SRPSKI

Visok krvni pritisak

snaga koja mnogo pokree

2 VISOK KRVNI PRITISAK

VISOK KRVNI PRITISAK 3

Modane arterije Krvni sudovi plua Krvni sudovi bubrega

Sisem krvnih sudova

Karotida Koronarni sudovi Abdominalna arterija

Aparat za merenje pritiska

Femoralna arterija

Sistem kapilara Arteriola

Srani infarkt
Odumrlo miino tkivo

Modani udar
Puknuta arterija

ta je to visok krvni pritisak? Srce radi kao pumpa. Sa svakim otkucajem srce pumpa krv u arterije. Ritmino potiskivanje krvi u krvne sudove stvara talase pritiska, koji mogu da se mere kao krvni pritisak,. Svaki put kada se srce skupi, ono poitskuje krv u arterije i krvni pritisak raste. Ako je srce maksimalno skupljeno, tada je pritisak najvii. Ova gornja vrednost naziva se sistolni krvni pritisak. Posle toga srce se opusti, ne pumpa vie krv u arterije. Kao posledica, krvni pritisak ponovo pada na najnii nivo. Taj pritisak naziva se dijastolni krvni pritisak. Sada je jasno zato se kod merenja krvnog pritiska uvek navode dve vrednosti (npr. 120 sa 80). Merna jedinica

je mmHg, izgovara se kao milimetara ivinog stuba. Koje vrednosti treba da ima moj krvni pritisak? Optimalan krvni pritisak nii je od 120/80 mmHg. 120  = sistolni krvni pritisak = gornja vrednost 80  = dijastolni krvni pritisak = donja vrednost

Venola

Visok krvni pritisak snaga koja mnogo pokree

On je tih, unjajui i podmukao! Re je o visokom krvnom pritisku (hipertenziji). Umereno povien pritisak vi uopte ne primeujete. Ali on ima odluujui uticaj na vae zdravlje! Ako ga prepoznate kasno, on moe da ugrozi va ivot. Jer on je glavni faktor rizika za modane udare i srane infarkte. Ako se ne lei, moe da dovede do poremeaja sranog ritma, otkazivanja bubrega ili gubitka vida. to je krvni pritisak vii, to je vei rizik po vas da obolite od nekog obolenja srca i krvotoka. Blagovremeno upravljanje moe da sprei najgore i produi va ivot. To se ne postie samo lekovima. Proitajte ovaj savetnik za pacijente. On treba da vam pojasni uzroke nastanka bolesti i da vam pokae kako moete da upravljate svojim stanjem.

Normalan krvni pritisak ima vrednost ispod 130/85 mmHg. Vrednosti izmeu 130 i 139 sistolnog i 85 i 89 dijastolnog pritiska oznaavaju se kao gornja granica normalnog krvnog pritiska (Slika 1). Ali: ak i krvni pritisak na gornjoj granici normalnog moe, u duem

Klasifikacija vrednosti krvnog pritiska (WHO) Ocena sistolni (mmHg) Optimalan krvni pritisak < 120 Normalan krvni pritisak 120129 Gornja granica normalnog krvnog pritiska 130139 Lako povien krvni pritisak (stepen 1) 140159 Srednje visok krvni pritisak (stepen 2) 160179 Jako visok krvni pritisak (stepen 3) > 180
Slika 1

dijastolni (mmHg) < 80 8084 8589 9099 100109 > 110

4 VISOK KRVNI PRITISAK

VISOK KRVNI PRITISAK 5

periodu, da oteti vae krvne sudove. Ve u tom trenutku treba da optimirate svoj nain ivota (vie kretanja, zdravija ishrana). Ako se hipertenzija stepena 1 zadri due od tri meseca, poeti sa uzimanjem lekova za sniavanje krvnog

od visine pritiska, nego i od individualnog ukupnog rizika od sranog infarkta ili modanog udara. Ali presudnu odluku pri tome igraju i druge bolesti, kao to je metaboliki sindrom, dijabetes ili bubrena obolenja. Neleena hipertenzija enormno op tereuje vae krvne sudove, a posledino raste opasnost od modanog udara, sranih obolenja, obolenja krvnih sudova i bubrega. Kako u primetiti da je moj krvni pritisak povien? Na alost, uglavnom i neete primetiti, jer se hipertenzija razvija polako i nae telo ima dovoljno vremena da navikne na nju. Pozvani ste, dakle, da sami stupite u akciju. Kako se meri krvni pritisak? Da biste saznali koliki vam je krvni pritisak, u poetku ga merite svako jutro posle ustajanja i uvee pre leganja. Za merenje krvnog pritiska koristite badaren aparat, preporuuje se merenje na nadlaktici. Manetna mora vrsto da nalee. Merenje obavite posle nekoliko minuta oputenog sedenja, u mirnom

okruenju, bez stresa, a zatim zapiite izmerenu vrednost, ukljuujui i vreme merenja i puls. Sakupite rezultate oko 30 merenja; ako je otprilike 7 merenja iznad 135/85 mmHg, imate visok krvni pritisak! Molimo vas da se za dalje razjanjenje obratite internisti ili svom porodinom lekaru. Koje posledice moe visok krvni pritisak dugorono da ima za vae telo? Ateroskleroza Ovo obolenje u obinom govoru naziva se i zakreenje arterija ovde se radi o suenju i otvrdnjavanju arterija. Ono nastaje usled stvaranja naslaga na unutranjim zidovima arterija, koje se, pored ostalog, sastoje od masnoe iz hrane i krenjaka, kao i od endogenih elija. Usled toga cevi koje provode Ateroskleroza nastaje zbog:  visokog krvnog pritiska  povienog nivoa holesterola  visokog nivoa masnoa u krvi  gojaznosti  puenja  visokog nivoa mokrane kiseline  dijabetes melitusa  nedostatka kretanja stresa

krv postaju krue i ne mogu vie da potrebnom fleksibilnou reaguju na krvni pritisak koji stvara srce. Zbog manje elastinih sudova raste pritisak u sudovima. Ateroskleroza uslovljava lou cirkulaciju zahvaenih delova tela, do zaepljenja sudova. Angina pectoris Kod ovog obolenja koronarni sudovi su sueni ili otvrdnuti. Usled toga dolazi do nedovoljne cirkulacije, a srani mii dobija permalo kiseonika. Doslovno prevedeno, ovaj pojam znai stezanje u grudima i tako opisuje oseaj stezanja u predelu grudnog koa, koje je uz to i bolno. Ovaj oseaj obino se javlja kod fizikog naprezanja, u stresnoj situaciji i na hladnoi. Ali, im se promene spoljni uslovi, pritisak na grudni ko brzo popusti. Srani infarkt Suprotno od napada angine pectoris, koji se javlja samo prolazno i traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, kod sranog infarkta uvek dolazi do oteenja jednog dela sranog miia. Ovaj napad moe da bude smrtonosan!

pritiska. Savetuje se hitna promena naina ivota. Hipertenzija stepena 2 zahteva, pored promene naina ivota, i uzimanje lekova. Kod hipertenzije stepena 3 postoji veoma visok rizik od sranog infarkta i posledinih obolenja. Ali, odluka o tome da li je potrebno leenje krvnog pritiska ne zavisi samo

6 VISOK KRVNI PRITISAK

VISOK KRVNI PRITISAK 7

Modani udar Naziva se jo i modana kap, i u vie od 50% sluajeva je posledica visokog krvnog pritiska.  Usled zaepljenja neke modane arterije, zahvaeni deo mozga odumire ili  puca neki neki krvni sud, onda dolazi do krvarenja u mozgu.

Ostala mogua posledina obolenja:  poremeaj sranog ritma  treperenje srane pretkomore  srana slabost (srana insuficijencija)  oteenje bubrega  oteenje oiju  poremeaj cirkulacije u nogama

krvne sudove. Antagonisti kalcijuma (npr. amlodipin) i diuretici (npr. indapamid) deluju na oputanje muskulature krvnih sudova. ACE blokatori, blokatori receptora angiotenzina, antagonisti kalcijuma, diuretici i beta blokatori sniavaju krvni pritisak i istovremeno spreavaju posledina obolenja. Diuretici aktiviraju funkciju bubrega, to dovodi do pojaanog izluivanja soli i vode. Gubitak tenosti u sistemu krvnih sudova sniava krvni pritisak. Ali, usled delovanja na izluivanje vode dolazi do pojaanog nagona za mokrenje, sniavanja sadraja kalijuma ili do poveanja vrednosti mokrane kiseline. Danas se diuretici koriste u niskim dozama, kao i u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima. Zbog toga su ree nuspojave. Izbor leka prilagoava se vama lino. Lekar mora da uzme u obzir i pratea obolenja. ta moete sami da uinite? Ishrana Od pravilnog izbora ivotnih namirnica i pia zavisi hoete li biti fiziki i duevno sposobni. To znai da je

potrebno uzimati dovoljno voa, povra, ribe jednom do dva puta nedeljno (bez peenja u penici ili fritezi), proizvode od itarica, hladno ceena biljna ulja i to manje mesa i kobasice. Va moto treba da bude 5 dnevno, to znai 5 porcija (= 5 aka) voa i povra rasporeenih tokom dana. Koristite visoko vredne biljne masti, pre svega biljna ulja dobijena to prirodnijom preradom, sa visokim sadrajem nezasienih biljnih kiselina (maslinovo ulje, ulje od kotica bundeve, ikovo ulje, ulje repice) i smanjite unos masti ivotinjskog porekla (puter, mast, mleni proizvodi). Dugo su naunici diskutovali o vrednosti ishrane siromane solima; rezultat je bio da ne treba uzimati vie od 5 grama soli. Ova preporuka dovodi do lakog sniavanja krvnog pritiska i potpomae farmakoterapiju. Zato vas molimo da vodite rauna o konzumiranju soli, jer pre svega, gotovi proizvodi, meavine zaina i grickalice esto sadre previe soli. Probajte zainsko bilje i zaine i dodajte malo soli na samom kraju pripreme jela. Naroito je vano da unosite dovoljnu

Terapija visokog krvnog pritiska Da li je potrebno leenje povienog krvnog pritiska? Da, svakako! Ako promena naina ivota, uz zdravu ishranu i kretanje, ne dovede do normalizovanja krvnog pritiska, neizbeno je dodatno leenje lekovima. Jer hipertenzija tokom vremena oteuje skoro sve organe. Dobra vest: sniavanje krvnog pritiska moe da sprei ove posledice! Sredstva za leenje krvnog pritiska i njihova efikasnost Dvadesetetvoroasovno praenje krvnog pritiska omoguava vaem lekaru da ciljano prepie lekove. Za leenje postoje razne supstance i lekovi.

Alfa blokatori, beta blokatori (npr. carvedilol) i centralno simpatiki blokatori (npr. moxonidin) blokiraju simpatikus, koji je odgovoran za povienu fiziku sposobnost. ACE bllokatori, blokatori receptora angiotenzina i direktni blokatori renina blokiraju angiotenzin (npr. losartan), koji deluje tako to suava Najvanije grupe supstanci su: ACE blokatori  beta blokatori  antagonisti kalcijuma  diuretici  blokatori receptora angiotenzina  blokatori tenzina

8 VISOK KRVNI PRITISAK

VISOK KRVNI PRITISAK 9

koliinu tenosti (1,5 do 2 liltra dnevno), i to vodu iz esme ili mineralne vode, nezaslaeni aj, jako razreene sokove od voa i povra, nemasno mleko ili mlaenicu. Alkohol smatrajte sredstvom za uivanje i smanjite njegovo unoenje. Dalje po svaku cenu izbegavajte nikotin! Da li se kreete? Redovno kretanje jaa srani mii i time sniava puls, vai parametri krvi, kao to su eer, trigliceridi, LDL i HDL holesterol se takoe popravlja, a smanjuje se opasnost od tromboze (lepljenje krvnih ploica). Kretanjem se priguuju upalne reakcije, koje igraju vanu ulogu kod izazivanja sranog infarkta. Uz to smanjujete i uee masnoe u telu i telesnu teinu. Ako ste se dui period bavili sportom, porazgovarajte sa svojim lekarem o vaim namerama da trenirate verovatno ete nai neto za sebe. Postoji mnotvo mogunosti, kao npr. hodanje, nordijsko tranje, vonja bicikla, tranje, plivanje, hodanje u prirodi, jahanje, ples. Ali i penjanje uz stepenice umesto korienja pokretnih stepenica ili lifta, ili prelazak kraih donica peke ili biciklom donosi vam nekoliko minuta kretanja dnevno. Ponite lagano i poste-

peno poveavajte jedinice merenja. Da li ste pod stresom? Stres je, u prvom redu, negativno oseanje stanja velikog optereenja od buke, psihikog pritiska, nerviranja ili fizikog optereenja, koje remeti zdravlje i moe da dovede do zdravstvenih problema. Uglavnom vi sami sebi stvarate stres. Dakle, onda i sami moete neto da uinite protiv toga! Probajte autogeni trening, tai-i, digong ili neki drugi metod oputanja. Jedan termin sustie drugi? Kljuna re zove se usporavanje! Jer danas ne postoji sumnja u to da dugotrajno povien pritisak predstavlja znaajan faktor rizika koji priprema put obolenju srca i krvotoka i provocira nastanak sranog infarkta i modanog udara. Kao to vidite, i sami moete neto da uinite za normalan krvni pritisak. Vodite rauna o sebi i svom nainu ivota i redovno kontroliite svoj krvni pritisak!

USTANOVE ZA KONTAKT GAM sterreichische Gesellschaft fr Allgemein- und Familienmedizin c/o Wiener Medizinische Akademie Alser Strae 4 UniCampus 1.17 A-1090 Wien Tel.: 01/405 13 83-17

sterreichische Gesellschaft fr Hypertensiologie (sterreichische Hochdruckliga) www.hochdruckliga.at Prsident: Univ.-Prof. Dr. Bruno Watschinger c/o Univ.-Klinik fr Innere Medizin III Whringer Grtel 18-20 A-1090 Wien

IMPRESSUM Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1, 1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative director.cc lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com

10 VISOK KRVNI PRITISAK

MOJ DNEVNIK KRVNOG PRITISKA

datum krvni pritisak

sistolni (mmHg)

dijastolni (mmHg)