj -ra$a 0o$ ri 0ro-aju. 3upci 0, na auk1iji mogu 3itiD 1.) 3ank 4 2.) -rug F"/j 4 3.) 0ri$r -ni su3j kti (P@)4 !.) fi#ika li1a (FC). 5ko s B7 0ro-aju 0rilikom misij 0o &is,-ntn-j *$%&n-sti (BV): u o3$ #ni1i s iska#uj *# (koja o-go$ara 0ro-ajnoj 1 ni) i nominalna vrednost (koja o-go$ara 1 ni na -an -os0 $anja). +a#lika i#m >u o$ -$ 1 n j diskont: o-nosno pri+od kupca o3$ #ni1 . Pri 0r$oj 0ro-aji nj nja BV s i#rauna$a tako to s 0ola#i o- 9V 0o kojoj A s o3$ #ni1a otku0iti na -an -os0 Aa: o- -iskontn sto0 i 3roja -ana -os0 Aa #a 0laAanj o3$ #ni1 . &a-a s o3$ #ni1a 0ro-aj 0rilikom misij 0o n-'ina1n-j *$%&n-sti (9V): u o3$ #ni1i s i#ka#uj # i !S 0o kojoj s o3rauna$a kamata i 0laAa ku01u o3$ #ni1 na -an -os0 Aa #aj -no sa 9V o3$ #ni1 . Pr$a 0ro-ajna 1 na B7 j j -naka nj noj 9V: a nj nja 1 na na -an -os0 Aa na0lat j j -naka #3iru 9V i kamat . Pot n1ijalni ku01i u s$ojoj 0onu-i na$o- iznos obveznica koj l -a ku0 i cenu koju su s0r mni -a 0lat . 7ni na auk1iji u st$uju sa kom0 titi$nom ili n kom0 titi$nom 0onu-om. &o- kompetitivne ponude 0onu>a (o3ino $ liki in$ stitori) na$o-i 0rinos o3$ #ni1a koji li -a ost$ari. &o- nekompetitivne ponude '1

0onu>a (o3ino sitni in$ stitori: -ra$n ag n1ij : stran <=) 0rih$ata 0on-r risan 0ros an 0rinos koji 3u- ut$r> n auk1ijom. Ponu- ku0a1a s na#i$aju tenderi. &u0lj n o3$ #ni1 in$ stitori mogu -aD 1.) ih -r u 0ortf lju -o roka -os0 Aa4 2.) 0ro-aju 0r ko 3rok ra ili -il ra 0o trinim 1 nama. &@ na o$ o3$ #ni1 j n%$i(i<na KS i ona j $%2)1at-$na KS na T9: o-nosno &@ na s$ -rug instrum nt T9 uslo$lj n su o$om &@. &ekundarno trite B7 j s$aka -alja njiho$a 0ro-aja: koja s o-$ija ili u n 0osr -nom kontaktu ku01a i 0ro-a$1a ili na institu1ionali#o$anom T9. 7$o j naj fikasniji s gm nt T9. 7$o trit j organi#o$ano kao dilersko trite. Bil ri m >uso3no trguju 0r ko 3rok ra. < na B7 na @T -o3ija s tako to s nj na 1 na na -an -os0 Aa diskontuje $la-ajuAom &@ na T9: u#imajuAi u o3#ir 3roj -ana o- -ana 0ro-aj na @T -o -ana -os0 Aa. ; $ Aini ra#$ij nih # malja o$ o3$ #ni1 s mituju u o3liku ,nji2-*-&st*%n-2 (apisa: to #nai -a ku01i -o3ijaju potvrdu: a n tam0anu o3$ #ni1u. Tako s smanjuju troko$i u0ra$ljanja ja$nim -ugom.

>5. CERTIFIKAT O DEPO6ITU "COD#

<oB j 6oV/instrum nt -uga: iji mit nt s o3a$ #uj -a A imao1u 1 rtifikata is0latiti i#nos deponovani+ sredstava sa 0ri0a-ajuAom kamatom u ut$r> nom roku. <oB j potvrda o oro$enom depo#itu ko- 3ank u kojoj su na#na niD 1.) i#nos4 2.) 0 rio- ulaganja4 3.) &@ 0o kojoj s ulaganj $ri. <oB s mituj 0o -): a kamata koja s rauna na osno$u st$arnog 3roja -ana -o roka -os0 Aa: -o-aj s glavnici i 0laAa u roku. <oB ima 0r -nosti u o-nosu na o3in oro n - 0o#it #3ogD 1.) 0r nosi$osti <oB ($ Aa lik$i-nost - 0on nata)4 2.) moguAnosti -a s sr -st$a - 0onuju 0o $ioj &@ ako j kamata na oro n - 0o#it ograni na4 3.) manj g kr -itnog ri#ika4 !.) 0r laska 0ra$a s$ojin 0r -ajom i# ruk u ruku i anonimnosti $lasnika4 %.) moguAnosti 3anaka -a u0ra$ljaju s$ojom 0asi$om. <oB i#-aj banka ili druga FI-ja. Pr ma roku dospe+a: <oB mo 3itiD 1.) kratkoroni <oB (rok -os0 Aa o- n koliko n - lja -o go-inu -ana)4 2.) -ugoroni <oB (rok -os0 Aa -o n koliko go-ina). <oB mogu 3iti instrum nti T9 ako is0unja$aju sl - A uslo$ D 1.) -a im rok -os0 Aa nij -ui o- go-inu -ana4 2.) -a su 0r nosi$i4 3.) -a glas na $ lik sum 4 !.) -a su im mit nti 0o#nat i $ lik 3ank . '2

<oB j kamatna (o). &@ na nj mu j n to $ia o- &@ na kratkoron B7: #3og 0risust$a ve+eg kreditnog rizika $ #anog #a mit nta. =ank 0ro-aju <oB ra-i obe#be2enja sredstava #a kreditnu aktivnost : ili ra-i upravljanja ri#ikom 3&: koji 0roi#ila#i i# ra#lik u os tlji$osti &@. Z3og s$oj 0r nosi$osti <oB j 0ogo-an #a in$ stitor . < rtifikat omoguAa$a -a s mo trgo$ati - 0o#itima 0olo nim ko- 3anaka i -rugih F"/ja. 9a ra#$ij nim FT nj go$a denominacija i#nosi 1.000.000 V. "rimarno trite j i#-a$anj <oB - 0on ntu. &ekundarno trite (decentralizovano dilersko trite ) j s$aka -alja 0ro-aja <oB. @T o3 #3 >uj 1i,*i&n-st in$ stitorima (o3ino $ likim kor0ora1ijama: ""/rima i -rugim F"/jama). ;koliko s <oB 0ro-a 0r roka -os0 Aa: nj go$a 1 na s ut$r>uj tako to s naj0r i#rauna$a kamata na -an -os0 Aa: 0a s tako -o3ij n i#nos -o-aj glavnici. < na na -an 0ro-aj <oB s ut$r>uj diskontovanjem 1 n na -an -os0 Aa sa -iskontnom sto0om: u#imajuAi u o3#ir 0r ostali 3roj -ana -o -os0 Aa.

>;. DANKARSKI AKCEPT "DA#

=5 j menica 0lati$a u o-r > nom roku: ,-ji i(*-(ni, *)<% na )*-(ni,a ra-i o3 #3 > nja 0laAanja: a 3anka j 0rih$ata kao s$oju o3a$ #u. =anka 0rih$ata -a is0lati m ni1u: im titi vlasnika instrumenta: o-nosno i#vo#nika ili investitora o- kreditnog rizika vezanog za uvoznika. =anka 0r u#ima taj ri#ik 0oto mo 3olj -a 0ro1 ni kr -itnu s0oso3nost -unika: j r j on naj A nj n komit nt. ; st$ari: =5 j trasirana menica na 3anku i ak1 0tirana o- 3ank . 9jom s n o0o#i$o nar >uj is0lata m nin sum no$1a imaocu menice 0o nar -3i i#davaoca m ni1 na o-r > ni -an. =anka ak1 0tom 0r u#ima o3a$ #u -a A meni&nu sumu is0latiti -onosio1u m ni1 na o-r > ni -an. 7$a m ni1a nastaj kao r #ultat konkr tn t$2-*a<,% -p%$a4ij% (ku0o$ina/0ro-aja). 9j n rok -os0 Aa naplate j fiksiran ili s ime i mo s 0r nosti indosamentom. rauna o- -ana ak1 0tiranja. =5 glasi na

=5 s koristi kaoD 1.) sr -st$o kr -itiranja u m >unaro-noj trgo$ini4 2.) instrum nt T9. +ok nj go$og -os0 Aa j ,0 -ana (naj A ). =5 j instrum nt j $ii o- 0rinosa na -ra$n kratkoron =5 j dilersko trite. diskontna (o). Prinos na o$aj 6oV #3og ve+e rizi&nosti. Trit

A,4%pti$anj%' '%ni4%: 3anka -aj kr -it s$om komit ntu 0o osno$u t m ni1 (akceptni kredit). =anka koja j ak1 0tirala m ni1u mo akcept 0ro-ati -rugoj 3an1i: -rugoj F"/ji ili 0r -u# Au. 7$ako -ola#i -o sredstava #a kr -itiranj s$og komit nta 3 # akti$iranja s$og kr -itnog 0ot n1ijala. K)p-*ina a,4%pta $ri s eskontovanjem ak1 0tiran m ni1 : o-nosno ak1 0ta. )skontujuAi ak1 0t: 3anka -o3ija novac u $isini ra#lik i#m >u meni&ne sume i iznosa eskonta kojim kr -itira s$og komit nta u# na0latu o-go$arajuA p$-*i(ij%. ; mom ntu -os0 Aa imala1 ak1 0ta 0o-nosi ak1 0t 3an1i na na0latu: 3anka mu is0laAuj m ninu sumu i isto$r m no #a-uuj s$og komit nta u $isini m nin sum . &a-a s $ri p$-&aja DA: skonto$anj (-iskonto$anj ) s o3a$lja 0rim nom skontn sto0 : #a $r m o- -ana ku0o$in =5 -o -ana nj go$og -os0 Aa #a na0latu. )skontna '3

sto0a j o3ino j -naka $la-ajuAoj &@ na T9. &u0a1 =5 mo nj go$og -os0 Aa (reeskont 7').

0ro-ati ak1 0t 0r

>=. KO ERCIJA8NI I D8AGAJNI7KI 6APIS "K6 I D6#

3omercijalni #apis (3%) j kratkorona 6oV/instrum nt -uga: koji %')t)j) PD u 1ilju prikupljanja -& #a finansiranj s$og 0oslo$anja. To j neosigurana menica sa fiksnim rokom -os0 Aa. "#-a$ala1 &Z s o3a$ #uj -a A imao1u &Z 0latiti iznos na#na n u &Z #aj -no sa kamatom 0o &@ na -an -os0 Aa. &Z s 0ro-aj 0o 1 ni nioj o- nj n 9V: o-nosno u# diskont. + j o $rsti kratkoron o3$ #ni1 3 # ku0ona. PB i#-aju &Z sa 1ilj m -a 0ri3a$ kratkoro$ne i#vore finansiranja. PB 0ro-ajom &Z -o3ija $ liki 3roj sitni+ kreditora (0o 0ra$ilu FC). PB o$ako 0ri3a$ljaju j ftinija sr -st$a: 0oto su &@ na kratkoron kr -it 3anaka vie o- &@ na &Z: j r sa-r i troko$ finasijskog 0osr -o$anja. Za investitora ulaganj u &Z nosi pove+an kreditnoi rizik. Taj ri#ik s kom0 n#ira $iom &@ u o-nosu na &@ na kratkoron B7. &Z o3ino mituju 0o#nata i $ lika PB (sa $isokim 3onit tom). &Z nisu osigurani: ali sigurnost njiho$ na0lat 0oi$a na 3onit tu PB. &Z 0ruaju moguAnost #a 3r#o 0riku0ljanj kratkoronih slo3o-nih sr -sta$a. P$%&n-stD mit nt 3r -ola#i -o sr -sta$a n go -a u#ima kr -itit ko- 3anaka. "rimarno trite &Z j 0ro-aja #a0isa koju PB $ri samo ili preko banke garanta . &@ 0o &Z mora -a 3u- $ia o- &@ na oro nu t -nju koju 0laAa 3anka. 5ko 3anka garantuj is0latu &Z on-a 0ostoji $ ro$atnoAa -a A misija &Z us0 ti. PB mo i#-a$ati &Z u# garanciju banke -a 3i 3il 0ri$lan ku01ima. Ta-a s fiksira uku0na suma na koju A s i#-ati &Z: a 3anka o- i#-a$ao1a na0laAuj proviziju. =anka mo o3 #3 -iti garan1iju kro# akreditiv ili kreditnu liniju o-o3r nu PB. &Z s mogu mito$ati u o3likuD 1.) direktnih zapisa ( mit nt -ir ktno 0lasira in$ stitoru)4 2.) dilerskih zapisa (-il ri otku0ljuju o- mit nata ra-i -alj 0r 0ro-aj ). &ekundarno trite &Z nij ra#$ij no: j r ih in$ stitori -r -o roka -os0 Aa. &Z na @T s 0ro-aj 0o trinoj 1 ni koja s ut$r>uj tako to s 9V: u$ Aana #a kamatu na -an -os0 Aa: eskontuje (diskontuje) sa $la-ajuAom &@ na T9: u#imajuAi u o3#ir 3roj -ana o- 0ro-aj -o -os0 Aa. 7lagajni$ki #apis (7%) j kratkorona 6oV/instrum nt -uga koja s mituj u 1ilju prikupljanja slobodni+ -&. To j prenosiva potvrda koja glasi na o-r > ni nov$ani i#nos deponovan u banci: sa o-r > nim rokom -os0 Aa i o-r > nom kamatom. "#-a$ala1 o-r >uj i#nos na koji glasi =Z. ?o -a glasi alternativno (na im ili -onosio1a). )mit nt o$ 6oV s o3a$ #uj -a A nj nom imao1u u roku -os0 Aa 0latiti i#nos -) o#na n na njoj. =Z j $rsta kratkoron o3$ #ni1 3 # ku0ona: koja s 0ro-aj u# diskont. "rimarno trite =Z j njiho$a 0ro-aja -rugim 3ankama: PB: -rugim PC i FC. &ekundarno trite =Z j s$aka njiho$a -alja 0ro-aja. =Z na @T s 0ro-aju 0o sadanjoj vrednosti koja s ut$r>uj na isti nain kao i ko- <oB. P$%&n-sti D6 in- tin su 0r -nostima <oB.

'!

=Z mogu mito$atiD 1.) <=: 2.) 3ank i 3.) -rug ra#lika i#m >u o$ih 6oV (prema emitentu).

F7. &Z mogu

mito$ati PB. 7$o j

>>.

ENICA

? ni1a j 6oV koja ima opte oso3in 6oV i 0os 3n oso3in podvrste (o) po naredbi. ? ni1a s mo 0r t$oriti u +artiju na ime uno nj m 0os 3n klau#ul u m ninu is0ra$u (rekta klauzula). ? ni1a n mo -a glasi na -onosio1a. ? ni1a j duni&ko-poverila&ka "o#: j r ima #a sa-raj trabinu (samo no$anu). 7na j strogo formalna 6oV: #a iji j nastanak: 0r nos: ost$ari$anj i 0r stanak 0ra$a n o0ho-no 0ostojanj o-go$arajuA meni$ne isprave. %ni<ni p-*%$i1a4 j -uan -a m ni1u u roku -os0 losti 0r # ntira &)0ni,): #3og ga j ona 0r # nta1iona 6oV. ? ni1 s mogu klasifiko$ati 0r ma ra#nim krit rijumimaD 1.) m nin ra-nj 4 1.) 0rot sto$an i n 0rot sto$an 4 2.) ak1 0tiran i n ak1 0tiran 4 3.) a$aliran i n a$aliran i -r. 2.) u #a$isnosti o- osno$nog 0osla4 1.) ro3n m ni1 4 2.) finansijsk m ni1 4 3.) nain i#-a$anja i s$ojst$a i#-a$ao1a4 1.) m ni1 i#-at u s$oj im i #a s$oj raun4 2.) m ni1 i#-at u tu> im i #a tu> raun4 3.) m ni1 i#-at u s$oj im a #a tu> raun4 !.) form m ni1 4 1.) 0una m ni1a4 2.) 3lanko m ni1a4 %.) 3roj li1a u m ni1i (i 0ra$a koja i# nj 0roistu)4 1.) trasirana m ni1a (1. r -o$na trasirana m ni1a: 2. trasirana m ni1a 0o so0st$ noj nar -3i: 3. trasirana so0st$ na m ni1a: !. trasirana so0st$ na m ni1a 0o so0st$ noj nar -3i)4 2.) so0st$ na m ni1a. 5obne menice s i#-aju u $ #i sa n kim 0oslom 0rom ta ro3 i $r nja 0ri$r -nih usluga. Finansijske menice s i#-aju u $ #i sa 0rom tom no$1a (-o3ijanja kr -ita i sl.). "una menica u tr nutku i#-a$anja sa-ri s$ 3itn l m nt o-r > n #akonom. 7lanko menica u tr nutku i#-a$anja sa-ri samo 0ro0isani minimum 3itnih l m nata (kasnij : imao1 m ni1 ima o$laA nj -a 0o0uni ostal 3itn l m nt ). rasirana menica ($u na m ni1a) j m ni1a ko- koj i#-a$ala1 ( t$asant) -aj nalog -rugom li1u (t$asat)) -a u $r m nj n -os0 losti is0lati tr A m li1u ($%'it%nt): korisniku): ili li1u 0o nar -3i tog tr A g li1a: no$anu sumu o#na nu u m ni1i. 7$o j t#$. redovna trasirana menica. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi j m ni1a ko- koj trasant o-r >uj samog s 3 kao korisnika (r mit nta): tj. i#-aj m ni1u u so0st$ nu korist. 7$- s ja$ljaju samo -$a li1aD 1.) trasant (koji j i r mit nt) i 2.) trasat. Trasirana sopstvena menica j m ni1a ko- koj i#-a$ala1 (trasant) o#naa$a samog s 3 kao is0alatio1a m ni1 (trasata). 7$- -ola#i -o sj -inja$anja trasanta i trasata u j -nom li1u. Trasirana sopstvena menica po sopstvenoj naredbi j m ni1a ko- koj trasant -aj samom s 3i nalog: -a s 3i is0lati o#na nu m ninu sumu -o -os0 losti m ni1 . 7$-ola#i -o sj -inja$anja trasanta: trasata i r mit nta u j -nom li1u. '%

&opstvena menica (ili solo m ni1a) j m ni1a u kojoj s nj n i(&a*a1a4 o3a$ #uj -a A : u $r m -os0 losti m ni1 : is0latiti $%'it%nt) (kao tr A m li1u): ili 0o nar -3i tog tr A g li1a n kom o-r > nom li1u: no$anu sumu o#na nu u m ni1i. &oso0st$ n m ni1 n 0ostoji trasat: tj. n ma naloga -rugom li1u #a is0latu m nin sum . 7$- 0ostoji so0st$ no o3a$ #i$anj (o3 Aanj ) trasanta (i#-a$ao1a). 7itne meni$ne elemente in D 1.) opti meni&ni elementi4 1.) o#na nj m ni1 4 2.) 3 #uslo$ni nalog #a is0latu m nin sum 4 2.) personlni meni&ni elementi4 1.) o3a$ #nost tri li1a4 2.) s$oj runi 0ot0is trasanta4 3.) na#na nj trasata4 !.) na#na nj r mit nta4 3.) geografski meni&ni elementi4 1.) m sto i#-a$anja m ni1 4 2.) m sto 0laAanja m ni1 4 !.) kalendarski meni&ni elementi4 1.) $r m i#-a$anja m ni1 4 2.) $r m -os0 losti m ni1 . %ni<na isp$a*a mora -a sa-ri o#na$enje da je to menica (-o0ut ni i#ra#iD m nino 0ismo: m nina is0ra$a: m nina o3$ #ni1a i sl.). 7#na nj m ni1 mora -a s sa-ri u slogu menice: a n kao na0om na sa stran ili is0o- t ksta. ? ni1a mora -a sa-ri nalog #a isplatu (N0latit O) o-r > n sum no$1a: koji mora -a 3ubezuslovan: ra-i olakanja 1irkula1ion s0oso3nosti m ni1 . Po 0ra$ilu: trasirana 1.) i#-a$ao1a m ni1 2.) li1 kom s -aj 3.) korisnika m ni1 m ni1a sadri ; lica u m ni1iD (t$asanta)4 nalog #a is0latu ( t$asata)4 ($%'it%nta).

@ta$ljanj m svojeru$nog potpisa na menicu: trasant ula#i u meni&nopravni odnos. ? ni1a s mo i#-ati i 0r ko 0unomoAnika. ?o i $i li1a -a s ja$i u ulo#i trasanta (satrasanti). Trasirana m ni1a sa-ri na#na$enje trasata: tj. li1a kom s u0uAuj nalog #a is0latu m nin sum . ?o i $i li1a 3iti o#na no kao trasati (satrasati). ,#na$enje remitenta j 3itan l m nat trasiran m ni1 . ? ni1a s mo i#-ati i na $i r mit nata (0r nos m ni1 j 0uno$aan ako ga 0ot0iu s$i r mit nti). 7#na nj mesta i#davanja menice j o- 0os 3nog #naaja #a m ni1 koj 1irkuliu u m >unaro-nom 0rom tu. 7$- s o-r >uj forma menice. 5ko j u m ni1i o#na no $i m sta i#-a$anja: on-a tak$a m ni1a n ma 0uno$anost. 7#na nj mesta pla!anja menice ima $ liki #naaj i #a m ninog -unika i #a m ninog 0o$ rio1a (0os 3no $ano #a m >unaro-ni 0rom t). 5ko j u m ni1i o#na no $i m sta 0laAanja: on-a tak$a m ni1a n ma 0uno$anost. ; m ni1u mora -a s un s vreme i#davanja t m ni1 . Batum i#-a$anja m ni1 j 3itan #a o-r >i$anj roka -os0 losti m ni1 . 9 uno nj u m ni1u -atuma i#-a$anja ili uno nj $i -atuma i#-a$anja: ini m ni1u n 0uno$anom. ? ni1a mora -a sa-ri i vreme dospelosti. 7#na nj roka -os0 losti m ni1 #nai o#na nj -atuma ka-a s 0o$ rila1 mo o3ratiti -uniku #a na0latu m nin sum . ? ni1a s n mo 0o-nositi 0r roka nj n -os0 losti ra-i na0lat : niti j m nini -unik o3a$ #an -a 0lati m ni1u 0r roka. ? ni1a j r #ultat konkr tn t$2-*a<,% -p%$a4ij%. ? ni1a s mo i#-ati sa rokom dospe!aD 1.) 0lati$a 0o $i> nju4 ''

2.) 0lati$a #a o-r > ni 3roj -ana o- i#-a$anja4 3.) 0lati$a na o-r > ni -an. PB u tr nutku i#-a$anja m ni1 ne mora imati -& na ra$unu : $ A samo u tr nutku -os0 Aa m ni1 . ; o$om 0 rio-u PB o3 #3 >uj kratkoro&no finansiranje. P$i'a1a4 '%ni4%: o-nosno p$-&a*a4 $-+%: mo 0rimlj nu m ni1uD 1.) -rati -o roka -os0 Aa i na0latiti m nino 0otrai$anj u nominalnom i#nosu4 2.) in-osirati m ni1u4 3.) skonto$ati m ni1u. -ndosiranje menice j ra-nja p$i'a-4a '%ni4% kojom njom 0laAa s$oju o3a$ #u: ukoliko nj go$ p-*%$i1a4 0rih$ata i#mir nj -uga 0r no nj m m ninog 0otrai$anja na nj ga. "mala1 m ni1 u $i-u i#ja$ 0r nosi s$oja 0ra$a koja 0roistiu i# m ni1 na n ko -rugo li1 . Ta i#ja$a s mora na0isati na m ni1i ili na listu koji j #a nju $ #an (alon) i mora j 0ot0isati indosant (li1 koj 0r nosi s$oja 0ra$a i# m ni1 na -rugo li1 F indosatora). ;koliko trasat n 0lati m ninu sumu u roku -os0 Aa: m ni1a s 0rot stiuj i #a nj nu is0latu o-go$orni su trasant i s$a li1a koja su j in-osirala. 2skontovanje (diskontovanje) menice j ra-nja p$i'a-4a '%ni4% kojom on 0ro-aj m ni1u 0r roka -os0 Aa ra-i 0ri3a$ljanja goto$in i r a$anja 0ro3l ma insol$ ntnosti. 9jih naj A ku0uju 3ank : "F: PF i 7B. ? ni1a s naj A ukljuuj na T9 nj nim skontom ko- 3ank . 2skontom menice uno$a$aju s m nina 0otrai$anja #a 0ro-atu ro3u ili i#$r n uslug . &u0ujuAi m nino 0otrai$anj 0r roka -os0 Aa: 3anka kr -itira nj nog $lasnika. Za skonto$anj m ni1 3anka na0laAuj eskontnu kamatu. "#nos 0o koj m 3anka ku0uj m ni1u s na#i$a eskontna vrednost menice. 7$aj i#nos o-go$ara i#nosu o-o3r nog eskontnog kredita. )skontna $r -nost m ni1 j j -naka ra#li1i i#m >u nominalne vrednosti menice i eskontne kamate o- -ana skonta -o -ana -os0 Aa m ni1 .

>?. SA8DIRANJE KRATKORO7NI! FI3TA

Prom t kratkoronih F"/ta ima #a 0osl -i1u transakcione trokove. Ba 3i s olakala trgo$ina: i#3 gli troko$i i#ra- : u$anja i transf ra: kao i $ ntualna #lou0otr 3a: 0rim njuju s -$a institucionalna reenja u 0rom tu o$ih instrum nata: i toD 1.) formiranj - 0oa kratkoronih F"/ta i 2.) - mat rijali#a1ija. 0epo kratkoro$ni+ FI-ta j fi#ika kon1 ntra1ija F"/ta u 3an1i ili n koj -rugoj s0 1ijali#o$anoj institu1iji. 5ko 0ro-a$a1 i ku0a1 imaju raun u istoj - 0o/institu1iji: on-a s transf r instrum nata $ri 0rostom knjigovodstvenom operacijom. ; su0rotnom: $ri s transf r 6oV i#m >u -$ - 0o/institu1ij . 0ematerijali#acija FI-ta j misija koja nij 0raA na tam0anj m 6oV n go kompjuterskim registrovanjem vlasnita u knjigama mit nta: tj. ko- F"/j ko- koj ku0a1 ima raun 6oV. 7$aj 0ro1 s j najra#$ij niji na tritu kratkoronih B7. Sa1&i$anj% i p1aCanj% kratkoronih 6oV s $ri istog dana kada su kupljene : -ok s -ugoron 6oV sal-iraju u roku o- 3 ili % -ana.

>@. U7ESNICI NA TN
T9 j ot$or no trit . Bir ktno ili in-ir ktno (0r ko 0osr -nika) -ostu0no j ko ima $iak: o-nosno manjak 9@. Glavni u$esnici na T9 su (o- njih #a$isi ra- na T9)D 1.) 1 ntralna 3anka (<=)4 2.) 0oslo$n 3ank (P=)4 '( s$akom

3.) -rug F"/j i 0osr -ni1i. 7stala FC i PC n mogu 3iti -ir ktni u sni1i na T9: $ A #a s$oj 0otr 3 mogu koristiti uslug T9 indirektno 0r ko -*1a.C%ni9 "(*ani<ni9# )<%sni,a. :7 (osno$ni i naj$aniji u snik na T9) kao monetarna vlast ima $ Ai 3roj #a-ataka: okojih su naj$aniji sl - AiD 1.) $o-i $i- n1iju o stanju na raunima P= i -rugih u snika na tritu4 2.) autonomno 0ro0isuj i s0ro$o-i 0ra$ila 0onaanja na T9: koja su o3a$ #na #a s$ u snik na T94 3.) autonomno ut$r>uj uslo$ 0oslo$anja na T9: -onos Ai o-luk koj s o-nos na4 1.) cenu novca o-r > nu manjom ili $ Aom skontnom i -iskontnom sto0om4 2.) obim ponude o-r > n smanj nj m ili 0o$ Aanj m r skontnih i r lom3ar-nih kontig nata4 3.) obim potranje o-r > n smanj nj m ili 0o$ Aanj m o3a$ #n r # r$ (7+)4 !.) obim javnog duga o-r > n 0ro-ajom ili ku0o$inom -ra$nih 6oV. <= na T9D 1.) olia$a mon tarnu $last4 2.) 0r -la 0ro0is kojima s ur >uj ra- na T94 3.) ja$lja s kao akti$ni u snik na T9. <= na T9 uti na ponudu i tranju novca i na visinu !S 0r ko m ra i# o3lasti monetarno-kreditne politike. <= r guli o3im no$an mas (9?) 0ro-ajom i ku0o$inom kratkoronih 6oV. &ontrolu na- T9 ona ost$aruj ku0o$inom i 0ro-ajom kratkoronih 6oV na T9 i skontnom &@. <= j osni$a: organi#ator: r gulator i kontrolor ukupnih poslovnih dogaanja i radnji na T9. <= s #3og toga slui s$ojim instrum ntarij mD kreditno-monetarnom i devi#nom politikom: u koor-ina1iji sa fiskalnom 0olitikom i 0olitikom unutranj g i s0oljnog -uga. "7 moraju -a is0unja$aju 0os 3n uslo$ -a 3i 3il u sni1i na T9D 1.) moraju 3iti samostaln i -a imaju status PC4 2.) -a imaju r gistro$anu slu3u ili s ktor koji o3a$lja 0oslo$ na T94 3.) -a imaju 0oslo$ni raun koji j 0o- kontrolom <=4 !.) -a imaju ra#$ij n 0oslo$n o-nos sa <=4 %.) -a 0olo o-r > ni i#nos na im - 0o#ita4 '.) -a imaju -o#$olu ili o$laA nj #a ra-4 (.) -a ras0olau o-r > nim strunim ka-rom i sl. P= su najve!i u$esnici na T9. P= stu0aju u -$ $rst poslovnih odnosaD 1.) sa <= i 2.) m >uso3no sa -rugim P=. P= o3a$lja 0oslo$ na T9 #a su3j kt koji nisu u sni1i na T9: ali t 0oslo$ o3a$lja ) s*-j% i'% i (a s*-j $a<)n (us s$oju o-go$ornost i s$oj ri#ik). ; 3ankama s $ri kon1 ntra1ija no$1a njiho$ih - 0on nata. =anka formira ,$%&itni p-t%n4ija1 na 3a#i depozita po vienju s$ojih - 0on nata. 9a osno$u tog kr -itnog 0ot n1ijala (kratkoroan) 3anka -aj kratkoro$ni kredit -rugim su3j ktima koji 0ostaju nj ni -uni1i. =anka n 0lasira u $i-u kratkoronog kr -ita 1 o - 0o#it 0o $i> nju. 7na isto$r m no t i -a -uni1i 3u-u nj ni - 0on nti i -a s i#m >u nj nih - 0on nata to $i o3a$lja 0ro-aja i ku0o$ina ro3a i usluga. &a-a - 0on nti j -n 3ank m >uso3no 0laAaju o3a$ # : u 3an1i s n m nja uku0ni - 0o#it: j r s no$a1 n o-li$a i# 3ank : $ A s samo 0r m ta sa - 0o#itnog rauna j -nog nj nog - 0on nta na - 0o#itni raun -rugog. "osredni$ke i druge F, na T9 o3a$ljaju transak1ij #aD 1.) s 3 4 '*

2.) - 0o#itn institu1ij 4 3.) -rug u snik 0ri$r -nog i$ota koji nisu -ir ktni u sni1i na T9. 7$ institu1ij moraju imati o-o3r nj na-l nog organa (naj A <=) -a 3i mogl -a o3a$ljaju na$ - n uslug . Specijalizovani i ovla+eni %$ mogu 3iti u sni1i na T9 ka-a su s0 1ijali#o$ani #a nov$ane transakcije. Za tu $rstu - latnosti oni -o3ijaju 0os 3no o$laA nj o- <=. @$ $ Ai #naaj na T9 imaju i -F. ; sni1i na T9 mogu 3iti i 3rok ri i -il ri. D$-,%$i 0osluju u tu> im i #a tu> raun. 7ni tr 3aju -a na T9 -o$ -u u $ #u ku01a i 0ro-a$1a trinog mat rijala 3 # angao$anja s$ojih sr -sta$a: u# na0latu 0osr -nik 0ro$i#ij (3rok ra ). Di1%$i no$an transak1ij o3a$ljaju u s$oj im i #a s$oj raun. 7ni ras0olau so0st$ nim 9@ i ograni nom 0asi$om: kao i so0st$ nim 0ortf ljom 6oV. 7$- s0a-a naj$ Ai 3roj lom3ar-nih i skontnih firmi: no$anih fon-o$a: iro firmi i -rugih 0osr -nikih F"/ja.

>A. FUNKCIONISANJE TN
; $ Aini sluaj $a T9 funk1ioni 0r ko dilerskog na$ina trgovanja. < ntralnu ulogu ima t#$. N+an,a TNO. ; 0itanju j =P koji ost$aruj kontakt sa ostalim u sni1ima na tritu. 9a T9 ponudu in vikovi novca: tj. kratkorona slo3o-na F@. Viko$i no$1a mogu 3itiD 1.) $iko$i na 0oslo$nim raunima P=4 2.) $iko$i i#na- minimalnog i#nosa lik$i-nih sr -sta$a (C@) -rugih F"/ja ili 0osr -nika4 3.) tr nutni $iko$i ko- -rugih u snika 0ri$r -nog i -rut$ nog i$ota. ranja s $ #uj #a manjkove likvidnih FS. " $iko$i i manjko$i F@ s mogu ja$iti kos$ih u snika 0ri$r -nog i -rut$ nog i$ota. O$2ani(a4ija $a&a na TN mora -o0rin ti fikasnom susr tanju 0onu- i tranj kratkoronih F@. Funkcionisanje - j 0rilago> no nj go$im osno$nim s gm ntima: a to suD 1.) trit 894 2.) trit kratkoronih 6oV. rite 4- o3uh$ata trgo$inu t$%n)tni' *i.,-*i'a i1i 'anj,-*i'a NS na p-s1-*ni' $a<)ni'a u snika na T9. Trgo$ina 89 s o3a$lja 0r ko brokera i dilera. ;0ari$anj 0onu- i tranj s o3a$lja t l fonski ili kom0jut rski (i#m >u 0ro-a$a1a i ku0a1a): im s #at$ara transak1ija. 9akon #aklju nja 0osla sainaj$a s #akljuni1a. 6a,1j)<ni4a sa-ri 0o-atk oD 1.) 0ro-a$1u i ku01u4 2.) i#nosu sr -sta$a4 3.) $isini kamatn sto0 /1 ni4 !.) roku. 9a tritu 89 o3a$ljaju s 2 vrste transakcijaD 1.) trgo$ina -n $nim no$1 m4 2.) trgo$ina t rminskim 89. Trgovina dnevnim novcem o3uh$ata 0rom0tn transak1ij : g- s trguj -n $nim $iko$ima 89: tj. $iko$ima C@ i#na- t kuAih o3a$ #a u snika u toku j -nog -ana. Pri ugo$aranju o$ih 0oslo$a tr 3a - finisati -$a 3itna l m ntaD 1.) i#nos sr -sta$a kojima s trguj i 2.) $isinu &@. ',

Trgovina terminskim 7 o3uh$ata trgo$inu $iko$ima ili manjko$ima 89 #a o-r > ni $r m nski 0 rio- (0o#ajmi1 na rok -ui o- j -nog -ana). Posao s #akljuuj #a 0 rio- o- 1 -o 3 m s 1a: mo -o go-inu -ana. Pri ugo$aranju o$ih 0oslo$a tr 3a - finisatiD 1.) i#nos sr -sta$a kojima s trguj : 2.) $isinu &@ i 3.) rok na koji s 0osao #akljuuj . 9a t rminskom T9 s ra#likujuD 1.) t rminski no$a1 mese&nog ultima ($raAanj 0r$og -ana ili #a n koliko -ana o0o tka nar -nog m s 1a)4 2.) t rminski no$a1 godinjeg ultima ($raAanj 0r$ih -ana januara m s 1a). rite kratkoro$ni+ s%,)n&a$n) p$-&aj). (o) o3uh$ata p$i'a$n) %'isij) !-V i nji9-*)

$rimarna emisija j 0r$a 0ro-aja 6oV. @u3j kt kom j 0otr 3an no$a1 i#-aj i 0ro-aj kratkoron 6oV. @u3j kt koji ima $iak no$1a ku0uj kratkoron 6oV sa 1ilj m -a ost$ari 0rinos (kamatu) 0o osno$u ku0lj nih 6oV. Primarna misija s o3a$lja kaoD 1.) 0ri$atna 0ro-aja (kro# -ir ktn kontakt mit nta i 0ot n1ijalnih ku0a1a) i 2.) ja$na 0ro-aja. Pr$a 0ro-aja i#-at 6oV s mo o3a$itiD 1.) 0r ko institu1ij 0r ko koj s ost$aruj organi#o$ano T9 i 2.) u -ir ktnom kontaktu i#-a$ao1a i ku01a 6oV. Sekundarna prodaja j 0r 0ro-aja: tj. -ruga i nar -na transak1ija sa 6oV koj su $ A mito$an . &u0a1 kratkoron 6oV mo -a ost$ari 0rinos (kamatu) ili -a 6oV 0ro-a 0r roka -os0 Aa #a na0latu (ako su mu n o0ho-na C@). 7$- s kratkoron 6oV 0ro-aju 0r ko institu1ij 0r ko koj s ost$aruj organi#o$ano T9. &arakt ristika s kun-arn trgo$in j ra#liitost trin 1 n i nominaln $r -nosti 6oV kojom s trguj . Postoj 2 na$ina obra$una kamate 0ri trgo$ini 6oV na T9D 1.) o3raun kamat na 9V (m to- ka0italisanja)4 2.) -iskontni o3raun kamat (mat matika o0 ra1ija -iskonto$anja). Pri obra&unu kamate na # mit nt u 0rimarnoj misiji 0ro-aj na -an -os0 Aa 0laAa 9V u$ Aanu #a i#nos kamat . 6oV 0o njiho$oj 9V: a

&o- diskontnog obra&una kamate: mit nt u 0rimarnij misiji 0ro-aj 6oV u# -iskont: tj. 0o 1 ni koja j nia o- 9V tih 6oV: a na -an -os0 Aa is0laAuj 0un i#nos 9V. +a-i uspenijeg funkcionisanja -: u trinoj 0ri$r -i s s r guliu trin #akonitosti: a naj$anij suD 1.) 3or3a 0roti$ n r gularn 0ri$r - 4 2.) 3or3a 0roti$ mono0olskog 0oloaja4 3.) 3or3a 0roti$ n lojaln konkur n1ij . 0r -u#imaju m r kojima

%orba protiv neregularne privrede j o- 0os 3n $anosti #a sta3ilan i us0 an ra#$oj T9: j r j T9 0o-o3no #a ra#$oj anarhinih trinih 0oja$a. 6*ani<na t$0i.na 4%na (reper u finasijskog trgo$ini) j st o3j kti$na j r j nastala kao r #ultat naj$ A g moguA g o3ima ra#m n 0onu- i tranj u tano o-r > nom $r m nu: m stu i sa stan-ar-nim trinim mat rijalom. 7na j i#ra# $olj naj$ A g 3roja ku0a1a i 0ro-a$a1a i naj$ A g o3ima trinog mat rijala. 5egulisana trgovina o3uh$ata ku0o0ro-ajn ugo$or #aklju n na osno$u ja$no o3ja$lj nih trinih uslo$a i stan-ar-a koji $a #a trini mat rijal koji j 0r -m t ku0o0ro-aj . -eregulisana (slobodna) trgovina o3uh$ata ku0o0ro-ajn ugo$or #aklju n $an uslo$a i stan-ar-a koji $a #a r gulisanu trgo$inu. 9 r guliana trgo$ina nij #a3ranj na. (0

EC5V5 B+;E5 T+8".T) &5P"T5C5 (T&)

>B. POJA I CI8JEVI TRITA KAPITA8A "TK#

T& j institucionalno organi#ovani prostor: sa s$im 0otr 3nim l m ntima n o0ho-nim #a nj go$o funk1ionisanj : u ok$iru koga s u tano o-r > nom $r m nu i 0o 0r 1i#no ut$r> nim 0ra$ilima organi#o$ano susr Au 0onu-a i tranja o-go$arajuA g stan-ar-i#o$anog &)2-$-<n-2 t$0i.n-2 'at%$ija1a. 9a T& s mo -oAi -o investicioni+ sredstavaD 1.) u#imanj m in$ sti1ionih kr -ita: #ajma: - 0o#ita4 2.) mito$anj m o3$ #ni1a ili ak1ija. T& omoguAa$a usm ra$anj slo3o-nih F@ u najrentabilnije investicione projekte. @u3j kti koji tra ka0ital ( predu#etnici) ulau 0ri3a$lj ni ka0ital u rast i ra#$oj s$ojih firmi sa 4i1j%' maksimili#a1ij -o3itka: 0o$ Aanj kur ntn s0oso3nosti: kao i os$ajanja i 0roiri$anja trita. Pr ko T& o3 #3 >uj s -ugorono finansiranj rasta i ra#$oja PB: a tim i uku0n 9P. 7grani na koliina ka0itala A 3iti ulo na tamo g- A ost$ariti naj$ A f kt : to A -o$ sti -o 3r g rasta nacionalnog do+otka. +astom na1ionalnog -ohotka 0o$ Aa$a s ka0ital koji 0r -sta$lja n 0otro ni - o na1ionalnog -ohotka. Vi.% ,apita1a -o$o-i -o $ Aih ulaganja u rast i razvoj privrede: im s -alj u$ Aa$aju na1ionalni -oho-ak: na1ionalno 3ogatst$o i i$otni stan-ar- stano$nit$a. "#m >u T& i T9 0ostoji me2usobna #avisnost i uslovljenost . Bugoroni karakt r ka0itala kojim s trguj j $ #an samo #a korisnik : a n i #a -a$ao1 tog ka0itala. Ba$ao1i ka0itala mogu s$oj -ugorono ulo ni no$a1 -a 0r t$or u lik$i-an no$a1: 0ro-ajom s$ojih 6oV. Ba$ao1i ka0itala o$ako s$oju imo$inu 0r t$araju u no$a1 i tako oni -ir ktno utiu na pove+anje ponude trinog mat rijala na T9. &a-a -a$ao1i ka0itala s$oj no$a1 0r t$or u ka0ital: tim smanjuju ponudu na T9. Posl -i1a o3a sluaja s os Aa na T&: j r o3 0oja$ utiu na sta3ilnost: tj. na kr tanj kursa 6oV. 9a T& 0r -m t ku0o0ro-ajnih transak1ija j kapital: o-nosno -& dugoro$nog karaktera. ; smislu 0r -m ta ra-a i funk1ionisanja T&: 0o- ka0italom s smatra ),)pan n-*<ani i(n-s -&1-0%n% p-t$-.nj% : 0o- uslo$om -a rok o-laganja n 3ukraAi o- j -n go-in . @a as0 kta T&: pojam kapitala s i#j -naa$a sa pojmom tednje na rok koji nij kraAi o- j -n go-in . Po- 0ojmom ka0itala s 0o-ra#um $a i onaj - o no$1a koji j 0r ra>i$akom funk1ijom 3ankarsko/finansijskog s ktora transformisan u ka0ital: i#m nom nj go$ ron struktur . -ajvaniji ciljevi T& suD 1.) o3 #3 > nj n o0ho-nog ka0itala #a 0ri$r -ni ra#$oj i 0ros0 rit t 9)4 2.) aloka1ija ka0itala u naj0ro0ul#i$nij in$ sti1ij i naj0rofita3ilnij 0ri$r -n gran 4 3.) ost$ari$anj naj$ A g moguA g 0riho-a 0o osno$u $lasnit$a na- ka0italom4 !.) ost$ari$anj maksimalno moguA g o3ima ka0itala4 %.) 0o$ Aanj no$an t -nj u k$antitati$nom i k$alitati$nom smislu4 '.) - t rminisanj st$arn i trin 1 n kotanja ka0itala4 (1

(.) ost$ari$anj o0timaln ron struktur ka0itala: i sl.

?0. FUNKCIJE I EFIKASNOST TK

T& j #naajan l m nat trin 0ri$r - . ,snovne funkcije T& suD 1.) transf r ka0itala4 2.) ra#$ojna funk1ija4 3.) funk1ija s l k1ij 0roj kata4 !.) kontrolna funk1ija4 %.) i#$ra$anj ugo$or nih o3a$ #a4 '.) smanji$anj ri#ika4 (.) funk1ija #atit $lasnit$a. Transfer kapitala F T& $ri transf r ka0itala o- su3j kata koji imaju $iko$ 0r ma su3j ktima koji imaju manjko$ . To j funk1ija 0o$ #i$anja 0onu- i tranj ka0itala. 4azvojna funkcija F r ali#a1ija 0roj kata u 0ri$r -i sto #aht $a $ lika F@: koja s mogu o3 #3 -iti samo o- stran $i u snika na T&. 7$ako 0riku0ljanj ka0itala o3 #3 >uj 0ri$r -ni i -rut$ ni ra#$oj. Funkcija selekcije projekata F T& 0r ko 1 n ka0itala #natno uti na o0r - lj nj 0ri i#3oru 0roj kata u #a$isnosti o- $isin sto0 0rinosa: im s 0osti $ Aa fikasnost koriA nja ka0itala. !ontrolna funkcija F 0r ko T& o3 #3 >uj nain. s -a s sr -st$a korist na naj fikasniji

-zvravanje ugovorenih obaveza F na T& 0ostoj u snik -a i#$ra$aju ugo$or n o3a$ # .

strogi m hani#mi koji 0risilja$aju s$

Smanjivanje rizika F ukljui$anj $ A g 3roja u snika -o$o-i -o smanji$anja ri#ika na T&. Funkcija zatite vlasnitva F T& titi $lasnit$o i int r s $lasnika ka0itala: im -o0rinosi 0o$ Aanju konkur n1ij i smanji$anju mono0ola. s

; sni1i na T& tr 3a -a r ali#uju s$oj 1ilj $ u to kraA m roku i sa to niim troko$ima. ; kojoj m ri A T& 3iti efikasno: #a$isi o-D 1.) $isin akumuliran t -nj : o-nosno ka0itala4 2.) ra#$ij nosti i fikasnosti 3ankarskog sist ma4 3.) 0o-sti1anja t -nj 0or skom 0olitikom4 !.) ra#$ij nosti i ras0rostranj nosti ra#liitih $rsta -ugoronih 6oV kao instrum nata T& #a 0ri3a$ljanj i 0lasiranj ka0itala4 %.) ra#$ij nosti i fikasnosti 3 r#i #a trgo$inu -ugoronim 6oV4 '.) fikasnosti T94 (.) konomsk : mon tarn i 0olitik sta3ilnosti4 *.) ra#$ij nosti trinog am3ij nta uo0t i ot$or nosti trita (-rugih FT: trita ro3a: trita ra-a). #isina akumulirane tednje. odnosno kapitala F 0o$ #ano sa $isinom #ara-a i na1ionalnog -ohotka i sa sklonoAu ka t -nji. 4azvijenost i efikasnost bankarskog sistema F ako j 3ankarski sist m ra#$ij niji i fikasniji: mo -a 0riku0i $i t -nj i -a sam st$ori ka0ital 0ut m N0r ra>i$ak O funk1ij 3ankarskog sist ma. (2

$odsticanje tednje poreskom politikom F ako -ra$a manj o0or #uj t -nju i $i -aj 0or skih olaki1a #a in$ sti1ij : utoliko A 3iti $ Aa i t -nja: o-nosno ka0ital i nj go$ 0lasman. 4azvijenost i rasprostranjenost razli&itih vrsta dugoro&nih "o# kao instrumenata T! za pribavljanje i plasiranje kapitala F sa ra#$ij noAu i ras0rostranj noAu ra#liitih $rsta -ugoronih 6oV rast 3roj $lasnika ka0itala (in$ stitora) koji su s0r mni -a ga in$ stiraju: a 0rua s i 0r -u# tni1ima $ Ai i#3or o3lika i naina 0ri3a$ljanja ka0itala. 4azvijenost i efikasnost berzi za trgovinu dugoro&nim "o# F 3 # 3 r#i n moguA j 0ri$ol ti in$ stitor -a ku0 -ugoron 6oV: j r ih n mogu fikasno 0ro-ati i 0r t$oriti ih u goto$inu. 2fikasnost T F ako j T9 fikasno: lak s 0ri3a$ljaju 0otr 3na C@ #a t kuA 0otr 3 : to -aj moguAnost $lasniku ka0itala -a ga -ugorono uloi. 5ko s 0otr 3na C@ n mogu o3 #3 -iti na T9: $lasnik ka0itala j 0rinu> n -a koristi ka0ital #a t kuA 0otr 3 i -a tako o-ra$a lik$i-nost. 2konomska. monetarna i politi&ka stabilnost F 3 # t sta3ilnosti ri#i1i s naglo u$ Aa$aju: to o-$raAa $lasnik ka0itala -a ga in$ stiraju (ri#i1i F kom r1ijalni #3og konomsk n sta3ilnosti: inflatorni #3og mon tarn n sta3ilnosti: n kom r1ijalni #3og 0olitik n sta3ilnosti). 4azvijenost trinog ambijenta uopte i otvorenost trita F T& mo samo u j -nom o0t ra#$ij nom i ot$or nom trinom am3ij ntu. -a funk1ioni

?1. VRSTE TK
T& o3uh$ata sl - Aa specijali#ovana tritaD 1.) kr -itno/#ajmo$no i - 0o#itno/in$ sti1iono trit 4 2.) trit ka0italnih u Aa4 3.) trit ak1ija i #ajmo$a f kata. 9a kreditno-zajmovnom i depozitno-investicionom tritu trguj s -ugoronim in$ sti1ionim kr -itima: #ajmo$ima i - 0o#itima. 7$- s susr Au 0onu-a i tranja #a ka0italom. Ci1j -*-2 t$0i.taD omoguAiti finansiranj o0timalnog 0ri$r -nog ra#$oja i# r alnih i#$ora. 9a tritu kapitalnih u&e+a trguj s ka0italom ulo nim kao osni$aki ka0ital u P@ n ak1ionarskog ti0a. Ci1j -*-2 t$0i.taD na trinim osno$ama omoguAiti us0 no 0r strukturiranj i imo$insku transforma1iju P@ u ok$iru 9). Trite akcija i zajmova efekata (trit -ugoronih 6oV koj glas na na1ionalni no$a1) j s0 1ifian i naj$aniji - o T&. 7$o trit s sastoji i#D 1.) misionog ili 0rimarnog trita (PT) i 2.) s kun-arnog trita (@T). )misiono ili PT 0r -sta$lja j -inst$o s$ih akti$nosti i 0oslo$nih o0 ra1ija $ #anih #a misiju 6oV i njiho$u 0r$u 0ro-aju. @T 0r -sta$lja -alju ku0o$inu i 0ro-aju $ A mito$anih 6oV. @a as0 kta mesta na kom s o3a$ljaju o0 ra1ij 6oV: T& 0r -sta$lja j -inst$oD 1.) berzanskog prometa koji s o3a$lja na slu3 nom - lu 3 r# : tj. ku0o0ro-aj f kata na 3 r#anskom 0ultu ili u ok$iru 3 r#anskog ringa4 2.) vanberzanksog prometa koji s o3a$lja $an slu3 nog - la 3 r# f kata. Van+%$(ans,i p$-'%t j $ Ai o- 3 r#anskog i ost$aruj s D 1.) $an 3 r#anskih slu3 nih 0rostorija (na NkulisamaO ili u N0r -so3ljuO)4 2.) u 3ankama i -rugim o$laA nim 3 r#ansko/finansijskim 0osr -ni1ima #a 0oslo$anj na T& (m >u3ankarski $an3 r#anski 0rom t ili Nalt rski 0rom t f kataO)4 (3

3.) i#m >u u snika na T& -ir ktno i n 0osr -no $an 3 r# 3 r#anski 0rom t ili t l fonski 0rom t f kata).

i 3anaka (slo3o-ni

?5. INSTRU ENTI TK

T& ima #a osno$u konstituisanja dugoro$nu F': o-nosno misiju i trgo$inu -ugoronim F"/ta. + j o F5 koja 0roisti i# #a-o$olja$anja akumulativnih potreba proizvodnih: o-nosno dugoro&ne potronje neproizvodnih sektora . Za-o$olj nj o$ih 0otr 3a -o0rinosi formiranju ka0itala. 0ugoro$ni FI-ti (rok -os0 Aa -ui o- j -n go-in ) su instrum nti T&. T& funk1ioni i &i$%,tni' i in&i$%,tni' /inansijs,i' t-,-*i'a : 0ri mu s korist ra#no$rsni F"/ti. 9a T& su naj#astu0lj nij akcije u transf risanju ka0itala o- sufi1itnih -o - fi1itnih )2. 5k1ij i#-aju krajnje deficitne .1 i intermedijarne FI-je . 5k1ij su #naajn u transforma1iji F.: u formiranju s$ojinsk i u0ra$ljak struktur P@: kao i u njiho$om r strukturisanju. 9a T& o- n s$ojinskih: -unikih instrum nata naj#anajniji su dugoro$ni krediti kom r1ijalnih: hi0ot karnih: in$ sti1ionih: 0oslo$nih i -rugih 3anaka. 0ugoro$ne obve#nice i druge dugoro$ne (o) su #naajn u transf risanju F. na sr -nji i -ugi rok. ; F"/t T& s0a-aju i polise osiguranja i instrumenti "F. Inst$)'%nti TK s mogu 0o- liti u 3 osno$n gru0 D 1.) ak1ij 4 2.) -ugoron o3$ #ni1 4 3.) hi3ri-ni instrum nti.

?;. POJA

AKCIJA

5k1ija j 6oV koju i#-aj ak1ionarsko -rut$o (5B): sa o-r > nom 9V koja 0r -sta$lja - o osno$nog ka0itala 5B. &u0o$inom ak1ij ak1ionar 0ostaj su$lasnik 5B. 5k1ija j vlasni$ki FI-nt j r o-raa$a vlasni&ki odnos: o-nosno o-raa$a - o $lasnit$a na5B. 5k1ionar koji j uloio odre2ena sredstva (no$a1: st$ari: 0ra$a) u 5B: 0ostaj &lan tog 5B: koj mu izdaje akciju: im sti odreena &lanska prava u tom 5B. ;log ak1ionara ula#i u imo$inu 5B. 5k1ionar n mo slo3o-no -a ras0ola s$ojim ulogom: $ A mo -a ras0ola s$ojom ak1ijom. 5k1ija j s1-+-&n- p$%n-si*a: osim u sluaju 0ostojanja o-r > nih #akonskih ili statutarnih ograni nja. ; 0rin1i0u: lanska 0ra$a u 5B su j -naka visini u$e!a u osnovnom kapitalu '0. Pr nosom ak1ija 0r nos s i lanska 0ra$a u 5B. U,)pn-st p$a*a koja -aj ak1ija u o-nosu na 5B j n - lji$a (princip nedeljivosti akcija). 7$aj 0rin1i0 #nai -a s n mo - liti pravo upravljanja u A* (0ra$o glasa) o- imovinskog prava (0ra$o na -i$i- n-u). 5k1ij s mogu - liti na manj 9V 0o o-lu1i ak1ionarsk sku0tin (5@). Pro-ajom ak1ija 5B sti sopstveni kapital koji 0r -sta$lja trajni i#$or finansiranja 5B. 5k1ij s mituju ra-i formiranja ili 0o$ Aanja ka0itala 5B. 5k1ija traj n ograni no i $ #ana j #a su-3inu 5B. 5k1ija -aj $lasniku mogu!nost -aD 1.) u st$uj u ras0o- li -o3iti 5B4 2.) snosi ri#ik i# 0oslo$anja 5B -o i#nosa ulo nog ka0itala: o-nosno -o i#nosa 9V ak1ija koj 0os -uj . (!

5B j 0ra$no o-$oj no o- s$ojih $lasnika. Vlasni1i ak1ija snos ograni$enu odgovornost #a -ugo$ 5B: i to samo -o i#nosa ka0itala koji su uloili. 7ni n snos linu o-go$ornost #a o3a$ # 5B. 5B g#istira u kontinuit tu. 5B nasta$lja sa ra-om i 0osl smrti 3ilo kog ak1ionara: j r ak1ij 0r u#imaju nj go$i nasl -ni1i. A,4ij% i &%-ni4% nis) sin-ni'i. "#m >u o$ -$ $rst 6oV 0ostoj 3 osnovne ra#likeD 1.) ak1ij su - lji$ i mogu s transformisati u n 0ra$iln i ra#liit i#nos : a - oni1 s i#raa$aju u konanim i#nosima i nisu - lji$ 4 2.) ak1ij s r gistruju i u0isuju u 0oslo$n knjig : glase na ime i $o-i s 0r 1i#na $i- n1ija s$ih $lasnika: to ko- - oni1a nij sluaj: tj. on mogu glasiti i na -onosio1a4 3.) 0riku0ljanj sr -sta$a 0ro-ajom ak1ija s $ri u0latom o-j -nom i u 1 loku0nim i#nosima: -ok s 0riku0ljanj sr -sta$a 0ro-ajom - oni1a mo $riti u0latama u $i rata. )5& . '3:I1' 5k1ij s mogu 0o- liti 0r ma sl - Aim kriterijumimaD 1.) 0r ma sa-rini 0ra$a4 2.) 0r ma r -osl -u mito$anja4 3.) 0r ma o-r > nju imao1a4 !.) 0r ma $rsti uloga4 %.) 0r ma nainu u0lat 4 '.) 0r ma s0oso3nosti 0r nosa4 (.) ostal ak1ij . 9aj$anija 0o- la ak1ija j 0r ma sadrini prava koja i# njih 0roistiu #a njiho$ $lasnik . @a o$og as0 kta ak1ij mogu 3itiD 1.) o3in (r -o$n )4 2.) 0riorit tn (0o$laA n )4 3.) sa 0ra$om glasa4 !.) 3 # 0ra$a glasa4 %.) uitnik .

?=. ODI7NE "REDOVNE# AKCIJE

73in (r -o$n ) ak1ij su 0isan is0ra$ o trajno ulo nim sr -st$ima u osnovni kapital '0. To su $lasnik 6oV koj 0r -sta$ljaju odgovaraju+i vlasni&ki udeo u kapitalu A*. 7n o#naa$aju $lasnit$o na- - lom ak1ija 5B i on s 0r$o i#-aju 0rilikom formiranja 5B. Vlasni1i r -o$nih ak1ija (+5) -ir ktno snos ri#ik 0oslo$anja 5B. 5ko 5B ost$aruj -o3it: $lasni1i o$ih ak1ija: 0o$ Aanj m -i$i- n-i: 0ostiu $ A 1 n ak1ija na tritu. Z3og prava na ve!u #aradu kro# dividendu: o$i ak1ionari s o-riu 0ra$a 0r$ nst$a u na0lati -i$i- n-i u korist vlasnika prioritetnih (povla+enih) akcija . )misijom r -o$nih ak1ija 5B -ola#i -o s$%&sta*a (a /inansi$anj% p-s1-*anja : a njiho$i ku01i 0ostaju no$i su$lasni1i 5B. + -o$n ak1ij (+5) $lasni1ima o3 #3 >uju sl - Aa pravaD 1.) 0ra$o u0ra$ljanja i kontrol 4 2.) 0ra$o na - o -o3iti (-i$i- n-u)4 3.) 0ra$o 0r ku0o$in ak1ija4 (%

!.) 0ra$o na 0r gl - 0oslo$nih knjiga4 %.) 0ra$o na - o lik$i-a1ion mas (C?)4 '.) 0ra$o na transf r ak1ij . $ravo upravljanja i kontrole F 0ra$o glasa u -ono nju naj$anijih o-uka u 5@: koja su u $ #i sa p-s1-*anj%' 5B. To 0ra$o 0ro1 ntualno o-go$ara u Au u $lasnit$u 5B. ; 5@ $o- Au ulogu imaju ak1ionari koji 0os -uju kontrolni 0ak t +5. 5k1ionari sa malim 3roj m ak1ija sto u-ruuju s$oja glasaka 0ra$a ra-i #atit #aj -nikih int r sa. $ravo na deo dobiti (dividendu) F is0lata &i*i&%n&% koja 0r -sta$lja 0riho- o0os -o$anja ak1ija. Bi$i- n-a s is0laAuj i# ist -o3iti 5B: t k 0o i#mir nju s$ih ostalih o3a$ #a (0or #a i -r.). &a-a 0r -u# A 0rofita3ilno 0osluj : trina 1 na ak1ija rast . &a-a s ak1ija 0ro-a 0o 1 ni $ Aoj o- ku0o$n : ost$aruj s 0o#iti$na ra#lika (kapitalni dobitak). Bi$i- n-a s mo is0latiti ako 5B ost$ari n to -o3itak (9B) i 5@ o-lui -a s -i$i- n-a is0lati. "s0lata -i$i- n-i $lasni1ima +5 nij #agaranto$ana. 5ko 5B 0osluj sa gu3itkom ili ako 5B o-lui -a #a-ri 1 loku0ni -o3itak (#3og s$og ra#$oja): n A s is0latiti -i$i- n-a. Pri is0lati -i$i- n- 0r -nost imaju vlasnici prioritetni+ akcija u o-nosu na $lasnik +5. Bi$i- n-a s mo is0laAi$ati na ra#n nain D 1.) u naturi (imo$inski: ro3om ili 0roi#$o-ima 5B)4 2.) u no$im ak1ijama4 3.) kom3ina1ijom o$ih naina. $ravo pre&e kupovine akcija F 0ostoj Ai $lasni1i mogu -a o-r s$oj *1asni<,i )&%-: tako to ko- misij no$ih ak1ija s$aki 0ostoj Ai $lasnik ak1ija -o3ija 0ra$o -a m >u 0r$ima ku0i no$ ak1ij sra#merno svom vlasni$kom u$e!u. $ravo na pregled poslovnih knjiga F $lasni1i o3inih ak1ija mogu -a -o3iju +itn% in/-$'a4ij% - p-s1-*anj) AD. 7$o 0ra$o s n sm #lou0otr 3iti u konkur ntsk s$rh i -a s tim ugro#i konkur ntska 0o#i1ija 5B. $ravo na deo likvidacione mase (03) F u sluaju 1i,*i&a4ij% AD: i# C? 0r$o s is0laAuju 0o$ rio1i: $lasni1i o3$ #ni1a i 0o$laA nih ak1ija: 0a t k na kraju (ukoliko 0r ostan sr -sta$a) $lasni1i +5: sra#m rno 9V ak1ija koj 0os -uju. $ravo na transfer akcije F 0ra$o $lasnika ak1ij -a p$-&a ak1iju 3 # saglasnosti -rugih ak1ionara. 7$o 0ra$o ini o3in ak1ij likvidnim oblikom FI-ta.

?>. PRIORITETNE "POV8AENE I8I PREFERENCIJA8NE# AKCIJE

5B i#-aju 0riorit tn (0o$laA n ili 0r f n1ijaln ) ak1ij nakon i#-a$anja r -o$nih ak1ija (+5): 0ri mu 5B mo #aht $ati o- u0isnika o$ih ak1ija i 0os 3n no$an -o0lat . Po 0ra$ilu: $lasni1i 0riorit tnih ak1ija (P5) nemaju pravo na upravljanje '0: j r $lasni1i +5 snos najve+i rizik ostvarenja *. Priorit tn ak1ij (P5) -aju pravo prvenstva na is0latu -i$i- n- (u o-nosu na +5): na ras0o- lu C? i -rugih 0ra$a ut$r> na #akonom i statutom. Z3og toga o$ ak1ij -aju s$ojim $lasni1ima p-*1a.C%ni p-1-0aj u o-nosu na $lasnik +5. Priorit tn ak1ij (P5) -onos 0rinos u $isini fiksne dividende koja j una0r - -ogo$or na. + -o$n ak1ij (+5) -onos promenljivu dividendu koja #a$isi o- $ liin ost$ar nog 9B. P5 imaju i n k sli&nosti s obveznicama. 7n 0r -sta$ljaju n ku $rstu hi3ri-a i#m >u instrum nata -uga i instrum nata ak1ionarskog ka0itala. P5 s kr iraju sa 1ilj m -a s pove!a sigurnost u pogledu pla!anja. 7n -onos $i 0riho-a $lasni1ima o0os -o$anja o3$ #ni1a i $ Au sigurnsot u o-nosu na +5. ('

Priorit tn ak1ij (P5) mogu 3itiD 1.) kumulati$n 4 2.) 0arti1i0ati$n 4 3.) 0arti1i0ati$no/kumulati$n . !umulativne akcije s$ojim $lasni1ima -aju 0riorit tno 0ra$o na is0latu s$ih jo n%isp1aC%ni9 "(a-sta1i9# &i*i&%n&i i# 3u-uA g 9B u sluaju -a 5B u n koj go-ini n is0lati -i$i- ni# n kog ra#loga. 9 is0laA n -i$i- n$lasni1ima P5 s kumuliraju kao o3a$ #a 5B 0r ma tim ak1ionarima. Vlasni1i 0riorit tnih ak1ija s #a-o$olja$aju fiksnim (ograni nim) i#nosom -i$i- n-i: j r on smanjuju ri#ik u $ #i sa na0latom - la -o3iti. 7grani nj -i$i- n- j naj$ Ai n -ostatak P5. $articipativne akcije s$ojim $lasni1ima -aju 0ra$o -a na0lat /i,sn) &i*i&%n&) i &%p$-'%n1ji*% &i*i&%n&%. 7$i $lasni1i u st$uju u ras0o- li 0r ostalog 9B: iako su $ A ost$arili 0ra$o na ut$r> nu fiksnu -i$i- n-u. $articipativno-kumulativne akcije su '%.-*it% a,4ij%: koj s r tko mituju.

??. AKCIJE SA PRAVO AKCIJE

G8ASAF AKCIJE DE6 PRAVA G8ASA I UITNI7KE

'kcije sa pravom glasa omoguAa$aju s$ojim $lasni1ima -a u st$uju u upravljanju A*. 'kcije be# prava glasa -aju samo imovinska prava. Vlasni1i o$ih ak1ija n maju 0ra$o -a u st$uju u u0ra$ljanju 5B. = # 0ra$a glasa su 0riorit tn ak1ij (P5): ali i r -o$n ak1ij (+5) mogu 3iti 3 # 0ra$a glasa. Uitni$ke akcije s o3ino i#-aju 0rilikom smanjenja glavnice A* i to -t,)p-' s-pst*%ni9 a,4ija 0o njiho$oj 9V. &a-a j trina $r -nost (TV) ak1ija $ Aa onjiho$ nominaln $r -nosti (9V): ta-a s $ri is0lata samo - la $r -nosti ak1ija koj s otku0ljuju (0o$la ). Ba ak1ionari u o$om sluaju n 3i 3ili ot A ni j r su im ak1ij is0laA n 0o 9V koja j nia o- TV: a ak1ij n otu>uju -o3ro$oljno ($ A 0rinu-nim r 3anj m): i#-aju im s t#$. uitni$ke akcije be# -)* s pravom na dividendu i to t k 0osl is0lat -i$i- n- u o-r > nom 0ro1 ntu ostalim ak1ionarima. 7$ ak1ij -aju s$ojim $lasni1ima s$a -ruga lanska 0ra$a: kao i ak1ij um sto kojih su i#-at .

?@. CENE AKCIJA

9i$o 1 na ak1ija na T& go$ori o perspektivama '0. Postoj 3 ti0a o$ih 1 naD 1.) nominalna $r -nost (9V) ak1ija4 2.) knjigo$o-st$ na 1 na4 3.) trina 1 na. -) akcija s slo3o-no ut$r>uj 0rilikom njiho$og mito$anja i u0isuj na ak1ijama i r gistruju s u knjigo$o-st$u 5B. 9ominalni i#nosi ak1ija u j -nom 5B mogu 3iti j -naki (ali n moraju) #3og olakanja u0ra$ljanja 5B. 9ominalni i#nos n mo 3iti is0o- i#nosa koji j #akonom 0ro0isan: -ok maksimalni i#nosi nisu #akonom 0ro0isani. U,)pna NV %'it-*ani9 a,4ija -o3ija s mno nj m 3roja mito$anih ak1ija i 9V j -n ak1ij . 6+i$ s*i9 NV a,4ija ini osnovni (fiksni. trajni) kapital 5B. 3njigovodstvena cena akcija s -o3ija - lj nj m uku0n knjigo$o-st$ n $r -nosti ak1ionarskog ka0itala 3roj m mito$anih ak1ija. ((

rina cena akcija (naj$anji ti0) j 1 na 0o kojoj s formira na @T ak1ija: kro# odnose ponude i tranje.

ak1ij

0ro-aju na ST. 7na s

&a-a 5B us0 no 0osluj (ost$aruj -o3it: is0laAuj -i$i- n-u i sl.): ono ima perspektivu i ta-a j 0otranja #a nj go$im ak1ijama $ Aa. 5ko j potranja ve+a od ponude: 1 n ak1ija A $asti. 5ko j potranja nia od ponude : 1 n ak1ija A pa&ati. Vr -nost ak1ija na @T j 0ot0uno n #a$isna o- nj n knjigo$o-st$ n $r -nosti. &u0o$ina i -ranj ak1ija ak1ionarima 0roi#$o-i no$ana -a$anja i no$ana 0rimanja. -ov$ano davanje nastaj 0rilikom ku0o$in ak1ija. Bi$i- n- su j -ina nov$ana primanja koja ak1ionari ost$aruju tokom -ranja ak1ij . *ividenda j nakna-a #a ulo ni ka0ital u 5B. Po go-inama $ariraju 9B 0r -u# Aa: ali i -i$i- n- 0o ak1iji. 5k1ionarima s $raAa ulo ni ka0ital u sluaju 0ro-aj ak1ija. &adanja ) (cena) akcija #a$isi o- o ki$anih -i$i- n-nih 0rimanja i ri#ika njiho$ u0lat u n i#$ snoj 3u-uAnosti. &ako s ra-i o 3u-uAim no$anim 0rimanjima: 0otr 3no ih j '%t-&-' &is,-nt-*anja s$ sti na sa-anju $r -nost: -a 3i s ut$r-ilo koliko ona -anas $r -i. rina vrednost ( )) akcija j j -naka sumi sa-anjih $r -nosti o ki$anih -i$i- n-nih 0rimanja koja A s is0laAi$ati $r m nski n ograni no ( dividendna teorija procene). TV r -o$n ak1ij j t ko i#raunati: j r nisu 0o#nat ni -i$i- n-a 0o go-inama: ni o ki$ana 1 na r -o$n ak1ij u tr nutku 0ro-aj . TV 0riorit tn ak1ij j lak i#raunati: j r j -i$i- n-a fiksna. "rocenu ) (cene) akcije (r -o$n ak1ij ) j moguA i#$riti 0omoAu ! mo- laD 1.) modela promenljive dividende4 2.) modela stalnog rasta dividende po konstantnoj stopi (ka-a s o kuj stalan rast -i$i- n- 0o go-inama)4 3.) modela viefaznog rasta dividendi (ka-a s o kuj rast -i$i- n- u s$akoj fa#i 0o n koj konstantnoj sto0i rasta)4 !.) modela nepromenljive dividende (ka-a s o kuj konstantna -i$i- n-a u s$akoj go-ini -ranja ak1ij ). rinu vrednost ( )) redovne akcije o-r >uj o ki$ana #ara-a: o-nosno &i*i&%n&a p- a,4iji i &is,-ntna st-pa. 9a$ - ni mo- li slu samo kao orijentaciona cena #a 0ro-a$1 i ku01 ak1ija na @T.

?A. POJA

DUGORO7NI! ODVE6NICA

73$ #ni1a j 6oV o-r > n 9V kojom s nj n i#-a$ala1 o3a$ #uj -a A licu o#na$enom u njoj ili licu po njegovoj naredbi: o-nosno njenom donosiocu: is0latiti i#nos o#na nog -ana -os0 losti u njoj na$ - n: tj. iznos anuitetskog kupona. 73$ #ni1a j F"/nt kojim s i#-a$ala1 o3a$ #uj -a A u roku -os0 Aa 0latiti ku01u p-(a'1j%ni i(n-s sa ,a'at-'. 73$ #ni1a sa-ri najmanj 2 l m ntaD 1.) rok -os0 Aa (fiksni -atum ka-a s 0o#amlj na suma mora $ratiti)4 2.) ugo$or ni i#nos kamat . Pr ma roku -os0 Aa: o3$ #ni1 mogu -a 3u-uD 1.) kratkoron (-o go-inu -ana4 trguj s na T9) F na n kim FT s na#i$a nota4 2.) -ugoron (-u o- go-inu -ana4 trguj s na T&).

(*

5ko s o3$ #ni1a is0laAuj u vie i#nosa (anuitetski): on-a s ona sastoji i# 2 - la. Pr$i - o (koji s o3ino na#i$a obveznica) sa-ri s$ 3itn l m nt o3$ #ni1 : a -rugi - o (talon) koji s sastoji o- anuit tskih ili kamatnih ku0ona (#a$isno o- naina 0laAanja gla$ni1 ). 73$ #ni1 o-raa$aju kreditne: o-nosno duni$ko-poverila$ke odnose (m >u naj#naajnij 6oV). 73$ #ni1 omoguAa$aju mit ntima -a 0riku0 sr -st$a #a finansiranj s$ojih 0otr 3a na kr -itnoj osno$i: a $lasni1ima is0latu kamat i gla$ni1 0o una0r - ut$r> nom r -osl -u: u o-r > nom $r m nskom 0 rio-u. Isp1ata ,a'at% s naj A $ri 2 0uta go-inj na osno$u prezentiranja kupona: a 21a*ni4% na -an -os0 Aa o3$ #ni1 . 5ok dospe!a obve#nice o#naa$a 0 rio- na kraju koga -unik tr 3a -a i#$ri is0latu gla$ni1 i kamat . Bugoron o3$ #ni1 su ,a'at-n-sn% !-V. 9ominalni i#nos 0o#amlj nih sr -sta$a 0ut m misij o3$ #ni1a na#i$a s glavnica. &amata koju mit nt 0laAa na 0o#amlj ni i#nos na#i$a s kupon. &@ 0o kojoj s 0laAa kamata -o -os0 Aa o3$ #ni1 na#i$a s kuponska stopa ili nominalna 3&. Bugoron o3$ #ni1 : kao i ak1ij : su -ugoron 6oV koj s mituju ra-i prikupljanja slobodni+ -& #a 0otr 3 i#-a$ao1a. -zmeu obveznice i akcije 0ostoj sl - A $a(1i,%D 1.) imala1 o3$ #ni1 j 0o$ rila1 nj nog i#-a$ao1a: -ok j ak1ionar lan i#-a$ao1a4 2.) imala1 o3$ #ni1 n ma u0ra$ljaka 0ra$a u -rut$u i#-a$ao1a: -ok ih ak1ionar ima (0o 0ra$ilu)4 3.) 0otrai$anj imao1a o3$ #ni1 0r ma i#-a$ao1u (0o 0ra$ilu) j fiksno i $ #ano j #a 9V o3$ #ni1 i ut$r> ni i#nos kamat : -ok j 0riho- ak1ionara (0o 0ra$ilu) $arija3ilan4 !.) ak1ionar snosi ri#ik #a 0oslo$anj i#-a$ao1a -o i#nosa s$og uloga: -ok imala1 o3$ #ni1 : koja j o3 #3 > na garan1ijom: n snosi nikaka$ ri#ik: a ako o3$ #ni1a nij o3 #3 > na garan1ijom: on-a snosi ri#ik insol$ ntnosti i st aja i#-a$ao1a4 %.) 0otrai$anj imao1a o3$ #ni1 j -ug mit nta: -ok j ulog ak1ionara imo$ina 5B. '.) 0otrai$anj imao1a o3$ #ni1 mo 3iti o3 #3 > no garan1ijom: -ok j ulog ak1ionara u$ k ri#ian ka0ital4 (.) 0rinos ak1ij (&i*i&%n&a) nij i#$ stan: -ok j 0riho- i# o3$ #ni1 ( ,a'ata) i#$ stan4 *.) $lasnik ak1ij n ma 0ra$nu #atitu ako mit nt n is0lati -i$i- n-u: -ok $lasnik o3$ #ni1 mo traiti is0latu kamat i 0okr tanj 0ro1 -ur lik$i-a1ij i st aja mit nta ako nij i#$rio -os0 lu o3a$ #u 0o osno$u kamat ili gla$ni1 . "n$ stitori u o3$ #ni1 s suoa$aju sa 3rojnim $i(i4i'aD 1.) ri#ik kamatn sto0 (&@)4 2.) ri#ik r in$ stiranja4 3.) kr -itni ri#ik4 !.) ri#ik infla1ij 4 %.) ri#ik - $i#nog kursa (B&)4 '.) ri#ik lik$i-nosti4 (.) ri#ik 0rom n kamatnih sto0a (&@): it-. )misiona 1 na kuponskih obveznica o-go$ara 9V. )misiona 1 na diskontnih obveznica j nia o- 9V.

?B. VRSTE DUGORO7NI! ODVE6NICA

9aj0ot0unija 0o- la o3$ #ni1a j 0r ma emitentuD 1.) -ra$n -ugoron o3$ #ni1 4 2.) o3$ #ni1 lokalnih organa $lasti4 3.) kor0orati$n o3$ #ni1 .

(,

*ravne dugoro&ne obveznice su istorijski 0r$i F"/ti. Batiraju jo i# sr -nj g $ ka ka-a su naj A mito$an ra-i 0riku0ljanja sr -st$a #3og $isokih -ra$nih troko$a (rato$i). 7n su na T& naj,*a1it%tnij% !-V. Bra$a mituj -ugoron o3$ #ni1 ra-i finansiranja defiicita budeta. 7$ 6oV mituju -ra$a: nj ni organi ili ag n1ij . 9jiho$i ku01i mogu 3itiD 1.) 3ank : 2.) F"/j i 3.) 0ri$atni in$ stitori. 'bveznice lokalnih organa vlasti s mituju ra-i finansiranja kapitalni+ projekata ili finansiranja na dui rok budetskog deficita. @to0a 0rinosa (oslo3o> no o0or #a) ko- o$ih o3$ #ni1a j nia o- sto0 0rinosa na -ra$n -ugoron o3$ #ni1 . !orporativne obveznice su -ugoron o3$ #ni1 koj mituju PB u 1ilju prikupljanja sredstava #a kapitalna ulaganja. Finansiranj 0ut m -uga #a PB 0r -sta$lja *$st) ,$%&itn-2 -&n-sa: j r taj -ug 0o$lai o3a$ #u ot0lat kamat i gla$ni1 . &o- misij o3$ #ni1a is0lata kamata i gla$ni1 j r gulisana )2-*-$-' - ,$%&it) i $ri s 0r ma una0r - ut$r> nom r -osl -u. &amat s 0laAaju 0 rio-ino na osno$u p$%(%nta4ij% ,)p-na: a na -an -os0 Aa o3$ #ni1 $ri s is0lata 0osl -nj kamat i gla$ni1 . )mito$anj o3$ #ni1 0r -sta$lja o3a$ #u 0o osno$u -uga #a PB i kao tak$ s knji na strani 0asi$ 3ilansa stanja.

@0. INOVACIJE NA TRITU ODVE6NICA

"no$a1ijama na FT nastal su sl - A o3$ #ni1 D 1.) -iskontn o3$ #ni1 4 2.) o3$ #ni1 sa 0rom nlji$om &@4 3.) o3$ #ni1 sa o-lo nim 0laAanj m kamat 4 !.) 0riho-n o3$ #ni1 4 %.) N0utO o3$ #ni1 4 '.) in-ustrijsk ra#$ojn o3$ #ni1 4 (.) CW79 o3$ #ni1 . *iskontne obveznice (o3$ #ni1 sa nultim ku0onom) s ku0uju 0o 1 ni nioj onominaln : a ka-a o3$ #ni1a -os0 : $lasniku s is0laAuj i#nos nominaln 1 n . 7$a ra#lika u 1 ni 0r -sta$lja kamatu. 'bveznice sa promenljivom !S su nastal j r j u # mljama sa $isokom sto0om infla1ij 3ilo n ra1ionalno -a 0ostoj o3$ #ni1 sa fiksnom &@. 7n -onos korist i in$ stitorima i mit ntima u sluaju kol 3anja &@: j r ko- njih &@ 0rati sto0u infla1ij (njiho$a TV ostaj r lati$no sta3ilna). 9ominalna &@ s 0o$r m no m nja: u #a$isnosti o- utvr2enog finasijskog indeksa (n0r. sto0a infla1ij ) ili nekog drugog indeksa (n0r. 1 na o-r > n ro3 i sl.). 'bveznice sa odloenim pla+anjem kamate F kamata s 0laAa u neodre2enom roku ili s 0laAa u drugim obve#nicama. $rihodne obveznice su 0o$ #an sa poslovanjem i pri+odom emitenta. &amata na njih s 0laAa u #a$isnosti o- 0riho-a mit nta i to o3ino u sluaju ka-a on 0r $a#i> o-r > ni minimalni i#nos. 7n su nastal j r su kom0anij imal p$-+1%'a sa p1aCanj%' ,a'at%: 0a im s 0omoAu njih olaka$a 0oloaj u tak$im situa1ijama. 7n 0ruaju $ liku fl ksi3ilnost u finansijskog 0oliti1i. 7n imaju slinosti sa P5 (o-r -3 o kumulati$noj is0lati). 9$ut: obveznice su o3$ #ni1 sa pravom prodaje nji+ovom emitentu. P$-&ajna "p)t# -p4ija -o#$olja$a $lasniku o3$ #ni1 -a j $rati u# nakna-u mit ntu: tj. -a mu 0ro-a 0o nominalnoj 1 ni. < na o$ih o3$ #ni1a j nia o- 1 na -rugih $rsta o3$ #ni1a. -ndustrijske razvojne obveznice naj A mituju -ra$ni organi ili organi lokaln $lasti ra-i 0riku0ljanja sr -sta$a #a finansiranje odre2eni+ programa od #na$aja #a *0

iri krug korisnika. &@ su nisk j r su njiho$i ku01i oslo3o> ni o- 0or #a. Pr -u# Aa ih sto korist #a finansiranj 0ri ku0o$ini akti$ ili 0ri na3a$1i o0r m na li#ing. 0;' (li<uid =ield option note) obveznice su $rst o3$ #ni1a koj su opo#ive* konvertibilne i be# kupona. Vlasnik ima 0ra$o -a ih p$-&a p-n-*- %'it%nt): ali i mit nt ima ,)p-*n) "4a11# -p4ij): koja mu -aj 0ra$o -a ih o0o#o$ 0r roka -os0 Aa.

@1. RANGIRANJE "REJTING# ODVE6NICA I ODREGIVANJE VREDNOSTI ODVE6NICA

+angiranj (r jting) o3$ #ni1a 0r -sta$lja nain #a ocenu verovatno!e da dunik ne$e i#vriti obave#e 0o osno$u mito$anih o3$ #ni1a. Pro1 nom finansijske snage emitenta i kvaliteta emisije s$ak s rij mito$anih o3$ #ni1a 3a$ s ra#n institu1ij u s$akoj # mlji. +angiranj o3$ #ni1a j fikasno sr -st$o 0ri -&$%:i*anj) $i(i,a i n%i(*%sn-sti in*%sti$anja u o3$ #ni1 . +angiranj 0o-ra#um $a s$rsta$anj o3$ #ni1a u $i relevantnih grupa (rango$a). Eru0 (rango$i) s kr Au o- 555 -o B. Eru0a 555 j naj3olja: tj o3$ #ni1 i# o$ gru0 nos najmanji ri#ik i $ ro$atnoAu -a o3a$ # n A 3iti i#$r n . Eru0a B j najgora: tj. o3$ #ni1 i# o$ gru0 nos naj$ Ai ri#ik on i#$r nja o3a$ # . 73$ #ni1 is0o- gru0 == n maju in$ sti1ioni status: tj. institu1ionalnim in$ stitorima (""/rima) nij -o#$olj no -a in$ stiraju u njih. To su -ank (junk) o3$ #ni1 koj karakt ri $isok ri#ik: ali i $ liki 0rinos. Osn-*na s*$9a $an2i$anja o3$ #ni1a j #atita nji+ovi+ vlasnika. 73$ #ni1a imaD 1.) nominalnu $r -nost (9V)4 2.) trinu $r -nost (TV). -) (knjigo$o-st$ na $r -nost ili - nomina1ija) j -sn-*na *$%&n-st -+*%(ni4% i ona o-raa$a i#nos o3a$ # #a mit nta 0o osno$u nj n misij . 9V j $r -nost koja A 3iti is0laA na $lasniku o3$ #ni1 na -an nj nog -os0 Aa. 9V 0r -sta$lja gla$ni1u -uga mit nta. 9V j #naajna #3ogD 1.) knjigo$o-st$ n $i- n1ij : i 2.) i#raa$nja TV. ) o3$ #ni1 0r -sta$lja p$-4%nat nj%n% NV. TV s formira na ST o3$ #ni1a u transak1ijama i#m >u ku0a1a i 0ro-a$a1a. Trina 1 na (T<) s formira i# o-nosa 0onu- i tranj : tj. T< j cena po kojoj se obveznice kupuju i prodaju . P Ai j sluaj -a s o3$ #ni1 0ro-aju 0o 1 ni koja j nia ili $ia o- nominaln (r tko 3a 0o 9V). Vlasniku o3$ #ni1 tokom trajanja #ajma 0 rio-ino s is0laAuj j -naka (fiksna) kamata: a na -an -os0 Aa 9V o3$ #ni1 sa 0osl -njom kamatom. ,snovicu #a vrednovanje obve#nice ini o ki$ana fiksna kamata i ulo na gla$ni1a. TV o3$ #ni1 s 0ro1 njuj metodom diskontovanja: j r s ra-i o 3u-uAim no$anim 0rimanjima F 0otr 3no j u# ti u o3#ir $r m nsku $r -nost no$1a. )* odnosno cena obve#nice j j -naka sumi sa-anjih $r -nosti 3u-uAih is0lata fiksnih 0 rio-inih kamatnih 0rinosa: u$ Aanoj #a sa-anju $r -nost nominalnog i#nosa o3$ #ni1 . 73$ #ni1 s 0ro-aju 0o NV ka-a j njiho$a nominalna &@ j -naka &@ na T&. 7n s 0ro-aju )( p$%'ij) ka-a j njiho$a nominalna &@ ve+a o- &@ na T&: -ok s 0ro-aju )( &is,-nt ka-a j njiho$a nominalna &@ manja o- &@ na T&.

@5. U7ESNICI NA TK

*1

U<%sni4i na TK i nji9-*i p-s1-*ni -&n-si su r la1ij dva ravnopravna partnera. 2 -an ku0uj ka0ital -a 3i zadovoljio svoju potrebu za njim. Brugi 0ro-aj lj ni i#nos s$og ka0itala -a 3i obezbedio prihode po osnovu vlasnitva nad njim . 73a 0artn ra ost$aruju s$oj lj : ali 0o- uslo$ima koji su -+-st$an- isp1ati*i tj. ,-$isni i p$i9*at1ji*i. Ta grani1a 0rih$atlji$osti na#i$a s cenom (T< ka0itala) na kojoj su s nali 0artn ri F r #ultanta 0artn rskog o-nosa. Ba 3i T& us0 no funk1ionisalo: n o0ho-no j -a u sni1i na T& i#gra- odnose me2usobnog poverenja i obostrane korisnosti. U$esnici na 3 suD 1.) deficitne 2/ / krajnji korisni1i F.: koji kr iraju o-r > n instrum nt i 0ro-aju ih sufi1itnim )24 2.) intermedijarne F--je / 3ank : 7B: PF i -rugi ""/ri4 3.) berzanski posrednici (%$) / 3rok ri: -il ri i sl.: koji imaju 0os 3nu ulogu (naroito u -ir ktnom finansiranju)4 !.) berze / imaju #naajnu ulogu u s kun-arnim o0 ra1ijama na T&4 %.) drava / u ulo#i r gulatora i kontrolora: kao i u ulo#i in$ stitora i 0ro-a$1a. &a aspekta uspostavljanja trinog odnosa : u sni1i na T& s mogu klasifiko$ati uD 1.) neposredne F 0artn rst$o na T& us0osta$ljaju -ir ktno4 2.) posredne F 0artn rst$o us0osta$ljaju 0r ko n kog o$laA nog 0r -sta$nika. "ola#e!i od forme u$estvovanja: u sni1i na T& s mogu s$rstati uD 1.) institucionalizovane F trguju u ok$iru trin institu1ij 4 2.) neinstitucionalizovane F slo3o-ni trgo$1i i trino su n institu1ionali#o$ani.

@;. U8OGA INVESTICIONOG DANKARA "ID# NA TK

"= imaju $anu ulogu na T&. "= nij ni investitor ni bankar: n $ri -ugorona ulaganja niti 0riku0lja t -nju -rugih. "= 0ronala#i ku01 #a no$ misij 6oV kojima s 0ri3a$ljaju -ugorona F@ #a in$ sti1ij . "= j posrednik koji otku0ljuj no$o mito$an 6oV i 0ro-aj ih ili o3 #3 >uj njiho$u 0ro-aju. "= i#$ra$a 3 $an funkcijeD 1.) 0os0 uj 0ro-aju no$ih 6oV4 2.) sa$ tuj klij nt o naj0o$oljnij m nainu finansiranja4 3.) 0r u#ima na s 3 ri#ik o- $ ntualnih gu3itaka. ;koliko "= otku0i no$u misiju ak1ija ili o3$ #ni1a na ut$r> ni -an: 0o una0r -ogo$or noj 1 ni: "= garantuj mit ntu -a A 0rimiti fiksan i#nos goto$in o- misij . U2-*-$%na 4%na -t,)pa j nia o- 1 n 0o kojoj "= o kuj -a proda t 6oV (mo -a ost$ari #ara-u). 9o$ misij 6oV s 0lasiraju 0ri$atno ili 0ro-aju na komisionoj osno$i. $rivatni plasman 0o-ra#um $a -a "= organi#uj -ir ktnu 0ro-aju 6oV 0ri$r -niim -rut$ima (PB): gra>anima i -rugim in$ stitorima. "= #a 0oslo$ 0osr -o$anja na0laAuj o- mit nta 0ro$i#iju. !omisiona prodaja 0o-ra#um $a stimula1iju "= -a ost$ari to $ Au 0ro-aju 6oV: j r nj go$a 0ro$i#ija #a$isi oo3a$lj nog 0rom ta: tj. koliin 0ro-atih no$o mito$anih 6oV. "= savetodavnu funkciju i#$ra$a tako to anali#ira finansijsk 0otr 3 P@ i 0r 0ouuj a- k$atn m to- finansiranja. "= im sug ri -a mituju on 6oV koj A im omoguAiti -a 0ri3a$ n o0ho-na F@ (0o naj0o$oljnij m 1 nama). &a-a otku0ljuj 6oV: "= preu#ima na sebe ri#ik o- moguAih 0rom na 1 na: ili -rugih trinih kol 3anja: o- -ana ku0o$in no$o mito$anih 6oV -o -ana njiho$ 0ro-aj ku01ima. *2

)mit nt tr 3a -a 0rona> kom0 t ntnog "=. "= tr 3a -a ga sa$ tuj koju $rstu 6oV -a mituj : -a t 6oV 0o moguAnosti otku0i i -a 0r u#m ri#ik njiho$ 0ro-aj . P@ i#3or "= mo -a o3a$i 0ut m javnog nadmetanja ili neposrednim dogovorom po sopstvenom nahoenju. "= mora -a 0omogn P@ u ra#matranju 0ro3l ma ,-1i,,apita1a mo -a 0ri3a$i na T& i ,a,- (u o3liku -ugoronog -uga ili ak1ijskog ka0itala). "= tr 3a 0alji$o -a 0r is0ita 0ostoj Au finansijsku strukturu mit nta i nam ra$anu -is0 r#iju -o-atnih F@ koj mit nt li -a 0ri3a$i na T&. "= tr 3a -a j siguran -a j mit nt finansijski #-ra$ i -a su 0lanirani ka0italni i#-a1i konomski o0ra$-ani. 9akon toga "= mo -a o-lui -a li s is0lati -a 0r u#m ri#ik otku0a 6oV i garantuj P@ fiksna 0rimanja o- njiho$ misij . ,tkup ve!i+ (o) j sko0an sa $ likim ri#ikom. Zato ini1ijalni "= o3ra#uj sin&i,at (a ,)p-*in) !-V. 7$aj sin-ikat o3j -injuj n koliko (o- 10 -o '0) in$ sti1iono/ 3ankarskih firmi ra-i istog 0osla. 7$ako s smanjuj ri#ik o- gu3itaka #a 0oj -inanog "=. @$aki "= koji j 0ristu0io sin-ikatu mora -a 0ro-a s$oj - o otku0lj nih 6oV. Zato "= o3ra#uju p$-&ajn% 2$)p% (a $%a1i(a4ij) ,)p1j%ni9 !-V u koj s ukljuuju -rugi "= i =BB. Plano$i 0ro-ajnih gru0a ost$aruju s$oj #ara- : sra#m rno 3roju 0ro-atih 6oV. Tim s omoguAa$a $ Aa -is0 r#ija 6oV i njiho$a $ Aa lik$i-nost. @in-ikat in$ sti1ionih 3ankara ("=) ut$r>uj D 1.) ini1ijalnu 1 nu mito$anih 6oV4 2.) nain -istri3u1ij 6oV4 3.) m r #a sta3ili#a1iju ini1ijaln 1 n . "= tr 3a -a s informiu o o-nosu 0onu- i tranj na T&: kako 3i s o-r -ila a- k$atna 1 na mito$anih 6oV. @in-ikat "= nastoji -a sta3ili#uj 1 nu mito$anih 6oV: kako 3i s s$ 6oV 0ro-al 0o ini4ija1n-j 4%ni. @in-ikat "= mo -a odrava tranju za "o# i njihovu cenu na odgovaraju+em nivou : 0r ko ,-nt$-1% i(*$.%nja p-$)&0+ina - ,)p-*ini (0olitika o-ra$anj : tj. #amr#avanje cena). 7$om 0olitikom s "= smanjuj ri#ik o- moguAih gu3itaka: a mit ntu s smanjuju troko$i flota1ij . rokovi flotacije 6oV 0r -sta$ljaju nakna-u koju "= u#ima u $i-u -iskonta onjiho$ 0ro-ajn $r -nosti. *iskont 0o j -noj mito$anoj 6oV 0r -sta$lja ra#liku u 1 ni. 7$a ra#lika #a$isi o-D 1.) troko$a istrai$anja koj o3a$lja ini1ijalni "=4 2.) tam0anja 6oV4 3.) r gistra1ij no$ misij 4 !.) -iskonta sin-ikata "=4 %.) -iskonta koj u#imaju 0oj -in 0ro-ajn gru0 . U,)pni t$-.,-*i /1-ta4ij% su nii to j ve+a emisija (u 0ro1 ntualnom i#ra#u). 9aj$ A troko$ flota1ij st$araju misij onih 6oV koj s 0ro-aju $ likom 3roju ku0a1a u manjim 3loko$ima.

@=. PRI ARNA E ISIJA AKCIJA

Primarna misija ak1ija j njiho$a 0r$a 0ro-aja. Pr ko 0rimarn 0riku0lja ka0ital #a finansiranj s$ojih 0otr 3a. Postoj sl - A /a(% ) p-st)p,) 0rimarn 1.) -ono nj o-luk 4 2.) tra nj "=4 3.) 0ri0r ma i#$ taja4 !.) r ali#a1ija. misij ak1ijaD misij ak1ija 5B

*3

Pr mito$anja ak1ija: 5B mora -a donese odluku o tom finansira. 7$u o-luku -onos naj$ii organi u 5B. ; sl - Aoj fa#i 5B trai I7: o-nosno n ku F"/ju ili 0osr -nika. "= ima sl - A ulog D 1.) sa$ to-a$nu4 2.) ku0o$nu (g- ku0uj ak1ij koj s mituju)4 3.) 0ro-ajnu (g- $ri ja$nu 0ro-aju ak1ija).

-a A

ja$no -a s

;0or -o sa tra nj m "=: 5B priprema i#vetaj #a r gistra1iju ko- na-l nih -ra$nih organa #a 0oslo$ sa 6oV (@r3ija F &omisija #a 6oV). 9a kraju s 0ristu0a fa#i reali#acije: tj. 0ro-aji ak1ija 0oj -inanim $lasni1ima.

Postoj ! na<ina %'it-*anja a,4ijaD 1.) o0ta ja$na goto$inska 0onu-a4 2.) 0onu-a 0ra$a4 3.) 0ri$atni 0lasmani4 !.) 0ri$il go$ani 0lasmani. 'pta javna (gotovinska) ponuda s r ali#uj u# 0omoA "=: koji 0ruaju 0omoA oko misij ak1ija (-aju sa$ t : 0r u#imaju ri#ik: 0omau o-r >i$anju 1 na i sl.). $onuda prava 0r -sta$lja o3a$ #u #a 5B -a no$u misiju ak1ija mora 0r$o -a 0onu-i 0ostoj Aim $lasni1ima: -a n 3i -olo -o smanj nja 0ro0or1ij $lasnit$a 0ostoj Aih ak1ionara. $rivatni plasmani 0o-ra#um $aju -ir ktnu 0ro-aju 1 loku0n misij ak1ija (naj A P5) j -nom ku01u ili manj m 3roju ku0a1a ($ liki ""/ri: n0r. 7& i PF). &o- o$ misij s korist uslug "= (ali "= ak1ij n otku0ljuj ). 7$a misija s n r gistruj na 3 r#i. @manjuju s i ostali troko$i oko 0ri0r m misij . ;ku0ni troko$i flota1ij su manji ko- 0ri$atnog 0lasmana n go ko- ja$n 0onu- . P$%&n-stiD nii troko$i i #natno s u3r#a$a uku0an 0osao. S1a+-stD o$ ak1ij s nala# $an 0rom ta na @T (#ato in$ stitori #aht $aju $ Au sto0u 0rinosa: to 0o$ Aa$a troko$ finansiranja mit nta). $rivilegovani plasmani su nam nj ni 0ostoj Aim ak1ionarima koji imaju 0ra$o 0r ku0o$in : o-nosno koji imaju 0ra$o na ku0o$inu ak1ija no$ misij sra#m rno 3roju ak1ija koj 0os -uju. Ci1j -*-2 p$a*aD -a s ko- 0o$ Aanja ak1ijskog ka0itala o-ra$a sra#m rno u A u $lasnit$u PB.

@>. PRI ARNA E ISIJA ODVE6NICA

9aj3olji tr nutak #a 0rimarnu misiju o3$ #ni1a j ka-a su cene 0ostoj Aih o3$ #ni1a 0r -u# Aa na najviem nivou i ka-a j 3& relativno niska. Po ljno j -a i 4%n% a,4ija 0r -u# Aa u tom mom ntu 3u-u niske. ; sluaju $isokih 1 na ak1ija i $isokih &@: 0r -u# A 3i tr 3alo -a s o0r - li -a mituj ak1ij . Primarna misija o3$ #ni1a s $ri na osno$u ugovora o kreditu. ;go$or j sporazum i#m >u mit nta (korisnika sr -sta$a) i kr -itora (0o$ rio1a). pisani

;go$orom o kr -itu s - finiu s$i %1%'%nti $ #ani #a mito$anj o3$ #ni1a: kao to suD 1.) $isina 9V o3$ #ni1a4 2.) roko$i -os0 Aa4 3.) &@4 *!

!.) %.) '.) (.)

nain 0laAanja kamat 4 nain osiguranja -uga4 ot0lata -uga4 0ra$o na otku0 i sl.

Postoj 2 naj#naajnija na<ina %'it-*anja -+*%(ni4aD 1.) ja$no mito$anj o3$ #ni1a (o3uh$ata $i fa#a)4 1.) fa#u -ono nja o-luka4 2.) fa#u 0ri0r m 4 3.) fa#u r ali#a1ij 4 2.) 0ri$atni 0lasmani. 1avno emitovanje obve#nica Pr ja$n misij o3$ #ni1a: 0otr 3no j -a s Poslo$o-ni organi mit nta -onos o-luk . 9jima s -uga: o-nosno 0onu-a o3$ #ni1a. -on su o-go$arajuA odluke. o-o3ra$a koriA nj sr -sta$a

5 fazi pripreme s $ri 0ri0r ma r gistra1ionog i#$ taja i o3a$lja r gistra1ija misij o3$ #ni1a ko- na-l nih organa (@r3ija F &omisija #a 6oV). 9a kraju s 0ristu0a fazi realizacije: tj. ja$noj 0ro-aji o3$ #ni1a $ likom 3roju in$ stitora. Za mit nta j $ano -a us0osta$i -o3r o-nos sa o-go$arajuAim F"/ jama: a 0os 3no sa "=: tj. 3ankama i -rugim F"/jama koj 0r -sta$ljaju mit nta u r ali#a1iji 0rimarn misij . 2a$na misija s mo organi#o$ati tako to mit nt una0r - 0ro-a 1 lu misiju o3$ #ni1a "=. "= -alj 0r u#ima 0osao i ri#ik: 0ri mu ost$aruj #ara-u na ra#li1i u 1 ni i#m >u 0ro-ajn i ku0o$n 1 n . "= tr 3a -a 0ri$u $ Ai 3roj ku0a1a. Funkcija I7 s sastoji u tom -a sa$ tuj mit nta -a li i koliko -ugoronog -uga -a angauj 0ut m misij o3$ #ni1 u -atom tr nutku: u kojim - nomina1ijama i u# kak$u nominalnu &@: -a 3i s u3r#ala njiho$a 0ro-aja na T&. Teku+a T# obveznica i moguAnost njiho$ 0ro-aj #a$isi o- toga koliko "= i mit nt mogu -a 0ro1 n stanj i tr n- &@ na T&. 73$ #ni1 s mogu 0ro-a$ati i 0r ko ag nata mit nta: koji #a i#$r nu 0ro-aju -o3ijaju o-go$arajuAu 0ro$i#iju. "rivatni plasmani 0o-ra#um $aju -a mit nt -ir ktno 0ro-aj s$oj o3$ #ni1 o-r > nom (naj A manj m) 3roju in$ stitora. 9aj A s u ulo#i ku01a o3$ #ni1a ja$ljaju ""/ri (PF: 7B: "F: 3ank i sl). Pri$atno 0lasiranj o3$ #ni1a n #aht $a r gistra1ionu 0ro1 -uru ko- na-l nih organa: to 0oj -nosta$ljuj 0ostu0ak njiho$ 0ro-aj . 7-nosi i#m >u mit nta i ku01a s r guliu ugo$orom koji ima j -nosta$niju sa-rinu u o-nosu na ugo$or ko- ja$n misij . P$%&n-sti i n%&-sta4i o$ak$ 0ro-aj : na$ - ni ko- ak1ija: o-nos s i na 0ri$atno 0lasiranj o3$ #ni1a.

EC5V5 T+)Q5 B)V"Z97 T+8".T) (BT)

@?. POJA DEVI6NOG TRITA "DT#

BT j s0 1ijali#o$ani - o FT na kom s D 1.) ku0uju i 0ro-aju strana sr -st$a 0laAanja4 2.) uskla>uju 0onu-a i tranja4 3.) ut$r>uj - $i#ni kurs (B&)4 !.) u0ra$lja - $i#nim na1ionalnim r # r$ama. *%

:ilj 0 j odravanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata 2 u njiho$im 0oslo$nim transak1ijama sa inostranst$om. ,snovu #a postojanje sa$r m nog BT 0r -sta$lja '%:)na$-&ni p1atni p$-'%t. Funkcija u$esnika na 0 j -a o- nosila1a - $i#nih sr -sta$a (B@) ku0 ras0oloi$a sr -st$a i -a ih 0ro-aju #aint r so$anim ku01ima ra-i 0laAanja njiho$ih o3a$ #a u inostranst$u. ; institu1ionalnom smislu: funk1ionisanj BT -o0rinosi m >uso3noj 0o$ #anosti na1ionalnih FT. 7$a 0o$ #anost j i#ra# realnih ekonomskih tokova (m >unaro-n trgo$in : m >unaro-nih usluga i kr tanja stano$nit$a) koji -o$o- -o %,-n-'s,% a,ti*n-sti *%(an% (a in-st$anst*-: tj. akti$nosti i#ra n u stranom no$1u: kao i kr tanj ka0itala i#m >u ra#liitih # malja. 0evi#no traenje j m hani#am koji i#raa$a 0onu-u i tranju #a inostranim no$anim j -ini1ama: n o0ho-nim #a o3a$ljanj m 0oslo$anja konomskih su3j kata sa inostranst$om i o3 #3 >uj 0r t$aranj na1ionaln $alut u $alutu stranih # malja. BT: 0or - povezivanja nacionalnih FT: i#raa$a i njiho$u meusobnu uslovljenost. G1-+a1n- DT (sku0 na1ionalnih trita) j 0o o3imu transak1ija najra#$ij niji s gm nt FT.

&pecifi$nosti 0 s sastoj u sl - A mD 1.) - $i# (F"/ti kojima s trguj na BT) 0r -sta$ljaju no$a1 koji slui kao sr -st$o 0laAanja u n koj -rugoj # mlji4 2.) na - latnost BT $ri uti1aj #natan 3roj makro konomskih faktora: kao to suD 1.) m r konomsk 0olitik (naroito mon tarno/kr -itn 0olitik )4 2.) - $i#na 0olitika4 3.) s0oljnotrgo$inska 0olitika4 !.) ni$o 0ri$r -n akti$nosti4 %.) stanj 0latnog 3ilansa: i sl.4 3.) BT j os tlji$o na 0olitik uti1aj i 0or m Aaj 4 !.) na BT $la-aju stroga 0ra$ila 0oslo$anja4 %.) BT 0r -sta$lja $ #u i#m >u FT ra#liitih # malja. 9a BT s o3a$ljaju ra#liiti posloviD 1.) kupovina i prodaja deviza F ra-i o3a$ljanja m >unaro-nih 0laAanja: o-ra$anja lik$i-nosti: ost$ari$anja #ara-a i sl. (o$i 0oslo$i mogu 3iti 0rom0tni i t rminski)4 2.) davanje i uzimanje meubankarskih depozita F 0oslo$i 0olaganja - $i#nih - 0o#ita ko- -rugih 3anaka: sa ra#liitim rokom i ra#liitom kamatom4 3.) poslovi smanjenja deviznog rizika F F"no na s$ tskim FT (s$o0 aranmani: - $i#n o01ij : for$or- i fju rs ugo$ori). 0 o3uh$ata samo on transak1ij kojima s ost$aruj ku0o0ro-aja $aluta i - $i#a: ut$r>uj kurs (1 na kotanja na1ionaln $alut ) i o3a$lja 0rimarna i s kun-arna trgo$ina - $i#nim 6oV. Internacionalno trite devi#a o3uh$ata trgo$inu i#m >u -$a ili $i na1ionalnih BT (ima ir #na nj o- 0ojma BT).

@@. FUNKCIJE DT
BT ima $ liki #naaj u funk1ionisanju finansijskog sist ma j -n # mlj . BT 0r -sta$lja $ #u nacionalne privrede ( $) sa meunarodnim okruenjem . ,snovna svr+a postojanja 0 j u tom -a omoguAi n sm tano o3a$ljanj m >unaro-nog 0latnog *'

0rom ta i o-ra$anj m >unaro-n lik$i-nosti # mlj . 9a BT s 0r ko 4%n% &-'aC% *a1)t% (- $i#nog kursa) naj3olj $i-i fikasnost j -n 9). BT 0r -sta$lja m hani#am 0r ko koga s us0osta$ljaju r lati$n $r -nosti ra#liitih na4i-na1ni9 n-*<ani9 j%&ini4a ($aluta). BT o3 #3 >uj 0r t$aranj -omaA $alut u stranu $alutu: kroz promet platnih instrumenata koji glas na stranu $alutu. BT s$ojim - lo$anj m ost$aruj sl - A osnovne #adatke i funkcijeD 1.) omoguAa$a $lasni1ima - $i#a -a ih 0r t$or u na1ionalnu $alutu: a -rugim li1ima -a na3a$ o-go$arajuAa sr -st$a #a 0laAanj u inostranst$u4 2.) uskla>uj #aht $ #a 0ro-aju - $i#a sa #aht $om #a njiho$u ku0o$inu4 3.) uskla>uj 0onu-u i tranju 0osr -st$om - $i#nog 0rom ta u # mlji i - $i#nog 0rom ta sa inostranst$om4 !.) omoguAa$a o3a$ljanj - $i#nog 0rom ta sa inostranst$om. Posr -st$om B& koji s formira na BT: -omaAa 0ri$r -a s 0o$ #uj sa inostranst$om. 9ormalno funk1ionisanj BT #a$isi o- o-go$arajuA intervencije :7. "nt r$ n1ijom <= nastoji s -a s obezbedi stabilnost *! i usklade ponuda i tranja deviza . BT us0 no funk1ioni ako 0ostoji i#$ stan st 0 n -inamik ura$not nosti 0onu- i tranj - $i#a: im s isto$r m no - luj na sta3ilnost B&. Osn-*na /)n,4ija DT sastoji s u formiranju B&: tj. u ut$r>i$anju o-nosa $r -nosti j -n na1ionaln $alut 0r ma $alutama -rugih # malja. 0evi#ni kurs (B&) 0r -sta$lja 1 nu no$an j -ini1 # mlj i#ra n u no$anoj j -ini1i -rug # mlj . B& s formira m >uo-nosom 0onu- i tranj #a - $i#ama. &ro# B& -omaA 1 n s f kti$no 0r $o- u stran : i o3rnuto. Prom n u B& imaju #naajn kons k$ n1 #a 0ri$r -u. &a-a s B& m nja: s$ 1 n s moraju 0rom niti. ;t$r>i$anj B& $ri s u ok$iru intervencioni+ mera. <= (int r$ nt) s o3a$ #uj -a A na BT -t,)piti n ograni n koliin - $i#a ako s nude 0o -onj m int r$ n1ionom kursu: o-nosno -a A p$-&ati n ograni n koliin - $i#a ako s trae 0o gornj m int r$ n1ionom kursu. "#raa$anj B& na#i$a s notacija i ona mo 3iti -$ojakaD 1.) direktno notiranje (j -ini1a -omaA $alut s iska#uj u 0roti$$r -nosti stran $alut )4 2.) indirektno notiranje (j -ini1a stran $alut s iska#uj u 0roti$$r -nosti -omaA g no$1a). 9a BT s formiraju ,)p-*ni i p$-&ajni ,)$s. +a#lika i#m >u njih na#i$a s mara i i#raa$a s u 0o nima. &o- -ir ktnog notiranja ku0o$ni kurs j manji o- 0ro-ajnog. &o- in-ir ktnog notiranja ku0o$ni kurs j ve+i o- 0ro-ajnog. ; 0latnom 3ilansu # mlj mogu nastati sufi1iti ili - fi1iti: to #aht $a 0rom nu 0arit ta na1ionaln $alut . 7$o n mino$no -o$o-i -o &%*a1*a4ij% i $%*a1*a4ij%: tj. -o st$aranja n sta3ilnog kursa na1ionaln $alut . ;loga BT j u tom -a 0rua #atitu na1ionalnoj $aluti o- 0 kula1ija sa B& i o- -rugih $rsta finansijskih ri#ika. BT smanjuje transakcione trokove u snika: j r s na nj mu otklanja sku0 0ro1 s tra nja o-go$arajuA g instrum nta 0laAanja 0o $alutnoj strukturi: 0o o3imu i -os0 Au. BT o3 #3 >uj informativnu funkciju: 0u3liko$anj m kurs $a su3j kata koji 0osluju sa inostranst$om. Bra$a koristi m hani#am BT #a vo2enje ekonomske politike.

@A. PONUDA I TRANJA DEVI6A

9a BT s kon1 ntriu 0onu-a i tranja - $i#a. /otivi o$ 0onu- i tranj suD *(

1.) 2.) 3.) !.)

kom r1ijalni moti$4 kamatn ar3itra 4 0 kulati$ni moti$4 ofi1ij lni moti$. i usluga:

!omercijalni motiv F 0onu-a i tranja - $i#a 0roistiu i# 0rom ta ro3 in$ sti1ija: transf ra imo$in i sl. !amatne arbitrae F kr tanj sr -sta$a j # mljama u# osiguranj o- - $i#nog ri#ika.

uslo$lj no ra#likama u &@ u ra#liitim

1pekulativni motiv F 0ostoji ka-a j ulaganj u inostranst$u moti$isano 0rofitom: ali 3 # $o> nja rauna o ri#iku 0rom n B&: o-nosno o$- j 0risutna t nja #a $iim 0rinosom u# ri#ik - $i#nog gu3itka. 'ficijelni motiv F $ #an #a int r$ n1iju <= na BT: ku0o$inom ili 0ro-ajom - $i#a: ra-i o-ra$anja kr tanja kurs $a u 0r -$i> nom ras0onu: akumula1ij - $i#nih r # r$i: uti1aja na formiranj B& i sl. B& formira o-nos 0onui tranj . &a-a funk1ioni slo3o-no BT: r #ultat m >uso3nog o-nosa 0onu- i tranj j ravnoteni 03 (na#i$a s nominalni kurs): koji i#raa$a $r -nost inostran $alut u -omaAoj $aluti. 7$aj kurs j naj A r #ultat s0ontanih trinih kr tanja: ali mo 3iti i 0osl -i1a int r$ n1ij <=. 9ominalni kurs s 0rim njuj na s$ transak1ij sa inostranst$om: 0a j on oficijelni kurs. Bra$a mo -a o-r -i kurs koji j n #a$isan o- trinih kr tanja4 ofi1ij lni kurs j ta-a administrativni kurs. &a-a j (*ani<ni ,)$s nii o- ra$not nog: -ola#i -o formiranja 0r mij na ofi1ij lni kurs: koja ura$not a$a 0onu-u i tranju na $i m ni$ou: im s st$ara t#$. crni kurs. -ominalni kurs mo 3iti na r imuD 1.) fiksnog kursa4 2.) fluktuirajuA g kursa4 3.) korigo$anog 0li$ajuA g kursa4 !.) $ #anog kursa. Fiksni kurs i#raa$a o-nos -$ ju na1ionalnih $aluta: koji o-go$ara njiho$om #latnom 0arit tu. Fluktuiraju+i kurs i#raa$a o-nos 0onu0arit ta ili m >u$alutnih o-nosa. i tranj #a - $i#ama: n #a$isno o- #latnog

!origovani plivaju+i kurs 0ostoji ka-a -ra$a: u r imu fluktuirajuA g kursa: uti na o-nos 0onu- i tranj - $i#a ra-i formiranja kursa koji o-go$ara int r sima konomsk 0olitik koju $o-i. #ezani kurs 0ostoji ka-a s $arija1ij kursa -omaA ra#m rama u o-nosu na $r -nost -rug $alut . $alut -r u fiksiranim

E/%,ti*ni ,)$s s rauna kao 0on- risani g om trijski 0ros k B& -omaA $alut u o-nosu na ni# stranih $aluta. R%a1ni %/%,ti*ni ,)$s j nominalni efektivni kurs korigo$an r lati$nim o-nosima 1 na na $ liko u r s0 kti$nim # mljama. 9ominalni B& n mora 3iti i r alni kurs. R%a1ni ,)$s i#raa$a o-nos $r -nosti -omaA $alut 0r ma stranoj: koji #a-o$olja$a uslo$ -ugoron konomsk ra$not i#m >u -$ 9P.

@B. VRSTE DT
Postoj ! vrste specijali#ovani+ 0 D 1.) - $i#no kr -itno/#ajmo$no i - 0o#itno trit 4 **

2.) $alutno trit 4 3.) - $i#no trit (BT)4 !.) 0rimarno i s kun-arno trit (PT i @T) - $i#nih 6oV. *evizno kreditno-zajmovno i depozitno trite F o$- s susr Au 0onu-a i tranja #a - $i#nim kr -itima: o-nosno #ajmo$ima: i #a - $i#nim - 0o#itima nastalim kao i#ra# u$o#a ili i#$o#a - $i#a u ok$iru j -n 9) (1ilj o$og trita). #alutno trite F o$- s susr Au 0onu-a i tranja #a f kti$omI$alutom: tj. #a $a Aim no$ani1ama i#-anja stranih <= (kom r1ijalno ili kasa/$alutno trit 4 1 na tring mat rijala / kom r1ijalni ili kasa/kurs stran $alut ). *evizno trite (*T) F o$- s susr Au 0onu-a i tranja #a - $i#ama: tj. 0otrai$anja j -n 9) o- -rugih: iska#anih u stranim sr -st$ima 0laAanja: a koja s nala# na raunima na1ionalnih su3j kata u inostranst$u. 7$o trit 0r -sta$lja sku0 o0 ra1ija sa - 0o#itima -omaAih ko- inostranih 3anaka. $T i ST deviznih "o# F o$- s mituju i 0rimarno 0ro-aju 6oV koj glas na strana sr -st$a 0laAanja i s kun-arno trguj $ A mito$anim i 0rimarno 0ro-atim 6oV: koj glas na strana sr -st$a 0laAanja.

A0. ORGANI6ACIJA DTE INSTRU ENTI DT

BT s mogu organi#ovati na ra#n nain . BT su naj A u sasta$u T9 (ka-a s go$ori o t#$. m >u3ankarskom BT). BT s mogu formirati i kao samostaln institu1ij (devizne berze). To su instit)4i-na1i(-*ana DT: j r su - finisana 0ra$ila 0oslo$anja: u sni1i: $r m : nain 0laAanja i -ruga $ana 0itanja. ?ogu 0ostojati i n%instit)4i-na1i(-*ana DT (t#$. Ncrna tritaO ili Ncrne berze devizaO) na kojima s n 0osr -no o3a$lju 0oslo$i ku0o$in i 0ro-aj - $i#a i#m >u u snika 0ri$r -nog i -rut$ nog i$ota. 7$i 0oslo$i s o3a$ljaju na trgo$ima: uli1ama: 0ro-a$ni1ama: i sl. BT 0ri0a-aju sve transakcije u $ #i sa stranim sredstvima pla+anja (i sa inst. BT i sa n inst. BT). O$2ani(a4i-na /-$'a DT j m a$ina institu1ionalnog i n institu1ionalnog karakt ra. 9a1ionalna BT su 0o$ #ana sa$r m nim komunika1ionim sr -st$ima u s$ tsko trit . 7$- s trgo$ina - $i#ama o3a$lja n 0r ki-no (2! asa -n $no). BT o3uh$ata transak1ij kom r1ijalnih su3j kata i 0oj -ina1a sa 3ankama i -rugim u sni1ima na tritu i n 0osr -n transak1ij u snika: kao i transak1ij na - $i#noj 3 r#i. Postoj 2 modela organi#ovanja 0 D 1.) - 1 ntrali#o$ani mo- l i 2.) 1 ntrali#o$an mo- l. D%4%nt$a1i(-*an- DT o3uh$ataD 1.) n 0osr -nu trgo$inu 0r ko 3anaka: kao osno$nih u snika: i 2.) trgo$inu 0r ko 3rok rskog trita. 9a - 1 ntrali#o$anom BT j -inst$ ni kurs s ut$r>uj me+ani#mom arbitrae. &o- neposredne trgovine preko banaka : 3ank igraju ulogu mark t/m jk ra. 9a 0o tku -n $n trgo$in 3anka ut$r>uj kurs $ $aluta kojima trguj i to kao ku0o$nu 1 nu: 0o kojoj j s0r mna -a 0ro-a o-r > nu $alutu. +as0on i#m >u ku0o$nog i 0ro-ajnog kursa #o$ s s0r -. @0r - i#raa$a 0ro1 nu 3ank o ri#i1ima koji su uklju ni u trgo$inu ($ Ai ri#ik: $ Ai s0r -). Trgovina preko brokerskog trita 0o-ra#um $a ukljui$anj u trgo$inu - $i#nih 3rok ra. 9jiho$ #a-atak j -a s informiu ko- 3anaka o ku0o$nim i 0ro-ajnim kurs $ima i -a ih 0r nos -rugim #aint r so$anim 3ankama: -a araniraju transak1ij i 0ri0r maju o-go$arajuAu -okum nta1iju #a i#$r nj transak1ij . 7$a trgo$ina ima *,

0r -nost u o-nosu n 0osr -nu trgo$inu (anonimnost i smanj nj troko$a).

transak1ionih

C%nt$a1i(-*an- DT 0r t0osta$lja funk1ionisanj devizne berze na kojoj 3ank ra#m njuju sal-a - $i#a i# s$oj -n $n 0o#i1ij (sku0 0rili$a i o-li$a - $i#a). 9a 1 ntrali#o$anom BT s formira j -inst$ ni kurs na osnovu ponude i tranje. = r#a ut$r>uj 0o tni kurs stran $alut na osno$u $i- ntiranja 0onu- i tranj : im s ot$ara -n $ni sastanak. Instrumenti 0 su 0latni instrum nti koji sa-r p-t$a0i*anj% i#ra no u stranoj $aluti. ? >unaro-ni 0latni instrum nti suD 1.) stran no$an j -ini1 (0a0irni i ko$ani no$a1)4 2.) transf ri4 3.) m ni1 4 !.) ko$i i -r. Sa*$%'%n- DT 0r -sta$lja trite bankarskih depozita koji s 0r nos sa j -nih na -rug $lasnik transf rimaD 1.) 0ismom: 2.) t l ksom ili 3.) l ktronskim 0ut m. B 0o#iti su akti$a u stranoj $aluti koju 3anka -ri u -omi1ilnoj # mlji t $alut . 9alo#ima #a transf r 0r nos s sr -st$a sa rauna na raun: ali $aluta n na0uta # mlju 0or kla: $ A s samo $ri 0r no nj $lasnit$a na- $alutom.

A1. U7ESNICI NA DT
; sni1i na BT su $lasni1i valuta: deviznih sredstava (B@) i deviznih "o# u j -noj 9). ; sni1ima na BT s smatraju samo oni privredni subjekti (P@) koji &%*i(na p-t$a0i*anja kao s$oju imo$inu -r u skla-u sa 0ro0isima na s$ojim raunima koj imaju $an grani1a 9). ; sni1i na BT su i banke i druge ber#ansko-finansijske institucije koj j <= #a to 0os 3no o$lastila. <= o$laAuj o$ institu1ij D 1.) -a u st$uju u trgo$ini na BT4 2.) -a 0os -uju so0st$ ni raun u inostranst$u4 3.) -a s 3a$ - $i#nim transak1ijama j -nim - lom na1ionaln imo$in -islo1iran $an grani1a 9). Osn-* -+a*1janja t$0i.ni9 -p%$a4ija na BT su finansijski odnosi i#m >u -$ $i # malja: koji s o3a$ljaju i#m >u F"/ja tih # malja. ili

U$esnici na 0 s mogu 0o- liti naD 1.) neposredne u&esnike4 1.) 1 ntralna 3anka (<=) (u ulo#i kontrolora i int r$ nta)4 2.) 0oslo$n 3ank (P=)4 3.) 3 r#ansko/finansijsk institu1ij 4 2.) posredne u&esnike4 1.) stano$nit$o4 2.) 0ri$r -na -rut$a (PB) i -r. N%p-s$%&ni )<%sni4i na BT mogu 3iti samo on 0oslo$n 3ank i -rug 3 r#ansko/ finansijsk institu1ij koja s$oja B@: kao s$oju imo$inu -r na raunima u inostranst$u: i to ra-i trinih o0 ra1ija na BT. Ta sr -st$a n sm ju 3iti 0o- n kom 3loka-om: $ A slo3o-na. %anke mo3iliu 0onu-u i tranju - $i#a u # mlji: o3 #3 >ujuAi na s$ojim raunima koinostranih 3anaka $alutu kojom s mo 0laAati 0o instruk1ijama korisnika. ,0

%rokeri kao u sni1i na BT utiu na ura$not nj 0onu- i tranj akti$noAu u m >u3ankarskoj trgo$ini ili na 3 r#i. =rok ri: 0or - funk1ij trgo$in : 0rat i anali#iraju trit i 0ruaju sa$ to-a$n uslug . 8% (mon tarna $last) ima o3a$ #u -aD 1.) o3 #3 -i o0timalnu lik$i-nost 9) u m >unaro-nim 0laAanjima4 2.) o-ra$a sta3ilan i o0timalan kurs na1ionaln $alut 4 3.) formira i o-ra$a - $i#n r # r$ u o0timalnoj strukturi i o3imu4 !.) r guli i kontroli ra- na BT i u 0oslo$anju sa inostranst$om. <= is0unja$a o$ o3a$ # u# 0omoA instrumenata kojima ut$r>uj 0ra$ila 0onaanja u snika na BT i nain funk1ionisanja - $i#n 3 r# . <= (kao -ir ktan r gulator i kontrolor) na BT s$ojim autorit tom i - $i#nim r # r$ama: stranom f kti$om i - $i#nim 6oV: u 0ot0unosti ost$aruj optimalnu devi#nu aktivnost i stabilan kurs nacionalne valute . <= (kao int r$ nt) na BT j i n 0osr -an u snik u ku0o0ro-aji f kti$ : - $i#nih 6oV i B@ #a na1ionalnu ili stranu $alutu. @$rha o$ int r$ n1ij j D 1.) stimulisanj 0rili$a in$ sti1ionog ka0itala4 2.) sta3ili#a1ija i#$o#nih 0riho-a4 3.) ura$not nj FT i sl. <= mo int r$ nisati direktnom kupovinom odnosno prodajom - $i#a ili indirektnim uticajem na 0onu-u i tranju - $i#a 0r ko T9. P-s$%&ni )<%sni4i na BT su s$i ostali $lasni1i stran f kti$ : - $i#nih 6oV i B@: koji #a s$oj 0otr 3 - $i#nih transak1ija na BT korist n 0osr -n u snik .

EC5V5 P)TV+T5 6"P7T)&5+97 T+8".T) (6T)

6i0ot krano trit (6T) j s,)p -p%$a4ija sa FI3ti'a n 0osr -no ili 0osr -no o3 #3 > nim +ipotekom. 6T s #asni$a na sim3io#i trita kreditnih i finansijskih instrumenata (F"/ta). P+"?5+97 T+8".T) 6"P7T)&5+9"6 F"/T5

A5. !IPOTEKARNI KREDIT "!K#

(ipoteka 0r -sta$lja o3 #3 > nj -uga $%a1n-' i'-*in-'. (ipotekarni kredit (6&) j kr -it o3 #3 > n 0r no nj m s$ojin na- # mljit m: #gra-ama: stano$ima: o0r mom i sl. na 0o$ rio1a (u sluaju -a s kr -it n $rati). 73$ #ni1a ija j ot0lata osigurana imo$inom j 9ip-t%,a$na -+*%(ni4a. 6i0ot kom s 0ojaa$a kr -itna s0oso3nost -unika: o-nosno hi0ot kom s 0o$ rila1 o3 #3 >uj o- kr -itnog ri#ika. 6& imaju naj-ui rok -os0 Aa na FT (i#m >u 1% i 30 go-ina). ; sluaju -a -unik nij u stanju -a ot0laAuj 6&: 0o$ rila1 p-staj% *1asni, (a1-0%n% i'-*in% i mo j 0ro-ati u 1ilju namir nja ostatka -uga. F"/j koj o-o3ra$aju 6& s susr Au sa ni#om ri#ika. 3reditni ri#ik s n mo u 0ot0unosti otkloniti hi0ot kom: j r 6& nisu 0o-loni -i$ r#ifika1iji: $ A j ko- njih 0risutna koncentracija rizika. ,1

6& s mogu 0o- liti naD 1.) t$a&i4i-na1n% !K4 1.) amorti#a1ioni kr -it4 2.) n%t$a&i4i-na1n% !K4 1.) 6& s 0rom nlji$om &@4 2.) 6& s 0rilago-lji$om &@4 3.) 6& s o3no$lji$om &@4 !.) 6& s rastuAom ot0latom4 %.) 6& s o3rnutom ot0latom4 '.) 6& s o-lo nim 0laAanj m kamat 4 (.) 6& s fl ksi3ilnim 0laAanj m4 *.) kon$ rti3ilni 6&4 ,.) r $ol$irajuAi 6&. Amortizacioni kredit / ima fiksnu &@ i ot0laAuj s u j -nakim m s nim ratama koj sa-r kamatu i - o gla$ni1 . 7sno$ni n -ostatak o$og kr -ita j to on ima fiksnu &@ u ita$om 0 rio-u -o -os0 Aa. "! s promenljivom !S F &@ j 0onu- i tranj na FT. $ #ana #a -rugu &@: koja j os tlji$a na t kuA uslo$

"! s prilagodljivom !S F 0rom n u ugo$or noj &@ s 0r nos 0rom nu gla$ni1 : roka -os0 Aa ili kro# uku0nu m s nu ot0latu.

na -unika kro#

"! s obnovljivom !S F ugo$or na &@ j ut$r> na na kraAi rok o- roka -os0 Aa kr -ita i mora 3iti 0ono$o 0 rio-ino ugo$arana. "! s rastu+om otplatom F i#nosi m s nih ot0lata su o-r > ni na ni m ni$ou oi#nosa #a u0or -i$ kr -it s fiksnom &@: ali rastu u skla-u sa rastom infla1ij : -ohotka -unika: ili u skla-u sa n kim -rugim in- ksom. "! s obrnutom otplatom F 0o-i s #alaganj m 0ostoj A imo$in : a -unik 0rima fiksn m s n rat #asno$an na $r -nosti #alo n imo$in koja: 0o #a$r tku ot0lat : 0ostaj $lasnit$o kr -itora. "! s odloenim pla+anjem kamate F ugo$or na &@ j nia o- sto0 na amorti#a1ion kr -it : ali -unik mora ram3ursirati kr -itora -o roka -os0 Aa kr -ita #a i#nos akumulisanih kamata: koj nisu 0laA n . "! s fleksibilnim pla+anjem F -unik 0laAa 0r$ih ' m s 1i samo kamatu: a -alja 0laAanja sa-r i 0laAanj gla$ni1 . !onvertibilni "! F ima 0rom nlji$u &@ i sa-ri 0ra$o -unika -a kon$ rtuj kr -it sa fiksnom &@ u sluaju -a trin &@ 3u-u 0o$oljnij #a -unika. kr -it u

4evolviraju+i "! F ima kraA roko$ -os0 Aa o- tra-i1ionalnih 6&: a o- -unika s #aht $a -a 0ono$o ugo$ori ili r finansira kr -it na o-r > ni -atum: 0o no$im uslo$ima.

A;. PRI ARNE !IPOTEKARNE ODVE6NICE "!O#

6i0ot karn o3$ #ni1 (67) su o3lik dugoro$ni+ obve#nica ija j -si2)$ana i'-*in-'. 67 s korist #aD 1.) finansiranj 0ri$r -nih -ruta$a (PB)4 ,2 ot0lata

2.) finansiranj i#ga-nj kom r1ijalnih o3j kata (hot li: kan1 larijski 0rostor: trgo$aki 1 ntri i sl.). 67 su o3ino osiguran p$a*-' $asp-1a2anja (%'1ji.t%' i n%p-,$%tn-' i'-*in-' koja s na nj mu nala#i. TV tako o-a3ran hi0ot k j 0o 0ra$ilu $ Aa oi#nosa mito$anih 67. "ma i tak$ih o3$ #ni1a koj su osiguran blanko hipotekom koja o3uh$ata s$a fiksna i 0okr tna sr -st$a PB. P$%'a p$a*) na (a1-0%na s$%&st*a ) s1)<aj) 1i,*i&a4ij% PD: 67 s - l naD 1.) seniorske F o3 #3 >uju s$ojim -rao1ima 0riorit tnij 0ra$o na nakna-u 0otrai$anja i# lik$i-a1ion $r -nosti #alo nih sr -sta$a4 2.) juniorske F o3 #3 >uju ostatak lik$i-a1ion $r -nosti #a namir nj -uga. Sa stan-*i.ta p$a*a na %'isij) &)2-$-<n-2 &)2a : ra#likuju s D 1.) zatvorene "' F PB n mo -a 0ro-aj -ugoron o3$ #ni1 na 3a#i #alaganja ist imo$in 4 2.) otvorene "' F misija -ugoronih o3$ #ni1a j moguAa na 3a#i #alaganja ist imo$in . &o- ot$or nih 67 ugo$orom o njiho$oj misiji sto s 0r -$i>a klau#ula 0o kojoj s s$a kasnij 0ri3a$lj na imo$ina mora -o-ati #alo noj imo$ini 0o 0r$oj hi0ot 1i. Ci1j -*% ,1a)()1% j -a #atiti int r s 0ostoj Aih -rala1a 67: s o3#irom na to -a im omoguAa$a 0ra$o ras0olaganja i -o-atnom imo$inom u sluaju lik$i-a1ij PB. ; primarne (, s0a-ajuD 1.) opte "' F osiguran su hi0ot kom 0r$og ili -rugog r -a na uku0noj imo$ini PB4 2.) specifi&ne "' F osiguran su $lasnit$om na- j -nim o3j ktom4 3.) grupne "' F imaju #a 0o-logu hi0ot ku na- $i o3j kata ist $rst 4 !.) certifikati zaloene opreme F osigurani su #alogom o0r m (0os 3no trans0ortnih sr -sta$a).

A=. SEKUNDARNO TRITE !IPOTEKARNI! FI3TA

@ kun-arno trit (@T) hi0ot karnih F"/ta o3uh$ata kreiranje i promet dugoro$ni+ FI-ta koji su o3 #3 > ni otplatom "!. @T hi0ot karnih F"/ta ima 2 -sn-*na -+1i,aD 1.) trit #a 0ri$atni 0lasman s kun-arnih hi0ot karnih F"/ta4 2.) trit #a ja$nu misiju s kun-arnih hi0ot karnih F"/ta4 1.) hi0ot karn #aloni1 4 2.) hi0ot karn u0utni1 4 3.) - ri$atn 67 (kolat ralna 67 i s gm ntirana 67). rite #a privatni plasman sekundarni+ +ipotekarni+ FI-ta o3uh$ata n 0osr -nu prodaju ---rima hi0ot karnih instrum nata kr iranih na PT. !reditori formiraju $ lik 3loko$ 6& (t#$. pulove) istih karakt ristika (i#nos: rok -os0 Aa: kamata) i 0ro-aju u A u njima u 1 lini ili - limino investitorima. ; A u 0ulu -aj 0ra$o na 0rinos i# 0ula: 0ro0or1ionalno u- lu u 0ulu. rite #a javnu emisiju sekundarni+ +ipotekarni+ FI-ta 0o-ra#um $a i#-a$anj 0os 3nih -ugoronih 6oV: #asno$anih na 0ulu primarnih hipotekarnih instrumenata : i njiho$u 0ro-aju in$ stitorima. "ipotekarne zalonice su $rsta 6oV 0o- kojima s 0o-ra#um $aju ra#liit *$st% -+*%(ni4a osiguranih #alogom (o-o3r nih 6&). "n$ sti1ioni k$alit t im j $ oma $isok (o-mah -o -ra$nih o3$ #ni1a). ; njih ulau II3$i (naj$i PF: 7B: i "F). )misijom #aloni1 : o3ino s refinansiraju (3 koji is0unja$aju stan-ar-n uslo$ (0ro0isan o- stran -ra$ ili sam hi0ot karn ustano$ ). ,3

"ipotekarna uputnica j s%,)n&a$na !-V: koja s #asni$a na 0ulu osiguranih ili n osigurnih 6& i -aj 0ra$o na 0rinos 0ula (kamata: ot0lata r -o$nog - la gla$ni1 : 0r $ m na ot0lata gla$ni1 ). Pra$o na 0rinos j sra#m rno u Au u uku0nom 3roju u- la u 0ulu koji su mito$ani. (ipotekarni pul mo 3iti sasta$lj n o- n koliko: 0a ak i n koliko hilja-a 6&. Prinos o- hi0ot karnih u0utni1a #a$isi o- 0rili$a organi#atoru 0ula 0o osno$u 6& koji 0r -sta$ljaju osno$u #a mito$anj hi0ot karnih u0utni1a. ?ogu ih i#-a$ati F"/j i 3 # garan1ij -ra$ . Pri$atn 0o-l u r jtingu i r gistra1iji. *erivatne "' su nastal i# 9ip-t%,a$ni9 )p)tni4a -a 3i s ri#ik 0r $r m n ot0lat 6&. #a in$ stitora smanjio

&olat ralna 67 F F"/nt i#-at na 3a#i 9ip-t%,a$ni9 )p)tni4a ili 6&. ;- li u 0ulu hi0ot karnih u0utni1a (o3$ #ni1 ) su 0o- lj ni na $i kat gorija: iji $lasni1i imaju 0ra$o na n j -nako u A u goto$inskom toku hi0ot karnih u0utni1a: o-nosno 0ra$o -a -o3iju ili samo gla$ni1u il samo kamatu i# uku0nog goto$inskog toka. @ gm ntirana 67 F sa-ri n j -naku ot0latu kamat i gla$ni1 #asno$an na p)1) 9ip-t%,at$ni9 )p)tni4a. Vlasni1i o$ih o3$ #ni1a su 0o- lj ni na 2 klas . 2 -na -o3ija i# goto$inskog toka samo kamatu: a -ruga samo gla$ni1u.

EC5V5 P)T5 T)+?"9@&7 T+8".T) (TT)

A>. POJA TER INSKOG TRITA "TT#E INSTRU ENTI TT

T rminsko trit (TT) j - o FT na kom s trguj na t rmin finansijskim derivatima (FB). 9a TT ugo$or n o3a$ # 0ro-a$a1a i ku0a1a s i#$ra$aju na -&$%:%ni t%$'in. Zara-a na TT s ost$aruj na ra#li1i i#m >u postoje+e promptne i budu+e terminske cene. 9a TT s o3a$ljaju o0 ra1ij koj ukljuuju odloeno i#vravanje obave#a prodavaca ili kupaca. ; sni1i u trgo$ini na TT s o3a$ #uju na -&$%:%na p-st)panja ) +)&)Cn-sti (imajuAi u $i-u 0r t0osta$lj ni o-nos 0onu- i tranj #a F"/tima kojima s trguj ). < na F"/ta na TT ( terminska cena) o-go$ara 0r t0osta$lj nom odnosu ponude i tranje. ; sni1i na TT korist ra#liku i#m >u t kuA 1 n F"/ta i 1 n tih instrum nata: koja s o kuj u 3u-uA m kr tanju 1 na: im tit s$oj 3u-uAi 0riho-. T rminski 0oslo$i s na#i$aju &i/%$%n4ija1ni p-s1-*i: a -o3it ili gu3itak na#i$aju s &i/%$%n4ija1na &-+it: o-nosno &i/%$%n4ija1ni 2)+ita,. erminske operacije s o3a$ljaju i na robnoj berzi. 7n su usm r n na garanto$anj minimalnih ili maksimalnih 3u-uAih 1 na 0oj -inih $rsta ro3 (0os 3no 0oljo0ri$r -nih 0roi#$o-a i siro$inaD ito: uljari1 : stoka: m so: hrana: m tali: nafta: -r$o i sl.). 9a ro3nim 3 r#ama $ri s ,)p-p$-&aja )2-*-$a koji glas na is0oruku o-r > n ro3 u 3u-uA m 0 rio-u: tj. na tano ut$r> ni -an u 3u-uAnosti: u# formiranj 1 n koja ukljuuj o ki$anja u snika o 3u-uA m o-nosu 0onu- i tranj #a tom ro3om. < na t rminskih ugo$ora j uslo$lj na kr tanj m 1 n ro3a i F"/ta koji im s nala# u osno$i. Zato s t rminski instrum nti na#i$aju i - ri$ati. 0erivati su F"/ti ija j 1 na uslo$lj na kr tanj m 1 n osno$n ro3 ili F"/ta. ,!

9a TT s trguj i#vedenim (o): 0a s ra#$oj TT o-$ija 0aral lno sa ra#$oj m terminskih finansijskih poslova. I(*%&%n% !-V tj. FD su #naajna gru0a F"/ta (FB su naj#naajnij finansijsk ino$a1ij ). 7$i F"/ti su -o3ili na#i$ 0o tom to s njihova vrednost i#$o-i i# $r -nosti n k -rug osno$n akti$ koja s nala#i u njiho$oj osno$i. &tandardi#ovani F0 su F"/ti koji 0r -sta$ljaju standardizovani ugovorni odnos -$ ili $i strana. + ali#a1ija ugo$orn o3a$ # #a$isi o- 0r tho-no ugo$or nih uslo$a. P$%&'%t )2-*-$a mogu 3itiD 1.) ak1ij 4 2.) kamatn sto0 (&@)4 3.) stran $alut 4 !.) o-r > na $rsta ro3 4 %.) 3 r#anski in- ksi i -r. Za ra#liku o- osno$nih 6oV: i#vedene (o) n o-raa$aju ni j -an o- -$a osnovna odnosa (-uniki ili $lasniki). "#$ - n 6oV su *$sta ,-ntin2%ntni9 p$a*a na -rug o3lik F5 (ak1ij : o3$ #ni1 : &@: B& it-.). erminskim ugovorom s r guliu poslovi koji s #akljuuju sa-a: a ost$aruju u 3u-uAnosti. T rminskim ugo$orom ku0a1 i 0ro-a$a1 s s0ora#um $aju oD 1.) 3u-uA m -atumu is0oruk 4 2.) 1 ni koja A 3iti 0laA na tog -atuma4 3.) koliini i k$alit tu ro3 . Pri #aklju nju t rminskog ugo$ora i ku0a1 i 0ro-a$a1 0olau depo#it koji naj A i#nosi 10 S o- #aklju nog 0osla. ;go$orna strana koja istu0i i# o$og ugo$ora gu3i s$oj - 0o#it. &u0a1 i 0ro-a$a1 mogu s$oj m sto i# ugo$ora -a 0ro-aju -rugom li1u: to mogu uiniti preko brokera ili preko posebnih berzi za terminske poslove . 7$im ugo$orima s naj A trguj 0oljo0ri$r -nim 0roi#$o-ima. 9aj0o#natiji FB suD 1.) for$or- i fju rs ugo$ori4 2.) o01ij 4 3.) s$o0o$i4 !.) s0ora#umi o kamatnim sto0ama (&@)4 %.) $aranti. )5& . @ o3#irom na $rstu i#$ - nih 6oV kojima s trguj : ra#likuju s 3 vrste 1.) trite forvord i fju&ers ugovora4 2.) trite opcija4 3.) trite ostalih izvedenih "o#4 1.) trit s$o0o$a4 2.) trit s0ora#uma o &@4 3.) trit $aranta. D

Fj)<%$si i -p4ij% su omoguAili -a s na FT 0oja$i ni# no$ih i#$ - nih t rminskih F"/ta (s$o0o$i: s0ora#umi o &@ i $aranti). T+8".T) F7+V7+B " F2;P)+@ ;E7V7+5

A?. POJA

FORVORD I FJU7ERS UGOVORA

,%

For$or- i fju rs ugo$ori (naj#naajnij i#$ - n ku0o0ro-aji o-r > n akti$ u 3u-uAnosti.

6oV) su t rminski ugo$ori o

Forvord ugovor (t rminski ugo$or) j ugo$or i#m >u 2 su3j kta (ku01a i 0ro-a$1a) o ku0o0ro-aji o-r > n akti$ Iro3 : kojim s 0osti -ogo$or -a A s is0oruka t akti$ Iro3 i nj no konano 0laAanj i#$riti u 3u-uAnosti. Prim na o$ih ugo$ora u 0raksi j sta (n0r. ku0o$ina ro3 0ou# A m). &o- o$og ugo$ora i#m >u ugo$or nih strana p-st-ji sa21asn-st *-1ja u 0ogl -uD 1.) aktive (koja j 0r -m t ku0o0ro-aj )4 2.) cene (koja j fiksna)4 3.) pla+anja (koj A s o3a$iti o-r > nog -ana u 3u-uAnosti). Fju$ers (lik$i-ni t rminski ugo$or) j ugo$or kojim ku0a1 i 0ro-a$a1 -ogo$araju ku0o0ro-aju 0o una0r - o-r > noj 1 ni: ali s n $ri 0laAanj -o mom nta -ok s akti$aIro3a n is0orui u 3u-uAnosti. ;go$orom s - finiu uslovi isporuke: i t k 0o njiho$om is0unj nju $ri s is0lata. Fju rs p-&$a()'%*a p-st-janj% sa21asn-sti *-1ja oD 1.) aktivi6robi4 2.) ceni4 3.) sporazumu o budu+oj isporuci i pla+anju . 5a#like i#m >u for$or- i fju rs ugo$ora s ogl -aju uD 1.) stan-ar-i#a1iji4 2.) lik$i-nosti4 3.) 0laAanju4 !.) sigurnosti. Za ra#liku o- for$or-a: fju&ersi su *is-,- stan&a$&i(-*ani )2-*-$i. @tan-ar-i#a1ija fju rsa s o-nosi naD 1.) koliinu osno$n akti$ na koju s o-nos : 2.) 0 riois0oruk : 3.) k$alit t i !.) m sto #a is0oruku. ; o-nosu na for$or- : fju&ersi su 1i,*i&ni i njima s mo trgo$ati na 3 r#i. &o- fju&ersa 0ostoji sp%4i/i<an '%9ani(a' p1aCanja i sra$nji$anja o3a$ #a. &ofju rsa s is0oruka n $ #uj #a fiksni -atum: kao ko- for$or-a: $ A #a m s 1 u kom s mora o3a$iti. Pro-a$a1 j u o3a$ #i -a 0r ko klirink kuA o3a$ sti ku01a o tom ka-a A is0oruku i#$riti. &o- for$or- ugo$ora s na -an -os0 Aa $r is0oruka i 0laAanj . &o- fju&ersa j mnogo *%Ca si2)$n-st n go ko- for$or- ugo$ora. &o- fju rs ugo$ora: ra-i sigurnosti 0laAanja i is0oruk : 0ro-a$a1 i ku0a1 su -uni -a 0olo o-r > ni depo#it (%/1% S o- $r -nosti ugo$ora) u klirinku kuAu u $r m 0ot0isi$anja ugo$ora. &o- fju&ers ugovora o3a$ #a prodavca j -a is0orui akti$u. 9j go$o 0ra$o j -a -o3ij )2-*-$%n) 4%n). ;koliko 1 na osno$n akti$ 0osl 0ot0isi$anja ugo$ora 0on -a 0a-a: 0ro-a$a1 ta-a ost$aruj -o3it koja j j -naka ra#li1i ugo$or n 1 n i trin 1 n . 3upcu o-go$ara -a 1 na osno$n akti$ 0osl 0ot0isi$nja ugo$ora 0on -a rast : j r on ta-a ost$aruj -o3it koja j j -naka ra#li1i i#m >u $i trin 1 n i ni ugo$or n 1 n . &o- for$or- i fju rs ugo$ora p-st-ji -+a*%(a #a o3 ugo$orn stran i t o3a$ # s moraju i#$riti: 3 # o3#ira na to to i#$ra$anj o3a$ # j -noj ugo$ornoj strani n o-go$ara. ,'

T+8".T) 7P<"25

A@. POJA

I VRSTE OPCIJA

9a tritu o01ija trguj s ku0o$nim i 0ro-ajnim o01ijama. 701ija j i#$ - na 6oV koja s$om $lasniku -aj pravo -a ku0i ili 0ro-a o-r > nu F5 0o una0r - ut$r> noj (fiksnoj) 1 ni u o-r > nom 0 rio-u $r m na. 7-nosi i#m >u ku01a i 0ro-a$1a o01ij s r guliu -p4i-ni' )2-*-$-': koji s sainja$a 0rilikom misij o01ij . "rodavac (emitent) opcije ima o3a$ #u -a ura-i ono to kupac (vlasnik) opcije trai. P$-&a*a4 -p4ij% mora -a 0ro-a ili ku0i o-r > nu akti$u u o-r > nom 0 rio-u $r m na i 0o ugo$or noj 1 ni. 701ioni ugo$or j $rsta nepotpunog ugovora: j r ku0a1 o01ij ima -&$%:%n- p$a*- (-a ku0i ili 0ro-a o-r > nu akti$u: ali n i o3a$ #u -a to uini). 7$o j osno$na ra#lika i#m >u o01ij i fju rsa. 2 -ina o3a$ #a ku01a j -a ku0i o01iju: tj. -a 0lati opcionu premiju (1 na o01ij ). Pro-a$a1 o01ij -o3ija 0r miju i #a to j o3a$ #an -a i#$ri ono to o- nj ga #aht $a ku0a1. ,pcioni ugovor j 0r nosi$i stan-ar-i#o$ani ugo$or kojim ku0a1 sti 0ra$o -a (u# o3a$ #u 0laAanja ugo$or n 0r mij na -an: o-nosno -an -os0 Aa ut$r> n ugo$orom) ku0i ili 0ro-a 0r -m t ugo$ora 0o 1 ni ut$r> noj ugo$orom: a 0ro-a$a1 0r u#ima o3a$ #u -a tog -ana 0ro-a ili ku0i 0r -m t ugo$orn o3a$ # . +ok -os0 Aa n mo 3iti kraAi o- 3 -ana o- -ana #aklju nja ugo$ora. &a-a kupac ku0i o01ioni ugo$or: 0laAa p$%'ij) (1 nu o01ij ): kao i p$-*i(ij) #a transak1iju. 701ioni ugo$or sa-ri sl - A elementeD 1.) ti0 akti$ 4 2.) koliinu akti$ 4 3.) 1 nu i#$r nja4 !.) rok -os0 Aa o01ij . Tip aktive na koju s o01ija o-nosi mo 3iti ra#liit j r o01ij imaju ra#liitu osno$u (0roi#$o- ili F"/t ) na koj -aju 0ra$o ku0o$in ili 0ro-aj (#lato: sr 3ro: naftu: gas: kratkoron i -ugoron -ra$n o3$ #ni1 : ak1ij : 3 r#ansk in- ks : $ro-olarsk - 0o#it : B& i sl.). ; ugo$oru s na$o-i i koli&ina aktive (n0r. 3roj ak1ija koj s mogu ku0iti ili 0ro-ati). 8ena izvrenja j 1 na 0o kojoj ku0a1 mo -a ku0i ili 0ro-a o-r > nu F5. To nij 1 na o01ij . ;go$or sa-ri i rok dospe+a: tj. -atum -o ka-a o01ija $ai. &u0a1 ($lasnik) o01ij ima 3 mogu!nostiD 1.) moe da iskoristi opciju (ku0o$inom ili 0ro-ajom osno$n akti$ na koju s o01ija o-nosi)4 2.) da proda opciju drugom subjektu4 3.) ne mora iskoristiti opciju (mo 0ustiti -a ist kn rok -os0 Aa o01ij 3 # koriA nja o01ionog 0ra$a). "ravo j u$ k na strani ku01a o01ij : a obave#a na strani 0ro-a$1a. Pro-a$a1 igra pasi*n) )1-2): j r mora kati o-luku ku01a -a li A o01iju i#$riti (traiti 0ro-aju ili ku0o$inu): ili j n A i#$riti. Pro-a$a1 o01ij mora -a i#$ri o3a$ #u 0o osno$u o01ij koju j 0ro-ao. 7n mo u# saglasnost ku01a o01ij -a raskin o01ioni s0ora#um: u# $raAanj 0r mij i 0laAanj o-r > n 0ro$i#ij : ili -a 0rona> -rugog su3j kta koji A um sto nj ga 0r u# ti ugo$or nu o3a$ #u. 701ija -aj $lasniku t#$. Nsnagu &ekanjaO (ukoliko s 0rom0tna 1 na 0r -m tn kr A na t tu imao1a o01ij : on ima moguAnost -a ka -o -atuma ist ka o01ij s to kr tanj 0rom ni u nj go$u korist: i o3rnuto). ,( F5 -a

701ij su j -an o- naj#naajnijih instrum nata +edinga 0omoAu kojih finansijski m na- ri smanjuju ra#liit $rst ri#ika u finansijskom 0oslo$anju. 7n unos $i sigurnosti u -om nu 0rom na 1 na ro3 : -rugih 6oV: &@: B&: $isin trinih in- ksa: i sl. 701ij osigura$aju sta3ilnost in*%sti4ija ) -sn-*n% !-V. 7n unos $ Au sigurnost i i#$ snost u 1 loku0no finansijsko 0oslo$anj mnogih u snika 0ri$r -nog i -rut$ nog i$ota. 701ij j moguA 0o- liti 0r ma $i kriterijumaD 1.) 0riro-a 0ra$a koja j sa-rana u o01ionom ugo$oru4 1.) ku0o$na (1all) o01ija4 2.) 0ro-ajna (0ut) o01ija4 2.) $r m nska moguAnost iskoriAa$anja o01ionog 0ra$a4 1.) $ro0ski ti0 o01ij 4 2.) am riki ti0 o01ij 4 3.) ti0 akti$ na koju s o01ij o-nos 4 1.) finansijsk o01ij (1. o01ij na 6oV: 2. - $i#n o01ij na trin in- ks )4 2.) ro3n o01ij 4 3.) r aln o01ij .

o01ij : 3. o01ij

na &@: !.

!upovna (call) opcija s$om $lasniku -aj 0ra$o -a ku0i o-r > nu akti$u u o-r > nom roku: 0o una0r - ugo$or noj 1 ni. K)pa4 ku0uj o$u o01iju j r o kuj porast : osnovne aktive (ro3 : usluga ili F"/ta). ;koliko rast 1 na osno$n akti$ : ku0a1 mo -a ku0i akti$u 0o ugo$or noj 1 ni koja j nia o- t kuA T<. Ta-a A on iskoristiti o01iono 0ra$o: j r o01ija #a nj ga ima $r -nost. P$-&a*a4 o kuj pad : osnovne aktive u o-nosu na ugo$or nu. ;koliko s to - si: ku0a1 o01ij n A iskoristiti o01iju i 0ro-a$1u A ostati 0r mija. ;koliko 1 na akti$ 0orast : ku0a1 A iskoristiti o01iju: i ta-a j 0ro-a$a1 o3a$ #an -a 0ro-a akti$u 0o 1 ni nioj o- t kuA T<: i on ta-a tr0i gu3itak u $isini ra#lik u 1 ni. $rodajna (put) opcija s$om $lasniku -aj 0ra$o -a 0ro-a osno$nu akti$u 0o ugo$or noj 1 ni u o-r > nom roku. K)pa4 "*1asni,# p$-&ajn% -p4ij% o kuj pad cene osnovne aktive. &u0o$inom 0ro-ajn o01ij *1asni, -sn-*n% a,ti*% s #atiAuj o- pada cene te aktive. 5ko T< 0a-n is0o- ugo$or n : ta-a A on iskoristiti o01iju i 0ro-ati osno$nu akti$u 0o $ioj ugo$or noj 1 ni. ;koliko 1 na osno$n akti$ rast : on n ma ra#loga -a iskoristi o01iju. P$-&a*a4 p$-&ajn% -p4ij% o kuj rast cene osnovne aktive. ;koliko s to - si: ku0a1 0ro-ajn o01ij n A iskoristiti o01iju i 0ro-a$1u t o01ij A ostati o01iona 0r mija kao #ara-a. ;koliko 0a-n T< osno$n akti$ : ku0a1 o01ij A iskoristiti o01iju: o-nosno 0ro-a$a1 o01ij mora ku0iti osno$nu akti$u 0o $ioj ugo$or noj 1 ni: i on ta-a tr0i gu3itak u $isini ra#lik u 1 ni. 2vropski tip opcije j dospe!a. tak$a o01ija koju $lasnik mo -a iskoristi iskljui$o na dan -a iskoristi bilo kog dana do

Ameri&ki tip opcije j tak$a o01ija koju $lasnik mo dospe!a* ali ne i na sam dan dospe!a. Finansijske opcije 701ij na 6oV s o-nos naD r -o$n kon$ rti3iln 6oV: fju rsi i sl.

ak1ij : 0riorit tn

ak1ij : o3$ #ni1 :

B $i#n o01ij su ti0 o01ija ko- kojih s ugo$ara visina 03 kao opcija. ; o01ionom ugo$oru s na$o-i koliina stran $alut i $isina B&. 7n su atrakti$n #a su3j kt koji 0osluju na m >unaro-nom tritu: j r s njiho$om ku0o$inom smanjuj : ili ak limini - $i#ni ri#ik: koji j 0o$ #an sa moguAim fluktua1ijama u $isini B&.

,*

701ij na &@ imaju #a 1ilj -a o3 #3 - $lasni1ima #atitu od neeljeni+ promena 3&. 7n s ugla$nom $ #uju #a kr tanj &@ -ra$nih 6oV: o3$ #ni1a i nota. 701ij na trin in- ks s #asni$aju na visini indeksa : akcija. Za njih j karakt ristino -a u sluaju iskoriA nja o01ija: na -an -os0 Aa: n -ola#i -o fi#ik is0oruk akti$ : $ A s samo $ri is0lata ra#lik u 1 ni. 4obne opcije (najstariji ti0 akti$ ) s o-nos na n ki o- o3lika realne aktive. ; o$ o01ij s0a-aju o01ij na ku0o$inu # mlj : #gra-a: 0oljo0ri$r -nih 0roi#$o-a: n kih in-ustrijskih 0roi#$o-a i sl. 4ealne opcije -o#$olja$aju m na- rima -a dodaju vrednost svojim "0 koriA nj m 0o$oljnih okolnosti: i#3 ga$anj m o0asnosti ili smanj nj m gu3itka. To su o01ij g- s m hani#am o01ija koristi u o3lasti in*%sti4i-n-2 -&1)<i*anja PD. 7$- 0ostoj sl - Ai ti0o$i o01ijaD 1.) o01ija na kanj i u nj : tj. o01ija 0r in$ stiranja: 2.) o01ija na nasta$ak #a0o t in$ sti1ij : i 3.) o01ija #a o-ustajanj . Pos 3nu $srtu o01ija in opcije na fju&erse. ; osno$i o$ih o01ija l fju rs ugo$ori. 701ija na fju rs -aj 0ra$o ku01u -a N#au#m 0o#i1ijuO u fju rs ugo$oru: koji mu j u osno$i. &ol fju rs o01ija -aj 0ra$o ku01u -a 0rilikom i#$r nja -o3ij fju rs ugo$or. Put fju rs o01ija -aj 0ra$o ku01u -a 0ro-a fju rs ugo$or mit ntu o01ij .

AA. TRITE SVOPOVA

@$o0o$i su ugovori kojima s $ri $a('%na p1aCanja ,a'ata na F"/t in$ stitori/ugo$arai 0os -uju (s$o0 F #am na). koj

; osno$i 0ostoj 2 *$st% s*-p-*aD 1.) kamatni svop F ra#m njuj s 0laAanj kamat 0o fiksnoj &@ #a 0laAanj kamat 0o 0rom nlji$oj &@4 2.) valutini svop F $ri s ra#m na kamat 0o fiksnoj &@ koja s 0laAa u j -noj $aluti: fiksnom &@ u -rugoj $aluti.

I(*%&%n% ,at%2-$ij% s$o0o$a suD 1.) valutno-kamatni svop F kom3ina1ija kamatnog i $alutnog s$o0a ko- koga s kamata 0o fiksnoj &@ u j -noj $aluti #am njuj #a kamatu 0o 0rom nlji$oj &@ u -rugoj $aluti4 2.) svop mare F o3lik kamatnog s$o0a u kom s $ri #am na kamat 0o j -noj 0rom nlji$oj &@ #a kamatu 0o -rugoj 0rom nlji$oj &@. @$o0o$i imaju s$ojst$a trinosti: j r s mogu 0ro-a$ati na @T s$o0o$a. O+1i4i -*% t$2-*in% mogu 3itiD 1.) prodaja svopa F j -an o- u snika nala#i in$ stitora koji j $oljan -a 0r u#m nj go$ o3a$ # : i #a to mu 0laAa o-r > nu sumu4 2.) obrnuti svop F j -an o- u snika #akljuuj sa tr Aim li1 m no$i s$o0 koji sa-ri j -naka o3 l ja kao i originalni s$o0: im s 0o$ Aa$a ri#ik n i#$r nja: j r j -an ou snika ima isto$r m no 0o#i1iju u -$a s$o0a4 3.) otkup svopa / j -an o- u snika o-ustaj o- i#$r nja s$o0a: 0laAajuAi -rugom kom0 n#a1iju: im i#nos #a$isi o- kr tanja kamatn mar o- mom nta #aklju nja ugo$ora -o mom nta nj go$og otku0a. 9a s$o0o$ima s mogu konstituisati o01ij . @$o0 o01ij o3a$ #u: na njiho$u ku0o$inu: o-nosno 0ro-aju. -aju 0ra$o ku01u: ali n i

,,

AB. TRITE SPORA6U A O KA ATNI

STOPA A "KS#

@0ora#um o &@ j spora#um i#me2u < investitora u kom s j -an o3a$ #uj -a -rugom isplati odreeni nov&ani iznos uz naknadu : ako j u ugo$oru o#na na &@ ra#liita o- ni$oa ut$r> nog ugo$orom. @0ora#um o &@ s o-nosi na to -a li A &@ (r f r ntna &@) u s$om kol 3anju 0r Ai o-r > n gornj i -onj limit . Ci1jD garanto$ati in$ stitoru 0r -$i> n ras0on kr tanja &@ kako 3i mu s #atitio o-r > n ni$o 0riho-a. @0ora#um o &@ s mo o-nositi naD 1.) maksimalnu $isinu &@4 2.) minimalnu &@4 3.) m hani#am #atit mar 4 !.) 3u-uA &@. 3aksimalna visina !S F is0lata ugo$or n ut$r> ni ni$o4 sum s $ri ako r f r ntna &@ 0r >

3inimalna !S F uslo$ #a is0latu ugo$or n sum j 0a- &@ is0o- o-r > nog ni$oa4 3ehanizam zatite mare F ku0o$ina maksimaln i 0ro-aja minimaln $isin &@ ostran j -nog in$ stitora: -a 3i s o3 #3 -ila is0lata i u sluaju -a &@ 0a-a i ka-a rast u o-nosu na ut$r> n ni$ 4 %udu+e !S F -$ 3ank s mogu -ogo$oriti -a na -an -os0 Aa j -na -rugoj 0lat kamatu 0o -$ ra#liit &@: raunat na uslo$an i#nos gla$ni1 . 7n j -na -rugoj is0laAuju samo ra#liku i#m >u -$ &@: koja 0r -sta$lja -o3it: o-nosno gu3itak i# transak1ij . @0ora#umi o &@ mogu 3iti 0r -m t konstituisanja o01ija.

B0. TRITE VARANTA

Varanti s naj A mituju kao dodatak prioritetnim akcijama ($A) ili obveznicama: a mogu i u 0ak tu sa redovnim akcijama (4A) ili kao posebna "o# koja nij -o-ata na 3ilo koju -rugu 6oV. Varanti -aju p$a*a -p4ij% -rao1ima o$ih 6oV -a 0o- una0r 0r 1i#iranim uslo$ima ku0 o-r > ni 3roj r -o$nih ak1ija 5B. Varant omoguAuj -a s na$ - n 6oV mituju u# nii prinos: a nj go$om r ali#a1ijom s #naajnij m nja finansijska struktura u korist s-pst*%n-2 ,apita1a PB. Varanti su 0ogo-ni #a in$ stitor j r s njiho$om ku0o$inom (um sto ku0o$in r -o$nih ak1ija) mo ost$ariti #natno $ Ai 0rinos u# i#$ sno 0o$ Aanj finansijskog ri#ika. Varant mo imati i sa'-sta1n) t$0i.n) %2(ist%n4ij). 9j go$a T< j nia o- 1 n ak1ij u koju s mo 0r t$oriti. 7$a 1 na j ra#lika i#m >u 1 n 0o kojoj s ak1ija mo ku0iti na tritu i 1 n 0o kojoj s ona mo st Ai koriA nj m $aranta. ;# j -nu 6oV mo s mito$ati j -an ili $i $aranta. @$aki $arant mo na kupovinu j -n ili $i +5. Varant mo 3itiD 1.) o-$oji$4 2.) n o-$oji$. -ati pravo

100

5ko j $arant mito$an kao -o-atak 0riorit tnoj ak1iji: 0os 3no s mo 0ro-ati ak1ija: a 0os 3no $arant (odvojiv). ?ogu s isto$r m no 0ro-ati i ak1ija i $arant. eodvojivi varanti s r tko sr Au. 5ok dospe!a varanta: tj. 0 rio- u kom s on mo iskoristiti i#nosi -o 10 go-ina (naj A ). ; tom 0 rio-u s mo ku0iti o-r > n 3roj ak1ija 5B koj j mito$alo 6oV sa $arantom. Postoj $aranti ko- kojih rok -os0 Aa nij ut$r> n: 0a s oni mogu koristiti u 3ilo kom tr nutku. Ugovorom o emisiji s una0r - ut$r>uj 1 na ( 4%na -p4ij%) 0o kojoj s mogu ku0iti r -o$n ak1ij 5B koriA nj m $aranta. 7$a 1 na 0r -sta$lja efektivnu cenu koja s mora 0latiti #a s$aku ku0lj nu ak1iju koriA nj m $aranta. < na o01ij s ut$r>uj na $i m ni$ou #a 1% -o 20 S o- t kuA T< r -o$n ak1ij u tr nutku misij 6oV sa $arantom. &a-a T< o$ih ak1ija 0ostan $ Aa o- ugo$or n 1 n : $lasnik $aranta koristi -p4ij) ,)p-*in% r -o$nih ak1ija 0o ugo$or noj 1 ni: im on ost$aruj kapitalni dobitak. )misija 6oV sa -o-atnim $arantom omoguAuj njiho$im ku01ima 0ot n1ijalnu 0riliku -a 0ostanu $lasni1i r -o$nih ak1ija 5B. @tatus tak$ih ak1ionara nu-i im #natno $ Aa 0ra$a u 0ogl -u 0rinosa (-i$i- n-a i ka0italni -o3itak) kao i u 0ogl -u o-lui$nja u 5@. Varantima s stimuli p$-&aja %'it-*ani9 !-V. )misija 0ostaj atrakti$nija #a $ Ai 3roj ku0a1a: j r r ali#a1ijom $aranta u 3u-uAnosti mogu ost$ariti #naajn kapitalne dobitke: ukoliko T< r -o$nih ak1ija 0orast iznad cene opcije. )misijom i 0ro-ajom (n0r.) o3$ #ni1a sa $arantom 0o$ Aa$a s u A j ftinij g -ugoronog -uga u strukturi ka0itala PB. To A uti1ati na smanj nj 0ros n 1 n ka0itala i 0o$ Aanj njiho$ trin $r -nosti. To A isto$r m no #naiti i 0o$ Aanj finansijskog ri#ika. 5li: r ali#a1ijom $aranta 0o$ Aa$a s 3roj +5: tj. 0o$ Aa$a s )<%.C% s-pst*%n-2 ,apita1a u uku0nom ka0italu: to A smanjiti i finansijski ri#ik. )misija 6oV sa $arantom s i $ri sa nam rom -a s u 3u-uAnosti pove!a sopstveni kapital. Pon ka- s $aranti mituju i 0rilikom $%,apit)1a4ij% &)2a. Po$la s o3$ #ni1 mito$an sa $iom &@ i mituju no$ o3$ #ni1 sa niom &@: ali sa -o-atnim $arantom.

101