166 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Raspodela 167

tor, koji uslovljava kretanje cene kapitala i zemlje jeste zakon opadajuceg pri
nosa zemlje. Ovu tendenciju ilustrovao je Rikardo u svom  ,,Esefu oprofttu"i na
vodimo je u sledeeoj tabeli, u kojoj je:
K = ukupno angafovan kapital, procenjen u kolicini psenice,
II Pf =  profitna stopa na ukupno angafovan kapital,
Q = ukupan neto proizvod, izra2en u koliCini psenice, po odbitku trosko
! va,
!
I
Pf 1 _ 8 =  profit svake parcele koja ulazi u obradu, izrazen u koliCini psenice,
R 1 _7 = renta svake parcele koja ulazi u obradu, izrazena u kolicini psenice
(preneto iz: D. P O'Brien, 1978, str. 134 -135).
na prati razvitak kapitalizma, sporno je pitanje u teoriji; ali, poznata je njegova
formulacija opfteg zakona ak111nulacjje, da ,,akt1111ulac/ 
 ja bede odgovara akt11nulacjfi ka
 pitala ').
Iz analize kretanja kapitalisticke proizvodnje, Marks izvodi i  zakon tendencij
 skog padat!fa proselne profttne stope.
Da bismo ulcratko ilustrovali delovanje ovog ,,zakona", moramo po6 od
mehanizma raspodele proizvedenog dohotka prisutnog u Marksovim analiza
ma.
Faktori proizvodnje se, u ovom modelu raspodele, nagraduju na bazi svoje
uloge u procesu proizvodnje. Rad - radna snaga u raspodeli ueestvuje direkt

'
r 
t
Tobe/a 8.2. Tendencjja kretatef a rente  prefita
i 
no, kroz visinu najamnine koja joj je isplaeena za ucesce u procesu proizvod
nje. Drugi faktor, kapital, na osnovu svojine kapitaliste nad sredstvima za pro
izvodnju prisvaja profit, ustupaju6 deo profita zemljovlasniku u obliku ze
R Pf Q Pf 1 R 1 Pf 2 R2 Pf Rg  p R.i 12 n  pf6 Pf 7  R1 Pf 8 mljifoe rente i deo ,,novcanom kapitalisti" u obliku kamate (ako radi pozajm
200 50 100 100 0 ljenim novcem). lako ucestvuje u originalnoj raspodeli, dakle samostalno, ka
210 43 90 86 14 90 0
" 220 36 80 72 28 76 14 80 0
 pitalista ne prisvaja ukupan proizveden profit u proizvodnoj jedinici, nego  pro
!i 230 30 70 60 40 63 27 66 14 70 0  secanprofit, odnosno onaj koji koji odgovara proporcionalno angafovanom ka
240 25 60 50 50 52,5 37.5 55 25 57,5 12,5 60 0  pitalu u procesu proizvodnje tog kapitaliste, u odnosu na celinu anga2ovanog
250 20 50 40 60 42 48 44 36 46 24 48 12 50 0 kapitala u drustvu. Instrument te raspodele je cena proizvodnje.
260 15 40 30 70 31,5 58,5 33 47 34,5 35,5 36 24 . 37,5 12,5 40 0 CenaproiZJ'Od1!Je formira se na bazi utrosenog kapitala (kao falctora koji izra
270 11 30 22 78 23 67 24 56 25,3 44,7 26,4 33,6 27,5 22,5 27,6 12,4 29,7 fava troskove proizvodnje i koji stoga maze biti pod kontrolom kapitalista) i
 prosefo og profit a, koji drustven o prip ada k apitalisti za propo rcionalno anga
Ova tabela pokazuje da se sa stalnim povecanjem primenjenog kapitala u fovan deo drustvenog kapitala. Ona ima izraz
drustvu, zbog cinjenice fiksnog karaktera ponude zemlje (uz postojane realne
nadnice) aktivira zakon opadanja prinosa kapitala, a to znaCi i profita kapitali Cp = k + ppf 
sta na svakoj od parcela zemlje koja ulazi u obradu. Rikardo je prvi formulisao
zakon opadanja profitne stope sa napretkom proizvodnje. Profitna stopa je gde je k = utroseni kapital a ppf = prosecan profit.
mera relativnog odnosa proizvedenog profita i anga2ovanog kapitala i izrafa Prosecan profit je rezultat delovanja konkurencije izmedu razliCitih oblasti
va finansijsku uspefoost plasmana datog kapitala u odredenom preduzeeu ill  plasmana kapitala. Konkurencija, putem seljenja kapitala iz grane u granu, iz
 proizvodnoj grani, odnosno celini kapitalisticke privrede jedne zemlje. Rikar  jednaeava profite u razliCitim granama, potvrduju6 (Rikardovo) pravilo o jed
do konstatuje navedenu pravilnost, suprotstavljajuCi joj moguenost delovanja nalcim prinosima na jednaki kapital. Ona formira jedinstvenu stopu profita:
tehnoloskih poboljsanja zemljista i spoljne trgovine ali je ne istra2uje u daljim  proselnu profttnu stop11,koja ujednaeava individualne profitne stope svih kapitali
konsekvencama. sta. Svalca jednaka kolicina kapitala, anga2ovana u individualnom proizvod
nom procesu kapitaliste, ima nagradu proporcionalnu svojoj velicini - jednaki
 KarlMarks o relativnom ude!ufaktora (prosecan) profit na svalm jednalm koliCinu kapitala. Prema tome, prosefoa
 Neke od tih konsekvenci Marks ugraduje u svoj sistem politicke ekonomi  profitna Stopa je oblik nagrade jednakih kolicina kapitala, odnosno nacin na
 je. Marks smatra da u kapitalizmu vlada stalna tendencija da se cena rada - u koji se ostvaruje nagrada kapitala kao proizvodnog faktora.
njegovoj terminologiji: cena radne snage - drzi na nivou vrednosti minimuma zi Razvoj privrede, konkurencija i primena novih tehnoloskih resenja aktivira
votnih sredstava neophodnih za reprodulcciju radne snage. To je  ,,gvozdeni za  pad proselne profttne stope. u tefoji za sto vecim prisvajanjem profita, individual
kon ncgamnine" koji izrafava stalnu tendenciju realnog opadanja najamnina sa ni kapitalisti moraju smanjivati elemenat cene proizvodnje koji kontrolifo, a to
razvitkom kapitalizma (da li je Marks pretpostavio i da apsolutni pad najamni- su troskovi. U cilju smanjenja troskova moraju se primeniti savremeniji tehno-

204 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Drugo, kroz sporazuro zainteresovanih ucesnika. Ovaj oblik. otklanjanja
eksternih efekata polazi od postavke da akcija koja se preduzima na spre
eavanju steta nastalih delovanjem eksternih efekata i sama moze naneti stetu,
ovoga puta kreatoru eksternih efekata i na taj naCin jednu distorziju ispravljati
kreiranjem druge. Posledica je odrfavanje neoptimalne alokacija resursa.
Ucesnici se mogu sporazuroeti o obimu prihvatljive stete koju akcija svakog
od njih moze imati. Posledica takvog sporazuroa jeste eliminisanje eksternih
efekata njihovih individualnih akcija, zato sto ucesnici uzimaju u obzir u svom
sporazurou sve troskove i koristi. Pretpostavka za sporazuro ucesnika je da oni
imaju jasno definisana svojinska prava. Drugim reCima, dobrovoljni sporazuro
ucesnika dovodi do optimalne alokacije resursa u uslovima postojanja nega
tivnih eksternih efekata i  bez drfavne intervencije. Ovakav ishod definise po
znata Kouzova teore111a, formulisana 1960. godine: ako su razgranifena svqjinska
 prava i ufesnici mogu pregovarati bez (transakcionih) trofkova i uz po ftovmye principa .
uzc!f anme koristi, rezpltqjuCi ishod bice efikasan (R. H. Coase, 1960).
Trece, u otklanjanju eksternih efekata moguea je i intervencija drfave.
Oblici te intervencije mogu biti:
- nametanje standarda proizvodnje, da bi se eksterni efekti ukljucili u pri-
vatne troskove proizvodaca (npr. obaveza postavljanja zastitnih filtera, itd;
drfava nalaze firrni da interioriztfie eksterne efekte),
- mere poreske politike, kojima se oporezuje proizvodnja koja ima eksterne
efekte; preduzece moze da bira izmedu (visokih) poreza i ugradnje odgo
varajucih proizvodnih procedura kojima se smanjuju negativni eksterni efekti,
- organizovanje trziSta ernisionih dozvola. Svaka firma, koja proizvodi eks
terne efekte, mora imati dozvolu da to Cini. Dozvola odreduje kolik.o ta ernisija
H
11
:1 moze da iznosi, a ukolik.o firma ernituje vise, trpi novcanu sankciju. Ukupan
,I  broj dozvola izrafava obim ernisije koje drfava smatra za optimalan. Dozvole
:1
se mogu kupovati i prodavati, sto stimulise njihovo trziste, na kome fume koje
ii zele veCi obim ernisije kupuju deo prava na ernitovanje firrni koje zele manji
obim ernisije. Na ovaj naCin, drfava lakse kontrolise ernisiju i smanjuje tros-
I kove kontrole.
II Odsustvo trZJfta (nepotpuno trZJfte)
Za neke proizvode ne postoji trziste i stoga ne moze doCi do racionalne
alokacije resursa u njihovu proizvodnju ili potrofoju, tako da se ona ili ne
 proizvode ili se proizvode u nedovoljnom obimu. Tr2iste odsustvuje kod nekih
111
 proizvoda, Cija potrofoja ukljueuje vremensku dimenziju ili Cija proizvodnja
sadrzi inherentan rizik: na primer, terminski poslovi, kod kojih se proizvodi
 prodaju po unapred ugovorenoj ceni, ali je realizacija transalccije (isporuka
I  proizvoda) pomerena na neki buduCi datum. Deo rizika iz takvih poslova
 prenosi se na pojedince ili institucije koje zele da ga preuzmu (npr. terminske
Tr:Zifoa ravnotefa 205
 berze, osiguranje, itd), ali se deo rizika ne moze preneti i u tom slueaju trziste
ne ostvaruje racionalnu alokaciju resursa.
Ova oblast je veoma retlm predmet direktne intervencije drfave; ali, drfava
 postavlja pravila kontrole i institucije koje se tom kontrolom bave (npr. regu
lacijom terminskog finansijskog trzista, poznatog kao trziste derivata).
 Impetfektne i1eformacije
Pretpostavka .analize opste ravnoteze je jednaka dostupnost informacija
vezanih za obelezja proizvodnje ili razmene. Difuzija informacija je, medutim, ·
neravnomerna i skupa. Pojedini ucesnici na trzistu, s obzirom na ulogu u
 podeli rada, imaju vise informacija u odnosu na druge, odnosno na trzistu
 postoji tzv. asimetrifnos t infarmacija. Takav polofaj omogueava im da donose
odluke o proizvodnji ili potrofoji koje imaju za rezultat razlikovanje privatnih
i drustvenih troskova ili privatne i drustvene korisnosti i da prisvajaju sa trzista
vise korisnosti nego StO SU njihovi marginalni troskovi proizvodnje.
RazliCita dostupnost informacija o kvalitetu proizvoda kreira distorzije u
razmeni. Ovaj oblik. asimetricnosti informacija naziva se i  ,;trZJfte limuna" (engl.
 Le111ons Marke!). Primer koji ga ilustruje je sekundarno trziste automobila. Ma
koliko poznavao automobile, kupac ipak ima manje informacija o kvalitetu
automobila nego prodavac. Stoga se moze desiti da lmpljeni automobil posle
nekolik.o dana prestane da radi zbog skrivenih nedostataka, koje nije mogao da
uoCi. Posledica delovanja ovakve trzifoe slabosti jeste da se trziste kvalitetnijih
 proizvoda suoeava sa manjom tra2njom, a trziste proizvoda slabijeg kvaliteta
sa vifom trainjom, tako da se u krajnjoj liniji, prodaju samo proizvodi loseg
kvaliteta (princip negativne selekcije). Isti princip, prema istrazivanjima
americkog ekonorniste DfordZa Ak:etlofa (George  A. Akerlof), za koja je
dobio Nobelovu nagradu za ekonorniju 2001. godine, vaZi i za trzista
osiguranja, komercijalnih kredita, pa cak i za trziste rada.
Isto tako, prepreke difuziji informacija, ukljuCiv i zakonske (npr. zakoni o
 patentima) imaju za posledicu vise ili manje trajne distorzije trzista.
Tr2iste je razvilo niz mera kojima se smanjuje asimetrifoost informacija:
stampanja obave$tenja 0 kvalitetu proizvoda, davanje garancija za uredno
funkcionisanje proizvoda, stvaranje reputacije pojedinih proizvoda, koriseenje
tzv. signalnih efekata, odnosno zakljucivanjem o kvalitetu odredenih proizvoda
(ili faktora, kao sto je rad) na bazi spoljafojih karakteristika i sl.
 Javna dobra
Dobra koja su predmet kolektivne potrofoje nazivaju se javna dobra. Takva
su: nacionalna odbrana, sigurnost zivota, zastita od pozara, javni parkovi, ulice,
mostovi, skolstvo, opsta zdravstvena zastita.
Ekonomska teorija definise javna dobra kao ona dobra i usluge koja su ne-

206 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
riva!ska i neisk!Jufiva. Prvo svojstvo znaCi da su ttoskovi k:oriscenja ovih dobara
za svakog dodatnog korisnika jednaki nuli. Na primer, novi posetilac parka ne
 poveeava trosk:ove odr2avanja parka. Kupovina rivalskih dobara (npr. auto
mobila) isldjueuje slobodnu potrofoju drugih i ona su predmet trzifoe alok:aci
 je. Nerivalska dobra stavljaju se na raspolaganje svakome, bez uticaja na
mogucnost svakoga da ih koristi. Bez obzira na obim potrofoje, ona se ne.is  
crpljuju i ostaju slobodna za k:oriscenje novim korisnicima.
Drugo svojstvo znaCi da potrofoja od strane jednog pojedinca ne isk!Juft!}e
 potrofoju drugih. Potrofoja javnog dobra se ne moze uskratiti bilo kom clanu
k:olek:tiviteta ill bi njegovo isldjucenje iz potrofoje bilo veoma sk:upo.
ProizvoCl:aCi nemaju podsticaja da proizvode javna dobra zbog visokih
troskova, i ako su ova dobra korisna k:alco za njih same, tako i za drustvo u
celini. Zat6 postoji nedovoljna proizvodnja ill se ova dobra uopste ne
 proizvode u privatnom sektoru.  
S druge strane, ne postoji mogufoost iskljucenja iz potrofoje onih potrosaea,
koji nisu spremni da plate koriscenje j avnih dobara. To je postojanje tzv. s!obodnog   javnih dobara, i kvalitet drugih usluga drfave. Ove pogodnosti izra:l avaju se
 stre!ca (tli: ,,besplatnog korisnika", engl. Free Rider Problem), koji koristi javno do
 bro a ne doprinosi njegovom finansiranju (na primer, ako lokalna samouprava fi
nansira odr2avanje javnog parka dobrovoljnim prilozima graaana, i Clan zajednice
k:oji nije platio moze koristiti taj park; cak moze i namerno izbegavati placanje).
Da bi regulisala ponudu ovih dobara, drfava ih  proizvodi sama
(nacionalizacija) ill stimulise privatne proizvoCl: ace da ih proizvode tako sto im
nadok:naauje deo troskova (subvencije).  
 Zqjednicka svqjina
 Nesavrseno delovanje trzista zapafa se i kada je rec o dobrima k:oja se
koriste, a da za to nije potrebno platiti nista. Svako moze slobodno koristiti
zajednick:u svojinu. Rezultat slobodnog pristupa zajednick:oj svojini je uvek  mreze: sto je veCi broj dobara uvucen u "igru tazmene" posredstvom novca,
njeno prekomerno isk:oriseavanje. Ovakav ishod oznacen je kao  ,,tragedija
ko!ektivne svrjine" (Tragedy of Commons): pojedinci ne vode racuna o obimu
koriscenja kolek:tivne svojine, nastojeCi da malcsirnizuju sopstvene koristi i na
taj nacin uzrokuju degradaciju kolek:tivno k:oriscenog javnog dobra (ako pos
toji zajednick:i pafojak:, svako ce nastojati da poveea stado ill intenzivira
k:oriseenje pafojalca, sto ce u krajnjoj liniji voditi njegovom unistenju) (G.
Harding, 1968, str. 1244).
Izlaz iz navedene ,,tragedije" je ill odreCl:ivanje jednog vlasnilca nad kolek-  
tivnom svojinom (raznim oblicima privatizacije), sto je najcesce drustveno
neopravdano illnemoguce (kada je rec o vazduhu, okeanima i slieno) ill direk
tno drfavno vlasnistvo, odnosno k:ontrola nad k:oriscenjem zajednicke svojine.
Elinor Ostrom (Elinor Ostrom), Dobitnica Nobelove nagrade za ekonomi
 ju za 2009. godinu, smatra da sami korisnici zajednicke svojine mogu pronaCi
Tdifoa ravnote:Za  207
re8enje za otklanjanje ,,tragedije". Oni svojom kolektivnom akcijotn, odnosno
mehanizmom kolektivnog izbora, grade pravila koje omogueavaju odrzivo
koriscenje zajednicke svojine. Ova pravila se odnose na uldjuCivanje i
isldjuCivanje korisnika iz koriscenja zajednickih resursa (Common-pool Re
sources), strategije koriscenja, obaveze ucesnilca, kontrole koriscenja i sankci
je, k:ao i resavanja sporova vezanih za zajednicko k:oriscenje resursa. Ovo
,,samoupravno upravljanuje resursima" narocito je karakteristicno za kolek
tivne oblik:e svojine u nerazvijenim zemljama, odnosno u udaljenim oblastima
koje su van uticaja kako lokalnih, tako i nacionalnih regulatornih organa.
 Kvalitet Zfvota
Kvalitet dr:Zavnog regulisanja trzisnih distorzija, zajedno sa prirodnim
okru2enjem, danas se tretira kroz kategoriju kvaliteta zivota. Ova kategorija
pok:riva niz pogodnosti zivota U odreaenoj lok:alnoj zajednici, k:ao StO SU
kvalitet vazduha, zagusenje saobraeaja, kriminal, poreska opterecenja, kvalitet
kroz troskove stanova i kuea i druge trzifoo odreaene cene. Stanovnistvo
kapitalizuje ove prednosti, kroz spremnost da plati premiju da bi zivelo na
mestima sa takvim pogodnostima.
 Eftkti mreze
Efekat mreze (Network Effect) je eksterni efekat povecanja korisnosti koji
pru2a zajednicko koriscenje nekog dobra illusluge od strane velikog broja ko
risnilca. Povecanje broja korisnilca stvara dodatnu korist za postojece ucesnilce
u mrezi koja ih povezuje, i vrednost dobra illusluge koju koriste za njih je vifa
od cene koju plaeaju. Na primer, sto je veCi broj korisnilca telefonske mreze,
utoliko je telefon korisniji za svalcog vlasnilca. Novae takoae ispoljava efek:at
utoliko je novae korisniji za ucesnike u razmeni, jet oni potpunije mogu reali
zovati svoje preferencije. To SU  primeri pozitivnih efekata mreze. Negativni
efek:ti mreze nastaju usled cinjenice da veliki broj korisnilca moze uciniti mrezu
neefikasnom: na primer, kada u prvim minutima Nove godine velik:i broj ko
risnilca mobilnih telefona zeli da drugima saopsti najbolje zelje, mre:la ce biti
toliko optere-cena, da nek:i od korisnilca duze vreme nece moCi da dobiju vezu.
Ovo je tzv. "efek:at zagusenja". On se moze javiti i u slueaju koriscenja lokalnih
javnih dobara, koja nisu nerivalska, kada povecanje grupe korisnilca povlaCi za
sobom smanjenje nivoa potrofoje za postojece korisnilce. Drustvene mreze,
kao sto je Fejsbuk, pokazuju obelezja efek:ta mreze.
208 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
6. Ekonomska uloga drzave idr:fava blagostanja
Ekonomska uloga cl.rfave je kontroverzan predmet analize. Od Smitovog
redukcionizma do levijatanskog karaktera savremene drfave, ekonomska uloga
drfave bila je, med:utim, uvek tema razmatranja u ekonomskoj teoriji. U
 prethodnim izlaganjima vec SU  bile pomenute funkcije (ukljufojuCi i
ekonomsku funkciju) koje je drfavi odredio Adam Smit, odnos trzifoe i
drfavne alokacije resursa u okviru kejnzijanizma, monetarizma i nave klasicne
ekonomije, kao i odnos drfave (planiranja) i slobodnog delovanja trziSta u .
neoliberalistickim osporavanjima socijalisticke ekonomije i ekonomske teorije.
Crvena nit, koja se u ovim razmatranjima provlaCi jeste tretiranje drfave kao
svojevrsnog ,,uljeza" u ekonomsku sferu, kao sferu u kojoj se realizuju privatni
interesi ucesnika, i trazenje njene prave ekonomske uloge, u slueaju da trziste
ne ostvaruje alokativnu efikasnost.
Sadafoje stanje stvari je takvo da ekonomska teorija drfavi daje nekoliko
osnovnih funkcija u ekonomiji.
Zastita osnovnih institucija kapitalisticke (trzi8ne) privrede. Drfava je
neophodna za jasno definisanje i zastitu  svqjinskihprava.  Na bazi raspolaganja  
svojinskim pravima, trzisni ucesnici ostvaruju individualne ekonomske
interese; jasno definisana svojinska prava uslov su za delovanje trzista ali, lmo
sto smo videli, i za efikasnu alokaciju resursa u slueajevima eksternih efekata,
odnosno manifestacija nesav!Senosti trzista.
Drfava obezbed:uje izyrfe,Ye ugovora. Bez obzira na moguce oslanjanje na
 postenje u izvr5avanju ugovora (kalm to kaze crnogorski Op!ti imovinski za
konik iz 1905: ,,refje ref, a ugovorje strankama zakon 'j, nuina je drfavna sankcija
da bi se obezbedilo nesmetano obavljanje ekonomskih transakcija.
Jos je  A. Smit definisao zastitu slobode i ini.ovine pojedinaca od nasrtaja
drugih (iz zemlje i inostranstva) kao ulogu drfave. Tome treba dodati i savre
mene tekovine  zr:i!tite od diskriminacije licnosti po osnovu roda, rase, imovinskog
stanja i drugih obelezja.
Poboljsanje ekonomske efikasnosti. Ova ekonomska uloga drfave veza-
na je za postojanje trZjJnih slabosti.
Prepreke efikasnoj alokaciji resursa koje cine monopolske strukture, drfava
re5ava antimonopolskim zakonodavstvom iliregulacijom prirodnih monopola
(a, u krajnjoj lini)i i njihovom nacionalizacijom). I aka savremeni monopoli
vise ne vladaju svetom (da li?), ipak je drfavna intervencija vrlo prisutna, jer  vrede, kroz uticaj na kvalitet faktora proizvodnje (naroCito rada). Drugo, ona
savremeni razvoj riovih tehnologija -posebno informacionih, stalno proizvodi
monopolska ponafanja; slueaj primene anti-monopolskog zakonodavstava, ne
samo americkog, nego i evropskog, protiv Majkrosofta, to najbolje pokazuje.
 Neograniceni eksterni efekti i koriscenje javnih dobara i zajednicke svojine
imaju za posledicu neekonomsko koriscenje retkih resursa i njihovu neade
kvatnu alokaciju. Na duii rok, oni imaju negativne posledice ne samo na eko-
Tdifoa ravnotefa 209
nomski razvoj, nego i na bioloski opstanak ljudske vrste. Stoga se nuina uloga
drfave (u naciorialnim i med:unarodnim okvirima) u otldanjanju ovih oblika
nesav!Senosti trzista kako kroz njihovo regulisanje (pravila, standardi, i sl),
talm i kroz oporezivanje negativnih ili subvencionisanje pozitivnih eksternih ·
efekata. Drfava ima odlufojueu ulogu u formiranju i koriscenju javnih dobara,
kao i regulaciji koriscenja zajednicke svojine.
Drfava maze smanjiti distorzije koje prouzrokuje asimetrienost informacija
zabranom koriscenja povlascenih (insajderskih - odnosno informacija koje
drugima nisu dostupne) informacija u komercijalne svrhe, zahtevom za obe
lodanjivanjem svih ili odred:enih informacija o poslovanju trzifoog subjekta
(narocito u slueaju berzanske trgovine) i dr.
Intervencije u raspodelu dohotka. Drfava ucestvuje u otldanjanju po
sledica raspodele dohotka koje se sa drustvenog stanovista smatraju nepri
hvatljivim. Ovaj tip intervencija usmeren je na poboljsanje polofaja siromasnih
slojeva stanovnistva, obezbed:ivanje minimalnih standarda ishrane, zdravstve
ne zastite, i sl., odnosno otldanjanju bede, siromastva, neuhranjenosti, bolesti,
nepismenosti i sl. Intervencija se ostvaruje oporezjvmyem dohotka bogatih slo
jeva stanovnistva i transferom sredstava ugrozenim slojevima stanovnistva po
sredstvom drfave.
Makroekonomska politika stabilizacije. Kroz koriscenje instrumenata
makroekonomske politike, drfava doprinosi stabilnosti privrede a moze obe
zbediti i druge ekonomski· i socijalno prihvatljive ciljeve zaposlenost i eko
nomski rast.
 Navedene ekonomske funkcije drfave uglavnom nisu sporne u savremenoj
ekonomskoj teoriji. Med:utim, savremena drfava je daleko prevazisla funkcio
nalnu ulogu i obim koje joj one daju. Danas je drfava najveCi pojedinacni
ucesnik u ekonomskom zivotu; ona preraspodeljuje lavovski deo drustvenog
dohotl{a i belezi stalni rast obima i troskova svog postojanja.
Savremena drzava oznacava se sa ekonomskog stanovista kao drfava bla
gostanja (Welfare state).
D!Zava blagostanja  je sinonim za aktivnosti drfave u cetiri siroke oblasti:
socijalnoj pomo6 stanovnistvu, zcl.ravstvenoj zastiti, obrazovanju i obezbed:i
vanju penzija.
· Koje ciljeve drfava zeli da ostvari involviranjem u oblasti koje bi, inace,
mogle biti i predmet trzifoe alokacije? Prvo, to je poboljsanje efikasnosti pri
tezi unapred:enju zivotnog standarda, posebno kvaliteta zivota stanovnistva.
Trece, obezbed:uje ravnomerniju raspodelu i jednakost stanovnistva i najzad,
doprinosi jacanju socijalne kohezije i solidarnosti u drustvu. ·
Zbog toga, drfava blagostanja tezi da obezbedi besplatno skolovanje;
zdravstveno osiguranje; osiguranje za slucaj nezaposlenosti; penzijsko osigu
ranje; subvencionisano stanovanje, kao i druge socijalne funkcije.
210 Lekcije iz savremene politicke ekonornije
Obim i rezultati drfavne intervencije u navedenim oblasti.ma uslovljeni su
nacionalnim, socijalnim i ekonomskim karakteristikama svake zemlje. Prema
najrasprostranjenijoj klasifikaciji, postoje tri ti.pa drfave blagostanja:
- liberal na drZ,ava blagostarga, sa transferom sredstava koji je usmeren na
stanovnistvo sa nizim prihodima;
- konzervativna dr:(flva blagostatya, Cija je delatnost usmerena na oeuvanje
statusnih razlika;
-  socflal-demokratska dr-:fa
. va blagostarga, koja je usmerena na zastitu srednje
klase ali i niZih klasa stanovnistva.
Moze se uociti da izdaci drfave, koji se odnose na njenu funkciju
 blagost anja, uglavno m pra te naved enu k lasifika ciju i da su najveCi u socijal
demokratskom tipu drfave blagostanja. Na primer, izdaci vezani za funkciju
 blagost anja u S vedskoj izn ose oko 114 bruto d rustven og proizv oda ( a ulcupni
izdaci drfave, za sve njene funkcije, iznose oko 2/3 BDP), dok odgovarajuCi
izdaci u SAD iznose tek oko 15% BDP (odnosno ukupni izdaci iznose oko
1/3 BDP).
Ilustraciju nacionalnih razliCitosti drfave blagostanja ne iscrpljuje samo
obim sredstava izdvojenih za socijalne funkcije. Konkretan sadrfaj oblasti
drfavne intervencije pokazuje razliCitosti i u proporciji stanovnistva koje ko
risti pogodnosti: na primer, u pojedinim zemljama postoji obavezno zdrav
stveno osiguranje, a u drugim je ono vezano za odreaene starosne kategorije;
neke zemlje nemaju osiguranje u slueaju nezaposlenosti; penzijsko osiguranje
u pojedinim zemljama zasniva se na drfavnoj organizaciji sistema, a u drugim,
ono je produkt partnerstva zaposlenih, firmi i drfave ill  je dominantno
 privatno organizovano; obavezno drfavno skolovanje u m nogim zemljama og
raniceno je na osnovno skolovanje; socijalna pomoc u pojedinim zemljama
odobrava se u natutalnom oblilcu, a u drugim zemljama pruia se u novcariom
oblilcu isl.
Ono sto se zapaia kao trend, to je stalno rastuca ukljucenost drfave u
socijalnu oblast; ovaj trend je deo i opste tendencije povecanja obima
savremene drfave ali i procesa koji u ekonomiji i demografskom razvoju prate
savremeno fovecanstvo: poveeanje rizika Zivota, starenje stanovnistva,
 povecanje kvaliteta zivota, sirenje jaza bogatih i siromasnih na nacionalnom i
meaunarodnom nivou i dr.
Trend rasta savremene drfave moze se ilustrovati na primeru SAD: drfava
 je trosila po glavi stanovn ilca 1948. godine 2.350 dolara, a 20 04. godine -
12.150 dolara; najveCi deo ovih troskova odnosio se na izdatke vezane za
socijalno i zdravstveno osiguranje, i to u sistemu u kome ne postoji univer
zalno socijalno osiguranje, a skoro 1/6 stanovnistva (ok:o 50 miliona) do 2012.
godine nije imalo obavezno zdravstveno osiguranje!
Objafojenje za stalan rast ddave, u uslovima predstavnicke demokratije -
odnosno uz pretpostavku da stanovnistvo moze uticati na obim i rast drfavnih
Tr:Zifoa ravnote2a 211
izdataka, daje se polazeCi od dve grupe teorija: jedno su teorije traznje za
drfavnim uslugama a drugo, teorije ponude.
Teorije traZ J2je za dr.f .avnim uslugama imaju za polaznu pretpostavku da
stanovnistvo prosto trazi usluge drfave. U ovu grupu teorija spadaju teorije
koje ulogu drfave vide vezanu za obezbed:ivanje javnih dobara stanovnistvu i
otklanjanje posledica eksternih efekata; teorije rasta drfave na bazi zahteva
stanovnistva za redistribucijom dohotka i teorije koje smatraju da drfava
odgovara zahtevima interesnih grupa, koje zbog dobre organizovanosti
ostvaruju uticaj na drfavne odluke radi sticanja odreaenih koristi, ali na stetu
ukupnog stanovnistva koje finansira drfavu.
Teorije pon11d e dr: (flvnih usluga  polaze od pretpostavke da drfava siri obim
intervencija nezavisno od trainje stanovnistva za njenim uslugama i da njen
rast uzrolcuju inherentne neefikasnosti javnog sektora i posebni interesi
drfavnih sluibenika -  birokratije. Prva od ovih teorija jeste teorija prevlasti
 birokratije, koja smatra da ovaj sloj sledi sopstvene interese i obezbeauje stalan
rast drfavnog budZeta iznad efilcasnog nivoa, kako bi opravdao svoje posto
 janje. Druga teorija kaze da rast drfave uzrolcuju stalno rastuCi netransparentni
troskovi koje drfavni organi ugraauju u odluke o redistribuciji dohotka.
 Najzad, postoji i teorj;a monopols kog ponafaty a dr.f.ave, koja smatra da drfava
obezbeauje sebi rast monopolifoCi odreaene sfere drustvenog zivota i na taj
naCin maksimizira sebi dohodalc; krajnji rezultat je enorman rast drfave, koja
se pretvara u modernog ,,Levijatana".
Uporedo s rastom ekonomske uloge drfave ide i njena kritika. Kao sto smo
videli, naroCito ostre argumente protiv uloge drfave kao socijalne institucije
iznosio je Milton Fridman (M. Friedman, 1962), ne samo rodonacelnik mone
tarizma vec i neo-konzervatizma u savremenoj ekonomiji.
7. Teorija javnog izbora
Savremeno drustvo organizovano je kroz politicke kolektivitete, od kojih su
osnovni drfava i lokalna samouprava. U njima se donose odluke ekonomskog
karaktera, koje proistieu iz zajednickog zivota ljudi. Zad.ovoljavanje kolektivnih
 potreba ljudi mora se organizovati kroz mehanizam zajednickog odluCivanja o
stvaranju, odrfavanju i raspodeli proizvoda i usluga koji predstavljaju predmet
zajednicke potrofoje u okviru datog kolektiviteta, odnosno  javnih dobara i
 zcgednicke svqjine.
Javna dobra i zajednicka svojina, kao sto smo videli, raspodeljuju se na
netrzisni nacin, za razliku od privatnih dobara, koja se alociraju prema sposob
nosti potrofaea da ih plati (platefoo sposobna trafoja). Pojedinci, Clanovi
kolektiviteta finansiraju "proizvodnju" ovih dobara na osnovu odluke koja se
kolektivno donosi.
 212 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Teorija  javnog izbora proucava kako alokaciju troskova formiranja (ukoliko  
llSU nastala prirodnim putem, kao StO SU nacionalni parkovi) i odrfavanja  
I  javnih dobara, tako i naCin alokacije potrofoje javnih dobara. Polazna
! se svesti na princip vladavineprava u politickom procesu.
metodoloska osnova ave teorije je interes pojedinaca koji ucestvuju u procesu
donosenja kolektivnih odluka, a ne irnaginarni "opsti interes" vezan za
kolektivisticko shvatanje drfava. Drfava je skup racionalnih pojedinaca, koji u
odlucivanju o zadovoljenju zajednickih potreba odlufoju na osnovu principa
maksimizacije individualne koristi. To je pristup (mada sa prirnesama
 politickog ucenja Tomasa Hobsa i ekonomskog ucenja Dfona Stjuarta Mila),
koji teorija javnog izbora unosi u analizu politickih procesa, tretirajuCi
 politicko odluCivanje kao ispoljavanje interesa pojedinaca. Ovaj pristup odnosi
se ne samo na ucesce u politickom procesu gradana, kao primarnih nosilaca
 politickih odluka u neposrednoj demokratiji ili u svojstvu birai':a u
 predstavnickoj demokratiji, vec i na izabrane predstavnike, koji u organirna
vlasti ili samouprave deluju kao racionalne osobe, nastojeCi da maksimizuju in
dividualne koristi (osnovna od njih je teznja za novim mandatom).
Kroz kolektivni izbor (kolektivnu akciju), pojedinci svoje individualne pre
ferencije kombinuju u kolektivnu odluku. Oni ispoljavaju preferencije prema
odredenom javnom dobru - ucestvujuCi u odluci 0 obimu finansiranja svih
 javnih dobara (kroz budzet) ili o finansiranju konkretnog javnog dobra (na
 primer, o izgradnji lokalnog mosta). Preference, medutim nije uvek lako
utvrditi, zbog mnostva medusobno uslovljenih odnosa pojedinaca, . koji
ucestvuju u donosenju zajednicke odluke.
Pojedinci se suoi':avaju sa okvirom potrofoje javnih dobara koji je dat, neza
visno od njihove spremnosti da plate za dodatno koriscenje i nezavisno od
iznosa kojeg su platili za formiranje/odrfavanje javnog dobra (osnovno
 poresko pravilo jeste da pojedinac plaea porez ne srazmerno potrofoji javnih
dobara, nego srazmerno svom imovinskom stanju; bogati su duzni da vise
 plaeaju). Stoga SU uocljiva dva oblika ponasanja koja ugrofavaju "logiku kolek
tivne akcije". Prvo, to je postojanje tzv.  slobodnog strelca i drugo, to je "tragedija
kolektivne svqjine". Americki ekonomista Mansur Olson (Mancur Olson) for
mulisao je hipotezu da na dobrovoljnoj osnovi "racionalnipqjedinci, kqji slede sop
 stvene interese, neeedelovati upravcu o stvariva1 ya zcgednickih iiigrupn ih interesa" (M. Ol
son, 1965, str. 2).
Zbog navedenog ponasanja, kolektiviteti moraju pronaCi nacina da obezbe-
de pravila igre, vezana za ravnopravno finansiranje i koriscenje javnih dobara,
i  bilo saglasnoseu pojedinaca bilo uvodenjem nekih oblika prinude.
:. 1 Formulisanje pravila igre vezanih za proces kolektivnog odluCivanja, teori
1;
!  ja javnog izbora naziva konstitucionalni izbor. Dzems Bjukenen Games M.
i' Buchanan, Jr.), jedan od osnivai':a teorije javnog izbora i dobitnik Nobelove na
'1I. grade za ekonomiju 1986. godine, definise konstitucionalni izbor kao: "skup
I 1
"I
'!1
I
Tr2i5na ravnotefa 213
pravi la o ko/ima unapred postqj i saglasnost i u okviru ko/ih ce buduca I kolektivna/ akci
Ja biti vo4fena" Q'. M. Buchanan and G. Tullock, 1965, str. vii). U krajnjoj liniji,
konstitucionalni izbor, koji dakle postavlja fundament kolektivne akcije, maze
Zasto pojedinci prihvataju kolektivnu akciju, odnosno ucestvuju u meha
nizmu javnog izbora? Mazda je opravdanije pitanje: zasto se pojedinci
saglafavaju sa finansiranjem i koriscenjem javnog dobra? (mada bi bilo tesko
zarnisliti pojedinca koji, i ako enormno bogat, sam sebi obezbeduje potrofoju
takvih dobara kao StO SU ulice, nacionalna odbrana sl, makar i mogao priustiti
lienu potrofoju takvih dobra kao sto SU  parkovi, bezbednost i sl.). Za
ucestvovanje u javnom izboru, pojedinci se odlueuju na bazi ekonomskog pris
tupa, tj. ako ocene da su koristi od koriscenja javnog dobra vece od troskova
koje moraju podneti (na primer, glasace za veCi obim javnih dobara ukoliko su
 porezi koje moraju da plate manji).
Ucestvovanje u kolektivnom odluCivanju, odnosno javni izbor, nasuprot indi
vidualnom zadovoljavanju potreba, moze poveeati korisnost za pojedinca na dva
naCina. Prvo, eliminacijom nekih eksternih troskova, koje privatna akcija drugih
 pojedinaca namece odredenom pojedincu (na primer, policajac spreeava lopove i
otklanja potrebu za licnim obezbedenjem). Drugo, kolektivna akcija maze osigu
rati neke dodatne koristi koje ne mogu biti ostvarene individualnom akcijom (na
 primer, individualna zastita od pozara je skupa). Troskovi otklanjanja posledica
akcije drugih za teoriju javnog izbora su eksterni trofkovi, a troskovi, koje pojedinac
mora da snosi radi ucestvovanja u organizovanoj aktivnosti su trofkovi donofe,Ya od
luka. Pojedinac ce ucestvovati u kolektivnom izboru alco SU ukupni troskovi koje
 podnosi manji od koristi nastalih koriscenjam javnih dobara G·M. Buchanan and
G. Tullock, 1965, str. 43). Hipoteza o troskovima ucestvovanja u javnom izboru
svojevrsna je primena institucionalne teorije i stoga se teorija javnog izbora maze
smatrati za jedan od pravaca ove teorije (i to kako ekonomske, tako i politicke in-
stitucionalne teorije). .
Optimalni oblik donosenja odluke vezane za konstitucionalni izbor, smatra
teorija javnog izbora, jeste  princip jednoglasnosti. On obezbeduje pravedan
 polofaj svalmg pojedinca u donosenju kolektivnih odluka (svako se saglasava
sa odlukom samo alm svako dobija mehanizmom javnog izbora) i minimizuje
eksterne troskove odlucivanja. Ali, zbog moguenosti veta na odluku, kojom
raspolaze svaki pojedinac, princip jednoglasnosti je veoma tdko ostvariti.
 Na osnovu konstitucionalnog izbora donose se tekuce odluke o
finansiranju i koriscenju javnih dobara. U modernim drustvima, talrve odluke
najcesce se donose primenom  principa veCinskog odluCivmya, kroz sistem
reprezentativne demokratije.
Da li je sistem veCinskog glasanja efilrnsan i pravedan? On omogueava
maksimalno mogueu distribuciju korisnosti, ako izuzmemo sistem jednoglas
nosti. Ako pretpostavimo da se kod vecinskog glasanja ostvaruje jednaka di-
 242 Lekcije iz savremene politlcke ekonomije
Dejstvo fiskalnog multiplikatora moze pomoCi drfavi da, u uslovima nedo
voljne zaposlenosti, aktivira ekonomski rast. Vee je Kejnz stavio naglasak na
 potrebu organizovanja javnih radova, koje bi drfava sprovodila kroz budzetske .
izdatke. Ovi radovi aktivirali bi fiskalni multiplikator i doprineli povecanju za
 poslenosti i proizvodnje. Ali, kao i kod stimulisanja investicione tra.Znje, i ov
de bi delovanje drfave bilo nekorisno u uslovima pune zaposlenosti. Kejnz je
 bio svestan da je va.Znost analize multiplikatora ogranicena samo na stanje ne
zaposlenosti; on to izriCito i napominje.
 ,,Izgore n avedenog nesumrgiv o proizjlazj i to da ce zaposlenost dat og brqja !Judi najav
nim radovima (polazeCi od usvqjenihpretpostavki) imati mnogo vefe def stvo na ukupnu za
 poslenost 11 vreme kada postqji velika nezaposlenost, nego docnije, kada se b11de na doma
k11p11ne zaposlenosti" CT· M. Keynes, 1956, str. 170).
Dejstvo budzetske potrofoje na agregatnu tra.Znju, neposredno i kroz indu
kovanu potrofoju, drfava poveeava  ipolitikom b11dzetskog deftcita, stvarajuCi in
tertemporalnu razliku izmedu priliva i odliva u budZetu, ulmliko potrebe refa
vanja nezaposlenosti to zahtevaju. Na taj naCin se ubla.Zava flulrtuacija nezapo
slenosti·odnosno uravnotezuje ekonomska aktivnost uopste.
Drfava utice na povecanje tra.Znje politikom tran.ifera - preraspodele dohot
ka kroz plate u javnim slu2bama (prosveta, zdravstvo, skolstvo) i kroz razne
oblike socijalne pomoCi. Politika transfera deluje na agregatnu tra.Znju kroz po
vecanje raspolozivog dohotka stanovnistva a zatim i aktiviranjem funkcije po
trofoje stanovnistva. Za koliko ce se poveeati agregatna traznja, zavisice od
obima raspolozivog dohotka stanovnistva i njegove sklonosti potrofoji.
Dejstvo drfave na agregatnu tra.Znju ogleda se i kroz poreze na dohodak. Rast
 poreza smanjuje raspoloZivi dohodak stanovnistva i, smanjujuCi potrofoju sta
novnistva, utoliko smanje tra.Znju. Treba istaCi, medutim i da smanjenje pore
za takode vrsi uticaj na agregatnu tra.Znju; oslobadanjem dela dohotka, aktivi
ra se funkcija potrofoje i od marginalne sldonosti potrofoji zavisice za kolilm
ce se poveeati agregatlla tra.Znja.
Ukoliko se prihvati Kejnzova postavka da je sklonost potrofoji vet.a pri ni
zem nivou dohotka, drfava moze mehanizmom redistribucije dohotka (pro
gresivno oporezivanje) smanjivati dohodak bogatijih slojeva (koji pokazuju
manju sldonost potrofoji) i dobijena sredstva koristiti za sopstveno trosenje,
 podiZuCi na taj naCin agregatnu traznju.
Ukoliko, s druge strane, drfava finansira svoje prihode poveeavanjem pore
za na profit preduzeea, ona smanjuje investicionu traznju preduzeea, i na taj
nacin, ukupnu traznju.
 _Ddava moze finansirati budZetski deficit pozajmicama na novcanom trzis
tu i trzistu kapitala, utieuCi tako na rast trzisnih kamatnih stopa. Rast kamatnih
stopa smanjuje investicionu aktivnost, jer su2ava razlilru izmedu marginalne
efikasnosti kapitala i trzifoe kamatne stope. Rezultat ovog procesa je smanji
vanje investicione tra.Znje; drfavnom akcijom ,,istisnuta" je privatna investici-
Drustveni proizvod idohodak 243
ona potrofoja. Ovaj proces ,,istiskivmya" (Crowding-Out) moze, u krajnjoj lini
 ji, smanjiti agregatnu trafoju (za obim deficitnog finansiranja - ukoliko nije u
istom obimu povecano driavno trosenje) i stoga uticati na obim proizvedenog
drustvenog proizvoga.
4.4. Izvozna traznja
Elementi agi:egatne tra.Znje, koji su do sada analizirani, bill su ograniceni na
 privredu koja nema trgovinske odnose s drugim zemljama, odnosno na zatvo
renu privredu. Ako se pretpostavi otvorena privreda, koja se nalazi pod uticajem
svetskog trZista, u analizu agregatne tra.Znje mora se uneti jos jedan segment,
izvozna traznja.
Izvozna traznja izrazena je kroz visak izvoza nad uvozom otvorene privre
de. Izvozna tra.Znja deluje direktno na povecanje agregatne tra.Znje. Stoga, jed
nacina agregatne tra.Znje dobija oblik:
AD = C + I + G + nX
Uvoz mora.birl iskljucen iz ukupne tra.Znje, jer je vec ukljucen u komponen
te domaee tra.Znje: potrofacku, investicionu i fiskalnu.
Efekti izvozne tra.Znje zavisice od razlike domaceg izvoza i uvoza (nX) i od
razice faktore koji stoje u osnovi ovih transakcija.
Izvoz jedne zemlje uslovljen je, pre svega, drustvenim proizvodom i dohot
kom njenih trgovinskih partnera. Sto su ove veliCine vece - pod uslovom otvo
renosti zemlje, trgovinskog partnera - to je tra.Znja za proizvodima koji se u nju
izvoze vet.a. Drugo, izvoz ce zavisiti od relativnog odnosa cena domacih i ino
stranih proizvoda: izvozice se oni proizvodi Cija je cena (pod uslovom nepro
menjenog deviznog kursa) niZa u zemlji - izvoznici. Najzad, medu glavne falc
tore izvoza spada i devizni kurs domace valute (kao cena domace valute izra
zene u valuti druge zemlje). Ukoliko devizni kurs valute zemlje izvoznice pa
da, njeni proizvodi ce pojevtiniti na svetskom trzistu i izvoz ce rasti; ukoliko
devizni kurs raste, taj rast ce stimulisati uvoz.
Uvoz zavisi od istih falctora kao i izvoz, ali u obrnutom pravcu. Njegove
osnovne determinante su obim d omaceg proizvoda i dohotka, ali je, takode,
obim uvoza odreden i relativnim odnosom cena i deviznim kursem.
 --·---····-- ----·-- ---- -------

244 Lekcije iz savremene politicke e konomije

LITERATURA Lekcija XI

MONETARNA POLITIKA I INFLACIJA

1. Rudiger Dornbush and Stanley Fischer: 1Vfacroec o110111ics, 6th Edition, McGraw-hill, New
York, 1994.
2. J. S. Duesenberry: I11co11Je, Savi11gs, and the Theoryof Co11s11111er Bihavio11r,Harvard University
Press, 1949.
3. Ivfilton Friedman: A Theory of the Co11sUJJJjJtio11 F1111ctio11, Princeton University Press, 1957.
4. John R. Hicks, Mr. Keynes and the ,,Classics": A Suggested Interpretation,  Eco110111etrica,
1. Makroekonomska politika
Vol. 5, April 1937, str. 147 -159; u: 1VI011etary Theory and P oficJ> Edited by R. C. Thorn, Ran
dom House, NewYork, 1966, str. 255 - 269. Makro-ekonomska politika je oblik svesnog (politickog) uticaja drfave na
5. H. G. Johnson: 1VI011ry, Trade an d Eco110111ic Groi vth, Allen and Unwin, London, 1 964, u: ekonomiju. Ovom politikom drfava utice na obim i  pravac ekonomske aktiv
lvionetary Theol)> Edited by R. W. Clower, Penguin, Harmondworth, 1973. nosti, koristeCi niz institucija, instrumenata i mehanizama, u cilju realizacije
6. J. M. Keynes: Opfta teor!Ja zaposle11ost ka111ate i 11ovca, Kultura, Zagreb, 1956.
makroekonomskih ciljeva.
7. Franco Modigliani and A. Ando: The Life-Cycle Hypothesis of Saving,  A111e1ica11 Eco110111 ic
 Rcvie111, March 1963, str. 55 - 84.
8. David Ricardo: Nace/apoliticke ekono111!Je,CKD, Zagreb, 1983. Ci/jevi 111akroeko no111ske polit ike su, u osnovi:
9. P. A. Samuelson, W. D. Nordhaus: Econo111ics, 15th Edition, McGraw-Hill, New York, 1995.
10.Jean-Baptiste Say: Traitif D'Economie Politq11e, Calmann-Levy, Paris, 1972. - visok i rastuCi obim nacionalnog proizvoda,
11.J. C. L. Simonde de Sismondi: No11vea11x Pli 11cipes D'Eco110111ie Politique, Ca!man-Levy, Pa-
- visoka zaposlenost,
ris, 1971.
12.James Tobin: Relative Income, Absolute Income and Saving, u: Mo11ry, Trade andEcono111ic - stabilan nivo cena.
Groivth, Macmillan, London, 1951.
13.J. G. Fihte:  Zatvorena trgovacka dr.zywa, Nolit, Beograd, 1979. Usmeravanje ekonomske aktivnosti u pravcu postizanja zeljenih ciljeva dr
14.IMF: Globalization:Threat orOpportnnify? Washington, 2000. fava vr5i kroz pojedine instru111ente ekono111skepolitike, koju uoblieavaju aktivnost
15.J. M. Keynes: Opita teor!Ja zaposlenosti, kan1ate i11ovca, Kultura, Zagreb, 1956. na postizanju projektovanih ciljeva, uz koriscenje ekonomskih varijabli koje
16. Frederic List: Syste111e National d'Eco110111ie Politique, Paris, 1865.
17. A. C. Pigou: Money, a veil? u:  Monetary Theory, Ed. by R. W. Clower, Penguin, Harmon-
odgovaraju pojedinim oblastima regulisanja. Osnovni instrumenti makro-eko
sworth, 1973. nomske politike su:
18. P.A. Samuelson, W. D. Nordhaus: Eco11o!llics, 15th Edition, McGraw-Hill, New York, 1995.
19. SimondedeSismondi: Nouveaux Principes d'Eco11o!lliePolitique,Flammarion,Paris,1975. - monetarna politika,
20. Adam Smit: IstmZJvatyeprirode i11zroka bogatstva 11arod a, Tom II, Kultura, Zagreb, 1952. - fiskalna politika,
21. Francois Quesnay: Anafyse de la Fon11ule Arit!J111etiq11e du Tableau Eco11o!lliq11e (1766), u: Fran
- politika dohodaka i
cois Quesnay, Pf!ysiocratie, Flammarion, Paris, 1991.
- spoljnoekonomska politika.

Svaki od ovih kanala drfavne intervencije vezan je za neki od ciljeva makro

ekonomske politike. Monetarna politika je osnovna poluga uticaja na stabil
nost cena, ali istom cilju doprinosi i politika dohodaka. Fiskalna politika veza
na je za ostvarivanje maksimalnog obima zaposlenosti. Spoljnoekonomska po
litika utice na uravnotezenje transakcija sa inostranstvom. Medutim, savreme
ni razvoj privrede i us'avr8avanje oblika drfavne intervencije vode ka zajednic
koj primeni instrumenata makro-ekonomske politike, izborom odgovarajuceg .
,,miksa", kojim se postiZe simultana realizacija njenih ciljeva.

246 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Svaka od u2ih eelina makroekonomske politike koristi sopstvene, posebrie
varijable, kojima utice na ostvarenje eiljeva. One su oruda datog instrumenta
makro-ekonomske politike (na primer, u monetarnoj politiei: diskontna stopa,
operacije na otvorenom trzistu i dr; u fiskalnoj politici - porezi, transferi, i sl;
kod politike dohodaka - kontrole eena i nadniea; kod spoljnoekonomske poli
tike - earine, devizni kurs, itd).
Makroekonomska politika, kao oblik drfavne interveneije u privredi, rezul
tat je konstituisanja makro - ekonomske analize i razvoja njenih osnovnih ka
tegorija. Naravno, drfava je i ranije, kroz pojedine oblasti svoje delatnosti (po
rezi, emisija novea) vr$ila utieaj na ekonomsku aktivnost. AJi, sistematski uti
eaj na ekonomsku aktivnost, usmeren na svesno prihvacene ciljeve, tekovina je
kejnzijanske revolucije. Treba imati u vidu da savremena ekonomska politika
koristi pojedine instrumente koji su razvijeni jos u merkantilisticko doba, ali im
daje i novu sadrzinu i novu usmerenost.
 
 
2. Monetarna politika  
Monetarna politika je koriscenje kontrole nad emisijom novea  ,,kao instrumen
ta za ostvarivat!}e cifjeva opfte ekonomskepolitike" drfave (H.]. Johnson, 1978, str. 15).
Monetarnom politikom, u osnovi, drfava nastoji da kao eilj ostvari stabil
nost eena (kontrola inflacije), ali se danas analizira efikasnost monetarne poli
til{e i u realizaciji drugi h ciljeva: smanjenj u nezaposlenosti , e konomskom r az
voju, ublafavanju ostrine eiklienog kretanja privrede. Sa stanovista utieaja mo
netarne politike, ovi ciljevi mogu biti i konfliktni, pogotovu u pogledu rokova
za njihovo ostvarivanje. Medutim, savremena teorija ne negira potrebu siroke
 primene monetarne politike, posebno stoga sto ona, za razliku od drugih seg
menata makro-ekonomske politike, ima nu2nu fleksibilnost: maze biti veoma  
 brzo promen jena.
U sldadu sa postavljenim ciljevima, monetarna politika deluje variranjem
 ponude novea; stoga se maze govoriti o restril{tivnoj, ekspanzivnoj ili neutral
noj monetarnoj politici. AJi, otkud uopste potreba za monetarnom politikom?
Treba se podsetiti da je novae ,,samonildi" proizvod proeesa razmene i ,,teh
nicko sredstvo" da se ona realizuje: nastanak novea odgovara realnim potreba
ma ostvarivanja ekonomskih transal{cija i tu nema mesta bilo kalcvom ,,sve
 
snom" utieaju, koji bi kroz emisiju novea tezio za ostvarivanjem ciljeva veza
nih za realni proees proizvodnje. Posebno u uslovima robnog novea, koji je
dostigao najrazvijeniji oblik u sistemu zlatnog standarda, odnosno kroz funk
cionisanje zlata kao novea.
OCito je da je monetarna politilrn proizvod istorijski nastale monopolizaci
 je emisije novea od strane drfave. Njena osnova je stavljanje pod kontrolu dr-
Monetarna politika iinflacija 247
fave ponude novea, odnosno emisija papirnog novea (Cist papirni novae, fiat
novae). Ovaj proees supstituisanja drfave u mehanizam emisije je istorijski bio
veoma dug, od uporedog postojanja zlatnog novea i pojedinih oblika konver
tibilnog bankarskog novea (nastalih sa pojavom prvih banaka, jos u srednjem
veku), preko optieaja zlatnog novea i Cistog papirnog novea (pocev od formi
ranja prvih nacionalnih, eentralnih banaka), do ulcidanja zlatnog standarda.
Zlatni standard je definitivno okoncan odlulrnma o napustanju vezanosti en
gleske funte za zlato, 1933. godine, odnosno ukidanjem konvertibilnosti za
zlato americkog dolara, 1971. godine.
 Na moguenost (zlo)upotrebe uplitanja drfave u proees ,,kreiranja" novea
ul{azala je vec klasiena politic ka ekonomi ja. U clanku  ,,Ulogamonetarne politike' 
,,manifestu monetarizma", iz 1968. godine, Milton Fridman navodi za to veza
no upozorenje Dzona Stjuarta Mila:
 ,,Ne maze biti suftinski nekorisnije stvari, t1 ekonomijijednog druftva, od novca; iz!'
zev t1 smislt1 izpJJa za t1ftedt1 vremena i rada. Onje mafina da se brzo i ugodno t1radi ono
fto bi treba/o da se urad dodufe mat!Je brzo i ugodno, bez t!}ega: a kao i kod mnogih dru
gih vrsta mafina, t!}egov sopstveni uticqj oseca se nezavisno iposredno samo kada nefto sa
t!}im nije ti redu" (cit. po: M. Friedman, 1968, str. 12).
K.1asiena teorija je analizirala koegzistenciju zlatnog i konvertibilnog papir
nog novea. Dve suprotstavljene skole izvele su zaldjucke koji stoje u osnovi i
savremenih polemika o karakteru monetarne politike i njenim doma8ajima.
Novcana skola (Currency School) smatrala je da emisija papirnog novea
mora biti ogranicena na iznos koji bi odgovarao koliCini zlata u optieaju, kada
ne bi bilo emisije papirnog novea. Stoga je potrebno doneti zakon koji bi ogra
nicio slobodu eentralne monetarne institucije u emisiji novea i emisiju vezao
za stroga pravila. To znaCi da svaka emisija papirnog novea mora biti pokrive
na isto tolikom sumom zlata u trezorima emisione ustanove. Ako bi eentralna
banka emitoval a novae bez pokrifa, o n bi bio zamenjivan za zlato i doslo bi do
smanjenja zlatne rezerve; ovo smanjenje automatski bi vodilo i smanjenju ko
licine novea u optieaju.
Bankarska skola (Banking School)  je tvrdila da monetarna politika ne
mora biti vezana tako strogim pravilima, jer se i bez njih vrsi automatsko re
gulisanje ponude novea. Novae se emituje u sldadu sa potrebama realizacije re
alnih ekonomskih transakcija i stoga se ne moze desiti da bude emitovan u ve
cem obimu od potreba prometa. Uravnotezenje se postiZe emisijom novea na
podlozi zajmova koje se odobravaju privrednim i trgovackim subjektima, a koji
se automatski gase sa realizacijom robe, koja je uz njihovu pomoc proizvede
na odnosno prodata.
Prakticni zaldjucci dveju skola u pogledu monetarne politike u uslovima
konvertibilnog papirnog novea proizilaze iz njihovih argumenata. Novcana
skola smatra da emisija novea moze proizvesti rast eena (inflaeiju) ukoliko ne
 248 Lekcije iz savremene  politicke ekonomije
 postuje pravila pokriea emisije zlatnim rezervam.a. Bankarska skola, nasuprot,
tvrdi da je nemoguea prekomerna emisija, s obzirom da je ona uvek uslovlje
na potrebama prometa, i da jedino realni poremecaji u privredi mogu dovesti
do privremenog rasta eena. Dve skole razlikuju se, dakle, po shvatanju uzroc
nosti u tretiranju nestabilnosti eena: prva polazi od emisije novea kao uzroc
nog faktora koji izaziva poremeeaje u realnoj ekonomskoj aktivnosti; druga
 polazi od realne ekonomske aktivnosti i rasta eena; smatraju6 da emisija nov
ea samo registruje, sankcionise realne poremeeaje.
Ovo drugo stanoviste klasiene politicke ekonomije, ali sada u uslovima ka
da nema zlata u optieaju, vec funkcionise samo nekonvertibilni papirni novae
(Cist papirni novae, papirni novae sa prinudnim tecajem, fiat novae) ponavlja i
monetarizam. U navedenom clanku, Fridman zakljueuje da monetarna politi
ka treba da ima osnovni zadatak: ,,da sprefi sam novae da bude iztorporemecqja u
 privredi' time sto Ce  ponudu novea uciniti zavisnom od realnog rasta drustve
nog proizvoda. To istovremeno znaCi i odrfavanje stabilnog nivoa eena na du
zi rok. Takode, monetarna politika mora utieati na ublafavanje dejstva znacaj
nijih poremeeaja koji dolaze iz proizvodnje (realni sektor) ili drfave (budZet
ska politika).
 Kreditni sis tem.
U ostvarivanju navedenih ciljeva, utieaj monetarne politike obicno se anali
zira zajedno sa kreditnompolitikom, koja predstavlja utieaj drfave na obim kre
ditne aktivnosti preduzeea i finansijskih posrednika. Ekonomske transakeije ne
realizuju se samo i iskljucivo kroz trenutna placanja, vec i uzimanjem u obzir
ekonomske dinarnike, odnosno odlaganja placanja, sto je osnova nastanka kre  
ditnog odnosa. Ovaj odnos je zasnovan na poverenju da ce se placanje izvr5i
ti u buducnosti; otuda se u zove kredit.
Kreditni oblik realizacije transakcija omogueava pojavu specificnih instru
menata koje izraiavaju kreditni odnos i koji se zovu kreditni novae (trgovacki
kredit rada menieu i promisori notu; bankarski kredit rada depozit i zajam; dr  
iavni kredit stvara obligaciju - obveznieu). Takode, sa razvojem kredita, drus
tvena podela rad obogaeuje se institucijama koje se specijalizuju za kreditne
ii
 poslove, odnosno za koneentraciju slobodnih novcanih sredstava privrednih  
sektora (fondovi akumulacije i amortizacije preduzeca, novcane ustede stanov
illi
nistva), koja se mogu staviti na raspolaganje onim ekonomskim akterima, koji
!  za njima imaju potrebu. Te institucije mogu se oznaCiti u najsirem smislu kao
finansijski posrednici; njihov klasicni predstavnik su banke. Takode, razvoj
kredita rada i posebno trziste, kao ambijent na kome se kreiraju i razmenjuju
kreditni instrumenti i njihov savr5eniji oblik - finansijski instrumenti. Celina od
nosa, instrumen ata i institueija kqje su zasnovane na kreditu naz jva se kreditni sistem.
Razvoj kreditnog sistema donosi niz ekonomskih prednosti. Prvo, ostvaru-
'I
ij
: Tl
k .'
Monetarna politika i inflacija 249
 je se kontinuitet proizvodnje bez obzira na vreme realizaeije proizvoda. Dru
go, smanjuju se drustveni troskovi eirkulacije novea, jer se kreditnim instru
m.entima obavljaju transakcije vece vrednosti. Trece, ostvaruje se racionalnija
alokaeija privredne aktivnosti, posto se brze reaguje na promene u trainji i po
nudi proizvoda investiranjem u proizvode za kojima postoji porasla traznja,
odnosno dezinvestiranjem iz oblasti u kojima je povecana ponuda. Cetvrto,
omogueava se savladavanje problema koje donosi neizvesnost ulaganja u bu
dufoosti, kapitalizacijom buduCih prinosa; stoga vazi Kejnzova maksima da je
i kreditni sisterri ))oblik veze sadaf!!iosti i bttduenosti' '.
Kreditni sistem je izveden iz monetarnog, odnosno iz novcanog optieaja i
njime je uslovljen. Sve dok se proees proizvodnje realizuje bez zastoja i dok
ucesnici u ekonomskom proeesu imaju pozitivnu proeenu buducnosti, mone
tarni i kreditni sistem egzistiraju uporedo. Sa gubljenjem poverenja u normal
no odvijanje proeesa drustvene proizvodnje i prevladavanjem pesimistick:og
osecanja buducnosti, nastaje inverzjja kredita u gotov novae. Ovo se naroCito
de5ava u trenueima ekonomskih (i drustvenih) kriza.
S obzirom na uslovljenost kreditnog sistema monetarnim, i kreditna politi
ka proizilazi iz monetarne. Stoga se one mogu posmatrati kao jedinstvena po
litika, koju sprovodi i za koju je odgovorna eentralna banka.
Centralna banka
Cinjeniea da su eentralne banke dobile monopolsko pravo emisije novea od
strane drfave ne znaCi da su one pod direktnom kontrolom vlada. Danas je
tendencija da eentralne banke budu nezavisne institucije, pod labavom k:ontrolom
predstavnickih organa vlasti. To znaCi da formulisanje monetarne politik:e nije
vezano za svakodnevne politicke interese, vec da ima u vidu dugorocne cilje
ve. Ovakav polofaj eentralne bank:e naroCito je dosao do izraiaja u praksi
Evropske eentralne banke, k:oja je jedinstvena monetarna institucija u okviru
Evropske unije, nezavisna od utieaja driava claniea u sprovodenju monetarne
politike.
Razvoj eentralnih banaka je doveo do formalizovanja i drugih funkcija een
tralnih banaka. Imaju6 u vidu praksu eentralnih banaka, moze se re6 da su
funkcije eentr alne banke:
- emisija novea (u obliku papirnih novcaniea i kovanog novea. U nek:im ze
mljama, npr. u Engleskoj, sitni kovani novae emituje ministarstvo finansija),
- odriavanje vrednosti domaceg novea, kako u pogledu njegove kupovne
snage na unutrafojem trzistu (stabilnost eena), tako iu odnosu na vrednost va
luta drugih zemalja (devizni kurs),
- odrfavanje stabilnog i zdravog monetarnog ikreditnog (finansijskog) si
stema, kroz. kontrolu poslovanja njegovih institucija,
- sprefavanje finansijskih poremecaja ikriza uzrokovanih nelikvidnoseu fi-
 Monetarna politika i inflacija 251
250 Lekcije iz savremene politicke ekonomije

nansijskih institucija (funkcija poslednjeg kreditora u slueaju teskoca -  Lender of 

last resort),
- obavljanje poslova kreditiranja drfave, ukoliko fiskalni prihodi nisu do-
voljni ill su neravnomerni.
 Lekcija XIII

FINANSIJSKA AKTIVA I
FINANSIJSKO TRZISTE

1. Finansijska aktiva

Razvoj moderne robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stva

ra razliCite oblike platnih ikreditnih instrumenata kojima se registruju, preno
se irealizuju novcane obaveze i potrazivanja razlicitih ucesnika u proeesu re
 produk cije.
Finansijska teorija utvduje karakter i funkeiju razliCitih instrumenata izraZa
vanja i mobillzacije novcanih obaveza i potrazivanja polazeCi od njihove osno
ve - funkcije novea Ciji su oni izraz, kao i karaktera obaveze koju predstavlja
 ju. Sa prvog stanovista, instrumenti vezani za novae kao  prometni medijum pred
stavljaju instrumente p!aCarga (nalog za placanje, eek, kompenzacija). Njihovo
osnovno obeldje  je nominalizam; novcana suma koja se prenosi odgovara
vrednosti robe ill usluga koje su predmet placanja.
 Novae u kreditnqjjunkciji predstavljaju instrumenti trgovafkog kredita (meniee,
 promisori note), instrumenti bankarskog kredita (krediti, depoziti, akeepti, kredit
ne kartiee, alcreditivi, i dr), kao i instrumenti koji izraZavaju neposredni kredit
ni odnos izmedu razliCitih ekonomskih subjekata - dugovni instrt1menti (obvezni
ee - obligacije, depozitni eertifikati, note, blagajnicki zapisi, konvertibilne ob
vezniee i dr), ill su potvrda trajnog ulaganja kapitala (akeije, eertifikati, udeli i
dr) - svqjinski instrumenti.
Vlasnistvo nad kreditnim instrumentima ukljueuje i njihov slobodni prenos.
Prenosivost daje mogucnost valorizacije ovih instrumenata, odnosno formira
nja eene po kojoj se transfer vlasnistva vrsi, ali je ne odreduje: eena instrume
nata je iracionalna, jer potvrda o prenosu vlasnistve nema vrednost. Cena se
mora izvesti iz dublje osnove - imanentne sposobnosti prenetog novea odno
sno kapitala da stvara visak (profit). U osnovi vrednovanja kreditnih instrume
nata mora stajati prinos na koji njihovo posedovanje daje pravo, a koji potice
iz stvorenog viska. .
Svi kreditni instrumenti nemaju svojstva pune ineogranicene prertosi
vosti. S obzirom na to, njihova eena ne maze se uvek formirati pod deF
''] ,'·.

292 Lekcije iz savremene politicke eko nomije Finansijska aktiva i finansijsko trziste 293

:1,
stvom ponude i traznje. Obrazovanje trzifoe cene je svojstvo samo onih / Sp
1!I
kreditnih instrumenata koji imaju punu i neogranicenu prenosivost, odno /
:d  N 1-R ...' P ...R1 N1I
Iii
!!
:.·.':ll'
sno fundamentalno svojstvo trziSnosti. Takvi instrumenti - a svojstvo trzis
nosti stekli su uglavnom instrumenti koji svedoce o neposrednom kredit  A
/ "-,R 
s
nom odnosu i o trajnom ulaganju kapitala - dugovni i svojinski instrumen
ti - zovu se hartije od vrednosti iiiftnansijski instrumenti. Oni predstavljaju slo
t "nl
'I zeniji i razvijeniji oblik kreditnih instrumenata, ali SU istovremeno i najau
 N2
I tenticniji izraz kapitala: pravo na prinos, inkorporisano u finansijskom in
I
A
strumentu, papirnom svedoeanstvu o ulaganju, daje ovom papiru karakter
i! vrednosnog papira, koji ima cenu, proisteklu upravo iz njegove sposobnosti Gde je: A - suma emitovanih akcija,
da donese prinos. n1 - osnivacka dobit,
Inkorporacija prava na buduCi prinos u hartijama od vrednosti, osnova je  N1 - N1' - kretanje realnog kapitala,
za razvoj njihovih oblika u kojima je to pravo refl.eksno, posredovano pravom A - N2 - A - kretanje fiktivnog kapitala.
na kupovinu drugih hartija od vrednosti ill njihovog prinosa (varanti, konver
tibilne obveznice, fjucersi, opcije, svopovi, zaloznice), u kojima je iracionalni Kretanje realne i finansijske aktive uslovljeno je njihovim karakterom - pr
karakter kapitala jos izraieniji. Ovi finansijski instrumenti poznati su pod ime va predstavlja kapital ulozen u proces proizvodnje, a druga - kapital ulozen u
nom derivati.  prome t naslova na buduCi pri nos (divide ndu). Veza ova dva kretanja u sposta
Finansijski instrumenti izrazeni SU kao novcana potrazivanja, odnosno vlja se na finansijskom trzistu, ne samo u tacki koja izraiava proces mobiliza
obaveze. Kao takvi, oni predstavljaju ftnans jjsku aktivu (i111ovim1). lako se pod cije kapitala emitovanjem finansijskih instrumenata, nego i u uzajamnim odno
sredstvom ovih instrumenata obavlja transfer akumulacije izmedu razliCitih som i uticajem trziSnih cena instrumenata i poslovanja ekonomskog subjekta
ekonomskih subjekata, finansijska aktiva nije element drustvenog bogatstva. u koji je kapital ulozen. I sama vrednost preduzeea, otvorenog uticaju finansij
Potrazivanje vlasnika finansijske aktive uvek je neCija obaveza -ftnans ijskapa skog trzista, predstavlja sumu kapitalizovanih prinosa finansijskih instrumena
 siva. U krajnjoj liniji, to je obaveza proizvodnog ill drugog ekonomskog su ta koje je ono emitovalo.
 bjekta, Cije je ulaganje vece od sopstvenih izvora generisanih stednjom. Za  Na mikroekonomskom nivou, svaki finansijski instrument moze dobiti tr
drustveno bogatstvo, jedino je relevantna investirana akumulacija (realna ak zifou vrednost procesom kapitalizacije periodienog prinosa na koji glasi. Tdis
tiva). na vrednost razlikovace se od nominalne vrednosti finansijskog instrumenta,
 ,,Mi nismo b ogatiji u reainom izrazupuko111 kreacijo111ftnans ijske aktive ipasive. To zato sto se utvrduje polazeCi od visine prinosa, izvesnosti prinosa (rizik) i tr
 su sa1110 papir i iii zapisi na ekran i111a kompjutera , kqji svedo!e o kredi tu iii uiagargu nov zifoe kamatne stope.
ca. Druftvo povec ava bogatstvo Jtedtfjo m ipoveca1ye m reaine koiiline i111ovine, jer samo ta
imovina om ogucava privredi da proiZfJodi vife roba i ttsiuga u buducnosti" (P. S. Rose,
1989, str. 32). 2. Finansijsko trziste
Da bi ilustrovala karakter finansijske aktive kao oblika kapitala izvedenog iz
kreditnog sistema G,kamatonosni kapitalje 111ati svih sttludih oblika" - K. Marks,
1964, str. 9), koji predstavlja potrazivanje usmereno na buduCi prinos, marksi  Pqja111 i u!oga finans ij skog tr.fj fta
sticka ekonomska teorija koristila je za finansijsku aktivu terminftktivni kapital   Finansjj sko trZJfte je a mbijent tt ko111e se emittgu i razf!m!J°tfjt1ftnans ijskapo traZfva -
Finansijska aktiva je, posmatrana sa makroekonomskog stanovista, ka 1!)a (obaveze) i izrazava i reaiiZf!ieponu da i traZ/ya zaftn ans ijski111 i11strume ntit11a. Ovo
 pitalizovana (sadafoja) vrednost finansijskih instrumenata na finansijskom trziste obuhvata kako organizovane institucije (kao StO SU efektne berze, trzis
tdistu. Kao takva, ona je samo imaginaran odraz realnog procesa proiz ta novca, devizne berze), tako i  posrednicku trgovinu (tzv. saltersko trziste) i
vodnje - s kojim, naravno, ostaje povezana nizom realnih i psiholoskih ve neposrednu razmenu hartija od vrednosti izmedu izdavalaca i investitora.
za. Finansijsko trziste obavlja alokaciju akumulacije (stednje), u cilju njene naj
Poznata Hilferdingova formula (R. Hilferding, 1952, str.112) ilustruje kretanje efikasnije upotrebe u proizvodnji. Vlasnici viskova stavljaju il1na raspolaganje
finansisjke aktive (fiktivnog kapitala) i realnog kapitala (finansijske i realne aktive):  proizvodnim subjektima u obliku kredita ill vlasnickih ulaganja. Ovaj proces
294 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Finansijska aktiva i finansijsko trziste 295

kreira finansijske instrumente, odnosno potra.Zivanje vlasnika viskova i obave sti koliko vredi hartija ad vrednosti k:oju poseduje, cak i aka ne namerava da je
zu proizvodnog subjekta. Prvi je nosilac funk.cije finansijskog ulaganja a drugi  proda. Tr2ifoa cena hartije postaje standard i osnova za sve aktivnosti koje in
nosilac funkcije realnog ulaganja. Po pravilu, oni pripadaju razlicitim sektori vestitor maze preduzeti, a u koje je ukljuceno raspolaganje hartijama ad vred
ma privrede, koji su, kao sto je to predstavljeno sledeeom shemom, kao celina nosti.
suficitni, odnosno deficitni sektori. Shema 13 .1. Tranifer na ttfogaf inans ijskog trZJfta
Transfernu funk.ciju finansijsko trziste obavlja kao  primarno trZf Jte, odnosno 1. Dlrektno finansiranje
trziste na kome se vr5i emisija (kreiranje) finansijskih instrumenata. Modalite
ti organizacije primarnog trzista mogu ukljuCiti delatnost klasicnih finansijskih Tok fondova
 posrednika (banaka), institucionalnih investitora (osiguravajuCih organizacija, Primame hartije od vrednostl
 penzijskih fondova), a1i se maze uspostaviti ineposredni odnos izmedu emitena
ta -prodavaca hartija ad vrednosti (du2nilm) i kupaca (poverilaca, kreditora).
2. Indlrektno fmanslranje
K.reiranje finansijskih instrumenata vezuje sredstva u roku na koji je kredit
odobren, odnosno, kada je rec o svojinskom ulaganju, na neodredeno vreme. orporat vn Prlmarne hartlje Sekundarne hartije
Finansijsko trZiste prufa poveriocima mogucnost da u slueaju potrebe za li sektor, drfava od vrednostl )11>1 Finansijski 1 o vre no s omacinstva
kvidnim sredstvima pretvore finansijske instrumente u gotov novae. Ovu (duznicl} (poverioci)
funkciju likvidnosti vr5i  sek1mdarno trZjfte, na kome se obavlja promet vec izda .-
J 

I posrednici I Tok fondova

tih finansijskih instrumenata. '
Tok fondova
-
3. Posrednicko finansiranje
' H

Ostale funk.cije finansijskog trzista su: utvrdivanje cena finansijskih instru

menata, smanjenje transakcionih troskova i informativna funkcija. Primetna je
tendencija da se u ovim funkcijama regulatorni uslovi za celinu finansijskog tr
Zista formiraju na sekundarnom trzistu. Sekundarno trziste, prema tome, inte
grise razliCite segmente finansijskog trzista.
 Nacin odretfivmya cene hartija ad vrednosti (eng. Price Discovery) proistice iz
samog karaktera finasijskog potra.Zivanja. Posto hartija ad vrednosti oznacava
 pravo na buduCi prinos, vrednost finansijskog instrumenta zavisice ad oceki
vanog prinosa i procene rizika koji prati taj prinos, kao i trzifoe kamatne sto
 pe. Na finansijskom trziStu tr guje se hartijama k:ao uputnicama (naslovima) na
 prinos. Kapitalizacija prinosa (uz dati rizik:) odreduje cenu hartija ad vredno
sti. RazliCiti organizacioni oblici trZista uticace na nacin na k:oji se, suceljava
njem ponude i traznje, ostvaruje proces odredivanja cena hartija ad vrednosti.
Povezanost trZista i disperzija informacija, medutim, uticu na to da se cene ne
razlik:uju u meri u k:ojoj bi to omogufavalo profit iz arbitraze, odnosno k:upovi
ne i prodaje istog finansijsk:og instrumenta po razliCitim cenama na vise trzis
ta istovremeno.
Razvijeno i organizovano finansijsko trziste utice na smanjenje trofkova trgo-
vine hartijama od vrednosti jasnim pravilima trgovine (u cilju spreeavanja zloupo
trebe poverenja), standardizacijom i uprosfavanjem trgovine, refavanjem kon  
flikata proizaslih iz trgovine i garantovanim izvr5enjem zaldjucnih transakcija.  
Finansijsko trziste vrsi ieformativntt fimkciju kroz pruzanje adekvatne infor  
macije ucesnicima u trgovini 0 ceni alccija i drugih finansijskih instrumenata i
obimu trgovine, kao i njihovim flulctuacijama. Investitor, posebno alco je trzis
te efikasno, nece morati da plafa troskove informacija, niti ce biti u neizvesno-
-: ..:
Primarne hartlje
od vrednosti o oi ova
I Brokeri
dileri
I-
Novcani iznos
Primarne hartlje
od vrednosti
 Znafqj .finansijskog trZJf ta
Funkcije koje finansijsko trzi ste vrsi daju mu znaeaj segmenta ekonomskog
sistema, ravnopravnog sa trzistem proizvoda i trZistem faktora proizvodnje .
Finansijsko trzi ste je izvedeno i stoga osetljivo na kolebanje na trZistu pro
izvoda i faktora proizvodnje. Ono, medutim, vr5i i obratni uticaj na trziste pro
izvoda i faktora proizvodnje. Ne samo sto se s razvojem finansijskog tr zista si
ri ponuda finansijskih instrumenata, nego i drugi oblici alctive postaju predmet
trzifoog valorizovanja.
Finansijsko trziste odlueujuce utice na osnovne kategorije finansijskog si
stema, posebno na regulatorne veliCine - trzisne kamatne stope i normativnu
diskontnu stopu. Investicione odluke predrizefa zavisice ad informacija koje
one dobijaju sa finansijskog trzista.  ,,Kada istraZ;gemo kamatm1 stop11 napri 111arnom
finansjj skom trZf Jtu, u uslovima ravnoteze ova stopa mora biti ista kao kamatna stopa na
sekundarnom trZjftuftnan sjj ske aktive i ista kao stopa povracqja na sto k kapitala . Ovo
je glavna veza iZfJ7etfu ftnansjjsko g trZjfta i trZjfta realnih proiZJJoda i usl11ga" (T. S;
Campbell, 1988, str. 32). U uslovima nerazvijenog finansijskog trzista, norma-'
tivnu funkciju vrili eskontna stopa centralne banke. Tr2iste preuzima tu funk..:
ciju kada stekne atribut perfektnosti, odnosno efilmsnosti.
 296 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Finansijska aktiva i finansijsko trziste 297

Finansijsko trziste  je  perfektno ako cene finansijskih instrumenata taeno  Na trZfitH kapitala finansiraju se dugoroena ulaganja ekonomskih subjekata.
odrfavaju inherentnu vrednost i u potpunosti odrfavaju  sve raspoloZfve informa  Na ovom trzistu emituju se i razmenjuju instrumenti ulaganja (alccije). Sastav
cije. Tdiste na kome cene u potpunosti odrfavaju  sve ncgnovije informacije je ni deo trzista kapitala je hipotekarno trZfite, tj. trziste na kome se formiraju hi
efikasno trziste.  potekarni instrumenti i obavlja njihova trgovina.
Poseban segment finansijskog trzista, po tipu instrumenata kojima se trgu
Shema 13.2. Tipovi trZJfta 11.fina nsijskom sistenm  je, jeste trZfite derivatnih hartija od vrednosti (derivata). Ovo trziste specijalizovano
 je za trgovinu finansijskim instrumentima na odredeni rok, koja dovodi do
Tuk sredstava  _ Tuk sredstava transfera rizika (fjucersi, opcije i svopovi).
TrZiste proizvoda Struktura institucija finansijskog trzista formirana je uporedo sa njegovim
Tokproizvodnj iusluga Roba I usluge
razvojem. Neke od ovih institucija, na primer klasicni finansijski posrednici
(banke, Stedionice), prethodile SU finansijskom trzistu U modernom obliku.
Druge, na primer institucionalni investitori (osiguravajuce organizacije, penzij
ski fondovi), kao i novi finansijski posrednici (investicione kompanije), tvore
' ' vina su finansijskog trzista. Proces uzajamne interakcije trzista.i institucija oCi
gledan je i predstavlja jednu od osnovnih razvojnih karakteristika finansijskog
Proizvodne
 jedlnice
- Tok sredstava Potrosaeke
 jedlnice
trzista.
(korporativnl Tok finansijskih usluga, dohotka, ( domaelnstva)
sektor, drfava) ifiriansijskillpotrafivanja ,...
3. Trziste kapitala
!• I' '
;·: Potrebe za dugorocnim sredstvima ekonomskih subjekata (najSire posma
tranih, kao nosilaca ekonomskog interesa) mogu se zadovoljavati generisanjem
Tuk dohotka Tukdohotka
TrZISte faktora sopstvene akumulacije illkoriscenjem sredstava drugih ucesnika u reprodukci
i 1
 prolzvodnje Prolzvodne us(Ul!e  ji. U prvom slucaju, rec je o samofinansiranju - ulaganju zadrzane dobiti (eng.
Proizvodne uslu2e
Retained Earnings) i amortizacionih fondova (eng. Depreciation Funds). U
drugom slueaju, ekonomski subjekti pribavljaju kapital emitovanjem du:Znickih
Struktura.ftnansfjskog trZJfta illvlasnickih finansijskih instrumenata investitorima, vlasnicima viskova kapi
Studije o finansijskom trzistu formulisale su osnove segmentacije ovog tr tala, neposredno ill posredstvom finansijskih institucija.
zista. Svaki od segmenata moze, po svojim obelezjima, predstavljti posebno tr Trziste kapitala (eng. Capital Market), kao poseban segment finansijskog tr
ziste. Medutim, kao sto je napomenuto, razvoj finansijskog trzista doveo je do ziSta, obezbeduje transfernu funkciju, vezanu za koriscenje dugorocnih sred
snaznih integracionih tendencija, tako da je ostra podvojenost pojedinih seg stava. Ovo trziste svoje ime duguje uobieajenom teorijskom shvatanju da sred
menata finansijskog trzista karakteristika nerazvijenih finansijskih sistema. In stva koja se vraeaju ulagaeu u du:Zem vremenskom periodu predstavljaju - ka
tegracione tendencije imaju kao osnovnu posledicu ukidanje mogucnosti arbi  pital, jer se koriste uglavnom za realno i nvestiranje, koje obezbeduje poveea
traze izmedu pojedinih trzisnih segmenata i efikasno koriscenje raspolozivih nje (maksimizaciju) dohotka, odnosno povecanje drustvenog bogatstva na du
informacija na trzistu kao celini. zi rok.
Tradicionalno se u okviru finansijskog trzista razlikuju segmenti trzista nov Trziste kapitala omogueava i olaksava ekonomskim subjektima procesin
ca i trzista kapitala. TrZfite novca  je trziste finansijskih instrumenata sa rokom vestiranja. Ali, ono predstavlja institucioni osnov i za dezinvestiranje eko
dospeea do jedne godine, a obuhvata i trgovinu novcem, kao specificnom fi nomskih subjekata: ulmliko ulaganje ne donosi ocekivani prinos ill je inve
nansijskom aktivom. Na novcanom trzistu, da parafraziramo Kejnza, istupaju stitor, usled iznenadnih okolnosti, suocen sa problemom likvidnosti, ill re
ekonomski subjekti radi obezbecenja potreba likvidnosti, rezervi i uposljava alizuje neki od alternativnih oblika ulaganja, on moze, UZ date transakcione
nja spekulativnih sredstava. troskove, na trzistu kapitala pretvoriti svoju dugorocnu finansijsku aktivu u
298 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
gotovinu, odnosno u alternativno ulaganje. Razlikovanje procesa investira  
nja i dezinvestiranja daje osnovu za podelu trzista kapitala na  primarno tr-:{jf
te (eng. Primary Market) i  sekundarno trZJfte (eng. Secondary Market). Na pri
marnom trzistu, ekonomski subjekti mobilifo kapital, izdavanjem dugoroc
nih finansijskih instrumenata (dugorocne hartije od vrednosti). Na sekun
darnom trzistu obavlja se promet dugorocnih finansijskih instrumenata.
Prema tome, na trZJftu kapitala kreirriju se i razmetiftgu dttgorocni.finansijski in
 strumenti.
Funkcija dezinvestiranja rezultat je razvoja trzista, kao sto je razvoj trzista
omoguCio i aktivnost sirokog kruga ekonomskih subjekata koji oblikuju trzis
ne procese, odnosno daju trzistu kon:lrurentan karakter. Na primarnom trzis
 
tu, globalno uzev, pojavljuju se kao emitenti dugorocnih finansijskih instrume
nata: preduzeea, drfava, lokalni organi vlasti - a kao investitori finansijske insti
tucuje, preduzeea, pojedinci. Teorijski, svaki ekonomski subjekt maze biti uce
snik na sekundarnom trzistu kapitala.
 Emisija dugorofnih finansijski h instrumenata
Pribavljanje sredstava na trzistu kapitala realizuje se emisijom i plasmanom
dugorocnih hartija od vrednosti. Karakter izdavaoca ili investitora utice na vr
stu finansijskog instrumenta k:oji se emi tuje i njegove karakteristike (rofoost,
kamatna stopa, mogucnost zamene i dr), s obzirom na to da se emisijom za
dovoljavaju razliCiti reprodulccioni ciljevi. Medutim, procedure emisije su da
nas visoko formalizovane i standardizovane, bez obzira na obeldja emitenata,
investitora i samih finansijskih instrumenata.
Zahtevi transparentnosti u oblasti emisija rezultat SU potrebe zastite·in ve
stitora i stabilnosti trzista kapitala. U neregularnim uslovima, fiktivne emisije
(npr. emisija namenjena izgradnji Panamskog kanala, pocetkom XX veka, ali i
niz drugih projekata) imale su za rezultat veoma ogoljeno izrazenu pljacku sit
nih investitora. Da bi se to onemoguCilo, trziste kapitala, pocev od sredine 30-
ih godina XX veka, sa donosenjem americkog zakonodavstva o hartijama od
vrednosti (US Congress, 1989), pod strogom je drfavnom kontrolom u svim
zemljama.  
Razlike u standardnoj proceduri emisije postoje uglavnom kod naCina pla
siranja emisija, koji se razlikuje zavisno od vrste emitenata (preduzece ili drfa
va).  
 Emisije korporativnih dugorocnihfinans ijskih instrumenata
Korporativni dugorocni finansijski instrumenti - dugorofoe hartije od
vrednosti koje emituju preduzefa - su dugorofoe obveznice i akcije. Dok sva
ki oblik organizacije preduzeea maze emitovati obveznice, emisija alccija veza
na je iskljuCivo za preduzeea - drustva kapitala (kompanije, korporacije), u ko-
Finansijska aktiva i finansijsko trziste 299
ja sp adaju drus tva sa ogra nicenom odgovo rnoseu i akciona rska d rustva. S ob
zirom na to da se vlasnicki interes u drustvu sa ogranicenom odgovornoseu
izrafava kroz udele, kao finansijske instrumente koji imaju ogranicenu trzis
nost, osnovni predmet analize finansijskog trzista, kada je rec o vlasnickim
hartijama od vrednosti, jesu akcije.
 Korporativna organizacija i emisija
Preduzeea organizovana kao alccionarska drustva mogu emitovati sve obli
ke korporativnih dugorocnih finansijskih instrumenata.
Zakoni zemalja sa duzom tradicijom korporativnog zakonodavstva ne da
ju sazete definici je akciona rskog drustva . Akc ionarsko drustvo , kao i sv ako
drugo preduzece, tretira se kao jedan od nosilaca ekonomskog interesa i obe
lezja njegovog pojma rasuta su u nizu odredaba koje izrafavaju odnose pred
uzeea sa drugim subjektima. Stoga, definiciju akcionarskog drustva preuzi
mamo iz domaceg zakona, koji regulise oblast preduzeea (privrednih
drustava).
 Akcionar sko druftVo je druftvo kqje osnivrgu pravna, odnosno .fizicka lica (akcionar i)
radi obav!Jatifa delatno sti, Cijije osn ovni kapital utvraen ipode! Jen na akcije odreaene no
minalne vrednosti.
Ono sto akcionarsko drustvo razlikuje od drugih oblika preduzeea jeste:
- kontinuirana egzistencija - promenom statusa akcionara, akcionarsko
drustvo se ne gasi,
- akcionari imaju ogranicenu finansijsku odgovornost za poslovanje akcio
narskog drustva. Oni mogu, u slueaju gubitaka, izgubiti samo deo ulozen u
drustvo, a ne i sopstvenu imovinu.
Prava akcionara, koji na osnovu ulaganja kapitala (akcije su svedocanstvo o
ulaganju) postaju vlasnici akcionarskog drustva, uglavnom se svode na prava
upravljanja (izbor upravljacke strukture), pravo na dividendu kao deo profi.ta
koji ostvari akcionarsko drustvo i pravo na rezidualni deo kapitala u slueaju ga
senja drustva (posle isplate svih obaveza koje je drustvo imalo).
Organizacija akcionarskog drustva omogueava mobilizaciju i najsitnijih ka
pitala i njihovo usmeravanje u proces realnog investiranja. Ekonomski cilj,
maksimizacija bogatstva osnivaca (fundamentalna teza klasicne ekonomske te
orije) ili maksimizacija dohotka upravljacke strukture (savremene teorije kor
poracija, odnosno organizacije), utice ne samo na poslovanje akcionarskog
drustva na trzistu kapitala i finansijskom trzistu uopste, nego i na pojedine slo
zene komplekse operacija na trzistu kapitala, kakvi SU na primer, procesi pre
uzimanja kompanija ili procesi privatizacije, koji odlufojuce utifo na obrasce
savremenog kapitalizma (i civilizacije uopste).
 300 Lekcije iz savremene politicke ekon omije
 Instrumenti trfjfia kapitala
 InstrutJJenti tr.fjfta kapitala su brojni. U Sirem smislu, u ovu kattgoriju spada
 ju i kreditni instrumenti - kakvi su kredit (zajam) ili lizing, ali su predmet pro
ueavanja finansijskog trzista prv"enstveno dugorocniftnans ijski instrutJJe 1!ti - dugo
roene hartije od vrednosti (vrednosni papiri, efekti). Oni se mogu podeliti u tri
osnovne grupe:
- akcije (eng. Shares, Stock), koje u obliku obicnih (eng. Ordinary Sha
res) i preferencijalnih (eng. Preferred Shares), predstavljaju potvrdu o izvr
senom ulaganju u kapital (shvacenu kao izraz vlasnickih prava ulagaea
sredstava),
- obveZf1ice. (eng. Bonds, Notes) ili obligacije, koje su s.;edocanstvo o kredit
nom odnosu ulagaea (vlasnika) i korisnika sredstava,
- hibridni instrutJJenti -.varanti (eng. Wa.i:rants), koji ukljueuju obelezja i akcija
i obveznica. ·
Akcije se smatraju za vlasni cke, a obveznice za duznicke (dugovne, kredit
ne) hartije od vrednosti.
Finansijski instrument! trzista kapitala su dugorocni - rok dospefa iznosi
 preko jedne godine. Posto je uglavnom prihvacena donja·vrem:enska granica
kao differentia spec!fica dugoroCnih hartija od vrednosti, svi finansijski instru
menti sa rokor.n dospeea du2im od jedne godine nesumnjivo su dugorocni fi
nansijski instrumenti. Taj rok moze biti i do 30 gpdina. Kod instrumenata hi
 potekarnog trZista, koje takode spa:da u·trziste kapitala, ali se zbog posebnog
karaktera finansijskih ins'trumenata obezbedenih hipotekom na nepokretnosti
moze izolov.ano posmatrati, rok dospefa moze biti i du2i.
Akcije i obveznice predstavljaju pravo na buduCi priri.os emitenata. One se
mogu razlikovati prema premiji na rizik koju je investitor spreman da plati. To
 je, medutim, kvantitativna raz!ika. Kvalitativna raz!ika sadrzana je u vlasnickoj
kontroli emitenta koja investitoru u principu obezbeduje posedovanje akcije, a
fie i obveznice. Iz ove razlike moze se izvesti poseban tretman prihoda inve
stitora. Prihod akcije, dividenda (eng. Dividend) nije izvestan, dok je prihod
obveznice, kamata (eng. Interest), izvestan. Jos· jedna posledica navedene raz
like je i to. sto investitor, vlasnik akcije nema pravnu zastitu ako emitent ne is
 plati divideridu, dok vlasnik obveznice moze tra:Ziti'isplatu kamate i pokretanje
 procedu,re likvidacije i steeaja emitenta ako nije izvrsio dospelu obavezu po
osnovu kamate ili glavnice.
 Akcije
 Akcija (eng. Share, Stock) je ftnans ijski instrutJJent kqji vlasniku (investitoru) dqje
::  pravo na deo prefita (dobiti)preduz eea - dividendu, pravo na upra v!Ja1yepreduzecetJJ i pro·
: rata itJJovinu pred uzecau sluciju !ef egove likvidacije. ·
Finansijska aktiva i finansijsko trziste 301
V1asnici akcija smatraju se vlasnicima preduzeea.
Akcije se emituju u dlju formiranja ili povecanja kapitala preduzefa Akcije
 poseduju nominalnu vrednost (eng. Nominal Value, Par Value, Face Value) koja
se slobodno utvrduje prilikom osnivanja preduzeea i upisana je na akciji: Nomi
nalna vrednost je obieno niska jer nema drugu ekonomsku funkciju sem da sluZi
kao obraeunska kategorija, odnosno da izrazi srazmeran udeo svakog viasnika -
akcionara u kapitalu preduzefa Zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez
izriCito utvrdene nominalne vrednosti koja se, u tom slueaju, moze izraeunati po
. delom kapitala preduzeea brojem ukupno emitovanih akcija. Na sekundarnom tr
Zistu, cena akcije utvrduje s.eodnosom ponude i tra:Znje.
Akcija u principu traje neograniceno i vezana je za sudbinu preduzeea kao
 poslovno aktivnog subjekta (eng. Going Concern). Ona pru2a mogufoost in
vestitoru da ucestvuje u rasporedu profita fume, ali i da snosi rizik iz poslova
nja preduzefa do sume ulozenog kapitala, odnosno knjigovodstvene vredno
sti akcija koje poseduje.
Akcije se javljaju u formi obicnih ili preferencijalnih akcija.
Obicne ak cije (eng. Ordipary Shares) daju investitoru pravo upravljanja pred
uzecem odnosno ucestvovanja u ,,preduzetnickoj demokratiji" - pravo glasa
nja, izbo.i:a menadZmenta, podnosenja rezolucija i dr. na skupstini akcionara.
Postoje, medutim, i obiene ali:cije bez prava glasa.
 Preferencijaln e (prioritetne) akcije (eng. Preferred ili Preference Shares) omogu..:.
eavaju vlasniku samo pravo na dividendu i to u unapred odredenom obliku -
ili kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije ili kao utvrdena suma po
akciji. Ako preduzece ne deklarise (ne objavi da plaea) dividendu na k:J:aju go
dine, pravo na prioritetnu dividendu moze  biti preneto. u mu;ednu godinu u
ona moze biti u njoj iisplacena. u ovom slueaju rec je 0 kutJJu!ativnqjpreferenci
 jalnqj akciji (eng. Cumulative Preference Share). Prioritetna akcija, moze davati
·i pravo na fiksan prinos i pravo na upravljanje preduzecem i 1.J. tom slueaju na
ziva se participativna preferencijalna akcija (eng. Participating Preference Share).
Preduzece moze emitovati posebne·dugoroene finansijske instrumerite, lm
 ji vlasniku daju pravo da ih pretvori u akcije. Ove dugoroene hartije od vred
nosti poznate su pod imenom varanti. ·
 Dugorocne obveznice
Obvez11iCe (eng.Bond, Note) je finans ijski instrutJJent kqjitJJ se izdavala c (duZJ1ik, zqj
tJJopritJJac) obaveZ !'} e da u roku dospetaplati kupcu (zqjmodavac, investitol)pozqjtJJjjeni. iz- ·
nos (glavnica) sa katJJatotJJ. Obveznica je dugovni instr,ument - cesto prisutna skra
eenica u engleskom jeziku IOU (I owe you - ·dugujeni) na ruijbolji naCin izra:Za-
va takav njen karakter. ·
Obveznica u formalnom smislu mora sadrfati najmanje dva elementa: fili:
san datum kada se pozajmljena suma mora·vratiti (rok dospeea) i ugovoren iz-
338 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Ekonomski rast i 339

zirom na dominantnu ulogu kapitala kao faktora rasta, sto je veea produktiv
nost kapitala, mora biti veea zahtevana sto!_)a rasta.
Harod - Domarov model mozemo predstaviti sledeeom ta:belom, u kojoj je
 pretpostavljeno: marginana sklonost ka steclnji, sy =
0.20, produktivnost kapi
tala, S = 0.25, stopa rasta i1westicij a = 5%.

Tabela 14.1. RiPnotezpiprom· rasta privrcde

Savremene teorije rasta Godina Kapital ·Moguci Realizovan Potrosnja lnves!icije

Qroizvod Qroizvod
Kejnzova opsta teorija, koja nije sadrzala razvijenu teoriju ekonomskog raz 1. 400 100 100 80 20
voja (vec analizu kratkorofoe statifoe ravnoteze) uticala je na formulisanje pr 2. 420 105 105 84 21
ve moderne teorije razvoja," poznate kao Harod - Domarova teorija rasta. . 441 110.25 110.25 88.20 22.05
Harod - Domarova teorija rasta je rezultat istrazivanja Roja Baroda iJev 4. 463.05 115.76 115.76 92.61 23.14
seja Domara neposredno pre i posle Drugog svetskog rata. Ona polazi od Kej
nzove analize agregatne traznje, odnosno kratkorocne ravnoteze proizvodnje. Iz navedene tabele vidljivo je da, ako je stopa investicija konstantna, isto
Osnovna poluga rasta drustvenog proizvoda je akumulisani kapital (otuda i  pa rasta drustvenog proizvoda je konstan.tna i odgovara velicini stope investi
akumulacija ima naziv: farmir mye kapi'tala - Capital Formation). Stoga se jedino cija (5%). U uslovima postojane stope rasta proizvodnje, srazmenii uddi inve-·
razmatra kapital kao faktor rasta, uz pretpostavku da je rad kombinovan s ka sticija i potrofoje u rastucem proizvodti ostaju isti, dok apsolutni obim investi-
 pitalom u stalnim proporcijama; moglo bi se, stoga, reCi da je obim anga:Zova cija i potrofoje raste svake godine. .
nog rada odreden koliCinom anga:Zovanog kapitala. OCito je da usklaaenost cifara, prisutna u gornjoj tabeli ne mora adekvatno
Ova teorija, illmodel rasta, koristi se proizvodnom funkcijom, koja izra:Za da odrafava stvarnost, koja nije tako idealna. Stoga se i kaze za ravnoteznu  sto
va proizvedeni drustveni proizvod kao funkciju anga:Zovanog stoka kapitala.  pu rasta da je kretanje  ,,po oftrici Zfleta' odnosno, mala odstupanja aktuelnih
Ako se pretpostavi dati nivo tehnoloskog progresa, ova veza je direktna: dati stopa rasta ad onih koje su teorijski odreaene mozc odvesti p:rivredu iii u sta
obim kapitala je nu:Zan za proizvodnju datog obima proizvoda. Ovu relaciju nje krize ill prevelikog optimiznia.
mozemo nazvati i koefi.cijent kapital/proizvod (J.<./Y). Koliko je dodatnog ka  Neoldas icna teorija rasta odbacu je pretpost.wku konsLwtnosti faktora
 pitala potrebno za proizvodnju dodatnog proizvoda, izra:Zava se marginalnim  proizvo clnje  iposmatra rast p rivrede kao rez ultat d elovanja varijab ilnih i uza 
koeficijentom kapital/proizvod (dK/ dY).  jamno su pstitutiv nih faktora proizvo dnje. Harod - Domarova teorija rasrn , kao
Obrnuti koefi.cijent odnosa kapitala i proizvoda naziva se prosefoa produk i Marksova, prema neokla$icnim teoreticarima je ,,prevaziaena".
tivnost kapitala r£/K). Ako su potrebne 3 kapitalne jedinice da se proizvede 1  Neoklasifou teoriju rasta.formulisao je ainericki ekooomista i dobitnik No
 jedinic a proizvo da, onda je K /Y = 3, a Y/K = 0.33. Ovaj koeficijent kapi  belove nagrade za ekonomiji (1987. godine), Robert Sdov (Robert M. Solow), ·
tal/ proizvod, Domar naziva ,,potencijalna proseena druftvena prodttktivnos t kapitala"   polazeCi od analize agregatne proizvodne funkcije Y = A f (K, N).
i oznacava je oznakom sigma, S.  Neol<lasicna teorija konstruise model rasta u Imme su rast stanovnistva i
Privreda ne moze beleZiti rast ako SU investicije svake godine istog obima. rast tehnologije spoljafoji faktori, koji ne zavise od procesa proizvodnje·(zbog
Ona mora stalno da poveeava investicije (stopu investicija), da bi obezbedila toga se ova teorija .naziva .i egzogma teorij a msta). Doprinos rastu treeeg faktora
stalan rast. To znaCi i stalan porast stednje. Sto je veea sklonost ka stednji, ve . agregatne proizvodne funkcije, kapitala, posmatra se kroz stop·u rasta an
Ca mora biti stopa rasta. Drugim reCima, ako se vise stedi, mora se investirati gazmranog kapitala (akumulacije). Ona je uslovljena stopom ra:sta- stednje.
tacno onoliko za koliko je porasla stednja; porast investicija mora utrositi sav Ako se pretpostavi da stanovnistvo stedi konstantan deo svog dohotka, a
 porast stednje, da bi se odrfao isti udeo investicione potro$nje u ukupnoj ra da se stalni deo kapitala trosi svake godine kroz proces amortizacije, onda je
stufoj agregatnoj trafoji. Rastuea agregatna tra:Znja mora biti jednaka rastu ka godifoja stopa rasta angafov:i.nog kapitala jednaka razlici ukupnil1investicija i
 paciteta proizvodnje (koji je rezultat drugog pohi investicija - efekta ponude). amortizacije kapitala u toku godine.
Ukoliko nema ove jednalwsti, odnosno agregatna tra:Znja ne poraste, doCi ce Da bi se apsorbovao prirastaj radno sposobnog stanovnistva (11), godifoji
do gomilanja viska kapaciteta, tako da ce investicije morati da prestanu. s ob- obim investicija (dK/ di) trebalo bi da bude najmanje toliki da odr:Zi odnos kap-
 340 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
itala i rada (KIL) konstantnim. Dal<le, ako  je: KIL=const., onda  je dKldt = 11.  
Kaze se da je u tom sJucaju privreda u stanju  stacio11arnog rasta ili p1irod11e stope
rasta. Njegovo obelezje  je da su kapital po radniku i proizvod po radniku kon
stantni.
Pogledajmo graficku ilustraciju neoklasicnog modela rasta.
Grajiko11 14.1. Neoklasic11i1JJodel rasta
I
ll Y/L
!!µ
i·
i\ Y/L' !-·-·----·---··--·-·--·----- P nivou koji na duii rok odgovara stopi rasta stanovnistva. Solov smatra da je taj
i'
i'
1:
!;
r K/L" K/L
 Na horizontalno j osi grafikona nalazi se veliC.in a kapitala po radniku (KIL),
a na vertikalnoj osi proizvod po radniku (Y/L) -on je izraz prod11ktiv11osti rada.
:1 Kriva a  predstavlja k1iu11 amortizacije, koja je stalno rastufo, s obzirom da .je
amortizacija kapitala proporcionalna rastu angafovanog kapitala (K/L) na
datom nivou tehnoloskog razvitka. Kriva .r(t) je kriva fted1ge (investicija)i. .pokazu
 je priliv novog kapitala, koja ima opadajuCi oblik zbog delovanja zakona
opadajuceg prinosa kapitala. Kriva p je krivaprod11l tii-11osti, koja pokazuje koliko
se proizvod po radniku mcnja ukoliko. se promeni obim kapitala po radniku,
uz clati nivo tehnologije. Iona ima opadajuCi oblik zbog delovanja zakona
opadajuccg prinosa kapitah -- stc je veCi obim akumulisanog kapitala, obim
 proizvoda se poveeava, ali u opadajufoj srazmeri. Tacka  KI L* , koja odgovara
tacki preseka krive stednje (investicija) i ki-ive amqrtizacije (tacka  A), oznacava
stacionarni rast, stanje u l;:ome kapital i rad rastu u istoj proporciji, odnosno
imaju konstantan odnos. Tom odnosu odgovara ravnotc:Zni nivo ·produk
tivnosti rada · (YIL*), odnosno kolicina dobara proizvedena po rndniku u
uslovima stacionarnog rasta (tacka B).
I R. Solov smatra da p1-ivreda aut omatski tezi da ostvari stacionarn i rast,
Li oclnosno uravnotezeni rast po prirodnoj stopi rasta. (,,1\1a kolikaje bil<"t pocefna
· JJrt!dJtost odnosakoeficije11fa k11pitaf-rad, sirteJJJ ce Se n1z!!ijC1ti prema SfCllij!Illl'ClVJZO!ezenqg 
rasta po p1irod1 1qj  stopi''. R. Solow, 1956, str. 70). Ako je odnos kapit.'lla po rad
niku nizi od stacionarnog (cleo horizontalne ose grafikona levo od  Kl L*), kap:
ital i produktivnost rastu br2e od dodatnog rada; ostvarujc se  Nhr-{ani rC1st 
Ekonomski rast irazvoj 341
ptivre.de. Ako je odnos kapitala po radniku visi od stacionarnog (deo horizon-·
talne ose desno od  K/ .L*), kapital i  produktivnost rastu sporije od dodatnog
rada; usporava se rast privrede. Proizilazi da po neokJasicnoj teoriji ubrzani rast
 privrecle moze biti ostvaren samo u  periodu tranzicije prema stacionarnom
stanju.
Da li se uticajem na poveeanje stope stednje (na primer, clrfavnom prin
udom ili povecanjcm sklonosti ka stcdnji) moze ostvariti ubrzani rast? Da li
 poveeanje stope stednjc mozc voditi stalnom dugorocnom rastu? Odgovor 
neoklasifoe teodje je: nc moze. Povecanom stednjom ostvaruje se kvantita
tivno visi nivo razvoja; ali, stopa rasta, odnosno te!llpo rasta, os L'l.je postoja na, na
tempo rasta uslovljen jedino. tehnoloskim progresom, koji je egzogen u ovom
analitickom modelu -uslovljen je naucnim i tehnickim otkricima koja se neza
visno realizuju.
Uzimanje u obzir tehnoloskog progresa modifikuje dosadasnje zakljucke.
Tehnoloski progres - definisan, kao sto smo videli, kao poboljsanja u tehnolo
giji - prisutan je i u rastu kapitala kao faktora proizvodnje i u rndu Imo -fakto
ru..Ova pretpostavka proizilazi iz samog karaktera tehnoloskog progresa. On,
s jedne strane, moze. biti. ,,ugraden" u materijalne eJemente kapitala: (primena
tehnoloski savrsenije kapitalne opreme) ill rad (primena obrazovanijeg tad:!,
trening), ali moze biti i sadrfan u ,,nevidljivom" obliku, oclnosno u obliku or
ganizacionih poboljsanja, i slifoo.
Posto svaka privreda tezi stacion:u:nom stanju, n kojoj jc rast ogranicen
 ponudom rada i opf!.dajuCim prinosom na kapital, primena tehnoloskih
dostignuca n proizvodnji je jedino moguce resenje za ubrzani rast. Bez obzira
sto se tehn6Ioskc pi:omene u modelu neokJasicnog rasta t retiraju m ! o ·egzo
gene, rczultat slucajn.ih otkriea, mofe sc pretpostaviti tendencija njihovog .
stalriog rasta koji, sa svoje strane, odreduje tempo rasta privrede kao celinc.
Kako je nemoguce stabilan rast cibezbediti poveeanjem stope stednje, jedina
mogucnost da dr2ava iniervcncijcm obezbedi dugorocni rnst jeste cla ,,svesno"
 poveca stopu rasta tehnoloskog progresa (R. Solow, 1994, str. 48).
Prosirena verzija neoklasicnog·moclela, koja u model unosi humani kapital
kao clemenat proizvodne funkcije IY = A f (K, H, L)/' smatra da. Stopa st
ednje maze uticati na dugoro.cni rast. Vi5a Stopa stednje dovodi do viseg do
hotka u stacionarnom stanju, sto utice na rast humanog kapitala koji; sa svoje
strane, poveeava produktivnost drugih faktora i ori10gucava dugorocoi rast (N.
G. Mankiew, D. Romer, D.  N. Weil, 1992, str. 433).
Doprinos tehnologije rastu tesko je neposrc.:clno mcriti; neoklasifoa teorija
ga posmatra kao reziclu alan faktor, odno sno kao cl oprinos ko ji preosta je !rnda
se utvrdi doprinos rastu· drug.ih faktora - kapitala i rada.
 342 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
 Empirijskaprovera
 Na bazi pretposravki neoklasicnc: teorije rasta, izvrseno je merenje uticaja i
doprinos razliCitih faktora ekonomskom rastu SAD, koje je izv!Sio Edvard
Denison (E. Denison, 1974). Denison je utvrdio da je ekonomskom rastu
SAD u periodu :( 929 -1969. godine, porast angafovanog rada doprineo vise od
 jeclne trecine, prosirenje stoka kapitala jednu osminu a ostatak je dop1:inos teh-'
noloskog progresa.
Dezagregacija faktora pokazuje sledece uticaje. Unavedenom periodu, pro
seena stopa ekonomskog rastli u SAD bila je 3,41%. Stopa rasta ukupnih fak
torskih inputa (rada ikapitala) bila je 1,82%  prosecno godi8nje, a tehnologije
1,59%. Sam rad je rastao po stopi od 1,32%, a kapital po stopi od 0,50%.
u okviru date stope rasta, doprinos faktorskih inputa bio je znacajniji od
doprinosa tehnologije. Ako se navedena stopa ekonomskog rasta uzme· kao
100%, doprinos faktorskih inputa iznosio je 53,4% (rada 38,7% i kapitala
14,7%) a produktivnosti faktora (tehnologije) 47,5%. Svaki od ovih faktora da
lje je dezagregiran, da bi se pokazao uticaj svake od njegovih komponenti na
stopu ekonomskog rasta. U okviru fakto ra 1:ada, izdvojen je poseban doprinos
obinlll zaposlenosti, efikasnost koriscenja radnog vremena, ·strukture zaposle
nih i obrazovanja; u okviru faktora kapitala posmatran je doprinos opreme, za
liha, stambenill objekata i medunarodnih ulaganja. Uokviru faktora / tebnolo
gije/ posmatran je doprinos napretka znanja, poboljsanja alokacije resursa,
ekonomija obin1a, kao i ,,neregularni faktori", kao sto su uticaj vremenskih
faktora na poljoprivrednu proizvodnju i strajkova u industriji. Pojedinaeno naj
znaeajniji doprinos rastu dao je napredak znanja.  
Endogena teorija rasta vezuje se za americkog ekonomistu Pola Romera
(Paul M. Romer) i, po njegovim reCima, za razliku od neoklasiene teorije,
 ,,11aglt1J1va daje ekonomski rast11m1traftgiproizpod ekono!JJskog sistcma, a ne rezft!tat sna
 ga kqje deltgt1 izpa11 sistema" (Paul M. Romer, 1994, str. 3).
Centralni postulat ove teorije jeste da postojani dugorocni razvoj morn da se
zasniva na faktoru koji ne·ispoljava obelezja opadajuceg prinosa, kao sto je to
slucaj sa kapitalom: Taj faktor ie ljudsko Z!1mge. Ono je osnova humanog kapita  
h, a!rnmulisanog iskust\"a gener acija. 1\mericki ekonomist N..G. Menkju {!\!. Gre
gory Mankiw), objafojava na sledeCi nacin razlikovanje znan.ja ihumancg kapici  
h: ,,l\!Iada se ova dva ter1JJh1apo11e.kr1d tretirqj/.I kao si11011irt14 postqji ZJIO'tjfna raz!ika.. Z11a-
1zie se odnosi na to kako dm.fivf) rc1z;1me kakosvetfi111kcio11i!e.H11mani.apital se odnq.ri na
res11rse koji sc trofe tt preno.rt: tog ra;;_'!fmevatja na radm1 S11ag:1. Prostije izrazeno,  Zflatije je  
kva!itet uclzbenikajcdtmg clmftva,·h111nani kapitc:l  J'e kolilinavremena l qje se 11trofi 11 fit01yi1
ovib t1dzbenik.t1" (N. G. i\fanki w, 1995, str. 298). Ako se kapital posmatra u sirem
smislu, 't'lko da obuhvati i fizick i i humani kapital, onda proizvodnu funkciju  
mozemo .raziti samo kao proizvod dva faktora: tehnologije i kapitala ili: Y=AK.
Stopa raSL'1 zavisi od razvitka z nanja: inovativnog procesa -istrazivanja i raz
voja - i njegove tehnoloske primene u dmstvu. Ono nije slueajan i egzogen pro-
Ekonomski mst imzvoj 343
ces, kalm to smatta neoklasicna teorija, nego je sastavni deo proizvodnog prcce
sa, endogen je. S jedne strane, ono se manifestuje lrno razvoj obrazovanja i ui:enja
uz rad (Learning by doing). S druge strane, ono je rezultat ulaganja u·istrazivanje
irazvoj proizvodnil1jedinica, preduzeca, u okvin1proizvodnog procesa.
Oshnja nje proizvo dnje na faktor znanj a dovodi do stalnog, dt1goroenog rns
ta privrede. Ovaj model rasta izrazen je sledeCim grafikonom:
.Crqfikon 14.2. Endogmi JJJodel rosta
!'/L
t 1-----·---,,c
p
y /J.*
i
!
I-.:+Kn/l.• -K+Kn/L
Grafikon ilustruje kretanje krive produktivnosti uslovljeno neprekidnom
primenom znanja i tel:mologije u proizvodnom procest1. Ova primena  je prof
itno motivisa na i dovodi do stalnog daljeg tehnolos kog napretka i staLqog rasta
znanja. Ali, da bi se ona realizovala, potreban  je i stalan rast fizickog lmpitala i
rast ulaganja u znanje - istraZivanja irazvoj (R & D); oznafen krivo.w fted1!ie (in
vesticfj a) - s(i). Ovaj rast fizickog kapitala kombinovan sa rastom znanja pred
stavljen  je rastufom linijom, jer se delovanje zakona opadajuceg p;-inosa
fizickog lrnpitala neutral ise sta1-io rastuCim fahozo m znanja; akumuiacija znan 
ja ne pocUeze delovanju zakona opadajuceg prinosa. Istovremeno, raste i stopa
amortizacije(zastarelosti) zrn1nja - kriva rJtllortizacije, a , ima rastuCi oblik - ali onn
je niZa od stope akumulacije znanja; ove dve krive nc cine prcsek, koji  bi.
oznaCio tacku stacionarnog rasta (na grafikonu, tacb A vi5a je od tacke B).
·Rezultat ovakvog oclnosa investitanja u kapital i .znanje i njihove amortizaci
je je stalan rast produkti,rnosti rada; kri.va prorl11 ktiv11osti - p takode ima uzlazni
oblik. To znaci i stalan :rast produktivnosti rada po radniku (Y/L*) i obima
kapitala po radniku, koji ukljufoje i faktor znanja (K+K11/ L*) . Posledica je rast
privrede, koji je stalan i dugorocan.
Endogena teorija rasta dozvoljava uticaj drfave na proces kreiranja znanja i
njegove tehnoloske primcne. Ona to maze ostvariti kroz organizaciju odgo
varajueeg sistema obrazovanja i stimulaciju istraiivanja irazvoja, kao i kroz
 344 Lekcije iz savtemene politicke ekonomije
 patentnu zastitu tehnoloskih pronalazaka. Samo znanje, medjutim, predstavlja
 
.javno dobro.
Ekonornika ponude. Ekonornika ponude za osnovni faktor rasta smatra
 podsticajne mere drfave, a u radikalnijirn formulacijarna kao jedini faktor rasta
uzimaju se poreskc mere driave. · ·
PolazeCi od klasiene proizvodne funkcije /Y = A f (I(, N)/, ovaj piistup
 pretpostavlja da ce se povecanjcrn drfavnih stimulacija (stirnulisanje investici
 ja poreskom politikom, deregulacija privrede, stim ulacija povecanja realnih za
rada, itd.), postiCi veCi obi.m zaposlenosti datog stanovnistva (ukljueujuCi i po
I vecanje obima participacije slojeva koji su tradicionalno bili izvan radnog an
.I ga:Zovanja), tako da ce se poveeati i obirn stednje i investiranja. 1 b znaci i po
[, J vecanje obirna raspolozivog kapitala i podizanje ekonomske efikasnosti njego
!I vog koriscenja (komponenta sadrfana u ulrnpnoj produl{tivnosti faktora pro
I i
izvodnje, A). Na taj nacin se poveeava i drustveni proizvod i rast privrede (M:.
\ '1
i !
I I Feldstein, 1986).
I 2020. godine moze se ocekivati kolaps civilizacije, usled prekomernog rasta
Ovaj pravac bio je sastavni deo talasa revitalizacije privatnog interesa isma
njenja uloge drfave u privredi najrazvijenijih zemalja pocev od 80-tih godina
I
I
XX veka, koje se obicno naziva ,,Reganornika" i ,,Tacerizam", po americkom
:!
 predsednilrn i engleskom prvorn rn.inistru, koji su ugradili elernente ove tcori
!:
 
 je u svoje politicke prograrne.
2. Granice rasta
Rast se teorijski moze pretpostaviti kao kontinualan proces. Medutim,. prak
sa pokazuje neravnomernost rasta, razlikc u stopama rasta izmedu zemalja,
krize. Ovi fenomeni ukazuju na protivrecnosti rasta; dublja analiza otkriva is
 pod ovih protivrecnosti nc samo ckonomske, nego i socioloske faktore. Smi
sao druftvenih gra11ica rasta jeste p.pravo u drustvcnim iroplikacijama rasta.
 Novija analiza rasta uocila je idruge granice rasta: ptirod11e granice. Rec je o
i
granicama kojc rastu postavija prirodno okruzenje i resursi Zemije. Dok je, ka- .
da je rec 0 drustvenim granicarna, moguce zamisliti ialternativna ekonomsb
ure•:l:enja,  koja nisu zasnovana na profttnom motivn, i kao. takva, teorijski bi  
omogucila ispravljanje neravnomemosti dugorocnog rasta i kratkorocne fluk
tuacije drustvenog pi:oizvoda, pa stoga i smatrati da su drustvene granice rasta
re.lativm, dotle sn prirodnc grani.cc .rasta apsoiutne.  
Dosz.dasnji ekonomski rast bio je prncen rastuCim negativnim posledicama  
 po priroclno okruzenje. Stepen zagadenosti zemlje, vode i vazduha; iscrpljiva
nje neobnovljivih resursa (kao sto je, na primer, fosilno gorivo); fizicko unis
tavanje biosfore, zagrevanje globalne klime, i dr. Cini se da je u obrnutoj sra
zmeri sa stopom rasta.
Ekonomski rast irazvoj 345
Ogranicenja, koje postavlja pogoriia.nje uslova zivotne sredine, dove.la SU do
preispitivanja znaeaja ekonomskog rasta; sve vise se zagovara i ujegovo zau-·
stavljanje ili uskladenost sa uslovirna koje namece prirodno okruicnje (od;fjvi
rast). Argument je vise nego znacajan: ako se nastavi sa dosada5njirn stopama
rasta i rezultirajufom degradacijom zivotnc sredine, za nekoliko generacija ci
vilizacija ce doCi do svog kmja.
Paznju na prirodne granice rasta skrenuo jc projekt pod nazivom  ,,Gm11ice
rasta ·  publikovan 1972. godine u okviru Rimskog lduba, organizacije koja jc
irnala za cilj razmatranje ,,neizvesnosti koje se postavljaju pred eovceanstvoro"
(D. H. Meadows, 1974). Ovo istrazivanj e zasnovano je mi kompjuterskim si
mulacijama uticaja na ekonomski rast pet osnovnih varijabli: kapitalnog stoka,
stanovnistva, proizvodnje.hrane, neobnovljivih resursa i zagad:enja zivotne src
dine. Sve varijable su tesno povezane i uzajamno uticu jedna na drugu; pretpo-.
stavljeno je da ce njihov rast biti jednak do sada ostvarenim stopama.
Rczultati istrazivanja su doveli do formulisanja porilznog zakljncka: oko
stanovnistva (broj stanovnika udvostrucice se za 33 godine, posebno nsled de
mografske eksplozije u nerazvijeriim zemijama), nedostatka hrane (trafoja za
hranom belezi rast u geometrijskoj progresiji, a ponuda n aritmetickoj), iscr
pljivanja resursa (osnovne rude ec se iscrpsti za dvadesetak godina) i zagade
nosti prirodne srcdinc. Izlaz iz ove apokalipticne vizije jeste prornena praYca
rasta i usposta vljanje uslova ckonom ske i 1.;kolosk e stabih10sti,.o dnosno rav.no
teze. U tu svrhu, autori predlazu nttltiprivredni rast, promenu strukture potros
nje, kontrolu radanja, i .clr. U drugom izvestaju Rimskog kluba, publikovanom
dve godinc posle, naglasak je stavljen na problemc ,,organskog rasta", odno
sno ravnqtezni.rast sYih podrucja u svetu (tvL Mesarovic i E. Pestel, 1976).
 Navedeni zakljucci o granicarna rasfa doneli su njegovirn autorirna oznalm
1;eo111ait11zjja11aca. I<::ritika je upravo bila uperena na dokazivanje·da tehnoloske
mogucnos ti mogu prevazi Ci grnni::e rasta; da se odgovara juCim p1:ilagodava -.
njem cen:i moze racionalizovati korisccnje p_cobncvljivih rcsursa; da drfavna
intervencija moze ograniCiti koriscenje tehnologija koje proizvode zagadivanje
zivotne sredine, itd. Takode, .s obzirO!lf na hipotczu da je glavni uzrok krizc zi
votne srcdine u karakteru tehnologije, koja je lezala u osnovi ubrzanog razvo
ja u drugoj polovini X X veka (sinteticki materijali, tehnologije sa:velikom  po
trofojom energije i zagactivacke tehnolqgije), mognee je promenom tehnolos
ke strukture zaustaviti i dalju degradaciju zivotne sredinc uz oeuvanje rasta.
Najzad, s obzirorn na ekstcrne efekte proizvodnje, koji proizilaze iz delovanja .
profitnog motiva, moguee je, rncranw. drfavne regulative eksternih efekata,
q,>raniciti degradaciju zivotne sredine. Posledicni razvoj je ukazao ina sporiji
tempo rasta osnovnih posmatranih varijabli rasta, posebno stanovnistva.
Covecanstvo irna izlaz: on je u oddivom razvoju, odnosno u rastu koji je
saglasan zahtevirna odrfanja zivotne sredine. To je zakljucalc Svetske korn.isije
 364 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Kao najznacajnije, navode e: globacija ?izvodnje v :Vetsko -i:rziste), pro
mene u kreditnorn sisterou 1finans11skom trz 1stu, drugac111 obrasci zap osleno
sti (vece ucesce usluga u ukupnoj zaposlenosti), rast nerazvijenih driava, infor
mativna tehnologija.
Cetvrto, oscilacije koji proizilaze iz savremene povezanosti privreda su
ublazene i kontrolisane u okviru usaglasenih mera ekonomske politike najra
,, zvijenijih zemalja (Grupa 7 najrazvijenijih zemalja konstituisana je 1975. godi
':if  move:  ,Zakon kqji ogranifa va ekstravagantnu i neopravdan u praksu p1iku p !Jmya novca
1
1 1. ne, sa mandatom da donosi politicke preporuke i preduzima konkretne akcije
u anticiklifooj oblasti, kako bi se sprecila medunarodna transmisija kriza). Eks
terni fokovi, koji bi doveli do poremeeaja privredne ravnoteze i izazivali efekat  Ujedif!fenog Kra!Jevstva '' predvid ao  je da se akcije mogu emitovati samo na os-
klatna na privrede najrazvijenijih zemalja nisu spreceni samo tim procesima
koordinacije, nego i promenama u medunarodnom monetarnom sistemu (na
 pustanje fiksnih deviznih kurseva) i medunarodnom trgovinskom sistemu
(formiranje Svetske trgovinske organizacije, 1995. godine), koje su otklonile
mogucnost automatskog sirenja medunarodnog ciklusa i kriza.
Peto, ekonomska teorija je ukazala i na greske koje je ranija ekonomska po
litika (posebno monetarna) imala na pojavu i dubinu kriza; ova iskustva posta
la su deo teorijske osnove u formulaciji savremenih ekonomskih politika.
 Najzad, periodi tehnoloskih prevrata su relativizovani, jer se formiranje no
vih tehnologija (telekomunikacije i racunarska tehnologija, biotehnologija, itd),
realizuje kao kontinuirani proces. One zahtevaju visoke izdatke za istrazivanje
i razvoj (R&D), tehnolosko uoblicavanje i komercijalizaciju, ali jednom uvede
ne u proizvodni proces, nove tehnologije se usavrfavaju serijom izmena ma
njeg obima, sto ne stvara osnovu za ciklicno kretanje.
6. Berzanske krize
6.1. Spekulativni mehur  cena aktive prvo u datoj oblasti, a zatim i na celom finansijskom trzistu.
Spekulativni mehur (engl. Speculative Bubble) je izraziti rast cena finansijske
aktive u odredenom vremenskom periodu, koji ne odrafava promene u fun
damentalnoj vrednosti finansijskih instrumenata. Drugim recima, on pred
stavlja privremeno odstupanje cena finansijskih instrumenata ill portfolija od
sadafojih vrednosti buduCih novcanih tokova. Spekulativni mehur moze, ali ne
mora, biti pracen slomom cena finansijske aktive, odnosno moze se apsorbo
vati u normalnoj dinamici finansijskog trzista, ali se i moze pretvoriti u berzan
sku krizu. On se moze formirati i na trzistu realne aktive (npr. cene zemljista,
stanova - a u jednoj od prvih pojava, tzv."maniji lala" /Tulipomania/, u
Holandiji, postojbini berze, 1673. godine, predmet spekulativnog mehura bile
su lukovice lala).
Ciklusi ikrize 365
Termin ,,mehur" prvi put se pojavljuje u vezi sa naglim rastom cena akcija
.Kompanije juinih mora i spekulacije koje su ga pratile, u Engleskoj 1720. go
dine G·K. Galbraith, 1994). S obzirom da je taj spekulativni mehur bio pracen
i nizom  prevara , P arlamen t  je doneo tzv. Bubble Act, zakon koji j e imao za cilj
da uvede kontrolu nad emisijbm i trgovinom finansijskim instrumentima (ne
ki autori smatraju da je cilj zakona bio i euvanje driavnog monopola u  prilm
 pljanju kapitala). Ovaj zakon (pod malo eudnim naslovom za danafoje  poj
1
 putm1 dobrovo!Jnog upisa tt ci!Ju iZ}Joifef!}aprqjekata kqji su opasni po trgovinu ipodanike
novu posebnog odobrenja Parlamenta i na dugi rok, vise od sto godina, dok 
nije ukinut 1856. godine, onemoguCio je razvoj engleskog finansijskog trzista.
Teorijski su uoblicena dva modela spekulativnog mehura. Prvi je 111odel 
 ,,racionalnog mehura", koji nastaje na osnovu pojacanog investiranja u oblasti lm
 je pre dstavlja ju odrede n tehnol oski pr odor illdoprinose znaeajnom povecanju
 produk tivnosti priv rede i rastu realnog doh otka. Nekoliko talasa inovac ija je za
 posled icu imalo formira nje speku lativnog mehura : pocetak 1900ih -  brza
zeleznica, prenos elektriene energije na daljinu; 1 920ih -masovna proizvodn
 ja automobila; 1950tih i 1960tih -televizija, putovanja u kosmos; kraj 1990tih
-Internet, kompjuteri i informaticka tehnologija.
Model racionalnog spekulativnog mehura pretpostavlja da investitori znaju
kolika je fundamentalna vrednost finansijskih instumenata, ali ipak svesno
 pristaju da za njih plate vise, jer ocekuju da ce rast cena finansijskih instrume
nata biti dovoljan da im omoguCi povecan prinos.
 Model ,,iracionalnog mehura" analizira spekulativni mehur koji nastaje na bazi
,,iracionalnog ushicenja" (engl. Irrational Exuberance) investitora - termin je
skovao Alen Grinspen, dugogodifoji predsednilc Sistema federalnih rezervi
SAD - koje se formira na bazi pocetnog rasta cena neke finansijske (ill realne)
aktive i pretvara se u sveopstu euforiju investiranja, sto za posledicu ima rast
 Nezavisno od toga koji je uzrok formiranja mehura, njegovo Sirenje pokazu
 je prisustvo snainih faktora iracionalnog ponasanja, odnosno psihologije poje
dinaca i/ill socijalne psihologije, kao i svesnih zloupotreba i prevara mase in
vestitora. Kod pojedinaca, pokazuju istrazivanja bihejvioralne ekonomije, pos
toji problem preteranog poverenja u intuiciju prilikom procene rasta cena ak
tive; pojedinci imaju teznju da veruju vise subjektivnim procenama verovatnoce
rasta cena nego objektivnim procenama; reaguju na promene cena na
 prenagl asen n acin; o braeaju paznju na ono sto rade d rugi - nesvesno ce poje
dinac posvetiti painju ceni spekulativne aktlve, koja je naglo porasla, i sl. (R. J.
Shiller, 2001). S druge strane, formiranje spekulativnog mehura prati ,,psi
hologija gornile", odnosno masovna histerija ili euforija investitora, vodenih
zeljom ill pohlepom za sticanjem kapitalne dobiti. Najbolje je nju definisao Isak 
 366 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
 Njutn, koji je i sam bio zahvacen talsom euforije, spekulisao i. na ;craju izgubi
u investiranju za vreme mehura Juznog mora:  ,,]a mogu da 1zract1nam kretatye  
nebeskih tela, ali nikako i /judsko ludilo" (C. P. Kindleber ger, 19 96, str. 28).
U takvoj situaciji, koja anga.Zuje pojedince ,,emocionalno i finansijski", jav
lja se niz promucurnih prevaranata, koji investicionoj publici nude razne
,,profitabilne" projekte, a koji se uglavnom zavrfavaju bekstvom iz zemlje nji
hovih organizatora, preko noCi obogacenih. u vec pomenutom mehuru Juznih
mora, neki domisljati prevarant zaradio je novae publikujuCi ,,prospekt" kojim
 je pozivao investitore da uloze u , ,veoma vazan projekat, cija obelezja ne sme  
nikome da saopsti" po ceni od 2 gvineje za akciju; tajna projekta ostala je
saeuvana, jer je prevarant sa prikupljenim novcem pobegao a da ga investitori
nisu ni upoznali (C. P. Kindleberger, 1996, str. 72), Isti je slueaj i sa prevarom
koju je smislio Amerikanac Ponci (Ponzi scheme), 1920. godine, kada je emi
tovao obveznice koje su nosile profit od .50% na rok od 45 dana; kamata
 postojeCim investitorima isplaCivana je iz uplata novih ulagaea, a sema je
funkcionisala dok je tih novih uplata bilo, odnosno dok Ponci nije zavrsio u
 
zatvoru. Slifou semu konstruisao je, u spekulativnom mehuru hipotekarnih
kredita, vlasnik hedge fonda i nekadafoji predsednik Nasdaqa, Bernard Mad
 
of, koji je vise godina isplaCivao ulagacima stabilan prinos na ulaganja iz novih
uplata; kada je otlcrivena, sredinom decembra 2008. godine, prevara je dostigla
 
obim od 50 milijardi dolara! (Wall Street Journal, December 12, 2008).
Kalco se mehur siri, sve vise dobija  spekulativni karakter. U proces investiran
 ja ulazi sve vise i vise investitora, cak i onih koji do tada nisu bill ucesnici fi
nansijskog trzista. Razvija se i svojevrsni zacarani krug: porast cena vodi poras
tu masovnog investiranja, koje hrani jos veCi rast cena. Spekulanti su orijenti
sani na sticanje kapitalne dobiti, i njihova tolerancija prema riziku raste, sve dok  uopste, sto za posledicu maze imati i bankarsku panilru (,,juris na depozite''),
mogu da ocekuju rast trzista i da adekvatno  ,,predvii!rgt1psihologijtt trZjfta "(Kejnz).
Cene aktive rastu toliko da gube bilo kakvu vezu sa fundamentalnim falctorima,
kao sto  je dividenda (il l, kod nelcretnina, iznos rente). Ekspanzivna lcreditna
 politika hrani mehur i doprinosi njegovom sirenju, jer se povefava moguenost  
lrupovine finansijskih instrumenata na lcredit, odnosno  prodaje finansijskih in
strumenata koji nisu u posedu vlasnika. Osefaj stalnog rasta  potencijalne kapi
talne dobiti spreeava spekulante da je pretvore u realmt kapitalnu dobit, proda
 jom aktive koja je predmet spekulativnog mehura. Psihologija odlaganja pret  
varanja aktive u likvidni novae dominira akcijom investitora. Razume se da  po
 jedini investitori izlaze iz sveopste kockarske igre, ali velika veCina njih ostaje u
igri cvrsto vezana izgledom za bogacenjem, iako u podsvesti naslueuje da ona
ne maze dugo trajati. Bitan je momenat iz/aska, a on se odla.Ze, sve dok mehur,
najcdce iznenada, ne rasprsne i pretvori u  berzansku lcrizu.
Sudbina spekulativnog mehura je izvesna: nema beskonacnog rasta cena ak
tive, nezavisno od fundamentalnih falctora koji stoje u osnovi cena, odnosno,
u lcrajnjoj liniji, realnih uslova privrede. On mora biti okoncan. Spekulativni
Cildusi i krize 367
mehur maze, s jedne strane, biti apsorbovan normalnim kretanjem finansi
jskog trzista ill drfavnom intervencijom. S druge strane, spelrulativni mehur
maze prsnuti, dovodeCi do pada cena aktiva koja mu je u osnovi, opsteg pa
da cena finansijske aktive i sloma ill krize finansijskog trzista. Na primer,
Dot.com mehur rastvoren je 2.000. godine i nije izazvao opSti poremefaj na
finasijskom trzistu, jer nije bio pracen znaeajnijom lcreditnom alctivnoseu ba
nalm i stoga nije bilo posledica po bankarski sistem. Nasuprot, mehur formi
ran na trzistu nekretnina u SAD, koji je pukao u avgustu 2007. godine, doveo
je do lcrize finarisijskog trzista, koja se pretvorila u svetsku finansijslru krizu.
6.2. Krize
Istorija berze je istorija berzanskih kriza. Do krize dolazi po pravilu izne
nada, na vrhuncu spekulativnog mehura. Neki dogadjaj, slucajnog karaktera,
pokrene talas pesimizma u moguenost pretvaranja finansijske aktive u gotov
novae (npr. banlcrot neke banke, otlcrice neke prevare, iznenadan pad cena
predmeta spekulacije, bekstvo organizatora prevarne seme i sl). Kriza koja nas
taje, ispoljava se kao opste bekstvo u likvidnost, odnosno rasprodaja finansi
jske aktive, a njena posledica je opfti pad cena ftnansijske aktive i slom berz.anskog 
ciklttsa. Investitori beleze velike gubitke, koji se ispoljavaju bilo kao realni ill
kao prividni gubici (propusteni moguCi prinos). Jer, akcije i obveznice koje in
vestitori poseduju, u krizi postaju beZfJrednipapiri.
Investitori gube poverenje ne samo u berzu, nego i u finansijske institucije
tezaurizaciju novca (,,u slamaricama'') i otefano funkcionisanje kreditnog sis
tema, odnosno obavljanje trzisnih operacija gotovim novcem.
Analize sloma berzi ne utvrduju njihove jednoznacne uzroke. Uzroci krize
pronalaze se u fundamentalnom ekonomskom procesu, psihologiji trgovine ill
manipulaciji trzistem - zavisno od opredeljenja autora. Najopstiji uzrok moz
da se maze traziti u inherentnoj nestabilnosti finansijskih sistema, koju je anal
izirao americki teoreticar, Hajman Minski (Hyman P. Minsky), formulifoCi
poznatu hipoteZ!f ftnans ijske nestabilnosti (The Financial Instability Hypothesis).
Po ovoj hipotezi, koju moderna teorija ugraduje i u analizu ciklifoog lcretanja
kapitalisticke privrede, u periodima produzenog prosperiteta javljaju se proce
si koji dovode do nestabilnosti finansijskog sistema, Cija je lrulminacija slam
cena aktive (H. P. Minsky, 1992, str . 8). Ovi proces i su vezani za nacin finan
siranja ekonomskih jedinica, odnosno za nacin distribucije kredita u privredi.
Ekonomske jedinice (preduzefa, banke, drfava, pojedinci) oslanjaju se na
stalno rastueu kreditnu podrsku, menjajuCi njenu strukturu u pravcu koriseenja
sve rizicnijih oblika kredita, sto dovodi do rasta cena finansijske alctive i formi-
 368 Lekcije iz savremene politlcke ekonomije Cildusi ikrize 369

ranja spekulativnih mehurova. Finansijski sistem se pretvara iz stabilnog u cije na finansijskom trzistu -Federalne komisije za hartije od vrednosti (SEC),
nestabilan  iposle prskanja mehura, zavr$ava u krizi.  jacanje poverenja stanovnistva u banke, kroz osnivanje Federalne korporacije
za osiguranje depozira (FDIC) i razdvajanje komercijalnog i investicionog
 Berz.anska kriZfl 1929. godine  bankarstva.

I<:rizi iz 1929. godine prethodio je ciklus prosperiteta u SAD, koji j e rezul  Berzanska kriza 1987. godine
tirao u veoma visokom investicionom talasu i s njim povezanom talasu emisi
 ja finansijskih instrumenata. Zbog ocekivanih visokih prinosa, porasle SU i ce I<:riza koja je izbila 19. oktobra 1987. godine, prema analizama berzanskih
ne finansijskih instrumenata. Sredinom 1929. godine doslo je do recesije u pri institucija, uglavnom je bila rezultat velikog obima prodaje finansijskih instru
vrednoj aktivnosti, pracene velikim padom robnih cena. Ocekivanja visqkih menata. Neposredni povod krize bila je, medutim, informacija o neocekivano
 prinosa su splasnula, ali se zadrzala inercija visokog obima aktivnosti berze, sve visokim spoljnotrgovinskom deficitu SAD i odluka Kongresa da ne dozvoli
do kraja oktobra. Pad je bio neminovan i on je i nastao 29. oktobra. Tog dana  poresko oslobadanje transakcija preuzimanja fumi. To je prouzrokovalo poce
razmenjeno je 16.410.000 finansijskih instrumenata, sto je dugo bio rekord tal>: ciltlusa pada cena, a pad cena je, sa druge strane, aktivirao kompjuterski
 berze. Kriza je dovela do pada cena finansijskih instrumenata od skoro 50% za mehanizam programirane trgovine. Programirana trgovina uticala je na dalje
 prve tri nedelje trajanja. Dow Jones Indeks pao je sa 480 na 300 poena (R. W sniZenje cena kroz veliki obim prodaje blokova ·akcija, sto je dovelo do kulu
Schabacker, 1930, str. 764). Potencijalni gubici investitora  po osnovu pada ce minacije - opsteg pada cena, 19. oktobra.
na finansijskih instrumenata kojima se trgovalo na berzi iznosili su ondafojih "S ve u sve111u, poned e !Jak, 19. oktobar, mozdaje bio nijgori dan u istoriji trZJfta ka
30 milijardi dolara, a ukupni gubici svih vlasnika hartija od vrednosti u SAD -  pitala u SAD. Vee priliko111 otvara1 ya trgovine, Dow Jones Ind eksje opao za 508 poena,
oko 100 milijardi dolara.  skoro 23%, uz obi111 razpmyenih 604 111iliona akcija , vrednih nefto 11Ja1?je od 21 1nilijar
Slam iz 29. oktobra 1929. godine (,,Crni cetvrtak'') rezultirao je u dugoroenoj
du dolara. ]of gore, s and p indeksnijjucers opaoje za 29%, uz ukupan obit11 realizova
krizi finansijskog trZista SAD, koja je egzistirala uporedo sa ekonomskom kri nih ugovora od 162.000, kqji su bili vrednigo tovo 20 111ilijardi dolara" (F.Reil ly, 1989,
str. 141). ·
zom. Cene finansijskih instrumenata su dostigle dno 1932. godine, a cene nqjk
Za nedelju dana, od pocetka ciklusa pada cena do pocetka izlaska is krize,
valitetnijib akcija (Blue-Chip Stocks -izraz koji je formulisao novinar Wall Street
Dow Jones Index opao je sa 2.500 poena na 1.700 poena, skoro za jednu treCinu.
Journala 1920-tih, analogno zetonima za poker, u kome oni plave boje pred
Iz krize, NYSE je izasla sutradan, pod koncentrisanim dejstvom lmpovina
stavljaju najveCi ulog; kasnije je pojam evoluirao da oznaCi velike kompanije ko
velikih kupaca, efekata prekidanja veze sa trzistem derivata (koje je obustavilo
 je permanento beleze profi.te i dividende) izgubile su vise od 95% vrednosti u
rad na dan krize), tako da nije mogao biti primenjen mehanizam programira
tom periodu, sto pokazuje sledeea tabela (B. G. Malkiel, 1990, str. 49). ne trgovine i velikog obima lmpovine sopstvenih akcija od strane krupnih kor
 poracija. Znaeajno je bilo javno obecanje Centralne banke (FRB) da ce obez
Tabela 15.1. Cene nqjkvalitetn!Jihakc!Ja u SAD, 1929 - 1932  bediti dodatnu likvidnost investicionim bankama, kalw bi se omogucilo nor
malno saldiranje operacija. To je sprecilo sirenje krize na kreditni sistem (neli-
Akcija  Najvi5a cena  NajniZa cena  Najnifa cena . kvidnost investicionih banaka imala bi za posledicu sirenje nelikvidnosti za ceo
3. 9. 1929. 13. 11. 1929. 1932 kredtitni sistem, po principu d0111ino efekta). Na taj nacin izbegnuta je rrioguc
AT & T 304 197 1/4 70 1/4 nost kreiranja opste panike. I<i-iza je, drugim reCima, zatvorena u okvire berze
Bethlehem Steel 140 3/8 78 1/4 7 1/4 ali su investitori, posebno sitni, izgubili potencijalne profite i samim tim, inve
General Electric 396 1/4 168 1/8 8 1/2 sticionu sposobnost.
Montgomery Ward 137 7/8 49 1/4 3 1/2
 NCR 127 1/2 59 6 1/2
 Berz,anska kriza 2007. god.
RCA 101 28 2 1/2
Berzanska kriza iz 2007. godine zapocela je kao kriza hipotekarnog i
Americka privreda i finansijsko trziste su iz krize poceli da izlaze pocetkom derivatnog trzista u SAD, a pretvorila se u bankarslm i finansijsku krizu na
1933. godine, sa lansiranjem Nju Dila (New Deal). Sastavni deo paketa mera, svetskom finansijskom trzistu. Ona je oznacila kraj spekulativnog mehura, ko
koje je sadrfao ovaj drfavni projekat, bilo je i formiranje regulatorne institu-  ji je u osnovi imao rast cena stambenih jedinica u SAD, a Cije sirenje je bilo
370 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
 praceno veoma sna.Znom kreditno m ak.tivnosc:i i inovacija ma, rsto m cena fi
nansijske aktive i sovina,_ pos:bno nafte. C?1n: ovog spekulttvnog mehru:a
moze se predstavitl kretaniem iednog od opstih mdeksa kretania cena finans1-
 jskih instrumenata: Dow Jones Industrial Average je krajem 2007. godine po
rastao na 13.850,92 (12.11.2007), da bi se krajem 2008. godine srusio na
7.392,27 poena (21.11.2008) (Wall Street Journal, 11.12.2008).
Razvoj stambene izgradnje u SAD od 2002. godine bele2io je izrazito vi
sok rast, na koji su uticali permanentni rast tra.Znje i cena stanova i kuea, s
 jedne, i razvoj hipotekarnog trZJfta - trzista finansijskih instrumenata obez
 beaenih hipotekom na te stambene jedinice -  preko koga se taj rast finansirao,
s druge strane. Njihov rezultat je bio omogueavanje marginalnim grupama
stanovnika (crnacka populacija, imigranti, siromasni) da zadovolje stambene
 potrebe, ali i stanovnistvu uopste da iskoristi mehanizme hipotekarnog trzis
ta za izvlacenje kapitalne dobiti iz stalno rastucih cena stambene aktive i na taj
nacin finansira potrofoju (u periodu 2001 - 2005. godine, vrednost kuea u
SAD porasla je za 54,4%; toliki rast kapitalne dobiti nije mogao a da se ne
odrazi na potrofoju) (G. G. Gorton, 2008, str. 49).
Ovi procesi doveli su do kreiranja specifienog oblika hipotekarnih finansi
 jskih instrum enata, nestanda rdne hipotek e (engl. Subprim e mortgag es) i
njenih derivata. Rast i slom trzista ovih finansijskih instrumenata je osnovno
obelezje stambenog spekulativnog mehura i poslediene · krize finansiijskog
trzista. TrZiste nestandardnih hipoteka je, pred slom u avgustu 2007. godine,
 brojalo oko 7 milio na hipoteka . N a to j podlo zi, ma k oliko ona bi la r elativno
uska, razvijena je graaevina raznih izvedenih finansijskih instrumenata, prete2-
no u SAD, ali i Evropi, u iznosu od 2.6 hiljada m ilijardi dolara u 2007. godi
ni (L.Kodres, 2008, str. 3).
Uzrok krize bioje pad cena stanova 11 SAD; prema indeksu cena stanova, u av
gustu 2007. godine, prvi put od Velike ekonomske krize iz 1929. godine, cene
stanova u SAD nisu porasle, a u septembru 2007. godine, pocele su da padaju.
Pad cena stanova je prouzrokovao nemogucnost du2nika da servisiraju svoje
obaveze, a posebno da refinansiraju hipotekarne kredite sto je, sa svoje strane,
izazvalo probleme likvidnosti i kao i steeajeve velikog broja zajmodavaca.
Opsta nestabilnost trzista, koju je uzrokovao pad cena hipotekarnih finan
sijskih instrumenata, dovela je i do krize likvidnosti finansijskih institucija.
Banke, brokeri i dileri suocili su se sa nedostatkom sredstava da pokriju
margine iz trgovine finansijskim instrumentima na kredit. Drfava je inter
venisala ulaganjem sredstava u finansijske institucijeilinjihovim zatvaranjem.
Talas intervencija, steeajeva i nesigurnosti, izazvao je opstu krizu poveren
 ja u finansijske institucije. To je prouzrokovalo dodatni pad cena njihovih alc
cija. Na primer, akcije najvece svetske banke Citibank, na godifojem nivou
 pale su sa 38 na 3 dolara, a u poslednjoj nedelji pred sanaciju, 23. novembra
2008. godine, za 60%. (Wall Street Journal, November 24, 2008).
Ciklusi ikrize 371
 Nisu samo cene akcija banaka zabele2ile pad. Veliki pad cena zabelezile su
i kompanije iz realnog sektora. Na primer, cene akcija informatickih i komu
nilcacionih industrija pale su na godifojem nivou u proseku za preko 50% od
najviseg nivoa, zabelezenog oktobra 2007. godine (Intel-50%, Google-64%,
 Nokia-65%, Amazon-52%) (Wall Street Journal, November 25, 2008).
Pad cena akcija najveCih americkih kompanija, sa vrha u oktobru 2007. go
dine, do kraja novembra 2008. godine oznacilo je  ,,brisarge" kapitalne dobiti in
vestitora u iznosu od 6,69 hiljada milijardi dolara! To je obim nerealizovanog bo
gatstva americkih investitora, odnosno izgubljene potrofoje (poreaenja radi,
krajem 2008. godine, ukupni javni dug SAD iznosio je oko 10,5 hiljada mili
 jardi dolara). Naravno, sa oporavkom trzista, rasce i obim kapitalne dobiti, ali
 je pitanje kada ce ovaj gubitalc biti nadoknaaen.
Finansijsko trziste SAD uslo je u blagi oporavak pocetkom decembra 2008.
godine, sa prvim reakcijama na ekonomsku politiku novog predsednika i
optimisticke izglede na ·drfavnu intervenciju u saniranju ne samo bankarskog,
nego i realnog sektora (npr. automobilske industrije).
Kriza finansijskog trzista SAD odrazila se i na svetsko finansijsko trziste i
 pretvorila u svetsku finansijsku krizu. Transmisioni mehanizam ukljuCio je
kako poslovanje globalnih banaka, koje su u svojim portfeljima imale nes
tandardne hipotekarne finansijske instrumente, tako i kretanje kapitala i opstu
krizu poverenja. Ova je zahvatila i zemlje emerging marketa, ali i Rusiju iKinu
Odgovor gotovo svih zemalja na finansijsku krizu pokazao je ozbiljnost krize,
za koju mnogi veruju da je najveea posle 1929. godine, u meri u kojoj je pretila
da ugrozi i sam sistem proizvodnje -karakteristican je naslov engleskog casopisa
Ekonomist, u broju posvecenom krizi:  ,,spafavarge sistema" (Saving the System -
The Econom ist, October 11 -17, 2008). Drfavn e mere ima le s u uglavnom iste
oblike: ekspanzivna monetarna ifiskalna politilca, ulaganje sredstava u banke,
osiguravajuce kompanije i preduzeca, pojacana regulacija berzi i dr. Ove mere su
imale za cilj da povrate poverenje stanovnistva u finansijske institucije, koj·e pred
stavlja osnovu postojanja kreditnog sistema i, s druge strane, da stabilizuju
kupovnu moc stanovistva, koja je narusena smanjivanjem ,, efekta bogatstva". Is
tovremeno, pokrenuta je alccija na reformi svetske finansijske arhitekture.
6.3. Ki:iza iekonomska teorija
Finansijska i ekonomska kriza iz 2007 - 2009. godine i potreba njenog refa
vanja uticale su na teorijske kontroverze savremena politicke ekonomije. Ako je
kriterijum sposobnost teorije da predvidi buduea ekonomska i drustvena kretanja
na osnovu svojih osnovnih postulata, onda je neocekivano izbijanje krize ozbiljan
razlog za preispitivanje tih postulata. Ako je kriterijum prihvatanja teorije neki od
dogadjaja koji moze slu2iti kao razlog za pobijanje njenih argumenata, onda je do-
 372 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
voljan dokaz Cinjenica da se u krizi ni.su  pol ali korelativni odnosi oje poje
teorijski pravci uzimaju kao dokaz validnostt. Naravno, savremena knza nece utl
cati na konaeno razrefavanje teori.jskih kontroverzi, niti na uzdizanje nekog od
teorijskih pravaca na dominantan nivo, ali moze pomoCi u rasCisfavanju terena ili
na razvoj ,,nave sinteze" u teorijskoj ekonomiji.
Savremena kri.za moze se najbliZe odrediti kao izrienadno pri.lagodjavanje fi
nansijske sfere realnoj sferi proizvodnje, od koje je bila dugo razdvojena nizom
 psiholoskih okolnosti, neposrednih i posrednih inovativnih finansijskih proizvo
da, regulatornih barijera, institucionalnih pretpostavki i, naravno, samostalnim
tendencijama kretanja finansijske sfere, uslovljenih i modifikovanih navedenim
okolnostima.
Monetaristicka teori.ja i nova klasifoa teori.ja (po Tobinovim reCima, ,,mone
tarizam broj 2") uglavnom su se bavile finansijskom sferom. Monetarna politika  
 bila je sredstvo koje je trebalo da regulise i kretanja u realnom sektoru pri.vrede.
Iako je ,,monetaristicki eksperi.ment" stabilnog rasta novcane mase bio napusten
u SAD 1984. godine (mada je ostao kao ,,drugi stub" monetarne politike
Evropske centralne banke), monetaristicki naglasalc na pravilima u monetarnoj
 politici je zadrzan. Fri.dmanovo pravilo zamenjeno je Tejlorovim pravilom, ko  
 je pri.likom odredjivanja kamatnih stopa u obzir uzima pokazatelje novca i
drustvenog proizvoda, i treba da pokaze da monetarna politika maze regulisati i
realnu sferu proizvodnje.  
StavljajuCi naglasak na delotvornost monetarne politike, ni monetarizam ni
nova klasifoa teori.ja nisu analizirale moguenost krize realnog sektora, pa cak  i finansijske alcive (hipoteza ,,preferencije likvidnosti''). Ukoliko su kamatne
ni moguenost kri.ze finansijskog sektora. To je izrazio Robert Lukas u svom
 predsednickom govoru na Ameri.ckoj ekonomskoj asocijaciji, kada je konsta
tovao da je ncentralniproblen1prevencije depresije refen" (R. Lucas, 2003).
 Naime, saglasno novoj ldasicnoj teoriji, ekonomska politika je neefikasna na
duzi rok, s obzirom na difuziju informacija na trzistu koja formira racionalna
ocekivanja ucesnika, a trziste je sposobno na samostalno uravnotefavanje.
Monetarna politika ne maze uticati na formiranje spekulativnog finansijskog
mehura, jer je on rezultat slobodnog delovanja trzista i jedino na sta moze uti
cati, to je sprecavanje formiranja deflacionih ocekivanja kada mehur prsne,
odnosno maze preduprediti kri.zu realnog sektora (Greenspan, 2010). S druge
strane, teori.ja racionalnog ocekivanja podrazumeva efikasno finansijsko
trziste, koje ne poznaje formiranje spekulativnog mehura i kri.ze. Ako cene fi
nansijskih instrumenata odrafavaju sve raspolozive relevantne informacije i
trziste se odmah prilagodjava rim informacijama, onda bi cene mogle da
kratkorofoo fluktuiraju oko osnovnog trenda samo na bazi nekih slucajnih in
formacija (,,Random Walle''), ali to iskljueuje i formiranje mehura i slam cena.
Robert Lukas je odgovorio na kri.tike, koje su tvrdile da hipoteza efikasnog
trzista nije uspela da objasni iznenadan pad cena finansijske aktive na trZistu u
Ciklusi i krize 373
savremenoj kri.zi, na sledeCi nacin:  ,,Ako bi neki ekonomista imaojormul u kqja bi
1nogla pouzdano dapredvidi kriZfi nede/ju dana unapred reci17Jo, takvaformula bipostala
deojavno dostupnih iefrmnacija i cene bipale n ede/ju dana r anije" (R. Lucas, 2009).
Zasto je, onda, do nastanka krize doslo iznenada? Ovde je kori.stan Kejn
zov stav, da kriza nastaje naglom smenom optimizma pesimizmom, jer su
nPredvicfjmya zasnovana na promen/jivim i nepouzdani1l1 finioci 17Ja, ona supodloZf1a iZfZe
nadni1l1 i velikimpro17Jenan1a" 0·M. Keynes, 1956). U periodu koji je prethodio
kri.zi, smanjena SU ocekivanja pri.nosa ekonomskih subjekata i U finansijskom i
u realnom sektoru. Bio je potreban samo neposredan povod za izbijanje kri.ze,
a to je mogao bi.ti bilo koji dogadjaj na finansijskom trzistu.
Pocetak kri.ze aktivirao je i staru teori.jski kontroverzu izmedju monetariz
ma i kejnzijanizma: kako se mogu neutralisati njene posledice i kako se moze
ponovo uspostaviti finansijska i privredna ravnotefa? Ovoga puta, u raz menu
argumenata ukljuceni su i izdanci ave dve teorije, novi kejnzijanizam i nova
klasicna ekonomija.
Preporulra monetarizma je bila da se u periodu krize aktivira mehanizam
"kreditora u krajnjoj instanci" centralne banke, shodno BedZhotovim pre
porukama i da se uz odgovarajuCi kolateral obezbedi likvidnost bankama. Kejn
zova hipoteza jeste da monetarna politika maze ograniceno stimulisati pri.vred
nu aktivnost. Novae je neutralan na du2i rok, ali maze biti sredstvo stimulacije
pri.vredne aktivnosti na kratak rok. Na ogranicenja koriscenja monetarne politike
u uslovima kri.ze Kejnz je ukazao polazeCi od analize odnosa drzanja gotovine
stope visoke, nik:o nece drfati gotovinu, jer SU oportunitetni troskovi visoki; uko
film su kamatne stope niske, postojace obilje likvidnosti, ali mali obim ulaganja.
U ovom drugom slufaju, formira se ,,zamka likvidnosti" (Liquidity Trap),
odnosno dalje sniZavanje kamatnih stopa nije moguce kao instrument stimu
lacije agregatne tra2nje i monetarna politika postaje neefikasna; fiskalna politika
dobija na znafaju.
Monetarna politika u SAD je u savremenoj kri.zi kombinovala i Fridmanove
i Kejnzove preporuke. Ona je smanjila regulatornu kamatnu stopu na istorijski
najniZi nivo od 0 do %%. Da bi izbegla ,,zamku likvidnosti", pri.begla je ,,ne
ortodoksnom resenju" - lilmdnost je stimulisana povecanim obi.mom kredita
finansijskom sektoru, kako bi se odrzala njegova kreditna alcivnost. Takodje,
centralna banka je kupovala drfavne kratkorocne hartije na trzistu novca (oblilc
emisije novca koji je dobio naziv: "kvantitativno olaldanje''). Iako je kombino
vala preporulce i  jedne i druge skole, centralna banka je monetarnu politiku
stavila u funkciju jacanja agregatne tra2nje, odnosno dala je prevagu kejnzi
 janizmu. Ako bi se uzelo u· obzir samo usko monetaristicko gledanje, talcvo
 povecanje likvidnosti kao rezultat ,, kvantitativnog olaksanja" dovelo bi do veo
ma visokih inflatornih ocekivanja. Empiri.jsko kretanje stope inflacije u SAD,
376 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
lacije. ''Kadaje jinansijska regulacija ukinuta, krize supostale uobicqjenije: i171ali SJJJO ih
vife od 100 uposled!efih 30 godina" ff Stiglitz, 2010) - onda je reregulacija moguCi
 put za stabilizac iju (Vasiljevic B. i Delle M., 2010). UoCljivo je nastojan je da se
nova regulacija ostvari na globalnom nivou, kao sto su i mere monetarne i
fiskalne politike bile medjunarodno koordinirane. Nova regulativa je deo
nu2nih promena, k oje obuhvataju siri aspekt -promenu institucija. Ovde treba
 poCi od Si reg shvatanja in stitucija , ne samo kao produk ta form alnog organ izo
vanja drfave, nego i kao vrednosnih i moralnih tvorevina. Kriza je pokazala da
 je etika kapitaliz ma, koja legitimi zuje profitno ponasan je pojedin aca (uz
 prenos enje ri zika na drustvo ), stvo rila niz drustven o neod govorn ih pon asanja.
Promena institucija znaCi i smanjivanja nejednakosti, demonopolizaciju
odlucivanja, smanjenje siromastva, moralnog hazarda i drugo. Promena insti
tucija postavlja i pitanje vremenskog horizonta drfavne intervencije i, jos sire,
redefinisanja odnosa trzista i drfave; odnosno, promene u karakteru savre
menog kapitalizma.
Fridmanov neoliberalizam imao je osnovu u hipotezi da slobodno trziste
nema zamenu u funkciji efikasne alokacije resursa (M. Friedman, 1962). Ove
 postavke dovele su do deregulacije na finansijskim trzistima i privredama u ve
likom broju zemalja i slabljenja institucija. One su bile primenjene i u praksi
medjunarodnih finansijskih institucija (,,Vasingtonski konsenzus''), koje su
zemljama u razvoju sa finansijskim teskocama "na171etale kontrakcione 111onetarne i
.ftskalmpolitike - visoke kamatne stope, kr esat!}epotro flye - upravo sitprotno odpolitike
kr!Jtt SU SAD usvrjile u savremenr!J krizi" a. Stiglitz, 2010).
Kejnz je verovao u dugorocni karakter prisustva drfave na trzistu. Nije rec
samo o stimulisanju agregatne traznje. Rec je i o korigovanju ekonomskih fluk
tuacija, koje nastaju na talasu preteranog optimizma ili pesirnizma. Drfava tre
 ba da upravlja ciklusima, koristeCi fiskalnu politiku kao sredstvo njihovog
ublaiavanja, ali bez kreiranja strukturnog budZetskog deficita. Ona treba da is
 pravlja nedostatke trzista. Ali, rec je i.o stimulisanju socijalno odgovornog
 ponasanja; Kejnzov znaeaj reafirmise Stiglic: "Kefnzovi pogledi potrebni SU danas
ako zelimo da ponovo spasimo kapitalizam od kapitalista" Q". Stiglitz, 2010).
Ciklusi i krize 377
LITERATURA
1. Albert Aftalion: Stvarnost opstih hiperprodukcija, u: R Stojanovic, red., Priured11i cikl11si 11
 graila11skqj ekonomskqj teorfji, Nolit, Beograd, 1958.
2. David Begg, S. Fischer, R. Dornbusch:  Economics, 4th Edition, McGraw-Hill, New York,
1994.
3. Maurice Dobb: Ekonomske krize, u: K. Marks i dr., Teorfje sloma, Globus, Zagreb, 1981.
4. Rudiger Dornbusch, Stanley Fischer: lvf.acroeco110111 ics, 6th Edition, McGraw-Hill, New
York, 1994.
5. Milton Friedman: Capitalism and Freedo111, University of Chicago Press, Chicago, 1982.
6.  ]. R. Hicks: Value and Capita4 Clarendon Press, Oxford, 1974.
7. Rudolf Hilferding: Fi11ansfiski kapita4 Kultura, Beograd, 1952.
8. W.S.Jevons: Investigations in Currency and Finance (1844), u: A. H. Hansen and Richard
V. Clemence, Eds., Readings in B11si11ess Qycles a11d Natio11a! I11come, George Allen and Unwin,
London, 1959.
9. J. M. Keynes: Opfta teorfja zapos!e11ost ka11Jate inouca, Kultura, Zagreb, 1956.
10. N. D. Kondratyev i D. I. Oparin: Bolshie Cik!J Ko1!J1111kt11ri, Institut Ekonomiki, Moskva,
1928.
11. Karl Marks: Kapita4 Tom IL Prosveta, Beograd, 1971.
12. NBER: The NBERs Recession Dating Proced11re, November 9, 2001.
13. Carlota Perez: Tehno!ogical Reuo!11tio11s and Financi al Capital- The Dy11a111ic s ef  Bubbles and Gol
de11 Ages, Edward Elgar, Cheltenham, 2002.
14. Edvard C. Prescott: Business Cycle Research: Methods and Problems, Federal Reserve
Bank of Minneapolis, Research Paper 590, October 1999.
15.]. C. L. Simonde de Sismondi: No11vea11x Pri11cipes D'Eco110111ie Politiq11e, Calman - Le vy, Pa
ris, 1971.
16.].A. Sumpeter: A11aliza eko11011Jskihpro11m1a, u: R. Stojanovic, red., Priured11i cikl11si 11 grailan
 skqj eko110111skqj teorfji, Nolit, Beograd, 1958.
17. F. K. Reilly: Investen1e11t Ana!Jsis a11d PortfoliolYianaget1Je11t, Dryden Press, Chicago, 1989.
18.Jonn Kenneth Galbraith, A Short History ef Fi11ancial E1rphoria,Whittle Books, New York,
1994.
19. Gary B. Gorton, The Panic of 2007,  NBER !Parking Paper Selies, Working Paper 14358,
Cambridge MA, September 2008.
20. Charles Kindleberger, lYJa11ias, Panics and and Crashes, A History ef Fi11ancia! Crises, ]. Wiley
and Sons, New York, 1996.
21. Laura Kodres, A Crisis of Confidence...and a Lot More, Finance and Develop111e11t,]une 2008,
Volume 45, Number 2.
22. Burton Malkiel, A Rando111 J.f7alk Do1JJ11 the J.f7a!!Stre et, W. W. Norton, New York, 1990.
23. Hyman P. Minsky, The Financial Instability Hypothesis, U7orkb(g Paper No. 74,Jerome Levy
Economic Institute, May 1992.
24. Robert J. Shiller: Bubbles, Human Judgment, and Expert Opinion, Co1vles Fo1111datio11 Dis
c11ssio11PaperNo. 103,May 2001.
Pro£ dr Branko Vasiljevic
LEKCij I Z SAVREMENE
-pOLITICKE EKONOMIJE
Sesto izmenjeno izdanje

izlavaf 
Zavet d.o.o.
Beograd, Brace Baruh 16

 za izdavafa
Milivoje Lalic

11rednik 
Mirko Lalic

recenzenti
!Pro£ dr Stojan BUiatI
Pro£ dr Vujo Vukmirica

korice
Uros Vasiljevic

tiraz 
500 primeraka

ISBN 978-86-7034-099-2

 fta1J1p a
C stampa, Beograd

1J1arketing iplas1J1a11
Zavet d.o.o.
Beograd, Brace Baruh 16
(011) 29 20 613; 069 111 91 82
e-mail: office@zavet.co.rs CIP - KaTIU1orH3amija y ny6nmcauHjH
www.zavet.co.rs Hapo.uHa 6H6JIHoTeKl! Cp6Hje, Beorpa.u

330.1

BACHJhEBI.fli, Bpamro, 1950-

Lekcije iz savremene politicke ekonomije
I BrankoVasiljevic.-6.izmenjeno izd.-
Beograd ::zavet, 2014 (Beograd : C stampa). -
VIII, 377 sir. :graf. prikazi, tabele ; 24
cm

TiraZ 500. - Bibliografija uz svako

 poglnvlje.

ISBN 978-86-7034-099-2

a) Ilomrrwma etcoHOMHja
COBISS.SR-ID 204700684
 100 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Proizvodnja 101

 profita biti elemenat jegov U:vesticione oluke? Ova itja s:i. pr_avana cem, on propusta da dobije profit koji bi mogao ostvariti kao nagradu za oba
stoga sto se proizvodn1a realizu1e u odredenoi vremenskoJ clinarruci 1n1eru re vljanje funkcije menadzera u drugom preduzeeu. Kamata, plata i  profit su u
zultati se mogu izraziti teku buduenosti, u kojoj mogu biti promenjene mnoge ovom slueaju propu ftene alternativne upotrebe sredstava i sposobnosti istoga pred
 pretpostavke od kojih je preduzetnik polazio u donosenju odluka o proizvod stavljaju oportunitetne troskove preduzetnika. Oportunitetni troskovi se u iz
nji. Najva.Znija od njih je pretpostavka o eenama po kojima proizvod moze bi racunavanju profi.ta odbijaju od ukupnog profita preduzeea, jer predstavljaju
ti prodat, odnosno prihodu koji ce biti ostvaren iz datog obima proizvodnje. nagradu faktora proizvodnje; rezidualni vifak je profit u pravom smislu, i u
Drugim recima, vremenski horizont proizvodnje opterecen je neizvesnoseu o ekonomskim udZbenicima obicno se oznacava kao ekonomskiprqjit. Preduzece
 buduCim okolnostima i rizikom da li ce se predvidanja ostvariti. upravo njega maksimizuje.
K.lasican odgovor na ove dileme nalazimo kod Dz. M. Kejnza. Stanje pred - Ukupni trofkov ftksni i vanjabi lni trofkovZ: Ukupni troskovi su najniZi iznos
vidanja buduenosti je nesavrseno, jer je ljudsko znanje ograniceno. S druge stra troskova, izra.Zen u noveu, koji je potreban za proizvodnju datog obima proiz
ne, ni jedno matematicko predvidanje budufoosti ne moze biti pouzdano, jer  voda Q. Fiksni troskovi su oni koje preduzece mora platiti eak i ako ne proiz
se ekonomske i drustvene varijable i njihove interakcije i promene ·nikada ne vodi (zakup, troskovi masina i opreme, kamata na kredite, i sl.) i oni nisu uslo
mogu u potpunosti obuhvatiti matematickim modelima. Investiranje, otpoCi vljeni varijacijama u kolicini proizvedenog proizvoda. Varijabilni troskovi su
njanje proeesa proizvodnje u uslovima neizvesnosti, vise se oslanja na intuiciju troskovi koji variraju sa koliCinom proizvoda (sirovine, nadniee, gorivo, i sl.).
 preduzetnika, na njegov optimizam u pogledu buducnosti, nego na objektivne · -  Proseflti trofkovi po jedinici proizyoda. To su ukupni troskovi podeljeni koliCi
 pretpostavke. Preduzetnika u tom proeesu vise vodi animal spirit nego racio nom proizvedenog proizvoda.
nalni proracun; da nema ovog  ,,Zfvoti1!fskog nagona ' veli Kejnz, duh preduzimlji - Margziialni trofkovi su najvaznija kategorija troskova u analizi funkcije mak
vosti bi  posustao i ugasio bi se; o ovome ce biti vise reCi kasnije. sirnizacije profi.ta preduzeea; oni su istovremeno i  ,Jedan od kfjuroih koncepata u
Iako ne moze biti tafoog  proracuna 0  buducem profitu -jer  profit je rezidu ekono111iji" (J. A. Samuelson, W. D. Nordhaus, 1995,str. 107).
alna kategorfja, odnosno, novcana suma koja preostaje kao razlika izmedu priho  M argtnalni trofkovi su ekstra iii dodatni trofkovi proizyod '!}ejedne dodatne jedzni ce
da i troskova - to, dakle, ne sprecava nastojanje preduzeea da se profit maksi  proizyoda.
mizuje. Da bismo videli kako se ova funkcija realizuje, moramo podrobnije po Marginalni trosak je trosak povecanja proizvodnje za jednu jedinieu illiznos
gledati troskove preduzeea, nastale u proizvodnji date koliCine proizvoda i  pri za koliko rastu ukupni troskovi kada se proizvede ta dodatna jediniea proizvo
hode, koje preduzece ostvari prodajom te koliCine proizvoda na trzistu. da. Moze se uoCiti da marginalni troskovi opadaju sa rastom proizvodnje, ali sa
mo do izvesne graniee, od koje ponovi poCinju da rastu.
Troskove proizvodnje jednog hipoteti&ogpreduzefa predstavicemo tabelom 5.1.
4.2. Troskovi
Tabefa 5.1. Trofkovi 
 Na osnovu anga.Zovanih faktora proizvodnje i raspolozivih (koriscenih) teh
nologija, preduzece kalkulise troskove ostvarene u proizvodnji datog proizvo Kolicina Fiksni Varijabilni Marginalni Prosecni
da. Ovi troskovi imaju razlicite osnove. Konvencionalno, troskovi se klasifiku  proizvoda, Q troskovi, FC troskovi, vc troskovi, MC troskovi, AC
0 10
 ju u nekoliko osnovnih kategorija.
20
- Stvarni i oportunitetni trofkovi. Stvarni troskovi su oni koji su zabelezeni u 1 10 30 40
knjigovodstvu preduzeea i  predstavljaju novcani izraz utrosenih faktora proiz 10
2 10 20 15
vodnje. Oportunitetni troskovi su troskovi koje bi preduzece 111 ogfo da iv1a da
5
 je resurse upotrebljavalo u alternativnim ulaganjima, koja bi mogla da donesu
3 10 15 8.
3
veci prihod. Ako, na primer, preduzetnik koristi sopstveni novae radi ulaganja
15
u proizvodnju, on propusta da novae pozajmi drugome i ostvari kamatu po
4 10 30 10
tom osnovu. Ako radi u sopstvenom preduzecu, on propusta da radi za dru
20
goga i  po tom osnovu prima platu. Ako, najzad, upravlja sopstvenim preduze-
5 10 50 12
 1-

.:)
rm
.I
I
114 Lekcije iz savremene politicke
politicke ekonomije Tr:Zifoe strukture 115

2. Slobodna (perfektna) konkurencija matski ostvaruje ekonomska ravnotefa, odnosno na optimalni nacin vrsi se
alokacija oskudnih (retkih) resursa imaju6 u vidu drustvene potrebe.
Slobodna konkurencija je tip trzifoe strukrore koji se odlilmje odsustvom Kako ovaj mehanizam funkcionise sa stanovista ucesnika?
. kontrole ponude, odnosno slobodnim forrniranjem cena pod dejstvom ponu-
de 1·trafoje. . · . Grcifikon 6.2. I&iva traZflje za proiZPodom konkt1rentnogpred1 1zeia
Postoji terminoloslti plurallzam za oznacavanje trzifoog ponasanja kojeg p
. oznacavamo kao slobo.dna konkurencija. Koristi se, s jedne strane, termin  per
 jektna kot1kt1remija a, 1 druge, lista konkurenc!Ja. Na primer, primer, Edvard
Edvard ·Cembrlen se
opredeljuje za termin Cista konkurencija, smattajuCi da termin perfekma kon
kurencija ukljueuje i mnoga druga obelezja ·tizista, koja nisu vezana samo za
kontrolu ponude (E. H. Chambrlin, 1962, 1962, str. 6), kao sto je odsustvo fcikcija u Pe D
mobilnosti faktora i potplino poznavanje buduenosti, tj. odsustvo neizvesno
sti.
Terminoloska dilema razre5ava se polazeCi qd trzisnih obelezja slobodne
konkurencije, odnosno od postojanja pretpostavki koje uslovljavaju delovanje
slobodne konkurencije.
konkurencije. Ta obelezja su sledeca: ·
Q
1) pos toji veliki brojproiZ}Joilac a 11 datojgraniproiZ}Jod1ye, tako da je obim proiz
vodnje svakog od njih.relativno mall u odnosu na ukripan obim proizvodiije u
grnni; · · · Osnovna pretpostavka teorije slobodne konkurencije jeste da proizvodac
ima veoma mall, neznatan udeo u ukupnoj proizvodnji grane u kojoj proizvo
2) proiZ}Joil afi tt datqj gra11i proizpode
proizpode standardan proiZJJod (kao sto su, na primer,
di; drugim reCima, da postoji veliki broj sitnih proizvodaea, od kojih ni jedan
 proizvodi sa standardizovanim obeldjima, kojima se trguje na robno} berzi: .
ne moze kontrolisati ponudu.
 psenica, nafta, pamuk, bakar, itd; ilistandardna pijafoa i:t)ba). Sta:nddizovana
Takav polofaj individualnog proizvodaea znaci da on ne moze uticati na ce
roba znaci da  je svaka koliCi na te robe; na prime r psenice, perfektni supstiti .1t
nu po kojoj se proizvedena roba prodaje, ma koliko povecavao obim svoje
svake druge ·Jmlicin
Jmlicin e iste robe; .
 proizvodnje. O n je  ,,pric
 ,,price taker': tj. prihvata trzifou cenu kao datu. Ako pove
e taker':
3) kupci raspolafp potpttno11i {jeifektnom) i!ifonnac§om i!ifonnac§om o cenama proizvoda i
kvalltetu proizvoda, tako da mogu da utvrde identicnost istog proizvoda proizvoda razli
ea cenu, cak i za malo, on nece moCi da proda svoj proizvod, jer ce kupci na
 baviti istu takvu robu od drugih proizvodaca po trzifooj ceni; s druge strane,
....Citih  proizvodaea;
on nece sniZavati cenu da bi prodao veeu koliCinu proizvoda - jer po postoje
· 4) s/oboda 11/aska iii iii iz/aslea
ea u datu gramt  proiZfJod1ye - sloboda investiranja ili de
eoj ceni moze prodati bi.lo koju koliCinu proizvoda, koju proizvede.
zinvestiranja, odnosno o,seljenje kap.itala" u potrazi za diferencijatJJ.a 1l profitu
Traznja za proizvodom individualnog proizvodaea, stoga, moze se graficki
izmeau razlicitih grana je neogranicena; . . .
 predstaviti kao horizontalna linija, sa osnovom u datoj ravnotefooj ceni (gra
5) postqji 1ezavisnost
1ezavisnost ti donofeJytt od/11ka - svaki proizvodaC dor1osi dor1osi odluke o
fikon 6.2). Ova postavka rezultat je anallze  A. A. Kurnoa, koji je (1838) prvi
 prodaji nezavisno od drugog.
formulisao uslove za delovanje savrsene konkurencije.
· Analiza obelezja slobodne konkurencije vodi pbreklo jos od Adama Smita;
S obzirom na ovakav karakter traznje (D = cons!.) u uslovima slobodne kon
on slqbodnu konkurenciju izjednaeuje sa ekonomskom slobodom.
kurencije, proizvodac ce doneti proizvodnu odlulm i odrediti obim svoje pro
Uiislovima postojanja
postojanja slobodne konkurencijr realizuje se triifoa .cena, od
izvodnje, odnosno ponude, polazeCi od zahteva za maksimizacijom profita.
nosno ravnoteZ?ia cena, koja izrafava (1) jednakost ponu:de i tra2nje, (2) maksi
malni profit za svakog konkurenta i(3) najefikasniji obim obim proizvodnje svakog
svakog
ucesnika. .
Slobodna konkurencija predstavlja predstavlja idealno stanjestanje kap.itallsticke
kap.itallsticke privrede
(mada se njena obelezja r.nogn realizovati i u uslovima sitno - robne privrede
 pre kapitalizma) i ona se teorijski pretpostav  ja
 !ja kao ambijent u kornc se auto-
 116 Lekcije iz savremcne politickc ekonomije Tr:l:ifoe strukture 117

2.1. Maksirnizacija profita Grafiko11 6.3. Maksimizacjja preflta ko1 1k11re11tnog

1k11re11tnog predt1Zfi a

p
Da bi zadovoljila zahtev za maksimizacijom profita na kratak rok, proiz C' 
vodna odluka preduzeca mora poCi od trzifoe cene, prihoda i troskova proiz
vodnje. Ove parametre proizvodne odluke predstavicemo tabelom 6.t, kori
steCi se clelom podataka iz tabele 5.1. MC

 D  /1\C 
 /1\C 
15
Tabela 6.1. i'v.faksillliZflc!JapreflltT
i'v.faksillliZflc!JapreflltT ko11kure11/11og prcd11zeia
10
KaliCina Prihod Ma.rg.
Ma.rg. prih. Troskovi Marg. tros. Pros. tros Praflt 
Praflt 
Q TR MR TC MC  AC  >. "';«lIIIII l k/ .
:;; P,,... fl.fil••O

0 - - 10 - -10 83
c
]:
/._
/._ , .."... ""-- ' _:._
. ....
-- -

30
1 10 10 40 20 40 -30
10 5 . I

L:-- I _  ..
.

2 20 10 30 7.5 15 -10
5  _.
 _.
3 30 10 25 10 8.3 5 Q
. Oc
15
4 40 10 40 17.5 10 0 . . . .
20 Precluzece ce maksimi:drati profit ako je Qe =
3. Ako bi proizvodilo koli-
5 50 10 60 12 ·-10 Cinu Q1 =
2 jedinice proizvoda, onda bi-imalo gubitak; jer .je marginalni pri
hod dod.tne·jeclinice proiZ\ 7oda veCi od n:iarginalnih troskova, tako da profit
Analiza  proizvodne odluke Ciji rezultat je maksimizacija pro:fita polazi od mcize biti pove6in ukoliko s.e proizvede jedna dod11tna  j dinica proiz:voda; aim ··
dve  prctpostavke:  pnro, da  preduzece na kr atak rok ima na raspolaganju ne  bi proizvoduo Q2 =
4 jedinJ.<:e proizv;:>cla, onda ne bi ostvarivalo profit, .s ob.,. ·
 promenjen obim fiksnog kapitala i da moze u cilju maksimizacije profita da zirom da  jc marginalni .trosak veCi od marginalnog pri hoda, tako ·da da smanjcnje
menja sarno elemente varijabilnog kapitala i drugo, da se precluzece
precluzece suoeava sa  proizvocinje za·jednu jeclinicu stedi ttosal, koji prevazilazi marginalni 12.rihod.
 postojanom traznjom, tako da obim prihocla konstantno raste sa svakom do Osencene ·povrSine na grafikonu 6.1. pokazuju moguCi gubitak preduzeea ako
clatnom jeclinicom proizvoda,
jeclinicom  proizvoda, oclnosno da je 111ar gi11 al11i prihod isti za svaku do
111a rgi11al11i  proizvocli m anji illveE obim proizvoda od ravnoteZilog proizvoda: Qe.
datnu jedinicn proizvoda koj:! se proda r.a trzistu i da odgovara
odgovara visini trzifoe · Obim profita Js6je. preduzece ostvari u ·u.slovima·niaksinilzacije izrazen je
ccne (l'vfR = Pe).  povdinom pravmigaonika ABCD (cena P = 10,  prosecni .trosak proizvodnje
ImajuCi u viclu parametre date u tabeli 6.1, preduzeee ce maksimizirati pro za tieeu jeclinict}proizvoda AC =
8,33, a kolicina
kolicina proizvoda Qe 3. Proizila =
fit ako proizvodi 3  jedinice proizvoda. Pri svakorn drugom obimu proizvod zi da jc ukupni profit u tacki_ rriaksimizacije =
5·jeclini.ca (3 x /10 -.8,33/ ::: .3
nje, profit nece bi ti makslinizir:m.
makslinizir:m. Pri ovoj koliCini proizvoda ostvarena je i jed x 1,66 = 5). . . . .
F nakost rvIR = MC, odnosno marginalni prihod (IvIR =
10) jednak
10) jednak je m:irginal- Trba  posebno i:staCi da..je obim profita u uslovima maksimizacije jednak 
J'i nom trosku (MC = 10). · razlici izmedu cene  po kojoj·se  proizvocli prodaju  prosecnih
 iprosecnih troskova proiz
i Proces maksimizacije profita konkurentnog prcduzeea ilustrovacemo grafi vodnje; ukoliko bi trzi5na cena bila visa, pri datoj veliCini proseenih troskova,
I i  konom 6.3. i profit bi ·bio visi; ukciliko bi troskovi bil.i nizi pri datoj trzifooj ccni, pro ft  bi
i 'l ·
L ,  _.,,
 _.,,,
 Na ovom grafik onu prezenti rnne su sledeee veEcine : Pe = ravnote zna cena; takoae bio visi.
11 kriva traznje D = Pe = MR; Qr:: = proizve dena kolicina, koja zadovol java
!
uslov n·1R = },JC; AC = kriva proseenih oskova; MC =
kriva margirialnog
troska.

l.... 1./,,·,, ,.!

1
'·: 1
,::j
di
I . fl
 \i.
I
118 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
2.2. Dugorocna ravnotefa proizvodnje
Pretpostavke analize proizvodne odluke preduzeea na duzi rok se menjaju.
 Naime, na duzi rok, preduzece moze poveeavati svoje kapacitete, odnosno
moze smanjivati troskove proizvodnje. s druge strane, na duzi rok moze doCi
do ulaska u proizvodnju novih proizvodaea koji su privuceni izgledima profi
ta U njoj, illizlaska iz grane proizvoaaea ciji troskovi proizvodnje SU visoki i ne
obezbeduju maksimizaciju profita. Najzad, i ravnotezna cena moze na duzi
rok biti promenljiva.
Ravnotezna cena, koja izra:lava odgovarajueu ravnotezu trzisnih snaga po
nude i traznje je regulatorna velicina: ona se realizuje u stalnom osciliranju po
nude i traznje oko ravnote:lne tacke. Po Valrasovim recima, ravnotezna cena
se ostvaruje stalnim ,,nagatlatfieJJ
 ,,nagatlatfieJJJ" (tiitoneJJJent); svako odstupanje ponude i tra
J" (tiitoneJJJent);
znje produkuje neravnoteznu cenu, koja se ispravlja ponovnim prilagodava
njem trazenih i ponudenih koliCina (L. Walras,Walras, 1988, str. 189). Skolska ilustra
cija ovog mehanizma je praksa finansijske berze gde se u procesu aukcije neke
robe ill finansijskog instrumenta na bazi izra:lene ponude i traznje, fiksira ce
na (ili lrurs) proizvoda kojim se trguje.
I Slobodna konlrurencija ovaj mehanizam sprovodi preko trzista. Ako su
troskovi proizvodnje u datoj grani niZi od ravnotezne cene, proizvodaCi ce
!;;
'.! ostvarivati profit. To moze imati dvostruki uticaj na proizvodnju:
Prvo, postojeCi proizvodaCi ce poveeati obim kapaciteta, angafovanjem no
vog fiksnog kapitala -npr. izgradnjom novih fabrika, nabavkom nove opreme
ili anga:lovanjem dodatnih radnika. '
Drugo, u datu granu uCi ce novi proizvodaci, privuceni visinom pro:fita. To
 je moguce, jer je uslov za delovanje slobodne konkurencije siobodan ulaz iliiz
laz iz grane, odnosno sloboda osnivanja iligasenja preduzeea.
I postojeCi i novi proizvodaCi moraju racunati na poveeane troskove, ali ob
lik krivih dugorocnih troskova (krive dugorocnih prosecnih troskova - LAC i
dugorocnih marginalnih troskova LMC) nece se bitnije promeniti.
Povecanje proizvodnje u grani kao celini koje je posledica proSirenja posto
 jecih kapaciteta i ulaska novih proizvodaea dovodi do povecanja ponude datog
 proizvoda i pada trzifoe cene.
Za pojedinacno preduzece, to za posledicu ima promenu proizvodne od
luke. Posto je trzifoa cena, koja je parametar proizvodne odluke, niZa, ono
 prilagodava kolicinu proizvoda nifoj trzifooj ceni. Obim proizvodnje koji
ono moze da ponudi trzistu a da ne zabelezi gubitak, jednak je kolicini pro
izvoda (Qe) u kojoj cena (Pe) odgovara visini njegovih dugorocnih prosec-
Tr:Zifoe strukture 119
nih marginalnih troskova (LMC) i najnizim dugorocnim prosecnim troskovi
rria (LAC).
Polofaj preduzeea na du2i rok ilustruje grafikon 6.4.
Grafikon 6.4. D11gorofna ravnoteza proiZfJodt!fe konkmcmtnogpreduzee
konkmcmtnogpreduzee a
p
c
LMC
15
LAC
IO
8.3 I P,=MR=D
2 Qe Q
Prema tome, slobodna konkurencija na du2i rok dovodi do ravnoteze pro
izvodnje, u kojoj je ostvarena maksimizacija profita, a proizvodnja se ostvaru
 je po najnizim troskovima - ona je drustveno e:fikasna.
U uslovima dugoroene ravnoteze, iz profita koje ostvari preduzece nadok
naduju se nagrade proizvodnim faktorima: zemlje, rada i kapitala - renta, najam
nine i kamate. Nagrade faktora obuhvataju celokupni profit, tako da preduzece ne
ostvaruje visak koji bi kao nagrada pripao proizvodnom faktoru preduzetnistvo.
"Dinamicki proces koji vodi dugoroenoj ravnotezi stvara zagonetku. Firme
ulaze na trziste zbog moguenosti da zarade pozitivan profit i izlaze sa trzista
zato sto gube. Ali, u uslovima dugorocne ravnoteze, fume ostvaruju ekonom
ski profit ravan nuli. Zato, onda, fume ulaze iliizlaze, alco znaju da im neee biti
ni bolje ni gore nego kada nista ne proizvode? Odgovor je da je potrbno puno
vremena da se ostvari dugorocna ravnotefa, a da se na kratal\: rok mogu ost
vru.1.ti
vru.1.ti znafajni profit i (ili gubici) ... Ideja o dugorofoom nultom ekonomskom
 pro:fitu u dugoroenoj ravnotezi ne bi trebalo da obeshrabri menadZera, Cija
nagrada zavisi od kratkoroenog profita koji firma moze zaraditi" (R. S Pindy
ck and D. I.Rubinfeld, 200, str. 259).
Prema tome, maksimizacija profi.ta je dinamicka kategorija. Ostvarivanje dugo
roene ravnoteze proizvodnje realizuje se u du2em vremenskom horizontu, dovolj-
120 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
nom da preduzeea na kratak rok ostvare kratkorocni profit sniZavanjem troskova
 proizvodnje, putem proizvodne primene nave tehnologije, privremenim korisce
njem posebnih proizvodnih procesa i patenata koji im daju nestabilne monopolske
 polofaje i koriscenjem margina koje nastaju privremenim povecanjima trZifoe cene
iznad proizvodnih troskova. Dinamika kapitalisricke proizvodnje donosi stalne mo
guenosri realizacije kratkorofoog profita i podslice preduzeea da to i ostvaruju.
Glavni doprinos tome je delatnost preduzetnistva kao ekonomskog faktora, odnos
no preduzetnika (menad.Zera) preduzefa Kratk.oroCni profit koji je kreiran nji
hovom delatnoseu predstavlja nagradu tog proizvodnog faktora.
3. Monopol  
Monopol je oblik trzi5ne strukture po obelezjima potpuno suprotan slo
 bodnoj konkurenciji. Stoga nije eudno sto je istrazivanje monopolsklh situaci
 ja vremenski koincidiralo sa istrazivanjem slobodne konkurencije. Vee- je
Adam Smit formulisao ono sto je dif.farencia speciji.ca monopola - kontrola ponu  
de proizvoda (A. Smit, 1952, Tom I, str. 58).
Monopol je trzi5na situacija u kojoj jedan prodavac ogranicava ponudu pro
izvoda i postaje·jedini snabdevac trzista datom robom. ProizvodaC i privredna
grana u kojoj proizvodi postaju jedan entitet.
Tr:Zi5na situacija u kojoj postoji samo jedan kupac nekog proizvoda na
ziva se monopson.  Ne treba se brinuti, kaze Denis Robertson, o malim
odstupanjima od kompletne kontrole ponude ill traznje;  ,,ejektivni monopol   M onopo lskiprefit
moze postojati kada Jedan prodavac iii grupa prodavaca kontrolife toliko veliki deo
trgovine - mozda b i 80% bi/a prihvat ijiva cifra - da moze uspefno da diktira nivo Ce
 
na iii obim proizvod1ife" (D. Robertson, 1969, str. 122).
Prema osnov:i nastanka, monopola ima tri vrste:
Zakonski monopol nastaje na osnovu pravne privilegije koja je data jed
nom preduzeeu ill grupi preduzeea. Obieno se privilegija daje u javnom inte
resu - da se privremeno ill trajno omoguCi proizvodnom subjektu da posluje u
nekoj industrijskoj grani koja ne pru:Za dovoljno moguenosti da formira pro
fit. Dobijena povlastica diskriminise druge proizvodace i omogueava preduze
eu koje je istu dobilo da realizuje monopolski profit, kao oblik ekonomskcig
 profita a davaocu povlastice - dr:Zav:i da zadovolji drustveni interes za proiz
vodnjom nekog proizvoda, koji inaee ne bi bio proizveden u uslovima delova  
nja perfektne konkurencije.
Isti je slueaj i sa davanjem preduzeeu patentnih prava, radi zaStite odrede  
nog pronalaska ill tehnickog unapredenja. Davanjem zastite, kreira se privre
meni monopol na trzistu. Na taj nacin se: (a) omogueava preduzeeu da pokri
 je troskove R&D, koji su za rezultat imali dati pronalazalc ill tehnolosko una
 predenje i (b) stimulise proces istra:Zivanja i otkrica.
Tr2i5ne strukture 121
Prirodni monopol ima tri osnovna oblika.
Prvo, rec je o preduzeCima koja in1aju ekskluzivn u poziciju na trzis tu zahva
ljujuCi nekom prirodnom uslovu - to znaCi da su izvori ponude ograniceni ill
lokalizovani (npr. rudnici dijamanata, soli,itd).
Drugo, ako preduzece koristi kapacitete koje je, zbog njihove velicine, teilko
ill nepotrebno duplirari, kao StO SU tzv. javna preduzeca, odnosno javne sluzbe:
snabdevanje domacinstava elektricnom energijom, gasom, javni transport, itd.
Trece, preduzeca u obicnim granama industrije, u kojima su ekonomija obi
ma i interna ekoriomija ponude veoma izrazene, mogu steCi monopolski polo
:Zaj. Potencijalni konlnu:enti, ako bi i hteli da zapofou proizvodnju koja bi bila
konkurentna proizvodnji ovil1preduzeea, bill bi izlozeni v:isokim troskovima.
Na taj nacin,foktickije sprecen ulazak novil1konlmrenata u datu gi:anu proiz
vodnje.
Organizacioni monopol  je pioizvod sporazuma preduzeea kojim se ogra
nieava ponuda datog proizvoda. Ovaj oblik monopola veoma je star. A. Smit
zapa:Za sledece: "Ljudi istog zanata retko se sas tqju, cak i na Zflbavu i mzonod u, a da
se razgovor ne svrfi zavero111protivjav nosti iii neki111planom za podiza r!fe cena" (A. Smit,
1952, Tom I, str. 119).
Dva su osnovna ripa ovog monopola, koji su vec analizirani: kartel i trust. Prv:i
se odnosi na sporazum nezavisnih preduzeea o kontroli prodaje illcene, o zajednic
kom marketingu, i dr.; drugi predstavlja sporazum o podeli proizvodnje illzajednic
lmm upravljanju i ima za rezultat spajanje ranije nezavisnih preduzeea u jedno.
 
Motiv monopola - istovremeno i njegov rezultat - jeste ostvarivanje mono
polsko g profita il l trajnog eko nomsko g profita (u terminolo giji k lasifoe pol i
ticke ekonomije - ekstraprofi.ta ill ekonomske rente). Monopolsko preduzece
koristi nemoguenost ulaska u granu drugih preduzeea koja bi, privucena mo
nopolskim profitom, povecala ponudu robe i na taj naCin svela profit, koji se
u grani realizuje, na normalan (racunovodstveni) profit.
U uslovima delovanja perfektne konkurencije, preduzeee se suoeava sa ho
rizontalnom krivom tra:Znje. To znaci da ono maze prodati svaku proizvedenu
kolicinu robe po istoj ceni. Njegov marginalni pril1od proporcionalno taste sa
svakom dodatnom jedinicom proizvoda koja se proda na trzistu; marginalni
prihod jednak je prosefoom priliodu, a svaki od njili jednalc je ceni. Preduze
ce ne mora da smanjuje cene svakog narednog proizvoda, da bi povecalo obim
prodaje, posto je traznja za proizvodom stalna.
Posto monopol, po svojoj dominantnoj poziciji u proizvodnoj grani, pred
stavlja u stvari samu tu granu, on se suoeava sa opadajufom krivom traznje,
kakva je svaka kriva tra:Znje na nivou grane. U takvim uslovima, kriva margi
nalnog prilioda preduzeea - monopoliste (JYIR) razlikuje se od krive proseenog
 122 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Tdisne strukture 123

 prihoda, koja j e linija tra2nje (D = AR). Preduzece se prilagoaava zahtevima Grqftkon 6.6. Monopolska cena
 potro8aea tako sto moze snifavati cenu da bi povecalo prodaju, a da na taj na
Cin ne ugrozi monopolski profit. Svaka prodaja dodatne jedinice proizvoda A
obavlja se po niZoj ceni od prodaje prethodne jedinice, tako da marginalni pri
hod monopola srazmerno opada sa povecanjem obima prodaje. Ovu pravil
nost ilustruje grafikon 6.5,  preuzet iz knjige Dfoan Robinson. Fl ·.

Grqftkon6.5.Marginalniprihod monopola

p
\\

\'·,, l
\ M C 
\

R 0 M
.·.
'•,•,
,
,,
,
,
 A

skog ponasanja prevaljuje na potroface G,razara potrofacev vifak' kako kaze D.

.;1'
1 (;:1'········------ -MR 
,,- '
• ,
''"
,
,  Monopol i tehnolofki napredak
"
I Drugi problem, koga postavlja monopolska trzifoa struktura je konzervira
I 0 M Q
.·1 Sustina formiranja monopolskog profita jeste uspostavljanje monopolske
cene. Monopol donosi odluku o proizvodnji kolicine proizvoda koja odgova
ra uslovu maksimizacije profita (MR = MC). Ali,  posto nema ulaska drugih
1'1
 preduzeea u datu proizvodnju, on formira cenu, kao sto je to prikazano na gra
1
fikonu 6.6, koja nece biti odgovarajuea tacki u kojoj se seku krive marginalnog
 prihoda i marginalnog troska, nego ce odgovarati tacki preseka koliCine proiz
voda Sa Jinijom tra2nje, StO znaCi da Ce biti vifa.
: Monopolista ne prihvata postojecu cenu kao datu, nego sam formira cenu
ogranieavanjero ponude (on je  ,,price setter'').  Na taj nacin on stice trajni elm
nomski profit, odnosno monopolski profit.
Monopol utvrauje koliCinu proizvoda koju proizvodi, OM, saglasno uslovu
da je MR = MC, odnosno uslovu koji bi postojao da postoji slobodna konku
,
rencija. Meautim, s obzirom na postojeeu tra2nju, monopol moze prodavati
i; robu po vifoj ceni. Cena po kojoj on prodaje proizvod je P. Monopolski pro
fit koji ostvaruje jednak je povrsini GHPF (on odgovara razlici izmeau prosec
nog prihoda i prosefoih troskova; monopolski profit = AR AC).
i' PoveeavajuCi illsmanjujuCi kolicinu proizvoda (sto moze ukljuCivati i zatva
ranje fabrika koje rade na granici prosefoih troskova), odnosno restrukturifo-
6 preduzeca, monopol diZe ill obara cene. Na taj nacin, posledice monopol-
Roberson, 1969, str. 126).
 
nje teholoskog progresa. Jedanput uspostavljen, monopol ne mora da prime
njuje moderniju tehnologiju, kalm to Cine konkurentna preduzeea u cilju stica
nja privremenog profita. Monopol ima moguenost kreiranja stabilnog profita
na duzi rok.
Ima rnisljenja, meautim, da je ponasanje monopolskog preduzefa upravo su
protno. Dfozef Sumpeter, na primer, smatra da monopol stimulise tehnoloski
 progres. Naime, ostvarujuti monopolski profit, monopol moze da izdvoji veCi
deo sredstava na stimulisanja R&D u preduzeeu, a time se omogufava i poveca
nje primene tehnologije u drustvenom okviru CJ. Sumpeter, 1960, str. 145 -149).
Monopolska pralrna cesto se posmatra kao suprotna drustvenim ipteresima
i stoga se osuauje, a zakonski se nastoji da se monopol illrazbije illregulise u
drustvenom interesu. Sumpeter, meautim, smatra da je monopolska praksa
krupnih preduzefa u kapitalizmu donela veti progres nego slobodna konku
rencija, koja se, kao sto smo videli, smatra najefikasnijim mehanizmom aloka
cije drustvenih resursa, jer ostvaruje proizvodnju uz najniZe drustvene trosko
ve. Konkurentno preduzece je manje otporno u uslovima kriza koje potresaju
kapitalisticku proizvodnju, jer nema moguenosti diverzifikacije niti mogueno
sti kompenziranja gubital<.:a u jednoj oblasti proizvodnje profitom u drugoj
oblasti, kao sto to moze monopol; takoae, ono ne moze uvek razviti savreme
nu tehnologiju, potrebnu za stalno prilagoaavanje konkurenciji, jer nema od
govarajuce resurse CJ. Sumpeter, 1960, str. 159-160).
124 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
4. Monopolisticka konkurencija
Slobodna (perfek.tna) konkurencija i monopol su Ciste alternative, suprotni
 polovi trzifoe strukture. Prva pretpostavlja odnos niza trzifoih ucesnika, koji de
luju nezavisno jedni od drugih. Monopol, pak izra2ava apsorpciju privredne gra
ne od strane jednog preduzeca. Postoji, medutim, niz primera trzifoog ponafa
nja koja predstavljaju kombinaciju slobodne konkurencije i monopola. U disku
sijama oko polofaja preduzeea na trZistu, vodenim 20-tih godina 20. veka, pre
ovladalo je glediste da se takve pojave - imperfektne ill ogranicene konkurencije
- mogu objasniti koriscenjem instrumentarijuma analize monopola i stoga su do
 bile opSti naziv monopo listicka konkuren cija i postale predmet posebne teorije.
Teoriju monopolisticke konkurencije su, igrom istorijskih i teorijskih okol
nosti, iste, 1933. godine, publikovali Dfoan Robinson u Engleskoj i Edvard
Cembrlen u u SAD Goan Robinson, 1976; Edward Hastings Chamberlin,
1962). Ali, radovi ovih autori ne iscrpljuju osnove teorije monopolisticke kon
kurencije; medu osnivace svakako treba uvrstiti i Kurnoa, a u najznaeajnije  
autore i Fon Nojmana i Morgensterna Gohn von Neumann, Oskar Morgen
stern), sa teorijom igara (1947).
U osnovi teorije monopolisticke konkurencije nalazi se postavka da trziste
 proizvoda nije homogeno - jedinstveno trziste na kome konkurise mnogo pro
davaca, vec je "ntreZfi poveZflnih trZjfta, po jednog za svaki proiZfJod" (E. H. Cham
 berlin, 1962, str. 69). To znaCi da se svaki prodavac suoeava sa odredenom tra
znjom, odnosno ima sopstveno trziste.
 Diferencjja cjja proizyod a
Ova osobenost trzista proistice iz tzv. diferencijacije proiZfJoda. Proizvodi ne
moraju biti perfektni supstituti, kao sto to pretpostavlja teorija slobodne kon
kurencije Gedna koliCina psenice identifoa je c1rugoj), vec SU individualizovani.
Isti proizvodi mogu se razlikovati po dizajnu, pakovanju - na primer, deter
dzenti, paste za zube, sportska obuca, kompjuteri, televizori; isti je slucaj sa
uslugama - frizeri, restorani, perionice, hemijsko Ciscenje -svi oni pru2aju iste
usluge, ali se one razlikuju u detaljima. Takode, moze postojati razlika u loka
ciji prodajnih mesta u odnosu na odredeni krug potrosaca, koja im daje veeu ·
 privlafoost ill stvara naviku kupovine, kao sto maze  postojati posebna tra2nja
za pojedinim proizvodima, u skladu sa modnim trendovima ill tradicijom od
redene trgovacke marke.  
U okolnostima diferencijacije proizvoda, potrofafo je data moguenost da
 bira, odnosno data mu je moguenost preferencije jednog nad drugim proizvo
dom. Stoga njegov odnos sa prodavcem nece biti slueajan (kao kod slobodne
konkurencije), vec se zasniva na izboru. Ovaj odnos maze se, dakako, stimuli
sati; reklama proiZfJoda upravo sluZf tr!f svrsi.
Tdi8ne strukture 125
 Advertising 
Reklama stimulise potrebu za potrofojom odredenog proizvoda time sto
kod potro5aea stvara percepciju o diferencijaciji tog proizvoda u odnosu na
druge. I alm razlike u proizvodima mogu biti veoma male, eak i da ih uopste
nema, reklama - advertising ce uCiniti da potrofaCi poveruju da ih ima. Ista per
cepcija postiZe se i razlikama u dizajnu i pakovanju proizvoda, kao i dodatnim
detaljima (opisom svojstava proizvoda, katalozima, uzorcima i sl). Reklame, di
zajn i razliCito pakovanje ne bi imali svrhe da potrosaci nisu spremni da plate
diferenciran proizvod; oni plaeaju slobodu izbora. Socijalisticke ekonomije bi
le su poznate po proizvodima koji su bill unificirani po dizajnu, boji i kvalite
tu: rafovi prodavnica bill su puni cipela koje su bile iste po obliku i boji sa
mo je veliCina bila razliCita; zbog toga, stepen zadovoljstva potrosaea bio je ve
oma nizak, a sverc proizvoda iz inostranstva veoma unosan biznis.
Reklama ne stvara samo percepciju potrosaea, nego, obrnuto, stimulise i
proizvodace da diferenciraju proizvode. Poznata je izreka Henri Forda, osni
vaea automobilske industrije u SAD, pocetkom 20. veka, da "kupacimaprava da
bira br!fu automobila, pod uslovom daje ta br!fa crna' ali ona je vazila za vreme ka
-
da je reklama bila u povoju, a trziste automobila visoko monopolizovano. Da
nas troskovi reklame ill marketinga, odnosno troskovi prodaje, ucestvuju u do
15% u prodajnoj ceni proizvoda.
Brojne su reklame koje ne prufaju informacije o samom proizvodu, nego
ga povezuju sa poznatim lifoostima, interesantnim predelima ill se jednostav
no zasnivaju na priCi, neocekivanom obrtu, lako prepoznatljivom sloganu. Pri
mer je reldama za Koka-kolu, Cija proizvo dna formula i sastav predstavlja ju jos
uvek dobro fovanu tajnu. Ovakve reklame imaju znaeaj odredenog signala po
trofafo: da proizvod ima stabilan kvalitet, bez o bzira gde se prodaje. Uosta
lom, poruka  je ovakvih reklama potro5afo, da firme ne bi ni trosile velike su
me novca na reklamu, da to nije zaista dobar proizvod. Istoj svrsi - trajnom
vezivanju potrofaea za odredeni proizvod, slu2i i kreiranje brenda - proizvo da
koji ima visok i stalan standard kvaliteta.
 FortJJirat!fe cena
Sklonost potrofaea odredenom proizvodu omogueava prodavcu da u izve
snoj meri podigne cenu proizvoda u odnosu na konkurente, a da potrofac to
povecanje prihvati (npr. vise cene voea kod lokalnog sitnog trgovca u porede
nju sa samoposlugom koja je, medutim, udaljenija). Moze se reCi da svaki pro
davac koji praktikuje diferencijaciju proizvoda ima ogranicen ill uslovan mo
nopol. Stoga se on ne mora plasiti da ce izgubiti kupca alm podigne cenu, ali
ne moze ni narocito poveeati obim svoje prodaje sniZavanjem cena, usled seg
mentiranosti trzista, odnosno ogranicenog broja kupaca koji kupuju kod nje-
 132 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Da li je izlaz u kompletnom podrfavljenju trzista, odnosno totalnoj drfav
noj intervenciji? Da li je takav sistem racionalnija alokacija resursa, odnosno,
da li  j e on ekonomski efikasniji od ogranicene drfavne intervencije ili od slo
 bodne konkurencije?
7. Planska ekonornija
Do sada smo razmatrali dva modela trzifoe strukture. Prvi, koji se realizu
 je delovanjem slobodne konkurencije i drugi, formiran uticajem drfave na
odredivanje cena.
Kakva je sudbina cena i njihovog uticaja na formiranje trzifoe strukture
ukoliko bi drfava zamenila slobodu odluCivanja subjekata, vodenih informaci
 jama koje im pruiaju cene o alokaciji proizvodnje, sopstvenim odlukama o
alokaciji proizvodnje?
Supstituisanje drfave u alokativni mehanizam trzista sustina je planske eko
nomije. Ova ekonomija tretirana je od strane marksisticke politicke ekonomi
 je kao e konomija koja ostvaruje racionalniju alokaciju drustvenih resursa od tr
zifoe. Planska ekonomija, po ovoj interpretaciji, ukida drustvene troskove ko
 je proizvodi delovanje slobodne konkurencije. Ponuda koja se ne moze reali
zovati je izgubljeni resurs. Istu posledicu ima i nestajanje neefikasnih preduze
ea sa trzista.
Planska ekonomija izjednaeava se sa socijalizmom, kao oblikom proizvod
nje u kome je izvrsena socijalizacija sredstava za proizvodnju (fiksnog kapitala
i zemlje), odnosno privatna svojina zamenjena je kolektivnim vlasnistvom.
Dobra namenjena individualnoj potrofoji ostaju u lifoom vlasnistvu. U takvim
uslovima, alokacija resursa odredena je centralnim planom, kao oblikom aktiv
nosti drfavne vlasti (proizvod sovjetske vlasti bilo je planiranje u petogodis
njim ciklusima), a ne mehanizmom formiranja cena.
Socijalizam se u marksistickoj i neomarksistickoj politickoj ekonomiji sma
trao za predvorje komunizma, kao oblika proizvodnje u kome su i proizvod
nja i potrofoja socijalizovani. Kako bi izgledao mehanizam alokacije u tom, ne
- cenovnom sistemu u celini, nalazimo ukratko opisano kod K. Marksa, u ,,Ka
 pitalu" (paralela sa Robinzonom trebalo bi d a bude sarkasticni osvrt na subjek
tivnu teoriju vrednosti, koja uzima Robinzonovu ekonomiju na pustom ostr
vu kao paradigmu trzifoe privrede, odnosno teorije izbora):
 ,,Naposletku , pretpostavimo seb promene r adi, zqjednicu s lobodnih /judi kqji rade
druftveni 111 sredstv itna zp. proiZfJod1yu i svqje mnogobrqjne individttalne radne snage svesno
i trofe kaojednu druftventt radnu snagtt. Sve odredbe Robinsonovog rada ovde seponav/jqjtt,
 sa1110 su dmftvene u111esto individualne. SviproiZjJodi Robinsonovi bi!i su isk!Jufivo l!fegov
lifni proizvod, pa za to i neposredno upotrebni pred1neti za l!}ega. UkupniproiZfJOd zqjed-
I
!!
,1 11
dl
TrZifoe strukture 133
nice druftven je proiZfJod Jedan deo tog proiZfJoda sluZf opet kao sredstvo za proiZPodtiju.
On ostqje druftven. Ali dmgi deo trofe flan ovi zqjednice kao sredstva za Zfvo t. Toga radi
on se 111ora razdeliti medu 1!)i111a. NaCin ove raspodele 111e1!face se pre111a posebnqj vrsti sa-
111og organizpa dr uftvene proizv odl!f e ipre111a odgovarqjttcqj v isini istorijsk og raZ}Jitk a pro
iZPoifafa" (I(. Marks, 1970, str. 79 - 80).
Drugim reCima, proces proizvodnje bio bi odreden svesnom odlukom
drustvenog autoriteta, a proces raspodele bio bi proizvoljno determnisan (re
cimo, prema nacelu koje se smatra komunistickim: ,,svalmme prema potreba
ma"), s obzirom na to da je komunizam postuliran kao drustvo veoma razvi
 jene proizvodnje, u kome obilje roba ima za posledicu da one gube karakter
robe i pretvaraju se u korisne predmete koji nemaju vrednost, kao sto su va
zduh i voda. Za socijalizam, gde je socijalizacija delimifoa, primenjivalo bi se
nacelo ,,raspodele prema radu" koje K. Marks, u nastavku navedenog citata,
opisuje na sledeCi nacin:
 ,,Sa1110 radiparalele s robnotnproiZPodl!f om, ttzece1110 daje udeo svakog proiZPoifa fa u
 sredstvi111a za Zfvot odreiten 1!}egovim radnitJt vremenom. Tako bi radno vre111e igralo dvo
 struku tt!ogu. !'[jegovo raspore aiva1ye po druftveno 111 planu regulifepr avilnu sraz111 eru iz-
111eau raz!iCitih radova i raz!iCitih potreba. S druge strane, radn o vre111 e sluZf qjedno i kao
111era za individuafni udeo proiZfJOifa fa tt zqjednifkom radu, a otuda i U 0110111 deft t zqjed 
nifkog proizvoda kqji sluZf individual nqj potro fl!}i" (I<. Marks, 1970, str. 80).
I ako su neke zemlje smatrale da su dostigle komunizam (Sovjetski Savez
. neposredno pred II svetski rat sa planskom privredom i kolektivizacijom po
ljoprivrede ili NR Kina u periodu vlasti Mao Cedonga, 60-tih godina 20. veka,
sa planskom privredom i sistemom tzv. narodnih komuna na selu - koje su bi
le oblik socijalizacije i proizvodnje, i raspodele i potrofoje -  ,,zqjednifki kazan '),
ekonomska teorija nije isla toliko daleko; zadrzala se ipak na proueavanju so
cijalizama. Ona nema jednistven stav prema mogucnosti da li na duzi rok mo
ze da funkcionise privreda koja nema sistem slobodnog formiranja cena kao
mehanizam alokacije resursa.
 Planska privreda kao ekonomski neracionalan sistem
Italijanski teoreticar Enrika Barone bio jedan od prvih koji je razmatrao
ovu temu, u radu objavljenom 1908. godine (E. Barone, 1974). U socijalizmu,
smatra Barone, drfava, preko Ministarstva koje organizuje proizvodnju, m ora
imati za cilj da obezbedi maksimum blagostanja za stanovnistvo (na bazi od
redenih.formula raspodele, etickih i socijalnih kategorija, koje se smatraju so
cijalno pozeljnim). Ministarstvo ne moze koristiti cene za uspostavljanje rav
noteze u proizvodnji, s obzirom da postoji kolektivno vlasnistvo, vec neki od
metoda alokacije koji uspostavljaju jednakost, odnosno proporcije u proizvod
nji razlicitih dobara iusluga. To mora da uradi, medutim, tako, da p roizvodnja
 bude organiz ovana na na cin . koji realizuje minimum troskova proizvodnje.
 134 Lekcije izsavremene politicke ekonomije
Praktifoo uzev, ona ipak mora da postuje proporcije koje bi se formirale pod
dejstvom slobodne konkurencije.
Resursi, koji su u kolektivrtom vlasnistvu, moraju imati svoju cenu i drfava
ih mora stavljati na raspolaganje proizvodacima po toj ceni; inace, doslo bi do
rasipanja resursa, sto socijalizam upravo nastoji da izbegne. ImajuCi u vidu da
cene moraju odgovarati kvantitetu i kvalitetu sredstava koje radnik koristi,, Ba
rone smatra da se ne moze ostvariti nacelo socijalisticke raspodele ,,svakome  
 prema radu", jer svaki rad (zbog koriscenja drfavnih sredstava) daje proizvod
nju razliCitog obima i kvaliteta, pa stoga se i izrafava u ceni jednog proizvoda
razlicitoj od cene drugog. Stoga, Ministarstvo ne moze organizovati (indirekt
nu) raspodelu na bazi rezultata proizvodnje, nego samo direktnu - da se pro-
. izvod, koji se moze pripisati kao rezultat kolektivnom vlasnistvu, direktno ras
 podeljuje.
Jednacine ravnote2e proizvodnje, koje bi Ministarstvo trebalo da izradi uz
 pomoc tehnickih koeficijenata inputa u proizvodnju (neki oblik proizvodne
funkcije), moguce je samo na papiru; u stvarnosti, bilo bi potrebno poznavati
specififoosti svake privredne grane, preduzeea i svakog proizvoda. No, mozda
 bi nekom genijalnoseu i to moglo biti ostvareno (na primer, danas, primenom
nekog mofoog kompjutera). Ali, nemoguce je izvesti optimalne ekonomske
koeficijente proizvodnje, da bi se dobio uslov minimalnih troskova proizvod
nje - odnosno kombinacija faktora proizvodnje koja rezultira najnizim trosko
vima, sto je neophodan uslov za dobijanje maksimuma blagostanja, kao cilja
kolektivistickog drustva.
Prema tome, zakljufoje Barone, nema osnova da se smatra da je planska
 proizvodnja efikasniji sistem alokacije resursa, time sto se svesnom odlukom
(a priori) izbegavaju negativne posledice slobodne konkurencije (monopoli,
ekonomske krize).
 Nije samo Barone osporio mogufoost realizacije planske privrede u kojoj
alokaciju resursa ne vrsi sistem cena, nego proizvoljno odredene proporcije
raspodele i koriscenja faktora proizvodnje, odnosno proizvoda privrede, u ko
lektivnom (drfavnom) vlasnistvu.  
Austrijski ogranak subjektivne teorije vrednosti talmde je bio ostri kriticar  1929. godine. Kasnije, ekonomska teorija u socijalistickim zemljama je dugo i
socijalisticke privrede.
Ludvig fon Mizes osporio je mogufoost postojanja privrede zasnovane na
kolektivnom vlasnistvu kao racionalnog sistema alokacije resursa. Ddava nije
u stanju da bez sistema cena utvrdi i uporedi troskove proizvodnje razliCitih
 proizvoda. Da bi ostvarila krajnji cilj proizvodnje - zadovoljenje potreba uz
najmanje troskove - ona mora koristiti ne samo tehnicke, planske parametre
(koeficijente odnosa tehnickih inputa i autputa u proizvodnji preduzeca u
okviru matrice odnosa svih proizvodnih grana u privredi), vec mora utvrditi i
vrednosne odnose; za ovo drugo je nuzan sistem cena. u  protivnom,. cak i u
Tr:Zifoe strukture 135
idealnim uslovima proracuna svih tehnickih parametara, dolazilo bi do rasipa
nja resursa. S druge strane, ne postoji trziste faktora proizvodnje - jer su fal
tori (sem rada) socijalizovani. Ako ne postoji slobodno trziste, nema ni meha
nizma cena, ka2e Fon Mizes, a bez cenovnog mehanizma nema ni ekonomske
kalkulacije, i zaldjufoje:
"Prema tome, tt socijalistifko/ Zfl ednici svaka ekonomska promena postqje podtthvat Ci
ji 11speh ne moze bitiprocet ijen nit i unapred, niti 11tvrilen retrospek tivno. Postq ji samo ttt
maratije tt mrak11. Socijalizam Zf1afi 11kidatije racionalne ekonomfje" (L. von Mises,
1974, str. 78).
Fon Mizes, dalde, smatra da socijalizam nije moguc kao ekonomski racionalan
sistem, odnosno sistem koji na najbolji i najefikasniji naCin alocira proizvodne
mogufoosti u skladu sa hijerarhijom (platezno sposobne) tra2nje. Ali, to ne
znaCi da ovaj sistem, kao sistem proizvodnje, nije moguc. On je moguc, ako
zameni sistem kalkulacije uz pomoc cena nekim drugim parametrima obraeu
na proizvodnje i raspodele, na primer ulozenim radom. Ali, talcav sistem nije
racionalan, jer ne vodi racuna ni o marginalnoj efikasnosti samog rada, niti
ekonomiji sredstava - retkih resursa. Zbog toga je i sledila Mizesova konstata
cija o neracionalnosti socijalizma.
Ako se socijalizam ne moze odrfati kao racionalan ekonomski sistem, on
da se mora odrfavati na drugi naCin: ideologijom, izolacijom i politikom. A to
 je u praksi socijalistickih zemalja i bilo primenjivano (videti: B. Vasiljevic,
1985).
 Planska privreda kao ekon omski racionalni s istem
Ekonomska teorija poznaje i druge pristupe, koji su pokusali da spoje me
hanizam racionalne alokacije resursa, odnosno delovanje mehanizma cena i
socijalisticku privredu. Ne samo teorijski, nego i praktifoo, ovo pomirenje je
islo na ustrb planskog principa, odnosno kroz davanje sve vece autonomije tr
zistu. Prvi pokufaj talcvog sistema koegzistencije socijalizma i trzista odigrao
se u Sovjetskom Savezu, u periodu' tzv:  Nove ekonomske politike (NEP), za
pocete 1921. godine, ali iokoncane prevagom totalnog planiranja, uvedenog
strasno polemisala o odnosu trzista i plana i njihovoj koegzistenciji, preporu
eujuCi razne modele plansko-trzifoe ill trzifoo-planske privrede, sve do otvo
renog napustanja planiranja i usvajanja koncepta socijalisticke trzi$ne privrede;
ovaj proces okoncan je za celinu socijalizma tek u NR Kini, 1992. godine.
Ovde cemo se osvrnuti na prvi teorijski pokufaj da se teorijski razradi ulo
ga cena u socijalizmu, poljskog ekonomiste Oskara Langea.
Lange konstruise model socijalisticke privrede sastavljene iz dva podsiste
ma: (1) potrosnih dobara i radne snage, u kome postoji delovanje trzista, jer je
u socijalizmu ofovana sloboda izbora rada i izbora potrosaea; delovanje trzis-
 136 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
ta izrafava se kroz cene, odnosno traznju kao osnovni kriterijum za alokaciju
resursa, i (2) kapitalnih dobara, u kome postoji naturalm. razmena utvrdena ocl
strane ·Centralnog planskog odbora, kroz planske cene, koje predstavljaju in
dekse raspolozivih altcrnativa upotrebe dobara.
Trzi5na ravnotefa u celini realizuje se metodom pokufaja i pogresaka,. od
nosno odrcdivanjem arbitrarnih, racunovodstvenih cena proizvoda od strane
Centralnog. planskog odbora, a zatim prepustanje delovanju ponude i traznje,
da tako utvrdenu cenu prevedu u ravnoteznu cenu. Cene, dakle, i u socijalistic
koj pl:mskoj privredi odrfavaju svoju alokativnu ulogu.
 ,,Cini se da bi ovaprocedura poku fqja ipogrefaka treba!o, a verovatno in10ze, dajimk
cionife mnogo bo!Je 11 socija!istifkrj ekono miji nego Itoje to slufqj na konkurent sko111 trzjr
tu.]er , Centraln iplanski o dbor ima 111nogo fire pozpava1ye o noga fto se defava u ce!ini eko
nomskog siste111ct 11ego Ito ga ima bilo kojipn'vatni preduzetni k; sledstveno, Odbor bi do
 pravih ravn otezpih cena mogao dofi 11mogo kmfo111 siwijom sttkcesivnih pokttiqja, nego fto
to sada Cini konkmwtno tr.fjfte" (0.Lange and F. Taylor, 1974, str. l04).
Cene su nuzne u socijnlizmu; plan ne moze da zameni njihovo dejstvo i ne
 predstavlja soluciju za optimakn sistem alokacije resursa. Sovjetska teorija je
to prepoznala, ali pokusaji uvodenja delovanja mehanizma cena u planski mo
del organizacije privrede nisu uspeli; sam model se sru.Sio pre nego sto su efek
ti reforme planiranja dali razultate. Za teorijski doprinos ulozi cena u sistemu
 planiranja, sovjetski ekonomista Leonid Kantorovic (Leonid Vithlieyevich
Kantorovich) dobio je Nobelovu nagradu za ekonom:iju 1975. godine.
 Planirmy'e i tr-zjfn a p?ivreda
Hajekova annliza odnosa plana i cena u kontekstu razmatranja demokratije
iautoritarizma, odnosno individualne slobode i kolektivistickih ogranicenja, nc
odnosi se samo na socijalizam, vec i na tendencije planiranja u savremenom
kapitalizmu. Tendencije planiranja obifoo se izvode iz dve cinjenice promena
u kapitalizmu: jedna je proces tehnickih promena. koje, uticajem na snifavanj.::
troskova proizvodnje, vode tendenciji ula:upnjavanja precluzeca istoga proce
su monopolizacije. U ovom procesu, monopoli ogranieavaju alokativ,nu funk
ciju cena, slobodna konkurencija se ·ukida'' racl:aju se zahtevi za aktiviranjem
uloge drfave, koja bi kroz planiranje nentralisala uticaj delova.nja monopola i
obezbedila ravnomernjji proces alokacije.
Drugi argument planiranja jeste slozenost ekonomskog zivota i disperzi_ja
ekono11'1skih odluka na veliki broj subjekata, povezanih podelom rada. U t;:t,,
kvim usloyima, raste potreba za koo.rdinacijom ekonomskih aktivnosti... Pret
 postavlj a Se ,..da StJe tezfl stvaratye /eoherentne .rfike ce.fok upnogek o110111s/eogproc- :JS:l fini .
daje neophod11a koordinacfja 1ief.. e cmtm lt:e agmq/e da se d'ruftveni Zfvot 1te biraspao ;,1·
haost1" (F. A fon Hajek, 1997). Medutim, upravo je suprotno, tvrdi Hajek: sa
decentralizacijom ekonomskog zivota raste znaeaj koordinacije ekonomske ak-
Tr:Zifoe strukture 137
tivnosti putem mehanizma ccna. Ni _jedan oblik svesne kontrole ne moze
uskladiti ekonomske odluke svih ucesnika u ekonomskom zivotu; to mnogo
 pouzdanije cini mehanizam cena, kao ,,aparat kojiautomatski registnye sve relevant
ne efekte pojedinacnih akc!Ja, Cije stt indikac!Je u isto vre111e rezttltanta svih iJ1dividua!nih
od!uka i vodic za 1!fih" (F. A. fon Hajek, 1997, Str. 81).
Sistem cena prenosi svim ucesnicima relevantne informacije o odlukama
drugih ucesnika, omogueava juCi im da svoje poslovne odluke prilagocl:avaju
odlukama drugih ..
,,Toje je upravo 0110 Ito sirte111 cena radipod ko11kttrencfjot11, a fto niJedan drugi sistem
·ne moze cak ni da obe fa. Sistem cena 0 111ogt1fava pr edt1zet 11icit11a da prilagode svo je a/.c.tiv
uosti aktivnosti;n a 1!fihovi h kolega pra,'e1!fem kreta1ya re lativno 111alo brqjnih cen a_. kao Ito
inzpyerprati kretat!fe kaza!fki nekoliko uretlqja. Vazna stvar ovde jeste da ce sistem ce
na isp111titi ovu.fanl .cgt1 samo akoprevlada konkurencjja, tojest ako se i11dividt1a/11ipro
izpoctacp1i!agodi iz;ne11a111a cena i ako ne moze da ih kontrotife. .StoJe ko111plikova11ija cr;
li11a, to vife zavisi 1110 odpo de!e z;1a1yj a 111etlupojedincit1 1a lfji se zasehni 11ap ori koordinif tt 
bezjif11it11 1J1e.ha11iz;nom za preno fe! !)e relevantn ih injbtwacfja_, a koji namje pozpal kao si
 ste111 cena." (!:' A. fon Hajek, 1997, str. 82).
 Najzad, treCi argument za planiranje jeste princip socijalne prw de, odnosno
koriscenje planskog mehanizma .za ostvarivanje odredene redistribucije dohot
ka 1. cilju rcalizacije principa jednakosti. Ali, u ovom slucaju, postoji probl.en.1
kriterijuma po kojima driava spi"ovodi nacela distributivne pra,tde, ali i_ diskri-
minacije izmecl:4 ljudi razliCitih sposobnosti. .
Moze se zaldjucit:i da je Hajekovo stanoviste da je slobodna konkurencija,
odnosno i:nehanizam delovanja cena, superiorniji mehanizam za ostvarivanje
ne samo racionalnije alokacije resursa., nego  ipri:nc.ipa individualne slobode iz- ·
.  bora.
150 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Da bi odrfao ovu funkciju, novae ne sme gubiti vrednost. Zato je potpuni
.je ovu ulogu mogao rla vrsi zln.ta.n novae, nego sto je vrsi savremeni papirni
novae.  
Vlasnik novea, zavisno od svojih preferenci, moze, umesto dr2anja novea
kao oblika bogatstva, rlrfati druge oblike aktivc (imovine), bilo finansijske ak  
tive (finansijski instrumenti), bilo realne imovine Qruce, automobili).
automobili).
Svetski novae. U odnosima razmene izmedu zemalja, za placanja koriste
se oblici tzv. svetskog novea, a ne novae jedne od njih (sem ukoliko on nije
svetski novae). Sa univerzalno prihvacenim zlatom kao noveem, ono je sluzilo
kao svetski novae u svom ,,zlatnom obliku", dakle, dakle, kao metal. Sistem svetske
razmene sa zlatom u monetarnoj funkciji, koji je va2.io od kraja Napoleonovih
ratova do pocetka Prvog svetskog rata, obicno se oznaeava kao  z!atni standarrl,·
standarrl,·
on je karakterisan po stabilnosti odnosa novcanih jediniea razl.iC.itih zemalja iz
razenih u zlatu (zlatni paritet) i stoga i u medusobnom
medusobnom odnosu (kurs). Takode, Takode,
sva salda meausobne
meausobne trgovine izravnavana su fi.zickim kretanjem zlata u obli
ku zlatnih poluga. Prinuda zlatnog pariteta onemogueavaia
onemogueavaia je samostalno vo
aenje unutrafojih ekonomskih politika; trgovinski deficit, koji je mogao da na
stane kao rezultat naglaska na ekonomskom razvoju, morao morao je biti pokrivan .
transferom zlata.
Monetarna funkcija zlata nije se odrzala kada se, sa pojavdm papirnog nov
ea, otpocelo sa samostalnim ekonomskim politikama, koje su znaCile moguc
nost veC.ih defi.cita u spoljnoj trgovini. Umesto zlatnog standarda, posle Prvog  
svetskog rata uveden je u svetskoj privredi tzv: z!at110-d
 z!at110-devizp standard,, u komc su
evizpii standard  
kao svetski novae fonkcionisali kako zlato, tako i potrazivanja iz:razena u ino
. stranom noveu, nastala na osnovu izvezenih roba ili usluga (devize). Na taj na-
Cin je moglo da se izade u susret i poveeanim zahtevima
zahtevima za svetskim no•reem,
 jer je relativno mala kolicina zlata ogranieavala rast medunarodne trgovine.
Sa daljom demonetizacijom zlata, odnosno obustavljanjem njegove konver
tibilnosti za zlato u naeionalnim okvirima, sto SU poslednje. uC.inile SAD u
1971. godini (a sto je sprov edeno u oh- oh-.viru
.viru reformi Medunarod nog
monetarnog fonda i u eelini S\retske privrede u periodu "!971 --1973. gocline),
. ulogu svetskog novea su pocela
pocela i nastavila da igrnju potrazivRnja prema nacio
nalnim valL1tama ekonomski najsnaz nijih z emalja (konvertibi!ne devize), koje su
mogle da potra2ivanja drugih zemalja prema svojoj naeionalnoj valuti zamene .  
izvozom robe i usluga. Sada je konvertibilnost nacionainih valuta dobila dru
gaciji srnisao ioznaeava uprnvo mogucnost pokrica obaveza izrazenih u naci
onalnom noveu izvozom roba .l usluga.
 Novae kao svetski novae ne mora da realiznje sve svojc funkcije U.proee
sima savremenih ekonomskih integracija zemalja, konstruisani su r:izr>J oblici
obralmislwg uovea, koji je .sinteticki izrafavao ekonomsku snagu svih zemalja in
tegracije (ECU u Evropskoj eko11omskoj zajednic i, ,,prevodna rub lja" u Save-
 Novae 151
tu za uzajamnu ekonomsku pomoc zemalja tzv. realnog socijalizma, CFA fra
nak bivSil1francuskih kolonija, itd). Neid od ovih oblika evoluirali su iobavlja
ju sve -noveane funkeije - npr. ECU, koji  je  pretvoren u jedinstvenu. evropsku
valum, evro. Ta evolueija odvijala se na regionalnom planu;· na
na svetskom planu,
postoje obliei obracunskog novea, koji vrse fonkeije obraeunskih jediniea, ali i
kreditnog novca (u praksi globalnih medunarodrLih ekonomskih institucija,
IMF i IBRD koristi se oblik novca pod imenom SDR - specijalna prava vufet?ja).
3. Traznja iponuda novca
Dz. S. Mil, pifoeu u granieam a klas.i foe teorije n ovea, znae aj pohude i tra
znje za noveem odreduje u vezi sa vrednoscu novea:
,,Vrednost
,, Vrednost iii kttpovna snag a novea zavisi, nqjpre
nqjpre oc! traZ!ye  ponud
i  e. Pon uda nom1 j€  .
 sav novae 11 cirkulaeiji u orlre!lenolJ'l.periodu. Tra:{J!}a z.-a noveem, .r dmge sircme, sasttji se
od svib dobara kqja St/ potmi!
 potmi! ena 1/a prodqj 11" a. s. Mill, cit po: J. K. Galbraith, "1976,
str. 30). _Ako bi se pretpostavila neutralnost novea, onda su  ponudn  iponudn i tra.Znja
dati realnim odnosima razmene; pri tome, traznja je dominanatan {aktor, jer 
ona u.Slovljava ponudu novca, a sama je uslovljena kolicinom roba na triistu·i
zbirom njihovih eena.
Vrati:.no se ponovo onome sto smo naucili od lYiizesa i Marsala: nov.ac .ima
posrednu, funkeionalnu vrednost: ,,Novae se zeli prvenstveno ne zfaog zfaog .raJJJog sebe, ne
go stoga
stoga fto vlas11iftvo nad tiji11
tiji111 dqjegotovo pmvo ra.rpolagatga opltom ktpovno m .r1wgom
11 1!Jenqj :tobi cqjenqj far1JJi" (A. Marshal, 1973, str. 80). Vrednost novea za ueesni
ka u razmeni· zavisi od obima novea kojeg on drzi u oblih-.u .u gotovine; odnosno
neposrednom novcanom obliku. Koliki. ce biti taj obim, zavi?i od proeene uce
snika u razrneni, odnosno koristi koje oni imaju ·drzeCi tu·,,gotovu kupovn u
snagu u rukilma". Ona, naime, ne donosi nikakav dohodak, za razliku od ula
ganja novea u proizvodn ju m neki oblik fi.nansijske ak:tive (0bveznke, (0bveznke, akcije isl)
radi stieanja dohotka, odnosno u kupovinu realnih dobara (zgrade, nakit, auto
rnobili, itd), Cija potrofoja omogLifova stieanje odreaenih zadovoljstava. Stoga Ct:
se drfati samo ona koliCi.na novea namenjena razmeni, koja urav.notefava J;:orist
ucesni_cima u ekonomskom proeesu izmecli.1ove dve alternativne namenc. ,
ii.Im bi ,,gotova kupovna snaga" koju novae predstavlja bila smanjena, na
prirner, poveeanjem koliCine novea koju dr:Ze ekonomski ucesnici - bilo, na pri
mer; zbog otkrita
otkrita novih zlatnih ruddka sa jevtiriijom proizvod1 jom zl:ita.kao
novcane robe, bilo ako bi se dr.favnom od.lukom Stan1palaveta Stan1palaveta koliCiGa papi.r
nog nove;; - vrednost novca bi pala. U tom slueaju, ako je pad tol[ko veliki da
novae posta:ie bezvrcdan, traznja za njim bi se ugasila, i razmena bi se ponov
no vra61b na barter.
I<:reclitni sistcm, smatra Madal, ponavljajuCi argumente lrJasienc politicke ·
 152 Lekcije iz savremene politicke
politicke ekonomije  Novae 153

ekonomije, olak8ava ,,rad koji sam novae obavlja" izato, u uslovima uslovima razvijenog JYfV = PQ
kreditnog sistema i poveren ja u njega, traznja za noveem - a stoga i njegova njegova
kolicina u ciptieaju - moze biti manja. odnosno koliCinu novca potrebnog za realizaciju roba ili traZ!lju za novcem kao:
Ove napomene nas dovode do potrebe posmatranja veze (neki autori sma
traju: kauzalne) izmedu koliCine novea u optieaju i eena roba - do problema va PQ
rijaeije vrednosti novea ili njegove kupovne snage. Ova veza - utieaj kolicine M =
novea na ekonomski sistem - kao sto je navedeno, predmet je savremene mo v
netarne teorije. Pri tome treba imati u vidu da ovaj izraz nije jednacina, nego samo prosta .
Klasicna kvantitat:ivna teorija. Veza koliCine koliCine novea i njegove kupovne relacija izmedu navedenih veliCina. .
snagc, olieene u eenarna
eenarna roba koje data koliCina novea moze kupiti, uocena je · U navedenom_ obliku, kvantitativna teorija novca pre:livela jc Citav period·
na samom pocetku razvoja moderne ekonomske teorije i do danas je prisutna do pojave neoklasiene teorije, sa izuzetkom Marksove formulacije. ·
u obliku raznih modaliteta kvantitativne teorije novea. Marksova jednacina traznje novca. AnalizirajuCi promel:nu funJ;:ciju nov
U  )\!Io
. ralnim, politifkim literarnim esefima" (1752), David Hjum je objavio
politifkim i literarnim ca, K. Marks se suoCio i sa problemom koliCine novca potrebqog opticaju, od
eseje ,,0 11ovcu"i ,,0 trgovinsko1n hilansu' · iz ovog drugog prenosimo formnlaei nosno tra2njom za novcern. Relaciju kolicine novca u opticaju i eena roba ko
 ju kvantitativne tcorije novea:  je treba na trzistu realizovati on ne uspostavlja direktno, Vee preko funkeije .
 ,,Pretposta vin10 da fetiri pctine svi;g novca u Veliko/
Veliko/ Britaniji
Britaniji bude.poni fteno preko 110- novca kao mere vrednosti (jeclinice obracuna):
Ci. Zar se ne bi cene radt1 i svih roba s1movrat ile 11 istojproporciji?
istojproporciji? Pretpostavimo,takoile,
 ,,PoJto oblik
ik 11eposrednog prometa kqji 111i ovcle robu i- 11ovc1i
ovcle 1"tlZJ7Jatramo stalno stavfja robu
 _da se preko nof.iStJV 110/Jac ti Veliko/ Br itaniji upetosirtlt '1preko nof.i;
nof.i; zar ne b i slediliS!f
telesnojedno prema c lrugom, 011t1 na polprodqje, a ovcg ovcg !tapol kttpovine;toje
kttpovine;toje masapromet- ·
 prot 11i efekti?" (D. Hume, 1969, str. 27).
nib sredstava, potrebna Zft .Prometni proces robnog
robnog svetd, vet oclretl e11c1. s11t110111 rob11ih cena.
Hjumova formulac ija - a ona je nastala u s klopu opsti .ie kritike merkm 1tili- ·
 Ali mi
mi Zfla1110
Zfla1110 da se rob!l!J i.-ene, . ada .re robne vrednosti ne me1!fqju , nmljqj11:r vred11of ft1
.zma, kao ,,Sistema politickc ekonomije" koji je zagovarao ttgovinske bru.1.jere U
cilju euvanja novea u zemlji, smatrajuCi novae jedinim olicenjem drustvenog  samog
 samog zjc
zjclta (110v{
(110v{a11o
a11og 11Jaferf /ala), cfa Se sraz111emo
 sraz111emo di:f!t kad Otlapac/a, a p,1dqjt1 t1 kctd SIJ 
 bogatstva -  predstavlja tzv. direktnu formulaciju kvantitativne teorije novca, u 011a dize. Ako se sm11a t·obnib cena ovakopopne iii padne,  padne, 1nasa noi:ca t1 pro11
 pro111et11.11
11.111om se
kojoj se uspostavlja direktni kauzalitet (relacija) izmedu kolicine·novea u opti rav110111erno
rav110111erno popesti iiipastipast i. Svakak o; promena 11 111asiprontctn og srecl s//Ja poti 1! ov de iz
caju i cena. Za tu vezu M. Fridman ka2e da predstavlja  ,,skoro ft ticki .zakott ".  samog
 samog novca, a!i a!i ne iz 1yegov,1ftmkcf je prometnog sreclstva, vet iz 1yegove.ft111kcije kao me
Oznaeavajuci kolicinu novca sa J'vI, kolicinu roba sa Q, a nivo eena sa P, ova re re vreclno.sti:
sti: Pn;o se r.e11a
e11a roh a vmya u obrmttrj sraZ!n eri prema vre clnosti no vca, a onda
lacija bi se mogla izvesti kao:  se masa pro111etnih sredstava 111wya 1w ya tt ttprav11qj sraZ!neri prema ce11i robau .(K. :Marks,·
1970, str. 111 -112).
M = PQ. I
 pored toga sto je kritikovao k:vantitativnu
k:vantitativnu ·teo:tiju novca lrno nenauC:tm; jer-
. ne govori o odnosima vrednosti nego o odnosima koliCina, Marks preuzima
Kasnij.i predstavnici klasiene politickc ekonomije uvode u analizu i druge  je ac.inu.kyantitativne
ac.inu.kyantitativne te0rije novca za koliCinu novea u opticaju,. odrectuju6 odrectuju6
fak:tore trainje za novcem: Dz. S.  Niil uvodi u analizu brzinu opticaja novca ovu kao jednaku sumi. robn1h cen Qwlicina roba koje se rcalizuju pomno.Zena
(;,Pod brzjno111 cirJwlar.fjepadraz;lll111va .re, 11arav110, ,fc.o !.ih./J p1tta.11ova inora ifi iz mke. u
!.ih./J njihovim eenama), pocleljnoj brojem optieaja istoiinenih komapa novca, od
m1&11 da bi realizovaojedn11 prndcgit svib roba "),a N. W Senior; analizirajuC.i kolici kolici nosno M = P.Q/V,  ,,"ovrg zakon i111a opf tu vazpost" (K·Marks,
P.Q/V, naglafavajuCi: ,,"ovrg (K·Marks, 1970, ·
nu novca, koja je potrebna za realizac.iju ukupno proizvedcnih roba (modemo str: 113).
receno: za r eaiizacij u nacionalnog dohotka), uL-vrduje cb· ona zavisi od srepena Kejnzova teorija. Kejm u  JJ Op.flqj p.f lqj teor/ji z:aposleno
apo slenost kan:ate i JlOPt'a .u eentar 
st kan:ate
tdifocsti ekonomije (stepem1 prevbsti robnih oduosa nad· .naturalt!im .naturalt!im), ), Sra razmatran ja traznjc za .i;1 .i;1ovc,:em stavl ja kamatnu stop u.
zmernog dela dohodaka koje ucesnici u razmeni cl:rze u novcu .i prosecne reE Kejnzova teorija ttaznje za noveem poznata je k:i.o teoryapreference likvid1w.•l i.,
Cinc tog dela. Kcjnz naglaiiava dve 0s11ovne funkcije novca: sredstva ohraeuna, .kojim .se
lmajuci u vidu brzinu cirkulaci je novea, koju oznacavamo sa. '!, formulu olaldaya razmem1, i sredstva bogatstvr. (store of  _ wealth). Ov::i.. druga- fonkcija fonkcija
kvantitativnc teorije mozemo npisati u obliku poznate jednrifi ne mzr mzr11e11e: nije priznata od strane prethodnika, jer oblici ulagania u ak:tivu donose prihod,.,
 154 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
a ddanje gotovine ga ne donosi; zaista, ,,zafto bi bilo ko, iZjlan iZjlan ludniee,
ludniee, zeleo da ko
bogatstva ?" , pita se Kejnz i odgovara:
risti novae kao oblik bogatstva
 ,,Zato fto je, delimilno
delimilno iz racionalnih a delimilno iz instinktivnih raz!oga, nafa ze/ja
da drZfmo novae kao sredstvo bogatstva barometar stepena nafeg nepoveret!Ja u sopstvene
kalkulacije i konvencije kqje se tifu budufnosti. I akoje ovo oseeat!Je vezano za nova e samo
 po sebi konvencio nalno iiiinstinktivn o, ono de!tge, takoreCi, u dubini nafe motivacije. Pose
dovmye stvarno
stvarnogg novea otklat!Ja naf nemir ipremija kqja se od nas traZf da se odreknemo
novca meraje stepena nafeg nemira" nemira" CT· M. Keynes, 1973, str. 218 - 219).
Cinjeniea da je budufoo_st neizvesna i da ta neizvesnost utice na odluke po
 jedinaea u sadafojosti da drze likvidan novae ill da investiraju, kljuena je u Kej
nzovom tretiranju prirode novea. Upravo stoga, on je i mogao tvrditi u  ,,Opftqj
teoriji" da ,,u Sttf fi ni, Vaznosi novca poti fe otuda fto onpredstav/ja VCZf4 izptetfu
izptetfu sadaft!Jo
 sti ibudufnosti''. Fluktuaeije u stepenu poverenja u  budufoost, odnosno smanje
nje neizvesnosti vezanih za buducnost, utieu na pojedinee da donose odluke
da Ji ce drfati gotov novae ill stedeti, odnosno ulagati u oblike realne ill finan
sijske aktive. Ddanje gotovog novea treba da ima toliki znaeaj za vlasnika da
 potencijalni gubitak u kamati, koja bi mogla da bude prihod od ulaganja nov
ea, bude manji od koristi koje drzanje gotovine  prufa  pojedineu. Kamata je je
 ,,nagrada za odustajat!Je od likvidnosti".
ikvidnosti". Pojedinae se odlueuje da drzi gotov novae
zato sto on poseduje svojstvo likvidnosti.
Postoje tri razloga, motiva, zbog kojih se drzi novae u likvidnom obliku.
P!Vo, transakcioni motiv. Pojedinci drze gotov novae zato sto je on prometno
sredstvo, odnosno slu2i za realizaciju roba. Ovaj izvor traznje za noveem je pro
 porcionalan dohotku, jer je obim transalccija uslovljen dohotkom pojedinaea.
Drugo, motivpredostroZf1osti. Gotov novae tra2i se kao obezbedenje od neiz
vesnosti, koja zahteva iznenadne izdatke: da bi se iskoristile povoljne prilike prilike
kupovine; da se realizuje kreditna obaveza izra2ena u novcu. I ova koliCina
novea proporcionalna je dohotku, jer je namenjena buducim, ocekivanim tran
sakcijama.
Trece, fpekulativni motiv. Ovaj izvor traznje novea vezan je za ulaganja u ak
 fpekulativni motiv.
tivu koja donosi buduCi prihod, srazmerno kolebanju osnovnog indikatora ula
ganja - kamatne stope. Ako kamatna stopa raste, traznja za noveem opada - jer  nentni dohoclak), rro
se on ulaze u oblike finansijske alctive; i obrnuto. Istovremeno, posto ljudi dr
ze manje gotovog novea, brzina optieaja novea raste.
Povezivanjem navedenih motiva dobija se K.efnzo vajedna fina traZ!!Je za nove em.
Ona je izrazena u realnim veliCinama, a ne nominalnim, odnosno traznja za
noveem trebalo bi da pokaze koliko se za njega moze kupiti proizvoda ill nje
govu realnu kupovnukupovnu moc. Ako realnu realnu traznju za noveem oznaCimo kao
Md/P, onda je
Md
f (i, Y).
p
 Novae 155
Odnosno, tra2nja za realnim novcanim stokovima uslovljena je visinom ka
matne stope (negati.vno korelisana) i godifojim dohotkom (pozitivno korelis:1-
naj. .
Fridmanova teorija. Savremenu popularnost kvantitativna teorija novea u
velikoj meri duguje JYiiltonu Fridmanu. U radu ,,Novajormulacija kvantitativne le- ·
orije novca",objavljenom 1956. godine (M. Fridman, 1973), on je rehabilltovao
teoriju idao  joj zaokruzeni oblik, u kome ona ponovno postaje relacija izme
du kolicine novea u optieaju-i nivoa eena.
Fridmanova teorija je oblik  porijolio teorije, odnosno teorije koja posmatra
ulaganje dohotka pojedinea u razne oblike realne i finansijske aktivc (imovinc). ·
Kao takva, ona je ustvari primena opste teorije izbora, s kojom smo se ve·c su
sretali, na monetarnu teoriju. Tra2nja za noveem, odnosno pitanje: zasto poje
dinci drze novae, nije uslovljena specifienim motivima, vec je deo tra:foje za
svim oblieima imovine izavisi od resursa koji su na raspolaganju pojediocima,
odnosno od njihovog dohotka (bogatstva). u ovorn sircm kontekstu, traznja
za novcem bice uslovljena ocekivanim prinosom koji se moze ost:Variti dr2a- ·
njem gotovog novca, u odnosu na ocekivani prinos od drugih oblika ulaganja.
Pojedinci mogu drzati bogatstvo u pet oblika: 1. novae (r v1), kao oblik po
trazivanj.a ill jedinica robe koja je opste prihvacena za plaeanje obaveza; 2. ob
vezniee (b), kao potrazivanje buduceg prinosa; 3. akcije (e), kao pravo na sra
zmerno ueesce u profitu preduzeea; 4. realna imovina i 5. ljudski kapital.
Traznja za novcem, u realnom izrazu (realni izraz uzirria se u analizu stoga;
sto svaka promena veliCina izrazenih n noveu proporeionalno menja sve te ve
liCine, tako da ne donosi nikakve p:romene u zakljuCivanju), imajuti u v.idu :na·
vedene oblike bogatstva,  bie izrazena sledcforn, uprosceno1n
uprosceno1n jednaCinon1.:
Md
- =f lY rb - rm re -'rm pe - r 111 w)
:i ' " . ,
'
gde su: MD= tra2nja za realnim novfanim stokom, Y = dohodak pojedinea
(me:rea kao prosecan ocekivani dohodak tokom zivmnog ciklusa,ili ciklusa,ili perma
= ocekivani prh1..:ls na drfanjr. novca, rb =
ocekivnni pri··
nos na obveznice, re = ocekivani  prinos na akcije, pe = oceklvana stopa inflH-
. cije, odnosnu oeekivani prinos na rc.i.lnu
rc.i.lnu aktivu, koji raste ukoliko rn:>te inffa.
cija, w = radna sposobnost ljudi.
Objafojenje navedene  jedna ine·(ona se u Fridmanovom teksti.1 teksti.1 pojavlju je
u slozenijem obliku) ukazuje na sledeee Traznja za novcem.pozitivno je kore
lisana sa obimom dohotlrn, a negativno S;?. rndnom spcsobnoseu, posto ova ni
 je uvek ,,likvidna" (m: moze se ,,smesta" dobiti posao). Obim .dohotka jc
osnovni faktor traznje·z·a.
traznje·z·a. novce!n. Oblici fimmsijske i-realne aktive na traznju
za noveem nticu preko·razlike u ocekivanom prln.osu koji se mo:e ostvariti in-
 156 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
vestiranjem u njih, u odnosu na prinos koji je i:ezultat drzanja novca. Ukoliko
ocekivani prinos na ave oblike aktive raste, traznja za novcem pada.
Kada je rec o uticaju kamatne stope na drzanje novca, Fridman smatra da
ona nije znaeajan faktor, jer se porast kamatne stope odrafava proporcionalno
i na prinos drugih oblika ulaganja i na drfanje novca. Posto je tra2nja za nov
cem neosetljiva na promene u kamatnoj stopi i brzina novca je konstantna. Za
kljueak koji se iz toga maze izvesti jeste da je jedino kolicina novca u opticaju
vazna za odredivanje nivoa cena. ,,Stoga, Frid111an ova teorjja traZflje za novce111je Zf l
istaponovna for 111ulacija kvantitativne teorjje, ZfltO Ito ona vodi isto111 zak/jucku 0 vazpo
 sti novca Zfl agregatnu potrofty u" (F.S. Mishkin, 1989, str. 433).
 Novae 157
LITERATURA
1. Aristotel:  Niko111ahova etika, Beograd, 1958.
2. IrvingFisher: The Purchasing Poiver of Mo11ry, Macmillan, NewYork, 1911.
3. M. Frid man:Teor£ia. novca i111011etama politika, Rad, Beograd, 1973-
4. J. K. Galbraith: Mo11ry - Whence It Ca111e, Where It l.!7e11t, Penguin, Harmondsvvorth, 1975.
5. J. Hicks: Val11e and Capita4 Second Edition, Clarendon Press, Oxford, 1974.
6. D. Hume: Of Money; Of the Balance of Trade. Essqys: Moral, Political and Uterary (175Z),
u: The Llbrnry of Economics and Liberty, Liberty Fund, Indianapolis, 1999.
7. W S. Jevons: Money and the Mechanism of Exchange (1910), u: Mo11etary Theory, Selected 
 Readings, Edited by R. W. Clower, Penguin, Harmonsworth, 1973.
8. H. G. Johnson: Monetary Theory and Polle) Selected Essqys i11 Monetary Eco110111ics, Allen
and Unwin, London, 1978.
9. J. M. Keynes: Povratak zlatnom standardu, u: Ekono111ski cslji, Marica srpska, Novi Sad,
1987.
10.J.M.Keynes: Opfta teorija zaposlenosti, ka111ate inovca,Kultura,Zagreb,1956.
11.J. M. Keynes: The General Theory of Employment, u: Monetary Theory, Selected Readings, Ed.
 by R. W. Clower, Penguin, Harmondsworth, 1973.
12. K. Marks: Kapita4 tom I, Prosveta, Beograd, 1970.
13. Ludwig von Mises: The Theory of Monry and Credit, Liberty Fund, Indianapolis, 1981.
14. A. Marshal: Money, Credit and Commerce, u:  Monetary Th eory, Selected Readings, Edited by
R. W. Clower, Penguin, Harmondsworth, 1973.
15. F. S. Mishkin: The Economics of  Monl!)', Banking and Financial Markets, Second Edition,
Scott, Foresman and Company, Glenview, 1989.
16. A. C. Pigou: Money, a Veil?, u: Monetary Theory, Selected Readings, Edited by R. W. Clower,
Penguin, Harmondsworth, 1973.
17. Sir Dennis Robertson: Lectttres on Econo111ic Principles, Collins, London, 1969.
18. David Ricardo: Nace/apoliticke ekono1llije, CI<D,Zagreb, 19 83.
19. N. W Senior: On the Quantity and Value of Money,Three Lectures on the Value of Mo
ney (1829), u: Monetary Theory, Selected Readings, Edited by R. W. Clower, Penguin, Harmon
sworth, 1973.
20. J. B. Say: Traite d'Econo111ie Politiq11e, Calman-Levy, Paris, 1972.
21. A. Smit: Bogatstvo 11aroda, tom I, Kultura, Zagreb,1952.
22. B. Vasiljevic: Novae u sovjetskoj teoriji i praksi, Fina11sfje, 9 -10/1984, str. 490 - 507.
23. B. Vasiljevic, Relevantnost politicke ekonomije danas - primer novca i kredita, u: l&iZfl i/iii
re11esa11sa politicke eko110111ije, red. V. Pilic-Rakic i Z. RakoceviC, IBN Centar, Beograd, 1993,
str. 88 - 97.
24. Leon Walras: Ele111e11ts D'Eco110Jllie politiq11ep11re, Economica, Paris, 1988.
 Lekcija VIII

RASPODELA

1. Marginalna produktivnost faktora proizvodnje

U ptoceSU proizvodnje, kako je Vee izlagano, sudeluju kao inputi  proiZfJOdni

 faktori: zemlja, rad i kapital; proizvod je rezultat njihovog zajednickog delova
nja. Srazmerni doprinos meri se cenom faktora proizvodnje: renta  je cena ze
mlje, nadnica (ncgamnina) - rada, a kamata - kapitala. A. Marsal je uveo u analizu
i cetvrti proizvodni faktor - organizaciju (upravljanje preduzeeem) cija je cena
 prqfit, ali teorija nije saglasna oko ovog pitanja. Cena je indikator, signal za an
gafovanje faktora u proizvodnji ali i nagrada za njihovo produktivno delova
nje.
Formiranje cene kao nagrade za produlctivno delovanje faktora proizvod
nje predmet je teorije raspodele.
Raspodela je jedno od kljucnih pitanja politicke ekonomije uopste. Klasic
na politicka ekonomija, u lieu Rikarda, analizu raspodele smatra za sustinski
 predmet politicke ekonomije; iz analize raspodele Marks i zvodi ne samo isto
rijski karakter politicke ekonomije, nego i samog kapitalizma. Ali, dok klasic
na politicka ekonomija polazi od dvostrukog karaktera raspodele, kao raspo
dele proizvodnih sredstava, koja postavlja osnove proizvodnje, i raspodele
 proizvedene vrednosti nastale kombinovanim delovanjem zemlje, rada i kapi
tala, dotle savremena politicka ekonomija posmatra raspodelu na bazi date
osnovne raspodele proizvodnih resursa.
Cene faktora proizvodnje formiraju se delovanjem ponude i tra.Znje. Klasic
na teorija politicke ekonomije pretpostavljala je da trzifoe cene osciliraju oko
tzv. prirodne cene faktora, koje su uslovljene troskovima njihovog formiranja, od
nosno, u slueaju zemlje, troskovima njenog privodenja obradi.
 Neoklasiena teorija u analizi raspodele polazi od postavke da t rzifoa cena
faktora ne izra2ava njihovu korisnost za potrofaca, jer oni nisu predmet direkt
ne, tzv. :finalne potrofoje. Proizvodni faktori se trose u proizvodnji potrosnih
dobara, prolaze6 kroz proiZfJodn11 potro f '!}t1 istoga je traznja za njima posredo
vana, uslovljena traznjom za :finalnim proizvodima. Zato se cena faktora mo
ra odrediti polazeCi od doprinosa svakog od njih procesu proizvodnje, odno
sno od njihove marginalne produlctivnosti.
160 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Raspodela 161

Da bismo objasnili kategoriju 111arginalne produkti vnosti moramo poCi od U tabeli 8.1 vidi se da je rezultat povecane kolicine angaiovanja radnika
drugog obelezja trainje za faktorima proizvoclnje. Ona je uvek trainja za vise opadajuCi marginalni proizvod rada Owlona 4). To je izraz delovanja zalmna
faktora, koji su uzajamno povezani i zajednicki deluju u procesu proizvodnje. opadajuceg prinosa faktora proizvodnje.
Doprinos jednog od faktora proizvodnje zajednickom rezultatu, proizvodu
koji je namenjen trzistu, tesno je povezan i uslovljen doprinosom drugih fak Tabe!a 8.1. Prihod margina!nog proiZJ' oda rada
tora u datoj proizvodnji. Relativno ucesce svakog od faktora zavisice od koli (1) (2) (3) (4) (5) (6)
cine i cene tog faktora ali i kolicine i cene i drugih angafovanih faktora, a nji e n ca ra a ena ra a o c na a rg n a n ena e n c e · o o a
hova ukupna koliCina i cena uslovljeni su preovladujucim uslovima na trzistu  proizvoda  proizvod rada marginalnog
(3 : 1) roizvoda
u celini. Konkurencija izjednaeava cene alternati.vne upotrebe faktora u razli 0 20 0 0 0 0
Citim oblastima proizvodnje: ne moze se desiti da cena kapitala za jednog pro 20 20 20 60
3
izvodaca bude razliCita od cene za drugog, bez obzira na oblast proizvodnje 2 20 30 10 3 30
(uz pretpostavljenu jednakost rizika pozajmljivanja odnosno duiine perioda na 3 20 35 5 3 15
koji se kapital pozajmljuje). 4 20 38 3 3 9
 Nije stoga moguce egzaktno utvrditi u materijalnom oblil1. 1, koliki je dopri 5 20 39 1 3 3
nos svakog proizvodnog faktora, pojedinafoo uzev; krajnjem proizvodu - rec
 je o razliCitim kvalitetima inputa, koji se ne mogu svesti na zajednicki natural  Zakon opadajuceg prinosa, kojeg je prvi formulisao Ril;::ardo u teoriji zemljifoe
ni pokazatelj. Stoga je tesko utvrditi i uce8ce svakog od njih u raspodeli stvo rente, kazuje da, ako se stalno rastufa kolicina jednog faktora proizvodnje pri
renog proizvoda, ako se kao mera raspodele ne uzme vrednosni izraz proizvo menjuje UZ fiksnu kolicinu drugog faktora U  proizvodnji proizvoda, onda Ce
da; u ovom izrazu, naturalni oblici inputa dobijaju zajednicko, isto oblicje. Do svaka dodatna kolicina·tog promenljivog faktora sukcesivno davati sve manji i
 prinos svalwg faktora proizvodnje, a stoga i njegova ocekivana nagrada za manji doprinos ukupnom proizvodu.
ucesce u procesu proizvodnje, cena, moze se utvrditi samo ako se posmatra Ali, kao sto je napomenuto, nije dovoljno izolovati samo fizicki doprinos
vrednosni doplinos svakog fal;::tora proizvodnje krajnjem proizvodu. On se moze svakog faktora, odnosno njegov marginalni proizvod (MP). Potrebno je po
utvrditi posmatranjem marginalne produl1:tivnosti svakog faktora u proizvod znavati i prihod marginalnog proizvoda tog faktora (J:vIB.P).
nji datog proizvoda i cene po kojoj se taj proizvod prodaje: Proizvod margi Prihod marginalnog proizvoda je novcana vrednost dodatne jedinice proiz
nalne produktivnosti. svakog faktora i njegove trzifoe cene, odnosno uce8ce voda, koja je rezultat koriscenja dodatne jedinice inputa, odnosno proizvod
marginalnog proizvoda svakog faktora u prihodu, naziva se  prihod tnarginalnog  nog faktora - u nasem primeru, rada. Kako je dodatni proizvod (marginalni
 proiz;;oda (J:vIB.P - Marginal Revenue Product) i on je kljucni koncept teorije ras  proizvod) faktora rada u stvari, ekstra jedinica proizvoda kojeg ulrupnom pro
 podele. izvodu dodaje jedna nova, dodatna jedinica rada - dok je ucesce drugil1inpu
Kao sto je vec objafojeno, kombinacija  svih faktora koji ucestvuju u proiz ta konstantno - onda se prihod marginalnog proizvoda rada moze izracunati
vodnji proizvoda - a koja odrafava preovladujuCi tehnoloski nivo proizvodnje
kao marginalni proizvod pomnozen cenom proizvoda koja se ostvaruje na tr
u datom periodu - usmerena na najracionalniju proizvodnju proizvoda (uz naj
zistu ill
manje troskove) predstavlja  proiz;;odnu Junke/ju preduzeca. Moze se, medutim,
 pretpostaviti da svaki faktor, kao input, daje neki doprinos krajnjem proizvo
MRP = MP x P,
du u okviru date proizvodnje. Ako je krajnji proizvod marginalni proizvod koji
 je namenjen trzistu, moze se smatrati. da je u tom marginalnom proizvodu sa-:
drzan marginalni proizvod svakog inputa. Odnosno u nasem primeru,
Stoga, ako se apstrahuje uce8ce drugih faktora, moze se izolovati doprinos
svakog faktora krajnjem proizvodu: taj doprinos mozemo smatrati za margi MRPL = MPL x Pv 
nalni proizvod, koji je rezultat dodatne jedinice inputa tog faktora u procesu
 proizvodnje. Primer ulaganja u proizvodnju dodatnih jedinica jednog od fak S obzirom na trzifou strukturu, moguce su dve kombinacije.
tora, rada, UZ konstantnu Velicinu drugih faktora Qrnpitala i zemlje), moze ilu U uslovima perfektne konkurencije, dodatna proizvedena jedinica (margi
Strovati prethodnu argumentaciju. i
nalni proizvod) uvek ima istu cenu lrno  prethodni proizvodi, jer j e trafoja ne-
 162 Lekcije iz savremene poliricke ekonomije
elastifoa i kolicina proizvedene robe nema uticaja na njenu cenu (dodatna je  
dinica ne smanjuje cenu). Stoga, cena je jednaka marginalnom prihodu (P =
lVIR) faktora. Prihod marginalnog proizvoda rada bice jednak marginalnom
 proizvodu zadnjeg angafovanog radnika, pomnozenog cenom proizvoda -
MPR rada je vrednost proizvoda proizvedenog od strane poslednje jedinice ra
da izrazena u novcu (predstavljena kolonom 6 u gornjoj tabeli).
U uslovima imperfektne, monopolisticke konkurencije, marginalni pri
hod svake dodatne jedinice proizvoda (marginalnog proizvoda) koji se pro
da manji je od cene, jer preduzece mora da smanji cenu prethodnih jedini
ca, da bi prodalo dodatnu jedinicu u uslovima elastifoe traznje za svojim
 proizvo dima.
Isti princip formiranja cene vazi i za druge proizvodne faktore - zemlju i
kapital. Ako se svaki od njih primenjuje u rastucem obimu u uslovima kon  
stantne velicine drugog angafovanog faktora, delovace zakon opadajuceg pri
nosa. Stoga se maze utvrditi opsta definicija prihoda marginalnog proizvoda.
lVIRP je marginalni proizvod inputa pomnozen marginalnim prihodom koji se
dobija prodajom dodatne (marginalne) jedinice proizvoda:
=
- za faktor rad: lVIRPL lVIR x MPL;
- za faktor zemlju: lVIRPA= lVIR x MPA;
=
- za faktor kapital: lVIRPc MP x MPc·
Dohodak marginalnog proizvoda odreduje traZnju za faktorima proizvod-
nje.
Preduzece nastoji da ostvari optimalnu kombinaciju inputa. Uz datu ce  
nu inputa, optimalna kombinacija je odredena zeljom preduzeea da ostva  
ri maksimizaciju profita. Iz tabele 8.1 proizilazi da ce preduzece angazova
ti dodatnu jedinicu jedne vrste inputa - rada, sve dok je lVIRP ovog inputa
veca od marginalnog troska ili njegove cene. Odnosno, da se mogu anga
fovati samo dva radnika u datoj proizvodnji po ceni od 20 jedinica najam
nine, jer je profit po prvom radniku 40, a po drugom 10 (razlika lVIRP i ce
ne rada).
U uslovima perfektne konkurencije, optimalna kombinacija inputa koja
 prufa maksimizaciju profi.ta preduzeea postize se onda, kada je marginalni
 proizvod pomnozen cenom proizvoda jednak ceni inputa:
11
I = =
margina/ni proiZJJOd zem/je  X cena proiZJJOda Cena zem/je  zem/jifna renta;  
'
11 marginalni proiZJJod rada x cena proiZJJoda = cena rada = nadnica;
marginalni proiZJJod kapitala x cena proiZPoda = cena kapitala = kamata.
11
Ji Dakle, optimalna kombinacija fak:tora, odnosno ona kombinacija k:oja
omogueava preduzeeu da mak:simizuje profit, izjednaeuje prihod marginalnog
 proizvoda sa cenom fak:tora proizvodnje, k:ak:o to proizilazi iz gore navedenih
 jednacina. Stoga ce preduzece traznju za proizvodnim faktorima izraziti u onoj
k:olicini inputa, k:od koje je cena svak:og inputa jednak:a dohotku marginalnog  
Raspodela 163
proizvoda tog inputa. Iz tabele 8.1. proizilazi da ee lVIRP (poslednja k:olona)
odrediti koliko ce rada biti angafovano. Ako je trzifoa cena rada, na primer 60,
onda ce biti angafovan samo jedan radnik:; ako je cena rada 30, angaZovace se
dva radnika, itd. K.riva traznje za inputom rada izrazice, prema tome, odnos iz
medu cene inputa i njegove trazene k:olicine.
Analizirali smo jedan fakto.r cene, trafoju za faktorima. Njihova ponuda,
kao sto ce se videti u narednim odeljcima ove glave, specififoa je za svaki fak
tor ponaosob i stoga ne podleze gene.ralizaciji. Maze se staviti samo kratka
opaska o elastifoosti traznje: traZnja za fak:torima je elastifoa, sem u slueaju
zemlje, gde je perfektno neelesticna, zbog karaktera zemlje k:ao ogranicenog
resursa.
Uz datu cenu faktora, preduzece bira kombinaciju faktora, koja odgovara
pravilu najniZih troskova, odnosno prihoda marginalnog proizvoda svakog od
njih, uz postovanje i principa supstitucije (zamene jednog fakto.ra drugim, u
skladu sa .relativnim odnosima njihovih cena).
2. Relativni udeo faktora u proizvedenoj vrednosti
 Neokla sifoa te orija sm atra da trziste aloc ira p.roizvo d drustv ene proizvo d
nje kroz konkurenciju fak:tora proizvodnje. Radi uproseavanja, zamislimo da je
rec 0 proizvo du -np r. nekoj od po ljopriv. rednih kultura - koji se proizvod i za
jednick im delovan jem rada i zemlje (kao u lapidarn oj formulaciji Viljema Peti
ja: ,,radje otacproiZJJoda, a zemfja m11je mqjka ').U ovom primeru, zemlja je fik.
san faktor, a rad promenljiv.
Ako je vlasnik zemlje organizato.r proizvodnje, on angafoje .radnike za pro
izvodnju datog p.roizvoda. Koliko ce .radnika uposliti, zavisi od p.roizvodne
funkcije, kao kombinacije faktora uslovljene njihovim naturalnim odnosom
(koliko radnika u obradi zemlje), odnosno vrednosnim parametrima (kolika je
cena inputa). Vlasnik: zemlje, medutim, nik:ada nece uposliti dodatnog radnika
ukoliko on ima cenu vifo od marginalnog proizvoda kojeg maze proizvesti
(odnosno dohotka marginalnog p.roizvoda, kada se taj proizvod proda na tr
zistu). Stoga kriva traznje za radom mora odgovarati pravilu da svi radnici do
biju istu nadnicu, koja je jednaka marginalnom p.roizvodu zadnjeg angafova
nog (marginalnog) radnika.
Posto .radnici koji su angafovani pre zadnjeg radnilrn proizvode veCi proiz
vod nego sto je nag.rada koju dobijaju - jer dobijaju dohodak zadnjeg angafo
vanog radnika, taj visak ostaje na raspolaganju vlasnik:u zemlje, u obliku  zemfjif
ne rente.
Raspodelu dohotka koji je proistekao iz proizvodnje datog proizvoda, uz
pomoc faktora rada i zemlje, m ozemo predstaviti na sledeCi naCin.
 © Branko Vasiljevic 2014. Prof dr Branko Vasiljevic
Sva prava zaddana. Nif edan deo ove publikacije ne sme biti reprodukovan u bilo kom
obliku i bilo kojim sredstvom (elekti:onskim, mehanickim, za fotokopiranje, snimanje
ili drugim) bez prethodne pisane saglasnosti autora i izdavaea.

 Neovlasce no reprodukova nje i stavljanje u promet ove publikacije u celini ili delovima
 predstavlja krivieno delo po
po zakonima Republike Srbije.
Lekcije iz savreniene
politicke ekononiije
Sesto izrnergeno izdarge

 Ef 

Beograd, 2014.
-  _ _. - -- . - - - ---- - -... -- :.:_  _
· .-  _, ·. '·· ·-·· ·,,-- ----···.··-...:.-- ..
 SADRZAJ

Prvi deo: TEORIJSKO-J¥ETODOLOSKE OSNOVE

SAVREMENE POLITICKE EKONOIY.IIJE ........... ............ ............ ............ .1

Lekcija I DEFINICIJE, POJAM I PREDMET...........................................

PREDMET ........................................... 3
1. Klasie
Kla siena
na politi
pol iticka
cka ekonom
eko nomija ija . . . . .· ..............
...................
...........
............
............
............
...........
...........
...........
...........
........
..4
2. Politicka ekonomija i/ili
i/ili ekonomika
ekonomika ........... ............ ............ ............ .........8
3. Politicka ekonomija kao politicka nauka ...............................................11
...............................................11
4. Savremena politicka ekonomija ............................................................. 13
5. Savremene ekonomske teorije ............................................................... 15
5.1. Neoklasiena teorija ............ ............ ............ ............ ............ ............ . 16
5.2. Marksisticka teorija ......................................................................... 18
5.3. Kejnzijanizam ........................................................................................... 19
5.4. Monetarizam ............................................................................................. 21
5.5. Nova klasiena teorija .................. ............ ............ ............ ............ 22
5.6. Institucionalizam .............................................................................24
5.7. Novi kejnzijanizam
kejnzijanizam .................. ............ ............ ............ ............ .......27

Lekcija II METODOLOGIJA POLITICIZE EKONOMIJE .................... 31

1. Nauka politicke ekonomije ........... ............ ............ ............ ............ ......... 31
2. Metodoloski process ........... ............ ............ ............ ............ ............ ....... 35
3. Primeri metodoloskih postupaka ............ ............ ............ ............ ........... 38
4. Analiticki metodi ........... ............ ............ ............ ............ ............ ............ . 40
5. Analiticke tehnike ................................................................................... 46

Lekcija illRAZVOJ I SUDBINA KAPITALIZMA ...................... ..................................

..............
.. 49
1. Pojam i karakteristike kapitalizma ......................................................... 49
Okvir 3.1. Preimenovanje
Preimenovanje sistema ................ ............ ............ ........... 50
2. Geneza kapitalizma ................................................................................ 54
Okvir 3.2. Religija i sa vremeni kapitalizam . . . ..• ............................ 55
3:Rast i kritika kapitalizma ........................
....................................
........................
........................
........................
............59
4. Buduenost kapitalizma . . . . . . . . . . . . . . . .•  ....................................... 67

Drugi deo: MIKROEKONOM SKA ANALIZA .................................

.........................................
........73

Lekcij; N RAZMENA , ; ..........................

........................................
............................
............................
............................ 75
.....................
.......
·· 1. Potrebe ipotrofoja .......................
...................................
........................
........................
........................
......................
..........75
2. Marginalna korisnost..............................................................................
korisnost .............................................................................. 75
Okvir4.1.Jednacina razmene u marginalistickoj teoriji ..................79
 VI Lekcije iz savremene politicke ekonomije
3. Izmerljivost korisnosti . . . . . . . . . . . . . , ......................................... .. 81
4. Teorija izbora potrofaea ...................................................................... 84
Lekcija V PR OIZVODNJA .......................................................................... 93
1. Preduzetnistvo ....................................................................................... 93
2. Priroda preduzeea ............ ............ ............ ............ ............ ............ .........94
3. Oblici preduzeea ............ ............ ............ ............ ............ ............ ........... 97
4. Profitna funkcija preduzeea . . . . . . . . . . .· ..................................... ..98
4.1. Proizvodna funkcija ........... ............ ............ ............ ............ ........... 98
4.2. Troskovi ....................................................................................... 100
4.3. Prihod . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , .....................102
4.4. Maks imizacija profita . . . . . . . . . . . . . . . , ................................ 103
5. Vrednost preduzeea ............................................................................104
6. Razvoj modernog preduzeea ........... ............ ............ ............ ............ ... 105
Lekcija VI TRZISNE STRUKTURE .......................................................... 111
1. Trziste .................................................................................................. 111
2. Slobodna (perfektna) konkurencija .................................................... 114
2.1. Maksimizacija profita .................................................................... 116
2.2. Dugorofoa ravnotefa proizvodnje ...............................................118
3. Monop ol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .·. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120·
4. Monopolisticka konkurencija........... ............ ............ ............ ............ ... 124
5. Oligopol............................................................................................... 127
Okvir 6.1. ,,Zatvorenikova dilema" ............ ............ ............ ........... 128
6. Administrativna kontrola cena ............ ............ ............ ............ ........... 130
7. Planska ekonomija .............................................................................. 132
Lekcija VII NOVAC..................................................................................... 139
1. Priroda novca . . . . . . .· ................................................................ 139
2. flunkcije novca .................................................................................... 146
3. Tra:Znja i ponuda novca ...................................................................... 151
Lekcija VIII RASPODELA ........................................................................ 159
1. Marginalna
2. produktivnost faktora proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . .159
Relativni udeo faktora u proizvedenoj vrednosti ........... ............ ......... 163
· 4. Transmision i mehanizam emisije novca ...................................... 258
3. Klasifoa politicka ekonomija o relativnom udelu faktora .................. 165
4. Zemlja i zemljifoa renta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .: . . . : ................168
•·
Okvir 8.1. Rikardova teorija zemljifoe rente i njen
kasniji uticaj ................................................................... 170
5. Rad i najamnina (nadnica) · . . . . . . . . : . . ' , ..................................... 171
• .·•
----------- ----Okv.ir-8.2..Humani.ka. pitaL._. ._._. _. .-·-·-·-·-··.... . ._ .... .... .... .... .... .... .... ... 174
Okvir 8.3. Teorija najamnine i kretanja stanovnistva
klasifoe politicke ekonomije ......................................... 178
6. Kapital i kamata ................................................................................... 179
Okvir 8.4. Socijalni kapital ............................................................. 184
Sadrfaj VII
7. Preduzetnik i profit ..............................................................................186
Okvir 8.5. Marksovo shvatanje kapitala, profita i kamatne
stope ...............................................................................187
Lekcija IX TRZISNA RAVNOTEZA .........................................................191
1. Parcijalna i opsta ravnotefa ..................................................................191
Okvir 9.1. Efikasnost razmene - alternativna ilustracij a................ 193
2. Ekonomika blagostanja ............ ............ ............ ............ ............ ............ 196
3. Teorije opste ravnoteze ....................................................................... 198
4. Izvedeni oblici opste ravnoteze ........... ............ ............ ............ ........... 200
5. Slabosti, nesavr8enost i odsustvo trzista ............................................. 202
6. Ekonom ska ulo ga drfave i drf ava bla gostanja . .·........................................ 208
7. Teorija javnog izbora ........................................................................... 211
Okvir 9.2. ,,Paradoks glasanja" ...................................................... 215
TreCi deo: MAKROEKONOMSKA ANALIZA ............ ............ ............ ....219
l Lekcija X DRUSTVENI PROI ZVOD I DOHODAK ........................... 221
J
'I
1. Analiza ekonomije kao celine (makroekonomija) ............ ............ ....... 221
i l
2. Kejnz i klasici ...................................................................................... 227
3. Agregatna ponuda ............................................................................... 230
lI 4. Agregatna traznja ................................................................................ 232
4.1. Potrofacka tra:Znja ........................................................................233
I 4.2. Investi ciona tra:Znja ......................... ............................ ......................... 237
·'
Okvir 10.1. Multiplikator ............................................................... 240
4.3. Fiskalna (budzetska) tra:Znja............................................................... 241
4.4. Izvozna tra:Znja ................................................................................ 243
Lekcija XI MONETAR NA POLI TIKA I INFLACIJA ............................ 245
1. Makroekonomska politika ............ ............ ............ ............ ............ ....... 245
, 2. Monetarna politika............................................................................... 246
l 0kvir 11.1.Nezavisnost centralne banke ...................................... 250
 _J 3. Emisija _novca . . . . . . . . :  ..........................................................252
. Okvir 11.2. Monetarru agregati ........... ............ ............ ............ ....... 254
1
•·  _ 5; Cjljevi i instrumenti monetarne politike ........... ............ ............ ........... 259
••.-.· .6..-·.•.I.pfla..cija i . ea<;=ija : . . . ·...........................................................................................................................................262
; 7, Dezmflao1a 1hiperinflac11a ............ ............ ............ ............ ............ ..... 269
Lekcija; ltII NEZAPOSLENOST I FISKALNA POLITII<A ...................... 275
J-"'-··--- --- ··-·""'·----L Poji korij e nezapos lenos ti ........... ............ ............ ............ ............ ... 275
J 2. Oblic:l nezaposlenosti ......................................................................... 277
bkvii: 12;1.Merenje nejednakosti u raspodeli dohotka -
L()tncova kriva i Dzini koeficijent ........................... 279
3. Fiskalna politikai nezaposlenost .......................................................... 282
VIII Lekcije iz savremene politicke ekonomije

4. Fiskalna politika i socijalna sigurnost........... ............ ............ ............ ... 284

Okvir 12.2. Penzijski fondovi ........................................................ 286

Lekcija XIII FINANSIJSKA A KJIVA I

FINAN SIJSKO TRZIST E ......................................... .......... 291
1. Finansijska aktiva ..................................................................................291
2. Finansijsko ttziste............ ............ ............ ............ ............ ............ .........293
3. Tr2iste kapitala ......................................................................................297
Okvir 13.1. Investicioni fondovi ........... ............ ............ ............ ..... 303
4. Sekundarno trziste kapitala ........... ............ ............ ............ ............ ....... 305
5. Berza .......................................................................................................... 308
6. Savremena berzanska trgovina............ ............ ............ ............ ............ .310 Prvi deo
7. Berzanske operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ; .316
8. Berza i transfer svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32U
9. Terminsko ttziste i derivati ............................................................... 323
10. Osnovne karakteristike deviznog ttzista ........... ............ ............ ......... 325
Teorijsko-metodoloske osnove
Lekcija XIV EK.ONOMSK.I RAST I RAZVOJ . . . . . .. . . . . . . ; .......... 333
1. Teorije rasta ........... ............ ............ ............ ............ ............ ............ ....... 334 savremene politicke ekonomije
Okvir 14.1. Marksova teorija r asta . . . . . . . . . . . . . . ·•·.............. 336
2. Granice rasta ........... ............ ............ ............ ............ ............ ............ ..... 344
3. Rast i razvoj ........... ............ ............ ............ ............ ............ ............ ....... 346

Lekcija XVI CIKLUSII KRIZE . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . , ...............353

1. Obelezja ciklusa.................................................................................... 354
2. Teorije ciklusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..,............ ..356
3. Dugi ciklusi .......................................................................................... 360
4. Politicki poslovni ciklusi ...................................................................... 362
5. Savremeni ciklusi.................................................................................. 362
6. Berzanske krize ........... ............ ............ ............ ............ ............ ............ . 364
6.1. Spekulativni mehur ............ ............ ............ ............ ............ ........... 364
6.2. I<rize ....................................................................................................... 367
 "]

Lekcija I

DEFINICIJE, POJAM I PREDMET

Slozenost odred.ivanja pojma i predmeta savremene politicke ekonomije

uslovljena je kako razliCitim shvatanjem njenog predmeta, tako i istorijskom
evolucijom u kojoj se, za isti teorijsko - analiticki pojmovni okvir, koriste razni
termini (politicka ekonomija, ekonomika, teorijska ekonomija, ekonomska
analiza, Cista ekonomija, socijalna ekonomija, nacionalna ekonomija, katalakti
ka, hrematistika i dr), kontroverzama o njenoj sadrzini i pojmovnom okviru ali
istalnim revolucijama u skupu osnovnih kategorija, koje nazivamo naucnom
vizijom (predanalitickim stavom, heuristikom, paradigmoma, naufoo - istrazi
vackim programom) i koji obifoo postavljaju polaznu osnovu za formulisanje
ekonomskih teorija. Adam Smit (Adam Smith), otac politicke ekonomije, kon
stituifoCi klasifou politicku ekonomiju, nastojao je da ,,unese red" u niz empi
rijskih Cinjenica svakodnevnog zivota, koje SU imale ekonomsko obelezje. Karl
Marks (Karl Marx), jedan od najplodnijih ekonomskih i drustvenih teoretica
ra, formulisao je teorijsku osnovu kritike (klasiene) politicke ekonomije kako
 bi pru2io analiticko orude proletarijatu za prevrat kapitalizma. Dfon Majnard
Kejnz (John Maynard Keynes), mozda najveCi moderni ekonomski teoreticar,
 postavio je teoriju polazeCi od vizije ofov:anja funkcionisanja kapitalistickog si
stema proizvodnje.
Kako je rec o drustvenoj nauci, koja proueava interakcije pojedinaca odno
sno drustvenih grupa u ekonomskom procesu reprodukcije, koje su po priro
di stohasticne isa neizvesnim ishodom, odred.ivanje pojma i predmeta savre
mene politicke ekonomije je veoma slozen proces. Ne treba se zadovoljiti mak
simom poznatog ekonomiste Dzekoba Vajnera (Jacob Viner) da je politicka
ekonomija ,,ono lime se ekonomisti bave ':jer to znaCi da se do rezultata ne moze
doCi. Treba, pre svega, utvrditi logicki sistem kojeg nazivamo nauka illnauena
disdplina, zasnovan na specifienoj teoriji koja ispoljava ,,viziju" istra2ivaea,
opstim i posebnim hipotezama koje je prate (hipoteticki okvir), analitickim
tehnikama _koje slu2e njenom razumevanju ikritickom sudu o evoluciji pred
meta-istfazivanja. Kada se to utvrdi, onda je lako izloziti predmet istra2ivanja
kroz akademsku disciplinu, Savremenu politicku ekonomiju.
Izmedu teorije, nauke (nauene discipline) i akademske discipline postoji lo
gican sled. Teorija je logicki sistematizovan skup postulata i hipoteza koje ih
 16 Lekcije iz savrernene politicke ekonornije
(3) u pozitivno razrriatranje treba ukljuCiti i njegovu kritiku; teorijski pravci i
hipoteze nisu relevantni samo u onome sto izlazu, nego i u onome sto 0 nji
ma kaze i kritika. Posebno se ovo odnosi na dve polarizovane teorijske orijen
tacije: neoklasifou i marksisticku teoriju.
Dvadeseti vek  je  bio bogat teorijskim doprinosima u politickoj ekonorniji.
I ako bez izrazene nadmoC.i jedne teorije, kakav  je ranije dugo bio polofaj kla
sifoe politicke ekonornije, politicka ekonornija u tom veku imala  je bar tri ,,kla
sifoe situacije" u srnislu koji  je  prevlasti jednog teorijskog pravca u odnosu na
druge, dao Sumpeter Q. A. Schumpeter, 1975, str. 43 - 44). Karakteristicna  je
situacija za prvu polovinu tog veka: u politickoj ekonomiji moze se veoma ja
sno utvrditi konkurencija neoklasifoe skole, marksisticke politicke ekonornije
i kejnzijanizma. I ako sa razlicitim pretenzijama kada je rec o opstosti, ove te
orije vrsile su dominantan uticaj na istrazivanje savremenog kapitalizma. U
drugoj polovini 20. veka, medutim, takve klasicne situacije nema. Ekonomska
teorija razbijena  je na niz teorijskih pravaca, pored onih nasledenih iz prve po
lovine veka - a vec pomenutim treba dodati iinstitucionalisticku skolu izavrS
nu fazu istorijske skole. Spisak iza1JJa i drugih termina za drugu .polovinu Dva
desetog veka  je dug: kejnzijanizaffi, monetarizam, post- i novi-kejnzijanizam,
novi institucionalizam, nova klasicna ekonornija.
ImajuC.i u vidu prethodne metodoloske napomene, predstavicemo pojedine
aspekte teorijskih doprinosa navedenih pravaca savremenoj politickoj ekono
rniji.
5.1. Neoklasicna teorija
 Neoklasifoa politicka ekonornija illsubjektivisticki smer u politickoj ekono
rniji (taj izraz se cesto sreee u marksistickoj politickoj ekonorniji kao zamena
za Marksov termin: ,,vulgarna politicka ekonornija", kojim je oznacio zavrfou
fazu klasifoe politicke ekonornije), stupila je u XX vek sa zaokruienom teorij
skom ekspozicijom u Madalovim  ,,Principi1JJa'. Marsal se smatra osnivacem
neoldasifoe skole; medutim, posto je on sistematizator osnovnih postavki
marginalizma, to cemo po_d nazivom neoklasicne skole tretirati celinu autor
.i skih doprinosa i onih teorerieara, koji su pisali pre Marsala --' Dzevonza, Men
gera i Valrasa. Posle Marsala - Pigu u Engleskoj, Irving Fiser (Irving Fisher) u
:i SAD, predstavnici tzv. . austrijske skole, posebno . Bern Baverk ·(Eugen von
i
Bohm-Bawerk), Vilfredo Pareto (Vilfredo Pareto) u Italiji, Knut Viksel (Knut
Wicksell) u Svedskoj - pruiili su savremenoj politickoj ekonorniji niz funda
mentalnih doprinosa.
 Neoklasifoa politicka ekonornija je analizu kapitalisticke proizvodnje, koju
 je zasnovala klasifoa politicka ekonornija, zamenila analizom proizvodnje
Definicije, pojarn  ipredrnet 17
uopste; od procesa klasne raspodele proizvedene vrednosti (drustvenog proiz
voda) i drustvene proizvodnje, naglasak je premesten na analizu razmene i po
treba pojedinca (pojedinac, homo economicus, metodoloski je polazna tacka ana
lize). Ovaj prelaz izvrsen je u okviru teorije granifne korisnosti, odnosno margina
lizma.
Za razliku od klasifoe politicke ekonornije, koja se bavila .dinarnickim
razvojem kapitalizma i posebno analizirala proces akumulacije kapitala, neo-
. klasicna politicka ekonornija bavi se analizom ravnoteze u stacionarnoj pri
vredi - staticke ravnoteze, koristeC.i kao osnovna an.aliticka orrida krive po
nude i traznje (Marsalova teorija  parcijalne ravnoteze, odnosno analiza  pona
sanja na trzistu pojedinafoe proizvodne jedinice ili pojedinafoe proizvodne
grane), odnosno sistem matematickih jednacina (teorija opste ravnoteze,  ge
nera/nag ekvilibriju1JJa Valrasa i Pareta). Sistem kojeg analizira ova teorija nije
dinamicki sistem, i on ne poznaje kategoriju buducnosti, odnosno - neizve
snosti.
Teorija proizvodnje neoklasicne skole zasniva se na ravnopravnom odnosu
trifaktora proiZ!'odr!fe: zemlje, rada i kapitala (kod Marsala preduzetnik je pose
 ban faktor proizvodnje). ·
U raspodeli, faktori proizvodnje dobijaju pravednu nadoknadu za svoj do
 prinos proizvodnji: rente, najamnine i kamate (a preduzetnik -  profit). Pak.tori
su nagradeni na bazi svog marginalnog_ doprinosa - odnosno granifne proiZ!'od
nosti. Glavni lik sistema analize kod neoklasicara je rentijer, koji kapital pose
duje; Marsal je narocito isticao tu ,,dramslru figuru", ali i Bern Baverk. Upravo
takav ,,karakter" - koji je bio duboko suprotan -aktivistickoj predstavi kapitali
ste, -  pruzio je osnovu za tretiranje neoklasifoe politicke ekonomije kao eko
nornije rentijerstva kod Kejnza, u zavrfooj glavi  ,,Op.fte teorzje" i kod marksistic
ke teorije .
 Neokla sicna skola smatra da je sistem proizvo dnje harmon iean; nema
mogucnosti da se proizvedeni proizvod ne realizuje a, stoga, nema teorij
skog osnova za nastanak kriza u proizvodnji. Sefov  zakon, koji pretposta
vlja jednakost proizvodnje i potrofoje, bez obzira na zackoljice raspodele
i sposobnosti potro5nje (,,efektivna trafoja''), dobio je recepciju i u okvi
ru neoklasifoe politicke ekonomije i odrfan je sve do Kejnzove  ,,Op.fte te
orfje ':
U skladu sa statickim karakterom teorije, heoklasifoa politicka ekonornija
 pretpostavila je u analizi vaznost kvantitativne teorije novca, ukoliko je uopste i
smatrala da je novae deo analize procesa proizvodnje - svrstavajuC.i monetar
nu teoriju na ,,periferiju ekonomske nauke" .
Vredi pomenuti i stanoviste neoklasicne skole da se analiza proizvodnje vr
si na bazi pretpostavke  potpnne konkurencije.  Ne samo da je ta pretpostavka
osnova za formiranje teorije marginalizma, nego je i monopolska situacija ne
zarnisliva, s obzirom na delovanje mehanizma ponude itranje.
214 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
stribucija dobiti. i gubitka, pravilo vecine minimizira pojedincu ocekivani gu  
 bitak nastao iz podr:Zavanja opcije koja donosi gubitak ili iz suprotstavljanja
opciji koja donosi dobit. U takvim uslovima kolekti.vno donosenje odluka
 principom veCine nije uvek i pravedan sistem. Naime, veCina moze odluCiti. o
redistribuciji dohotka na stetu manjine; u tom slueaju govorimo 0  ,,tiraniji
veCine'  vrednuje dobro A vise od dobra B, a dobro B vise od dobra C, onda sledi da
Princip veCinskog glasanja kao nacin donosenja kolekti.vnih odluka ima i
drugih inherentnih slabosti., a posebno to sto omogueava konsti.tuisanje  politiC
kog trZJ.fta.  Naime, on dovodi do principa ttgovine glasovima (engl.  Logrolling) -
grupa koja iznosi na glasanje predlog o finansiranju nekog javnog dobra, do
 bija podrsku druge grupe ukoliko sa svoje strane podrzi predlog o finansiranju
 javnog dobra, koji je podnela druga grupa. Drugi uoceni nedostatak veCinskog  
 principa jeste tzv. paradoks glasmya ili ciklifoost glasanja, s kojim je povezana
mogucnost manipulisanja dnevnim redom u cilju obezbedi.vanja odredenog
ishoda glasanja (okvir 9.2). Na kraju, ovaj sistem moze imati. za posledicu  
indeferentnost glasaea za ishod glasanja; iracionalno je da glasaCi izlaze na  
izbore, jer je mala verovatnoea da njihov glas moze uti.cati na krajnji ishod.
Zbog toga dolazi do pribli:Zavanje razliCitih ishoda glasanja preferencijama  
 prosefoog glasaca (engl. Median votei).
Politi.cko ttziste ne konsti.tuise se samo u odnosima biraca i izabranih
 predstavnilci, niti. u procesu donosenja odluka u predstavnickim telima. Ono
ima siri obim i obuhvata i delovanje interesnih i lobi grupa, koje se bore za  
nametanje parcijalnih interesa kao opstih. Borba interesnih grupa ispoljava se
kao tefoja za formiranjem rentnog dohotka (engl. Rent Seeking), koji se ostvaruje
kada se pod uti.cajem lobiranja pojedinih interesnih grupa donose zakonska
re5enja koja daju monopolske privilegije pojedinim ekonomskim subjekti.ma
(na primer, carinska zasti.ta proizvodaea celika donosi ovoj grupaciji
monopolski profit na stetu potroSaCa, koji plaeaju vise cene domaceg celika).
Re5avanje problema koje donosi veCinski sistem glasanja moze biti. u
kretanju ka principu jednoglasnosti, odnosno kroz formiranje raznih
mehanizama kvalifikovanog vecinskog glasanja (npr. 2/3 veCina), kako bi se
obezbedilo zadovoljavanje interesa veCine ucesnika u politickom procesu, ili
obezbedi.vanje nediskriminatornih ishoda glasanja kroz postavljanje unapred  
utvrdenog seta odluka.
Ovakva resenja poku$avaju da usklade osnovne principe na kojima poCiva
demokratsko odluCivanje - ,,jedan fovek, jedan glas" i veCinsko donosenje
odluka, kako bi se obezbedilo njegovo prakti.foo funkcionisanje. Ali, ni jedan
od predlozenih sistema (ni jednoglasnost, ni razliCiti oblici vecinskog glasanja)
ne uspeva da do kraja pomiri proti.vurefoost izmedu preferencija svakog Clana
drustva, njihovog zbira i donosenja odluke o zadovoljavanju kolekti.vnih
 potteba, koje bi odgovarale svakom clanu drustva. Na teorijskom nivou,
mogucnost uskladi.vanja individualnih preferencija i drustvenih interesa
Tdifoa ravnote:Za 215
poku5ao je da razresi Kenet Erou. On  je postavio nekoliko osnovnih postulata
vezanih za agregiranje individualnih preferencija Clanova drustva i njihovo
ispoljavanje u obliku preferenci drustva kao celine (I(. Arrow, 1963, stt. 104 -
105). Ovi postulati. izra2avaju vrednosno opredeljenje drustva, izrazeno u
konstitucionalnom izboru. To su: tranzitivnost preferencija (ako pojedinac
on vrednuje dobro A vise i od dobra C); nediktatorski izbor Gavni izbor se ne
svodi na izra2avanje preferencije jednog pojedinca); efikasna alokacija resursa
(Pareto optimum); nezavisnost izbora od drugih alternativa (izbor izmedu dve
alternative ne sme biti. zavisan od ttece). Ne postoji demokratski oblik 
izbornog sistema, koji bi zadovoljio sve navedene postulate, zakljucak je koji
je Erou formulisao i ovaj zaldjucak nazvan je  Erouova teorema nemogutnosti .
Ako demokratski oblici donosenja kolektivnih odluka nisu uvek pravedni
i/ili efikasni, to ne znaCi da tteba zagovarati. autoritarno odluCivanje, u kome
bi jedan pojedinac odluCivao o raspodeli javnih dobara i pona5ao se prema
javnim dobrima kao prema privatnim. Ono nije ni efikasno, ni pravedno.
Ali, da li je dr:Zava uvek racionalni alokator javnih dobara? Ni teorija, niti
praksa ne odgovaraju potvrdno na ovo pitanje. Ako postoji imperfektno
trziste, mora postojati i imperfektna drzva. Izvori neefikasnosti u javnom
(drfavnom) sektoru, posebno kada dr:Zava organizuje proizvodnju nekih
dobara i usluga, su brojni; osnovni su: nemogucnost ,,izlaska" dr:Zavnih
preduzeea sa trZista (ona po pravili ne mogu da bankroti.raju), subvencije koje
se iz budZeta odobravaju dr:Zavnim preduzeCima nisu oblik racionalne
alokacije sredstava; politi.cki faktor utice na donosenje odluka u preduzecima i
dr. (sire u: Dz. Stiglic, 2004, str. 191 - 217).
Ekonomska metodologija nije primenjena samo na oblast politickih nauka,
vec i na druge oblike drustvene organizacije u kojima se donose odluke koje
mogu imati. ekonomski karakter. Karakteristi.cni su radovi Garija Bekera (Gary
S. Becker), dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju za 1992. godinu, koji je
ekonomsko rezonovanje primenio na oblast kriminala, porodicnih odnosa
uldjuCiv i odluku o radanju dece, obrazovanje i dr. Ovaj nacin prosirenja
metoda ekonomske analize na druge oblasti drustvenih nauka poznat je kao
,,ekonomski imper!Jalizam '

18 Lekcije iz savremene poliricke e konomije
Teorijski znaeaj neoklasiene skole treba ceniti po ptetpostavkama koje SU  
nadzivele njeno ,,herojsko doba" prve polovine 20. veka. Iako se kasniji teore
ticari koristili i:netod stalnog suprotstavljanja ovoj teoriji i nadgradnji teorijskih
konstrukcija na njenu osnovu (sto je inace omiljen metodoloski manir teoreti
eara; setimo se samo Marksovih opaski na racun Hegela, Rikarda i drugih; Kej
nzovog stava prema Pigu-u, itd), ta osnova je ostala zajednicki imenitelj kasni
 jih teorijskih pravaca - sem marksisticke teorije.
5.2. Marksisticka teorija
Marksisticka teorija je pred sam kraj 19. veka dobila zaokruzen karakter, ka
da je rec o osnovnoj analitickoj kategoriji - vrednosti, objavljivanjem III toma
Marksovog  ,,Kapitala" (1894). To je pokazalo, po predstavnicima ove teorije,
njenu definitivnu prednost kao ,,naucne" ekonomske teorije proletarijata, nad
gradanskom (,,vulgarnom'') teorijom, koja je reprezentovala kapitalisticku kla
su. S druge strane, prema marginalistickoj kritici, to je pokazalo njenu analitic
ku slabost, dovoljnu da bude definitivno odbacena kao teorija.
Marksisticka teorija - Sumpeter je sklon da autore koji su stvaralacki obo
gatili ovu teoriju naziva neomarksistima - u prvom periodu posle Marksa, do kra
 ja XIX veka, bavila se pre svega problemom teorijskog okvira: teorije radne
vrednosti i njene odbrane, odnosno vezom izmedu vrednosti i cene proizvod
nje (tzv. tran.rfbrmacioni problem). U toj odbrani polazilo se od striktnog Markso
vog tumacenja u III tomu  ,,Kapitala ' da se proizvedena kolicina viska vredno
sti odr:Zava i  pored transformacije vrednosti robe u cenu proizvodnje, sirenjem  
okvira analize na nacionalnu ekonomiju. To se smatralo dovoljnim obja8nje
njem; ali su neomarksisti u odgovorima na kritike marginalista davali i detalj
nija objasrijenja.
S druge "Strane, kod neomarksista ima vrednih pokufaja da se objasne ·od
redene pojave kapitalizma kroz inoviranje hipoteza klasienog marksizma, po
sebno vezanih za cikluse kretanja kapitalisticke proizvodnje i uslove sloma ka
 pitalizma kao sistema proizvodnje, o.dnosno drustveno-istorijske formacije.
Posebna paznja bila. je posvecena teoriji akumuladje kapitala, koncentracije i
centralizacije kapitala, kretanja zaposlenosti i bede, ali i funkcionisanju bankar
skog sistema i fi.nansijskog trzista i dr. Najznaeajniji doprinosi sadrzani su u de
lima Rudolfa Hilferdinga, Nikolaja Buharina, Roze Luksembutg i Henrika
Grosmana.
 Neomarksisti su formulisali inove hipoteze o karakteru kapitalizma, pola
zeC:i od njegove evolucije, oznaeavajuC:i kapitalizam kraja 19.  ipocetka 20. ve
ka kao monopolisticki kapitalizam ili imperijalizam. Na ovom podrucju zna
eajni SU doprinosi R. Hilferdinga (,,Finansijski kapital 1910), N. Buharina (,,Im-
Definicije, pojam  ipredmet 19
perijalizam i akumulacija kapitala ' 1917), a u propagandnom smislu i Vladimira
Iljica Lenjina (,,Imperijal iZfZm kao ncgvifi stadijum kapitalizma ' 1917).
U drugoj polovini 20.veka neomarksizam se okrece izueavanju stadijuma
razvitka kapitalizma koji oznaeava kao dr:Zavni kapitalizam, problemima svet
skog trziSta i nerazvijenosti u svetskim okvirima, sa zapa:Zenim doprinosima
Argiri Emanuela, Nikolasa Pulanzisa i dr.
ImajuC:i u vidu istorijsku situaciju i Cinjenicu da je marksisticka teorija bila
· tretirana za oficijelnu ekonomsku nauku u socijalistickim zemljama, ona je na
stojala da prosiri polje istrazivanja politicke ekonomije i na socijalisticke pri
vredne sisteme, u kojima je dominiralo planiranje, formulifoC:i posebnu poli
ticku ekonomiju - politicku ekonomiju socijalizma.
U americkoj verziji marksisticke teorije razvijen je poseban pravac, pod
imenom radikalna politiCka ekonomija.  Njen teorijski program je radikalna kriti
ka kapitalizma na osnovama marksizma, sa doprinosima u tazliCitim oblastima:
teorije monopolskog kapitala (Paul Baran, Paul Sweezy,  ,,Monopolni kapital' 
1966), proucavanje socijalne strukture kapitalizma i kapitalisticke akumulacije
i kroz razliCite naCine razja8njavanja aspekata marksisticke ekonomske teorije.
5.3. Kejnzijanizam
U protivrefooj te:Znji da doradi neoklasifou teoriju i da ospori neke od nje
nih  postavki, Dfon Majnard Kejnz je formulisao teoriju o modernom kapita
lizmu, koja je, u osnovi sadr:Zana u njegovom najpoznatijem delu,  ,,Opfta teori
ja zaposlenosti, kamate i novca" (1936). Ovo delo je donelo tzv. krjnzjjansku revolu-
cijt1 u ekonomskoj teoriji i postavilo je osnove za modernu makroekonomiju,
odnosno analizu celine kapitalisticke proizvodnje.
Posto ,,Opfta teorija sadrZf bartri, a mozda i vife verzj ja Kefnzove teorije;postqji bez
brqj naCina na kqji se f!i eni elementi mogu kombinovati u nefto fto bi se ZJ'alo Krjnzjjani
 zam" (M. Blaug, 1992, str. 197), izdvojicemo samo osnovni doprinos Kejnza
savremenoj politickoj ekonomiji; onaj doprinos koji predstavlja posebnu epo
hu u.razvoju savremene ekonomske misli.
Kejnz polazi od dva, po njegovom misljenju osnovna nedostatka neoklasic
ne teorije: odsustva analize dinamicke ravnote:Ze kapitalisticke privrede (1) i
tretiranje kapitalizma kao harmonicnog sistema, u kome slobodna konkuren
cija automatski obezbeduje ravnotezu u proizvodnji i potro8nji, uz potpuno
koriscenje raspolozivih faktora proizvodnje (2).
Staticki karakter analize kod neok1asicara proizlazi iz teorijske pretpostavke
da se ravnote:Za obezbeduje automatski. Ova pretpostavka je zasnovana, prvo,
na posmatranju trzista kao apstraktnog (vanvremenskog - er;godickog) ambijenta
u kome deluju zakoni savrsene konkurencije; drugo, na trzistu se automatski

20 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
ustanovljava odgovarajuce puno koriscenje i puna nagrada faktora proizvod
nje. Nezaposleni radnici i kapital moraju uvek biti upotrebljeni, ako je margi
nalni prihod veCi od marginalnih troskova. Stoga, u kapitalizmu ne moze biti
ne-dobrovoljne nezaposlenosti.
Kejnz je u razumevanje kapitalisticke proizvodnje uveo elemenat dinarnike
i neizvesnosti; to mu je dalo mogucnost da pretpostavi da moze doCi do ne
ravnoteze, kako u statickoj analizi, tako iu dinarnickom posmatranju kapitali
sticke proizvodnje.
U prvom slueaju, do neravnotde moze doCi i ako neki od faktora nije u
 potpunosti zaposlen - to se odnosi pre svega na kapital i rad. U drugom slu
eaju, nesklad izmedu ocekivanih kretanja i formiranih proizvodnih mogueno
sti moze dovesti do dinarnicke neravnoteze privrede. Ovaj slueaj je posebno
istrazen kroz odnos stednje i investicija: ako se kroz investicije ne realizuje
ukupan obim forrniiane stednje, jer sklonost stednji nije jednaka sklonosti po
trofoji, javlja se problem nedostatka efektivne traznje, odnosno moguenost da
se ukupni proizvedeni dohodak ne realizuje. Kejnz, dakle, odbacuje Sejov za
kon, da sva u drustvu proizvedena roba moze naCi svoje trziste, odnosno da je
tra2nja za celinom proizvedene robe jednaka njenoj ponudi. Ako ne postoji
dovoljna efektivna tra2nja, Kt:!jnzov zakljueak je da postoji mogufoost pojavlji
vanja krize kapitalisticke proizvodnje.
Ki:iza se moze prevaziCi kroz intervenciju·drfave, koja treba da supstituise
delovanje trzisnih mehanizama. Ova intervencija se sprovodi u cilju podizanja
efektivne traznje, prvenstveno kroz fiskalni mehanizam. Ona treba da deluje u
 pravcu obezbedenja pune zaposlenosti iu  pravcu efikasnije alokacije faktora
 proizvodnje Ger, opada intenzitet motiva maksimizacije profita). Kejnz nije do
kraja izveo implikacije analize vezane za vremensko trajanje drfavne interven
cije: da li je ona sastavni deo kapitalizma na duii rok, sto znaCi priznanje du
gorocnog karaktera aberacija u kapitalistickom sistemu proizvodnje illona tre
 ba da se realizuje samo na kratak rok. Iz zakljuene  glave_ ,,Opfte teorije' proizi
lazi da je intervencija dugorofoa. Kejnz je postavio temeij za drfavnu inter
venciju kao sastavni d eo· kapitalizma; karakter kapitalisticke proizvodnje je
 promenjen posle Velike ekonomske krize, 1929 -1933. godine i  ,,Opfta teorija"  ve u ekonomiji; ona je u fi.skalnoj politici svedena ria neznatci obim interven
 je racionalizacija te promene.
"Cindi daje nemoguce da!ie verovati 11 automatsko usaglafavarge konjliktnih interesa
ti harmonicnu celimt, 'Opfta teorija'je otvorilaproblem izbora i vrednosnih sudova, krje su
neoklasici uspeli dapr ikr!Ji1. Ide ologjja krjaje tezjla da ukine ideologjjeje razb jjena. Eko
nomika je jo f jedanput postal a Po f iticka ekon omjja" a.. Robinson, 1974, str. 73).
Kejnzovu analizu prati niz posebnih hipoteza, koje doprinose razumevanju
funkcionisanja kapitalistickog privrednog mehanizma. U analizi novca Kejnz;
iako podrfava kvantitativnu teoriju novca, uglavnom se oslanja na hipotezu
 preferencije likvidnosti.
ii
Definicije, pojam i predmet 21
Posebno je znacajna Kejnzova analiza formiranja i raspodele nacionalnog
dohotka. Osnova za formiranje i raspodelu nacionalniog dohotka proistice iz
analize makroekonomskih agregata, posebno agregatne traznje.
Kejnzov sistem ostao je otvoren - ne pretendujuCi da p · redstavlja ni potpu
nu teoriju proizvodnje, niti specifieno kapitalisticke proizvodnje (pre bi se mo
J glo reCi da je njegov sistem teorija kapitalisticke proizvodnje u uslovima nesta
 bilnosti).
Kao sto je kriza iz 1929. godine proizvela Kejnzovo ucenje, tako SU nove
:.!,! okolnosti kapitalizma trazile nove hipoteze. Posebno je monetarizam koristio
· nedovoljno argumentovane Kejnzove postavke o ulozi novca u kapitalistickoj
J  proizvodnji, faktorima inflacije, odnosu inflacije "i nezaposlenosti, stabilizacio-
. noj politici kroz interakciju monetarne i fiskalne politike, a delimifoo i u ana
lizi ciklusa. Polemike koje su pratile monetaristicku kritiku Kejnzove teorijske
·i;_o
·:'f  zaostavstine bile su veoma ostre. M. Blaug ih ocenjuje na sledeCi nacin: "Kef
:1 nzjjansko - monetaristicka debata posledtif e dve decenjj e mora se smatrati zajednu od nqj
 Jrustrirqj uCih in qjiritirqjuCih kontro verz/ ti Citavrj istoriji ekonoms ke misf i; cestoje bi/a sf if
«i na nqjgorim sredtifev ekovnim rasp ravama" (M. Blaug, 1992, str. 196). Ova rasprava
it   bila je utoliko eudnija j er je razlikovanje, po najistaknutijim predstavnicima de
 bate - Dzejmsu Tobinu i Miltonu Fridmanu -  bilo vise empirijsko nego kon
ceptualno. Sam Fridman ocenio je Kejnzov doprinos znaeajnijim u oblasti so
cijalne filozofije kapitalizma nego. u ekonomskoj analizi · (Milton Friedman,
1997).
5.4. Monetarizarn
Iako se u analitickom pristupu oslanja na Kejnza, monetarizam je suprot
stavljen kejnzijanizmu, posebno po implikacijama na vodenje ekonomske po
litike. U formulisaju polaznih hipoteza, monetarizam se vraea klasienoj politic
koj ekonomiji, vdeCi recepciju dogme sk>bodne konkurencije i kvantitativne
teorije novca. Sa t polazistem, nije bilo znaeajnijeg mesta za ulogu drfa- .
cije, a u monetarnoj politici ogranicena cvrstim pravilima.
Monetarizam uproseava analiticku osnovu posmatranja kapitalisticke proiz
vodnje i svodi je na jedan parametar: ulogu novca. Nisu, pri tome, nevazne em
 pirijske Cinjenice, koje su stajale u osnovi takvog analitickog pristupa - rast in
flacije, UZ odrfavanje nezaposlenosti, 70-tih godina 20. veka. IstrafojuCi zasto
Kejnzova ekonomske teorija nije pruzila adekvatne hipoteze za objafojenje
ovih pojava, monetarizam pretpostavlja da je uzrok tome zanemarivanje va
znosti analize emisije novca. Rast emisije novca uslovljava i odlueujuce utice
na rast proizvedenog dohotka i na rast cena. Promene u agregatnoj traZnji su

34 Lekcije iz savremene poliricke ekonomije
uslovljen Cinjenicom da u ekonomskom procesu ucestvuju pojedinci i drustve
ne grupe koji imaju visok stepeninterakcije. Najvise sto se u politickoj ekono
miji, kao i u drugim drustvenim naukama, sa sigurnoscu moie postulirati da
 postoji, to su tcndencije ponavljanja odredenih _veza izmedu posmatranih po
 java. Zakon bi se mozda mogao formulisati polazeCi od veoma generalizova
ne osnove veza i sa oclgovarajucom veoma opstoin. operacionalizacijom kroz
. sistem hipoteza, ili na veoma konkretnoj vezi - ali u ovom drugom slueaju ne
 bi imali karakter univerzalne vainosti (i stoga takva veza ne bi odgovarala poj
mu zakona) (A. Marshall, 1920, App. C).
Za.l<lju
l<lju cak o tendencij skom karnkteru ,,zakona" vezc izmedn pojava izvode
i savren1ene
savren1ene prirodne nauke, pos ebno fizika.  ,,Drqg11/jJizike'
 ,,Drqg11/jJizike' kvantna elektro
dinamika, koja tezi da objasni  ,,sveftl1omene fiz! ckog sveta' ipak se suoeava samo
sa verovatnofom svojih zakljucaka. To znaCi - kako kaze nosilac Nobelove na
grade za fiziku, R. P Fejnmen, da je i fizika  ,,n_auka nqjveee nqjveee tafnost
tafnost svedena na iz
rab.111a.va1ye samo v erova tnote na stanka 11ekog dogailqja, a ne na t afno predvi ilm!
ilm!ie
ie 011oga
 Jto fe se desiti'' (R. P Feynman, 1988, str. 19).
Stoga, apodikticki zv-u.Ci Marksova tvrdnja da se ekonomski zakoni sprovo
de nu2nosfo prirodnih zakona - analogno zakonu gravitacije (,,kao Ito 11eko111e
 pad11e kuca naglavtt" - K Marks, 1970, str. 77). Pogotovo moze biti sporno for
mulisanje zakona u politickoj ekonomiji, koji bi trebaio da vaze za niz ,,nacina
 proizvodnje", od.t1os110 drustv.eno--ekonomskih formacija. To je suprotno sa
mom karakteru savremene politicke ekonomije, koja proucava dati naCin pro
izvodnje - moderno, gradansko drustvo, otkrivajuci odredene pravilnosti nje
govog ra:Zvoja (tendencijskim ponavljan jem utvrdene veze odredenih pojava)
sa ciljem utvrdivanja racionalne alokacije oskudnih sredstava na hijerarhijski
ustrojene potrebe.
Sumpeter ima slicno m misljenj
isljenj e: ,,Lrtorijsk!i iii evo/;Jti vna ptiroda ekonomskog pro
mis!eno ogranifa va pred1net opftih pqjm ova i opitih odnosa izmeilt1 tijih (,,eko
cesa nedvos mis!
nomski zak oni'}. kqje bi ekono1J1ist i v1oglifimnulisati" 0. A. Schumpeter, 1975, tom
I, Str. 29). . sti".I Sumpeter uvodi pojam ideologije autora, odnosno njegovu individualnu
Metodoloski individualizam, odnosno metodologije specificne za svaku
drustvem1nauku
drustvem1nauku,, koji je predlagan od strane neokantovske skole Om ncept raz- .
Um.cvanja), M.Vebera (metocl idealnih tipova) inovijih filozofskili pravaca - .
analize motiva i namera ponasanja pojedinaca (L.Vitgenstajn, Fon rviizes), mo
ze biti od koristi u konstirnisanju
konstirnisanju pojedinih kategorija politicke ekonomije, c\d
nosno obja8njavanju aksioma od kojih pojedini teorijski pravci u politi1koj
ekonomiji polaze, a koji su vezani za samu ljudsku prirodu (mikroekonomija).
·l
! Metodologija poliricke ekonomije 35
t
g
2. Metodoloski proces
i
! Metodoloski postupak u politickoj ekonomiji predstavlja jedinstvo (sistem)
IF·
:E
logickog zakljucivanja koji polazi od ispoljavanja vizije nauenog problema, pre
ko formulisanja teorija i postavljanja hipoteza, do izvodenja dokaza koji objas
:E njavaju postavljene bipoteze.
Vizija nauenog problema je specifi.can metafizicki proces. U principu, me
,( todologija se njime ne bavi, posto spada u mentalni proces, kojeg mozemo na
'ii
-
zvati ,,logikom nauenog otkriea". Medutim, posto vizija postavlja osriov razli
] kovanja ekonomskih teorija, odnosno skupa ekonomskih teorija, a·zatim utice
ct  i na proces formulisanja i verifikacije hipoteza, potrebno je zadrfati se na
.
ovom cinu, koji ne podleze logickom dokazivanju i koga Sumpeter naziva  ,,pred- ,,pred-
t analitifki
analitifki fin''. ·
; Razvoj nauke moze se posmat rati ·kao kao kontinuira ni proces evolncije nauc
l nog saznanja, ali se moze posmatrati i kao kombinovani proces kontinuiteta i
;'f 
'f  naucnih revolucija. U ovom drugom slucaju, nauena revolucija zapocinje kre
;: iranjem nove vizije nauenog istrazivanja, odnosno nove ,,paradigme" (I'. S.
\ ;
"{ Kuhn, 1970, str. 199 - 200), koja za sobom povlaCi novi metodoloski ciklus
analize i verifikacije i koja predstavlja osnovu oko koje se razvija odredena
,,skola" politicke ekonomije. Ovaj proces je u osnovi, na primer, pojmova kao
,·,i
sto su: Marksov epistemolofki pre/om (iz mladohegelovca u kreatora materijali
·.1 ·;
sticke dijalektike), ili margina!istifka revolucija (uvodenje subjektivne korisnosti u
,1 teoriju vrednosti), ili  Kqnzova revolucija (formulisanje ravnoteze kapitalisticke
.:.;
 privrede u uslovima nedovoljne zaposlenosti).
··ti u kolikoj meri na formulisanje predanaliticke vizije ucestvuju drustvene
okolnosti ili klasna ili ideoloska pripadnost autora, sporno je pitanje. Marks je
 posebn o insistira o na klasno j. uslovlje nosti po liticke ekonomi je, odnosn o ko
lektivnoj ideoloskoj uslovljenosti - strukturom ideologije kao ,,iskrivljene sve
 pristras nost, kao kriteriju m za formuli sanje vizije.
Sigurno je cla drustveni uslovi imaju uticaj na formulisanje predanalitickog ·
 procesa. Uostalom, to potvrduje Cinjenicu da je politicka ekonomija istorijska
nauka i da odgovara grailanskom
grailanskom druftvu.
 Nauena vizija izrazice se u teoriji, ili skupu teorija, koje formulifo viziju
kroz niz logickih kategorija - postnlata (aksioma, principa, pretpostavki) ihi
 poteza, sa razliCiti m stepenom logicke verifikacije - potvrde ili pobija
 pobija nja.
Politicka ekonomija, zajedno sa logickom naukom, evoluirala je u pogledu
koriscenja logickih tehnika i modela za formulisanje, dokazivanje ili pobija
nje/potvrdu osnovnih naucnih teorija. Prvi teoreticari politicke ekonomij (A.
Smit, D. Hjum, D. Rikardo sve do Dz. S. Mila, koji je bio i veliki autor u lo
gickoj nauci) koristili su induktivni metod: polazeCi od slobodnog i nepristrasnog
36 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
 posmatranja empirijskih Cinjenica, zakljuCivali su o vezania i odnosima ovih Ci-.
njenica, formulifoCi,,objektivne" zakone koji ih izraiavaju; daljiin procesom
induktivnog zakljucivanja dolazili SU do teorija, kao sirih uopstavanja 0 Stvar
nosti koju su posmatrali.
posmatrali. Istinitost teorija je potvrdivana njihovom saglasnos
eu sa cinjenicama, i to poredenjem sa sto je moguce moguce vecim obimomobimom empirij-
skih cinjenica - JJ1etoda verfitkacije.
itkacije. .  Naravno, i ovde .se potvrduje istorijski karakter politicke ekonomije. Savre
 Hipoteticko-dedu
 Hipoteticko-deduktivniktivni 171etod formulisan je krajem 19. veka veka (Becki krug, ·ame
ricki pragmatisti - a ekonomisti od L. Robinsa, nadalje). Po ovom modelu, lo
gicki proces u nauci polazi od formulisanja opsteg zakona o nekom ekonom.:.
skom procesu, na osnovu koga su formulisane premise - hipoteze vezane za
 postavljen ekonomski problem; Iz  premisa se, procesom dedukcije, izvode za
kljucci o problemu Cije objafojenje se trazi - on se objafojava na osnovu logic
ke implikacije da se na njega odnosi formulisani opsti zakon. Potvrda Potvrda istinito
sti teorije realizuje se 111et odo111
od o111 i17p1 likacije.
Rad Karla Popera (Karl Popper) "Logika gik a nauc sazpm ya" (1934) nastavlja
nau cnog sazpmya"
se na hipoteticko-deduktivni metod, uz izvodenje drugaCijeg metoda provera
vanja istinitosti formulisanih teorija. One mogu biti taene jedino ako su empi
rijski proverljive. Nijedan univerzalni stav ne maze biti logicki izveden niti po
tvrden kao takav procesom indukcije, a svaki univerzalni stav moze biti logic
ki osporen pomoeu deduktivne
deduktivne logike mal(ar i jedniin pojedinacnim stavom.
Ova  pravilo potvrduje cesto citiran primer: posmatranje svih belih labudova
ne moze opravdati zakljucak da su svi labudovi beli, ali pojava i samo jednog
crnog labuda
labuda je dovoljna da ospori tu tvrdnju. Ne moze se dokazati, prema to
me, navodi Blaug,  ,,da je bilo bilo fta 11Jaterijalno istinito ' ali se moze dokazati da je
 JJ neka stvar materija/110 pogrefna" - JJtvrd1ya koju 11Joze11
11Joze11110 uzeti za prvu zapovest
zapovest naucne
naucne
metodologfje" (M. Blaug, 1992, str. 13). Svaka hipoteza, prema tome, moze biti
dokazana .samo ako nije osporena nekom Cinjenicom - njena istinitost potvr
duje se metodompobfjmya. Ali, iz toga proizlazi sledeCi zakljucak: mi ne mozemo
u principu suditi o istinitosti ili neistinitosti neke teorije ako se ona slaze sa Ci
njenicama; ona vazi samo dok ne bude pobijena pobijena nekom individualnom
individualnom cinje
nicom. Ta cinjenica je u principu logicka tvrdnja, a ne nuino empirijska cinje
ruca.
Implikacije ovog pristupa SU najmanje dvostruke. Prvo, teorija ima i predi
kativnu sposobnost, jer se moze objasniti logickim dokazivanjem, odnosno
 buducim cinjenicama; posebno ako predvidi rezultate koje druge teorije nisu
 predvidele. Drugo, svalm, jednom formulisana teorija, moze biti pobijana, ali
se retko moze i definitivno pobiti: naiine, teorija je uvek formulisana u gene
ralniin terminima i uvek sa nizom uslovljavajuCih pretpostavki ili uz apstraho
vanje odredenih uticaja (uproseavanje, odnosno modelsko posmatranje).
Ako i nema u principu definitivnog pobijanja odredene teorije, ponavljano
odbacivanje pojedinih teorija ili hipoteza, kao nevalidnih za objafojavanje od-
Metodologija politicke ekonoini.je 37
redenih ekonomskih pojava, odnosno ekonomskog procesa, posebno ako su
izostale predikativne implikacije, cini ih prevazidenim u ekonomskoj nauci, eak
i ako su na prvi pogled logicki zasnovane (Sejov  Zflkon trZJfta, Marksov  Zflkon
apsolutn og osiro11 Jaf etga rad nicke
nicke klase, Maltusov  zakon· stanovn iftva, Filipsova kriva,
Gifenovo dobro, itd). .
mena politicka ekonomija, upravo sa stanovista predikativnosti, odbacila je niz
teorija, kao sto je klasiena politicka ekonomija odbacila naivne teorije i Citave
skole politicke ekonomije, kakve SU bili fiziokratizam iJi metkantilizam. Jedna
teorija moze, na izvesnom stepenu razvitka logickog znanja o odredenim drus
.t venim pojavama, biti veoma revolucionarna i doprineti razumevanju stvarno-.
sti i napretku
napretku nauke, a da sa razvojem i napretkom i jednog i drugog, postane
anahrona. Ovde ne treba izgubiti iz vida da su pojedine hipoteze, u kontekstu
novih teorija, a posebno tehnika verifikacije - analitickih tehnika, mogle posta
ti sastavni deo drugih teorija i korisno posluiiti njihovom razumevanju i ob
 jafojen ju. U tom e je smis ao nauke, poseb no politi cke eko nomije , kao sistem a
(sistematskog) znanja, koji ima i evolutivni i revolutivni razvitak.
Vratimo se metodoloskom procesu.
Teorije se formulifo u obliku niza postulata i hipoteza. Osnovni postulati
(logicke tvrdnje koje ne traze dokazivanje, koje su, dakle, apodiktiene - bilo da
SU ,,oCigledne" ili ,,jasne same po sebi''), cine SrZ teorije. Na primer, rad stvara
vrednost, retkost stvari dqjejoj svojstvo korisnosti,
korisnosti, itd. Hipoteze su svojevrstan logic
ki ,,omotac" postulata, koji predstavlja osnovu izvodenje implikacija teorije.
primer, apstraktni rad s tvara vr ednost, korisnostje opadqjuca veliCina,
 Na primer, veliCina,itd.
Posto je u politickoj ekonomiji rec o slozenim fenomenima logickog sagle
davanja ekonomskog procesa, onda je skup hipoteza cesto nuino uproseava
 juceg karaktera, tako da Cini model proueavane pojave, koji se dalje objafojava
nizom hipoteza pomocnog karaktera. Iz hipoteza se metodom logicke deduk
cije izvode implikacije teorije, odnosno ona se primenjuje na analizu ekonom
procesa. Hipoteze koje su dokazane nazivaju se teore111e.
skog procesa.
Teoreme se prilagodavaju i uskladuju sa teorijama u obostranom interaktiv
nom procesu, s jedne strane; s druge, neprestano
neprestano se uporeduju
uporeduju sa empirijskim
cinjenicama.
Ima autora, koji smatraju da se logicka provera odnosi ne samo na jednu te-
oriju, nego na skup medusobno povezanih teorija, i koje su formulisane pola
zeCi od jedne utvrdene vizije - jer se vizija moze izraziti samo u nizu teorija. Ti
skupovi teorija nazivaju se  ,,nattcno - istraZfvackiprogram" i verifikuju se na na
 pred navedeni nacin. Medutim, oni su rezistentniji na pobijanje, jer imaju
obimniji ,,zastitni sloj" hipoteza u trenutku formulisanja i ulcljueuju siri niz
mogucih cinjenica, koje ih mogu pobiti. Ukoliko se, u procesu pobijanja, for
mulifo stalno nove hipoteze, koje im poveeavaju rezistentnost, znaeaj ovih
 38 Lekcije iz savremcne politicke ekonomije Metodologija politicke ekonomije 39

skupova hipoteza za obja5njavanje opada i one se prevazilaze razvojem naukc; kategorija, za koje Marks smatra da su logicki izraz realnili ekonomskil1proce
ako se obogaeu!u novim sadr:'fajcm, koji il1potvrduje,
il1potvrduje, njihova validnost za nb sa, ali uvek sa slozenom i antagonistickom sadr7.inom (roba,. rad, radnik, kapital.
 jafojenje ekonomskog procesa raste. Ovaj pristup procesu verifikacije teorija  profit, itd); g) iz datih premisa (teorija, hipoteza), Marks izvodi, nizom logickili
 poznat je kao Diem - Kvinova it:zp, a formulisali su je francuski fizicar Pjer Di  postupaka, ukljuCiv imodelsko posmatranje (model trzifoe vrednosti,  feme drus
Villard V. 0. Quine).
ein (Pierre Duhem) iamerick i logicar Vilard Kvi n (\Villard tvene reprodukcije, itd.), zakonitosti kretanja kapitalizma i formulise te zako
nc (zakon vrednost  zakon ravnoteze drustvene reproclukcije,  zako11 tendencij:.
. skog pada prosefoe profitne stope, itd.). Njegov dug Hegelu, kao kreatoru di-
 jalekticke logike, iscrpljuje se na logickom nivou (,,Hegeljeprvi obimno i sves110 iz
3. Primeri metodoloskih.postupaka
neo opfte oblike 1!je11qg kretat!/a' ); Marks, meautim, uvodi. n sadr2aj ekonomskih
kategorija istotijski ra;;vitak
ra;;vitak - u logickom pojmu sadr2:ana jeistorijska evoluci-
Veliki ekonomski teoreticari nisu bili nuzno i veliki metodolozi. Mali broj
. ja predmeta istrriivanja; d) koristi niz analitickih tehnika - posebnih metoda, ·
njih ostavio je metodoloske rasprave znaeajnijeg kvaliteta (Dz. S. Mil, Kejnzov
da bi verifikovao ili pretpostavio
 pretpostavio Cinjenice koje mogu pobiti postavljene teori
otac Nevil Kejnz, L. Robins, itd:); niz autora, proucavajuCi metodoloske po-
 je, kao i da bi izveo logicku i istorijsku verifikaciju
verifikaciju teorija.
. Stupke znaeajnfu ekonomista, proniknuo je U njfuovu SUStinu (L. Iljenkov; R.
Skidelski, itd). Danas
Danas mozemo sa velikom preciznoseu, u istoriji politicke eko
Leon Valras teoretiear je metodoloskog monizma. Cista politicka ekono
nomije, svrstati autore prema metodoloskom postupli:u koji su koristili. U
mija, koja proueava teoriju razmenske vrednosti i razmene iii bogatstvo drus
ovom delu izlaganja zadrfacemo 'se samo na metodoloskitn napomenama sa
tva, je fizicko - matematicka nauka (L. \\'falras, 1988, str. 53). Ona se koristi me
mili teoreticara
teoreticara i osnovama njihove metodologije, biraju6 najvece meau njima.
todologijom koja je zajednicka svirn naukama, a Cija je osnova hipoteticko - de
duktivni metod. U osnovi ovog metoda stoje odredeni  postt1ft 1t na primer:
Karl Marks  je u predgovoru za prvo izdanje  ,,Kapitalct "naveo osnovne me
. !.
v.rednost stvari rasce proporcionalno rastu koliCine koja se trazi, odnosno, obr
todoloske postupke koje je kor.istio u istrazivanju (nemoguenost koriscenja
nuto proporcionalno
proporcionalno padu koliCine koja se nudi; kamatna stopa se smanjuje sa
analitickili metoda prirodnih nauka-i njihova zamena metodom apstrahovanja;
napretkom drust:va, porez na zemljifau rentu pada u potpnnosti na teret vla
nemoguenost koriscenja
koriscenja eksperimenta; namera da istrrii zakone, i to ne samo
snika zemlje i ne utice na cenu zivotnih namirnica i sl. Sve fizicko - matema
kao oblike statistickog ispoljavanja nuznili veza i odnosa, nego i kao razvojne
ticke nauke, ukljuCiv i politiclrn ekonomiju - ,,stvarqjJt procesom apstralf.c!Je ovih re
zakone - tj. kao moc predviaanja pojava (K. Marks, 1970, str. 13 - 14). Meto
alnih tipova/proueavanih pojava/ idea/11e tipove, kqje defi11if11;na
defi11if11; na baz j ovih definicb'a,
definicb'a,
dologija koju je koristio poznata je pod imenom d!Jalekticki
d!Jalekticki metocl 
011e grade ap1iori skele svqjih teoremt1i svqje zakone" (L: Walras, '1988, str. 53).
011e grade
Obrazlaganje dijalektickog metoda Marks je prepustio (u predgovoru za
U procesu dokazivanja hipoteza, Valras smatra da je obavezna primena ma
drugo izdanje  ,,Kapitala'' anonimnom prikazivaeu knjige iz Petrograda. Sam
tematike; matematicki jezik pruza tacniji i Cistiji mtcin izrafavanja. Koriscenje
Marks je ·obrazlozenje propratio napomenom o odnosu naci.r.ia .ia istra.iivanja i
matematickih metoda u analizi i objasnjavanju ekonomskog procesa, posebno
riacina falaganja pojavn, foi;mirat1ju . misljenja, kao i dijalektickom izlaganju
u formulisanju uslova opste ravnoteze, jedan je od osnovnih Valrasovih dopri
 predmeta istrazivanja (,,pocetak; razvoj i kraj" posmatrane pojave). Iz navede
nosa razvoju politickc ekoo1nije; drugi je formulisanje marginalne i:eorije
nili izlaganja mogu se izvesti sledece osnove: a) Marks je formUlisao posebnu
vrednosti. S obzirom na to, Sumpeter ee xe6 da je Valrns signrno jedan od naj
· viziju, koja je imala z:< cilj pronfavanja zakona kapitalistickog drus.tva (,,krq j1efi .
(,, krqj1
veCih ekonomista ll oblasti ciste teorije.
cifi 07)og
07)og de/a jeste da otkr!Je zakon e.'le.011om
'le.011om skog
skog kre.tmya moder11og
moder11og druftva '), kao for Valras je, kao i <lrugi ko-osni%Ci marginalizma (sarna ova Cinjenica ,,koau
macije koja saddi ugrac'.len drustveni antagonizam dve klase, a koji neminov torstva", odnosno formulisanja identicne i:eorije od strane tri teoretibra - Val
no vodi negaciji i prevazilazenju
prevazilazenju kapitalizma; b) u skladu sa polaznom vizijom rasa, Dzevonsa i Mengera - u skoro identicnom trenutku, jedan je od krunskih krunskih
- da je kapitalizam, kao eksploatatorski sistem, osucen mt negaciju - Marks for
dokaza istorijskog karaktera nanene vizije), sledbenik tlletodolof/e.og individ11alizpttl 
mulise niz teorija ihipoteza, koje treba da ilustruju unu trailnje zakone kretanja
11 11ze111 .rmis!t1 (za razliku ml rnetodoloskog inclividualizma natike, o kome je bi
kapiL'llizma ka nemim.wnom kraju i modifikuje teorije razvijene u okviru kla
lo reci), odnosno metodoloske orijentacije koja ekonomski proces analizira
.sifoe politicke ekonomije (npr. teorija vrednosti), otk.rivajuCi u njima istorijski
 polazeCi od pojeclinaca. Ova otijentacija tvrdi da ob.iafojavanje socijalnih, po
uslovljene antagonizme (koji, u teoriji vrednosti, imaju za rezultat proizvoclnju
litickil1 ili ekonomskil1
ekonomskil1 fenomena mora poCi od verovanja, stavova ili odluka
i  prisvajarije viska vrednosti); v) hipoteze su definisane kroz niz ekonomskih

Jl:
252 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
 
 
 
 
3. Emisija novca
Danas je emisija novea i sprovodenje monetarne, a dakle i kreditne politike u
nadleznosti eentralne banke, kao osnovne institucije monetarnog sistema.  Mone
tarni sisteJJJ Cini skttp institucija kqje "kreirqju" novae i instru111enata kqje te institucije eJJJi
ttjjtt, a koji se koriste kao sredstvo za obavljanje transakcija i placanje obaveza.
Monetarna politika i inflacija 253
Moderan monetarni sistem i emisija novea kao egzogenog faktora u od
nosu na realni proees proizvodnje i prometa nastaje sa ucvrileavan jem po
lofaja eentralnih banaka u odnosu na privatne banke koje su, na osnovu
svojih operaeija, veoma rano zapocele emisiju papirnog novea. Zapravo,
eentralne banke su uglavnom i nastajale kao privatne banke, kojima je drfa
va dodeljivala monopolsko pravo da jedine emituju novae. Jedna od prvih
eentralnih banaka bila je Bank of England, formirana 1694. godine kao pri
vatna banka, koja je tek 1844. godine dobila monopolsko pravo na emisiju
novea garantovanog drfavnim autoritetom (Bank of England, 1998). Ona
to pravo dobila na podlozi shvatanja Currenry skole. Emitovan novae je naj
pre bio zasnovan na deponovanom zlatnom noveu i zlatnim polugama, a od
1844. godine, Bank of England je dobila pravo da novae emituje i na pod
lozi kreditnih instrumenata prvoklasnih duznika, koje je otkupljivala (dis
kontovala) od finansijskih institueija (diskontnih kuea i banaka). Od napus
tanja zlatnog standarda, emitovani novae ne moze biti zamenjen za zlato
Omnvertibilnost), kao pre toga. Danas je emisija novea u potpunosti zasno
vana na kreditnim instrumentima i zlatne rezerve nemaju nilrnkvu monetar
nu funkeiju.
Centralna emisiona ustanova u SAD, Sistem federalnih rezervi (FED),
osnovan je .1913. godine i dobio je pravo emisije novea na podlozi shvatanja
Banking skole. U praksi ove institueije, za vreme vazenja zlatnog standarda,
emisija je bila zasnovana na principu konvertibilnosti emitovanih novcaniea.
Danas je zlato demonetizovano i u SAD.
Savremeni novcani sistemi i u drugim zemljama zasnovani su na optieaju
cistog papirnog novea - fiat novea. Ovaj oblik novea, za razliku od robnog
novea, nema unutrasnju vrednost.  _ 
"Pitar!}e kqje zabri!!fava monetame ekono1nisteje: za!to narod drZf takav oblik iJJJovi
ne kqjije beZfJredan, SeJJJ zap otrebe ?"aZfnene? Odgovo r kqjisugelife1 110je daje tojedi ni ob
lik imovine kqji moze 0111oguCiti uslugtt ?"aZfJJe11e, za raz!iktt od drttgih oblika, kqji to ne
mogu" (D.Thornton, 2000, str. 50).
Zbog cinjeniee da nema unutrafoju vrednost, sem neznatnih troskova
stampanja, fiat novae ne moze biti emitovan od strane privatnih emitenata, jer 
bi oni bili skloni da stampaju neogranicene koliCine (sve dok troskovi stampa
nja ne budu veCi od nominalne vrednosti koju novcaniee predstavljaju). Stoga
je razumljiv monopol drfave na emisiju; ma da i ona moze biti sklona, u uslo
vima hiperinflacije, da stampa papirni novae u koliCini koja ga Cini bezvred
nim. Razlika izmedu troskova stampanja i nominalne vrednosti koju noveani
ee imaju, u uslovima drfavnog monopola, predstavlja prihod drfave koji se na
ziva emisiona dobit ili senioraza (seigniorage).
Koriscenje papirnog novea ne ukida druge funkcije koje novae vr8i - jedi
niee obracuna istandarda vrednosti. Funkciju jediniee obracuna papirni novae
40 Lekcije iz savremene politicke ckonomije
 pojedinaca, za razliku od t1Jetodo /0J 'eog bolizr11a, u kome se smatra da: socijalni en
titeti (druiitvcne grupe, klase, drfova, nacija, itd.) ne mogu biti svedenc na ve
rovanja, stavove ili akcije pojedinaca koje ih cine, vec da imaju sopstvene za
konitosti ponafanja, koje treba istrazivati.
 Napomene o metodi istraz.ivanja, koje se mogu naCi u radovima Dz. M.
Kejnza, posebno u ,,Op!tqj teoriji zaposlcnosti, kamate i novca' (1936), relativno SU
skromne, nasuprot, kao i u slueaju prethodna dva velikana ekonoi.nske nauke, .
znacaju koje je delo imalo.
Klasicna politicka ekonomija, smatra Kejnz, ,,11ije uspe!a daposluZf ci!Jcvh11a na-
11fnogpredvi ita1ya" a. M. Keynes, 1956, str. 84). Da bi posluzila toj svrsi, meto.:
dologija analize mora omoguCiti istrazivanje  ,,slozenosti i 111elluzavisno sti r ealnog
 sveta ''. Kejnz cilj analize vidi u mogucnosti ,,da nas ona stwbde orga11izo va11i 111 i sre
itenim metodo111, kqji fe nam o.wog11fi ti rla dobro raZf11irlimo oposebni mproblem ima s tim
da se, po!to b11de1 110 d o.fli dop rivre11mzog Zflk!Jucka, izdvqj qjufi Jedan po Jeda n od ciniL/lca
kqji ko111plik1!f11 situacijtt, onda opet JJ/Ot"tl!JJO osloniti na same sebrri .fto tac11fje 11zeti 11 ob
 zir verovatne 11zqjctn111e 11ticqje cinilaca. U ovomeje s1 1.flina eko 110111skog naCina mi.f!fe1y a. "
CT· M. Keyn:es, isto, str. 325). .
Za razja5njenje hipoteza, Kejnz se sluzi metodologijom modelovanja eko
nomskih pojava, koristeCi izolovanje pojedinih varijabli da bi ispitivao dejstvo
ostalih na posmatrane fenomene. On je veliki protivnik formal.no - matema
tickih modela i izlaganja, jer oni ne dozvoljavaju moguenost stalnog korigova
nja postavljenih hipoteza.
4. Analiticki metodi
U procesu verifikacije ·hipoteza i uskladivan ja teorema, politicka ekonomija
slu7.i se nizom an:ilitickih metod:i. i tehnika.
 Eksperitmnt se u politickoj ekonomiji javlja kao specifiean analiticki metod.
On je naime, par excellence mctod istrazivanja u prirodriim naukama. Rec je o
tehnici koja posmatra pojedine pojave u izolovanim uslovima, mereCi efekte
 promena pojedinih varijabli. Posto je politicka ekonomija drustvena nauka, za
snovana na ponasanju pojedinaca i drustvenih grupa u ekonomskom procesu,
nemognce je pojecline kategorije testirati kao ,,ciste" pojave. Koriscenje ovog
metoda u politickoj ekonomiji ograniceno je na tzv: ko!ltrolisani eksperimcnt, gde
se vrsi izolovanjc pojedinih varijabli ponasanja pojedinih drustvenih grupa, uz
drzanje konstantnim ponasanj<>. drugih grupa.
Kontrolisani eksperiment dobio je na znacaju u savremenoj politickoj eko- .
nomiji i za njcgov razvoj je amcricki teoretiear Vernon Smit (Vernon L. Smith)
dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2002. god.inc, zajedno sa psihologom
Metodologija politicke ekonomije 41
Danijelom Kanemanom (Daniel Kahneman). On se obavlja u laboratorijskim
uslovima i varijable koje se kontrolifo su: okru2enje u kome se ispituju pona
Sa:nje aktera, institucije koje utifo na njihovo ponaSa:n je i aspekti ponailanja.
Kontroli sani ekspe rimenati mot::>, u se korititi kako za test iranje for mulisani h hi
 poteza, tako i za istrazivanje uzroka neodgovarajucih implikacija teorije iii za
utvrdivanje empirijskih praviloosti izmeciu ekonomskih pojava, koje mogu po
sluziti kao osnov za formulisanje ovih teo.rija (V. Smith, 1994).
. Kontrolisani eksperiment narocito se primenjuje u rnikroekonomskoj ana
. Jizi, odnosno svtida gde se moie istrazivati ponasanje pojeclinaca kao ekonom
skih aktera (motivatije, interesi, ukusi, odnos prema riziku i dr.).
Zamena za eksperiment u politickoj ekonomiji jeste logicki proces apstraho
vmya (analize), odnosno mental.no izolovanje vari.jabli i posmatranje njihovog
dejstva. Medutim, ovaj proces je previse uproseavajuCi. Npr., kvantitativna te
orija novca pretpostavlja da se mogu izolovano posmatrati pojecline varijable ·
(brzina novca u opticaju, visina robnih cena, koliCina roba), ali je stvarno kre
tanje nemoguce objasniti delovanjem bilo koje vanj<i.ble pojedinafoo uzev, jer 
 je uticaj drugih nemoguce izolovati. · ·
Statistil'ka a11aliza  je metod merenja odstupanja od posmatranih pojava ili
uporedivanja dva niza pojava. Problem primene statisticke analize je problem
relevantnosti zakljucaka: da li se mogu iscrpsti svi kvancitativni podaci u stati
stickom merenju. Zato statisticko merenje najcesce koristi ispitivanje uzoraka
- na bazi i.spitivanja uzorka izvodi zakljucke vezane za nepoznate karaktcristi
ke cele ispitivane pojave. Moguca greska ovog metoda jeste da se ne pi:ihvate,
u procesu uopstavanja, hipoteze koje su valjane, iz stiaha da ne budu pogres
ne; ili,s druge strane, da sc prihvate pogrefoe hipoteze a odbace valjane. Istra
zivaci obieno prefcriraju prvu varijantu.
 Komparativna analiza je tehnika poredenja ekonomskih varijabli u istom vre
menskom perioclu (staticka komparativna analiza) ill u dinamickom, razvoj
nom procesu (dinamicka komparativna analiza).
 M.odel je uproscena predstava meduuticaja ekonomskih varijabli. Ovaj nacin
 predstavljanja ekonomskih pojava, na apstraktnom nivou, omogueava da se
lakse predstavi stvarnost i da se, uocavanjem odrcaenih uzajamnih odnosa, po
tvrde ill oclbace pojedinc hipoteze, odnosno, s druge strane, izvrsi odabir em
 pir.ijskih podataka kojima se dokazuju tc hipoteze.
•  Najcesee koriscen model je model ponude i traznje i formiranja cena. On
obuhvata skup teorijskih generalizacija, njihovo predstavljanjc metodom .::ko
nomske analize, izolov:mjem pojeclinih varija bli da bi sc posmatralo njihovo Ci
sto delovanje, dok se uticaj clrugih varijabli tretira kao konstanta (pravilo: cete
ris paribus), Imo iobja8njenje kroz ponafanje trzisnil1ucesnika.
Ovaj metodoloski postupak je veoma !"ano koriscen tr ekonomskoj teoriji.
Vee kod Adama Smita nalazimo analizu formiranja cena delovanjem ponude i
42 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Metodologija politicke ekonomire 43

ttaznje. ,,TrZf fnu cent./ svake pojedine robe odret!tije odnos iZ171et!u kolifine robe, kojaje vi8a cena ima za posledicu veeu koliCinu robe koja se nudi i stoga kriva ponude
 zaista d opremfjcna na lrZJfte, ipotra fJ!fe onih !Judi, kqjisu vo /jniplati ti prirodnu c enu ro ima tzv. rastttci oblik. Na sledecem grafikonu ponuda je ptedstavljena krivom SS.
be, iiiceht vrednost rente, rada i  prrjita, koje treba platiti, dase roba dopremi na ttZJ.fte.
Ti .re fj11di mog11 11aZ!'a ti efektiv nim traZfocima, a tgihova traZJ1ja efekti vnom tmz,Y om,jer  Grqftko11 2.2. Krivupo1111de
ona mompostqjati, da stvarno usledi donofe,Ye robe na trZf!te.. Ona se raz!iktij11 od apso Cena (P)
itltne traZJ1je" (A. Smit, 1952, Tom I, str. 53). Kod Rikarda, u  ,,Naceli1na'  jedno
 poglavlje (XXX)  posveceno je delovanju pomide i trafoje na cene. Isto tako je
0.50
i kod Zana Batista Seja Gean Baptiste Say);Marksai drugih klasienih ekono
mista. Neid od ovih ekonomista, na primer Rikatdo, istrazivali su  iposebrta 0.40
svojstva ponude i tra:lnje (elastienost trafoje);
Ipak, najveCi doprinos razvoju ovog metodoloskog postupka dao je Afred 0.30
Marsal, koji je formaliziovao teoriji.1 ponude i tra:lnje, oznaCio njihove fond
0.20
mentalne uzroke i ispitao njihova svojstva. On je zasluzan i za opste-prihvace
nu strukturu krive ponude i krive traznje i njihovu geomtrijsku prezentaciju;
 presek kriva ponude i-tra:lnje u ekonomskoj teoriji uobicajeno se naziva  ,,JV.Iar 0.10

 falov krst" (lviarsal, mecl:utim, nije ,,izmislio" ovu geometriju; ona potice od A. ·
A. Kurnoa). o· 40 Ho 120 160 200 KoliCina (Q)
Kl:ive ponude traznje SU najpoznatiji nacin grafickog predstavljanja eko
nomskih pojava, u ovom slueaju, ponasanja trzisnih ucesnika. I<rive porn.,i.de itra.Znje, predstavljene dijagramski, nc m.oraju se seci. To zna··
 Kriva tra:(rge ilustruje odnos izmecl:u cene i kolicine proizvoda koja se tra:li, Ci da se proizvodl iline  proizvode (nema ponude), i li da ne.postoji tzv. di·ktivna,.
uz apstrahovanje uticaja drugih varijabli na taj odnos. Ova kriva pokazuje ne od11os110 pla.teZJ?o sposoln w.trcZ;!}a (videli smo iz Srnitovog objafojenja cla jephtefoo.
gativan odnos izmedu cene i kolicine: vi8a cena ima za posledicu manju tra sposobna trafoja ona, iza koje stoji odgovarajuCi ?ohodak potro§aea, za razlikn
znju, i stoga ima tzv. opadqjttci oblik. To se moe  predstaviti na sledecem grafi od apsolutne tt'afoje, koja je prosta zelja potrofafoda ii.na oc1reaenip:i:oi.zvod, ali
konu, u kome je kriva traznje o?nacena kao DD. za Ciju k'upovinu nema para). U takvom slu caju, dobicemo slede Ci clijab'r!arn:

Grqftkon 2.1. Kriva trazf!ie Grafikon 2.3. Qdmsjvo_po:mdef t1'ti:f?y•·

Cena (P) p
_.,-·S

"'"I
I
0. 4 0 P2 

P1
0.30
I .D -

0.20

0.10
l
, D

-·-·-_:......::,. .
Q
0 40 80 120 160 Koliina (Q)
200
Ovaj grafikon bdezi situaciju· u kojoj je potroifoc spreman da plati za pro
 Krivr1 pom1de pokazuje oclnos cene i kolicine robe koja se nudi, uz apstraho izvod najvifo cenu P 1, ali za proizvocl:aea je to manje od najnize cene P 2 po ko
vanje drugih uticaja. Odnos ccne i kolicine proizvoda koja se nudi je pozitivan: .  joj je on spreman da proizvede dati proizvod.
 vo
do
m
im a odgovarajueom pro centnom promenom cene proizvoda B. Ona je pozitivna, ako
a
 pr 
om
en rast cena proiz voda B ima za posledicu rast kolicine trazenog proizvoda  A. Primer
ace
ne
dr   pozitivne
ug
og
 pr 
oiz
vo
da.
On
ase
izr 
a.
Za
va
ka
o
 pr 
oc
ent
na
 p
r 
o
m
e
n
a
k 
o
li
c
i
n
a
 p
r 
o
i
z
v
o
d
a
A

k 
o
 j
a
s
e
tr 
a
z
i,
 p
o
d
e
lj
e
n
 46 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
unakrsne elastifoosti daju proizvodi koji su  supstituti (proizvodi Cija potrofoja
maze alternativno zadovoljiti  potrebe  potrofaca: npr. eaj i kafa). Primer nega
tivne elastifoosti su komplementarniproiZJJodi (oni koje se trose zajedno: npr. du
van i lula, automobil i gume).
Ukusi potrofaea su takode od uticaja na tra.Znju. Oni su rezultat kako pri
rodne evolucije, tako i vestacki kreiranih potreba potrofaea i izraiavaju uglav
nom dati stepen razvitka civilizacije.
 Na ponudu, takode, utice niz faktora, od kojih su osnovni: stepen razvitka
tehnologije, troskovi faktora proizvodnje koje proizvodac koristi (inputi), kao
i eksterni uticaji (npr. ekonomska regulativa driave, odnosno ekonomska po
litika driave). Posebno je znacajno dejstvo vladajuceg stepena tehnologije, koji
svojim zahtevima diktira obim proizvodnje. Ako je vladajuCi naCin proizvod
nje automobila pokretna traka, onda se automobili (namenjeni masovnoj po
trofoji) ne mogu proizvoditi rufoo; zbog toga je potrebno obezbediti pocetna
ulaganja koja diktira talcav naCin proizvodnje, a koja ne mogu sebi dozvoliti sit
ni proizvodaCi.
5. Analiticke tehnike
Poseban deo metodskih tehnika je i naCin predstavljanja rezultata istraziva
nja. Rec je o posebnim analitickim sredstvima: krive, tabele, grafikon funkcije, i
dr.
Primenu krivih kao oblika analitickih tehnika predstavili smo u napred na
vedenom modelu. Njihov autor je, kao sto je napomenui:o, francuski ekono
mist Kurno, koji je je gra:ficki predstavio ponudu i trafoju putem krive ponu
de i krive traznje izrazenih u koordinatnom sistemu. Sve do Marsala, naCin
 predstavljanja krivih bio je po standardu Kurnoa, tako sto je cena robe (P)  bi
la predstavljena na horizantolnoj osi, a kolicina robe (Q) na vertikalnoj. Mar
sal je uveo novi standard, koji se primenjuje idanas: P se nalazi na vertikalnoj
osi a Q na horizontalnoj.
Druga oruda ekonomske analize veoma su brojna.
Vremenske serije izraiavaju pojedine ekonomske varijable u razliCitim vre
mensldm tackama (na primer, kretanje cena neke robe u vremenskom periodu
od jedne decenije). NaCin predstavljanja maze biti putem tabela ili dijagrama
(gra:ficki).
Ukrftenipodaci ilustruju kalco se u odredenoj vremenskoj tacki jedna eko
nomska varijabla razlikuje u razliCitim ekonomsldm okolnostima (npr. stopa
nezaposlenosti u razliCitim zemljama).
 Indeksni brqjevi predstavljaju podatke, izra.Zene bez naznake jedinice koju
 predstavljaju, u odnosu na izabranu baznu godinu. Na primer, indeks kretanja
Metodologija  politicke ekonomije 47
cena neke robe izracunava se talco sto se odredeni datum (godina) uzima kao
 bazni inivo cena na taj datum oznaCi sa 100. Ako su na dan koji se posmatra,
cene vise od onih u baznom periodu za, recimo 2,35 puta, onda je indeks ra
· sta cena 235. Indeksi su pogodno sredstvo za poredenje kretanja vise varijabli,
 jer se u njima gubi individualnost varijable i belezi se samo dinamika njenog
kretanja.
 Nominalne varijable izraiavaju merenje datih ekonomskih pokazatelja po te
kucim cenama, odnosno izrazenih u datoj novcanoj jedinici.  Realne varijable iz
raiavaju iste te pokazatelje, korigovane za stepen promene cena u posmatra
nom periodu, odnosno stepenom inflacije.
 Apsolutne promene  beleze kvantitativne promene pojedinih ekonomskih po
kazatelja u istom kvalitativnom izrazu (npr. rast drustvenog proizvoda izra.Zen
u dolarima).  Relativne promene  pokazuju procentualne promene (koriscenjem
 procentnog racuna) (npr. Stopa drustvenog proizvoda je procentualna prome
na drustvenog proizvoda u posmatranom periodu).
 Ftmkcije izraiavaju zavisnost jedne varijable od drugih i oznaeavaju se slo
vom f ispred zagrada u kojuna se nalaze determinante. Na primer, tvrdnja da
traznja zavisi od cene robe, cena povezane robe, dohotka i ukusa potrofaea,
maze se predstaviti formulom: D = f (p, m,y, pr).
 Identiteti oznaeavaju jednakost dve varijable, na primer I= s (investicije SU
 jednake stednji, kod Kejnza).
 Jednaline, za razliku odidentiteta, izra.Zavaju zbir pojedinih varijabli, koje se
mogu. izraziti istim parametrom (u istom vrednosnom ili naturalnom izrazu).
 Na primer, V = c+v+m (velicina vrednosti robe kod Marksa).
 Dijagrami (graftkoni)  predstavljaju parove vrednosti koji se predstavljaju si
multano za dve varijable (npr. gra:fikon ponude i trafoje).
·\·
F!  j: '
48 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
LITERATURA
1. MarkBlaug: The Mthodology of  Eco110111ics, Cambridge University Press, Cambridge, 1992.
2. Mark Blaug: Lo Pensee Eco110111iq11e, 5th Edition, Economica, Paris, 1999.
3. J. E. Cairnes: The Character and Logical lVfethod of  Political Eco11011ry, 2nd Edition, Macmillan,
London, 1875.
4. R. P. Feynman: QED - The Stfa11ge Theory of light and JV.fatter, Princeton University Press,
Prinston, 1988.
5. Milton Fridman: Metodologija pozitivne ekonomije (1953), u: Radoslav Anicic, red.: Uvod 
11 111etode ekono111ske a11alize, Ekonomski falrultet, Beograd, 1996, str. 123 - 143.
6. Daniel M. Hausman: Economic Methodology in a Nutshell,Jouma/ of Economic Perspectives,
Volume 3, Number 2, Spring 1989, str. 115 127.
7. T. M. Humphrey: Marshalian Cross Diagrams and their Uses Before Alfred Marshall,
Federal Reserve Bank of Richmond,  Eco110111ic Revie111, March/April 1992, pp. 3-23.
8. John M. Keynes: Opfta teorfja zaposlmosti, ka111ate i 11ovca,  Naprijed, Zagreb, 1975.
9. Thomas Kuhn: Stmktura 11a11f11ih revol11cfja,  Nolit, Beogard, 1964.
10. Spiro Latzis, Ed.: NI.ethod a11d Appraisal i11 Economics, Cambridge University Press, Cambrid-
ge, 1980.
11. Karl Marks:  Kapita4 Tom I, Prosveta, Beograd, 1970.
12. A. Marshall:  Principles of  Eco11omics, 8th Edition, Macmillan, London, 1920.
 
13.John Stuart JYiill, On the Definition of political Economy; and On the Method of Inve
stigation Proper to it, u: Essqys 011 S01J1e UnsettledQ11estio11s of  PoliticalEco1101Jry, London, 1848
 
(Reprint by Thoemmes Press), str. 120 - 164. · G-7, grupe sedam najrazvijenijih zemalja). Kapitalisticko jezgro kreira i toko
14. Ludwig von Mises:  H11111an Action: A Treatise 011 Eco110111ics (1949), Fifth Edition, 1996. li
 berty Fund Online library.  
15. The PhilosopkJ Of Eco 110111ics, A11 Anthology, Third Edition, Edited By Daniel Hausman,
Cambridge University Press,_Cambridge, 2008.
16. R A. Samuelson, W. D. Nordhaus:  Eco1101J1ics, 15th Edition, McGraw-Hill, New York,  
1995.
17. Adam Smit: IstfaZjval!}e prirode i 11zroka bogatstva naroda, Kukura, Zagreb, 1952.
18. Vernon L. Smith: Economics in the Laboratory,Jo11rnal of  Eco110111ic Perspectives, Volume 8,
 Number 1, Winter 1994, str. 113-131. · oloskim obelezjima; on je, u istorijskom smislu, zaokruzena drustveno - elm
19. Joseph A. Schumpeter: Povfjest eko110111ske a11alize, Informator, Zagreb, 1975.
20. Morten Soberg: The D11he111Q11i11e thes is a11d experilllmta! eco110111ics-A rei11teipretatio11, Statistic
 Norway, Research Department, Discussion Paper No. 329, August 2002.
21. Leon \Valras: Ele1J1ents D'Eco110111ie Politiq11e P11re, Economica, Paris, 1988.
22. Stanley Wong: The ,,F-Twist" and the Metodology of Paul Samuelson, A111erica11 Eco110111ic
 Revie1v, Vol. 63, No. 3,June 1973, str. 312 - 325.
 
Lekcija III
RAZVOJ I SUDBINA KAPITALIZMA
1. Pojam i karakteristike kapitalizma
Savremena politicka ekonomija proueava moderni kapitalizam; njegov ka
rakter, unutrafoje mutacije i tendencije razvoja. Ona, istovremeno, pretposta
vlja i istrazivanje njegove ,,sudbine" (Poperova sintagma iz studije o otvore
nom drustvu i njegovim neprijateljima), odnosno istorijske prolaznosti.
Kapitalizam je, danas, svetski dominantan sistem drustvene i ekonomske
organizacije: on odlueujuce utice na performanse oblika proizvodnje koji s
njim koegzistiraju; kapitalizam namece procese modernizacije drugim civiliza
cijama, osim zapadne civilizacije u kojoj je ponikao. Osnovni proizvodni im
pulsi u svetskoj privredi nastaju iz kapitalistickog jezgra, odnosno najrazvijeni
jih drfava (njihova formalna poyezanost i kciordinacija ostvarena j e u okviru
ve tranzicije, odnosno prilagodavanje proizvodnih sistema bivsih centralno
planskih ocijalistickih) privreda. Ovu svetsku dominaciju kapitalizma taeno
odrafava Sumpeterova misao:
"Ne samo savremena mehanizovana fabrik a iproizyodni kapacite ti kqje ona iv;a, ne
samo savremena tehnologija i ekonov1ska organiZflcija, vee sve osobine i dostignuca savreme
ne civilizacije su direktno iii indirektno proizyodi kapitalistickog procesa" (J. Sumpeter,
1960, str. 188). ·
Kapitalizam je slozen sistem sa ekonomskim, drustvenim, kulturnim i ide
nomska formacija. Ekonomska analiza posmatra ga, medutim, pre svega kao
oblik, nacin proizvodnje. To ne znaCi reduciranje konkretne slozenosti koju
kapitalizam ima; ona otkriva ekonomsko bi ce kapitalizma, nacin na koji se pro
ces drustvene proizvodnje i hijerarhija potreba potro8aea prilagodavaju tehno
loskom nivou koji, iako se stalno menja, pokazuje odredene konstante u savre
menoj epohi. Promene (manje ilivise nagle ili evolucione) tog nivoa, determi
nifo razvoj kapitalizma. S druge strane, to ne znaCi zanemarivanje mutacija ka
pitalizma; kapitalizam, npr. Marksovog doba je, po Poperovom misljenju, ,,od-
umro" u XX veku. ·
Kapitalizam je rec, kako primeeuje francuski ekonomski istoricar Fernan
Brodel (Fernand Brandel), skorijeg porekla. Prvi put srece se kod predstavni-
 336 Lekcije iz savremene politicke ekonornije Ekonomski rast irazvoj 337

akumulacije kapitala, procesa investiranja, nadnice ce porasti. To ima dve po

sledice: smanjenje profita, odnosno dalje akumulacije i investicija i porast sta
novnistva. Rast se privremeno zaustavlja, a ponuda stanovnistva sni.Zava nad
nice na nivo odrzanja. Profit ponovo raste i stvara se mogucnost akumulacije.
Ovakvo kretanje, meautim, ima granicu u cinjenici da se rast minimalnog ni
voa najamnine izraiava u stalnom smanjenju profita, tako da se gubi podsticaj
akumulaciji. "U tr!} tack kqja ce se verovatno desiti kada postqji izyestan nizak stepen
 prefita a ne kada J!iegova veliCina padne na nttlu, prestaje akt11nu lacija, st anovniftv o pre
 staje da raste, nadn ice se spuftaju na nivo pukog odrzaJ! ia i ekono111ija je dostigla u stacio
namo sta1ye" (J.J. P. O'Brien, 1978, str. 41).
Za razliku od Smita, koji nije razmisljao o stacionarnom stanju kao bliskoj
Cinjenici, Rikardo je pretpostavio da ee do njega veoma brzo doCi u Engleskoj,
zbog stalnog eksploatisanja sve losijeg zemljista i sledstvenog rasta nivoa mi
nimalne nadnice, odnosno opadanja profita.
 f 
68 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Razvoj isudbina kapitali zma 69

1·
 bilo nametanjem ponasanja ili supstitucijom izbora, planskom raspodelom ili nomski i drustveni sistem suoeava. Da li ce njihovo resavanje dovesti do pro
 proizvodnjom, ima dvojako negativno dejstvo. S jedne strane, ugrofava se de
t mena u karakteru kapitalizma, odnosno u njegovim osnovnim obelezjima
mokratska osnova modernog drustva, koja je iclealni oblik organizacije i vode
vode sposobnosti apsorpcije tehnoloskih promena, teznji za maksimizacijom profi
nja drustva. S druge strane, suzbija se ekonomski interes pojedinca, koji se na ta, povecanju obima proizvodnje - jeste osnovno pitanje.
lazi u osnovi delovanja trzista i alokacije proizvodnih mogucnosti mehani l·
zmom slobodnog formiranja cena, a stoga i u osnovi razvitka proizvodnje. Ti  Promene u savremenom kapitalizmtt 
kapitalizmtt 
me se savremena proizvodnja cini neefikasnom, odnosno dolazi do neeko Sa stanovista razvoja kapitalizma, cini se da SU preterane konstatacije da je
nomskog trosenja oskudnih resursa. Kapitalizam, koji organizuje veCi deo elm on vec USaO u ,,postkapitalisticko" drustvo (P. Drucker, 1995), ali SU njegove
nomske aktivnosti kroz privatno preduzece, a koje posluje na konkurentskom organske mutacije svalrnko rezultat dubljih tendencija. Izrazi tih mutacija mo
trzistu, sistem je ekonomske slobode i nu2an uslov politicke
politicke slobode (NL
(NL Frid f 
r 
gu se uociti na povrsini kapitalisticke ekonomije:
man). Stoga je on efikasno drustvo i kao takvo je ekonomski superiornije nad r 
drugim moguCim oblicima organizacije proizvodnje. Sa razvijenom podelom - promene tt privrednim struktura11;a i adaptibilnost kapitalizma (nadmoc uslu
rada, nuznost koordinacije aktivnosti preko trzista se poveeava (plan ne moze
r
ga, pad stednje, efekat bogatstva), koje menjaju tradicionalne obrasce kapitali
utvrditi svu slozenost ljudskih preferencija i obezbediti koordinaciju aktivno sticke privrede i smanjuju njenu moc alcumulacije, a samim tim i dovode u pi
• r 
sti) i tu je prednost kapitalizma kao trzi8nog sistema (fon Hajek).
Drfava nastoji da potisne elemente kapitalizma o kojima je ovde rec (slo r 
r 

k
. tanje njen buduCi razvoj;

 bodu izborn i delovanje trzista). Planska alokacija resursa i oblici politickog di -  s1na1ye1ye oscilacija ind ttstrijskih c iklusa, s jedne strane iublafavanje eksternil1
riZizma koje sprovodi drfava nisu kompatibilni sa kapitalizmom, jer je rec 0 f 
r 
t
fokova koji potifo iz nestabilnosti pojedinih nacionalnih trzista. S druge stra
fundamentalnim razlikan1
razlikan1a. Drfava se mora prilagoditi kapitalizmu a ne inter ne, jos uvek prisutna valutna nestabilnost i krize svetskog.ftnansijskog trzjfta, koje
venisati u njegove fundamentalne karakteristike. To prilagodavanje trebalo bi r svedoce o nemogucnosti kapitalizma da racionalno alocira proizvodne fakto
t
da se realizuje kroz minimum drfavnih funkcija u ekonomskoj oblasti. Ove re, niti da kontrolise njihovu upotrebu; stoga se namece potreba modifikacije
·
funkcije su zastita slobode ugovaranja, suzbijanje monopola, otklanjanje posle regulator nog mehanizma kapitaliz ma, principa slobo dne konh-.urencij .urencij e;
dica tzv. eksternih efekata i omogueavanje koriscenja opstih dobara - subven b .

cionisanje onih delatnosti, koje ne prufaju puni ekonomski interes za pojedin - nova korporativno ttprav!Jmye,
ttprav!Jmye, koje osporava funkciju kapitalista, pa i njihovo
t
ce da ih obavljaju, kao i proizvoda koji sluze potro8nji mnogih, odnosno zas  postojanje; na taj nacin, potrebna je redefinicija ,,kapitalizma" ,kapitalizam
titu od stete koje drugima prouzrokuje koriscenje imovine (fon Hajek, 1997,
i
 bez kapitalista");
M. Friedman, 1982). t

Teoreticari neo-liberalizma su upozoravali koliko na etatisticke tendencije u J druftvenih struktttra, posebno unutar

-pqjava novih druftvenih unutar proizvodnil1or
proizvodnil1orgai:iiz
gai:iizacija
acija i
;,
,· kapitalistickim drfavama, toliko i na neprivlacnost modela centralizovanog t funkcija, koje svoju moc, nastalu iz uloge u procesu proizvodnje, odnosno po
i:·  planiranja i monstruozne drfave u socijalistickim zemljama; sa tezom da kapi vecanja njene efikasnosti, transponuju i na celinu drustva (,,menadzerska
i.1: t
talizam treba da opstane kao sistem koji u isto vreme garantuje ekonomsku struktura" -James Burnham; ,,tehnostruktura" - Dz. K. Galbrajt; ,,radnici zna

slobodu, efikasnu privredu i raspodelu prema sposobnostima - dakle socijalnu
 pravdu.
Krajnji izraz ovog teorijskog pristupa bilo je proglasenje perioda koji nasta
 je posle sloma socijalistickog sistema, u poslednjoj deceniji 20. veka, za "krqj
istorije ' sistem koji je dominantan u savremenom svetu, ,,demokratski kapita
lizam" je krajnji oblik vladavine
vladavine eovecanstva uopste (i trijumf zapadne civili
;' 1!
zacije) (Franc is Fukuyma, 1992).
1992).
Analiza buducnosti kapitalizma treba da se razlikuje od prorocanstava, jer  .
se mora. zasnivati na uoeavanju pojedinih tendencija njegovog kretanja. Ona
treba da predstavlja analizu problema s kojima se kapitalizam kao realni elm-
;j
r 
r nja" - Peter Drucker);
·f 
t - polarizacfja tt dr11ftvz i11a
i11a i nq'ednaka raspodela bogatstva i u najrazvijenijim ze
·f  mljama kapitalistickog jezgra, koja nastavlja da osporava kapitalizam sa stano
f vista socijalne pravde, apelujuCi na njegovu modifikaciju ilizamenu;
ilizamenu;
- globalizacfja, nadn1oc kapitalistick og jezgra u svetskoj priv redi koje, koris
cenjem globalnih resursa i komunikacione povezanosti (Internet i B2B), kao i
r  usaglafavanja ekonomske politike, obezbeduje uslove za dalju dominaciju.
Istovremeno, prisutna  je  polarizacija u globalnoj ekonorniji: proces globaliza-

ii
 Lekcije iz savremene
savremene politicke ekonomije
70
cije donosi rastuCi raskorak bogatstva i bede izmedu razvijenih i nerazvijenih
zemalja. U poslednjoj deceniji 20. veka, koja je ozhacila afirmaciju globalizaci
. je kao novog, univerzalnog laissez-faire-a, dohodak najsiromasnije petine eo
vecanstva opao je ad 2,3% na 1,4% ukupnog svetskog dohotka; u istovreme
dohodak najbogatije petine porastao je sa 70% na 85% ;  
- jaka
 jaka neiZFesnost u ocekivar!fima ali i njena relativizacija mehanizmima predvi
danja, formiranje
formiranje terminskog
terminskog finansijskog trzista i snaga informacija, svemir
ska i genetska istrazivanja, cine savremenu civilizaciju
civilizaciju osetljivom na fokove,
cesto iracionalne, alii sa snaznim ekonomskim posledicama.
 Funda mentalne tendencije kapitaliZf77a
 
 Navedena kretanja u kapitalizmu i savremenoj civilizaciji su protivreena;
 jedna utieu na slabljenje kapitalizma; druga ga jaeaju. Njihov uticaj na buduc
nost kapitalizma treba, medutim, dovesti u vezu sa osnovnim pokretackim fak
torima koji SU Se, kroz istoriju kapitalizma, manifestovali kao njegova SUStin
ska obelezja.
Da li je karakter ovih fundamentalnih obelezja jos uvek oeuvan?
 Prisvqjar!fe tehno/ofkogprogresa
tehno/ofkogprogresa je veoma
veoma izrazeno
izrazeno u savremenom kapitalizmu.
Razvoj novih tehnologija je konstantan proces,  posebno u noseCimnoseCim industrij
skim oblastima i oblastima usluga;
usluga; formiraju se tehnoloski propulzivne grane.
Posebno tehnoloski intenzivne su industrija komunikacija, farmaceutska indu
strija, genetika, industrija racunara. One svedoce o savremenom stepenu teh
noloskog progresa. Izdvajanja
Izdvajanja za istra2ivanja i razvoj,
razvoj, bilo privatnog sektora,  
 bilo drfave, stalno su rastuea velicina. Tehnoloske revolucije (,,stvaralacka de
strukcija") i dalje su obelezje kapitalizma.
 Profttna motivaCija ostaje i dalje dominantan pokretac kapitalizma. Bez obzi
ra na promene u korporativnim
korporativnim strukturama i korporativnom upravljanju,
 preduzeea su prisiljena da slede profitnu motivaciju. Ne samo ko11.scenjem
 prednosti prisvajanja nove tehnologije, odnosno ekonornije obima i raznovr
snosti, koje imaju za posledicu i ukrupnjavanje preduzeca i stvaranje multina
cionalnih struktura, nego i stvaranjem novih oblika preduzeca, novih oblika
 povezivanja i dr. Takode,
Takode, pritisak koji finansijsko trziiite vrsi, preko mogueno
sti preuzimanja, primorava preduzeea da maksirnizuju profit.
Posebno se valorizuje neizvesnost i njena relativizacija, preko raznih funk
cionalnih oblika finansijskog triista, kao i procesima koncentracije resursa.
Kapitalizam se i dalje afirmise lrno drustvo konkurencije i slobodnog trzis
ta. Zagovara se svodenje uloge drfave na prvobitne zahteve, formulisane jos u
epohi liberalnog kapitalizma.
Razvoj isudbina kapitalizma 71
 Kreirm!}e novih proiZJJod a, njihovo umnofavanje i stalni tehnoloski progres u .!
tom procesu, povecanje proizvodnosti rada, stvaraju osnovu za povecanje zi
votnog standarda stanovnistva i bogato drustvo. Granice oskudice se prevazi
laze; proizvodne moguenosti i granice proizvodnih moguenosti - a time i na
pretka civ ilizacije - postaju sve vise. Takode, postojan je proces krei ranja nave
zaposlenosti u kapitalistickom jezgru.
Sve dok su ova fundamentalna ohele2ja (posebno prva dva; trece je njihov
sinteticki izraz) prisutna, kapitalizam je progresivan sistem organizacije proiz
vodnje. Do sada, ovi pokretacki
pokretacki faktori su odrfavali svoju dinamiku i imalu su
za posledicu stalno unutrafoje produbljivl).11je kapitalistickog sistema. Ali, kapi
talizam se i siri u okru2enju; procesi tranzicije dovode do njegove prevlasti u
bivsim socijalistickim zemljama.
Danas je kapitalizam dominantan svetski oblik ekonomske organizacije
drustvene proizvodn}e. On to vise nije u obliku jasno polarizovanog centra raz
vitka i nekapitalistickog okru2enja (obelezja
(obelezja ptvobitne fazefaze razvitka), niti pola
rizovanog odnosa razvijenog jezgra i periferije. lako nije imun na pojave nejed
nakosti, on je danas sistem koji prozima celinu nacionalnih privreda i kroz pro
ces globalizacije, iz jezgra najrazvijenijih zemalja, tendencije razvitka namece
svim nacionalnim privredama. Marginalni su ostaci drugih ,drustvenih oblika
organizacije; iako teorijski shvatljivi i logicni, oni praktieno ne egzistiraju (uklju
Civ socijalizam). Tamo gde ima oblika proizvodnje Cija su obelezja uslovljena
tradicijom ill religioznim osnovama (npr. islamski sistem, istoene civilizacije) i
oni SU podvrgnuti
podvrgnuti kapitalizmu. Isti je slueaj i sa kapitalistickim
kapitalistickim diverzitetom ulo
ge drfave u drustvu (npr. ,,drfava blagostanja'').
blagostanja''). Kroz mehanizam globalizaci
je, on se podvrgava ekonomski dominantnom kapitalistickom jezgru.
· Kapitalizam.danas, sa stanovista svih ovih obelezja, jeste u stalnom pokre
·obelezja daju mu moguenost svetske dominacije. On nije ti stanju
tu. Sva ova ·obelezja
 privremene neravnoteze (,,p11nd11ated equilibnum"L. Turova), koja ce brzo iskri
stalisati neki novi sistem. On je u ekspanzivnoj fazi, u kojoj se razvijaju njego
vi potencijali do krajnjih granica, odnosno tek danas je kapitalizam naCin pro
izvodnje - sui generis.
Sudbina kapitalizma je tesrio uslovljena i povezana, ali i logicki razliCita ad
sudbirie civilizacije. Skicirani proces, pretpostavke za njegow evoluciju, smes
tene su ·u kontekst projekcija osnovnih problema s kojima se suoeava ljudski
rod: rast stanovnistva i njegovo starenje, neracionalno koriscenje resursa, glo
 balno zagrevanje zemlje, degradacija zivotne sredine, itd. Kapitalizam mora
 pronalaziti mehanizme cia. se ovi faktori - koji tlJ.Zdvajaju individualni kriteri
 jum profitabilnosti i drustvenu racion.alnost
racion.alnost proizvodnj«::, .prevazilaze. Koliko·
ce to dejstvo imati na njegove osnovne pokretacke mehanizme - ostaje da se
vidi; to je stvar buduenosti.
 ' j

i
II. 1·
72 Lekcije fa savremene poliriCke ekonomije
!I ! i

LITERATURA
I
·1
1. Fernand Braudel: The Wheels of Co1J11J1erce, Fontana Press, London, 1982.
2. Maurice Dobb: Capitalis111 Yesterdqy
Yesterdqy and Todqy, Lawrence and Wishart, London, 1964.
. / 3. Peter Drucker: Postkapitalistic
 Postkapitalisticko dmftvo, Privredni pregled, Beograd, 1995.
I 4. Milton Friedman: Capita/is/JI and Freedo1J1, University of Chicago Press, Chicago, 1982.
5. Francis Fkuyma: The End of History, The Free Press, New York, 1992.
6. SemjuelHantington: S11kob civilizacfja
civilizacfja ipribliZfiva1fje svetskog
svetskog poretka, CID, Podgorica, 1988.
7. Robert Heilbroner, Wiliam Milberg: The Crisis f Vision in Modm1 Econo111ic Tho1 1ght,
Cambridge University Press, Cambridge, 1996.
Drugi deo
I 8. R A. Hayek: P11t 11 ropstvo, Global Book, Novi Sad, 1997.
11ropstvo,
I
I 9. Rudolf HilferCling: Fi11a11sfjski
 Fi11a11sfjski kapita4 Kultura, Beograd, 1952.
10. Henryk Grossmann,  Zakon ah111111lacfje i slo1J1a kapitalisticko
kapitalistickog
g sistet11a, Kultura, Beograd,
1956.
11. J. M. Keynes: Opfta teorfja zaposle11osti,. ka111ate i novca, Kultura, Zagreb, 1956.
. .
Mikroekonomska analiza
12. J. M. Keynes: Krqj laissez:fairea, u: Ekonomski eseji, Novi Sad, 1989.
13. V. I. Lenjin: I111perfjaliza11
Lenjin:  I111perfjaliza111 kao nqjvifi stadfj111
stadfj11111 kapital
kapitali:;,
i:;,711a,
711a, Moskva, 1946.
14. Robert Owen: A NeJIJ VieJIJ of Society a nd Other Writings, Penguin, London, 1991.
15. Karl Popper: Ope11 Sociefy and its E11e111ies, Vol. II: Hegel and .Routlege, London, 1962.
16.Joan Robinson: Econo111ic Philosopf?y, Pengqin, Harmondsworth, 1974: . ·
17. Simonde de Sismondi: Les No11vea11xprincipes d'eco110111ie  politiq11e, Calman Levy, Paris,
1974.
18. Robert Skidelsky: John
 John Mqy11ard Krynes, The Econoii1is( as Savior, 192() -1937, Penguin,
Krynes, Vol II: The
 NewYotk, 1992. ·
19. Adam Smit: IstraZfva1fjeprirode i11zroka bogatstva 11aroda, Kultuia, Za!ieb, 1952.
. 20. Verner Sombart: Capitalis111, Encyclopaedia of .the Social Sciences,- Vol. rv; pp. 195 :208.
21. Hernando de Soto: The lv[.ystery of Capital - 1170' Capita/is/JI Tri1111phs in the West and Fails
 Every111hete Else?, Basie: Book, London, 2004.
 Every111hete Else?, ·
22. Jozef Sumpeter:  Kapitaliza1
 Kapitaliza111,
11, socfjali
socfjaliZfitl
Zfitlll i de11Jokratfja,
de11Jokratfja, Kultura, Beograd, 1960.
23. Lester Thurow: The F11t11re of Capitalis111, Nicolas
 Nicolas Brealey Publishing, London, 1996.
24. Maks Veber:·Privreda i.dmftvo, Prosveta, Beograd, 1976.
25. Maks Veber: Protesta11tska
 Protesta11tska etika i d11h kapitali:;,
kapitali:;,?11a
?11a,, u: Sabra11i spisi o sociologjji religjje,
religjje, Tom I,
·· Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanoviea, Sremski Karlovci, 1997.

.t·
 ·1

Lekcija IV

RAZMENA

1. Potrebe .i potrosnja

Zadovoljavanje potreba ljudi politicka ekonomija posmatra kroz potro8nju

 proizvoda, korisnih predmeta (upotrebnih vrednosti), koji predstavljaju ele
mente drustvenog bogatstva. Ovi predmeti rezultat su procesa drustvene pro
izvodnje, koja ima za cilj stalno umno2avanje drustvenog bogatstva, koristeCi
moguenosti tehnoloskog razvoja i drustvene podele rada. Novi proizvodi, s
druge strane, umno2avaju i stalno kreiraju nove potrebe potro$aca, nadgradu
 juCi elementarne ljudske potrebe usmerene na odrzanje, kao sto su potrebe za
hranom, odevanjem, islieno. Granice potro8nje sire se i razmenom proizvoda,
stimulifoCi razvitak samog trzista. Potrebe su, stoga, teorijski posmatrano, bez
granicne, jer su uslovljene samom sustinom foveka kao razumnog biea; ali su,
s druge strane, i istorijskog karaktera, jer su promenljive -i ako politicka elm
nomija moze, kao teorijsku pretpostavku, tretirati potrebe, pa stoga i potros
nju, u datom vremenskom periodu posmatranja, kao stalne.
Staticka ekonomska analiza neoklasiene skole iz date strulctilre i hijerarhije
 potreba potrofaea - dakle, uz pretpostavku date raspodele resursa - izvodi ana
lizu razmene i zakonitosti delovanja konkurencije. Ova analiza je formalizova
na kroz teorfjtt izborapotrofa fa, Ciji su parametri: cena, dohodak potroSaca, uku
si potro$aea i maksimizacija korisnosti iz date - dostupne strukture potrofoje.
Teorija izbora potro$aea nastala je evolucijom teorije marginalne korisnosti,
odnosno subjektivne teorije vrednosti. Stoga je neophodno, pre razmatranja
njenih osnovnih obelezja, odrediti osnovne kategorije teorije marginalne kori
snosti.

2. Marginalna korisnost

Potrebe potrofaea predstavljaju svojevrsni hijerarhijski sistem, strukturisan

 prema relativnoj vafoosti koju potrosac pridaje potro8nji odredenog proizvo
da u odnosu na potrofoju drugih proizvoda. Ova gradacija izraiava razliCiti
stepen korisnosti predmeta illskupa predmeta koji se trose, kao i razlicite uku-
346 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
UN za zivotnu sredinu i razvoj, sadrfan u izve8taju  pod naslovom ,,Nafa zqjed
nitka hudueno.rt' objavljenom 1987. godine (G. H. Brudtland, 1987), a zatim i
nizom svetskih konferencija UN o zivotnoj sredini i razvoju. Oddivi razvoj,
kao razvoj ,,gde sepotrebc sat!a.fty"ihgeneracfja s11srefu sapotrehama ·ht1dufih generacija '  
 je razvoj koji kombinuje ekonomsku i ekolosku komponentu .
. U maju 20"12. gocline, Rim.ski klub objavio je izvestaj o buduenosti
eovecanstva, pod naslovom: "2052: Globalnaprognoza za slede f ih 40 godina". Pro
 jekcije pokazuju da ce svetski rast stanovnistva dostiCi stacionarno stanje 2042.
godine od 8,1 rnilijarde ida ce od tada poceti da se smanjuje. Svetski bruto
drustveni proizvod rasce sporije od ocekivanog, zbog opadanja ekonomske
moCi SAD; jedino ce ubrzano rasti zemlje tzv. BRICS-a (Brazil, Rusija, Indija,
Kina, Juina Afrika) i nekoliko slicnih zemalja. Do 2050. godine svetski BDP
 bice veCi od danasnnjeg za samo 2,2%. Klimatske promene bice usporene, ali
se moze ocekivati porast temperature za 2 celzijusova stepena do 2052, a za
2,8 stepena do 2080. godine, sto moze dovesti do aktiviranja dugorocnih neg
ativnih promena. Glavni razlog za buduce probleme fovecanstva nalazii se u
"danafojem dominantnom politickom i ekonomskom modelu koji je izuzetno
k:ratkorocno orjentisan" i kome "trzjfte ne radi 11 korist covetanstva' 
3. Rast irazvoj
Odrzivi rast je koncept usvojen kao globalni pristup problemima rasta. Da  
nas je, medutin1, vet jos uv.ek podeljen na razvijene i nerazvijene zemlje (ze
mlje u razvoju). Cinjenica je da je dosada5nji rast bio uglavnom ·generisan u
razvijenim zemljama ida su one odlueujuce uticale na sada5nji status zivotne
sredinc. S druge strane, konzerviranje rasta na dostignutom nivou konzervira
i polofaj nerazvijenih zemalja. Da li se moze naCi resenje?
Citava grana politicke ekonomije konstituisana je da bi nasla teorijske od
govore. Ona je dobila ime razyqjna ekanomija, kao ,,grana e konomfje kqja se bav-ipro
blet1"litllt1 siromafnih ze ma/ja, drugc1Cije naz yanih ze m/je u razyq jtt" (R. Dornbusch, S.  
Fischer, 1994, str. 283). Neomarksisti.cka teorijska. orijentacija koristi termin po
litif.ka e ko110111ija m sta, Imo deo politicke ekonomije koji se bavi analizom ,Jakto
ra odgovomih Z!' ohi111 i ;;af in korilfe1 !Jcl ekon omsk og vifka "u cilju ekonomskog raz
voja (P. A Bara n, 1973, st.r. 131).
Razvojna ekonomija bavi se rezultatin1a rasta, odnQsno razvojem, definisa
nim kao ,,rast_eko1 10111s l .og hla,gostruyajed11e zem/je 11a d11Zf rok ''. Pri tome se, kao kri
terijum za definisanje ekonomske razvijenosti i/ili neruzvijenosti koristi, pre  
svega, indikator per capim nacionalnog dohotka. Dodatni indikatori su broj
nepi.sme nih, s topa smrtnosti. itd. (\'7orld Bank, 1992) .  
Ekonomska nerazvijenost zemalja je ociti rdultat nadmoCi kapitalistickog  
nacina proizvodnje nad tradicionalnim. MeCl:utim, s obzirom na cinjenicu da SU  
Ekonomski rast irazvoj 347
nerazvijene zemlje uvucene u kapitalisticki sistem nebrojenim vezama, od tr
govackih i kapitalskih, preko direktnog kolonijalnog statusa. do savremenih
oblika gotovo slobodnog kretanja faktora proizvodnje, uldjucivs.i. i tehnologi
ju, kao i na cinjenicu da :m neke zemlje imale uspesan ekonomski razvitak, pri
rodno se javlja pitanje zasto to nije slucaj i sa svim nerazvijenim zemlj:tma.
Drugo, imajuCi u vidu visoke stope mst:i nerazvijenih zemalja, mogu li one sti
ci razvijene zemlje po nivou ckonomskog razvoja? Najzad, ako mogu, kako?
Teorijski odgovori na ova pitanja su protivrecni.
 Neomarksisticka teorija. Kada je rec o uzrocima ekonomske nerazvije
nosti_, neomarksisticka teorija ih vidi u nametnutom kapitalistickom mzvoju
nerazvijenim zemljama. Njihova ekonomska struktura gradi se pod uticajem
zahteva razvijenih zemalja i stoga je neuravnotezena, sa posebno razvijenim
monokulturnim eksportnim industrijama. S druge strane, konkurencija indu
sti-i.jski razvijenih zemalja onemogueava razvitak domacih preradivackih indu
st11ja, koje su nosilac ekonomskog rasta. Najzad, teorija i.mperijali.zma, koja je
dominirala neomarksistickom politickom ekonomijom tokom gotovo celog ·
:XX veka, posebno je razmatrala uticaj di.r.ektnih ulaganja kapitala u zemljama
u razvoju, sa svim posleclicama prisvajanja eknomskog viska od stranc razvije
nih zemalja. Imperijalisticka dominacija konzervira i socijalne strukture u ne
razvijenim zemljama, ogranieavajuCi teznju za ekonomskom i socijal.nom mo
clernizacijom ovih zemalja.
 ,,Na tqj nafin, narodi kqji s11 11fl i 11 orbittt eksp.111z!je zapadnog kapitalizma, nalaze ·
se 11 zoni smnraka  ift11dal iZ?1m i leapitalizma, trpeei nqjgora o helefja oba ova svef( / ipod 
celo vitimp rili skot ll it11
perfjal irticke t-iz!ne" (P. A. Baran, 1973 , str. 276).
 Neomarksisricka politicka ekonomija je, eak i ako nije posebno insistirala na
imperijalizmu, kao obli.ku- odnosa razvijenih prema nerazvijen.im zemljama,
smatrala da se k:roz sruno·delovanje jedne svetske cene - koja se, u savreme:
nom kapitalizmu, obrazuje stoga sto postoji slobodno kretanje kapitala i rad
ne snage izmedu zemalja.,- yrsi J?:ansfer ekonornskog vi.ska iz zemalja u invo
ju u razvijene zemlje. Naime, u zemljama u razvoju dominiraju radno - inten
zivne industrije iz koj.ih se, prema mehanizmu jedi:ie cene na svetskom trziStu,
deo ekonomskog viska preliva u razvijene zemlje, koje raspolazu kapitalno - in
tenzivnom industrijom (A. Emannuel., M. Popov:ic).
Teorija zavisnosti. Drugi pravac razmisljanja o konzerviranju poloiaja ne- ·
razvijenih zemalja zasnovan  je na posledicama teorije komparativnih troskova i
medunaroclne specijalizacijc u trgovini, koja iz njih proistice. Rec je o tzv.  Prehi
fev f!i hipotezi, koj ovakav polofaj zasniva na stalnom relativnom pogorfavanju
koristi .iz meaunarodne trgovine nerazvijenih zemalja (Terms of Trade). Ovo
pogorsanje rezultat je niZe produktivnosti proizvodnje zemalja u razvoju, kom
binovane sa niskom dohodo•mom ehsticnoseu traznje za proizvodima nerazvi
jenil1 zemalja (prim:irni proizvodi) u odnosu na proizvode razvijenih zemalja
 76 Lekcije iz savremene politicke ekonomije Razmena 77

se -  preference (sklonosti") prema tim predmetima, ukoliko potro8aCpravi iz Dodatno dobro povecava koliCinu potrofoje za jednu jedinicu, a poslednja
 bor izmedu njih. (ekstra) jedinica koja dovodi do zasicenja potrofoje, naziva  se granicna ill 111argi
Rana marginalisticka skola - o Cijem konstituisanju j e vec bilo reCi - veziva nalnajedinica. Lestvica potreba ilustruje osnovnu postavku subjektivne teorije
la je odnos potreba i njihovog zadovoljavanja za hedonisti.cki princip: pojedin vrednosti., izvedenu iz Cinjenica iskustva (dakle, aksiom), da intenzitet zelje po
ci :Zele da obezbede potrofojom nekog proizvoda maksinttl111 zadovo!fstva odno trOSaCa za nekim proizvodom opada sa svakom dodatnom koliCinom tog pro
sno smanjenje patnje koju odsustvo potrofoje uslovljava. Na primer, V. S. izvoda koja se trosi, i to na ravnomeran (monoton) nacin, sve do zasicenja po
Dzevonz, na pocetku izlaganja teorije marginalne korisnosti., ka:Ze: treba potrofojom tog proizvoda.
 ,,Zadovo!Jstvo ipat,Ya su, nesu1111yivo, osnovni pred111et kalkulusa t1 ekonomskqj teor§i.
 Zadovo!Jifi na.fe ze!Je do krcgizosti s ncginat!Jiin mogubin naporo111 - snabdeti se onim Ito se Tabela 4.1. Lestvicapotreba
 zeli u najvecqj koliCin uz najma,Yi utrofak onog Itoje nepo ze!fnQ, - drugim reC i111a, maksi  IV v IX x
I II III VI VII VIII
mirati zadovo!Jstvo,jes te osnovniproble111 ekonomske nauke" CW. S. Jevons, 1911, str. 36). 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
U osnovi ove orijentacije stoji ucenje engleskog filozofa Dzeremija Benta 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
ma Geremy Bentham) o ljudskom ponasanju, iza koga stoje dve pokretacke si 8 7 6 5 4 3 2 1 0
le koje je priroda nametnula foveeanstvu -  bol i zadovoljstvo CT· Bentham, 7 6 5 4 3 2 1 0
6 5 4 3 2 1 0
1907, str. 1). Ona je kasnije zamenjena neutralnijom metodoloskom postav 4
5 3 2 1 0
kom o teznji za 111aksimu mom korisnos koju pojedinac izvlaCi iz upotrebe ne 4 3 2 1 0
kog ekonomskog dobra. Potrebe potroilaca, kao subjektivno obelezje njegove 3 2 1 0
lienosti., ne podle:Zu inter-personalnom poredenju (drugim reCima, ,,o ukusima 2 1 0
se ne raspravlja"), kao sto se ne moze utvrdivati. ni intenzitet pojedinih kon 1 0
0
kretnih potreba kod samog potrosaca. Medutim, moze se pretpostaviti. da se
 preference potro8aea prema predmetima potrofoje ispoljavaju u izboru struk  Navedenu pravilnost opadanja zadovoljstva, srazmerno stalnom jednakom
ture potrofoje koji on vrsi. Teorija pretpostavlja da je ovaj izbor konzistentan:  povecanju potrofoje koriscenjem dodatne jedinice proizvoda, Valras je formu
 potro8ac uvek u potrofoji pravi isti redosled, drugim reCima, uvek vise ceni je lisao na sledeCi naCin: ,,Intenzitet posled1y e zadovo§ ene potrebeje opadaj ucafunkcij a ko
dan proizvod od drugoga, pridajuCi mu na taj naCin vifo subjektivnu vrednost. liCine potro fene robe " (Walras, 1988, str. 694).
Dobra koja ne predstavljaju neposredan predmet potrofoje (nego se trose
u proizvodnji potrosnih predmeta, u procesu tzv.  proizvodne potrofoje) mo Grajikon 4.1. Kriva marginaf11e (granifne) korisnosti
gu se posmatrati, sa stanovista ove teorije, kao dobra Cija je potrofoja posred
na, odnosno, kao ,,nepotpuna potrofoa dobra" (I<:. Menger). (n) 10 (b)
Potro8ac u zadovoljavanju potrebe trosi odredeni proizvod sve do granice q
do koje oseea zadovoljstvo tim trosenjem, odnosno do momenta zasicenja nje q.
govom potrofojom. Moze se pretpostaviti da zadovoljstvo trosenja opada sa ·§
svakom dodatnom jedinicom proizvoda koji se trosi: "g"' 5
 ,,Potrebe ko /;imamo ZfZ stvatima iii korisnost ko/tt jt!Jari imajtt ZfZ nas, s111aqlfit1 se u g
"§
toku trofe f!Ja. Sto neko vile;ede, ntaf!J "eje glad an; Ito vilepi je, 111aqeje zedan, bar uopfte
i Sa neko liko zalosnih izuze taka; Ito vile neko ima kapa i cipela, 111a1ye mu je potrebna MU 
nova kapa iiinovipar cipela; Ito vile ko1ya n eko ima 11 svqjqj ergel to muje 111myepotr eb
na kupovin a novog ko1ya" (L. Walras, 1988, str. 694). 0 r, £1.r'
0 5 10
KoliCinaproizvoda
Redosled i nacin zadovoljavanja potreba austrijski marginalista Bern Baverk
izrazio je putem tzv. lestvicepotreba (tabela 4.1).
U ovoj tabeli, rimski brojevi I - X predstavljaju razliCite kategorije  potreba, a Intenzitet (zadovoljstvo) koje trosenje poslednje (marginalne) jedinice pro
arapski brojevi 10-0 oznaeavaju intenz!tet  potrebe za konkretnim dobrom i za izvoda pru:Za poto8aeu, Valras je nazvao retkost robe (Rarete); istu kategoriju
dovoljstvo koje potrofoja svakog sledeceg, dodajnog dobra pru:Za potro8aeu. Dzevons naziva krcgiyi stepen korisnosti (Final Degree of Utility), nemacki mar-
 Razmena 79
78 Lekcije iz savremene politicke ekonomije

ginalista Gosen (H. H. Gossen) - vrednostpos/edtfieg atoma (zadovo!Jstva) (,,intenzi  bro nema vrednost. Intenzitet zadnje zadovoljene potrebe za dijamantima ve
Ci je nego u slucaju vode illvazduha; stoga, (subjektivna) vrednost dijamanata
tet zadovoljstva u momentu njegovog prekida''), a austrijski marginalisti - mar
 je veea. Ako bi intenzitet poslednje zadovoljene potrebe za vodom bio veliki i
 gina/na (granifna) korisnost (Grenzrtutzen).
ona bi imala veliku vrednost, mada to nije slueaj u obicnim uslovima zivota; u
Opadanje korisnosti proizvoda srazmerno porastu koliCine potrofoje mo
izuzetnim uslovima, pak, i to je moguce: rec je o zadnjem gutljaju vode u pu-
ze se predstaviti kako aritmeticki, tako i u obliku matematicke funkcije, odno
sno krive gram'fne korisnosti. stinji.
Grafikon (a) je Valrasov originalni dijagram na kome se kolicina potrose
nog proizvoda ( g) nalazi na vertikalnoj liniji, a graniena korisnost - retkost
robe u Valrasovoj terminologiji, (r), na horizontalnoj. G rafikon (b) je moder,.
na verzija izrafavanja marginalne korisnosti (posle  A. Marsala), u kojoj ver
tikalna linija predstavlja marginalnu korisnost, a horizontalna koliCinu proiz
voda.
Retkost (,,intenzitet zadnje zadovoljene potrebe''), kaze Valras,  ,,raste  sa opa
datfiem ko/ifine robe kqja seposed1!fe i obrnuto ' odnosno, matematicki izrazeno, ret
kost je funkcija kolicine robe: r = f(g).
Iz teorije marginalne korisnosti, subjektivna teorija vrednosti izvodi, po
Valrasovom misljenju, ,,nq/vaZJ1fji zakon Cistepoliticke ekonomije "- odnos razmene
dva proizvoda, odnosno cene.
Ali,  pre nego sto ilustujemo razmenu, potrebno je odgovoriti na pitanje:
zasto analiza ne polazi od puke korisnosti stvari, odnosno njene upotrebne
vrednosti kao talcve, nego od njene marginalne korisnosti?
Korisnost robe je njeno svojstvo da zadovolji odredenu potrebu. U priro
di postoji, medutim, niz proizvoda koji imaju korisnost, cesto i odlufojueu
za fovekov zivot (npr. vazduh, voda), ali ne predstavljaju nilcakvu vrednost
za foveka, upravo zbog obilja u kojima su dostupni. S druge strane, postoje
 proizvodi, koji imaju veliku vrednost, ali koji nemaju nikakvog znaeaja za
odrzanje foveka jer sluze zadovoljavanju nekih sporednih potreba (illljudske
tastine, kao npr. dijamanti). Ova protivreenost poznata je pod imenom  para
doks vrednosti.
Radna teorija vrednosti klasiene politicke ekonomije refava ovo pitanje ko
licinom rada ulozenom u prisvajanje proizvoda za ljudsku potrofoju (dijaman
ti imaju veliku vrednost, jer je kolicina rada potrebna za njihovo nala2enje iob
radu veoma velika; voda je proizvod prirode a ne rada i stoga nema vrednost).
Teorija subjektivne vrednosti, s druge strane, smatra da proizvodi, da bi imali
vrednost za foveka, moraju zadovoljiti kumulativne kriterijume: oni morq/u biti
korisni a/i i retki; korisni, jer zadovoljavaju odredenu potrebu iretki, jer tu po
trebu zadovoljavaju na bazi marginalne korisnosti. Ovo drugo svojstvo znaCi
da se potreba zadovoljava opadajufom koliCinom robe i roba manje vredi ulm
liko se potrofojom ne iscrpljuje njena koliCina; u slucaju potrofoje vode ill
vazduha potrebe se zadovoljavaju neogranicenom mogufooseu koriseenja, jer 
se ovi ne iscrpljuju. Ako i posle zadovoljavanja svih potreba preostane dovolj
na kolicina nekog dobra - a to je slueaj sa vodom i vazduhom - onda talcvo do-

J
 80 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Razmena proizvoda je moguea, jer ucesnik u razmeni daje proizvod Cijom
upotrebom ostvru:uje manji stepen korisnosti (zadovoljstva) za proizvod Cijom
upotrebom stice veCi stepen korisnosti (zadovoljstva). Prineip razmene zasno
van na marginalnoj korisnosti glasi: dve robe moraju posle razmene biti raspo
redene izmedu dva ucesnika u razmeni na takav nacin, da zadnja primljena je
diniea svake robe - marginalni proizvod - ima istu vrednost i za jednog i za
drugog ucesnika u razmeni. Zbog toga ce eena proizvoda biti obrnuto propor
eionalna njegovoj marginalnoj korisnosti. Ovaj postulat moze biti napisan i u
obliku sledece jednaCine, u kojoj je MU oznaka za marginalnu korisnost pro
izvoda  x i y, a P njihova odnosna eena:
MU(x) = = P(x)
MU(y)  x P(y)
Ili,kako kaze Fon Mizes,  ,,RaZ!nena ce se odigrati k ada se dvejedinice robe na
laze na raz!icitim 111esti111a vrednosne skale dve razlitite osobe. Na tr.fjltu raZ!JJena fe
trqjati dot le dok njje vile 111oguce recpi rocno ustupaf!J "e robe od strane raZ!ne1yi"vaca kqje
ce i111ati za rez;1ltat da svako od 1yih dob!Je tt raZ!neni robe kq;e stqje vilena vredn osnqj
 skali svakog od 1yi"h nego lto;e to roba kqju dcyit u mZ!nentt" ( L. von Mises, 1981,
str. 53).
Pojedinae maksimizuje korisnost kada rasporeduje novae kojim raspolaie
na razliCita dobra.na takav nacin na koji moze da ostvari jednaki stepen zado
voljstva od svake zadnje novcane jediniee koju je utrosio na kupovinu svakog
 proizvoda, odnosno:
MU(x) = MU(y) =
P(x) P(y)  x '
,_J..
Ovi prineipi vraeaju nas na pocetak razmatranja odnosa potreba i korisno
sti: da bi ostvario maksimum zadovoljstva od bilo kog proizvoda, koji moze
Razmena 81
zadovoljiti njegove razliCite potrebe, uldjufojuCi tu i rad i novae, pojedinae ga
mora rasporediti na razliCite upotrebe tako, da je granicna korisnost proizvo
da u svakoj od tih upotreba jednaka.
3. Izmerljivost korisnosti
Oseeanje potrebe, odnosno zelja za nekim predmetom je psihicki cin,
koji se konzumira potro5njom. Potro5nja daje tom proizvodu korisnost.
Stoga je korisnost tesko podlozna merenju na objektivan nacin. Isto tako,
subjektivna obelezja potro5nje ne dozvoljavaju da se egzaktno utvrde od
nosi izmedu korisnosti koje istim dobrima pridaju razliCiti korisnici. Objek
tivizacija korisnosti, medutim, neophodna je za utvrdivanje ekonomskih
velicina na trzistu. Ona moze, all ne mora nuzno da znaci i merenje kori
snosti, a upravo na pitanju da li se korisnost moze meriti ili ne, marginalna
teorija racva se na dva pravea: kardinalni i ordinalni pristup merenju kori
snosti.
Teorija kardinalne korisnosti  polazi od postavke da se korisnost moze
meriti izabranom jedinieom, sto znaci i da se mogu vr5iti poredenja razliCitil1
intenziteta korisnosti i utvrdivati odnosi korisnosti izmedu pojedinaea, kao i da
se moze meriti ukupna korisnost robe.
Vee kod osnivaea marginalisticke teorije postoji neslaganje oko kardinalne
korisnosti. Nasuprot Dzevonzu, koji je negirao postojanje ,,jediniee patnje, ra
tt da i uzivanja", jer SU oseeaji kvalitativnog karaktera, Valras pretpostavlja da ,,po
t  stqjietalon za 111ere1ye intenzitetapotreba iii zntenz;vne korisnosti, Zf}l ednzcki ne sa1110 sliC
' nzinjedinic ama iste vrste bogatstva , nego i razliciti111;edinica 111a r aznih vrsta bogatstva " (L.
I
I
F
!'
Walras, 1988, str. 107). On, medutim, ne daje definieiju tog etalona, niti ga ko
risti u.daljim izlaganjima.
Alfred Mar8al je koristio kao jedinieu mere novae; pod pretpostavkom da
se pojedinae racionalno ponafa, moze se smatrati da je eena, koju je on spre
man da plati za jedinieu robe, indirektna mera marginalne korisnosti te robe.
Potrofac rasporeduje svoj novae na kupovinu proizvoda na takav nacin, da ce
korisnost koju prima od svakog proizvoda kupljenog za zadnju novcanu jedi
·n
[ nieu kojom raspolaze biti jednaka.
Da bi se omogucilo merenje i komparacija korisnosti, medutim, mora se
utvrditi poeetni osnov za merenje i skala po kojoj se korisnost meri, analogno
merenju temperature: moglo bi se reCi da je apsolutna temperatura u jednom
i 
f   periodu visa od temperature u drugom periodu, ali se ne moze reCi kakav je
I odnos ta dva nivoa, dok se ne utvrdi pocetna jediniea merenja (npr. Celzuju
sova skala). Ako se utvrdi jediniea mere za korisnost, onda se njome moze me-
94 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
spajanja preduzefa Kombinacija faktora proizvodnje, koja je stalno menjala sa
drzinu proizvodne funkcije preduzeca, takod:e je uticala na oblike organizacije
 preduzeea, ali ina njegovu veliCinu (apsorpcija troskova istra2ivanja i razvoja -
R&D). Najzad, ali ne i poslednji faktor uticaja, neizvesnost i rastuCi obim rizi
ka, posebno uslovljen sirenjem kapitalizma i eksploatacijom novih izvora pro
fita (u zemljama u ,,tranziciji''), pokazuju svoju dominaciju u kreiranju novih
obfilca modernog preduzeea.
Preduzece danas predstavlja slozen sistem sa tehnoloskom, svojinskom,
upravljackom, organizacionom i socioloskom komponentom. Utofilm je sloze
niji pristup analizi njegovih osnovnih, napred navedenih funkcija: malcsimizaci
 je profita, prisvajanja (primene) inovacija i tehnoloskih promena, kreiranja po
nude.
2. Priroda preduzeca
Koja je osnova preduzeea, kao obfilm organizacije ekonomske aktivnosti,
odnosno obfilrn proizvodne transformacije faktora proizvodnje i podele rada, u
modernom kapitalizmu? Kakva je njegova priroda?
Vee je napred receno da je kapitalisticka proizvodnja sfera ne-javnog. Moze
Ii se preduzece odupreti. uticaju drfave, u njenom svojstvu organizatora eko
nomske aktivnosti, posebno istaknutom u modernom kapitalizmu?
Preduzece ucestvuje u drustvenoj podeli rada  svojim  proizvodom, koji se
razmenjuje na trzistu. Ali, preduzece je i samo strukturisano kao skup podelje
nih radova, koji doprinose forrniranju proizvoda. Ono uoblieava odredenu pro
izvodnu funkciju - manje ill vise specifienu kombinacuju faktora proizvodnje,
koja odgovara preovladujucem stanju razvitka tehnologije. Ono proizvod nudi
trzistu, kreirajuCi ponudu tog proizvoda.
Ovi odnosi, koji se za preduzece javljaju, s jedne strane, kao interni a, s dru
ge, kao eksterni uslovi ekonomske aktivnosti, daju kljuc za objafojenje egzisten
cije preduzeea kao posebnog oblika ekonomske organizacije. Savremena poli
ticka ekonomija identifikuje nekoliko osnovnih teorija preduzeca.
Teorija ekonomije transakcionim troskovima ima za osnov pretpostavku
da je preduzece oblik racionalne organizacije ekonomske alctivnosti u kome je
ostvarena ekonomija drusrvenih proizvodnih troskova. Veza razliCitih radova u
drustvu, koji su osamostaljeni Clanovi podele rada, moze se osrvariti na dva na
Cina. Prvo, preko trzista, razmenom proizvoda i sledstvenom alokativnom i di
stributivnom funkcijom cena. Drugci, unutar posebne ekonomske organizacije
- preduzeea, u kome se alokacija i distribucija obavljaju kroz funkciju upravlja
nja i koordinacije. Ova dva obfilm ekonomske organizacije se ne iskljueuju. Ali,
troskovi koje drustvo podnosi veCi su u prvom slucaju, usled delovanja neizve-
Proizvodnja 95
snosti i korektivnog delovanja trzista, koje ne dozvoljava opstanak onim pred
uzecima Ciji su marginalni troskovi visi od marginalnog prihoda kojeg osrvaru
 ju na trzistu. Stoga se najve6 deo povezivanja i koordinacije radova obavlja ta
mo gde je to za drusrvo najprihvatljivije sa stanovista minimizacije troskova - u
 preduzeeu.
Ovu teoriju je 1937. godine formulisao Ronald Kouz (Ronald H. Coase).
 ,,IZJ1anpredt1zeca, kretmye cena usmerava proiZfJod f!ju, kqjaje koordinisana kroz seri-
. ju raZflJenskih transakcjja na trZJ.ftt1. UnutarpredtJzeca, ove trZJ.fne transakcjje st1 elimini
 sane i na mesto komplikovane trZf Jne strukture, stpstituisanje pred1 1zetnik - koordinator,
kqjit1smerava proiZ?od f!ju.Jasnoje da su ovo dva alternativna nafina koordinacjje proiZfJod
 f!je" (R. H. Coase, 1937, str. 388).
U samom preduzeeu generisani su odredeni troskovi koordinacije ekonom
ske alctivnosti. Ovi troskovi rastu sa obimom preduzeea i stoga je uoCljivo da
kriva marginalnih troskova preduzeea najpre ima opadajuCi obfilc, usled koris
cenja ekonomije obima, a zatim raste, upravo kao rezultat uticaja organizacije,
koordinacije i upravljanja. Organizacija ekonomske aktivnosti u preduzeeu je
racionalna samo dotle dok njegovi transakcioni troskovi ne postanu jednaki
troskovima obavljanja istih transakcija na trZistu (u razmeni samostalnih rado
va), odnosno jednaki troskovima forrniranja novog preduzeca. S druge strane,
 preduzece je adaptibitnije na neocekivane i nepredvidene okolnosti (eksterne i
interne fokove, npr. promene cena, strajkove) i prilagodava se uz manje trosko
ve nego sto je na to sposobno trziste.
Ilustracija ove teorije moze biti organizacija krupnih infrastrukturnih korpo
racija krajem XIX veka (posebno zeleznice), kao i integracija proizvodne i di
stributivne funkcije u modernim korporacijama. Oba ova tipa organizacije
uldjueuju niz obfilrn adrninistrativne organizacije, kontrole, upravljanja i odgo
vornosti, koje u velikoj meri supstituifo trzifoe transalccije, doprinoseCi ekono
miji drusrvenih troskova.
Ugovorna teorija preduzeca posmatra preduzece kao skup ugovora, koji
ma se organizuje ekonomska aktivnost u cilju koriscenja zajednickih inputa u
 proizvodnom procesu. Odredbe svih ovih ugovora  ,,Cine osnovu entiteta kqji se zo
veftrma - narofitopogodnog za organizacjju timskih proiZ?odnih procesa ''. Tim.ska pro
izvodna aktivnost definisana je kao ona u kojoj se realizuje sinergetski efekat -
 jedinstvena ill zajednicka upotreba inputa prufa ve6 proizvod nego sto je su
ma pojedinaeno koriscenih inputa.
I<.lasicno preduzece u sustini je specifiena ,,ugovorna struktura" sa sledeCim
elementima: (1) proizvodnjom na bazi zajednickih inputa (2) postojarijem vise
vlasnika inputa (ukljuCiv i rad) (3) dominacijom jednog ucesnika, koji je zajed
nicki za sve ugovore (poslodavac) (4) pravom ovog ucesnika da obnavlja ugo
vor vezan za svalci input (5) pravom ovog ucesnika na nagradu (6) pravom ovog
ueesnika da proda svoj centralni polofaj (preko trzista).
 96 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Iz navedenog opisa jasno se uoeava odnos uprave i radnika u preduzeeu, koji
su regulisani ugovornim odnosima, ali i ugovorni odnos izmedu vlasnika i dru
gili trzisnih ucesnika, s druge strane.
.l: : Preduzece, kao ,,ugovorni aranzman" istovremeno je i surogat trzista, jer  i njihovo koriscenje u preduzeeu kao nosiocu funkcije ponude sve vise ograni
raspolaze posebnim informacijama (asimetricne informacije) o karakteru inpu
ta koje upotrebljava, posebno onih koji se odnose na kvalitet angaiovanih ra
dova i na najbolji nacin ih kombinuje.  }} u poreiletgu sa trZfitem igradovima, kqji se
mogu SIJJatrati zajavna ifi nevfasnicka trZfJta,preduzefe SC 17tOze SJJtatrati za trZf fte U  pri
Vatnqj svqjini. Akoje tako, 1nozemo sma tratipr eduzei e i obicnotrZffte kao konkurentne ti
i::
 pove tr.{jfta (A. A. Alchian, H. Demsetz, 1972, str. 795).
t• "
,, Marksova teorija preduzeca smatra da je ono oblik organizacije ekonom
!•
ske aktivnosti u kome se stvara visak vrednosti. Vlasnik kapitala, kapitalista, ku
 puje fizicke elemente kapitala i radnu snagu (rad) radnika na odgovarajuCim tr
zistima i organizuje proces proizvodnje u preduzeeu. u  procesu proizvodnje,
kljufoa je uloga radnika. On proizvodi odredeni proizvod i daje mu vrednost
kolicinom ulozenog rada u procesu proizvodnje. Ali, ne samo to; radnik u  pro
izvod ugraduje vise rada nego sto je sam platen. Ovo svojstvo radnika potice
iz cinjenice da kapitalista kupuje na trzistu radnikovu sposobnost da radi (,,rad
nu snagu") Cija je vrednost jednaka drustveno odredenim troskovima radniko
ve potrofoje (moderno receno, nadnica koja se placa radniku jednalrn je ,,potro
fackoj korpi" potrebnoj za izdriavanje radnika i njegove porodice). U procesu
 proizvodnje, radnik je duian da nadoknadi njihovu vrednost. Radno vreme ko
 je je radnik duian da radi u kapitalistickom preduzeeu je data veliCina, odrede
na ugovorom o radu i drustveni m konvencij an 1a i duze je od potrebnog da se
nadoknadi nadnica. Stciga na razlici vremena potrebnog za nadoknadu najam
nine i ukupnog radnog vremena radnika stvara se ekonomski visalc; Marks ga
odreduje kao vifak vrednosti (I(.Marks, 1970, str. 141).
Stvaranje viska vrednosti je sustina kapitala i stoga preduzece egzistira kao oblik  njegovih osnivaea ill upravljaea i ima samostalan trzisni subjektivitet. OsnivaCi
kapitala, kapitalisticko preduzece. Posto je radnik prinuden da radi kod kapita
liste, jer je u kapitalistickoj drustvenoj organizaciji lisen vlasnistva nad kapita
lom koje bi mu omoguCilo samostalnu proizvodnju, on mora da stvara visak
vrednosti. Utoliko on trpi poloiaj kojeg Marks oznaeava kao eksploatacijtt radni-
ka i smatra ga osnovnim socijalnim zlom kapitalizma. . Korporacija se osniva kupovanjem vlasnickih udela (udeli, alccije) od strane
U knjigovodstvenom smislu, visak vrednosti izraiava se kao prqfit. Ukoliko ka
 pitalista pozajmljuje kapital od vlasnika novcanog kapitala, prisvojeni profit cepa
se na dva dela: preduzetnicka dobit   pripada kapitalisti - preduzetniku, a kamata vlasni
ku novcanog kapitala (uobieajeno, bankaru). U drugim oblicima organizacije elm
nomske (i drustvene) aktlvnosti, van preduzeea, vifak vrednosti se ne proizvodi i
njihovim vlasnicima pripada samo deo profita koji je proizveden u preduzefu.
OCito je da sve navedene teorije posmatraju preduzece kao jedan od oblika
organizacije ekonomske aktivnosti. Ono je primaran oblik, ,,osnovna celija"
Proizvodnja 97
 proizvodnje. Medutim, preduzece vise nije iskljuCivo oblik privatne organizaci
 je procesa proizvodnje, kalrnv je bio u klasifoom kapitalizmu. Pojacana uloga
driave u ekonomskom zivotu uslovila je da se slobodno raspolaganje inputima
cava. Driava intervenise i u same falrtorske cene - cenu rada i cenu kapitala, od
redujuCi radnickim zakonodavstvom i regulisanjem eksternih efekata proizvod
nje, njihovu visinu. S druge strane, oporezivanjem profita suiava se ekspanziv
na, razvojna funkcija preduzeea. Intervencija driave, medutim, iako ogranieava,
ne ukida motivaciju preduzeea za maksimizacijom profita, niti njegovu delat
nost na prisvajanju inovacija; upravo suprotno, u uslovima ogranicenja, prisilja
va preduzefa da ih maksimizuju.
3. Oblici preduzeca
Komparativno zakonodavstvo danas definise preduzece kao organizaciju
koja ima za cilj sticanje profita. Organizacije sa neprofitnim motivom, bez ob
zira sto mogu uoblieavati neki od aspekata ekonomske aktlvnosti, nisu predu
zefa (ustanove, karitatisticke organizacije, nevladine organizacije, zadruge, kre
ditne unije). Karakter vlasnistva (privatno, driavno, kolektivno, i sl.), nije odre
dujufa kategorija preduzefa
 Najrazvijeniji oblik modernog preduzefa je korporacija. Ona je prisutna u
razlicitim varijetetima: akcionarsko drustvo, kompanija (privatna i javna), drus
tvo sa ogranicenom odgovornoseu, i sl. Sva ovakva preduzefa tretiraju se kao
,,drustva kapitala".
Differentia specifica ovog oblika preduzeea je njegovo svojstvo pravnog lica,
odnosno njegov impersonalni karakter; ono egzistira nezavisno i odvojeno od
odgovaraju za rizik poslov anja korpora cije samo ulo zenim sredstvi ma u nje n
kapital; shodno tome, osnivaCi imaju pravo da dobiju samo srazmeran deo pro
fita korporacije (dividendu), ali nemaju i pravo vlasnistva nad njenom imovi-
. nom (alctivom).
osnivaea i mora biti registrovana (inkorporisana) u odgovarajucim drzavnim
knjigama - registrima, uostalom kao i · svako drugo preduzeee, u cilju sticanja
 poslovne legitimacije.
Individualno preduzece organizuje preduzetnik, pojedinac. On je vlasnik 
kapitala, organizuje proces proizvodnje i pripada mu dobit iz poslovanja pred
uzefa. Za gubitke preduzefa vlasnik odgovara ne samo celokupnom imovinom
 preduzefa, nego i celokupnom lifoom imovinom - u tome je za vlasnilce inhe
rentna opasnost organizovanja ovog oblika ekonomske aktivnosti.
 374 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
medjutim, nije zabeleZiJ.o porast inflatornih ocekivanja -Stopa inflacije ostala je
u periodu krize na nivou od 2.2%, a inflatorna ocekivanja SU formirala Stopu
od 2,5% na du.ii rok.
Rezultat krize, koji se ispoljio u slomu kreditnog sistema, otkrivajuCi ne
dostatak investicione traznje, i slomu finansijskog trziSta, koji je prouzrokovao
 pad potro5acke tra:Znje, ukazali su na potrebu intervencije drfave radi stimu
lacije agregatne trafoje kroz fiskalni sistem. To je bilo polje na kome su
alctivirane vec dugi niz godina zanemarene Kejnzove preporuke. Agregatnu
tra:Znju stimulise i fiskalna politika i to delovanje ima multiplikativni efekat.
Poveeana dr:Zavna potrofoja moze aktivirati multiplikator i doprineti
 povecanju proizvodnje i zaposlenosti. Ali, ovo delovanje je moguce samo u
uslovima postojanja nezaposlenosti, smatrao je Keynes (1956, p. 170).
Ekspanzivna fiskalna politika izazvala je nekoliko teorijskih sporova. Posto
se ima u vidu multiplikativno delovanje budZetske potrofoje, postavilo se pi
tanje da li je korisnije smanjiti poreze ili poveeati direktno trosenje. Ovaj spor  Kejnzova hipoteza o ,,zivotinjskom nagonu" investitora govori o tome da se
ce se verovatno resiti na empirijskom nivou, imajuCi u vidu vremenski period u
Imme ce se pokazati efekti fiskalne politike. Drugo pitanje je jeste adekvatnost
 politike budZetskih transfera (pomoc nezaposlenima, zdravstvena zastita siro
masnih). Transferi deluju kroz povecanje raspolozivog dohotka stanovnistva, a
zatim preko rasta potrosacke tra:Znje. Pri tome treba imati u vidu efekat ,,do
hotka zivot nog ciklusa" (1fodiljan i) ili "permanent nog do hotka" ( Fridman).
Potrofoja stanovnistva nije uslovljena kratkorocnim flulrtuacijama dohotka,
nego dugorocnim vremenskim horizontom, tako da pojedinac odreduje
 potrofoju odnosno stednju imajuCi u vidu i buduce prihode, sto utice na e fikas
nost transfera; u slueaju americkog poreskog paketa, oni se nisu neposredno
izrazili u povecanju agregatne tra:Znje (Taylor, 2010).
UvodeCi kategoriju ,,prirodne nezaposlenosti", M. Fridman (uporedo i E.
Felps), pokazali su da ona Cini neefikasnom Filipsovu krivu, odnosno problem
izbora izmedju inflacije i nezaposlenosti u monetarnoj politici (Iv.[. Fridman,
1966). Upravo ovom kritikom, ovi autori su najvise uticali da se Kejnzovo
ucenje povuce sa dominantne pozicije u ekonomskoj teoriji i to mesto prepusti
monetarizmu. Prirodna nezaposlenost pokazuje da je monetarna politika
neefikasna na duZi rok u smanjivanju nezaposlenosti. Stoga, osnovni cilj mon
etarne politke treba da bude stabilnost cena. Iako je americki FED skoro jedi  
na centralna banka koja nema kao iskljuCivi cilj monetarne politike stabilnost
cena, nego i rast zaposlenosti, u praksi FED postuje samo taj cilj. To je pokaza
la i savremena kriza; u SAD je inflacija stabilizovana na racun rasta neza
 poslenosti.
Ako se razlika izmedju stvarne i prirodne stope nezaposlenosti moze treti
rati kao "nedobrovoljna nezaposlenost", njeno postojanje znaCi da trZiste ra
da nije "samo-korektivni" mehanizam, kako to smatra nova klasicna teorija.
Ciklusi ikrize 375
Ona je rezultat rigidnih nadnica, odnosno nemogucnosti preduzeea da sman
 je nadnice bez obzira na postojanje viska ponude radnika. Upravo ovde ke
 jnzijanska i neokenzijanska teorija stvaraju uporiste za fiskalnu intrvenciju u
cilju podizanja agregatne tra:Znje; kao sto je napred pomenuto, fiskalna inter
vencija ima smisla samo u uslovima postojanja nezaposlenosti.
Ako se realna ekonomija moze stabilizovati kombinovanim delovanjem mon
etarne ifiskalne politike, da li one mogu delovati ina stabilizaciju finansijskog
trzista?
 Nova klasiene ekonomija, odnosno teorija racionalnih ocekivanja, smatra
da se finansijsko trziste moze samostalno korigovati. Posto ekonomski alcteri
ugraduju u svoje odlulce sve raspolozive informacije na trzistu, oni ce infor
macije iz realnog sektora o fundamentalnoj vrednosti finansijskih instrumena
ta odmah ugraditi u svoje investicione odluke i na taj nacin ce se formirati
ravnotezne cene, naravno, u dinamickom kontekstu.
ne moze izvesti racionalna kalkulacija ulaganja s obzirom na neizvesnost koju
 budufoost donosi i rizik koji iz toga proistice. Zato se investitori oslanjaju na un
utrafoje psiholoske impulse umesto na racionalne proracune odnosa dobiti i
troskova. Talasi optimizma ili pesimizma odredjivace kretanja finansijskog trzis
ta. Zato ono moze biti stabilizovano samo ako se stabilizuje i realna ekonomija.
Kejnz je smatrao da je finansijsko trziste oblast "kazino-ekonomije" . Na
njemu ucesnici u trgovini finansijskim instrumentima ne formiraju cenu pre
ma fundamentalnim obelezjima finansijskih instrumenata, nego prema svojoj
 proceni sta dominantna veCina trgovaca misli o toj ceni G·M. Keynes, 1956, p.
195). Prenosenje impulsa sa finansijskog trzista bez posredovanja ekonomske
 politike, ucinilo bi realnu ekonomiju kolebljivijom i neotpornom na krize.
Kakvu u tom procesu stabilizacije treba da igraju institucije, kako finansijske,
tako i druge? Ne treba zanemariti stavove institucionalizma, iako se na prvi
 pogled Cini da je kriza iskljucivo ekonomski fenomen. Institucionalizam unosi
u posmatranje krize i stabilizacije drustveni i politicki aspekt.
Institucionalizam smatra da je kriza rezultat slabosti institucija, odnosno
regulative. "Unutraf,Ye slabosti ufinans ijskqj, korpor ativnrj i socijalnrj stru ktmi, kom
binovane Sa Jofom poJitikompre iposJe sJoma, bile SU zqjednifki odgovorne Zfl nesreCU dok
je sam slom imao u!ogu akcelera tora" a. K. Galbraith, 2008).
1
Talas deregulacije, koji je pratio prevlast monetarizma u ekonomskoj teori
 ji, doveo je do slabljenja percepcije rizika, ali i drustvene odgovornosti kom
 panija i menadZera. Posebno negativne efekte izazvala j e politika deregulacije
 banaka ali i nedovoljna regulacija parabankarskih institucija  iprocedura na fi
nansijskom trzistu.
Ako se preterana deregulacija finansijskog trzista smatra za jedan od uzro
ka krize, - po misljenju Josepha Stiglitza, kriza se moze javiti ako nema regu-

98 Lekcije iz savremene politlcke ekonomije
Ortacko (partnersko) preduzece organizuju dva illvise lica koja, na osno
vu ulozenog kapitala, dele mogu6 profit. Obieno se ovakva preduzeca organi  
zuju u oblastima u kojima liena svojstva ulagaea i njihovo angafovanje dopri
nose uspehu poslovanja (advokatske, revizorske, racunovodstvene fume, itd.).
II
;i,l j·'
Za poslovanje fume, meciutim, partneri odgovaraju i celokupnom s vojom imo  
l ' vinom. To poveeava rizik za osnivace, ali pruZa sigurnost licima koja koriste
usluge fume.
, Individualna i ortacka preduzeea (i neki izvedeni oblici, kao sto je npr. ko
'
manditno drustvo), tretiraju se u zakonodavstvima kao ,,personalna drustva".
4. Profitna funkcija preduzeca
Preduzece ostvaruje racionalnu alokaciju retkih resursa: ono koristi resurse
na efikasan naCin, proizvode6 proizvode namenjene trzitu. Efikasna alokaci
 ja resursa znaCi proizvodnju uz najnize troskove. Za preduzece, proizvodnja uz  
najniZe troskove istovremeno znaCi i maksimizaciju profita. U preduzecu se,
stoga, susreeu interesi privatnih vlasnika za profitom alii drustveni interesi, ka
ko za racionalnom alokacijom resursa, tako i za zadovoljavanjem potreba po
trosaea.
 
4.1. Proizvodna funkcija
Preduzece koristi kao inpute u procesu proizvodnje proizvodne faktore - ka
 pital, rad i zemlju, za koje plaea odgovarajueu cenu (koja odgovara marginalnoj
vrednosti koriscenih faktora).
Efikasnost koriscenja inputa pokazuje proizvodna funkcija preduzefa
Proizvodna funkcija utvrciuje maksimalni obim proizvoda koji moze biti  
 proizveden iz angafovanih proizvodnih falctora. Ona se moze izraziti u obliku
 jednacine
 
Q=f(L, C, T...)
koja kaze da kolicina proizvoda zavisi od (funkcija je) faktorskih inputa: rada
(L), kapitala (C) i zemlje (I), kao i njihove kombinacije u proizvodnji datog
 proizvoda. U modernoj verziji tzv. Kob Daglasove (Cobb-Douglas) proiz
vodne funkcije, koriste se samo inputi rada i kapitala.  
Proizvodna funkcija predstavlja tehnolosku relaciju, odnosno opisuje malc
simalan obim proizvoda koji se moze ostvariti iz angafovanog obima inputa,
na datom nivott tehno/ofkog ZJlarga koje se primenjuje u proizvodnji. Ili,odreciena  
lii
Proizvodnja 99 11
na drugaciji nacin, proizvodna funkcija je ,,skup tehnickih recepata" za kom
binovanje inputa u cilju proizvodnje datog obima proizvoda.
Kakva ce biti proizvodna funkcija zavisice od niza cinilaca: proizvodne gra
ne, vladajueeg stepena tehnologije, lokacije preduzeea, itd. Uopste uzevsi,
preduzece koristi radno intenzivan proces proizvodnje ukoliko primenjuje u ve
cern obimu faktor rada. Kapita/no intenzivan proces pretpostavlja da preduzece su raz
koristi srazrnerno vise elemente kapitala. U okviru ovih lirnita moguce
ne kombinacije efikasnog koriscenja proizvodnih inputa. Koliko ce, rneciutim,
faktora biti angazovano, zavisice i od njihove cene; kombinacija obima anga
fovanih inputa i njihovih cena izrafava se u obliku troskova proizvodnje.
Tehnicke promene u preduzeeu, koje su rezultat ulaganja u istrazivanja i
razvoj i proizvodna primena inovacija, sniZavaju troskove proizvodnje na duzi
rok, odnosno smanjuju ukupno koriscenje inputa. Preduzece na duzi rok mo
ze prilagoditi koriscenje svih inputa promenama u uslovima proizvodnje, ali i
u uslovirna trainje za proizvodima; zasluga je  A. Marsala (1890) za forrnulaci
ju ove pravilnosti.
Koriscenje faktora proizvodnje na duZi rok pokazuje empirijsku pravilnost
koja je poznata pod imenorn  zakon opadqjucegprinosa. Ako je koliCina jednog pri
menjenog falrtora (recimo, kapitala) konstantna, onda svalrn dodatna jedinica
angafovanja drugog falttora (recimo, rada) ima za posledicu smanjenje kolicine
proizvoda. Ako se, medutirn, posrnatra kornbinovano dejstvo rasta svih fakto
ra proizvodnje, onda se u uslovima moderne proizvodnje uoeava stalan rast
obima proizvoda. Ova pojava naziva se rastuca ekonomija obima.
KoliCina proizvedenih jedinica nekog proizvoda, merena obimom korisee
nih falttora, naziva se prodt1ktivnost preduzeea. Ona se obicno izrafava kao pro
duktivnost rada, odnosno kolicina proizvoda koju radnik proizvodi u jedinici
vrernena. Samo se po sebi razume da ce, ulcoliko radnik ima na raspolaganju ve
Ci obim kapitala u procesu proizvodnje, njegova produlctivnost biti viSa. Posto
je obim primenjenog kapitala rezultat primene tehnoloskih dostignuca, proizi
lazi da stalna tehnoloska revolucija procesa proizvodnje dovodi do sve vise pro
dulctivnosti. Stoga zemlje, koje su tehnoloski razvijenije, imaju i viilu drustvenu
produlctivnost rada.
Produlctivnost se nalazi u osnovi rasta zivotnog standarda stanovnistva, jer 
sa porastom produl;;:tivnosti ono ima na raspolaganju vecu rnasu realnih doba
ra namenjenih potro8nji.
 K.apita/istickopreduzeee, meilutim, neproizyodi radi zadovofjavarya drttftvenihpotreba,
nego sa cifjem da n1aksimiZf'!feprqfit. Ova teznja nalazi se u osnovi njegovog nastu
panja na trzistu, odnosno ponude - kolicine robe koju preduzece zeli da proda
na trzistu.
Moze Ii preduzetnik, koji zapoCinje proizvodnju, unapred znati koliki obim
profita ce ostvariti i da Iice uopste ostvariti bilo kakav profit? Moze li velicina
 100 Lekcije iz savremene politicke ekonomije
Proizvodnja 101

 profita biti elemenat jegov U:vesticione oluke? Ova itja s:i. pr_avana cem, on propusta da dobije profit koji bi mogao ostvariti kao nagradu za oba
stoga sto se proizvodn1a realizu1e u odredenoi vremenskoJ clinarruci 1n1eru re vljanje funkcije menadzera u drugom preduzeeu. Kamata, plata i  profit su u
zultati se mogu izraziti teku buduenosti, u kojoj mogu biti promenjene mnoge ovom slueaju propu ftene alternativne upotrebe sredstava i sposobnosti istoga pred
 pretpostavke od kojih je preduzetnik polazio u donosenju odluka o proizvod stavljaju oportunitetne troskove preduzetnika. Oportunitetni troskovi se u iz
nji. Najva.Znija od njih je pretpostavka o eenama po kojima proizvod moze bi racunavanju profi.ta odbijaju od ukupnog profita preduzeea, jer predstavljaju
ti prodat, odnosno prihodu koji ce biti ostvaren iz datog obima proizvodnje. nagradu faktora proizvodnje; rezidualni vifak je profit u pravom smislu, i u
Drugim recima, vremenski horizont proizvodnje opterecen je neizvesnoseu o ekonomskim udZbenicima obicno se oznacava kao ekonomskiprqjit. Preduzece
 buduCim okolnostima i rizikom da li ce se predvidanja ostvariti. upravo njega maksimizuje.
K.lasican odgovor na ove dileme nalazimo kod Dz. M. Kejnza. Stanje pred - Ukupni trofkov ftksni i vanjabi lni trofkovZ: Ukupni troskovi su najniZi iznos
vidanja buduenosti je nesavrseno, jer je ljudsko znanje ograniceno. S druge stra troskova, izra.Zen u noveu, koji je potreban za proizvodnju datog obima proiz
ne, ni jedno matematicko predvidanje budufoosti ne moze biti pouzdano, jer  voda Q. Fiksni troskovi su oni koje preduzece mora platiti eak i ako ne proiz
se ekonomske i drustvene varijable i njihove interakcije i promene ·nikada ne vodi (zakup, troskovi masina i opreme, kamata na kredite, i sl.) i oni nisu uslo
mogu u potpunosti obuhvatiti matematickim modelima. Investiranje, otpoCi vljeni varijacijama u kolicini proizvedenog proizvoda. Varijabilni troskovi su
njanje proeesa proizvodnje u uslovima neizvesnosti, vise se oslanja na intuiciju troskovi koji variraju sa koliCinom proizvoda (sirovine, nadniee, gorivo, i sl.).
 preduzetnika, na njegov optimizam u pogledu buducnosti, nego na objektivne · -  Proseflti trofkovi po jedinici proizyoda. To su ukupni troskovi podeljeni koliCi
 pretpostavke. Preduzetnika u tom proeesu vise vodi animal spirit nego racio nom proizvedenog proizvoda.
nalni proracun; da nema ovog  ,,Zfvoti1!fskog nagona ' veli Kejnz, duh preduzimlji - Margziialni trofkovi su najvaznija kategorija troskova u analizi funkcije mak
vosti bi  posustao i ugasio bi se; o ovome ce biti vise reCi kasnije. sirnizacije profi.ta preduzeea; oni su istovremeno i  ,Jedan od kfjuroih koncepata u
Iako ne moze biti tafoog  proracuna 0  buducem profitu -jer  profit je rezidu ekono111iji" (J. A. Samuelson, W. D. Nordhaus, 1995,str. 107).
alna kategorfja, odnosno, novcana suma koja preostaje kao razlika izmedu priho  M argtnalni trofkovi su ekstra iii dodatni trofkovi proizyod '!}ejedne dodatne jedzni ce
da i troskova - to, dakle, ne sprecava nastojanje preduzeea da se profit maksi  proizyoda.
mizuje. Da bismo videli kako se ova funkcija realizuje, moramo podrobnije po Marginalni trosak je trosak povecanja proizvodnje za jednu jedinieu illiznos
gledati troskove preduzeea, nastale u proizvodnji date koliCine proizvoda i  pri za koliko rastu ukupni troskovi kada se proizvede ta dodatna jediniea proizvo
hode, koje preduzece ostvari prodajom te koliCine proizvoda na trzistu. da. Moze se uoCiti da marginalni troskovi opadaju sa rastom proizvodnje, ali sa
mo do izvesne graniee, od koje ponovi poCinju da rastu.
Troskove proizvodnje jednog hipoteti&ogpreduzefa predstavicemo tabelom 5.1.
4.2. Troskovi
Tabefa 5.1. Trofkovi 
 Na osnovu anga.Zovanih faktora proizvodnje i raspolozivih (koriscenih) teh
nologija, preduzece kalkulise troskove ostvarene u proizvodnji datog proizvo Kolicina Fiksni Varijabilni Marginalni Prosecni
da. Ovi troskovi imaju razlicite osnove. Konvencionalno, troskovi se klasifiku  proizvoda, Q troskovi, FC troskovi, vc troskovi, MC troskovi, AC
0 10
 ju u nekoliko osnovnih kategorija.
20
- Stvarni i oportunitetni trofkovi. Stvarni troskovi su oni koji su zabelezeni u 1 10 30 40
knjigovodstvu preduzeea i  predstavljaju novcani izraz utrosenih faktora proiz 10
2 10 20 15
vodnje. Oportunitetni troskovi su troskovi koje bi preduzece 111 ogfo da iv1a da
5
 je resurse upotrebljavalo u alternativnim ulaganjima, koja bi mogla da donesu
3 10 15 8.
3
veci prihod. Ako, na primer, preduzetnik koristi sopstveni novae radi ulaganja
15
u proizvodnju, on propusta da novae pozajmi drugome i ostvari kamatu po
4 10 30 10
tom osnovu. Ako radi u sopstvenom preduzecu, on propusta da radi za dru
20
goga i  po tom osnovu prima platu. Ako, najzad, upravlja sopstvenim preduze-
5 10 50 12